You are on page 1of 27

O ljubavi

Zanijemih, Jedan jedini put. Kad me neki čovjek upita: "Ko si ti?"
Na to će Almitra: Pričaj nam o ljubavi. I on podiže glavu i pogleda ljude,
a po njima polegnu tišina. I on progovori glasom silnim:

Kad vas ljubav pozove, pođite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se,
Premda vas mač, skriven među perima njenim,
može povrijediti, a kad vam progovori, vjerujte joj,
Premda vam glas njen može uništiti snove,
k'o što sjeverac opustoši vrt.

Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti.
Isto kao što vas podstiče da rastete, tako će vas i okresati.
Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam
grančice najtananije što trepere na suncu,
Tako će se spustiti i do vašeg korijenja
i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja pšeničnog, sakupiće vas u naručje svoje.
Omlatiće vas, da bi vas ogolila.
Prosijaće vas, da bi vas otrijebila od kukolja.
Samljeće vas, do bjeline.
Umijesiće vas, dok ne postanete gipki;
A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hljeb za svetu Božju svetkovinu.

Sve će vam to ljubav učiniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali dio srca Života.

Budete li, pak, u strahu svome tražili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svijet koji ne poznaje godišnja doba
gdje ćete se smijati, al' ne punoćom smijeha svog
i plakati, al' ne do posljednje suze svoje.

Halil Džubran

Dvije rijeci, Desanka Maksimović

Nekad sam bila dobra i mlada, i poverljiva,
i puna nada, nekada pre,
ti si mi tada reći mogo beskrajno mnogo
o kako mnogo, sa reči dve.
Spokojni bili su dani moji
a ti si srcu mi prvi koji beše drag,
pa iza svega što si mi reko katkad surovo,
katkad meko, ostao je trag.

Sad srce moje bije tiše
već manje volim, a znam više
nego pre
već sad mi ne bi reći mogo onako dosta,
onako mnogo sa reči dve.
I kad bi danas prišao meni
i hteo reći davno rečeno, buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko
da sve što si mi ikada reko - bila je laž.

Ljubav

Da li je istina ono što piše u Kalevali:

"Ruka što daje, uvek je iznad ruke koja prima?"

Da li je istina ono što govore u Basri:

"Ljubav je kao senka. Ako trčis za njom, nikad je nećes stići.
Ako joj okreneš leđa pratiće te".

Neko je negde rekao i hvala mu:
"Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta"

Nasmej se zato ako ti kažu da si mali čovek.
Nema male sreće i male bolesti.
Nema male krađe i male smrti.
Nema malog rata niti malog poštenja.
Nema maloga prijatelja i male tajne.
Nema maloga čoveka i male ljubavi.

Ne okreći nikad leđa da bi te voleo.

Sećam se tvojih prvih zuba.
Sećam se tvojih prvih koraka.
Sećam se: Dečja bolnica u Novom Sadu.
Sedim kraj tvog kreveta i molim sve na svetu da mi ozdraviš.

Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu. Ni priroda. Verovala je samo naša ogromna ljubav. i tako.I ozdravio si. dok je kao kičica slikala azurnu svetlost po mojim dlanovima. - Onda će doći sve naglo: moji poslednji zubi. Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo veče makar samo sat ili pola sata. No Bog nam nije verovao tih dana. koji je prvo smislio ceo svet u sebi zatim izdahnuo okolo svoje neverovatne misli. jedini. Kad bi potoci ovako umeli da vole. kao ja. Biće to sasvim dosta za sve proklete godine. Ni ljudi. I neka moja ruka bude u tvojoj ruci. kao ja.Imaćeš svoju decu i pričaćeš im svoje bajke. Kad bi zemlja ovako umela da voli. opčinjen unutrašnjim govorom poput drevnoga boga Ptaha. Oženićeš se i zaposliti. Miroslav Antić Prve kapi kise . već bi se pretvorile u vetar. Ljubav je kao snaga: ako je vise trošiš. A ja ću biti sve detinjastiji i bezazleniji. Počećeš da se briješ. I neka kao kičica naslika onaj isti pitomi svetlosni znak na tvojim dlanovima znak da ti nikad nisam. više ćeš je i imati. - Mi se prevrćemo naglavce kao pešcani sat. Prepoznaćeš me po tome kako naivno verujem da ću večito živeti. ogromnom maštom. već davno bila bi zvezda. već bi postali beskonačni. I odmah posle toga: moji poslednji koraci. kao ja. - Kad bi ptice ovako umele da vole. kao ja. Dobićeš jednog dana dublji glas. sam u Ničemu. Kad bi vreme ovako umelo da voli. Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci. nikad okrenuo ledja da bi me poštovao i voleo. Kad bi prostori ovako umeli da vole. već bi postali okeani. već bi se pretvorili u večnost. kao ja. I menjamo se jedan s drugim. oživeo sve ono što je još bilo nestvoreno.

od godišnjih doba koja podiže ruža vjetrova. Možda sam te posadio duboko u zemlju čekajući da nikneš kad dođe vrijeme. . tvoja košulja i tvoje gusle. Nedjelja je svaki dan ako još znam da postojiš. od ptica i njihova perja visoko iznad zvonika. Možda sam mijenjao skretnice očekujući vlakove koji ne stižu skupljajući ono što si odbacila. možda sam učio napamet stare molitve i tvoj hljeb i tvoje vino još su kraj moje postelje. od ljekovitih trava na kojima se odmaraju tvoj plamen. možda si me sanjala. od mesa obilježenog tvojim noktima. od krvi koja te traži dok napušta moje srce. miješajući sve to sa onim što sam imao ili sam vjerovao da imam. možda sam želio samo da me sanjaš. možda sam te stvorio od modrog kamenja. ni ti ne postojiš. od snijega koji će pasti gdje ti staneš.Ne postojim. od zvijezda koje ne vidiš. naše se riječi sudaraju i uspinju visoko na nebo. gledajući kroz prozor prve kapi kiše. od tebe same okupane u riječi koja izvire iz moga grla. od izmišljenih ruža bez imena. ali ti spavaš zatvorenih očiju. Zvonimir Golob Pesma za nas dvoje Znam. držeći se za ruke. od svega što nemam. mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje.

mada se tražimo podjednako zbog sreće njene i sreće moje. Miroslav Antić Senka Zbog svega što smo najlepše hteli hoću da uz mene noćas kreneš. ma bili putevi hladni. smešan i mokar. podjednakoj. Mora biti da je tako. a za korak se mimoišli? Da. zašto je nisam sreo nikad? Il' je već bilo? Trebalo korak? Možda je sasvim do mene došla. Po obrazima vetar me mlati. Čupa drveću žutu kosu. U koji deo grada da svratim? Dan je niz mutne ulice prosut. ili vreli. Ma bili svetovi crni. al' ja: za ugao skrenuo. gorak. a ona: ne znajući prošla. nemoj da žališ ako sveneš. Hoću da drziš moju ruku. . da se ne bojiš vetra i mraka. Možda smo celu jesen obišli u žudnji ludoj. Koga da pitam. gledam u lica prolaznika. uspravna i kad kiše tuku. Vucaram okolo dva prazna oka. ili beli.

Da sa mnom ispod crnog neba pronađeš hleba komadić beli. Hoću uz mene da se sviješ. pronađeš života komadić zreli. korake moje da uhvatiš. Miroslav Antić Da li će me nekad tvoje ruke prepoznati Da li će me nekad tvoje ruke prepoznati kad u nama bude već mnogo jeseni i zima kad mi sjaj u oku izblijedi od kiša i kad me možda više neće biti Da li ćeš ponekad zaplakati noću kad te sjeti davna zaboravljena pjesma na sve ulice i restorane sva ona mjesta koja češ pamtiti po našoj nježnosti i ljubavi u kristalnim prozorima plavim maglama Da li ćeš ponekad zaplakati u prvi sumrak novog proljeća u toj jedinoj preostaloj zraci razbijenog sunca kad osjetiš još jednom dodir moga dlana kad me više možda neće biti A sve će biti kao prije i ona rijeka plava i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama u koje smo htjeli . pronađeš sunca komadić vreli. jednako jaka. ako crći treba zbog svega što smo najlepse hteli.jednako krhka. pa sa mnom bol i smeh da piješ i da ne želiš da se vratiš. Ili crkneš.

Kad se podigne oluja i kad se nebo smrači. zaboravlja se. Dijete koje sjedi u prašini tvoja je žena njene igre će se smiriti. Boji se da ti dobro ne služi. Ali ti posmatraš njenu igru smješeći se. Zacutah na trenutak." Ona odgovori: " Ja sam prva velika ljubav tvoje mladosti. dodadoh:"I ti si se promjenila. Ono trči oko tvog dvora. ona više ne spava." Njene oči su blistale kao rosno jutro.Da li ćeš me ipak zaboraviti u predahu dviju ljubavi a znaš da nam usne od istog poljupca boluju i da nas ista tuga progoni stoljećima Željko Krznarić Prva bezimena Gazeći travu na stazi začuh: "Poznaješ li me? " Osvrnuh se. ona se priljubljuje tebi. Zaspi i ne odgovori ti kad joj govoriš cvijet koji joj daješ ujutru. nekadašnji bol postao je vedrina. pokušava da i od tebe napravi igračku. a zatim zapitah: " jesi li iscrpla sav teret suza?" Osmjehnu se i ne odgovori. Nekada prošapta ona: "Govorio si da ćeš uvek voljeti svoju tugu. pretvoriće se u ljubav… R." Uzimajući njenu ruku u svoju. ostavljajući lutke rasturene po tlu. Ne pazi na neuređenu kosu ni na nemarnu odjeću koju vuče po prašini. pogledah i rekoh: " Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice. iz njenih ruku pada u prašinu." Zbunjen rekoh:" Istina je. Ti je poznaješ. i došao je zaborav. ali prošle su godine. iz straha. postaće ozbiljnije. Tagore Sretan ti rođendan . Razumjeh da je njen plač imao vremena da nauči govor osmjeha." To je samo dijete gospodaru.

Kad mi ljubav dođe Kada uveče pođem sam na naš sastanak. ptice ne pjevaju. i voda . u sjećanjima mojim vidim prve susrete naše kad smo sanjali snove ljubavne. Kad sjedim na terasi i slušam njegove korake. i ništa se promijenilo nije. ti si mi bio na prvom mjestu. Sumnja se negdje u moju dušu uvukla. i sve tvoje želja na tvom licu sam čitati znala. Sad kad te moje oči ne vide otišao si daleko. To su moje narukvice što zveče sa svakim mojim korakom. svu sebe. Voljeni moj. ja te ostavljam u sjećanju za tvoj rođendan. svu nježnost svoju. u tebe sam utkala. ko neka crna noć nemir mi donijela. a kuće pokraj ceste stoje utišane. Lišće ne šumi na drveću. mnoge godine su iza nas u ljubavi prošle. odnio sve moje sanje koje su ostale nedosanjane. povjetarac prekine svoj pohod. i uvijek ti želje ispunjavala. u magli sam lutala dokučiti nisam mogla samo si ti mogao sumnju moju odagnati da si hrabrosti imao. ja sam te voljela više od sebe. dal to moje srce griješi il strepnju istinsku sluti. I stidim se. kad ti si sretan i ja sam sretna sva.

noć postaje tamnija. vjetar gasi moju lampu. I mirnoćnom svoga spolja. To je moje srce što tuče glasno - Ne mogu ga utišati. ne nečeg što se priprema.miruje u rijeci kao mač u krilu zaspalog viteza. Ne znam kako da ga sakrijem. Kad mi ljubav dođe i sjedne do mene. koja strašno uzbuđuju mogućnosti da sutra zaprepaste i zapanje mirnoćom svoga unutra. R. već kao boja života? . uopšte. Tagore I ti se tako zoves. Ne nečeg što je bilo. ne nečeg što je sada. Šta je.samo se jos nisi sjetio… Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime. Odjek sam svega zajedno. Kao žestoka mišljenja. To je dragulj u mojim grudima što svijetli i obasjava put. ime? Ono je naša mogućnost da letimo kroz prostore kao opiljci svemira. već kao svetlosni znak? Zovem se slično odjeku. i oblaci skrivaju zvijezde svojim velom. Zoveš se kao pamćenje onoga što će nastati. I ti se tako zoveš. Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime. Kada mi tijelo drhti i kapci se spuštaju. i da plodimo cvetanja veštinom poverenja i majstorijom nade. samo se još nisi setio.

Znaš kako se ja zovem? Zovem se: čekanje tebe. I čuvam u tom požaru način paljenja zvezda. misleći je. ja plamtim. Otud i takve čarolije u dubini mog oka. Miroslav Antić Kako bih volio znati… Kako bih volio znati izgledaš li sretno gospođice moja kad te jesen zanjiše na rukama kad u oku oblaka vidiš odsjaj i prestaneš se mučiti s jednadžbama života kako bih ja gospođice moja rado s tobom otvorio vrata i otišao zaboravio na život na ljubav na potonule brodove kako bih ja gospođice tugo moja skinuo sve brojeve godina izbrisao datume da naša ljubav bude primjer djeci koja dolaze Željko Krznarić Cini se sa sam te morao voljeti… .Načinjen od iskonske vatre.

U životu nakon života. to je stoljećima stara bol.Tagore Duso moja Dušo moja. Sjećanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom našom ljubavlju - I pjesme svih pjesnika. R. Ljubav čovjeka svih vremena. Kao što uvijek gledam iznova u prošlost. 1 . iste potresne suze rastanka - Stara ljubav. zauvijek. Moje opčinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pjesama Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje različite načine U životu nakon života. zauvijek. Danas je ta sila pred tvojim nogama. Kada god čujem stare priče o ljubavi. Jer ja sam onaj koji gubi I prije nego išto ima. pronašavši svoj kraj u tebi. 2 Ostalo s tobom da te ljubi 3 Dok budeš sama i bude zima. bezbroj puta. u dobu nakon doba. Dušo moja. Ti ne znaš da je pola mene Ostalo s tobom da te prati. Igrali smo uz milijun drugih ljubavnika. i kada krenem Tako bih rado da se vratim. ali u obliku koji se rađa i rađa uvijek iznova. ja ne znam više Koliko dugo mrtav stojim Dok slušam kako liju kiše Pod mračnim prozorima tvojim. u dobu nakon doba. Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora Srca vremena ljubavi jednog prema drugom.Čini mi se da sam te morao voljeti na bezbroj načina. univerzalni život. dijeleći istu Stidljivu dragost zbog sastanka. na kraju uvijek ti iskrsneš Prekrivač sjaja polarne zvijezde koja isijava kroz tamu vremena: Postaješ simbol onoga što se pamti zauvijek. Ta stara priča o razdvojenosti ili zajedničkom životu. prošlosti i vječnosti. prošlosti i vječnosti: Univerzalna sreća. univerzalna tuga.

Iza svih vrata. Jer s tobom dođe i bez tebe ode Stotinu dana u jednom danu. Tada se otvara nepoznat čas I širi Čašku moga srca. ti umorna si I bez tebe ti ležaj spremam. I ja sam onaj koji sanja I zato neću da te budim. Slobodna sam da svaku stvar Uzmem i ostavim - Da uzmem kao da ostavljam. Svaki mi kamen na duši je lak. Na nekoj zvijezdi što se gasi. Ako Tebe nosim.Dušo moja. iza svakog zida. Tada mi dani dolaze u susret Kao davnašnji prijatelji. . Svakoj je travki ime: Ti. 5 Pod hladnim nebom. ko kaplja vode I ti se topiš na mom dlanu. Ja tražim svjetlo koje nemam. 4 Zvonimir Golob Ako tebe znam Ako Tebe znam Ništa na svijetu nije mi strano. 6 Dušo moja. ispod granja Stavit ćeš glavu na moje grudi. Ako Tebe želim. Da ostavim kao da uzimam.

Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama zbog neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom zbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova budim je zbog ove naše planete koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema ta žena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se probuditi drukčija i nova uzalud je budim jer njena usta neće moći da joj kažu uzalud je budim ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa uzalud je budim treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku .A Ti sam nemaš imena: Kao ni ja. Vesna Krmpotić Uzalud je budim….

U sutonu plavom da te često uvijek isto priviđenje muči: kako su u krčmi finski nož u srce mi zaboli u tuči. samo čemer osjećam u sebi. Vratit ću se kad u našem vrtu rašire se grane pune cvijeta. Nemoj budit odsanjane snove. svjetlo što mi sija istim žarom. da što prije pobjegnem od jada i vratim se u naš niski dom.Branko Miljković Pismo majci Jesi li živa. Nek uvečer nad kolibom tvojom ona čudna svjetlost sja i dalje. Kao nekad. nek miruje ono čega ne bi: odveć rano zamoren životom. Pusti! Nema više vraćanja ka starom. Ti jedina utjeha si moja. Pišu mi da viđaju te često zbog mene veoma zabrinutu i da ideš svaki čas na cestu u svom trošnom starinskom kaputu. Tako ipak propio se nisam da bih umro ne vidjevši tebe. draga! Od utvare to ti srce zebe. i sada sam nježan. i srce mi živi samo snom. Nemaj straha! Umiri se. Samo nemoj da u ranu zoru budiš me ko prije osam ljeta. . I ne uči da se molim. staričice moja? Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.

I u jurišu Smijući se i plačući Pred sobom Sve čistiš i ništiš Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš Ali nikako da nađeš Istinski put Do mene Jer Ti poznaješ uklesane i utrte pute I niti ijedan drugi ( A mali su zapravo i jalovi Bez obzira koliko su Za tebe Oholog i jakog I preteški I Dugi) Ti poznaješ samo one puteve što prolaze Od srca I Oka Ali to nije sve Ima puteva što su se ispružili pred nama Bez javnog traga kolovoza Bez voznog reda Bez vremena I roka .Umiri se! Nemoj da te često viđaju onako zabrinutu. S. Jesenjin Putevi Ti si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu Ideš prema meni. i ne idi svaki čas na cestu u svom trošnom starinskom kaputu.

Ti misliš da je tvoja putanja do ubogog mene Veoma sigurna i česna Ona što dolazi S lijeva Ili Zdesna Zavaravaš se stalno da do mene treba ići Smjerovima sličnim Sa sjevera Ili Juga Ali to nije sve Kuga Oči uvijek Pametno mi traži Ispod ustalasale na vjetru raži Iz korijena zemlje gdje se zgusla tmina A iz bezmjernih visina Odozgora Pritiskivati Grudi Najjače Može Mora Ali to nije sve Ti ne znaš zakon raskrsnice Između svjetlila I Tmice Ali to nije sve Jer najmanje znaž da u svom žiću Najteža rvanja su I ratovi pravi U samom Biću Ti ne znaš dakle da zlo si moje najmanje Između mnogih .

Mojih Velikih Zala Ti ne znaš s kim Imaš posla Ti ne znaš ništa o mojoj mapi putova Ti ne znaš da put od tebe do mene Nije isto što i put Od mene Do tebe Ti ne znaš ništa o mome bogatstvu Skrivenom za tvoje moćne oči ( Ti ne znaš da meni je Mnogo više Nego što misliš Sudbina Namrijela I Dala) Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš Ali nikako da nađeš istinski put Do mene ( Shvatam te: Čovjek si u jednom prostoru i vremenu što živi tek sada i ovdje I ne zna za bezgranični Prostor vremena U kojem se nalazim Prisutan Od dalekog jučer Do dalekog sjutra Misleći O tebi Ali to nije sve ) Mak Dizdar Konstantin Simonov Čekaj me .

Nek rekne tko me čekao nije: Taj je imao sreće! Tko čekati ne zna. Čekaj me i kada vrućine zapeku. Čekaj i nemoj sjesti s njima. i ja ću sigurno doći. ‫أحبك لو تزيدي الجرح وتجرحيني أحبك لو تداوي الجرح و تشفيني‬ ‫أحبك لو تزيدي القهر و تقهريني أحبك لو تزيدي الهجر و تهجريني‬ . taj neće shvatit. Čekaj me. ti si čekati znala kao nitko na svijetu. i kada mećava briše. Nek povjeruju i sin i mati da više ne postojim. i nemoj piti ništa. Čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka. sve smrti me ubit neće. neka se tako umore čekati i svi drugovi moji. Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom.Čekaj me. samo me čekaj dugo. i gorko vino za moju dušu nek šiju kod ognjišta. Nas dvoje samo znat ćemo kako preživjeh vatru kletu- naprosto. Ne slušaj kad ti kažu kako je vrijeme da se zaboraviš i da te nade lažu. Čekaj me. niti će znati drugi da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim. čekaj i kada druge nitko ne bude čekao više. i ja ću doći. i ja ću sigurno doći.

‬أحبك وهذا الشي يكفينــي ‪.‫أحبك حتى لو من الجرح تسقيني أحبك حتى لو من الهـم ترويني‬ ‫أحبك حتى لو بكذبـك تحرقيني أحبك حتى لو بغـدرك تكويني‬ ‫أحبك وحبك ساكن وسط عيني أحبك وحبك دم يمشي بشراييني‬ ‫أحبك وبحبك تحلى كل سنـيني أحبك وبحبك أظنـك سحرتيني‬ ‫أحبك وبحبك أظنـك ملكتيني أحبك وبحبك أظنـك سرقتيني‬ ‫أحبك حتى لو ماتفكري ترحميني أحبك حتى لو ماتفكري تعشقيني‬ ‫أحبك حتى لو تروحي و تتركيني أحبك حتى لو تكرهيني وماتحبيني‬ ‫أحبك لو تحبي غيـري و تنسيني أحبك لو تغيبي عني و ماتذكريني‬ ‫أحبك حتى لو ل سمح الله ماتبيني أحبك ومايهمني تبيني أو ماتبيني‬ ‫أحبك وهذا أهم شي و يكفيني أحبك وغير كذا أبد مايرضينـي‬ ‫أحبك اجرحي فيني وب ك‬ ‫كينــي أحبك اجرحي فيني و سهـريني‬ ‫أحبك اجرحي فيني و اذبحينـي أحبك اجرحي فيني و ارمينـي‬ ‫أحبك مدري ليه ول تسألينـي أحبك مدري ليه ول تكلمينـي‬ ‫أحبك مدري ليه تعالي فهمينـي أحبك مدري ليه تعالي علمينـي‬ ‫أحبك مع انك يامـا لوعتينـي أحبك مع انك يامـا كسرتينـي‬ ‫ك تسيبينـي‬ ‫ك سامحينـي أحبك وصعب أخلي ك‬ ‫أحبك وصعب أنسا ك‬ ‫أحبك ومتأكد من حبي اعذريني طبعي لوحبيت أحب بكل ما فيني‬ ‫ك تحبينـي‬ ‫وأعشق كل الجروح اللي تجينـي وأرضى بعيوبك ياعسا ك‬ ‫حتى لو تجرحي وتقتلي فيني حنيني مـادام أحبك هذا الشي يكفيني‬ ‫‪ ..‬‬ ..

obući je na sebe i pokazivati svima. Pa i onda. neću te sa sebe skidati. sav izatkan po nama. ‫حتى لو من الجرح تسقيني‬ ‫أحبك وبـحبك أظنك سحرتيني‬ ‫ سـوي اللي تبـي فيني‬. ne prehladim od studeni svog straha i samoće. pobrkati moju kožu s tvojom. i svet postaje hladniji. Na meni ćeš se raspasti. Posle ću. Evo. To je umivanje tobom. Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju ove detinje duše. kad dotraješ. Ljubav je čišćenje nekim. ‫اجرحي فينـي وبكيني‬ ‫أحبك مدري ليـه ول تسـأليني‬ ‫ بس أعشق الجروح اللي تجيني‬. Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama. Bićeš moj način odevanja svega nežnog i tajnog. silazi sumrak. Obući ću te na sebe da se. . ovako pokipeo.... iskrzanu. ‫مع انك ياما لوعتيني‬ ‫أحبك حتى لو ماتفكري تعشقيني‬ ‫مادام أنا أحبك هذا الشي يكفيني‬ KROJ Ukrašću tvoju senku. Zašivaću te vetrom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. znam. Ti si moj način toplog. izbledelu.‫أحبك لو تزيدي الجرح وتجرحيني‬ ‫ حبك ساكن وسط عيني‬. Tetoviranje maštom. Ljubav je nečiji miris.

to je Prijateljstvo. Sa njim si.to je Sazaljenje.To nije Ljubav.i zelis svima da ga predstavis? . Da li mu oprastas grjeske. Zvonimir Golub Šta je ljubav?? Da li ti se dlanovi znoje. ne mogu da te nosim. kako je to smiješno.To nije Ljubav.to je Usamljenost.i drzi te za ruku? .to je Dopadanje. Ponosna si na njega.i ne zelis da ga povrijedis? .ili ruke sa njega? . šta ću sada bez tebe u toj šumi? Svi nekamo žure.To nije Ljubav.Pogledaj patke.To nije Ljubav.to je Sreca. svako svojim putem.to je Pozuda. . kako je to smiješno. ispod tuđih zastava. ali ti i ja.jer jedan pogled na njega.To nije Ljubav. Bože. svugdje on i ona i ptice kao i ljudi drže se za ruke.jer te ljubi.i srce tvoje preskace? . Ne mozes skinuti pogled. ali ti i ja.jer znas da te voli. Ti si me ostavila.to je Strast. Bože. draga. Svugdje parovi.To nije Ljubav. Šta ćeš sada bez mene tako sama? Svi idu u dvoje. gdje sam tada bio? Sada ti i ja stojimo bez riječi kao stablo i sjena koja mu više ne pripada.jer znas da je on tamo? . samo ti i ja stojimo bez riječi kao dva broda u magli. Nisam te volio. Pogledaj patke.a glas ti zastaje u grlu? .To nije Ljubav.To nije Ljubav. Zelis ga. draga Ti si me ostavila. Dok si kraj mene ležala. Da li si sa njim.To nije Ljubav. Ostajes sa njim. Sa njim si. na koju ćemo stranu? Teška si odviše.to je Lojalnost.jer se brines za njega? . sada mogu reći.srce ubrzano kuca.to je Nesigurnost.jer tako svi drugi hoce? . nekamo lete.

to je Ljubav.Da. One se smiju kada žele da vrisnu. one podnose teškoće da nose tugu. Žene pjevaju kada žele da plaču. Ali nalazi se jedna greška kod žene!!! .zasto volimo kad je Ljubav tako bolna. ali su jake i kada nema ništa više za šta da se bore.to je Velikodusnost.svoj zivot.Da. I žena voli bez granice. Plaču kada su sretne i smješkaju se kada su nervozne.to je Ljubav. Da li bi mu dala svoje srce. One prate jednu prijateljicu ljekaru zato što se boji ljekara.zasto.svoju smrt? .to je Laz. Žene znaju da jedan poljubac i zagrljaj može da zaliječi jedno ranjeno srce. ali znaju za sreću .srece i uzivanja.neshvatljive mjesavine bola. Sve od sebe daju za svoju porodicu.i cvrsto te drzi? .To nije Ljubav. Da li prihvacas njegove greske samo zato jer su one dio njega? .to je Ljubav. Da li si sa njim zbog te slijepe. srce njihovo se slomi kada čuju za smrt drage osobe. Ne uzimaju ne za odgovor ako postoji drugi i bolji način za rješenje.to je Ljubav.to je Ljubav.Da.Da. Da li te privlace drugi.ali ipak ostajes sa njim.koja te privlaci k njemu. Onda.Da.kad je on tuzan? . one plaču kada im djeca u životu nešto novo dožive i raduju se dobroti svojih prijatelja.jer je jak? . tako da te boli jako? . Da li on osjeca tvoje srce.Da.To nije Ljubav.to je Ljubav.i predstavlja takvo mucenje? Zasto u svojim zivotima svi tragamo za Ljubavlju? Za tom boli i agonijom? Tim mucenjem.Da li mu govoris svakog dana da je jedini na kojeg mislis? . one su protiv nepravde.i dira te duboko u dusu. bez trunke pokajanja? .Da. Da li bi se odrekla svojih najdrazih stvari samo za njega? . One se raduju kada čuju za nečije rođenje ili vjenčanje. One tuguju za izgubljenim voljenim osobama. Da li zaplaces zbog njegovog bola jer on dobro podnosi.ljubav i svoje mišljenje.koje nas ubija? Zasto? Zato sto je to LJUBAV Žena ima snagu što joj se čovjek divi. Da li te srce boli.to je Ljubav.ONA ZABORAVI KOLIKO VRIJEDI!" .i sve se u tebi lomi. Bore se za ono u što vjeruju.

ti daješ smisao životu mom.. želim sretan rođendan. sva ljubav moja za tebe voljena. što su prošli. bili su prekrasni. nadu mi donosiš. Ljubljena… ja ništa više poželjeti neću. ti voliš sve moje mane.ti svaki moj pokret ćutiš. moju dušu miluješ očima svojim.SRETAN ROĐENDAN. svi moji dani ljubavlju protkani.suze u oku mom ti ne dopuštaš..toplinu ljubavi svoje i sve brige moje sebi uzimaš. Najdraža… u srcu me čuvaš k’o laticu krhku.‫احبك‬ DAN VJENČANJA Voljena… danas ću zvijezde nebeske zlatnim prahom posuti.Svi dani koje provodim s tobom duši su mojoj najljepši dani.STIZE TVOJ ROĐENDAN Tebi kojeg bezgranično volim. da nikad ne gasne da zauvijek sjaji. kad godina šesnaesta dođe. slavit ćemo vjenčanje naše.i sva sjećanja na prošle rođendane.. danas je stiglo novo ljeto. i sjaj u mom oku. pisat će sjajno ime.. u zvijezdama – zlatni pir. .veliko ti hvala ljubavi…tebi koji mi radost daješ..ti mi ruke pružaš kad padnem.VOLIM TE ..

ILI NA JAVI ILI U SNU U dubokoj snenoj noci Kada već umorni insan Na počinak želi poči Kad su i ptice u dubokom snu Kad mati govori svom djetetu Ti spavaj milo moje ja sam uvijek tu Pored tebe i u dobru i u zlu. a ti žedan.. I govoriš mi kako je i običan kamen kao biser otmjen ako je darivan iz srca.Preoskudna riječ Tebi koji me vodiš kroz pustinju i koji mi nudiš zadnju kap vode. Posljednju kap vode prinosiš mojim usnama.. Daruješ me svojom ljubavlju.. kradeš od nedaća.. jer me hrabriš kako je život poput Raja savršen. Moj život u sebi. otimaš od očaja... Hvala ti! Iako je to preoskudna riječ naspram tvojih djela. umoran slaviš moj spas... hvala! .Preoskudna je ta riječ naspram tvojih djela jer me ni u pustinji ne ostavljaš žednu. budiš kako ne bih zaspala zauvijek. Meni se ne spava Ja se spremam da sa Gospodarem razgovaram Ko da razumije srce ašika Zašto ono suze lije Zašto od drugih pogled ono krije. uzimaš me od tuge ... Te poceh da zbori Tiho da je ne čuje ni mjesec ni zvjezde Zbog koga u ašku sada gori Gospodaru u dovi te ovoj ja molim Za insana kojeg ovo srce voli Za one što ljubav imaju Da je oni za sebe ne čuvaju I Ti meni poslah insana .

Ali te mogu voleti sa zeljom. Ali te mogu voleti pukom istinom i svojom mastom. . I Allahu taj divni insan mi se Od tada poče da javlja i na javi i u snu I kada ga želim zaboraviti Ja to ne mogu jer je on uvijek negdje tu.Kakvog nisam zamišljala ni u snu Tako divnog insana O moj Gospodaru. Ne mogu te voleti velikim obecanjem Koje se obicno u ljubavnom zanosu daje. I kada sam ga prvi put upoznala U meni se javi čudan osjecaj I u sjecanju mi ostaše njegove riječi Ja več poznajem nju. da ti bude lepo i da vecno traje. I kada ga vidim usta zanijeme Pogled ka zemlji pada Riječi su za mene sve teške Pokušavam da pričam bez greške Ali snaga mi je uvijek potrebna Zato ja tada počnem da dovim Šta ima toliko jako u ovom insanu Da Te se sjetim kada sam god sa njim O Gospodaru! I kad pokušam da ga zaboravim Moje srce tada progovori A on se pojavi uvijek negdje tu Bilo na javi il' u snu I evo me po ko zna koji put Da Te u dugim tamnim nočima Sa suznim očima Ja dozivam i od Tebe pomoč tražim Da mi pomogneš da izdržim Ako je on za mene insan pravi. Kako te mogu voljeti-Milan Santrac Ja te ne mogu voleti zakletvom Ona je cesto pokrivena nejasnim plastom.

oni što stvarno jesmo i govorimo: probudi me sutra ranije. U smionoj je igri dopustila da joj skinem veo s ramena. Ja te ne mogu voleti kao sto te drugi vole. Ali te mogu voleti osmehom. neiskreno. pričaj mi nešto obično. bez razloga. A ja te mogu voleti na svoj nacin. Mogu te voleti molitvom i sa verom i Boga I znam da te mogu voleti vise i od toga. . oni te vole nekako. lazno Ali te mogu voleti dodirom. Imaju oni za to razloge svoje. ponekad i sa setom. Bez straha do trenutka kada ostajemo sami. Bila je lijepa one večeri Bila je lijepa one večeri. samo tako. onako. A narocito srcem i svom snagom. Ne mogu te voleti raskosnim zivotom. otvaramo se riječima kao knjige na stranicama koje smo najčešće čitali. o tajnama prirode. Mogu te voleti snovima i kisom.Ja te ne mogu voleti velikim recima One su kao procvetali maslacak pred vetrom. o nama bivšima. Čitamo se bez riječi. Pričamo o ljubavi. poljupcem. Radujemo se radosti što možemo razmjenjivati riječi kao darove. mesecinom blagom. Mogu te voleti vetrom i letom. Volim onu u tebi koju nikome ne pokazuješ. razgovorom. Malo li smo sami postajemo drugi. kao da će upravo kiša.

da ne nestanem. I da podignem pogled k tebi. Rekla mi je. da se ne umorim. ni u sebi. Tamne riječi koje se u tami govore.. Da ne poželim. da ne obolim. Moraš biti oprezna sa mnom kada pjesme ti pišem! Da sve svoje poljupce na papiru ne ostavim. s vremena na vrijeme. kojima ne pripadam i sa kojima nemam ništa osim duše da podijelim. da pisati prestanem... nasmiješiv se: "Ja sam dijete Abdale. zagrlih je smionije.. u versu pjesama. gube izjutra svoj sjaj i ne vrijede danju PJESNIK I MUZA Obrati pažnju na mene kada pjesme ti pišem! Da uzimam hranu i vodu redovno i da normalno dišem. kći čovjeka koji je jahao na crvenom konju. Pazi na mene dok pjesme ti pišem! Jer one nisu samo pjesme već dio mene kojeg se odričem i dajem na čitanje onima na koje ne ličim. Tamne riječi koje se u tami govore. to pazi! Da mi se ne umori inspiracija voljenja tebe i da mi srce vrati normalan broj otkucaja u tvojoj blizini. Al izvila mi se iz ruku i prošaptala: "Sutra!" U svijetlu dana bila je još ljepša i sjetih se obećanja. Da svoje zagrljaje u međuredovima ne zaturim.Kada joj je noć ramena zaogrnula svojim pokrivalom. Mario Vranješ . Stoga čuvaj me u zagrljaju kada tačku na pjesmu stavljam! Da ne zaplačem. u crnilu slova da te ne izgubim.