You are on page 1of 7

9 paradoksa za rastezanje uma

Andrej Vidovi
Kao ciklini, kontradiktorni, razumu suprotstavljeni iskazi, paradoksi ne bi trebalo da budu nita vie
od puke, nepovezane igre u kojoj je jedino pravilo skriti sva pravila. Njihove neloginosti naizgled
liavaju njihovo postojanje svake svrhe; meutim, zagledajte se malo paljivije, i uoiete da kriju
odgovore. Ili makar dobra pitanja.
Uz sve duno potovanje i zahvalnost na znaaju ka Sokratovom znam da nita ne znam paradoksu,
te onom omnipotencije (Da li bi svemono bie moglo da stvori tako teak kamen da ga ni samo ne
moe podii?), Ahila i kornjae i brojnim drugim, zadubimo se u neke nesvakidanjije i raznovrsnije
po svom ustrojstvu i dometu.

1. Paradoks iznenadnog veanja

Ponimo ovim veselim sluajem primenjene logike na crni


humor. Koliko moe biti varljivo oblikovati oekivanja o tajmingu dogaaja u budunosti, svedoi
sledea misaona igra. Osuenom zatvoreniku je reeno da e biti obeen u podne tokom radnog dana
sledee sedmice, i da e to za njega biti iznenaenje nee znati dan svog smaknua, dok mu delat ne
pokuca na vrata u podne tog dana. Razmislivi malo o tome, osuenik zakljuuje da nee biti smaknut!
Njegovo rezonovanje kree od toga da iznenadno veanje ne moe da se desi u petak, jer u sluaju da
ne bude obeen u etvrtak, ostae samo jedan radni dan te za njega veanje u petak ne bi bilo
iznenaenje. Stoga iznosti novu konkluziju da egzekucija ne moe da se desi ni u etvrtak, jer je petak
ve eliminisan, a u sluaju da nije obeen do srede uvee, etvrtak mora biti njegov poslednji dan, u
kom sluaju ni to nije iznenaenje znai, ivee i tad! Istim principima donosi iste zakljuke i za
ponedeljak, utorak i sredu. Ohrabren, povlai se u eliju pod vrstim uverenjem da mu kraj nije blizu.
Sledee nedelje, egzekutor kuca na njegova vrata u, recimo, sredu u podne. Uprkos svemu gore
navedenom ne moe se porei da je to bilo uistinu veliko iznenaenje za pronicljivog zatvorenika.
2. Raselov paradoks

Alternativnog naziva Raselova antinomija, ovaj protivrena


konstrukcija misli proslavljenog filozofa i matematiara Bertrana Rasela (1872-1970) je jedna od
najpoznatijih matematiko-logikih kontradikcija. Konkretno, njeno polazite je u Kantorovoj tzv.
naivnoj teoriji skupova (aksiomatski nezasnovanoj) tvrdei da je svaka kolekcija podlona definiciji
zapravo skup, razmatra skup svih skupova koji nisu sopstveni lanovi. Takav skup se ini lanom
samog sebe samo ako nije lan samog sebe. U tome je i paradoks.
Jedna od masovnijih metafora za ovaj paradoks je berberin koji radi u mestu u kojem su svi mukarci
obrijani: neki se briju sami, a neke brije berberin. Jasno je da e berberin potovati jedno pravilo: da e
lino brijati samo one koji biraju da to ne ine sami. U tim uslovima, moemo postaviti pitanje: da li
berberin brije samoga sebe? Utom se iznenaujemo, jer nailazimo na nemogunost situacije: ukoliko
barber ne brije sebe, morao bi se pokoriti pravilu i brijati se. A ukoliko se obrije, po gore navedenom
pravilu nee se obrijati.
Kada je Gotlob Frege u poznom XIX veku pokuavao da osnuje osnovu sve matematike korienjem
logike simbola, ustanovio je saglasnost izmeu formalnih izraza (x=2) i matematikih svojstava poput
parnih brojeva. U njegovom sistemu, osoba moe slobodno krostiti bilo koje svojstvo da bi dalje
definisao drugo svojstvo.
Rasel je 1901., radei na svojim Prinipima matematike, ustanovio ovu kontradiktornost koja
demonstrira fundamentalno ogranienje takvog sistema. Po objanjenju koje su pruili John Baldwin i
Olivier Lessmann sa matematikog univerziteta u ikagu, moemo opisati set brojeva 4,5 i 6 reima da
je x kolekcija celih brojeva koje predstavlja n, vei od 3 a manji od 7. Formalno se ovaj skup pie kao x
= { n: n je ceo broj i 3 < n < 7}. Rasel je primetio da x = {a: a nije u a} vodi do protivreja na isti nain
kao i primer sa berberinovim brijanjem. Njegov odgovor je dospeo u obliku teorije tipova. Po
njegovom rezonovanju, problem je to se brkaju opisi skupova brojeva sa opisom skupova skupova
brojeva. Zato je uveo hijerarhiju: brojevi, skupovi brojeva, skupovi skupova brojeva itd. Ovaj sistem se
jo uvek koristi u nekim filozofskim istraivanjima i kompjuterskim naukama.
3. Paradoks interesantnog broja

Tvrdnja glasi da ne postoji nita poput nezanimljivog prirodnog


broja. Dokaz iz protivrenosti veli da broj koji se moe smatrati dosadnim umesto interesantnim
postaje zanimljiv upravo iz tog razloga. Na primer, iz dobro organizovanog reda brojeva, mogue je
izvui najmanji broj iz skupa neinteresantnih brojeva a upravo to svojstvo malenkosti ga ini
interesantnim. Dosegnuta je kontradikcija najmanji broj ne moe biti istovremeno interesantan (otud
to to je najmanji) i neinteresantan (otud to pripada takvom skupu). Stoga je i skup neinteresantnih
brojeva prazan.
Pripadnik kategorije matematikih paradoksa jednostavno a satirino kritikuje izvesne tendencije, u
najmanju ruku udne, da se brojevi, kao apstraktni pojmovi, klasifikuju po stepenu zanimljivosti.

4. Protagorin paradoks (paradoks suda)

Posebno drevan problem logikih ishoda potie iz antike


Grke. Po njemu, sofista i jedan od utemeljivaa advokature, Protagora, imao je darovitog uenika,
Euatlusa sa kojim je postigao dogovor da mu ovaj (Euatlus) plati polovinu novca za tutorstvo unapred,
a drugu polovinu nakon to dobije svoj prvi sluaj na sudu. Meutim, nakon dugotrajne oratorske i
pravne edukacije, Euatlus nije iskazivao ikakve tenje ka tome da preuzima sudske sluajeve.
Protagora odluuje da tui svog tienika zbog dugovanja.
Njegov argument pred sudom je bio sledei: Ukoliko ja pobedim, platie mi za asove a ako ja
izgubim, opet e mi platiti jer e izvojevati svoj prvi trijumf na sudu i time mi ponovo dugovati, u
skladu sa prvobitnim dogovorom.
Euatlus je kontrirao: Nije tako. Ukoliko trijumfujem na ovom sluaju, sud e me osloboditi obaveze
da ti platim. Ukoliko izgubim, ne dugujem ti nita shodno dogovoru, a uz to, tumaie se da me nisi
niemu nauio.
Postoje dva uvaena naina da se dvostruka priroda ovog scenarija razree. Moete li da pretpostavite
koji su?

5. Abilenov paradoks

U ovakvoj situaciji smo svi bili i ee nego to smemo da


priznamo, ali i nego to smo toga bili svesni. Kada se skupina ljudi odlui na tok akcije, delo, zakljuak
ili reenje koje je u suprotnosti sa eljama i preferancama svakog pojedinca u grupi ponaosob, nali
smo se u Abilenovom paradoksu.
Ovaj lani konsenzus je sutinski problem u funkcionisanju mnogih savremenih organizacija, a
profesor Jerry Harvey smatra da je u njemu sam odraz nesposobnosti da se nosi sa slaganjem.
Ukorenjen je u iracionalnom strahu ljudi da bi mogli biti izolovani ili ismejani ukoliko izraze
neslaganje. Neiskren smer akcije koji sledi nakon ovakvog usaglaavanja na due staze uglavnom
neizbeno vodi pogrenim ciljevima i svrsi, organizacijskoj propasti i frustraciji uesnika u grupi.
Ilustracija primera, upravo iz Harvey-jeve knjige The Abilene Paradox and other meditations on
management: sunano popodne, porodica se karta na terasi kue. Jedan od njih predlae izlet iako
mu nije stalo do toga, ve pretpostavlja da je to ono to ostali ele i predlae ekskurziju do kafea u
Abilenu. Ostali pristaju, sa preutnom nevoljom. Dugaak put, uasna vruina, praina, neimpresivna
hrana. Po povratku kui, neko priznaje da bi vie voleo da je ostao kui. Svi ostali izraavaju isto,
propustivi priliku da to uine kada su mogli da uivaju u popodnevu.

6. Njukombov paradoks

Moda najdebatovaniji paradoks modernih vremena, i jedan od


najteih, je onaj nazvan po svom kreatoru, fiziaru Williamu Newcombu.
Bie, sveznajue i nesumnjivo superiorno u predvianju ljudskih dela, pokazuje vam dve kutije,
otvorenu i zatvorenu. U otvorenoj stoji, vrlo oigledno, znaajna suma novca recimo, 1.000 dolara. U
drugoj je sadraj odreen time to je bie-predvia predvidelo koje se tie toga da li e igra
uzetisamo drugu, zatvorenu kutiju, ili obe. Ukoliko predvidi da e biti uzete obe kutije, u drugoj se
nee nalaziti nita. A ako prognozira da e biti uzeta samo druga, u njoj e se nalaziti daleko
basnoslovnija suma od 1.000.000 dolara. Do poetka igre i pozivanja igraa (koji je svestan svih
pravila i oba mogua sadraja kutije br. 2) na njegov izbor, pretskazanje je ve nainjeno i sadraj
druge kutije je odreen. Jedina informacija koja igrau nedostaje je koje pretskazanje je predvia
napravio tj. ta se nalazi u intrigantnoj kutiji.
Obe strategije koje emo razmotriti, iako intiutivne i smislene, pruaju suprotstavljene odgovore na
pitanje koji izbor uveava anse za najveu isplatu igrau. Odluka na principu oekivane dobiti (na
osnovu verovatnoe svakog ishoda) savetuje da se izabere samo zatvorena kutija. Princip
dominantnosti, opet, veli da ako je jedna strategija uvek bolja, bez obzira na ishod, treba se opredeliti
za nju.
Neki autoriteti sa polja logike veruju da je situacija logiki nemogua. Poto nas paradoks stavlja pred
dva mogua i jednako validna, premda nekonzistentna, reenja, situacija se ne moe dogoditi. A razlog
zbog kojeg to jeste logika nemogunost je u paradoksima koji mogu da izrone iz predikcija koje
uzrono interaguju sa predvienim dogaajima. Na primer, ako vam bie kae da je predvideo da ete
dorukovati jaja, zato ne biste mogli da se odluite za pahuljice? U tom nainu uticanja na prole
dogaaje, kao i u njemu suprotstavljenom (a podjednako tanom) argumentu da se ne prole dogaaje
ne moe uticati, lei i sr paradoksa koji je previe kompleksan da bismo ovde razmatrali sve njegove
mogue ishode.

7. Hatonov paradoks (paradoks sna)

Vrlo intrigantan filozofski paradoks o snovima i prirodi realnosti je pruio


britanski pisac Eric Hutton.
Poto je, kao dete, veoma esto sanjao lucidne snove (u kojima ljudi i stvari deluju stvarno kao na javi),
zapitao se da li je i sam ivot san, makar i u neijem tuem umu. in snevanja, po njemu, prua dokaze
da ula na koja se oslanjamo pri razluivanju stvarnosti od iluzije ne mogu biti potpuno pouzdana.
Stoga bi svako stanje zavisno od naih ula trebalo da bude vrlo paljivo proueno i stavljeno na test
realnosti.
Svoje lucidne snove u kojima je bio svestan da sanja posebno je drao uznemirujuim, sve do dana
kada je stvorio maginu formulu pitanjem: Ukoliko sebe uhvatim da se pitam da li sanjem,
dokazujem da zaista to inim, jer mi ovo pitanje nikada ne bi dolo na javi. Avaj, zbog prirode snova
kakva jeste, nikada se toga nije setio kada je trebalo.
Mnogo kasnije, piui o vlastitim fascinacijama snovima, sa neba mu je kontradikcija u njegovom
rezonovanju. Iako je tano da bi pitanje Da li sanjam? tokom sna dokazalo da se zaista sanja,
prevideo je sledee: ba to isto pitanje je sebi postavio na javi.
Kao jedna od najskeptinijih hipoteza sa dalkosenim posledicama u popularnoj kulturi (simulirane
realnosti, na primer), argument sna se pojavljivao vekovima unazad hranjen panjom umova poput
Dekarta koji ju je popularizovao, iako njegovi koreni datiraju jo od Platona i Aristotela.

8. Boninijev paradoks

Modeli i simulacije koje objanjavaju funkcionisanje


kompleksnih sistema (poput ljudskog mozga, npr.) je, naizgled, nemogue konstruisati. Kako model
kompleksnog sistema postaje sve potpuniji, postaje sve manje razumljiv; da bi bio razumljiviji, mora
biti manje kompletan i, samim tim, manje precizan. Kada model postane precizan, podjednako ga je
teko razumeti kao i procese u stvarnom svetu koje simulira.
Ovu nedoslednost su izrazili John Dutton i William Starbuck u delu Computer Simulation of Human
Behaviour iz 1971. U njemu je, delom, objanjenje zbog ega je teko (i ostae teko) da se vetaki
kreira precizna i verna replika modela misaonih procesa. Pol Valeri imao je ta da priloi na temu, i to
decenijama pre Boninija, rekavi: Sve jednostavno je lano. Sve to je kompleksno je beskorisno.
9. Paradoks prijateljstva

Svojevrsna statistika nelo1ginost, posebno izraajna u eri


drutvenih mrea ija matematika svojstva, tj. njihove posledice, mogu biti njeno objanjenje.
Simptom modernih vremena i pomalo nejasnog pritiska sticanja popularnosti, ovaj fenomen polazi od
este tvrdnje velike veine ljudi da njihovi prijatelji imaju vie prijatelja od njih samih. to je
najbizarnije, ovo je i faktografski potvreno.
U American Journal of Sociology je 1991. osvanuo nauni rad o ovom vrlo stvarnom fenomenu koji je
uneo prilino konfuzije u zdravorazumsku predstavu o bilaternosti i dvosmernosti prijateljstva i,
uopte, slinih odnosa u populaciji: broj seksualnih partnera, kao pikantan primer na koji se odnosi isti
zakljuak sa kraja gornjeg pasusaili na onaj nejasan oseaj da su svi u teretani u boljoj formi od vas
ili da su u knjievnom kruoku naitanijiUteha glasi da to nije nita lino upereno protiv vas. U
pitanju je matematika, dok se na paradoks moe gledati kao na pristrasnost u uzorkovanju pri kojem se
ljudi sa veim brojem prijatelja lake (ili olako) uvravaju meu neije prijatelje. Objanjenje je
zbunjujue jednostavno: vie je verovatno da ete biti prijatelj sa nekim ko ima vie prijatelja, nego sa
nekim ko ih ih ima malo odnosno, pre ete poznavati popularnije ljude nego one manje popularne.
Zato su svi ostali gore spomenuti fitnes posveenici fiziki spremniji od vas jer retko sreete one koji
retko odlaze u vebaonice. Ekvivalentno tome, postoje ljudi koji gotovo da nemaju prijatelja ali vi
niste prijatelj ni sa jednim od njih.