ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК
И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ
И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

РЕПУБЛИЧКИ ЗИМСКИ СЕМИНАР 2017.

Издавач
Друштво за српски језик и књижевност Србије

За издавача
Зона Мркаљ, председник Друштва за
српски језик и књижевност Србије

Уредници
Босиљка Милић, секретар Друштва
Ана Батас, заменик председника Друштва
Зорица Несторовић, потпредседник Друштва
Александар Милановић, потпредседник Друштва
Вељко Брборић, потпредседник Друштва
Бошко Сувајџић, потпредседник Друштва

Коректура
Марија Запутил

Тираж
1500 примерака

ISBN 978-86-84885-78-6

ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК
И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ
И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

РЕПУБЛИЧКИ
ЗИМСКИ
СЕМИНАР 2017
НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И
КЊИЖЕВНОСТИ
У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

Београд
2017.

.

др Зона Мркаљ) Поздравна реч декана Филолошког факул- тета (проф. НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ 58. др Милорад Дешић)  . др Александар Јерков) 10.00–10. Филолошки факултет 09.45–11.30–10. др Љиљана Марковић) Поздравна реч представника Министар- ства просвете.15 Актуелност правописних правила (проф.00–09. фебруар 2017. науке и технолошког развоја Републике Србије 10. и 11.45 Иво Андрић и савремена култура (проф. ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ. година из другог угла (проф. 10.30 Пријављивање (евидентирање) учесника и дељење семинарског материјала (котиза- цијски пакет) 09.00 Отварање Семинара Поздравна реч председника Друштва (проф. фебруар 2017. године Четвртак.30–12.30 Преломна 1847. ТРАДИЦИОНАЛНИ РЕПУБЛИЧКИ ЗИМСКИ СЕМИНАР ЗА НАСТАВНИКЕ И ПРОФЕСОРЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ (Савремено проучавање српског језика и књижевности ) Београд. 09. ПЛЕНАРНА ИЗЛАГАЊА 09. др Александар Милановић) 11.

лингви- стичке секције. Ма- рија Џаковић Илић и Драган Ђорђевић) 5. листови и часописи основ- них и средњих школа.00–15. Екстерно тестирање у основној и средњој школи (коаутори: Ксенија Миловановић и Ненад Мирић) 2. 1. Тако ће сваки наставник моћи да прису- ствује раду две секције. Вуков „Српски рјечник” у настави (аутор: др Ната- ша Станковић Шошо) 7.00–16. Употребни видови „Збирке задатака из књижев- ности са књижевнотеоријским појмовима” (ко- аутори: др Александра Кузмић и др Мирјана Стакић Савковић)  . Обука наставника на даљину за предмет Српски језик и књижевност (коаутори: Милорад Дашић.00–17.00–14.00 Додела награда награђеним ученицима и наставницима: најбољи средњошколски пи- смени задатак.15–13. литерарне секције.00 РАД У СЕКЦИЈАМА Напомена: Свака секција ће бити поновљена у истој сали са истим предавачем.00 Негујмо српски језик 13. Фразеологија у тестовима из српског језика са такми- чења за средњу школу (аутор: Маријана Богдановић) 4. Како настају нове речи у српском језику (аутор: мр Валентина Паровић) 3. Поетичке и естетичке сродности Достојевског и Андрића (аутор: проф.00 ОДМОР 15.12.00 РАД У СЕКЦИЈАМА 16. др Оливера Радуловић) 6. најбоља методичка припрема 14.

Употреба електронског корпуса у настави српског језика (аутор: др Биљана Бранић Латиновић) 11.00 РАД У СЕКЦИЈАМА  .00 Поетика детаља у приповеткама Антонија Исаковића (проф.15–11.8. др Предраг Петровић) 11. 10. фебруар 2017.30–10.00–15. Припрема ученика са развојним сметњама за по- лагање испита у вршњачком окружењу (аутор: Ивана Ковачевић) 9.00–13. Обредна лирика у настави (аутор: др Јасмина Пив- нички) Петак.00–17.15 Како проста реченица може бити сложена (проф. др Милан Алексић) 13.00 Разговор са писцем 14. др Виолета Јовановић) 12. Врсте атрибута уз девербативне именице на при- меру књижевног текста Знакови поред пута (аутор: др Лидија Неранџић Чанда) 10.00 Авангардна књижевна дела у настави (проф.00–16. др Душка Кликовац) 10.00 РАД У СЕКЦИЈАМА 16. Интертекстуалност као мотивацијски поступак у анализи драме (коаутори: др Вукосава Живковић и мр Валентина Вукмировић Стефановић) 12.00 ОДМОР 15.00 Приповедачки поступак Петра Кочића (доц.15–14. ПЛЕНАРНА ИЗЛАГАЊА 09.15–12.

15–18. мр Ана Пејић и Ката Симић Мишић (Завод за вредновање образовања и васпитања). тема: Стандарди ученичких постигнућа и њихова сврховитост. Тако ће сваки наставник моћи да прису- ствује раду две секције. Задаци из српског језика за ученике основне школе који наставу похађају по индивидуалном образов- ном програму (ИОП-у) (коаутори: Марија Марковић и Жељко Тешић) 4. Напомена: Свака секција ће бити поновљена у истој сали са истим предавачем. тема: Реформа наставних програма. Сакрализација језика у поеми „Праху оца поезије” Матије Бећковића (аутор: др Душко Бабић) 3. тема: Стручно усавршавање и напредо- вање наставника из перспективе законске и подзаконске регулативе.30 ОКРУГЛИ СТО: Актуелна питања образов- не реформе у Републици Србији Учествују: мр Весна Муратовић (Министарство просве- те). Традиција и индивидуални таленат (аутор: мср Је- лена Журић) 6. Говорна култура у савременој настави – унапређи- вање усменог изражавања и комуникације као међупредметне компетенције (коаутори: Станисла- ва Арсић и Данијела Ковачевић Микић) 2. 1. Јеврејски синдром у роману Употреба човека Александра Тишме (аутор: Ружа Перуновић)  .17. Употреба е-алата у настави српског језика и књи- жевности – примери добре праксе (аутор: Марина Панић) 5. др Јадранка Милошевић и Дејана Субић Ми- лијић.

30 Српски роман у 2016. др Ми- хајло Пантић) 12. О значењској слојевитости Сервантесовог Дон Ки- хота (аутор: проф. „Вучило – долина магичних речи (видео-игрица за учење правописа и развијање језичке културе) (ау- тор: Удружење грађана „Научи ме”) 10. 11. др Славко Петаковић) 9.15 Стари српски речници у настави српског језика и језичке културе (проф. Настава српског језика у дуалном образовању (ау- тор: Данијела Васовић) Субота.00–11. др Милка Андрић) 11.15–11. др Рајна Дра- гићевић) 10.30–10. др Симеон Маринковић) 8. О саставу предикатске реченице (аутор: др Јован Чудомировић) 11. Стилске вежбе као стилске игре у основној и средњој школи (аутор: проф. ПЛЕНАРНА ИЗЛАГАЊА 09. Промоција издања Друштва (доц. др Ана Батас)  .7.30–13.45 Савремена књижевност за децу и младе у настави (парадокси курикулума) (проф. др Зорана Опачић) 11.30 Трибина поводом јубилеја часописа „Свет речи” (доц.45–12. фебруар 2017. др Милан Алексић). Школски лист у функцији развијања компетен- ција ученика – пример из праксе (аутор: Наташа Турунташ) 12. години (проф.00 Композиција као уметнички знак (симбол) у романима Иве Андрића (проф.

00 Завршна реч и подела Потврда о учешћу на 58.00 Годишња редовна скупштина Друштва НАПОМЕНА Управа Друштва задржава право измене програма.30–14.13. 10 . РЗС 14.

Историјско и песничко у Плавој гробници Милутина Бојића 4. Судбина уметника у роману Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице 5. години Награда за најуспешније писмене задатке Овогодишње такмичење ученика средњих школа из књижевности за најуспешнији писмени задатак било је по- свећено обележавању следећих годишњица: • 125 година од рођења Иве Андрића. • 50 година од смрти Владана Деснице. Такмичење је обухватило израду другог школског писменог задатка на једну од следећих тема: 1. • 100 година од смрти Владислава Петковића Диса. • 100 година од смрти Милутина Бојића. Визија људског живота у поезији Владислава Петко- вића Диса 3. • 40 година од смрти Милоша Црњанског. Функција приче у Проклетој авлији Иве Андрића 2. ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ. Слика националне судбине у Сеобама Милоша Црњанског 11 . НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАДУЖБИНА „ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ” ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ у школској 2016/17.

III6. Сара Динић. Овогодишњи циклус такмичења показује даљи пораст интересовања тако да је Комисија била у прилици да прегле- да шездесетак радова ученика средњих стручних школа и гимназија. а посебно су били занимљиви они међу њима који носе стилску упечатљивост и оригиналност. С друге стране. Имајући наведено на уму. IV5. веома су квалитетни они одговори у којима се одабране теме промишљају у оквирима књижевноисто- ријске и књижевнотеоријске аргументације и представљају врло леп показатељ интерпретативних могућности својих аутора. Пета београдска гимназија. и упућује срдачне честитке награђеним ученицима и њиховим професорима. Комисија се захваљује свим ученицима и на- ставницима на учешћу у овом такмичењу. Лара Ђелевић. њихово познавање књижевне и културне историје као и књижевне теорије. XIV београдска гимназија. Варварин (предметни професор: Зорица Дамњановић) 2. Прва награда 1. Миња Томић. Задаци пристигли на овогодишње такмичење показатељ су врло високе писмености и језичке културе. Београд (предметни професор: Милица Шаренац) Друга награда 1. иако малобројни. Комисија је донела одлуку да награди писмене задатке 5 (пет) ученика. Приметан је пораст одговора есејистичког типа који често прелазе у лирско-медитативну прозу. Београд (предметни професор: Весна Гвозденац) 12 . Средња школа Варварин. Највећи број радова био је посвећен другој теми (Визија људског живота у поезији Владислава Петковића Диса). IV8. Истовремено се награђују и њихови професори који су их за ово такмичење припремали.

секретар Коми- сије. XIII београдска гимназија. Нова Варош (предметни професор: Вера Бојовић) 2. Филолошки факултет. Ракоњац Павловић. др Зорица Несторовић. Проф. Београд (предметни професор: Софија Ширадовић) Републичка комисија 1. Филолошки факултет. Проф. Београд 2. III2. Филолошки факултет. Трећа награда 1. Београд 5. Проф. Београд 13 . др Љиљана Бајић. Мр Верица М. др Радивоје Микић. др Зона Мркаљ. Лидија Млађеновић. Гимназија „Пиво Карама- тијевић”. Проф. Београд 4. Филолошки факултет. Дејана Коп. председник Комисије. Београд 3. II4.

читалац прати рефлексије педесетого- дишњег музичара прикованог за болнички кревет. сећања се мрсе. као вођен нагоном. Београд Професор: Милица Шаренац СУДБИНА УМЕТНИКА У РОМАНУ „ПРОЉЕЋА ИВАНА ГАЛЕБА” ВЛАДАНА ДЕСНИЦЕ У седамдесет и три поглавља романа-есеја „Пролећа Ивана Галеба”. и застаје на детињству као животном извору. Иван Га- леб. Главни 14 . Иван Га- леб осмишљава своју стварност тако што лети у прошлост свога живота. Рођени таленат био је на прагу светске славе. Уметник је рођен на тавану у тренутку када је. „јунак носталгичног сјећања и констелације” (Никола Ковач). ПИСМЕНИ ЗАДАТАК НАГРАЂЕН ПРВОМ НАГРАДОМ Миња Томић. озледа руке онемогућила је Галебово даље посвећивање животном позиву. Све проживљене године њему се. Реагује на текуће и ре- зимира проживљено. под теретом времена. али се каријера у успону прекинула. Музика је постала смисао Галебовог живота. преплављен сећањима којима као да нема краја. увидео је да је сваки њен тон јединствен и као такав способан да изрази „силу ствари”. чине стопљеним у једно. услед околности које су га задесиле. пришао дечјој виолини брата своје баке. а неизвесним данима у болници сећање на минула времена – једини је тренутни ослонац. Асоцијације гради тако да се са једне мисли на другу готово неприметно прелази. IV8 Пета београдска гимназија. сагледава свој досадашњи живот и испитује своје ставове. преки- дају и међусобно употпуњују. асоцијативно уводећи нове дискусије са самим собом.

Откада је живот Ивана Галеба као виолинисте завршен. патње. Размишља о уопште- ном виђењу лепоте. Он је човек свестраних интересовања који све предмете свога посматрања користи као образац за потоње животно искуство или став о свету. као да је Ивану Галебу минуциозност напросто урођена (још као дете. након чега свакако не би могао даље напредовати. воље. кривице. а и широког образовања и мудрости које је стекао током времена – за широк круг питања човекове судбине. а када и сама могућност живота изван болнице виси о концу. своју коб доживљава као „сретно потрефље- ну несрећу”. Подробним анализирањем појединости био је заокупљен и пре него што га је болничка соба на то услови- ла. до конач- не спознаје сопствених могућности. али је истовремено и резонујући. одређује поглед на стварност из угла прошлости.јунак. Из медитација које преплављују целокупну бит Ивана Галеба потекла је и љу- бав према самоћи. и интровертност као основна црта његове личности. сваки леп и ведар дан га из кревета одводи у детињство – „прегршт бе- смртности”. Изно- си и преиспитује туђе и сопствене ставове о животу. а и затвореност у простору. у ствари означава час у ком је он дошао до врхунца своје славе. Наслеђена нејакост и крхкост тела ослободила је простор за Галебово испуњавање духовним садржајима. Иван Галеб поседује нежност и осећајност ме- ланхоличног виолинисте. као таква. Сматра да неуспех крунише човеково дело. заборава. да је њиме уметник доведен до своје крајње границе. деликатне при- роде због које анализира више него што делује. Флуидно и апстрактно њему је одувек било пријемчивије од конкретне стварности. стога верује да случај- на повреда руке. аналитички писац који разматра о најважнијим животним питањима. имао је изванредан слух за тонове изван људ- ске природе). такође ус- мерава човека на сагледавање свога живота. Занима се – услед живот- них околности које су га ка томе усмериле. и учинила да посматрачки приступ буде уметников одговор на стварност. међутим. смрти. 15 . сама по себи. Болничка атмосфера. чиме је препречен његов даљи напредак.

Тако се. да је победимо. него са љу- дима у околини. Свака мисао Ивана Галеба. и дубље повезује са опажајима у природи. Сви доживљаји. такође. једна мисао побуђује другу. власти. о драмској уметности и музици. Животним искуством је дошао до закључка да је смрт заправо „једино што нам се у животу стварно догађа”. ни- кад у потпуности оствареном блискошћу са мајком. Верује да је детињство условило све што му се у даљем животу догодило. Наиме. и заувек је зато- чен у њему. као да је невидљиво обузета смрћу. Његово детињство обојено је бледим сећањем на трагично страдалог оца. Нико од њих није разумео да Галеба. а да су сва друга животна дела настала из жеље да се са њом изборимо. на пример. дубљег слоја људског бића. па свој фокус баца упра- во на сећања из тог периода живота. међутим. аутори- 16 . свака мелодија покреће на сузе. па као да се бесмртна душа детета губи одра- стањем. истини.вери. човек вред- нује огољено „ја”. све док се у старости. приближавањем краја. увиђа да човек само у младости дубоко доживљава чулни живот и да попут дрвета осећа и најмањи дах ветра. и која се мора мењати у складу са временом у ком настаје. „свака музика тужна”. он на неки начин враћа себи. осећања и ставо- ви Ивана Галеба као да се импулсом преносе. Верује да је она наш „највиши стваралачки акт”. Развија и теорију о модерној структури романа којом би се захватили дубински слојеви човекове душе. да идемо против „реалности реалног”. Расправља о филозофији и религији. Иван Галеб. у својој суштини. јер је осећао да је. Тако. Срећа је привилегија детињства. даје свој суд и о самој уметности као људској делатности. Види је као пут до скривеног. У даљем животу се прекидају везе са природом. на пример. Сматра је уједно „и најнаивнијом и најпрепреденијом” од свих дру- гих области проучавања људског духа. док смрт стрпљиво чека свој тренутак. Иван Галеб је део породице која је својим поморским занимањем оста- ла помало мистична и никад у потпуности блиска тананој души виолинисте. поново не врати свом почетку. и у тренут- ку садашње Галебове стварности.

током година. Повре- мене посете домовини биле су отрежњујуће и болне. Галеб види „паничну чињеницу човјековог живота. Смрт га је читавог живота пратила у стопу. па зато хрли ка пролећу. у зрелом добу суочио се са губицима жене и ћерке.тетом преког и енергичног деде. ван његове моћи. мрачну подсвест која не испољава лажи и боје као на јави. али је и могућ- ност заборављања. која је једина разумела његову уметничку црту и подржала његове снове. како каже Станко Кораћ. какво му је познато. већ може да оп- стане само као успомена у њему самом – у мислима. што је тешко поднео. када је сваки живот најближи коначном смирењу. Сам процес спавања доживљава као нешто анимално. Након што је одлучио да свој живот посвети виолини. више не може везивати за место. пусто и у исти мах злосутно. „Игре прољећа и смрти” обе- лежиле су читаво његово трајање. и смрти бабе и деде којима је и озваничен крај детињства Ивана Галеба. чињеницу којој смо сви одреда подвргнути”. оче- ва кобна трагедија док је још био дете. Овај музичар је и у младости слабо разликовао мисао од стварности. коју би често пожелео. „нека чудна болест” од које је умро: Галебов стриц. 17 . Поднаслов романа крије и само уметниково схватање стварности као наизменично преплитање живота и смрти. Страх од смрти главног јунака преточен је и у његов однос према спавању. На лицу човека који спава види његову затајену. нашао у пролазности као таквој. увиђао је упадљиве промене и схватио да детињство. од самог детињства. Утеху је. недуго затим смрт његове мајке (чиме су уздрмани сви темељи дотадашњег живота овог уметника). јер њоме догађај губи своју масу. одувек је препредао замисли и догађаје. и у њему види спас од црне смрти. само време све поравнава и уређује. једноличних тетки према којима није развио никакво осећање. и баком. Махом га повређује дар неот- купивог памћења појединости који поседује. па зато и у самом лицу спавајућих. отишао је из родног места на школовање у Италију.

у жељи за свеприсутношћу свог „ја”. штавише. става је да је сигурна истина једино „го човек који стрепи и страда”. Одувек живи у „жалу за неповратним” – боли га заробље- ност у границама тела и непрестано је. Детињство дефинише као „предјел вјечито обасјан сунцем”. окупана далма- тинским сунцем. указује на смер кретања по животном путу. и у тој њиховој игри себе поставља на страну светлости. одлуку. а друга би вечно била замагљена. након што је искусио свакојаке бо- лове. и као сунце. Породична кућа начелничка. Тако и сваку филозофску мисао посматра само као израз осећања стварности. Занимљиво је да Иван Галеб још од најмлађих детињих дана вуче у себи наобјашњиву. Свестан је да је живот „само један мртви рукавац времена” – стога је и у младости осећао носталгију за нечим неповратним. једна његова страна сијала је као опаље- на сунцем. чак и град и државу коју би посетио – видео је кроз светлост или мрак. Иван Галеб је тип личности који унутрашњу стварност не сматра мање вредном од видљиве. прати у стопу као сенка. и у свести оживи. још у детињству. па се зато у мисли- ма примиче баш њему. притом. али му. сматра да је таква мука најтежа у животу. замишљао далеке просторе и неко друго време. на пример. Бућко – фантастично биће у које је Галеб веровао као дете – постојао. И као педесетогодишњак. велику бол коју у старости покушава да расточи и себи појасни. Граница све- тлости и сенке тога ходника пренела се у Галебов читав даљи живот и као да је пресекла и његово срце. приобална. а да је једина права стварост „стварност наше патње”. Своје субјективистичко 18 . Тај ходник је представљао својеврсно раскршће светлости и сенке. а непознатим. остала му је у сећању по једном дугачком ходнику. Детињство га. па тако и сваки догађај. Интензивно осећа физичку огра- ниченост себе и несразмерност бића. тако је. Пра- вом реалношћу сматра све што његова свест може да ство- ри. управо због могућности да се замисли. Сам живот поима као не- изменично смењивање светла и тмине. уметник и своју мисао посматра као осунчану или под сенком.

његов учитељ. На крају Галебовог живота у болници. Током свог одрастања. мада је једна од значајних фигура. али без имало рационалности.поимање света Галеб употпуњује и својеврсним релативи- змом. присећа се онога што сматра „арзом и тезом нашег животног духа” – стална игра светлости и сен- ке. што иде у прилог његовом ставу да само обједињавањем супротних истина можемо увидети пуноћу живота. у јединству свих супротности је „предиво нашег живота”. по природи ствари. већ да човек себе треба „свакодневно умијати сумњом као водом”. несталне. а то је детињство као пе- риод живота у ком се стварност показала у свом најлепшем светлу. не- извесним тренуцима. при посети родном крају. а уједно је убеђен и у строгу предодређеност и неминовност људских поступака. сматра да „један начин осјећања вриједи мање-више колико и други”. Сав је скован од дилема и противречности. а мање бави односима са другима. из чега сазнајемо уметникове погледе на живот. истину. који мисли целим својим телом и дубоко осећа. С њим је Галеб. фратар Анђео. односно пролећа и смрти. сложеним ју- наком. али и детерминизмом. повео разговор о најважнијим питањима жи- вота. веру. Иван Галеб сматра да. јер би у опредељености за једно „било изгубљена половина ствари”. Пролећа су „детињство зрака” – само њихово постојање обасјава и мир и бол. најчешће се суочава са самим собом. и да су све пре- вртљиве. У хладноћи болничке собе чезне за сећањем која би му осунчала мисао. Све противречности и њега чине целовитим. Сматра да на контрадикцијама почива свет па зато мисли да је у животу потребно и веровати и не веровати. човек не треба да има утемељен поглед на религију. фратар објашњава тиме што је он „права правцата уметничка природа”. да временом престају бити оно што јесу. које су утицале на даљи ток живота Ивана Галеба. Сећање на сунчане дане буди у њему наду у даљи 19 . у најтежим. смрт. Сматра да истина има више. Галебову немогућност да поверује у непобит- ност било које истине. изравнава и изједначава сва осећања.

у светлу будућности изван си- вила болничких зидова. Овај посебно сложен и. у неиз- весности будућности. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРОФЕСОРА Рад беспрекорно писмен и вишеструко посебан. када се његове мисли преплићу и кидају. Из болнице излази помирен са свиме што се збило. (2) изузетне моћи 20 . Вансеријски одговор на задату тему. Пратимо Ивана Галеба у стању пси- хичке снаге.живот. мирне и уравнотежене синтаксе. у једно ново пролеће. осећа да је у животу дао све од себе. у потпуности је (д)оживљен у овом писменом задатку. Посебног богатства и коло- ритности тих опажања. препорођених мисли. данашњим матурантским генера- цијама врло стран и непривлачан роман. По- себна је дубина промишљања. Одличан (5) Милица Шаренац ОБРАЗЛОЖЕЊЕ КОМИСИЈЕ Награђени рад ученице Миње Томић с правом заслу- жује титулу најбољег писменог задатка на овом такмичењу. медитативних. све посматра као истодобно присут- но и измирено. богато тонираног лексичког фонда. У њему су складно удружени (1) одлично познавање романа Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице. а и да је сам живот из њега исцрпао све сокове. и прошлост и садашњост. и радост и бол у животу. нову наду која ће вечно играти са смрћу. али ју је на крају романа надгласала и победила. Специфично уједначене. „у још једно пролеће”. есејистичких и филозофских опсервација. Топлина сунца га преплављује док из болнице излази прочишћених. При крају своје битке за слободу. али и свеопште немоћи.

На одабраним примерима ученица убедљиво реконструише дијалектичку перспективу погледа на свет главног јунака овог дела и. (3) суверено владање теоријом романа и (4) одлично познавање струк- туре модерног романа.тумачења херметичне прозе филозофског типа. убедљиво тумачи антрополошки и естетички контекст ње- гове мисли. овај рад у свему представља израз зрелости свога аутора. ком- плексне реченице и одличне аргументације. потпун. Републичка комисија 21 . прецизан. Композиционо складан. што је посебно важно.

У документацији елоквентно варирају само ти исти резултати заоденути богатом функцијом савремене школе. Свака секција одсликава у свему атмосферу и начин рада у својој школи. Највеће су разлике у степену организо- ваности секција као ваннаставних активности. колико је састанака одржано и сл. др СЛОБОДАН Ж. ЛИТЕРАРНЕ СЕКЦИЈЕ – Награда „Проф. негде се случајно нађе и списак чла- нова секције. богатство идеја и садржаја. У приложе- ној документацији има секција које тај сегмент не приказују у целини. односно српског језика и књижевности. Литерарне секције имају своје место у културној делат- ности школа. стра- них језика и сл. Природно је да се према условима школе у том богатом програму и афирмацији културних делатности највише ангажују секције наставе српског језика. Једино је необично да су у приказивању културне делатности школе у свим видовима и манифестацијама увек наглашене акције исте секције. уз рецитаторску. За похвалу је систематичан и креативан подухват про- фесора који са ентузијазмом и одговорношћу развијају рад литерарних секција негујући самостално литерарно ствара- лаштво ученика развијајући љубав према књизи и свом јези- ку. 22 . НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАДУЖБИНА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ ТАКМИЧЕЊЕ ЛИТЕРАРНИХ СЕКЦИЈА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА СРБИЈЕ Све литерарне секције које су учествовале на Конкур- су Друштва показале су солидну организованост. драмску и новинарску секцију и наставне предмете уметности – музичку и ликовну. него расуто. Афирмативни резултати су скромно забележени. МАРКОВИЋ” ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ. разноврсност метода рада и изузетне ре- зултате.

Републичка комисија за преглед такмичарског мате- ријала. Литерарна секција Филолошке гимназијe. Осечина Професор: Лидија Марић Јовановић II награда 1. Литерарна секција „Сремац” – Економска школа „Нада Димић”. Београд Професор: Ивана Ковачевић СРЕДЊА ШКОЛА I награда 1. Литерарна секција ОШ „Никола Тесла”. Литерарна секција OШ „Браћа Недић”. Београд Професор: Александра Дракулић III награда 1. Београд Професор: Лела Росић 2. годину: ОСНОВНA ШКОЛА I награда 1. Литерарна секција ОШ „Др Драган Херцог”. вредновање резултата и утврђивање ранга пријавље- них литерарних секција закључила је да се награде следеће секције за школску 2015/16. Земун Професор: Снежана Обрадовић 23 .

Ваљево Професор: Милена Милисављевић Републичка комисија 1. Босиљка Милић. Литерарна секција Карловачке гимназијe. Бранка Максимовић. секретар Комисије 3. Љиљана Малетин Војво- дић. Литерарна секција Ваљевске гимназијe. члан Управе Друштва 4. др Бошко Сувајџић. Мерима Аранитовић III награда 1. Мср Мина Ђурић. председник Комисије 2. Сремски Карловци Професори: Маја Стокин. члан Управе Друштва 5. секретар Друштва. II награда 1. члан Управе Друштва 24 . потпредседник Друштва. Проф. Мр Злата Златановић.

децембра 2016. На Зимском семинару проглашавају се и награђују дипломом и књигама лингвистичке секције. Комисија се руководи- ла критеријумима Правилника о такмичењу лингвистичких секција и констатовала је да су секције својим инвентивним програмима рада. На састанку одржаном 20. при- ликом одлучивања о додели награда. године. Стога је Комисија донела одлуку да се за 2015/2016. као и бројем истраживачких радова које су обра- диле. На конкурс за избор најбољих лингвистичких секција који организује Друштво за српски језик и књижевност Ср- бије и Вукова задужбина пријавиле су се лингвистичке сек- ције основних и средњих школа Србије. знатно допринеле подизању квалитета наставе срп- ског језика. ЛИНГВИСТИЧКЕ СЕКЦИЈЕ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ. разноликошћу метода и приступа језичкој материји. школску годину награде следеће лингвистичке секције: 25 . као и наставници који воде њихов стручни рад. НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ВУКОВА ЗАДУЖБИнА ТАКМИЧЕЊЕ ЛИНГВИСТИЧКИХ СЕКЦИЈА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА СРБИЈЕ Према пропозицијама такмичења лингвистичких сек- ција обухвата се рад секција у току једне школске године.

Сомбор Професор: Лидија Неранџић Чанда 26 . Лингвистичка секција Фармацеутско-физиотерапе- утске школе. ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Прва награда 1. Лингвистичка секција Гимназије „Свети Сава”. Лингвистичка секција ОШ „Павле Савић”. Лингвистичка секција ОШ „Браћа Недић”. Мирије- во. Пожега Професор: Јелена Јеверчић Трећа награда 1. Београд Професори: Весна Дукић и Сандра Ристивојевић 2. Београд Професор: Биљана Бранић Латиновић 2. По- жаревац Професор: Марија Запутил 2. Београд Професори: Јелена Стојиљковић и Биљана Петровић Друга награда 1. Лингвистичка секција Филолошке гимназије. Лингвистичка секција Пожаревачке гимназије. Осечина Професор: Драгица Пуљезевић СРЕДЊЕ ШКОЛЕ Прва награда 1. Лингвистичка секција „Вељко Петровић”.

Београд 2. 2. Надежда Милошевић. Лингвистичка секција Друге крагујевачке гимназије. др Милан Стакић. члан Управе Друштва. Јагода Жунић. Фило- лошки факултет. Крагујевац Професор: Јелена Стевановић Похваљује се: Лингвистичка секција Ваљевске гимназије. Ваљево Професор: Милена Петровић Републичка комисија 1. др Александар Милановић. члан Управе Друштва 27 . члан Комисије. секре- тар Комисије 5. Проф. Филолошки факултет. Филолошки факултет. Проф. Београд 3. Београд 4. члан Комисије. др Весна Половина. председник Коми- сије. Проф.

а већ у овој приспелој групи за претходну школ- ску годину изједначио се број квалитетних гласила осно- вних школа са бројем гласила средњих школа. јер то одликује већи број листова. НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАДУЖБИНА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ КОНКУРС ЗА НАЈБОЉЕ ОСНОВНОШКОЛСКЕ И СРЕДЊОШКОЛСКЕ ЛИСТОВЕ И ЧАСОПИСЕ У ШКОЛСКОЈ 2015/2016. да лист (часопис) буде ученички мислима и духом. а не професори. вођени дометом свих наставних предмета. ГОДИНИ Републичка комисија за преглед. ОСНОВНОШКОЛСКИ И СРЕДЊОШКОЛСКИ ЛИСТОВИ И ЧАСОПИСИ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ. који су стручно профилисани. За сваку је похвалу 28 . 2009/2010. по правилу професором срп- ског језика и књижевности. Више нема потребе да се указује на концепцијску уређе- ност. за- пажа да су гласила приспела на конкурс у великом броју нови листови и часописи који су високог ранга. У групи награђених листова и часописа има наставника других стру- ка који воде ученике у овој активности. који води рад новинарске секције (ваннаставне активности овог наставног предмета). али и законским нормативима у којима се школски листови и часописи посебно именују у стандар- дима и вредновању постигнућа ученика и школа. вредновање и утврђи- вање ранга школских гласила основних и средњих школа. Најзад се успело и у захтеву да ученици пишу и објављују своје прилоге. Наравно. усмеравани глав- ним и одговорним уредником. годину. изражава њихова интересовања. Свакако је њихово омасовљење подстакнуто општим технолошким развојем у трећем миленијуму. Конкурсом је основна школа уведена у ово такмичење за шк. нарочито часописе. њихов живот и доживљаје.

„НОВА ИСКРА” – Основна школа „Танаско Рајић”. али је минус за професо- ре српског језика и књижевности који су занемарили своју професију. Београд 29 . „ЂАЧКИ КУТАК”– Основна школа „Руђер Бошко- вић”. „ШКОЛА У ТРЕНДУ” – Основна школа „Карађорђе”. године прогласе: ОСНОВНА ШКОЛА ПРВА НАГРАДА 1. Београд ДРУГА НАГРАДА 1. пре свега лепотом ђачке речи која плени више од оних који графички и техникама штампе подсећају на многе добро стојеће жур- нале и листове. Републичка комисија је једногласно донела одлуку да се за најбоље листове и часописе у току школске 2015/2016. Чачак 2. Горњи Матејевац 2.њихов рад и креативност. „ЈЕЛЕНА” – Основна школа „Јелена Ћетковић”. Радује чињеница да је у ужи избор ушла половина гласила. уз то и одговорност пред учени- цима и допринос угледу школе. Лазаревац 3. У јакој конкуренцији квалитетних школских листова и часописа било је тешко изабрати најбоље. Прецизним кри- теријумима Републичка комисија је и од најбољих одабра- ла оне који су се издвојили својим особеностима. „РЕЧ” – Основна школа „Дуле Караклајић”.

„РАЗВИТАК” – Пожаревачка гимназија. „ГИМНАЗИЈСКИ ГЛАСНИК” – Шабачка гимназија. Суботица 2. „ШКОЛСКО ЗВОНО” – Основна школа „Стојан Но- ваковић”. Шабац 30 . Београд СРЕДЊА ШКОЛА ПРВА НАГРАДА 1. Ба- натско Карађорђево 2. „POLIINFO” – Политехничка школа. Ваљево 3. „ПОД ПЛАВИМ КРОВОМ” – Основна школа „Пав- ле Савић”. Шабац 2. Ниш ТРЕЋА НАГРАДА 1. „ПЕТЉА” – Техничка школа „Радоје Љубичић”. „МОЗАИК” – Прехрамбено-хемијска школа. Блаце 3. ТРЕЋА НАГРАДА 1. Ужице 5. „ГИМНАЗИЈАЛАЦ” – Ваљевска гимназија. „ЗЛАТНИ ПРЕСЕК” – Школа за дизајн. Пожаревац 4. Београд ДРУГА НАГРАДА 1. „MEDICUS” – Медицинска школа „Др Андра Јова- новић”. „СОЛУНАЦ” – Основна школа „Никола Тесла”.

Доц. члан Управе Друштва 5. Проф. др Вељко Брборић. др Весна Ломпар. Доц. Босиљка Милић. 31 . секретар Комисије 3. главни уредник часописа Свет речи 4. секретар Друштва. Мр Злата Златановић. др Милан Алексић.Републичка комисија 1. члан Управе Друштва Позивамо све заинтересоване да узму учешћа у наред- ном конкурсу за најбоље листове и часописе основних и средњих школа Србије. председник Комисије 2. потпредседник Друштва.

Друштво за српски језик и књижевност Србије
и редакција часописа Свет речи,
у циљу подстицања рада листова и часописа у
основним и средњим школама расписује

КОНКУРС
за најуспешније листове и часописе
основних и средњих школа
објављене у школској 2016/2017. години.
Конкурс почиње даном објављивања, а завршава се 30.
октобра 2017. године. Стручна комисија коју именује Управа
Друштва и редакција Света речи прегледа све приспеле ли-
стове и часописе, бира и проглашава три најбоља резултата,
објављује и награђује на Зимском семинару дипломом и на-
градом у књигама. Такође се резултати Конкурса објављују
у Информатору – публикацији Друштва која прати рад Зим-
ског семинара и у јануарском броју Света речи.
Може се вршити увид у све листове и часописе током
Зимског семинара 2018. године у просторијама Друштва за
српски језик и књижевност Србије, на Филолошком факул-
тету, у Београду.
Школе се јављају на Конкурс својим листовима и
часописима у обавезном штампаном облику.
Пријаву за Конкурс обавезно прослеђује званично школа.

Листове и часописе слати на адресу:
Друштво за српски језик и књижевност Србије
(Конкурс за школске листове и часописе)
Филолошки факултет, Студенски трг 3
11000 Београд, поштански фах 359

Рад часописа је саставни део годишњих програма образовно-васпитног
рада школа и приликом јављања на конкурс Друштва пријаву
за такмичење мора званично да проследи школа, и не само у електронском
облику, иначе се пријављен учесник дисквалификује.

32

ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
НАСТАВНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА
ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ

ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
НАСТАВНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА
У ШКОЛСКОЈ 2016/2017. ГОДИНИ

ОБЈАВА ТАКМИЧЕЊА

ПОЗИВ НА КОНКУРС ЗА НАЈБОЉУ МЕТОДИЧКУ ПРИПРЕМУ
ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ИЛИ КЊИЖЕВНОСТИ

Друштво за српски језик и књижевност Србије распи-
сује нови наградни конкурс за најбољу методичку припрему
часа српског језика или књижевности. Поред уобичајених
параметара које развијена припрема за час садржи, дозвоље-
но је додати и различите прилоге (у зависности од наставне
јединице која се обрађује).
Критеријуми који ће бити полазиште за процену квали-
тета припреме односиће се и на оригинални приступ и ре-
шења поставке часа. Вредноваће се стручност, креативност,
примереност узрасту и допринос припреме методици као
науци о настави. Један наставник на конкурс може послати
само једну припрему. Обим припреме може бити од 12 до
15 страница (не рачунајући прилоге који, уколико се додају,
могу имати обим до 5 страница). Фонт који се користи је
Times New Roman, величина слова 12 (осим у напоменама,
кад је 10). Припрема сме да садржи илустрације које је оба-
везно потписати, уколико су преузете (величина фонта 11).
Препоручује се да припрема на крају садржи и литературу.

33

Овај део уредити према критеријумима за уређење лите-
ратуре у часопису „Књижевност и језик”. За припрему не
постоји формулар. Сваки наставник има право да на свој на-
чин обликује и графички уреди методичку припрему с којом
конкурише.
Рок за слање припрема је 15. децембар 2017. године.
Додељиваће се три награде за најбоље припреме намењене
основној школи и три награде за најбоље припреме намење-
не средњим стручним школама и гимназијама.
Сви пристигли квалитетни прилози биће, после Ре-
публичког зимског семинара наставника српског језика и
књижевности, изложени на сајту Друштва за српски језик и
књижевност Србије (уз обавезно навођење аутора) и, самим
тим, доступни за даље коришћење у наставној пракси.
У комисији за одабир најквалитетнијих припрема на-
лазиће се професори Методике наставе српског језика и
књижевности са Филолошког факултета Универзитета у
Београду. Са радошћу новог дружења и у нади да ћемо од
овог такмичења сви имати вишеструке користи, срдачно вас
поздрављам!

РЕЗУЛТАТИ ТАКМИЧЕЊА
На Такмичење наставника српског језика и књижевно-
сти за најбољу методичку припрему пристигло је 58 прило-
га, које су као угледне часове осмислили и послали нa овај
конкурс наставници српског језика и књижевности из целе
Србије.
На основу детаљног увида чланова Комисије у ква-
литет методичких припрема, одлучено је да је непотребно
раздвајати основну од средње школе и рангирати посебно
успехе наставника који раде са млађим или старијим уче-
ницима, те се ове године награде додељују здружено: једно
прво место, два друга места и три трећа места.
Надамо се да ће одзив наставника, као и квалитет при-
лога које ће нам они убудуће слати, бити на још вишем

34

Цица Бацић. Основна школа „3. Костолац Тема: Примање писмености код Срба 2. Гимназија. Наташа Ивковић.нивоу. Краљево Тема: Хорхе Луис Борхес Чекање (са освртом на Алеф и Пешчану књигу) ТРЕЋА НАГРАДА 1. ОШ „Жабаре”. октобар”. Филолошка гимназија. након реализације Ре- публичког зимског семинара. Марко Глишић. Бор Тема: Извођење (суфиксација) 2. ПРВА НАГРАДА 1. што ће се одразити и на број награђених наредних година. Београд Тема: Жанровске варијације у стваралаштву ученика ДРУГА НАГРАДА 1. ОШ „Светозар Марковић”. Најбоља методичка припрема биће одштампана у Ле- топису Друштва за 2016. Љубише Ђокића 3. Мирјана Стакић Савковић. а остале награђене при- преме наћи ће се на сајту Друштва. Крагујевац Тема: Књижевни родови ОБРАЗЛОЖЕЊЕ КОМИСИЈЕ Методичка припрема Жанровске варијације у ства- ралаштву ученика. Саша Чорболоковић. Крушевац Тема: О драми и позоришту на примеру текста „Би- берче”. годину. Весна Сеничић. колегинице Мирјане Стакић Савковић. 35 .

Ова амбициозно замишљена методичка поставка. др Љиљана Бајић. те сагледавање приповедне проблематике из различитих ре- сурса. Највећи квалитет ове првонаграђене припреме јесте креативно ангажовање ученика подстакнутих на ширење знања кроз стваралаштво. показује се као применљива и у дру- гим средњим школама. пред- ставља веома добро осмишљену припрему за час. председник Друштва и Комисије 3. али и утемељено стечено знање из теорије књижевности. сходну завидним потенцијалима ученика Филолошке гимназије. Проф. Проф. са исхо- дима изнад просека. истовремено омогућавају интензивније и инвентивније понирање у свет Лазаревиће- вог дела. јер обликована структура часа и на- ставни садржаји представљају изазов за ученике. подстичу машту. Предуслов успешног рада на часу јесте ваљана обрада приповетке Лазе Лазаревића Први пут с оцем на јутрење.професорке у Филолошкој гимназији у Београду. др Вељко Брборић. секретар Комисије 36 . заправо тематски усмерене жанровске варијације. члан Управе Друштва 2. др Зона Мркаљ. Проф. а такође показују степен познавања и могућности употребе изражајних средстава народне поезије и прозе. др Драгана Вељковић Станковић. потпредседник Друштва 4. Републичка комисија 1. Др Наташа Станковић Шошо. креативност и развој културе изражавања кроз ин- траобласну корелацију. члан Комисије 5. Проф. Ученички домаћи радови.

– стицањем целовите слике о матерњем језику. – да допринесе да ученици боље и потпуније усвоје књижевнојезичку норму. 37 . да теоријска знања о језичким појавама и правописној норми успешно примењују. НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ВУКОВА ЗАДУЖБИНА ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ (Извод из Правилника и Пропозиција такмичења) Циљ такмичења Такмичење има за циљ: – да афирмише најквалитетније резултате у настави српског језика и језичке културе. да побољшају своје изра- жајне способности и да се комплетно служе књижев- ним језиком. такмичење треба код ученика да развије сазнање о значају књижевног језика и језичке културе. ква- литативно вишим приступом у проучавању језичке организације и законитости језика. – да подстакне ученике на стицање трајнијих лингви- стичких знања о матерњем језику. ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈе МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ.

односно Управа Друштва у са- радњи са Министарством просвете. 6. према календару такмичења. комисије за израду стручног материјала за проверу знања ученика (тест). Учесници такмичења Ученици 5. – окружно (градско). Управа Друштва именује: Организациони одбор за организовање и спровођење такми- чења (на 2 године). комисије за преглед радова ученика који су се пласирали за Републичко такмичење са окружних такмичења и установљење коначног списка уче- сника на Републичком такмичењу. науке и техно- лошког развоја Републике Србије и Вукова задужбина. Републичко такмичење организује у оквиру Ђачког Вуковог сабора Друштво. 7. – општинско. Школско такмичење организују и спроводе активи наставника српског језика. Такмичења се спроводе на следећим нивоима: – школско. и 8. и 8. комисију за припрему и спровођење Републичког такмичења. односно комисије које формирају одговарајуће подружнице Друштва за српски језик и књижевност Србије. објављивање резултата. – Републичко. општинском и окружном такмичењу. науке и технолошког развоја и Вуковом задужбином. а учени- ци 7. разреда основне школе учествују на школском. Министарство просвете. Организација такмичења Организатори такмичења су: Друштво за српски језик и књижевност Србије. 38 . Општинска и окружна (градска) такмичења органи- зују и спроводе активи наставника српског језика. разреда и на Републичком такмичењу.

округ. и 4. искључиво на основу увида у тестове и броја освојених поена. разреда који су на окружним такми- чењима показали најбољи резултат – освојили најмање 90% од могућих поена (минимум 18 бодова). Ученици 1. Општине са једном средњом школом треба да се при- кључе најближој општини. општинском. На окружном такмичењу могу да учествују најбољи ученици који су освојили најмање 80% од могућих поена (минимум 16 бодова) на општинском такмичењу. 2. односно општину. утврђује Републичка комисија и позива ученике на Републичко такмичење. Ови ученици не улазе у утврђен број ученика за једну школу. Број ученика – учесника Број ученика – учесника на општинском такмичењу у сваком разреду сразмеран је броју одељења у школама (нај- више једно одељење – један ученик). Ученици који су у прошлогодишњем циклусу такми- чења учествовали на окружном такмичењу стичу право директног учешћа на општинском такмичењу. разреда средњих школа учествују на школском. Коначан списак. На Републичком такмичењу учествују ученици ос- новне школе из 7. На Републичком такмичењу учествују ученици средњих школа који су на окружном такмичењу показали најбољи резултат – освојили најмање 90% од могућих поена (мини- мум 18 бодова). Да би ученик учествовао на вишем ступњу такми- чења. 3. 39 . мора да учествује на претходном ступњу и да по- каже одређене резултате. а учесни- ци на Републичком такмичењу директно право учешћа на окружном такмичењу. окружном (градском) такмичењу и Републичком такмичењу. и 8.

иду сви који су освојили максимум поена. већ ће број учесника бити мањи од предвиђеног. за све учеснике који су освојили преко 90% од могућих поена треба обаве- зно доставити документацију – тестове (и збирну табелу са претходних нивоа такмичења) Републичкој комисији под шифром и дешифроване. број освојених поена) и попуњену збирну та- белу за све школе – учеснике у такмичењу. Израда теста на свим нивоима такмичења траје 90 минута и ради се под шифром. школа. окружна и Републичка такми- чења утврђује Републичка комисија за израду тестова и бла- говремено (на 10 дана пред такмичење) доставља их Ми- нистарству просвете и науке Србије. која на основу увида у те- стове врши коначан избор ученика – учесника из сваког разреда и позива их на Републичко такмичење. Органи- затори такмичења су дужни да то учине у року од 3 дана по одржаном такмичењу. Уколико не буде довољно ученика који би задовољили ове критеријуме. 40 . Организатори нижег ступња такмичења дужни су да организаторима наредног ступња доставе резултате такми- чења са списком свих учесника и потребним подацима (пре- зиме и име ученика. презиме и име предметног наставника. место. Од ученика који су се квалификовали за Републичко такмичење. Тестове за општинска. ниво такмичења се неће спуштати. Тест за проверу знања На сваком ступњу такмичења учесници раде тест који садржи 20 питања и вреднује се са 20 поена. које се стара о њиховом умножавању и дистрибуцији. После одржаних окружних такмичења. у року од три дана по одржаном такмичењу. Сви тестови са прекорачењем рока неће се разматрати.

04. 2017.). професори универзитета. 03. института и др. 2017. године у 10. 2017. На нивоу општинског такмичења резултате вреднује стручна комисија коју образује стручно друштво – односно подружница. а коју образује стручно друштво – подружница (наставници школа. 05. 2017.00 сати (Тршић) СРЕДЊЕ ШКОЛЕ Школско такмичење – до краја фебруара 2017. године у 10.00 часова. Календар такмичења ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Школско такмичење – до краја фебруара 2017. 2017. године Општинско такмичење – 18.00 сати Републичко такмичење – 28. 05. 04. године у 10.00 сати Републичко такмичење – 27. године у 10. 41 . године у 10. године у 10. 2017.00 сати Окружно такмичење – 09.00 сати (Тршић) Сви нивои такмичења (сем школских) одржавају се у исто време према календару такмичења. На нивоу Републичког такмичења резултате вреднује стручна комисија од најмање три члана коју бира Управа Друштва. На нивоу окружног (градског) такмичења резултате вреднује стручна комисија коју чине најмање три члана. године Општинско такмичење – 05. 03. са почетком у 10. Такмичење ван утврђеног календара се дисквалификује.00 сати Окружно такмичење – 29. Вредновање постигнутих резултата На нивоу школског такмичења резултате вреднује ко- мисија коју бира стручни актив наставника/професора срп- ског језика и књижевности.

– на општинском и окружном такмичењу: одељење Министарства просвете и науке и подружница Друштва (односно стручни актив. Приговори и жалбе На свим нивоима такмичења. На нивоима општинског и окружног (градског) такми- чења прво место освајају ученици са 20 и 19. односно органи локал- не самоуправе. На Републичком такми- чењу прво место добија ученик са 20 бодова. друго место са 18 и 17 и треће место са 16 поена. организатор је дужан да на јавном месту. На Републичком такмичењу сви наставници чији су уче- сници освојили I. Ученици који су у завршном разреду освојили једно од прва три места на Републичком такмичењу ослобађају се пријемног испита из српског језика на факултетима где се полаже српски. Ву- кова задужбина. II и III место награђују се књигама и захвал- ницом Друштва за српски језик и књижевност Србије. изложи 42 . док су школе у којима се такмичење одржава само реализатори). друго и треће место на општинском и окружном нивоу додељују школе које су домаћини такмичења. За најбоље резултате (у рангу) ученици на свим ни- воима такмичења освајају I. У односу на почетни број бодова рангирају се друго и треће место. Дипломе потписују организатори такмичења: – на Републичком такмичењу: Министарство просве- те. науке и технолошког развоја Републике Србије. чим се такмичење обави и комисије за преглед преузму ученичке радове. Друштво за српски језик и књижевност Србије. доступном ученицима. Дипломе за добијено прво. II и III место и награђују се књигама и дипломом организатора такмичења (према мо- гућностима организатора). Уколико нема ученика који је освојио 20 бодова. прво место припада оном ученику који је освојио 19 бодова.

издање 2010. односно жалбу. После саопштења резултата. Јерковић. како би ученици са својим наставницима били у могућности да провере свој рад. има право на писмени приговор. Напомена: На такмичењима се користи Правопис српскога језика Матице српске. Председник комисије је ду- жан да у року од 7 дана по добијеном приговору да писмени одговор са образложењем комисије (на Републичком такми- чењу – комисије за приговоре). Пе- шикан. 43 . из било којих разлога. године. који се званично прослеђује школи. уређивачки одбор: Пеши- кан. уколико ученик – учесник такмичења сматра да његов рад. Станојчић. за- служује већи број поена. Остојић. Приговор званично прослеђује школа председнику комисије на одговарајућем нивоу (на Репу- бличком такмичењу – председнику централне комисије) у року од 7 дана од саопштења.тестове и решења. Пижурица. Дешић.

Именски предикат. полугодишта и почетком 2. 44 . Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима 2. прилошке одред- бе (за место. Главни реченични чланови: субје- кат – независни члан реченице. полуго- дишта 2. разред Проста реченица. ПРОГРАМ ТАКМИЧЕЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ОСНОВНА ШКОЛА 1. Градиво из програма редовне наставе у претход- ним разредима може бити тестирано на било којем нивоу и у било ком разреду. Школско такмиЧење 1. меру и количину). начин. Садржаји предвиђени за школско такмичење и ново градиво реализовано до овог нивоа такмичења 5. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима ОпШтинско такмиЧење 1. Наставни садржаји реализовани у оквиру редовне наставе у току 1. време. атрибут и апозиција. Зависни реченични чланови: прави и неправи објекат – допуне глагола. Програми такмичења за све разреде и за све ступњеве такмичења 2. предикат – централни члан реченице. узрок.

писање управног говора. Подела речи по настанку: просте. наставак за облик. појам падежа. преве- лик. -ов. 6. Префикси. корен речи. научити). -ев. Правопис: писање присвојних придева са наставцима -ски. изведене и сложене. Бројне име- нице. Примери изведених именица. писање основних и редних бројева. синтаг- мом и зависном реченицом. слагање придева са именицом у роду. придевски вид. писање ви- шечланих географских имена. 45 . школовати се). примери сложених речи насталих сра- стањем двеју или више речи. односно њихових творбених основа. пар/о/брод). Грађење. -ин. школски. Промена именица (деклинација). придева и глагола (певач. Променљиве и непроменљиве врсте речи. Вежбе у исказивању реченичних чланова речју. броју и падежу. Сложенице. Писање придева изведених од именица у чијој се основи налази ј (армијски). разред Реченица (основни појмови): Комуникативна реченица (синтаксичко-комуникативна јединица која представља це- ловиту поруку) и предикатска реченица (синтаксичка једи- ница која садржи глагол у личном облику). Комуникативне реченице које се састоје од једне неза- висне предикатске реченице и од више њих. граматичка основа. Придеви – значење и врсте придева. Независне и зависне предикатске реченице. творбена основа. просто срастање и срастање са спојним вокалом (Бео/град. функција придева у реченици. Основне функције и значења падежа. примери именица. Суфикси – разликовање суфикса од граматичких наставака. при- дева и глагола насталих префиксацијом (праунук. промена: ком- парација придева.

код придева: род. прави и неправи објекат. (граматички) субјекат. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род. Правопис: писање речце ли уз глаголе. логички субјекат. слоготворно р. падеж. Атрибутска и предикатска функција именица и придева. глаголски облик. потврдност / одричност. Писање одричних заменица уз предлоге. стање. Самогласници и сугласници. употреба великог слова. именице и придеве. Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (пер- сонални). код глагола: глаголски вид. Састав реченице у вези са врстама глагола (обнављање и проширивање). број и падеж. разред Врсте речи: променљиве и непроменљиве (системати- зација и проширивање постојећих знања). Ваш. подврсте речи. прелазни. Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења). Апозитив. Гласовне промене и алтернације – уочавање у грађењу и промени речи: палатализација и сибиларизација. писање нај у суперлативима. Безличне рече- нице. вид. 7. непо- стојано а. јотовање. код променљивих прилога: степен поређења. Писање заменица у обраћању: Ви. губљење сугласника. непрелазни и повратни. број. начин. Писање имена васионских тела – једночланих и ви- шечланих. лице. предикат (глагол- ски и именски). сте- пен поређења. Подела речи на слогове. Прилошке одредбе за место. промена л у о. асимилација и сажимање самогла- сника. узрок. писање речце и префикса не уз глаголе. време. број. меру и 46 . род. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. једначење сугласника по звучности (одступања у писаном језику). Подела сугласника по месту изговора и по звучности. Апозиција. Појам синтагме. једначење сугласника по ме- сту изговора.

славеносрпски. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни. Вукова реформа језика. Грађење речи – обнављање. Главне особине писаних стилова јавне комуникације – публицистичког. Развој српског књижевног језика: српскословенски. узвичне. Народни језик (језик као скуп дијалеката) и књижевни језик. рускословенски. комбиновано грађење. раставни и супротни. Основне функције и значења глаголских облика (об- нављање и проширивање знање). Дија- лекти српског језика (основни подаци). растављање речи на крају реда. прилошке. Навикавање ученика на коришћење правописа (школ- ско издање). разред Српски језик међу другим словенским језицима. писма и правописа. Гласовне промене у вези са грађењем речи (само скретање пажње на нормативна решења). Језик свакодневне комуникације – говорени и писани. Систе- матизовање садржаја из правописа: употреба великог слова. 8. Независне предикатске реченице – појам комуника- тивне функције. жељне. подела на обавештајне. Синтагме – придевске. интерпункција.количину. Језици националних мањина (основни подаци). административног. Појам нормирања. писање скраћеница. Развој лексике српског језика (основни подаци). заповедне. спојено и растављено писање речи. упитне. глаголске. грађење претварањем. књижевни језик Срба од Вука до данас (основни подаци). научног. Садржаји из правописа савладани у претходним разредима. Употреба глаголских об- лика у приповедању. 47 .

глаголски прилози. футур I). показне. наглашени и ненаглашени облик презента по- моћних глагола. трпни глаголски придев. Инфинитив и инфинитивна основа. аорист. неодређене. промена. грађење и основна функција глаголских облика: презент. Правопис: писање глаголских облика које ученици че- сто погрешно пишу (радни глаголски придев. радни глаголски придев. Запета уз вокатив и апозицију. Растављање речи на крају реда. писање одричне речце не. прелазни. употреба личне заменице сва- ког лица себе. перфекат. Лични и не- лични глаголски облици. плусквамперфекат. Неколико тачака. писање нај у суперлативима. разред Именичке заменице – личне заменице. Наставни садржаји предвиђени за претходне ступње- ве такмичења и следеће градиво 5. Грађење и значења глаголских облика: аорист (стил- ска обележеност). нагла- шени и ненаглашени облици. перфекат. непрела- зни и повратни глаголи. потен- цијал. односно-упитне. разред Придевске заменице: разликовање по значењу и функ- цији – присвојне. неличне именичке заменице. ОкруЖно такмиЧење (градско) 1. употреба повратне заменице свој. Тачка и запета. императив. потенцијал. футур II. Глаголи – несвршени и свршени. имперфекат. одричне. пре- зентска основа. 48 . Интерпункција после узвика. Правопис: писање заменицa Ви и Ваш у обраћању. оп- ште. 6. футур I. Прости и сложени глаголски облици. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима 2. се. Цртица.

су- протном (укључујући и искључни). Падежи за означавање места за- вршетка кретања и места налажења. Старосло- венски споменици са српског тла. 8. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима 2. временске. Интерпункција у вези са зависним реченицама. раставном. последичне и поредбе- не. Комуникативне реченице састављене од двеју (или више) независних предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и закључни). раставни. разред Језик Словена у прапостојбини. конституентска функција у оквиру више реченице (не- зависне или зависне) или синтагме. РепублиЧко такмиЧење 1. Главна правила стандардне акценатске норме и систе- матизовање знања о акцентима из претходних разреда. Наставни садржаји предвиђени за претходне ступње- ве такмичења и следеће градиво 49 .). Старословенска писма: глагољица и ћирилица. супротни). условне. тачка и запета). Падежна синонимија. допусне. намерне. месне. односне. разред Зависне предикатске реченице: обележја (зависни ве- зници. Примање писмености код Срба. Сеобе Словена и ства- рање словенских језика. Напоредни односи међу зависним реченицама (саставни. Интерпункција у сложеној реченици (запета. врсте: изричне (изричне у ужем смислу и зависноупитне). Стварање старословенског језика: мисија Ћирила и Методија. Значења и употребе падежа (систематизација и проши- ривање постојећих знања). 7. везнички спојеви и др. узрочне. Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне независне предикатске рече- нице.

Писање полусложеница. Једнозначне и вишезначне речи. Програми такмичења за све разреде и за све ступњеве такмичења 2. 50 . евентуално род). број. Авион је полетео упркос магли). Авион је полетео иако је била магла) и глаголских именица (Очекивали су по- летање авиона. Пасив саграђен са речцом се и пасив саграђен са трпним придевом. Моја шко- ла је близу → Цела школа иде на излет – метонимија). а реченица теже прати). Градиво из програма редовне наставе у претход- ним разредима може бити тестирано на било којем нивоу и у било ком разреду. разред Исказивање реченичних чланова зависном реченицом и предлошко-падежном конструкцијом. Изражавање помоћу глагола (Очекивали су да авион полети. 7. СРЕДЊЕ ШКОЛЕ 1. Прилагођено писање имена из страних језика. Конгруентне категорије придева (род. Уочавање разлике између кратких акцената. Слагање придева и глагола са именицом у реченици. Конгруенција – основни појмови. хомонимија. разред Појам актива и пасива. Запета у набрајању скраћеница. Метафора и метонимија као начини да реч стекне нова значења (крило (птице) → крило зграде – метафора. 8. Црта. падеж) и глагола (лице. Преимућ- ства именичког начина изражавања (у неким случајевима оно је прецизније и економичније) и њене мане (сликови- тост се губи. Заграда. Реченични акценат. број. Прикази- вање полисемије и хомонимије у великим једнојезичним реч- ницима.

Дијалекатска основица срп- ског књижевног језика. Синтакса. Школско такмиЧење 1. Фонетика и фонологија. размештај. полугодишта и почетком 2. Морфо- логија у ужем смислу (промена речи). Дијалекти српског језика (критеријуми. разред Општи појмови о језику. Језички систем и науке које се њиме баве. називи. Реч и морфеме. Језик и комуникација. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима 2. дијалект и социолект. Врсте морфема. Књижевни језици на српском језичком подручју до 20. основне особине). Слог. Нестандардни језички варијетети. подела. Грађење речи. Језик као систем знакова. Наставни садржаји реализовани у оквиру редовне наставе у току 1. Морфологија. Књижевни језик. полуго- дишта 2. века. Битна својства језика. Садржаји предвиђени за школско такмичење и ново градиво реализовано до овог нивоа такмичења 1. Језик. Раслојавање језика. Језич- ка норма и стандардизација. Функционал- ни стилови. 51 . Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима ОпШтинско такмиЧење 1. Про- зодија. Реченица као језичка и комуникативна једи- ница. Гласови и фонеме. Књижевни језик. Место језика у људском животу.

Врсте именица. Придеви. Правопис: основни принципи правописа српског књи- жевног језика. Основни појмови о извођењу (деривацији) речи. придева и глагола. Врсте придева. Растављање речи на крају ретка. Именице. поетска 52 . падеж. лексика). Развој српског књи- жевног језика у 19. разред Грађење речи. Променљиве и непроменљиве речи. антонимија. века. Придевске категорије (род. Лексикологија (са елементима терминологије и фразео- логије): значењски (семантички) и формални односи међу лексемама: синонимија. Лексеме. број. полисемија и хомони- мија. Ва- жнији модели за извођење именица. Лексикологија. Екавски и ијекавски изговор. Правопис: правописни знаци. Име- ничке категорије (падеж и број. Лексички фонд (речник. Осно­ вно о деклинацији именица. Основне карактеристике деклинације и компарације придева. Мор- фолошке и класификационе категорије речи. разред Књижевни језик. 3. Ћирилица и латиница. и 20. Граматике и речници српског језика. метафорична и метонимијска значења. Почетак стандардизације српског књижевног језика и правописа у првој половини 20. Основни принципи српске књижевне норме. степен поређења). Правописна решења. Морфологија (у ужем смислу): Врсте речи. вид. стилска вред- ност лексема: лексика и функционални стилови. Основни појмови о грађењу сложеница и полусложени- ца. веку. род). 2.

од- носне. Глаголска времена и глаголски начин: основни појмови. Главне врсте зависних реченица: изричне (са управним и неуправним говором).лексика. допусне. Предлошки изрази. Глаголски вид: главна видска значења и начин њиховог обележавања. поредбене и последичне. односно предлошко-падежних кон- струкција. њиховим обележјима и функцијама. придевске и прилошке). придевске и прилошке вредности падежних. Обавештајне. Систем независних реченица: општи појмови о врстама независних реченица. Појам падежног система и предлошко-падежних конструкција. грама- тичка и семантичка конгруенција. Поливалентност падежа. Основни појмови о фразеологији и фразеолошким је- диницама. месне. интерпункција. условне. Конгруенција: дефиниција и основни појмови. Правопис: писање негације. Три основна типа вредности зависних реченица (именичке. неологизми. узрочне. Падежна синонимија. Стилска вредност фразеолошких јединица. Везнички изрази. дијалектизми и регионализми. Тер- минолошки речници. речи пореклом из страних језика и калкови (дословне преведенице) и однос према њима. 4. Основне именичке. Речници страних речи. заповедне и узвичне реченице. жаргонизми. жељне. Најважнији префикси (и префиксоиди) и суфикси (и су- фиксоиди) пореклом из класичних језика. упитне. Основни појмови о терминологији и терминима. разред Падежни систем. вулгари- зми. Кли- шеи и помодни изрази. Систем зависних реченица: Обележја зависних ре- ченица. временске. намер- не. варијантска лексика. Временска и модална значења личних глаголских облика: 53 . архаизми и историзми.

-е. крњег перфекта. 2. Деклинација заменица. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима 2. Правопис: интерпункција. Фонолошки систем српског књижевног језика. тројица итд. 3. футура II. разред Заменице: именичке заменице: личне и неличне. најважније варијанте фонема. разред Синтакса: реченице у ширем смислу (комуникативне реченице) и реченице у ужем смислу (предикатске речени- це). плусквамперфекта. -е. При- девске заменице. двоји. 54 . Дистинктивна функција српских фонема. перфекта. футура I. бројни придеви (једни. ОкруЖно такмиЧење (градско) 1. разред Фонетика (са фонологијом и морфофонологијом). аориста. збирни бројеви. императива и потен- цијала.презента. Гласовни систем српског књижевног језика. Врсте главних броје- ва: основни бројеви. -а итд. Садржаји предвиђени за општинско такмичење и ново градиво 1. Правопис: скраћенице. бројне именице на -ица (двојица. Правопис: писање великог слова. имперфекта.).). Бројеви: главни и редни бројеви. дистинктивнa обележја. -а.

Специјалини типови независних реченица. 4. Говорни чинови. закључне и градационе. (Ево ауто- буса! Пожар! Страшног ли врменена! и др. Градиво из програма редовне наставе у претходним разредима 2. Врсте синтагми (именичке. Главни типови напоредних конструкција: саставне. Речи (лексеме и морфосинтаксичке речи). РепублиЧко такмиЧење 1. придевске. везници и речце). искључне. Идентифико- вање морфосинтаксичких речи. Појам напо- редног односа. су- протне. при- лошке и глаголске синтагме). Синтагма. Пуне речи (именичке.). Правопис: састављено и растављено писање речи. Правопис: писање великог слова. раставне. Информативна актуализација реченице и начини њеног обележавања (основни појмови). Распоређивање синтаксичких јединица (основни појмови). Садржаји предвиђени за претходне ступњеве такми- чења и ново градиво 55 . Комуникативна кохезија. Структура разговора и текста. разред Напоредне конструкције (координација). Прагматика. Обележавање напоредног односа. Начини успостављања веза међу деловима текста. при- девске и прилошке речи и глаголи) и помоћне речи (предло- зи.

Подела глагола по виду. Правописна решења. Настанак и развој писма. 2. Правопис: састављено и растављено писање речи. стање – актив и пасив. 56 . Правопис: речници и правописни приручници. Еволуција језика: развој језика у људској врсти. Језик. облици пасива). Прилошке одредбе. разред Општи појмови о језику. глаголске врсте. 4. прелазни и повратни глаголи. Конјугација (глаголске основе. Реченице с логичким (семантичким) субјектом. разред Основне конструкције (и њихови модели) предикатске реченице: субјекатско-предикатска конструкција. Безличне именице. потврдност / одричност. рекцијске конструкције (с правим и неправим објектом). Алтернације у срп- ском књижевном језику (проширивање и утврђивање раније стечених знања). 3. копулатив- не конструкције (с именским и прилошким предикативом). лице и број (и род – код облика који разли- кују род). разред Морфофонологија: морфофонолошке алтернације и њихова улога у промени и грађењу речи. лични и не- лични облици. конструкције са семикопулативним глаголима (допунским предикативима). разред Глаголи: непрелазни. Морфолошке глаголске категорије: време и начин. дру- штву и код појединаца. 1. култура и друштво. Правопис: транскрипција речи из страних језика.

науке и технолошког развоја Републике Србије. Остојић. Учесници такмичења за свој рад и припрему кори- сте искључиво уџбенике који су одобрени од Министарства просвете. Вишејезичност. Дешић. године. уређивачки одбор: Пешикан. На такмичењима се користи Правопис српскога је- зика Матице српске. Језичка сродност. Пешикан. као и градиво предвиђено за све претходне разреде (највише 7 питања). транскрипција речи из страних језика. Језик и друге друштвене категорије. Језич- ки типови и језичке универзалије. Ставови према језику. 57 . Напомене: На свим нивоима такмичења биће испитано градиво реализовано до тог нивоа такмичења и градиво предвиђено за све претходне нивое такмичења (најмање 13 питања). Типови језика: језици у свету. Јерковић. Правилник о организовању и спровођењу такми- чења из српског језика и језичке културе садржи табе- ле. Литература за учеснике такмичења Садржаји такмичења су садржаји редовне наставе срп- ског језика прописани важећим Наставним планом и про- грамом. издање 2010. Пи- журица. које организатори такмичења свих нивоа попуња- вају и прослеђују са списковима организаторима вишег ступња такмичења. Правопис: писање великог слова. Станојчић. * * * Састављачи тестова су обавезни да прате наставне са- држаје за поједине разреде и нивое такмичења.

mpn. Садржаји такмичења су у складу са прописаним На- ставним планом и програмом. науке и технолошког развоја Републике Србије (www. 58 . Састављачи тестова ће приликом свог рада пратити На- ставни план и програм за дати разред и имати на уму разли- чита решења појединих језичких питања која се могу наћи у акредитованим уџбеницима.gov.rs). Учесници такмичења за свој рад и припрему користе искључиво уџбенике који су одобрени од Министарства просвете.

РЕЗУЛТАТИ 26. Јовановић Стопања 18 II Ристић Сретеновић Змај” Ива ОШ „Јован Горана 10. Горан 19 I Филиповић Бања Петровић Ковачић” ОШ Никола Душица 3. бодова ученика наставника Душица Милош Математичка 1. Ана Бабић Београд 18 II Бошковић” Луковић Ана ОШ „Краљ Марина 7. Београд 19 I Квашчев Митровић” Буха ОШ „Руђер Весна 6. Нови Сад 19 I Парабуцки Јовановић Парошки Змај” Тања ОШ „Ратко Данка 5. Београд Антана. Серафија. Број презиме Школа Место презиме Ранг бр. „Димитрије Чајетина 19 I Митровић Гускић Туцовић” Гимназија Соња „Јован Ана 4. Пожаревац 18 II Шуковић Александар I” Павловић ОШ „Јован Емилија Миодраг 9. РЕПУБЛИЧКОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА СЕДМИ РАЗРЕД Име и Име и Ред. Петар II Београд 18 II Божић новић Карађорђевић” Анђела ОШ „Краљ Нела 8. Београд 18 II Јовановић Ристић” Глигоревић 59 . 19 I Милићев гиманзија сковић ОШ „Иван Наталија Нишка Сузана 2.

Лазаревић” Алексић шковски Тијана ОШ „Јелена Славица 19. Пожаревац 18 II Тадић Обрадовић” Стојановић Невена ОШ „Рајак Бајина 15. Стерија Вршац 18 II Пантелић Јаковљев Поповић” ОШ „Светозар Сенка Јелена 17. Борис Рајић Јагодина 17 III Миљковић” Стаменић ОШ Вук Марија 22. Весна Јекић 18 II Јовановић Павићевић” Башта ОШ „Јован Оља Душанка 16. Ива Крстић „Светозар Ниш 17 III Пецарски Марковић” Ивана ОШ „Сава Јасмина 25. Лесковац 18 II Стаменковић Костић” Милошевић Милица ОШ „Доситеј Ивана 14. Крушчица 17 III Михајловић Мунћан” Денћан 60 . Београд 18 II Поњарац Ћетковић” Обрадовић Урош ОШ „Змај Јова Наташа 20. Београд 18 II Милатовић Петар Први” Стајић Маша ОШ „Јосиф Јадранка 13. „Станислав Крагујевац 17 III Трајановић Радовановић Сремчевић” Елена ОШ „Рада Марија 23. Јана ОШ „Војвода Александра 11. Јагодина 17 III Миленковић Миљковић” Радовановић Гимназија Јелена 24. Марковић Елемир 18 II Даруши Решин Тоза” Тамара ОШ „Деспот Александар 18. Београд 18 II Марковић Степа” Ристивојевић Ксенија ОШ „Краљ Верица 12. Београд 18 II Тркуља Јовановић” Васић ОШ „Рада Ђурђа 21. Дими. Београд 18 II С.

Дејана 35. Београд 17 III Нешковић Милетић” Марковић Марија ОШ „Франце Јелена 29. 27. Горан Суботица 17 III Шкорић Мормер Ковачић” Мина ОШ „Бранко Зорица 32. Ниш Стојадиновић 17 III Митић Сава” Јованоски Софија ОШ „Петар 34. Шћевак 17 III Петровић Кочић” Таида ОШ „В. Мирјана Јована ОШ „Ђорђе 26. Београд Војиновић 17 III Миловановић октобар” Ћалић Магдалена ОШ „Светозар Драган 28. Београд 17 III Николић Прешерн” Палавестрић Марко ОШ „Момчило Горњи Слободанка 30. П. Пријепоље 17 III Мехонић Валтер” Ракоњац Миленија Тамара ОШ „Доситеј 36. 17 III Игрутиновић Настасијевић” Милановац Тришић ОШ „Иван Мила Сања 31. Београд Петровић 17 III Ковачевић Крстић” Тешић Јелена Љубица ОШ „14. Клупци Мићановић 17 III Секулић Обрадовић” Петрушевска 61 . Крушевац 17 III Милутиновић Радичевић” Гајић Ива Нађа ОШ „Свети 33. Инђија С.

бодова ученика наставника ОШ Јелена Никола 1. Опово 17 III Деспотовић Обрадовић” Вељић 62 . Београд 17 III Гроздановић Чарапић” Вучковић Мина ОШ Маја 9. „Мајшански Суботица 19 I Броћило Ножинић пут” Жарко ОШ „Синиша Милованка 2. Београд 17 III Кокотовић Пупин” Николић Нела ОШ „Доситеј Емил 11. Лозница 17 III Вукосављевић „Кадињача” Стефановић Невена ОШ „Михајло Светлана 10. Чајетинац Трстеник 18 II Цвејић Пештерац Чајка” Ања ОШ „Душан Госпа 5. Рума 17 III Ловрић Јерковић” Станојевић ОШ „Ратко Даница Драгана 6. Павковић Прокупље 17 III Цветковић Петровић Ћићко” Душан ОШ „Лазар Виолета 7. Београд 17 III Пешић Саватић” Костовић Милица Д. ОСМИ РАЗРЕД Име и Име и Ред. Београд 18 II Милановић Милица” Путрић ОШ „Миодраг Теодрора Душанка 4. ОШ „Васа Ана Ристић 8. Број презиме Школа Место презиме Ранг бр. Власотинце 18 II Ивковић Јанић” Пешић Сава ОШ „Кнегиња Ивана 3.

Гимназија Смедерево Милошевић 18 III Цветковић Јовановић Андреја Светлана 13. ПРВИ РАЗРЕД Име и Ред. Милица Јоцић Зрењанин 19 II гимназија Коларов Александра 8. Име и презиме Број Школа Место презиме Ранг број ученика бодова наставника Бранислав Гимназија „Јован Мирјана 1. Нови Сад 20 I Веселиновић Јовановић Змај” Грдинић Данијел Гимназија „Вук Маријана 2. Гимназија Смедерево 18 III Радојковић Николић Александра Александра 12. Јелена В. Гимназија Лесковац 18 III Ђорђевић Коцић Ваљевска Биљана 14. Маслак Панчево Ксенија Беч 19 II Предић” Катарина Гимназија „Јован Мирјана 6. Нови Сад 19 II Војиновић Јовановић Змај” Грдинић Зрењанинска Душка 7. 10. Дуња Остојић Нови Сад 19 II Јовановић Змај” Грдинић Гимназија „Урош 5. Лозница 20 I Миливојевић Караџић” Павловић Мила Филолошка Слађана 3 Београд 20 I Симојловић гимназија Савовић Гимназија „Јован Мирјана 4. Теодора Кочић Средња школа Свилајнац 19 II Николић Тодор Гимназија „Свети Анђа 9. Јелена Гајић Сомбор 18 III школа Секулић 63 . Уб Милошевић 18 III Аврамовић Петронијевић” Манојловић Александра Маријана 11. Јана Марковић Ваљево 18 III гимназија Ерчић Медицинска Маријана 15. Београд 19 II Мајсоторовић Сава” Аландер Милица Александра Гимназија „Б.

Нови Сад 20 I Миловановић Јовановић Пивнички Змај” Татјана Светлана 8. Ниш 20 I Марковић гимназија Гашевић Јана СМШ „Стеван 2. Тамара Маравић Београд 18 III гимназија Ширадовић Гимназија „Урош 22. Име и презиме Број презиме Школа Место Ранг број наставника бодова ученика Дијана Прва нишка Данијела 1. Београд 20 I Каракушевић гимназија Милановић Милица Филолошка Драгана 6. Пожаревац Марија Запутил 20 I Јоксимовић Мокрањац” Јована Филолошка Људмила 3. Тамара Бјељац Београд 18 III гимназија Стојановић XIII београдска Софија 21. Тијана Д. Марија Гимназија „Вук Гордана 16. Гимназија Младеновац Ђурић 18 III Милијановић Пешић Гимназија „Јован Мирјана 19. Лукић Панчево Ксенија Беч 18 Iii Предић” ДРУГИ РАЗРЕД Име и Ред. Трстеник 18 III Благојевић Караџић” Миљковић Наталија Медицинска Биљана 17. Гимназија Крагујевац 20 I Стефановић Стевановић Мара Филолошка Драгана 5. Соња Степанов Нови Сад 18 III Јовановић Змај” Грдинић Прва београдска Драгана 20. Београд 20 I Митић гимназија Милановић Гимназија Милован „Јован Јасмина 7. Београд 20 I Зубовић гимназија Пендељ Јована Јелена 4. Гимназија Параћин 20 I Пешић Филиповић Алекса 9. Крушевац 18 III Миљковић школа Солеша Катарина Сара 18. Гимназија Краљево Ивана Бабић 19 II Тимотијевић 64 .

Немања Лазић Гимназија Ваљево 19 II Милисављевић XIII Страхиња 20. Пожега 19 II Бојовић „Свети Сава” Јеверичић Станка 12. Београд 18 III Атанасковић гимназија Пендељ Ангелина Филолошка Људмила 25. Београд 19 II Радојевић гимназија Крагић Миљана Медицинска Маријана 18. Јагодина 19 II Грујић Марковић” Петровић Филип Н. Гимназија „Б. Вршац 19 II Ивковић Петров Браца” Плећаш Ангелина Филолошка Људмила 24. Гимназија Обреновац Драгана Симић 18 III Деспотовић Бојана Медицинска Маријана 28. Гимназија Крушевац 19 II Марковић Дамњановић Татјана 14. Београд 19 II Петровић гимназија Пендељ Милица IV београдска Ивана Бокић 17. Трстеник 19 II Јаковљевић „Вук Караџић” Недељковић Милена Филолошка Људмила 16. Сомбор 19 II Караћ школа Секулић Милена 19. Татјана Александар 10. Александра 22. крагујевачка Крагујевац Марио Бадјук 18 III Пешић гимназија Ања 27. Ања Поњевић Гимназија Шабац 19 II Рабади Богдан Слађана 13. Станислава 23. Јована Симић Гимназија Смедерево Лазаревић 19 II Милошевић Кристина Гимназија Љиљана 15. Гимназија Крушевац Тања Николић 19 II Китановић Теодора Гимназија „С. Београд 18 III Вуковић гимназија Пендељ Прва Андреа 26. Бошко Љубоја „Урош Панчево 18 III Нишкановић Предић” 65 . Сомбор 18 III Буњевац школа Секулић Гимназија Светлана 29. Гимназија Смедерево Лазаревић 19 II Ракић Милошевић Андреа Гимназија Марија 11. београдска Београд Бојана Ербез 19 II Глигоревић гимназија Татјана 21.

„Урош Панчево 18 III Милетић Нишкановић Предић” Наталија Медицинска Сања 42. Владимир Славица 30. Петар Тешић Уб Милошевић 18 III Петронијевић” Манојловић Гимназија Светлана „Јован Јасмина 44. Нови Сад 18 III Чучковић Јовановић Пивнички Змај” Тамара Митровачка Сремска 45. Гимназија Обреновац 18 III Пантелић Рашић Ксенија Данијела 38. Рума 18 III Сировица „С. Тања 35. Гимназија Шабац 18 III Стефановић Полић XIII 33. Београд 18 III Поповић гимназија Дашић Марко Гимназија Тина 40. Пузић” Карановић Гимназија Милан С. Војин Пузић Рума 18 III Пузић” Карановић Драгана Страхиња 32. Врање 18 III Филиповић Станковић” Русимовић Гимназија Јована Бајина Јелена 36. Јелена Симић Београд 18 III гимназија Милановић Јелена Гимназија „Б. Катица Бабић 18 III Бановац гимназија Митровица 66 . Тина 31. 43. Светлана 41. Јана Тољага београдска Београд Бојана Ербез 18 III гимназија Филолошка Драгана 34. Гимназија Пожаревац 18 III Ђорђевић Јовановић Гимназија „С. Чачак 18 III Глишовић школа Перовановић Милица Гимназија „Б. „Јосиф 18 III Јовановић Башта Марковић Панчић” Кристина Катарина 37. Гимназија Ваљево 18 III Селенић Голубовић Марија IX београдска Милорад 39.

крагујевачка Крагујевац 18 II Дамњановић Арсенијевић гимназија Гимназија Љиљана Милена 6. ТРЕЋИ РАЗРЕД Име и Ред. Бојан Јелић 19 I Милошевић школа Градиште Гимназија Дејана Д. Јована Јоветић Београд Ћећез 17 III гимназија Иљукић Мила Биљана 11. Мина Шепић Београд Татовић 18 II гимназија Поповић Медицинска Драгана 8. „Светозар Јагодина Јевтић 18 II Милосављевић Марковић” Јовановић Ивана V београдска 7. Исидора Вулић „Светозар Јагодина 19 I Миловановић Марковић” Јелена Пожаревачка Марија 2. Име и презиме Број Школа Место презиме Ранг број ученика бодова наставника Гимназија Милица 1. Пожаревац 19 I Јовановић гимназија Запутил Немања Средња Велико 3. „Урош Панчево 18 II Маљковић Нишкановић Предић” Друга Марина Мирјана 5. Београд 17 III Ђорђевић гимназија Новићевић 67 . Нада Уштевић Крагујевац 18 II школа Симић Филолошка Александра 9. Гимназија Лазаревац 17 III Јовановић Комад Наталија IX београдска Мања 12. Светлана 4. Ана Станковић Београд 17 III гимназија Антић Драгана Филолошка 10.

Београд 19 I Нешовић гимназија Савовић Гимназија Милица Марија 5. „С. Име и презиме Број презиме Школа Место Ранг број наставника бодова ученика Гимназија Лана Тања 1. „Жарко Врбас Јасмина Милић 18 II Горановић Зрењанин” VII Немања 15. београдска Београд Ана Пешут 18 II Сићовић гимназија Татјана Кристина 12. ЧЕТВРТИ РАЗРЕД Име и Ред. Београд 18 II Миленковић гимназија Латиновић Анђела Прва нишка Милена 8. „Б. београдска Београд Светлана Бајић 18 II Марковић гимназија Медицинска Мирјана школа 16. „М. Аранђеловац 19 I Бошковић Младеновић Савковић” Гимназија Милојка Александра 6. Гимназија Ваљево Вера Ваш 19 I Тодоровић Матија Филолошка Слађана 4. Лука Николић Гимназија Ваљево 19 I Голубовић Марко 3. Врање 19 I Павловић Русимовић Станковић” Данијела 2. Гимназија Смедерево Лазаревић 18 II Миловановић Милошевић Милица Филолошка 13. Ниш 18 II Крстић гимназија Станојевић Јована Земунска 9. Јагодина 19 I Рибаћ Петровић Марковић” Аљоша Филолошка Биљана Бранић 7. београдска Београд 18 II Ђорђевић Кручинанин гимназија XV Катарина 11. Београд Јелена Срдић 18 II Јовановић гимназија Гимназија Момчило 14. Никола Шућур Нови Сад Секулић 18 II „Седми Петровић април” 68 . Београд Сања Штрбац 18 II Тодоровић гимназија III Катарина Јелена 10.

Александар Милановић. „С. члан 69 . члан 4. Марија Гагић Београд 18 II гимназија Савовић Алекса Филолошка Слађана 22. економска Београд 17 III Марковић Милићевић школа Републичка комисија 1. Београд 17 III Јовановић гимназија Савовић Гимназија Борис Александра 24. Јана Мандић Београд Јелена Срдић 17 III гимназија Гимназија Дубравка 26. потпредседник 3. Нина Јевтић Београд Јелена Срдић 17 III гимназија Татјана Селена 30. Вељко Брборић. Гимназија Смедерево Лазаревић 17 III Милановић Милошевић Прва Тијана Виолета 31. председник 2. Гимназија Параћин 18 II Богојевић Радомировић Филолошка Слађана 21. Сара Вујичић крагујевачка Крагујевац 18 II Рајичић Перић гимназија Медицинска 19. Зона Мркаљ. Милорад Дешић. Милан Стакић. члан 5. београдска Београд 17 III Ристић Козомора гимназија Филолошка 29. Јагодина 17 III Миленовић Петровић Марковић” Филолошка 25. Београд 17 III Новевски гимназија Савовић Анђела Филолошка Слађана 23. Селена Ђурић Зајечар Марина Кржан 18 II школа Стефан Љиљана 20. Јована Иветић „Душан Кикинда 17 III Војводић Васиљев” Карловачка Сремски 27. Сања Филолошка 17. Марија Нешић Татјана Илић 17 III гимназија Карловци VI Милица Никола 28. Београд Јелена Срдић 18 II Митровић гимназија Прва Светлана 18.

– развијање ученичког интересовања према историји књижевности. – развијање ученичких знања. Министарство просвете. теорији књижевности и књижевној критици. науке и технолошког развоја Републике Србије и Карловачка гим- назија. – повезивање наставних садржаја из српског језика. KЊИЖЕВНА ОЛИМПИЈАДА ТАКМИЧЕЊЕ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ (КЊИЖЕВНА ОЛИМПИЈАДА) (Извод из Правилника и Пропозиције такмичења) Циљеви такмичења Такмичење има за циљ: – популаризацију предмета Српски језик и књижевност. књижевности и језичке културе. 70 . – подстицање ученика да развију способност за естет- ско вредновање српске и светске књижевности. Организација такмичења Организатори такмичења су: Друштво за српски је- зик и књижевност Србије. – упознавање ученика са животом и стваралаштвом најзначајнијих српских и светских писаца. доживљавању и ту- мачењу књижевноуметничких дела. вештина и способности у областима Читање и Књижевност. – оспособљавање ученика за језичкостилску анализу уметничких текстова. – развијање љубави према читању.

мора да учествује на претходном нивоу и да пока- же одређене резултате. и 4. Општинска и окружна (градска) такмичења органи- зују и спроводе активи наставника српског језика. – Републичко. објављивање резултата. Такмичења се спроводе на следећим нивоима: – школско. окружном такмичењу и на Репуб- личком такмичењу. науке и технолошког развоја и Карловачком гим- назијом. односно комисије које формирају одговарајући школски окрузи и по- дружнице Друштва за српски језик и књижевност Србије. – окружно (градско). Републичко такмичење организује се у оквиру Дру- штва. комисију за припрему и спровођење Републич- ког такмичења. коми- сије за израду стручног материјала за проверу знања учени- ка (тест). и 8. односно Управа Друштва у сарадњи са Министарством просвете. 3. Да би ученик учествовао на вишем степену такми- чења. разреда основне школе учествују на школском. општинском. према календару такмичења. – општинско. окружном (градском) такмичењу и на Републичком такмичењу. комисије за преглед радова ученика који су се пла- сирали за Републичко такмичење са окружних такмичења и установљење коначног списка учесника на Републичком такмичењу. Учесници такмичења Ученици 7. општинском. Ученици 1. разреда гимназија и средњих струч- них школа учествују на школском. Управа Друштва именује: Организациони одбор за организовање и спровођење такмичења (на 2 године). 2. Школско такмичење организују и спроводе активи наставника српског језика. 71 .

Од ученика који су се квалификовали за Републичко такмичење. ниво такмичења се неће спуштати. Уколико не буде довољно ученика који би задовољили ове критеријуме. Организатори ни- жег ступња такмичења дужни су да организаторима наред- ног ступња доставе резултате такмичења са списком свих учесника и потребним подацима (презиме и име ученика. односно општину. Ученици који су у прошлогодишњем циклусу так- мичења учествовали на окружном такмичењу стичу право директног учешћа на општинском такмичењу. утврђује Републичка комисија и позива ученике на Републичко такмичење. На Републичком такмичењу учествују ученици о- сновне школе из 7. округ. На Републичком такмичењу учествују ученици гимна- зија и средњих стручних школа који су на окружном такми- чењу показали најбољи резултат – освојили најмање 90% од могућих поена. већ ће број учесника бити мањи од предвиђеног. искључиво на основу увида у тестове и броја освојених поена. Број ученика – учесника Број ученика – учесника на општинском такмичењу у сваком разреду сразмеран је броју одељења у школама (нај- више једно одељење – један ученик). презиме и име предметног наставника. иду сви који су освојили максимум поена. Ови ученици не улазе у утврђен број ученика за једну школу. и 8. место. школа. На окружном такмичењу могу да учествују најбољи ученици који су освојили најмање 80% од могућих поена на општинском такмичењу. разреда који су на окружним такми- чењима показали најбољи резултат – освојили најмање 90% од могућих поена. број 72 . Коначан списак. а учесници на Републичком такмичењу директно право учешћа на окружном такмичењу.

После одржаних окружних такмичења. 05. Органи- затори такмичења су дужни да то учине у року од 3 дана по одржаном такмичењу. 03. 2017. Сви тестови са прекорачењем рока неће се разматрати. односно Карловачкој гимназији (за Ре- публичко такмичење).освојених поена) и попуњену збирну табелу за све школе – учеснике у такмичењу. у 10. Општинско такмичење – 04.00 сати (Карловачка гимназија) 73 .00 сати Републичко такмичење – 13. окружна и Републичка такмичења утврђује Републичка комисија за израду тестова и благовремено (на 10 дана пред такмичење) доставља их задуженим представницима школских округа у Србији. који се старају о њиховом умножавању и дистрибуцији (за ниже нивое такмичења). 2017. која на основу увида у те- стове врши коначан избор ученика – учесника из сваког разреда и позива их на Републичко такмичење. 04.00 сати Окружно такмичење – 01. Тест за проверу знања На сваком ступњу такмичења учесници раде тест који садржи 20 питања и вреднује се са 20 поена. Израда те- ста на свим нивоима такмичења траје 90 минута и ради се под шифром. Календар такмичења ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Школско такмичење – до краја фебруара 2017. за све учеснике који су освојили преко 90% од могућих поена треба обаве- зно доставити документацију – тестове (и збирну табелу са претходних нивоа такмичења) Републичкој комисији под шифром и дешифроване. 2017. у 10. у 10. у року од три дана по одржаном такмичењу. Тестове за општинска.

На нивоу окружног (градског) такмичења резултате вреднује стручна комисија коју чине најмање три члана. Вредновање постигнутих резултата На нивоу школског такмичења резултате вреднује ко- мисија коју бира стручни актив наставника/професора срп- ског језика и књижевности. 05.). друго место са 18 и 17 и треће место са 16 поена. Прво место добија ученик са 20 бодова.СРЕДЊЕ ШКОЛЕ Школско такмичење – до краја фебруара 2017. 03. прво место припада оном ученику који је освојио 19 бодова. У односу на почет- ни број бодова рангирају се друго и треће место.00 сати Окружно такмичење – 08. а коју образује стручно друштво – подружница (наставници школа. На нивоу Републичког такмичења резултате вреднује стручна комисија од најмање три члана коју бира Управа Друштва. 2017. у 10. На нивоима општинског и окружног (градског) такми- чења прво место освајају ученици са 20 и 19. друго и треће место на општинском и окружном нивоу додељују 74 . 2017.00 сати (Карловачка гимназија) Такмичење ван утврђеног календара и времена се дисквалификује. у 13. 2017. професори универзитета. Општинско такмичење – 18. II и III место и награђују се књигама и дипломом организатора такмичења (према мо- гућностима организатора). института и др. 04. Уколико нема ученика који је освојио 20 бодова. у 10. За најбоље резултате (у рангу) ученици на свим ни- воима такмичења освајају I. Дипломе за добијено прво. На нивоу општинског такмичења резултате вреднује стручна комисија коју образује стручно друштво – односно подружница.00 сати Републичко такмичење: – 14.

доступном ученицима. уколико ученик – учесник такмичења сматра да његов рад. чим се такмичење обави и комисије за преглед преузму ученичке радове. како би ученици са својим наставницима били у могућности да провере свој рад. науке и технолошког развоја. Приговори и жалбе На свим нивоима такмичења. Дипломе потписују организатори такмичења: – на Републичком такмичењу: Министарство просве- те. односно жалбу. Председник комисије је ду- жан да у року од 7 дана по добијеном приговору да писмени одговор са образложењем комисије (на Републичком такми- 75 . има право на писмени приговор. организатор је дужан да на јавном месту. После саопштења резултата. II и III место награђују се књигама и захвалницом Друштва за српски језик и књижевност Србије. На Републичком такмичењу сви наставници чији су учесници освојили I. Друштво за српски језик и књижевност Србије. док су школе у којима се такмичење одржава само реализатори).школе које су домаћини такмичења. – на општинском и окружном такмичењу: одељење Министарства просвете. односно органи локал- не самоуправе. Карловачка гиназија. Ученици који су у завршном разреду освојили једно од прва три места на Републичком такмичењу ослобађају се пријемног испита из књижевности на факултетима где се ова област полаже. за- служује већи број поена. Приговор званично прослеђује школа председнику комисије на одговарајућем нивоу (на Репу- бличком такмичењу – председнику централне комисије) у року од 7 дана од саопштења. из било којих разлога. изложи тестове и решења. науке и технолошког ра- звоја и подружница Друштва (односно стручни актив.

Програми такмичења ОСНОВНА ШКОЛА VII РАЗРЕД Такмичење из књижевности на првом нивоу (школ- ско) подразумеваће наставно градиво 5. и 6. до краја првог полугодишта. датим у краћем одломку или у форми реченице у задатку. регионално. а градско. и оно из првог тромесечја другог полугодишта. Предлог распореда градива дат је у овом прегледу након навођења садржаја програма из књижевности. ученици ће припремити градиво за седми разред у целости. у односу на стручност. 76 . Садржај из књижевности је ревидиран у односу на школски програм. ра- зреда. Иако наставници годишње и месечне планове рада форми- рају по свом нахођењу. За републички ниво такмичења. Општинско такмичење обухватиће и предвиђено градиво из првог полугодишта. као и савладане садржаје из 7. разреда. искуство и уважавање посебности одељења којима предају. за потребе извођења такмичења морали смо се определити за једну ва- ријанту редоследа која ће важити за све такмичаре. јер се за по- требе такмичења морамо руководити одређеним редоследом. из области Књижевност. који се званично прослеђује школи. тј. Познавање књижевних термина испи- тиваће се и на познатим и на ученицима непознатим тек- стовима.чењу – комисије за приговоре).

Стрепња Стеван Раичковић: Небо Мирослав Антић: Плави чуперак (избор) Васко Попа: Манасија Александар Сергејевич Пушкин: Волео сам вас Епика Кратке фолклорне форме (пословице. питалице. Сави – из читанки) Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак) Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић (одломак) Јанко Веселиновић: Хајдук Станко Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира Радоје Домановић: Мртво море (одломак) Вељко Петровић: Јабука на друму 77 . на- родних прича и предања. загонетке) Народна песма: Диоба Јакшића Епске народне песме покосовског тематског круга (избор) Народна песма: Мали Радојица Народна песма: Иво Сенковић и ага од Рибника Епске народне песме о хајдуцима и ускоцима (избор) Народна приповетка: Златна јабука и девет пауница Свети Сава у књижевности (избор из Савиних списа. народне и ауторске поезије о Св. КЊИЖЕВНОСТ ЛЕКТИРА Лирика Народна песма: Кујунџија и хитропреља Посленичке народне песме (избор) Народна песма: Љубавни растанак Јован Дучић: Подне Милан Ракић: Симонида Владислав Петковић Дис: Међу својима Милутин Бојић: Плава гробница Десанка Максимовић: Крвава бајка.

Тумачење епских дела: уочавање узрочно-последичних веза поетских мотива и њихове функције (логичко и естет- ско условљавање сваке појединости). Однос сижеа и фабуле. Уоквирена фабула. енциклопедија и часописа за децу (овај и- збор послужиће за испитивање разумевања прочита- ног текста који није познат ученицима).Павле Угринов: Стара породична кућа Пеђа Милосављевић: Потера за пејзажима (одломак) Иво Андрић: Прича о кмету Симану (одломак) Антон Павлович Чехов: Чиновникова смрт Антоан де Сент Егзипери: Мали Принц Ана Франк: Дневник (одломак) Драма Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква Бранислав Нушић: Власт (одломак) Научнопопуларни и информативни текстови Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског – Обичаји о различнијем празницима Уметнички и научнопопуларни текстови о природним ле- потама и културноисторијским споменицима Србије (избор) Giorgio Vasari: Портрети великих сликара и архитеката (поглавље о Леонарду да Винчију) Избор из књига. Уочавање одлика фабуле (миран и динамичан ток радње) и композиције (увод. Тумачење текста Оспособљавање ученика за што самосталнији приступ књижевном тексту: истраживање одређених вредности са становишта уоченог проблема. запажања и закључака подацима из текста. доказивање утисака и твр- дњи. расплет – без књижевнотеоријских дефиниција). врхунац. Увођење ученика у потпунију анализу 78 . заплет.

Љубавна. Тумачење идеј- ног слоја текста. пејзажи). але- горија. Статички и динамички мотиви. мотива и песничких слика (психичка стања. метафора. Језичко стилска изражајна средства: симбол. Основне лирске врсте. елегична и рефлексивна песма. Посленичке народне лирске песме. друге теме). Упућивање ученика у друштвено-историјску условље- ност уметничког дела и однос писца према друштвеној стварности. драмска радња. сличности и разлике у односу на лирска и епска дела. Идејни слој књижевног текста. Проучавање драмских дела: упућивање ученика у ана- лизу битних одлика драмских дела (дијалог. Анализа лирских дела: упућивање ученика у анализу мотива (међусобни однос и повезивање. физичке и карактерне особине. тематике (тематска грађа. унутрашњи монолог. Композиција и мотивација. ликови). ремар- ке. атмосфера. главна тема. монолог. Уочавање међусобне условљености исказаних осећања. Књижевнотеоријски појмови Лирика Функција мотива у композицији лирске песме. поетске слике. песничког језика и стила и тума- чење песничких порука. драматичне ситуације. словенска антитеза.ликова (дијалог. Епика Фабула и сиже. однос народне и ауторске лирике. Епизода. поступци). 79 . Слободни стих. удруживање у по- етске слике). Уоквирена фабула.

перипетија. дијалог. расплет. Кујунџија и хитропреља. симбол. Златна јабука и девет пауница (народна бајка). Врсте карактеризације књижевног лика. Дидаскалије (ремарке) у драмском делу. етапе драмске радње: увод. врсте стиха у народној поезији. Врсте комедије: комедија карактера и комедија ситуације. Милан Ра- кић.Хумор. 80 . Унутрашњи монолог. Драма у ужем смислу. Дневник. Диоба Јакшића. фантастично и реалистично). Предлог дистрибуције градива по наставним месецима Септембар: народне лирске посленичке песме. Васко Попа. Живот и обичаји народа српскога. (путо- пис. Врсте романа. Драмска ситуација. уметнички и на- учнопопуларни текстови о природним лепотама и историј- ским споменицима Србије (избор). особености лирске и епске народне поезије (сличности и разлике). Вук Стефановић Караџић. Симонида. при- поведање. есеј). Драма Драмска радња. однос ауторске и народне лири- ке. Легендарне приче. ауторска бајка (уочавање разлика између народне и ауторске бајке). заплет. врхунац. главни јунак. описивање. народна бајка (структура. Књижевнотеоријски појмови: народна лирска поезија (одлике и класификација). Смрт војводе Пријезде (народне епске песме покосовског тематског круга). иронија и сатира у епском делу. Октобар: Манасија. кратке фолклорне форме.

епитет. Књижевнотеоријски појмови: врсте ауторске лирске поезије (дескриптивна. Дневник Ане Франк. Владислав Петковић Дис. приповетка. Хајдук Станко. Роп- ство Јанковић Стојана. строфа. композиција лирске песме. рефрен. мотив. дневник. родољубива. ситуација. еп- ско. роман за децу и омладину. роман. епски десетерац. градација. Књижевнотеоријски појмови: фабула и сиже. стални епитет. Књижевнотеоријски појмови: ауторска (уметничка) лирска поезија. уоквире- на фабула. Иво Сенковић и ага од Рибника. пејзаж у функцији карактеризације лика. Међу својим. унутрашњи монолог. Старина Новак и кнез Бо- госав (Стари Вујадин). десетерац. метафора. Милутин Бојић. Стјепан Митров Љубиша. Децембар: Плава гробница. љубавна. народне епске песме старијих времена (покосовски тематски круг). Свети Сава у народној књижевности (избор легендарних прича и предања). рима. биграфија. легендарна прича. приповедање у првом и трећем лицу. композиција епског дела. предање. сиже (распоред догађаја у књижевном делу). припове- дач. Јануар и фебруар: Обичаји о различнијем празницима (одломак из Живота и обичаја народа српскога. Вука Сте- фановића Караџића. Крвава бајка. народне еп- ске песме средњих времена (хајдучког и ускочког тематског круга). Доситеј Обрадовић. епски јунак. Иво Андрић. цезура. Кањош Мацедоновић (одломак). идеје (поруке). лик. дистих. историјски роман. мисаона. статички и динамички мотиви. дијалог. фазе у развоју радње. со- цијална. Прича о кмету Симану (одломак). песма у прози. терцина. Десанка Максимовић. народна епска поезија (одлике). фантастични мотиви. тужбалица. Јанко Веселиновић. Новембар: Мали Радојица. 81 . Књижевнотеоријски појмови: словенска антитеза. Живот и прикључе- нија (одломак). елегија). алегорија. иронично. хипербола. писмо. портрет. екстеријер.

Бранислав Нушић. епизода. Александар Сергејевич Пушкин. песничка слика. Антон Павлович Чехов. контраст. сатира. врсте стиха. стилске фигуре (система- тизација). Књижевнотеоријски појмови: карактеризација лика (со- циолошка и психолошка). Јабука на друму. Ђорђо Вазари. комедија карактера. дидаскалије. Поп Ћира и поп Спира. описна песма. Радоје Домановић. Ан- тоан де Сент Егзипери. Март: Покондирена тиква. Књижевнотеоријски појмови: сажетак (резиме). комедија. 82 . Подне. Чиновникова смрт. хронолошко и ретроспективно припо- ведање. Мали Принц. лирски субјекат (лирско ја). иронија (сарказам). Пеђа Милосављевић. драмска радња. (синестезија). Волео сам вас. унутрашњи монолог. слободан стих. Стрепња. љубавна песма. афективно сећање. тачка гледишта. Мртво море. драмски дијалог. Павле Угринов. композициони елементи драмског текста. хумористичка проза. Љубавни растанак. врсте риме. Књижевнотеоријски појмови: приповетка. перспектива. преводна књижевност. опкорачење. статички и динамички мотиви. тема. алегорија. Плави чу- перак (избор). збирка лирске поезије. форме приповедања (систематизација). пренесено значење речи и израза. (комедија ситуације). пејзаж. карактери- зација ликова у драми. мотив. Вељко Петровић. катрен. Мирослав Антић. Небо. Стеван Раичковић. стилске фигуре. атмосфера. Стара породична кућа. чин. реплика. Десанка Максимовић. Јован Дучић. лир- ски субјекат. роман (композиција и мотивација). наратор. Власт (одломак). Април: Портрети великих сликара и архитеката (о- дломак о Леонарду да Винчију). Стеван Сремац. дексрипција. ентеријер и екстеријер. мисаона (рефлексивна) песма. Јован Стерија Поповић. функција мотива у композицији лирске песме. појава. Мај и јун: Потера за пејзажима (одломак из есеја За- што сликам). александринац. новела.

тј. уз познавање раније о- брађеног градива за старије разреде основне школе. разреда. уз све садржаје који су раније савлада- ни. Општинско такми- чење обухватиће све раније савладане садржаје. као и савладане садржаје из 8. Светли гробови Франческо Петрарка: Канцонијер (LXI сонет) Десанка Максимовић: Пролетња песма. ученици ће припремити градиво за осми разред у целости. а градско. За републички ниво такмичења. и 7. из области Књижевност.) КЊИЖЕВНОСТ ЛЕКТИРА Лирика Народна песма: Српска дјевојка Љубавне народне лирске песме (избор) Ђура Јакшић: Отаџбина Јован Јовановић Змај: Ђулићи (избор). (Пред- лог распореда градива дат је у овом прегледу након навођења садржаја програма из књижевности. као и са- држај из првог полугодишта. VIII РАЗРЕД Такмичење из књижевности на првом нивоу (школ- ско) подразумеваће наставно градиво 5. и оно из трећег тромесечја. регионално. разреда. и 6. Опомена Васко Попа: Очију твојих да није Оскар Давичо: Србија Сергеј Јесењин: Писмо мајци Епика Народна епско-лирска песма: Женидба Милића Барјактара Народне епско-лирске песме (избор) Народна песма: Почетак буне против дахија 83 . до краја првог полугодишта.

енциклопедија и часописа за децу Тумачење текста Оспособљавање ученика за самосталну анализу књи- жевноуметничког дела (лирска и епска песма. избор приповедака о деци Драма Бранислав Нушић: Сумњиво лице Вилијем Шекспир: Ромео и Јулија Молијер: Грађанин племић (одломак) Научнопопуларни и информативни текстови Миодраг Поповић: Вук Стефановић Караџић (одломци) Речник симбола (избор) Јасминка Петровић: Бонтон (или одломци из овакве књиге неког другог аутора) Избор из књига. 84 . језичко-стилских и других вредно- сти уметничког дела.Народне епске песме новијих времена (тематски круг о осло- бођењу Србије и Црне Горе) Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник (избор). приповетка. О народ- ним певачима Народна приповетка: Немушти језик или Усуд Теодосије: Житије Светог Саве (одломак) Прота Матеја Ненадовић: Мемоари (одломак) Петар II Петровић Његош: Горски вијенац (избор кратких одломака) Љубомир Ненадовић: Писма из Италије (одломци) Симо Матавуљ: Пилипенда Лаза Лазаревић: Све ће то народ позлатити Петар Кочић: Кроз мећаву Милош Црњански: Сеобе I (одломак) Иво Андрић: Мост на Жепи. роман и драма) уз помоћ развијеног плана и теза. Процењи- вање идејно-естетских.

Подстицање и развијање критичког односа у про- блемском приступу делу и писцу. Сценски знакови. Лирске врсте: љубавна народна лирика. Мемоари. романса. Упућивање ученика у ко- ришћење одабране и приступачне литературе о делима и писцима. Сонет. антитеза. рефрен. Катарза. Спев. Систематизовање знања о народној књижевности (на примерима из лектире). Путопис. Драма Трагедија.Трагично (појам). 85 . љубавна народна и ауторска песма. Основни појмови о стилу у штампи. Разрешење сукоба. Стицање поузданог критеријума за избор. Књижевнотеоријски појмови Лирика Стилска средства: метонимија. анализу и процену књижевног текста. Драма у ужем смислу. балада. Есеј. Систематизације књижевнотеоријских појмова Систематизација књижевних родова и врста у народној и ауторској књижевности. Епика Епско-лирске врсте: поема. Режија. Протагонист и антагонист. асонанца и алитерација.

дијалог. народна бајка (структура. Про- та Матеја Ненадовић. Предлог дистрибуције градива по наставним месецима Септембар: народна бајка Немушти језик (или Усуд). епски и лирски елементи – осо- бености лирске и епске народне поезије (сличности и разли- ке). Језичкостилска изражајна средства (систематизација). симбол.. Писма из Италије (одломци). Три сужња. народна епска песма. лицу). приповедање. заплет.. Структура уметничког текста (композиција. дескрипција (портрет. статички. наративни. хронолошко и ретроспективно приповедање. на- родна балада Женидба Милића Барјактара. однос фа- буле и сижеа. Српски рјечник (избор).. Систематизација облика казивања (форми припове- дања) у књижевноуметничким текстовима: нарација (при- поведање у 1. .. 86 . унутрашњи монолог. Мемоари (одломак). О народним певачима. Књижевнотеоријски појмови: народна епско-лирска песма (одлике). описивање. (Вук Стефановић Ка- раџић.).. драматизација. фантастично и реалистично). тема.. драмски елементи: експозиција. Вук Стефановић Караџић. класификација народне поезије. Миодраг Поповић). расплет). пејзаж. појам ентерије- ра и екстеријера). и 3. описни. перипетија. монолог. (избор). мотив (главни и спо- редни). Љубомир Ненадовић. интернационални. Октобар: Почетак буне против дахија. Петар II Петровић Његош. романса. Вук Стефано- вић Караџић. монолог. дијалог. Горски вијенац (одломци). балада. народне епско-лирске песме (избор: Хасанагиница. народне епске песме новијих времена (песме о осло- бођењу Србије и Црне Горе): Бој на Мишару. ин- тернационални. кул- минација. наративна дескрипција. Мотиви: динамички. главни јунак.

катарза. (алу- зија). колективни лик. протагонист. Новембар: Светли гробови. стилске фигуре (систематизација). Децембар: Српска дјевојка. изрека. поруке. епизода. Обичаји о различнијем празницима (одломак из Живота и обичаја 87 . Пилипенда. строфа (катрен. рима. приповедач. динамички. (апострофа). метричка анализа песме. епски десетерац. метафора. композиција епског дела. дневник. Васко Попа. Књижевнотеоријски појмови: љубавна песма. терцет). антагонист. идеализација. мотив: статички. лик (карактеризација. Књижевнотеоријски појмови: народна епска поезија (од- лике). реализам – основне одлике. народни певач. Ђура Јакшић. симбол. однос фабуле и сижеа. идеје (поруке). пословица. позадински). приповетка. контраст. композициони елементи драме. ентеријер. књижевнонаучне врсте. лирски субјекат. поређење. Јован Јовановић Змај. Ђулићи (избор). басна. еп. Све ће то народ позлатити. Јануар: Житије Светог Саве. лице. преводна књижевност. описни (дескриптивни). карактеризација лика (социолошка и психолошка). канцонијер). хумор. дија- лог. мемоари. Ромео и Јулија (о- дломак). ауторска лирска песма. (сонетни венац. казивач. сукоб. Књижевнотеоријски појмови: уметничка (ауторска) лирска песма. Отаџбина. мелодичност. Теодосије. драмски спев. споредни. ритмичност. сонет. уопштено). метонимија. наративни. персонификација. Србија. збирка песама. новела. стилски правци (романтизам. актер. метафора. пејзаж. композиција. епске прозне врсте (класифика- ција). циклус песама. Оскар Да- вичо. социјална песма. ретроспектив- но приповедање. екстеријер. Јован Јовановић Змај. јунак – главни. хронолошко приповедање. Симо Матавуљ. Вилијем Шекспир. рефлексивна (мисао- на) песма. Лаза Лазаревић. родољубива песма. пејзаж у функцији карактериза- ције лика. Петрарка (избор сонета). Очију твојих да није. афоризам. путопис. класи- фикација народне лирике. трагедија. портрет. мотив. љубавне народне лирске песме (избор).

Књижевнотеоријски појмови: биографија. језичка.народа српскога. вербална комика. структура уметничког текста (композиција. монолог. врсте ауторске лирске поезије (дескриптивна. мај: Сеобе I (одломак). Свети Сава у народној књижевности (избор легендарних прича и пре- дања). Мост на Жепи. Јасминка Петровић. екстеријер. драмска радња. карактеризација лико- ва: психолошка. вр- сте описа. лир- ска песма. избор приповедака о деци: Књига. психолошка анализа лика. ауторска књижевност. реплика. перспектива. поређење. љубавна. средњовековна књижевност. чин. Бранислав Нушић. родољубива. песничка слика. (топоним. ек- стеријер. Сергеј Јесењин. Деца. Пе- тар Кочић. тачка гледишта. драмски дијалог. форме приповедања (систематизација). инспирација. елегија. Панорама. Књижевнотеоријски појмови: роман (одлике). елегија). Фебруар: Грађанин племић (одломак). хронолошко и ретроспективно при- поведање. Вука Стефановића Караџића). комедија ситуа- ције. поетика (писца). Молијер. Књижевнотеоријски појмови: комедија. карактер. приповетка. социјална. епитет.. симбол. пејзаж. карактеризација ликова у драми. стих.. Иво Андрић. строфа. функција мотива у композицији лирске песме. мисаона. песнички језик. субјективно и реалистичко при- 88 . предање. легендарна при- ча. Милош Црњански. клетва). фантастични мотиви. приповедање (субјективно и објективно). Кроз мећаву. појава. Бонтон. метафора. есеј (оглед). дидаскалије. Март: Писмо мајци. портрет. Април. социјална. перспектива. Иво Андрић. режисер. вр- сте риме. приповедање у првом и трећем лицу. приповедач. режија. припо- ветка. однос фабуле и сижеа). Књижевнотеоријски појмови: сажетак (резиме). композициони елементи драмског текста. Сумњи- во лице. преводна књижевност. збирка приповедака. драмски еле- менти у прозном тексту. наратор.

Стари завет: Легенда о потопу Библија. о смрти Краљевића Марка. ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА Сунце се дjевојком жени. поруке (идеје). народна приповетка Лаза Лазаревић: Први пут с оцем на јутрење Антон Павлович Чехов: Туга Данило Киш: Рани јади Софокле: Антигона Иво Андрић: О причи и причању (беседа приликом примања Нобелове награде) Еп о Гилгамешу Хомер: Илијада (шесто певање) Библија. унутрашњи монолог.поведање. народна епска песма Дjевојка бржа од коња. Нови завет: Страдање и васкрсење Христово (Је- ванђеље по Матеју) Свети Сава: Житије Светога Симеона (одломак: Болест и смрт Светога Симеона) Теодосије: Житије Светог Саве (одломак) Јефимија: Похвала кнезу Лазару Деспот Стефан Лазаревић: Слово љубве Константин Филозоф: Житије деспота Стефана Лазаре- вића (одломци: опис Београда. психоло- шка анализа лика. народна лирска песма Бановић Страхиња. колективни лик. о Косовској бици) 89 . ГИМНАЗИЈЕ И СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ ПРВИ РАЗРЕД Први ниво такмичења А.

видови карактеризације • композиција књижевног дела • језик књижевног дела • књижевност старог века (појам. Б. књижевна критика) • спољашњи и унутрашњи (иманентни) приступ књижев- ном делу • структура књижевног дела (појам) • лирика • епика • епски јунак • драмски јунак • протагонист. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ • уметност. монолог) • лик у књижевном делу • карактеризација. појам и врсте уметности • књижевност (појам и назив) • наука о књижевности (теорија књижевности. историја књижевности. мотиви. антагонист • лирска песма • епска песма • приповетка • новела • роман • драма (основне карактеристике књижевног рода) • основни елементи драмске структуре • драмске врсте • драмски сукоб • трагедија • трагички сукоб • трагичка кривица • античко позориште • тема. главне одлике) 90 . фабула и сиже у књижевном делу • облици приповедања у књижевном делу (нарација. де- скрипција) • облици казивања у књижевном делу (дијалог.

ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА Српска дјевојка.• средњовековна књижевност (појам. формулативност • врсте народне лирске поезије • тематски кругови народне епске поезије • лирско-епска поезија. народна приповетка Усмено предање о Светом Сави (избор народних песама. главне одлике) • црквена поезија • служба • житије • похвала • слово Други ниво такмичења А. народна епска песма Марко пије уз Рамазан вино. народна епска песма Бој на Мишару. народна епска песма Ропство Јанковић Стојана. народна балада Златна јабука и девет пауница. при- ча и легенди) Б. народна епска песма Хасанагиница. народна лирска песма Комади од различнијех косовскијех пјесама. варијантност. балада • типологија једноставних усмених облика • стих (врсте стихова) • метрика • хексаметар • десетерац • цезура 91 . КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ • поетика народне (усмене) књижевности • одлике народне (усмене) књижевности: колективност.

Новела од Станца Молијер: Тврдица Избор из савремене поезије (Мирослав Антић. главне одлике) • ренесанса (појам. прича девета) Вилијем Шекспир: Ромео и Јулија Сервантес: Дон Кихот (осма глава) Марин Држић: Дундо Мароје.• мит • предање • бајка • епитет • стални епитети • поређење • персонификација • хипербола • антитеза • лирски паралелизам Трећи ниво такмичења А. представници) • сонет 92 . главне одлике) • петраркизам • елизабетанско позориште • шекспирологија • барок (одлике) • класицизам (одлике. ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА Франческо Петрарка: Канцонијер (избор сонета) Данте Алигијери: Божанствена комедија. Пакао (певање пето) Ђовани Бокачо: Декамерон (дан пети. Љубомир Симовић) Б. Душан Радо- вић. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ • хуманизам (појам.

Живот и прикљу- ченија (први део) Јован Стерија Поповић: Тврдица Виктор Иго: Предговор Кромвелу Џорџ Гордон Бајрон: Чајлд Харолд Александар Сергејевич Пушкин: Евгеније Оњегин Хајнрих Хајне: Лорелај Избор из поезије европског романтизма Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник (одабране одред- нице). кнегиња црногорска (одломак) Јован Јовановић Змај: Ђулићи. О подјели и постању народних пјесама. Santa Maria della Salute Иван Мажуранић: Смрт Смаил-аге Ченгића 93 . На Липару. Житије Ајдук Вељка Петровића Петар II Петровић Његош: Горски вијенац Бранко Радичевић: Кад млидија’ умрети. Ђачки растанак Ђура Јакшић: Вече. кри- тика романа Љубомир у Јелисијуму. Јутутунска народна химна Лаза Костић: Међу јавом и мед сном. Ђулићи увеоци. Поноћ. ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА Доситеј Обрадовић: Писмо Харалампију.• фарса • вербална (језичка) комика • ситуациона комика • дидаскалија (ремарка) • драмска композиција • основне врсте комедије • градација • метафора • симбол ДРУГИ РАЗРЕД Први ниво такмичења А. Јелисавета.

системи версификације • трохеј • јамб • дактил • метафора • персонификација • алегорија • иронија • асиндет • полисиндет • анафора • епифора • симплоха • ономатопеја • алитерација • асонанца • игра речима • романтизам (одлике. романса. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ • барокне тенденције у српској књижевности • просветитељство • сентиментализам • класицизам у српској књижевности • писмо • аутобиографија • лирска поезија (карактеристике и врсте) • структура лирске песме • стих • строфа (врсте строфа) • рима (врсте риме) • структура лирске песме • песничка слика • версификација. поетика. поема) 94 . Б. представници) • романтично • гротескно • сонетни венац • лирско-епска поезија (балада.

КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ • реализам (одлике. поетика. Други ниво такмичења А. Чича Горио Николај Васиљевич Гогољ: Ревизор Лав Николајевич Толстој: Ана Карењина Светозар Марковић: Певање и мишљење Јаков Игњатовић: Вечити младожења Милован Глишић: Глава шећера Лаза Лазаревић: Ветар Радоје Домановић: Данга. Запуштени источник Иво Андрић: Мост на Жепи. Бакоња фра Брне (Избор) Војислав Илић: Сиво. индивидуалност) • врсте мотивације у књижевним делима реализма • хумористично и сатирично (типови комике и одлике са- тире) Трећи ниво такмичења А. Јутро на Хисару код Лесковца. Пут Алије Ђерзелеза Драгослав Михаиловић: Кад су цветале тикве 95 . ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА Оноре де Балзак: Предговор Људској комедији. Вођа Стеван Сремац: Зона Замфирова Бранислав Нушић: Народни посланик Б. ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА Симо Матавуљ: Поварета. представници) • реалистичка приповетка • реалистички роман • лик у реалистичком делу (типичност. суморно небо.

ликови. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ • модерна (карактеристике. Јабланови Милан Ракић: Наслеђе Владислав Петковић Дис: Можда спава. Нирвана Сима Пандуровић: Светковина. Родна груда Борисав Станковић: У ноћи. Нечиста крв Јован Скерлић: О Коштани Б. Претпразничко вече Јован Дучић: Залазак сунца. Тамница. мотиви. Б. Сунцокрети. при- поведачке технике) ТРЕЋИ РАЗРЕД Први ниво такмичења А. ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА Шарл Бодлер: Везе. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ • савремени роман (теме. тип јунака. Коштана. Албатрос Стефан Маларме: Лабуд Пол Верлен: Месечина Антон Павлович Чехов: Ујка Вања Богдан Поповић: Антологија новије српске лирике (Предговор) Алекса Шантић: Вече на шкољу. дванаестерац. представници) • симболизам • импресионизам • модерна лирска песма (структура) • стих: једанаестерац. александринац • слободни стих • метонимија • синегдоха • парадокс • алузија 96 .

• апострофа • реторско питање • инверзија • елипса • рефрен • нарација (приповедање) • дескрипција (описивање) • дијалог • монолог • унутрашњи монолог • доживљени говор • приповедачки коментар • пишчев коментар • казивање у првом. На Дрини ћуприја 97 . Објашњење Суматре. трећем лицу • драма у ужем смислу (особине) • модерна драма (психолошка. ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА Петар Кочић: Мрачајски прото. Јазавац пред судом Владимир Мајаковски: Облак у панталонама Федерико Гарсија Лорка: Романса месечарка Рабиндрант Тагоре: Градинар Франц Кафка: Процес Ернест Хемингвеј: Старац и море Милутин Бојић: Плава гробница Душан Васиљев: Човек пева после рата Милош Црњански: Суматра. импресионистичка. Сеобе I Момчило Настасијевић: Туга у камену Иво Андрић: Ex ponto. симбо- листичка) Други ниво такмичења А. другом.

сцено- граф. лектор. Раде Драинац. режија. Б. Блок. Колајна (избор) Вељко Петровић: Салашар Растко Петровић: Људи говоре Исидора Секулић: Кроника паланачког гробља – Госпа Нола Мирослав Крлежа: Господа Глембајеви Добриша Цесарић: Повратак. Аполинер) Избор из међуратне српске поезије (Десанка Максимовић. Растко Петровић. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ • драмска ситуација • сценски језик (визуелни и акустички сценски знаци) • драма на сцени: публика. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ • песма у прози • књижевни манифест • књижевни програм • авангарда • футуризам • експресионизам • надреализам • манифести авангардних покрета • књижевност између два рата (међуратна књижевност) • социјална књижевност Трећи ниво такмичења А. ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА Тин Ујевић: Свакидашња јадиковка. костимограф 98 . глумац. Милан Дединац. Станислав Винавер) Б. Облак Оскар Давичо: Хана (прва песма) Иван Горан Ковачић: Јама Избор из лирике европске модерне (Рилке.

плурализам метода и њихов суоднос • структура и композиција драме • антидрама • антијунак • драма и позориште • врсте и саоднос мотива у књижевном тексту • јединство звукова. структурализам. феноменологија. ЧЕТВРТИ РАЗРЕД Први ниво такмичења А. теорија рецепције. ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА Десанка Максимовић: Тражим помиловање Васко Попа: Каленић. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ • књижевнонаучна методологија • методологија проучавања књижевности: позитивизам. ритмова. значења и смисла • структурни чиниоци прозног књижевног дела • објективно и субјективно приповедање 99 . Камена успаванка Миодраг Павловић: Реквијем Б. Кора (избор) Бранко Миљковић: избор из поезије Бранко Ћопић: Башта сљезове боје Владан Десница: Прољећа Ивана Галеба Семјуел Бекет: Чекајући Годоа Вилијем Шекспир: Хамлет Волфганг Гете: Фауст Фјодор Михаилович Достојевски: Злочин и казна Албер Ками: Странац Хорхе Луис Борхес: Чекање Михаил Булгаков: Мајстор и Маргарита Стеван Раичковић: Септембар.

• проблем приповедачевог гледишта
• типови приповедача

Други ниво такмичења

А. ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА

Иво Андрић: Проклета авлија
Меша Селимовић: Дервиш и смрт
Михајло Лалић: Лелејска гора
Добрица Ћосић: Корени
Антоније Исаковић: Кроз грање небо

Б. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ

• ток свести
• хронотоп
• врсте романа
• типови структуре романа

Трећи ниво такмичења

А. ПИСЦИ И КЊИЖЕВНА ДЕЛА

Александар Тишма: Употреба човека
Ранко Маринковић: Руке (новела)
Данило Киш: Енциклопедија мртвих
Душан Ковачевић: Балкански шпијун
Избор из савремене српске књижевности (Б. Пекић, М. Бећ-
ковић)
Избор из књижевних критика и есеја (И. Секулић, П. Џаџић,
М. Павловић)

100

Б. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ И ТЕРМИНИ

• постмодерна и постмодернизам
• радио
• телевизија
• филм
• путопис
• есеј
• књижевна критика

* * *
Састављачи тестова су обавезни да прате наставне са-
држаје за поједине разреде и нивое такмичења.
Према Правилнику о организовању и спровођењу
такмичења Књижевна олимпијада, извештаји са окру-
жног такмичења достављају се организаторима у табе-
лама, заједно са списковима учесника (уз назив школе
и име наставника) и освојеним бројем бодова, на мејл
Друштва (drustvosj@fil.bg.ac.rs) у року од три дана од
завршеног такмичења. Моле се задужени представници
школских округа у Србији да резултате шаљу обједиње-
но (не свака школа или група школа само у своје име).
Извештаји који не стигну на време, који су непотпуни
или се шаљу у више наврата, онемогућавају Друштво да
такмичење настави планираном динамиком.

Литература за учеснике такмичења
Садржаји такмичења су ревидирани садржаји редовне
наставе српског језика и књижевности прописани важећим
Наставним планом и програмом. Друштво за српски језик и
књижевност Србије објавило је и друго, допуњено издање
књиге Зоне Мркаљ, Колико познајеш књижевност?, и збир-
ке тестова са прве четири Књижевне олимпијаде у којима се
могу наћи модели задатака за све разреде.

101

Напомене: На свим нивоима такмичења биће испита-
но градиво реализовано до тог нивоа такмичења и градиво
предвиђено за све претходне нивое такмичења, као и гради-
во предвиђено за све претходне разреде.
Садржаји такмичења су у складу са прописаним На-
ставним планом и програмом. Састављачи тестова ће при-
ликом свог рада пратити Наставни план и програм за дати
разред. Текстови ван програма могу се користити само за ис-
питивање области Разумевање прочитаног текста и у складу
са надпрограмским захтевима стандарда (описа ученичких
постигнућа).
Учесници такмичења за свој рад и припрему користе
искључиво уџбенике који су одобрени од Министарства
просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
(www.mpn.gov.rs), али су обавезни да све књижевноисто-
ријске, књижевнотеоријске и књижевнокритичке појмове
и тумачења ускладе са релевантним достигнућима науке о
књижевности, јер ће се као тачни одговори признавати само
они који су засновани и потврђени у науци о књижевности.

102

РЕЗУЛТАТИ 4. РЕПУБЛИЧКОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ
КЊИЖЕВНОСТИ „КЊИЖЕВНА ОЛИМПИЈАДА”
УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА

СЕДМИ РАЗРЕД

Ред. Име и презиме
Школа Град Наставник Поена Ранг
број ученика

Ана Ивана
1. ОШ „Свети Сава” Читлук 20 I
Марјановић Јовановић
ОШ „Мирослав
Доситеј Светлна
2. Букумировић Шетоње 20 I
Божић Фатић
Букум”
Катарина ОШ „Стојан Ивана
3. Шабац 20 I
Пантелић Новаковић” Поповић

Невена ОШ „Бранислав Оливера
4. Д.Трнава 20 I
Костић Нушић” Станковић

Анђела ОШ „Доситеј Ивана
5. Пожаревац 19 II
Симић Обрадовић” Стојановић

Сања ОШ „Аца Јасмина
6. Предејане 19 II
Тасић Синадиновић” Анђелковић

Тамара ОШ „Ђорђе Милева
7. Београд 19 II
Илић Крстић” Радошевић
Миленија
Тамара ОШ „Доситеј
8. Клупци Мићановић 19 II
Секулић Обрадовић”
Петрушевска
Ива Маја
9. ОШ „Вук Караџић” Ћуприја 19 II
Филиповић Милошевић
Јаков
10. ОШ „Свети Сава” Крагујевац Слађана Толић 19 II
Грбовић
ОШ „Кнегиња
11. Јована Анђелић Београд Весна Ристић 19 II
Милица”
Александра Слађана
12. ОШ „Вук Караџић” Лебане 19 II
Милић Јовановић
Aна Данка
13. ОШ „Данило Киш” Београд 19 II
Костић Нововић

Катарина ОШ „Раде Радослава
14. Београд 19 II
Мијајловић Драинац” Живановић

103

Катарина Слађана
15. ОШ „Вук Караџић” Кнић 19 II
Петровић Симовић
Кристина ОШ „Стојан Весна
16. Блаце 19 II
Петровић Новаковић” Миљаковић
Лазар Биљана
17. Гимназија Ивањица 19 II
Јовићевић Ајдачић
Марија Весна
18. ОШ „Вук Караџић” Шабац 19 II
Бурсаћ Вуковић

Марија Горњи Слободанка
19. ОШ „Свети Сава” 19 II
Умељић Милановац Тришић

Милица ОШ „Филип Томица
20. Београд 19 II
Гарић Филиповић” Мојашевић
Милица ОШ „Доситеј Ивана
21. Пожаревац 19 II
Тадић Обрадовић” Стојановић
ОШ „IV
Анђела
22. краљевачки Краљево Нада Тијанић 18 III
Бабић
батаљон”
ОШ „Радоје Слађана
23. Ања Кафеџиска Врање 18 III
Домановић” Ђорђевић
Бојана ОШ „Цар Аница
24. Ниш 18 III
Младеновић Константин” Бреберина

Бојана ОШ „Војвода Милена
25. Београд 18 III
Радановић Степа” Исаиловић

Вања ОШ „Доситеј Виолета
26. Крушевац 18 III
Миловановић Обрадовић” Пешић Ного
Вида
27. ОШ „20. октобар” Београд О. Вучетић 18 III
Мијушковић
Викторија Тања
28. ОШ „Свети Сава” Пирот 18 III
Станковић Петровић
Владислав Весна
29. ОШ „Вук Караџић” Шабац 18 III
Станковић Вуковић
Зорица
30. Данило Андрић ОШ „Вук Караџић” Крагујевац 18 III
Томашевић

Сандра Горњи Вања
31. ОШ „Свети Сава” 18 III
Марковић Милановац Вукосављевић

Светлана ОШ „Марија
32. Нови Сад Зорана Вујчић 18 III
Мршић Трандафил”

Силвија ОШ „Ратко Радовнака
33. Чачак 18 III
Савић Митровић” Мартиновић

104

Београд 18 III Тркуља Јовановић” Васић Филип Лидија Марић 39. Љубовија 18 III Ђуровић Враголић” Протић Теодора ОШ „Краљ Петар Јулијана 37. ОШ „Браћа Недић” Осечина 18 III Драјић Јовановић Хелена ОШ „Светозар Биљана 40. ОШ „Јајинци” Београд 18 III Обрадовић Весић Катарина ОШ „Јован Слађана 54. 18 III Михаљевић Јовановић Змај” Митровица Зорић Анастасија ОШ „Лаза К. Мила 46. Београд 18 III Панић Роловић” Смиљанић Јелена Ивана 42. Нови Сад 18 III Мајсторовић Марковић Тоза” Перовић Игор ОШ „Владимир Зорица 41. ОШ „Свети Сава” Београд 18 III Томашевић Марковић Јелена ОШ „Бане Врњачка Милкица 43. Лучани 18 III Јоковић Благојевић” Стевановић Ђорђе Милан 50. Софија ОШ „Танаско Јована 34. Шабац 18 III Јанковић Лазаревић” Бабић Анастасија Иван 47. Ива Дачковић Брус 18 III Јовановић Змај” Стојановић Јована Виолета 52. Београд 18 III Церовина Обрадовић” Дамјановић Драгана ОШ „Милан Тања 49. ОШ „Вук Караџић” Крагујевац 18 III Влашковић Марковић Ангелина ОШ „Доситеј Оливера 48. Београд 18 III Булатовић Први” Ћоровић Ана ОШ „Јован Сремска Бојана 45. Мартинци 18 III Међедовић Јовановић Змај” Гвојић 105 . 18 III Томић Миленковић” Бања Гмијовић Ана ОШ „Краљ Петар Јулијана 44. ОШ „Петар Кочић” Инђија 18 III Петровић Шћевак Тамара ОШ „Петар Мирјана 36. ОШ „Вук Караџић” Дољевац 18 III Павловић Вукотић Јована Татјана 53. Чачак 18 III Јеремић Рајић” Јанковић Софија Сандра 35. Београд 18 III Прњат Први” Ћоровић Урош ОШ „Змај Јова Наташа 38. ОШ „Милан Ракић” Мионица 18 III Тодоровић Петковић ОШ „Јован Сања 51.

ОШ „8. Баљевац 18 III Радосављевић Панчић” Никић ОШ „Божидар Николина Јелена 66. Димитријевић Брадарац 18 III Станисављевић Илић Козица” Нина ОШ „Добрила Марина Вујић 67. Кучево 18 III Лазаревић Жика Поповић” Милошевић Менча ОШ „Димитрије Душица 57. Љубица Маријана 55. ОШ „8. Лесковац 19 I Прокоповић Стаменковић” Митровић 106 . Име и презиме Школа Град Наставник Поена Ранг број ученика Анастасија ОШ „Филип Оливера 1. П. Ариље 18 III Поклопић Чоловић” Минић Милица ОШ „Миодраг Јелена 63. Чачак 19 I Рогановић Филиповић” Лабудовић Анђела ОШ „Мирослав Јелена 2. Шабац 18 III Трифуновић Новаковић” Поповић Невена ОШ „Јосиф Оливера 65. Трстеник 18 III Радојичић Чајетинац Чајка” Трошић Милица ОШ „Стојан Ивана 64. Београд 19 I Степић Антић” Битичај Ирина ОШ „Илија 3. Кнежевић 19 I Павловић Гарашанин” Катарина ОШ „Трајко Мирјана 4. Крагујевац Б. Смедерево 18 III Степић Цвијић” Симић Ивана 60. октобар” Власотинце 18 III Спасић Цекић Милена ОШ „Др Јован Биљана 59. Пинки” Београд 18 III Ћургуз Милица ОШ „Милан Тања 61. Сврљиг 18 III Видојковић Стамболић” Милутиновић ОСМИ РАЗРЕД Ред.септембар“ Пирот 18 III Младеновић Панов Марјан ОШ „Живојин Марина 56. Милица Јокић ОШ „Б. Лучани 18 III Мечанин Благојевић” Стевановић Милица ОШ „Стеван Милка 62. Чајетина 18 III Лојаница Туцовић” Гускић Мила Ивана 58.

18. Крагујевац В. 13. Крагујевац Д. Пожега 18 II Ковачевић Остојић” Петровић Николина ОШ „14. Мирка 19. Београд Војиновић 18 II Јовановић октобар” Ћалић Кристина ОШ „С. Београд 19 I Ивковић Антић” Битичај Александра ОШ „Иво Олга 11. Београд 18 II Јовановић Митраљета” Дабовић Маја ОШ „Др Драгиша Невена 20. Београд 18 II Тодоровић Савић” Симоновић 107 . Шабац 19 I Марковић Јеличић” Лукић Миња ОШ „Радоје 7. Мерошина Марковић 18 II Петковић партизани” Мемедовић Анђела Душица 15. Ђурђевић 19 I Миловановић Домановић” Невена ОШ „Вук Александра 8. Драгинац 18 II Никић октобар” Николић Стефан ОШ „Драгомир Сања 24. ОШ „Младост” Београд 18 II Дробњак Мињовић Дејана ОШ „Браћа Радомирка 16. Чајетина 18 II Рајевац Туцовић” Јеремић Јелена Катарина ОШ „14. Крушевац 18 II Шајкаревић Марковић” Дервишевић Тамара ОШ „Павле Бојана 25. Мијовић 18 II Кечић Станојловић” Анастасија Ирена С. Љиљана 23. Београд 18 II Миленковић Андрић” Урошевић Ана ОШ „Мома 12. Дољевац 19 I Јевремовић Караџић” Миленковић Невена Јелена 9. Г. ОШ „Ћеле кула” Ниш 18 II Костић Здравковић Милена Анастасија ОШ „Јастребачки 14. Милица ОШ „Душан Госпа 5. ОШ „Први мај” Влајковци 19 I Симић Вукадиновић Теодора ОШ „Мирослав Јелена 10. Нови Сад 18 II Поповић Марковић Тоза” Пилиповић Милица ОШ „Емилија Марина 22. Силбаш 18 II Голубов Новаков” Вуковић Драгана ОШ „Димитрије Јагода 17. Чачак 18 II Јешић Мишовић” Димовски Мила ОШ „Светозар Татјана 21. Рума 19 I Вујић Јерковић” Станојевић Милица ОШ „Ната Славица 6.

Београд 17 III Милошевић Драинац” Ковачевић 108 . Београд 18 II Јањић Варош” Милинковић Александра ОШ „Јеврем Зорица 31. 41. Моровић 17 III Рађевић Вишњић” Вукић Драгана ОШ „Ђура Сунчица 38. Теа ОШ „Вук Јулијана 26. Г. Врање 18 II Стризе Караџић” Голубовић Теодора ОШ „Жарко Татјана 27. Београд 17 III Корлат Митраљета” Дабовић Јелена Иван ОШ „14. Лајковац 17 III Станојевић Дубљевић” Милосављевић Андријана ОШ „Емилија Соња 34. Мирка 40. Београд 17 III Граховац Даничић” Николов Дуња Ирена С. Нови Сад 17 III Филипов Маринковић” Зубовић Илија ОШ „Вељко Јелена 44. Врање 17 III Станојковић Домановић” Станковић Данијела ОШ „Десанка Маја 36. Београд Војиновић 17 III Зувић октобар” Ћалић Ивана ОШ „Бранко Јелена 42. 17 III Божић Јовановић Змај” Митровица Зорић Јелена ОШ „Раде Јелена 46. Пожега 17 III Вранић Остојић” Стоковић Анђелина ОШ „Радоје Оливера 35. Паруновац 18 II Јаковљевић Савић Јан” Стојановић Јована ОШ „Горња Марија 30. Трстеник 18 II Цвејић Чајетинац Чајка” Пештерац Нина ОШ „Владислав Соња 29. Ковин 17 III Гаћеша Максимовић” Лазаров Драган ОШ „Филип Верица 37. ОШ „Ћеле кула” Ниш 17 III Стошић Здравковић Емилија ОШ „С. Мрчајевци 17 III Пејовић Анђелић” Симеуновић Ана ОШ „Миле Душица 33. Шабац 17 III Срдановић Обреновић” Лазић Ана ОШ „Татомир Снежана 32. Нови Сад 18 II Станишић Зрењанин” Лекић Теодора ОШ „Миодраг Душанка 28. 39. Савино Село 17 III Врекић Радичевић” Микић Ивона ОШ „Соња Латинка 43. Београд 17 III Јанковић Дугошевић” Јовичић Исидора ОШ „Јован Сремска Бојана 45.

Смедерево 17 III Павловић Давидовић” Вуковић Мила ОШ „Јован Снежана 58. Београд 17 III Јевтић Савић” Симоновић Катарина ОШ „Милутин Лидија 51. Јелена ОШ „Никола Жељка 47. Друговац 17 III Марјановић Сава” Кравић Јована ОШ „Доситеј Мелани 49. Опово 17 III Деспотовић Обрадовић” Вељић Снежана Никола ОШ „Иван Горан 67. Мијајловић 17 III Томић Мирко Томић” Мирослава ОШ „Никола Јасмина 61. Врање 17 III Стојевић Обрадовић” Петровић Јулијана ОШ „Павле Бојана 50. Стефан Бабушница 17 III Стојчић Поповић Лазаревић” Невена ОШ „Др Ђорђе Ново Јелена 64. Нови Сад 17 III Карделис Марковић Тоза” Пилиповић Mаша ОШ „Димитрије Људмила 57. Београд 17 III Степаноски Андрић” Урошевић Матеја ОШ „Светозар Татјана 56. 17 III Аларгић Јовановић Змај” Митровица Зорић Лука ОШ „Филип Зорица 54. Мајур Гавриловић 17 III Савић Никчевић” Миликић Лена ОШ „Јован Сремска Бојана 53. Београд 17 III Недељковић Филиповић” Лабовић Марина ОШ „Иво Олга 55. Панчево 17 III Јаковљевић Јовановић Змај” Цуцић Миљана ОШ „Херој 60. Нови Сад 17 III Касалица Поповић” Кецо Милица ОШ „Јован Драгана 59. Винарце 17 III Илић Смиљковић” Станковић Јелена Катарина ОШ „Радислав 52. 17 III Јанкелин Јоановић” Милошево Голушин Невена ОШ „Милан Тања 65. Лучани 17 III Лојаница Благојевић” Стевановић Нела ОШ „Доситеј Емил 66. Предејане 17 III Урошевић Синадиновић” Анђелковић ОШ „Деспот Наталија Јелена 63. Велика Река 17 III Радовић Тесла” Танасковић Јована ОШ „Светитељ Миљана 48. Крчин Ј. Београд Костић 17 III Илић Ковачић” Хавари 109 . Београд 17 III Костић Тесла” Сенић Моника ОШ „Аца Јасмина 62.

Београд 17 III Илић Савић” Симоновић Сандра ОШ „Ната Славица 70. Белегиш 17 III Шиљеговић Мишчевић” Мирковић Дамјана ОШ „Бора Слађана 80. Бољевац Марина Тачић 18 III Петровић Тесла“ 110 . Јанковић 17 III Михаиловић српски устанак” Теодора ОШ „Светозар Мирјана 72. Београд 17 III Чобовић Станковић” Хаџић Тијана ОШ „Бранислав Невена 76. Николина ОШ „Ђорђе Радмила 68. Крагујевац Т. Мрчајевци 17 III Туловић Анђелић” Симеуновић Тијана ОШ „Бора Слађана 75. Гимназија Крушевац Невена Симић 19 II Сталевић Александра СШ „Никола 5. Д. Име и презиме Школа Град Наставник Поена Ранг број ученика Гимназија Марија Драган 1. Београд 17 III Милићевић Филиповић” Лабовић Теодора ОШ „Татомир Снежана 74. Шабац 17 III Веселиновић Јеличић” Лукић Селена ОШ „Први 71. Гимназија Прокупље 19 II Стојковић Радмановић Невена 4. Косјерић 17 III Николић Игумановић” Елчић Уна Марта 78. Београд 17 III Радоичић Станковић” Хаџић ПРВИ РАЗРЕД Ред. ОШ „Младост” Београд 17 III Давидовић Анђелић Хелена ОШ „Вера Мирјана 79. Београд 17 III Ерцег Крстић” Гајић Николина ОШ „Павле Бојана 69. „Бора Врање 20 I Милосављевић Петровић Станковић“ Милица Биљана 2. Гимназија Прокупље 20 I Марјановић Радмановић Јелена Биљана 3.Трнава 17 III Милошевић Нушић” Петровић Тијана ОШ „Мито Славица 77. Рековац 17 III Маринковић Марковић” Фићовић Теодора ОШ „Филип Зорица 73.

„Др Јасмина 7. крагујевачка Крагујевац 18 III Ковачевић Рајчић Перић гимназија Милица 17. Пожаревац 18 III Стоићевић гимназија Јовановић Јована Шабачка Сузана 22. Београд 18 III Милошевић гимназија Вучић Теодора Филолошка Катарина 20. Гимназија Смедерево 18 III Максовић Николић Сандра Филолошка Катарина 19. Шабац 18 III Југовић гимназија Јевтић Јована Душан 12. Гимназија Лебане 18 III Трајковић Благојевић Ленка Филолошка Весна 13. Београд 18 III Милојевић гимназија Црепуљаревић Биљана 14. шк. Нови Сад 18 III Јунгић Јовановић Грдинић Змај“ Прва Марко Светлана 16. Љубица Чоловић Гимназија Ивањица 18 III Ајдачић Гимназија Марија „Јован Мирјана 15. Гимназија Краљево 18 III Цветић Радић Јелена Шабачка Мирјана 11. Шабац 18 III Милошевић гимназија Живковић 111 . Београд 18 III Цветановић гимназија Вучић Гимназија Анђела Горњи Биљана 9. Гимназија Крушевац Невена Симић 18 III Милошевић Младен Маријана 18. Ариље 18 III Савић Ахилије“ Коризма Ана Медиц. Београд 18 III Вуканац гимназија Вучић Јелена Пожаревачка Славица 21. „Таковски 18 III Дамјановић Милановац Пауновић устанак“ Иван Маријана 10. Прокупље 18 III Вилимоновић Алекса Савић“ Пршић Ана Филолошка Катарина 8. Александра СШ „Свети Јелена 6.

Ариље 19 II Јовановић Ахилије“ Петровић Светлана Милена Прва крагујевачка 11. Београд 20 I Маријановић гимназија Симоновић Јустина XV београдска Оливера 2. Београд 20 I Петричковић гимназија Миленковић Милена Девета београдска Милорад 3. ДРУГИ РАЗРЕД Име и Ред. СШ „Свилајнац“ Свилајнац 20 I Љубисављевић Бојчовска Алекса 6. Крагујевац Рајичић 19 II Вујичић гимназија Перић Светлана Александра Прва крагујевачка 12. Врање 18 III Петров Станковић“ Стоиљковић Илија Прва крагујевачка 14. Гимназија Краљево 18 III Грујић Мирковић Константин Гимназија „Вук Љиљана 17. Гимназија Краљево Ивана Бабић 19 II Тимотијевић Светлана Ана Прва крагујевачка 7. Крагујевац Рајичић 19 II Димитријевић гимназија Перић Гимназија „Бора Ана 8. Пожега 18 III Дивљаковић Сава“ Јеверичић 112 . Тамара Тубић Крагујевац Рајичић 20 I гимназија Перић Урош Лидија 5. Крагујевац Марио Бадјук 18 III Милошевић гимназија Исидора Митровачка Сремска Владислава 15. 19 II Петковић Скерлић“ Хан Стојановић Марија СШ „Свети Славка 10. 16. Крагујевац Рајичић 18 III Матић гимназија Перић Бојана Гимназија „Бора Ана 13. презиме Школа Град Наставник Поена Ранг број ученика Ана Прва београдска Драгица 1. Анђела Костић Врање 19 II Станковић“ Стоиљковић Владана Гимназија „Јован Владичин Ана 9. Трстеник 18 III Ађанин Караџић“ Недељковић Марија Гимназија „Свети Марија 18. Београд 20 I Мимица гимназија Дашић Светлана Прва крагујевачка 4. 18 III Лазић гимназија Митровица Вукашиновић Јордан Силвана Ђ.

Љубовија 19 II Ивановић Караџић“ Мандић Исидора Гимн. Гимназија „Јован 19. Јагодина Јевтић 18 III Милосављевић Марковић“ Јовановић Младенка XIII београдска Софија 8. Милица Котур Медицинска школа Београд 18 III Марковић Никола Давид 21. Рајна Ремовић Креативно перо Београд 20 I Стефановић Вељко СШ „Вук Давид 4. Београд 18 III Филиповић гимназија Крнетић Љиљана Милена Гимн. Гимназија Краљево 18 III Вукашиновић Пантовић Тамара Прва београдска Биљана 26. СШ „Вук Караџић“ Љубовија 18 III Андрић Мандић Нина Тамара 22. Београд 18 III Орлић гимназија Ширадовић 113 . Пожаревац 20 I Живановић гимназија Запутил Јелена 3. Реља Арсић Врање 18 III Станковић“ Русимовић Симона Гимн. Пожаревац 20 I Јовановић гимназија Запутил Милица Пожаревачка Марија 2. ЕТШ „Нада Димић“ Београд 18 III Јовановић Љујић Гимназија „Бора Тања 23. Мартин Топић Нови Сад Рима Лакић 18 III Јовановић Змај“ Славица 20. Јагодина 19 II Вулић Марковић“ Миловановић Ана Прва београдска Катарина 6. „Таковски Горњи Јована 24. Београд 18 III Соколов гимназија Ковачевић ТРЕЋИ РАЗРЕД Ред. „Светозар Милица 5. „Светозар 7. 18 III Дмитровић устанак“ Милановац Димитријевић Соња Наташа 25. Име и презиме Школа Град Наставник Поена Ранг број ученика Јелена Пожаревачка Марија 1.

Београд 17 II Новевски гимназија Савковић Гимназија и Вања Слађана 8. Београд 17 II Шкобић гимназија Савковић Олга Филолошка Мирјана Стакић 15. Шабац Снежана Корнарос 18 I Ружановић гимназија Ђурђина Ваљевска Милена 3. „Таковски Горњи Наташа 12. Змај“ Јован Гимназија „Јован Слађана 9. Ваљево 17 II Мирковић гимназија Милисављевић Лазар Гимн. Суботица 16 III Вукашиновић Марковић“ Ковач 114 . економска школа Оџаци 17 II Поповић Бодирога „Јован Ј. ученика Пета београдска 1. презиме Школа Град Наставник Поена Ранг бр. Оџаци 17 II Јовкић Јовановић Змај“ Бодирога Јована Филолошска Мирјана Стакић 10. ЧЕТВРТИ РАЗРЕД Име и Ред. Ваљево 17 II Тодоровић гимназија Ваш Невена Филолошка Мирјана Стакић 14. Београд 17 II Костић гимназија Савковић Кристина Ваљевска Милена 11. Београд 17 II Тодоровић гимназија Савковић Алекса Гимн. Шабац 18 I Вилотић гимназија Корнарос Шеста Тамарта Никола 6. Ваљево 18 I Марић гимназија Милисављевић Јована Зрењанинска Наталија 4. Зрењанин 18 I Тодоровић гимназија Лудошки Невена Шабачка Снежана 5. „Светозар Мр Лаура 16. 17 II Васовић устанак“ Милановац Николић Марко Ваљевска Вера 13. Ана Видрић Београд Милица Шаренац 18 I гимназија Ана Шабачка 2. београдска Београд 18 I Ристић Козомора гимназија Алекса Филолошка Мирјана Стакић 7.

члан 4. Стара Сандра 20. Зорица Несторовић. Зона Мркаљ. Београд 16 III Станковић Гимназија Савковић Дајана Гимназија „Б. крагујевачка Крагујевац 16 III Ризнић Радовановић гимназија Јована Слађана 23. Рума 16 III Весић Пузић“ Ковачевић Друга Јелена Александра 22. Гимназија Крушевац 16 III Тодоровић Дамњановић Марија Филолошка Весна 24. Неготин 16 III Дамњановић гимназија Михајловић Филолошка 18. 16 III Растовић Радичевић“ Пазова Дроњак Јелена Гимназија „С. председник 2. Стара 25. Београд 16 III Гагић гимназија Црепуљаревић Марко Гимназија „Б. Сандра Дроњак 16 III Јевтић Радичевић“ Пазова Матија Филолошка Весна 26. члан 115 . Београд 16 III Нешовић гимназија Црепуљаревић Милана Гимназија „Б. 16 III Вујевић Радичевић“ Пазова Дроњак Софија Гимназија „Урош Александра 30. Ана Арсић Београд Катарина Вучић 16 III гимназија Анђела Филолошка Мирјана Стакић 19. Катарина 21. потпредседник 3. Панчево 16 III Филипов Предић“ Михајловић Стефан Славица 31. 16 III Вуковић Радичевић“ Пазова Дроњак Економско- Милица Душица 28. Алекса Неготинска Слађан 17. -трговинска Кикинда 16 III Јон Јованов школа Николина Гимназија „Б. Славко Петаковић. Бошко Сувајџић. члан 5. Трстеник 16 III Ћурчић Караџић“ Павловић Републичка комисија 1. Стара 29. Милан Алексић. Стара Сандра 27. Гимназија Лазаревац 16 III Делић Миљанић Јована Гимназија „Вук Биљана 32.

Такмичење има за циљ: – да афирмише рад литерарних дружина и секција које својим програмима. Такмичење има два вида: I – за најбоље литерарне дружине и секције у основ- ној школи. НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗАДУЖБИНА ДЕСАНКе МАКСИМОВИЋ 1. 2. и II – за најбоље литерарне дружине и секције у средњој школи. – да допринесе развијању културе коришћења слобод- ног времена код ученика. облицима и методама рада ути- чу на подизање квалитета наставног процеса у срп- ском језику и књижевности. што ће се по- стићи праћењем достигнућа савремене науке о књи- жевности и језику. – да развије афинитете према естетским и етичким вредностима литературе. др СЛОБОДАН Ж. 116 . – да подстакне развијање литерарног сензибилитета и креативних способности ученика. МАРКОВИЋ” ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ. ИЗ ПРАВИЛНИКА О ТАКМИЧЕЊУ ЛИТЕРАРНИХ ДРУЖИНА И СЕКЦИЈА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА – Награда „Проф. – да литерарно стваралаштво у школама допринесе ра- звијању активног односа према књизи и писаној речи. – да подстакне ученике и наставнике на проширивање и продубљивање вредности уметничког текста и ли- терарног образовања својих чланова.

који треба да садржи: – организацију рада – облике рада (радне састанке. чији се износ утврђује сваке године. излете. на наградним конкурсима. секције у претходној школској години. у издавачкој делатности и сл. књижевне вечери. Документација ће обухватити: годишњи план и изве- штај о планираним активностима. Уз пријаву предлагачи морају доставити потпуну доку- ментацију о раду литерарне дружине. културно-уметничке јубилеје. школе и друге просветне ин- ституције. Право пријављивања имају литерарне дружине и секције. 3. – резултате рада: освојене награде и дипломе. у периодици. 4. секцијама. 117 . Пријављивање литерарних дружина и секција за такмичење врши се сваке године до 15. МАРКОВИЋ”. Проглашавање најбоље литерарне дружине и секције обавља се сваке године на Зимском семинару. сарадњу са дружинама. посете. Најбоље литерарне дружине и секције награђују се на- градом „Проф.). новембра за рад у претходној школској години. су- срете с писцима и другим посленицима у култури. 5. учествовање у школским приредбама. када се врши и уручивање награда. др СЛОБОДАН Ж. месним радио- -станицама. дипломом и одабраним књигама.

МАРКОВИЋ”. у основној и најбоље литерарне секције у средњој шко- ли обављено је јануара 1996. године. 118 . највише три равно- правне секције за I. као најмасовнија формација која има више огранака и сек- ција. 8. Треба их разликовати од других облика слободних активности као што су: друштво (КУД). 6. Прво проглашавање најбоље литерарне дружине. II и III награду. др СЛОБОДАН Ж. године. може предложити да се за најбоље прогласе. утврђујући и преседника и секретара Комисије. 7. 9. како би и овај рад изашао из анонимности и подстицајно деловао на унапређи- вање рада литерарних дружина и секција у школама. у свакој категорији. али има услове за развој клупског начина рада. за период школске 1994/95. похваљују се и награђују професори и наставници који су стручно во- дили рад награђених секција и дружина. Ако Комисија процени да су литерарне дружине и сек- ције изједначене по квалитету. клуб – удружење које нема масовност друштва. НАПОМЕНА: Ово такмичење обухвата само литерар- не дружине и секције као облике слободних активности са чвршћом организацијом. Избор најбољих литерарних дружина и секција врши Републичка комисија коју именује Управа Друштва. На Зимском семинару приликом свечаног проглашења најбољих литерарних дружина и секција које су освојиле на- граду „Проф.

само није самостална. Рад секција је саставни део годишњих програма образовно-васпитног рада школа и приликом јављања на конкурс Друштва пријаву за такмичење мора званично да проследи школа. 119 . Од друштва и клуба се разликују дружине и секције и про- менљивим бројем чланова. Дру- жина је мања самостална организациона јединица која не зависи од неког вишег удружења и нема својих огранака. Незнатна је разлика између дружине и секције. повремен и привремен не увршћује се у слободне активности. друштва и сл. нити клупски друштвени живот. Скуп ученика (група) који је малобројан. него је део веће ор- ганизационе формације (као што су клубови. док је секција по свему слична дружини.). нити у ово такмичење јер не улази ни у годишњи план школе. иначе се пријављен учесник дисквалификује.

НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ВУКОВА ЗАДУЖБИНА 1. 2. 120 . – да подстакне ученике на конкретнију примену знања којима су овладали у српским језичким системима и језичкој култури. Такмичење има два вида: I – за најбоље лингвистичке дружине и секције у о- сновној школи. Такмичење има за циљ: – да афирмише рад лингвистичких дружина и секција које својим програмима. чији се износ утврђује сваке године. и II – за најбоље лингвистичке дружине и секције у средњој школи. – да развије код ученика способност да стечена знања са сигурношћу примењују. ИЗ ПРАВИЛНИКА О ТАКМИЧЕЊУ ЛИНГВИСТИЧКИХ СЕКЦИЈА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ. – да подстакне ученике и наставнике на проширивање знања праћењем достигнућа савремене науке о јези- ку и језичкој култури. 3. Најбоље лингвистичке секције награђују се Дипломом и одабраним књигама. облицима и методама рада утичу на подизање квалитета наставног процеса у српском језику и књижевности.

5. – индивидуалне пројекте и радове. Право пријављивања имају лингвистичке дружине и секције. 4. Избор најбољих лингвистичких секција врши Репу- бличка комисија коју именује Управа Друштва. највише три секције за I. Пријављивање лингвистичких секција за такмичење врши се сваке године до 15. II и III награду. може предложити да се за нај- боље прогласе. – школске лингвистичке часописе. у свакој категорији. 6. када се врши и уручивање награда. Републичка Комисија доноси одлуке већином гласова. – колективне истраживачке пројекте. Проглашавање најбољих лингвистичких секција обавља се сваке године на Зимском семинару. 7. Управа Друштва бира председника и секретара Коми- сије. школе и друге просветне институције. Уз пријаву предлагачи морају доставити потпуну доку- ментацију о раду лингвистичке секције у претходној школ- ској години: – план рада. Ако Комисија процени да су лингвистичке секције изједначене по квалитету. новембра за рад у претходној школској години. 121 .

године. иначе се пријављен учесник дисквалификује. јавно се похваљују и на- грађују професори и наставници који су стручно водили награђене секције. На Зимском семинару приликом свечаног проглашења најбољих лингвистичких секција. 122 . како би и овај стручни рад изашао из анонимности и подстицајно деловао на унапређивање рада лингвистичких секција у школама. Прво проглашење најбоље лингвистичке секције у о- сновној и најбоље лингвистичке секције у средњој школи обављено је у јануару 1991. 8. Рад секција је саставни део годишњих програма образовно-васпитног рада школа и приликом јављања на конкурс Друштва пријаву за такмичење мора званично да проследи школа. обухватајући период претходне школске године. 9.

лицу једнине презента актива 9. в) рад гласних жица г) положај задњег непца Заокружите слово испред тачног одговора. лицу множине презента актива в) трпном глаголском придеву г) императиву актива Заокружите слово испред тачног одговора. 3. косовско-ресавски дијалекат. ТЕСТ: 1 (30 ПИТАЊА) Подвуците имена дијалеката штокавског наречја који имају четири акцента (нову акцентуацију): 1. источнохерцеговачки дијалекат Дело Мала српска граматика (1850) написао је: а) В. Даничић 2. б) 3. 123 . Копитар г) С. пијмо. Ако се не узму у обзир неакцентоване дужине. Према датим екавским облицима напишите књижевне ијекавске облике: 6. безвучни веларни експлозив: ______________________________________________ Гласови Ш и Х разликују се по следећој артикулационој карактеристици: а) место изговора б) начин изговора 8. глагол „пресадити“ има исти акценат у инфинитиву и: а) 1. б) песма _________________. карактеристикама: лабиодентални сонант. средњи вокал предњег реда. биенале. С. а) место __________________. пимо (императив глагола пити) Наведите назив првог књижевног језика свих словенских народа: 4. _________________________________________ Морфологија је наука: а) о гласовима б) о настанку нових речи 5. Подвуците исправно написане облике следећих речи: гледалац. КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ ГОДИНА 2016. бијенале. Мркаљ Заокружите слово испред тачног одговора. гледаоц. шумадијско-војвођански дијалекат. в) Ј. Напишите реч састављену редом од гласова са следећим артикулационим 7. Караџић б) Ђ. призренско-тимочки дијалекат. в) о реченицама г) о облицима речи Заокружите слово испред тачног одговора.

Напишите у ком се облику налази подвучени придев у следећој пословици: Држи се нова пута и стара пријатеља. јачати. а) падеж: _____________________ 15. ретко. враћати. наравно. Заокружите слова испред тачног одговора: У речи СОКО постоје следеће гласовне алтернације (промене): а) асимилација самогласника. насупрот. наиме. гробље. 16. напредовати. б) Обоје су стигли на време. прелаз л у о (алтернација л :о) Заокружите слово испред пара речи у којем примећујете превој вокала: а) погодити : погађати 11. трње. лакирати. куцкати. сажимање самогласника. ситнити. друкчије. зујати. РОД БРОЈ ПАДЕЖ ПАРКОВЕ Заокружите слова испред реченица у којима запажате бројеве који се могу мењати по падежима. б) асимилација самогласника. в) Возили смо се аутобусом број двадесет пет. прелаз л у о (алтернација л : о) в) сажимање самогласника. нехотице. нити. него 17. грмље. сажимање самогласника 10. г) На пробу је дошло шест ученика. добро. б) број: _______________________ в) род: ________________________ г) вид: ________________________ Напишите глагол хтети у задатим облицима. 124 . пажљиво Подвуците глаголе који су изведени од непроменљивих речи: 19. роду и броју подвучена именица у следећој реченици: Лондонски Хајд парк убраја се међу највеће паркове у Европи. славље Напишите у ком је падежу. лишће. 13. а) глаголски прилог садашњи: ___________________________________________ б) глаголски прилог прошли: ____________________________________________ Распоредите дате примере на одговарајућа места у табели: након. биберити. а) Данас је двадесет пети јун. Предлози Везници Речце Подвуците прилоге који могу имати компарацију: 18. 14. прелаз л у о (алтернација л : о) г) асимилација самогласника. полако. премало. в) свог : свога б) село : сунце г) Ђорђем : Петром Подвуците речи које садрже затворен слог: 12.

анализирајући реченицу Гвожђе се кује док је вруће. На цртама поред наведених значења именице лонац напишите да ли су она добијена метафором. а не постоји ни други назив за ову меру. реченични члан Која је служба предикат тог члана У реченици Молим те. У следећем примеру подвуците зависне реченице: Милан Ракић (1876–1938). метонимијом или синегдохом. Марш!“ 24. кажемо да у савременом српском језику представља пример за: а) архаизам б) историзам в) неологизам в) жаргонизам Заокружите слово испред тачног одговора. прави објекат. Он тај град неће гледати очима песника и путописца него аташеа за штампу.. а) врста јела од меса и разног поврћа _________________________ б) удубљење у кориту река настало вртложним кретањем камена ______________ Именица лакат некада је означавала и стару меру за дужину (око 70 цм). Заокружите слово испред сложеног броја: а) двеста 20. Подвуците лингвистички термин који не припада низу: 28. Заокружите слово испред узвичне независне предикатске реченице: а) Како пада киша! 30. 22. б) Обавезно понеси кишобран! в) Киша! г) Пада страшна киша! 125 . неправи објекат. Путујући у Рим Црњански листа своје путописе „Љубав у Тоскани“ које није читао осам година. б) милион в) четворка г) двојица Подвуците две именице изведене истим суфиксом: 21. Обратите пажњу на значење подвучених речи у следећим реченицама: Марш је у војној терминологији начин кретања копнене војске. још један наш писац који је био истовремено и 25. У следећи текст упишите запете тамо где је то неопходно: Те године је из Београда пут Рима кренуо Милош Црњански који ће открити да 29. Како гласи 26. и у њој је онда провео читав радни век. официрчина. момчина. фудбалерчина. па за њега 23. жанадарчина. вечни град није онакав каквим га памти из својих ранијих боравака. Однос између подвучених речи представља пример за: полисемију праву хомонимију хомоформију синонимију Подвуците тачан одговор. синчина.. Командир викну: „Лево крило. исправи ту слику на зиду подвучена конструкција има 27. дипломата. напред. Допуните табелу. именски део предиката. војничина. Ово значење није задржано до данас. субјекат. следећу синтаксичку функцију: ____________________ (допуните). именица. ступио је у дипломатску службу две године пошто је завршио студије.

а) 21. а) 126 . пажљиво 19. Те године је из Београда пут Рима кренуо Милош Црњански. а) 12. бијенале. славље 13. 26. зујати. премало. а) 9. Предлози Везници Речце насупрот.војничина. нехотице. Путујући у Рим. Како гласи реченични члан Гвожђе се кује док је вруће (прилошка) одредба (граматички) Која је служба тог члана предикат за меру времена / за субјекат време 27. грмље. куцкати. добро. шумадијско-војвођански (дијалекат). б) једнина. ступио је у дипломатску службу две године пошто је завршио студије. напредовати 20. ВЕК 8. момчина 22. мјесто. Милан Ракић (1876–1938). друкчије. Он тај град неће гледати очима песника и путописца. пјесма 7. пијмо 4. г) 6. ретко. г) неодређени 16. наравно 18. б) 3. Црњански листа своје путописе „Љубав у Тоскани“. б) 24. 30. још један наш писац који је био истовремено и дипломата. а) хотећи. а) генитив. именица 29. г) 15. хомоформију 25. и у њој је онда провео читав радни век. него аташеа за штампу. након нити. ТЕСТ: 1 (РЕШЕЊА) 1. источнохерцеговачки (дијалекат) 2. в). г) 10. који ће открити да вечни град није онакав каквим га памти из својих ранијих боравака. полако. које није читао осам година. б) метафора 23. старословенски (језик) 5. б) хтевши 17. в) мушки. Род Број Падеж паркове мушки множина акузатив 14. гледалац. а) метонимија. в) 11. него наиме. (падежног / неконгруентног) атрибута 28.

шумадијско-војвођански дијалекат. карактеристикама: алвеоларни вибрант. каиш. непостојано „а“ (алтернација а : Ø) г) једначење сугласника по звучности. Род Број Падеж ловиште 127 . Караџић б) Ђуро Даничић 3. ______________________________________________________ Ако се не узму у обзир неакцентоване дужине. Напишите у ком је падежу. непостојано „а“ (алтернација а : Ø) Заокружите слово испред тачног одговора. ниски вокал. лицу множине презента в) императиву г) радном глаголском придеву Заокружите слова испред тачних одговора. једначење сугласника по месту творбе. Напишите реч састављену редом од гласова са следећим артикулационим 5. лицу једнине презента 6. в) једначење сугласника по месту творбе. непостојано „а“ (алтернација а : Ø) б) једначење сугласника по звучности. хемијски. Фонетика је наука: а) о гласовима б) о настанку нових речи 4. кајиш. в) о реченицама г) о облицима речи Заокружите слово испред тачног одговора. хемиски Дело Рјечник из књижевних старина српских (1863–1864) написао је: а) Вук С. косовско-ресавски дијалекат. сибирском тигру потребно је ловиште од 500 квадратних километара. источнохерцеговачки дијалекат Подвуците исправно написане облике следећих речи: 2. в) Јернеј Копитар г) Саво Мркаљ Заокружите слово испред тачног одговора. роду и броју подвучена именица у следећој реченици: Да би увек био сит. егојизам. егоизам. б) 3. једначење сугласника по месту творбе 8. Подвуците енклитике у следећем примеру: 7. глагол „спавати“ има исти акценат у инфинитиву и: а) 1. 9. а он се опет појавио. Ноћас сам га отерао из своје вреће за спавање. Крај моје постеље лежао је гуштер. ТЕСТ: 2 (20 ПИТАЊА) Подвуците имена дијалеката штокавског наречја који немају четири акцента (немају нову акцентуацију): 1. У речи РАШЧУПАН постоје следеће гласовне алтернације (промене): а) једначење сугласника по звучности. звучни дентални експлозив. призренско-тимочки дијалекат.

реченични члан Која је служба субјекат тог члана 128 . Мотивна реч придева гледатељкин гласи ________________. анализирајући реченицу Што један луд замрси. Заокружите слова испред реченица у којима запажате заменице које се могу мењати по роду. Ово значење је добијено: а) метафором 15. међу. У следећем тексту подвуците зависне реченице: Да и биљке могу да се служе лукавством. 16. Предлози Везници Речце Напишите глагол продавати у задатим облицима. а) 1. јер 11. Како гласи 18. 12. личност. због. Обратите пажњу на значење подвучених речи у следећим реченицама: Слушамо несносну лупу точкова. сто мудрих не размрси. Допуните табелу. hakea trifurcata. разливена слова. Користио је лупу да би увеличао нечитка. б) кућица в) пузавица Именица лице у реченици Испред сале чекало је неколико забринутих лица означава људску јединку. можда. Однос између подвучених речи назива се: полисемија хомонимија синонимија антонимија Подвуците тачан одговор. а) Ко је стигао први? 10. в) Она је прва стигла на циљ. б) метонимијом в) синегдохом Заокружите слово испред тачног одговора. показује нам жбун чије је латинско име 17. г) Имате ли неко питање? Распоредите дате примере на одговарајућа места у табели: мада. Заокружите слово испред именице изведене моционим суфиксом: а) лавица 14. особу. б) Неко увек стиже први. лице једнине презента: ________________________________ б) глаголски прилог садашњи: _______________________________ 13. међутим. Његови листови и плодови толико су слични да их не разликује ниједна животиња.

него ирис. в) 20. показује нам жбун чије је латинско име hakea trifurcata. можда 12. б) 4. а) 15. в). хемијски 3. г) 7. Његови листови и плодови толико су слични да их не разликује ниједна животиња. га. како се обично мисли. б) С ким се враћаш? в) Кад се враћаш? г) Зар се враћаш? Упишите запете тамо где је то неопходно: 20. Да и биљке могу да се служе лукавством. гледатељка 14. Како гласи Што један луд замрси сто мудрих не размрси реченични члан Која је служба тог прави / директни / субјекат предикат члана ближи објекат 19. многи га не разликују од љиљана. Род Број Падеж ловиште средњи jеднина номинатив 10. б). РАД 6. 129 . б) продајући 13. сам. г) 11. Иако ирис није ретка биљка. хомонимија 17. в) 16. љиљан. Тест: 2 (РЕШЕЊА) 1. 18. а) продајем. је. б) 9. б). због мада. каиш. На пример на грбу француских краљева не налази се како се обично мисли љиљан него ирис. косовско-ресавски дијалекат 2. а) 5. егоизам. се 8. на грбу француских краљева не налази се. На пример. призренско-тимочки дијалекат. Заокружите слова испред посебних упитних реченица: а) Већ се враћаш? 19. Иако ирис није ретка биљка многи га не разликују од љиљана. Предлози Везници Речце међу. јер међутим.

130 . белоруски. јотовање Заокружите слово испред тачног одговора. ТЕСТ: 3 (20 ПИТАЊА) Подвуците имена дијалеката штокавског наречја који имају нову деклинацију: 1. роду и броју подвучена именица у следећој реченици: Да би увек био сит. б) 3. алвеоларни латерални сонант. Око колибе и пред њеним улазом стајала је група црнаца и нас је посматрала кроз врата._____________ Ако се не узму у обзир неакцентоване дужине. б) Нечији телефон је на столу. украјински. карактеристикама: безвучни билабијални експлозив. ____________________ Напишите реч састављену редом од гласова са следећим артикулационим 5. шумадијско-војвођански дијалекат. глагол „радити“ има исти акценат у инфинитиву и: а) 1. ГОСПОЈИНА _____________________ . 9. палатализација (алтернација к : ч). источнохерцеговачки дијалекат Подвуците језик који не припада датом низу: 2. непостојано „а” (алтернација а : Ø) 8. ____________________ . сибирском тигру потребно је ловиште од 500 квадратних километара. палатализација (алтернација к : ч) г) непостојано „а” (алтернација а : Ø). чешки Подвуците исправно написане скраћенице од следећих израза: 3. Род Број Падеж тигру Заокружите слова испред реченица у којима запажате заменице које се могу мењати по роду. и сл и сл. руски. на пример: на пр. лицу множине презента актива в) императиву актива г) радном глаголском придеву Заокружите словa испред тачних одговора. нпр нпр. и слично: исл. лицу једнине презента актива 6. в) непостојано „а” (алтернација а : Ø). Напишите у ком је падежу. средњи вокал задњег реда. призренско-тимочки дијалекат. Подвуците проклитике у следећем примеру. У речи МРАЧАН постоје следеће гласовне алтернације (промене): а) палатализација (алтернација к : ч). в) Кога си позвао? г) Ти бројеви телефона су промењени. ВЕЛИКА 4. јотовање б) јотовање. а) Да ли си ме звао? 10. ХАЛЕЈЕВА КОМЕТА. косовско-ресавски дијалекат. 7. Препишите исправно имена сазвежђа (небеских тела) и религиозних појмова (празника) писаним словима: КУМОВА СЛАМА.

Иако је незапослен и живи од социјалне помоћи одбио је огромну новчану награду за то решење као и катедру на чувеном Харвардском универзитету. а) трпни глаголски придев у једнини мушког рода: _________________________ б) 1. али један од првих писаних извора у којима се помињу потиче из 1678. анализирајући реченицу Ко се у коло хвата. црвено-плава марама. Однос између подвучених речи назива се: полисемија хомонимија синонимија антонимија Подвуците тачан одговор. Предлози Прилози Везници Напишите глагол трести у задатим облицима: 12. прочеље зграде. члан Која је служба тог субјекат члана У реченици Видевши да га нико не слуша. синтаксичка јединица назива се _________________________________ (допуни прецизним називом). Допуните табелу. бадемасте очи. 16. б) метонимијом в) синегдохом Заокружите слово испред тачног одговора. Како гласи реченични 18. Сликар је матирао светле тонове на слици додавши тамне. Именица лице у реченици Молери су окречили само лице наше зграде означава предњу страну. напред. године. Поенкареову претпоставку која је сто година мучила најврсније умове. делу Велике Британије. Мотивна реч придева женскарски гласи ___________________. Обратите пажњу на значење подвучених речи у следећим реченицама: Матирао је противничког краља и победио га у шаху. 131 . Подвуците синтагме у којима запажате реч добијену творбом претварањем: 14. Ово значење је добијено: а) метафором 15. ипак их је највише у јужном 17. У следећи текст упишите запете тамо где је то неопходно: Пре неколико година је руски математичар Григориј Перелман решио такозвану 20. Распоредите дате примере на одговарајућа места у табели: доле. лице множине потенцијала у мушком роду ___________________________ 13. Не зна се тачно од када се појављују. у ноге се узда. говорник је ућутао подвучена 19. иакоЖ 11. бивши новинар. У следећем примеру подвуците зависне реченице: Иако се кругови у пољу појављују на многим местима. услед. безбојни лак. оболели људи. упркос. загасите нијансе. уколико.

Предлози Прилози Везници упркос. б) (ми) бисмо тресли / тресли бисмо 13. Не зна се тачно од када се појављују. напред уколико. хомонимија 17. и сл. Пре неколико година јеруски математичар Григориј Перелман решио такозвану Поенкаре- ову претпоставку. нпр.. источнохерцеговачки дијалекат 2. Иако се кругови у пољу појављују на многим местима. Око. чешки 3. кроз 8. пред. ТЕСТ: 3 (РЕШЕЊА) 1. иако 12. Како гласи Ко се у коло у ноге се узда реченични члан хвата Која је служба неправи / индиректни субјекат предикат тог члана / даљи објекат 19. као и катедру на чувеном Харвардском универзитету. ПОЛ 6. 4. г) 11. шумадијско-војвођански дијалекат. бивши новинар 15. глаголска синтагма 20. в) 9. Иако је незапослен и живи од социјалне помоћи. ипак их је највише у јужном делу Вели- ке Британије. и. али један од првих писаних извора у којима се помињу потиче из 1678. а) 16. в). г) 7. Халејева комета. женскар 14. 18. Кумова слама. а) тресен. услед доле. године. која је сто година мучила најврсније умове. и. оболели људи. 132 . Род Број Падеж тигру мушки једнина датив 10. одбио је огромну новчану награду за то решење. Велика Госпојина 5. б).

белоруски Подвуците исправно написане скраћенице од следећих израза: 3. губљење сугласника г) једначење сугласника по звучности. губљење сугласника Напишите у ком је падежу. Препишите исправно писаним словима следеће речи (називи уметничких дела. __________________ ______ Напишите реч састављену редом од гласова са следећим артикулационим 5. средњи вокал задњег реда. др. 9. глагол „успавати” има исти акценат у инфинитиву и: а) 1. лицу једнине презента актива 6. косовско-ресавски дијалекат.т. ______________ Ако се не узму у обзир неакцентоване дужине. б) Обукла је розе панталоне. итд и. г) Њена коса је врло густа. _______________________ . а) Лена има смеђу косу. једначење сугласника по месту творбе. СТАРИ ЗАВЕТ 4. СВЕТО ПИСМО. лицу множине презента актива в) императиву актива г) трпном глаголском придеву Заокружите слово испред тачног одговора. _________________________ . Род Број Падеж биљке Заокружите слова испред реченица у којима запажате придеве који имају компарацију. б) једначење сугласника по звучности. једначење сугласника по месту творбе в) једначење сугласника по месту творбе. пољски словачки. Подвуците енклитике у следећем примеру. в) Капут је од квалитетног материјала. и тако даље: итд. источнохерцеговачки дијалекат Подвуците језик који не припада датом низу: 2. шумадијско-војвођански дијалекат. а нас је даривао шареним перима. ТЕСТ: 4 (20 ПИТАЊА) Подвуците имена дијалеката штокавског наречја који немају нову деклинацију: 1. и др и. безвучни дентални фрикатив. књижевних остварења): ТАЈНА ВЕЧЕРА. губљење сугласника 8. и друго: и др. б) 3. чешки. Деци је донео на дар три јајета. Срели смо поглавицу на путу до села. 133 . Заокружите слово испред одговора који обухвата све гласовне алтернације (промене) у речи РАШИВЕН: а) једначење сугласника по звучности. карактеристикама: звучни билабијални експлозив.д. призренско-тимочки дијалекат. 10. роду и броју подвучена именица у следећој реченици: Карфиол и кељ у Јапану су украсне биљке и гаје се у саксијама. 7.

године. Да би се разликовала од друге једна бела кугла обележена је црном тачком. Распоредите дате примере на одговарајућа места у табели: тамо. Балкана. беличаст. пауци би небо премрежили. говорљив. Мотивна реч именице људскост гласи ______________. толики. великодушан. подвучена 19. стармали. свесне да та збивања могу да промене слику Балкана. некадашњи Именица лице у реченици Сада је пред свима показао своје право лице означава карактер. У следећи текст упишите запете тамо где је то неопходно: Главно правило у билијару јесте да играч мора својом куглом да удари остале што 20. духовне особине. се зове карамбол. 134 . Подвуците придеве субјективне оцене: 14. у којем су избили устанци за ослобођење 17. био је прави лептир. ето 11. тада. такође. 16. а) 3. реченични члан Која је служба субјекат тог члана У реченици Пси и коњи постају необично живахни кад дува ветар. Однос између подвучених речи назива се: полисемија хомонимија синонимија антонимија Подвуците тачан одговор. приглув. Игра се с три кугле од којих је једна црвена а две беле. Када је био млад. синтаксичка јединица назива се _________________________ (допуни прецизним називом). велике европске силе назвале су Великом источном кризом. такав. Допуните табелу. до 1878. Како гласи 18. У следећем примеру подвуците зависне реченице: Раздобље од 1875. Петар се није смиривао. Обратите пажњу на значење подвучених речи у следећим реченицама: Лептир је мој омиљени инсект. анализирајући реченицу Да нема ветра. лице множине аориста: ____________________________________________ б) глаголски прилог прошли: ____________________________________________ 13. Ово значење је добијено: а) метафором 15. нечист. Речце Заменице Прилози Напишите глагол рећи у задатим облицима: 12. б) метонимијом в) синегдохом Заокружите слово испред тачног одговора.

велике европске силе назвале су Великом источном кризом. људски 14. 4. 19. 18. приглув. Раздобље од 1875. од којих је једна црвена. године. в). што се зове карамбол. је 8. Како гласи би реченични Да нема ветра пауци небо премрежили члан прави / Која је (прилошка) (граматички) директни служба тог одредба услова / предикат субјекат / ближи члана за услов објекат Напомена: У решењу предикат може да стоји и испред правог објекта. а две беле. б) рекавши 13. свесне да та збивања могу да промене слику Балкана. г) 11. Речце Заменице Прилози такође. је. Главно правило у билијару јесте да играч мора својом куглом да удари остале. смо. б) 7. придевска синтагма 20. толики тамо. беличаст 15. 2. и др. тада 12. Стари завет 5. белоруски 3. једна бела кугла обележена је црном тачком. Тест: 4 (РЕШЕЊА) 1. до 1878. итд. б) 16. призренско-тимочки дијалекат. 135 . г) 9. Да би се разликовала од друге. а) рекоше. Род Број Падеж биљке женски множина номинатив 10. БОС 6. Игра се с три кугле. ето такав. Тајна вечера. полисемија 17. косовско-ресавски дијалекат. Свето писмо. у којем су избили устанци за ослобођење Балкана.

Морални проблеми у песми Бановић Страхиња 2.. Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом.. Протумачи улогу дескрипције. У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше. Војислав Илић I ЗАДАЦИ 1. II ТЕМЕ 1. И с репом косматим својим огроман зељов с њом – А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља. И већ пред собом видим убог и стари дом: На прегу старица стоји и мокру живину ваби. КЛАСИФИКАЦИОНИ ИСПИТ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ ЈУНИ 2016.. Слика друштва у приповеци Вођа Радоја Домановића 136 .. Образложи основне особине лирске врсте у коју спа- да песама. Фркће окисо коњиц и журно у село граби. 4. Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом. Мутно је небо сво. Ком књижевном периоду припада дело Војислава Илића? Наведи одлике тог периода. 3. И густе слојеве магле у влажни ваља до. И густе слојеве магле у влажни ваља до. Објасни основне мотиве у песми. 5. 2. Мутно је небо сво. Опиши најважнија стилска средства у песми.

П. Чехова 5. Сад месец изађе. Доле пада сунце. Ликови у драми Ујка Вања А. И све немо ћути. крвљу покапане. Ком књижевном периоду припада Ђура Јакшић? На- веди основне одлике тог периода. То су уздисаји... Не би ли им хладне стене заплакале. не миче се ништа. Само ветар хуји. ВЕЧЕ Као златне токе. горе небу лети. Погинули витез ено се посвети! Ђура Јакшић I ЗАДАЦИ 1. Та најбољи витез паде са бојишта! У срцу се живот застрашеном таји. А славуји тихо уз песмицу жале.. У коју врсту лирских песама спада песма Вече и зашто? 137 . Немо поток бежи – ко зна куда тежи? Можда гробу своме – мору хлађаноме! Све у мртвом сану мрка поноћ нађе... Психологија главне јунакиње у роману Нечиста крв Борисава Станковића 4.. Однос прошлости и садашњости у роману Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице СЕПТЕМБАР 2016. Смртно бледа лица. Све је изумрло. за гране. 3. за гору. 2.

Протумачи симболичке елементе у песми. Психолошко и социјално у роману Злочин и казна Ф. 3. Стварност и фантастика у народној приповеци Злат- на јабука и девет пауница 2. Опиши најважнија стилска средства у песми. Карактер главног јунака у драми Тврдица Јована Стерије Поповића 4. Достојевског 5. Објасни основне мотиве у песми. II ТЕМЕ 1. Јунак и колектив у роману Сеобе Милоша Црњанског 138 . 5. М. 4. Слика сеоског живота у приповеци Прва бразда Ми- лована Глишића 3.

00 динара 4. Драгана Вукићевић.00 динара 139 .bg. цена 500. Од бајке до изреке. Српска књижевност из- међу два светска рата – појаве. КЊИЖЕВНИ ОГЛАС ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ СРБИЈЕ Студентски трг 3. Одабране наставне интерпрета- ције. Топос пута у српској на- родној бајци. Зборник Ка савременој настави српског језика и књижевности (књижевност).ac.00 динара 14. цена 500. цена 500. Акценат и интонација говора на радију и телевизији. цена 500.00 динара 8.00 динара 11. Траговима српске језичке про- шлости. Наташа Станковић-Шошо.00 динара 5. Радмила Маринковић. Бранкица Чигоја. 500. цена 500. Нада Милошевић-Ђорђевић. II издање. 11000 Београд. цена 500. Бошко Сувајџић. II издање. цена 500. телефон 011/3285-506.00 динара 10. Велика школа и велики профе- сори. Тихомир Брајовић. Слободан Ж.ac.00 динара 2.00 динара 3. Писмо и прича. писци и дела. цена 500.00 динара 7. цена 500. цена 500. II издање. Светородна господа српска. II издање. Јелица Јокановић-Михајлов. Марковић. Јунаци и маске. цена 500.00 динара 12. Огледи о српским песницима. Љубомир Поповић.rs Издања Друштва: 1.rs сајт: drustvosj. II издање.00 динара 6.00 динара 13. цена 500. цена 500. Облици модернизма. Васо Милинчевић. Новица Петковић. Љиљана Бајић. е-mail: drustvosj@fil. Ред речи у реченици.bg.fil.00 9.

Гордана Јовановић. Татјана Јовићевић. цена 500. Вербалне асоцијације кроз срп- ски језик и културу. цена 500. цена 500. Наставно проучавање народних при- поведака и предања.00 динара 29. Збор- ник 1. Јелена Јовановић.00 динара 27. Прилози језичком и књижевном образовању. Преображаји новеле. Лингвомаргиналије. Биографије епских јунака. приредио Михајло Пантић. Божо Ћорић. Творба речи у настави српског језика.00 динара 20. Писци говоре.00 динара 21. Рајна Драгићевић. Мило Ломпар.00 динара 22. Божо Ћорић. Зона Мркаљ.00 динара 28. цена 500. цена 500. цена 500.00 динара 140 . Творба именица у српском језику. цена 500. цена 500.00 динара 31. цена 500. 500. 15. Српски историјски роман XIX века. Душан Иванић. цена 500. Милош Ковачевић. Живот Стефана Лазаревића. Јован Деретић.00 динара 18. Иларион Руварац и народна књи- жевност. цена 500.00 динара 26.00 динара 17. Огледи о Стерији. цена 500. цена 500. Драгана Мршевић-Радовић. Снежана Самарџија.00 динара 16. Снежана Милинковић. Речи са чистих усана. цена 500.00 динара 23.00 динара 19. Огледи о српској књижевности.00 динара 33.00 динара 25. цена 500. Бошко Сувајџић. Гордана Штасни. Фразеологија и нацио- нална кулура. цена 500. Писци и стил. цена 500. приредила Босиљка Милић.00 динара 30. 00 динара 24. Оливера Радуловић. цена. цена 500. деспота српскога. О завршетку романа.00 динара 32. Огледи из српске синтаксе.

Милић и В. Милан Стакић. Брборић цена.00 динара 141 .00 динара 39. прилоге приреди- ла Босиљка Милић.00 динара 46.00 динара 49. Зона Мркаљ. динара 36.00 динара 37.00 динара 44. цена 500. Ритуал и поезија. цена 500. приредила Босиљка Милић. 500.00 динара 40. 20 година Републичког такмичења из српског језика и језичке културе ученика основних и средњих школа. Јелица Јокановић. цена 500. Зоја Карановић. Марија Клеут. цена 500. Зорица Несторовић. Прозодија и говорна култура. 34. 100 година Друштва за срп- ски језик и књижевност Србије.00 динара 41. цена 500. Из Вукове сенке. Класик Стерија.00 динара 43. 500. цена 500. Трагом архетипа.00 динара 45. Морфо(но)лошке теме. цена 500. цена 500. Краљичке песме. Прилози језичком и књижевном образовању. Јасмина Јокић.00 динара 48.00 динара 38. цена 500. цена 500. Небеска невеста. Колико познајеш књижевност?. Брборић цена. Српски језик кроз тестове 3. Слободан Ж. Зборник 2.00 динара 35. цена 500.00 ди- нара 42. Марковић. Прилози језичком и књижевном образовању. приредила Босиљка Милић. Драгана Вељковић Станковић. Пут до есеја (хронолошки преглед такмичења). цена 550. приредила Босиљка Милић.00 динара 47. Вељко Брборић. Валентина Питулић. 500. цена 500. Комуникативни при- ступ у настави српског језика. Зборник 3. Правопис и школа. Милић и В. приредили: Б. приредили: Б.

Вељко Брборић. бесплатан) 2. Језик весма полезан. Спреми се да говориш. Богдан Поповић и српска књи- жевност. Свадбене песме и обредни смех.00 Цена двоброја 350. цена 500. цена 500. годину 600.00 динара 54. 50. Весна Ломпар. цена 500. Врсте речи и граматичка пракса.00 динара (сваки 11. бесплатан) 142 . Часопис Свет речи – средњошколски часопис за српски језик и књижевност Број: 43-44 250. Часопис Књижевност и језик Годишња претплата за 2017. Александар Милановић. О српском правопису. цена 500.00 динара 55.00 динара 57. Миодраг Павловић. цена 500.00 2. Ка поетици смеха. приредила Зона Мркаљ. Милорад Дашић. Народна књижевност у настав- ним плановима и програмима. Летопис Друштва за српски језик и књижевност Србије 2016. цена 500. Цена 500.00 динара 56. цена 500 динара 53. Иван Златковић.00 Збирке тестова: 1. цена 500. Светлана Торњански Брашњовић. Цена 500. Тестови са такмичења из српског језика и језич- ке културе ученика основне школе 2009–2016.00 динара Часописи: 1.00 динара (сваки 11.00 динара 58. Милан Алексић.00 динара 52.00 динара 51. Тестови са такмичења из српског језика и језич- ке културе ученика средњих школа 2009–2015. цена 500.

2015/2016) Цена 500. Тестови са Књижевне олимпијаде 2 (2014/2015.00 динара 4.00 динара Уплату извршити на жиро рачун Друштва: Комерцијална банка 205-23421-53 У рубрику позив на број уписати број рачуна. Тестови са Књижевне олимпијаде 1 (2012/2013. 143 . 2013/2014) Цена 500. 3.

144 .

...................................59 Kњижевна олимпијада...5 Такмичење ученика средњих школа из књижевности..............116 Из Правилника о такмичењу лингвистичких секција основних и средњих школа.......................................120 Класификациони испит из српског језика....................44 Резултати 26.......................................................................................28 Такмичење из методике наставе српског језика и књижевности наставника основних и средњих школа..............70 Резултати 4..14 Литерарне секције – Награда „Проф............................33 Такмичење из српског језика и језичке културе....... др Слободан Ж.... Републичког такмичења из српског језика и језичке културе ученика основних и средњих школа.................................................................. др Слободан Ж............................................. Републичког зимског семинара.. САДРЖАЈ Програм 58......................................11 Писмени задатак награђен првом наградом..139 145 ................. Марковић”..................123 Класификациони испит из књижевности..............136 Књижевни оглас Друштва................ Републичког такмичења из књижевности „Књижевна олимпијада” ученика основних и средњих школа.................. Марковић”.........................22 Лингвистичке секције...37 Програм такмичења из српског језика и језичке културе..........103 Из Правилника о такмичењу литерарних дружина и секција основних и средњих школа – Награда „Проф......25 Основношколски и средњошколски листови и часописи................................................................

– 146 стр. Друштво за српски језик и књижевност Србије (Београд) 2. : табеле . науке и технолошког развоја Републике Србије [и] Филолошки факултет у Београду .745(497..500. [уредници Босиљка Милић .384 РЕПУБЛИЧКИ зимски семинар Настава српског језика и књижевности у основној и средњим школама (2016 . 2017 (Београд : Чигоја штампа). Београд 811. Србија.41+821]:005. 20 cm Тираж 1. науке и технолошког развоја 3. и др.163. Филолошки факултет (Београд) COBISS. Министарство просвете. Београд) Републички зимски семинар 2017.. – Београд : Друштво за српски језик и књижевност Србије.SR-ID 228837132 146 .]. Настава српског језика и књижевности у основној и средњим школама / [организатори] Друштво за српски језик и књижевност Србије [и] Министарство просвете. ISBN 978-86-84885-78-6 1.11)”2017” 371. CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.