You are on page 1of 3

EMOCIJE I AFEKTI

emotio- lat. uzbuenje.


Prema Kreu i Krafildu emocije su uzbueno stanje organizma.

Oseaj je ulni utisak koji proistie iz neke objektivne (spoljanje ili unutranje) ulen drai:
oseaj toplog ili hladnog, mekog ili vrstog...

Oseanje podrazumeva isto subjektivnu posledicu oseanja. Prijatno-neprijatno

Emocije se u svakodnevno ivotu, pa i u klinikoj praksi esto indentifikuju sa oseanjima mada


to nije sasvim tano. Emocije su sloeniji doivljaju, specifine reakcije na neku informaciju.

Emocije se manifestuju kroz:


1. emocionalni doivaljaj- osoba osea bes ili strah
2. emocionalno ponaanje- osoba grdi ili se povlai
3. telesene korelate- tahikardija
4. kognitivnu komponentu

Emocionalni doivljaj ima 4 dimenzije:


1. intenzitet (od jedva primetnih do intenzivnih emocija)
2. nivo tenzije- impuls ka akciji
3. hedonistiki ton (prijatne ili neprijatne emocije)
4. sloenost doivljaja (sklop razliitih oseanja)

Raspoloenja- dugotrajna, vie-manje ravnomerna opta stanja oseanja (Vuju)

Afekat- kratkotrajno, intenzivno stanje oseanja praeno vegetativnim znacima; nastaju naglo i
imaju buran tok. Javlja se u stanju ugroenosti.
Afektivne vegetativne promene:
- KVS- tahikardija, hipertenzija
- Respiratorni sistem- ritam i dubina disanja
- GIT- persitatika, salivacija

PIMARNE EMOCIJE: radost, alost, strah i gnev (bes)


SLOENE EMOCIJE- integrisane emocije

Kontrola emocionalnog doivljaja:


1. kontrola ekspresije emocija
2. kontrola situacije
3. kognitivna obrada

Pranjenje emocija
1. abreagovanje
2. svesno priguivanje
3. nesvesno potiskivanje
4. proekcija
5. iradijacija- pranjenje
6. intektualna obrada

1
Uticaj emocija na ostale psihike funkcije:
1. Svest- prekid, suenje
2. Panja- rasejanost kod maninih bolesnika
3. Percepcija- iluzije ili halucinacije usled afekta
4. Pamenje- falsifikati seanja
5. Miljenje- sumanutosti kod depresija
6. Volja- ambivalencija

MILJENJE KONGRUENTNO SA AFEKTOM- Sumanutost koja je uklopljena sa afektom


(e.g., depresivan pacijent koji veruje da je kriv za svetsku katastrofu)

HALUCINACIJA KONGRUENTNA SA AFEKTOM- Halucinacija iji je sardaj


konzistentan sa depresijom ili manijom (depresivni uje glasove da je lo ovek)

MILJENJE INKONGRUENTNO SA AFEKTOM- Sumanutost koja je protivrena afektu


(depresivni misli da je Mesija)

HALUCINACIJA INKONGRUENTNA SA AFEKTOM- Halucinacija koja je protivrena sa


afektom (nema optuivanja)

Afekti imaju asocijativnu sposobnost

Sintimno dejstvo afekta na miljenje se ogleda u dejstvu opteg rapoloenja na sadraje (veseo
ovek odbacuje pesimistike stavove)

Katatimno- kada je miljenje pod dejstvom ideje vrsto povezane sa afektom.

Psihopatologija afektivnog ivota


1. kvantitativni poremeaji
2. kvalitativni poremeaji

A) Kvantitativni poremeaji- razlikuju se od normalnih po intenzitetu


Aa) nesrazmera emocionalne reakcije u odnosu na provocirajui faktor
1. emocionalna inkontinuencija- nemogunost vladanja sopstvenim emocijama, na
beznaajne povode se provocira pla ili smeh
2. afektivna labilnost- afektivno reagovanje je nepostojano i prelazi iz jedne krajnosti u
drugu naglo i ne bez znaajnog povoda (na pr. pla biva ukoen smehom). Moe da
predstavlja karakteristiku linosti kod organski izazvanih psihoza, kod bolesnika sa epi-
napadima...
3. afektivna ambivalencija- ispoljavanje suprotnih oseaja ili emocionalnih stavova prema
istoj osobi ili pojavi (na pr. da se istovremeno voli i mrzi...). U ponaanju-
ambitendencija.
4. kumulacija afekta- postepeno narastanje afektivne napetosti koja se moe isprazniti i na
neko beznaajan povod.
5. afektivna krutost- nemogunost moduliranja afekta u skladu sa objektivnom realnou.
Afekat je disociran od ostalog psihikog sadraja (bolesnik najee deluje hladno).

Ab) snienje ili povienje doivljaja emocija

2
1. atimija / hipotimija- privremeno ili stalno ugaena oseanja odnosno odsustvo
emocionalnog reagovanja (sch. poremeaji linosti, org. psihosindromi)
2. hipertimija- povien emocionalni doivljaj. Negativna (depresija). Pozitivno (manija)
3. produeno afektivno ragovanje- afektivno reagovanje deluje due nego uobiajeno, teko
se prekida novim doivljajima (kod epi. por. linosti.).
4. patoloka razdraljivost- vrlo burno emocionalno reagovanje, po intenzitetu prevazilazi
podraj (epi. sch. por. linosti)
5. patoloki afekt- patoloka razdraljivost izraenog stepena, nesrazmera izmeu stimulsa i
emocinalnog reagovanja, koji je buran i praen izmenama svesti. Pat. afekat po tipu
kratkog spoja nema latencije izmeu stimulusa i reagovanja (nema ukljuivanja
miljenja i razmatranja posledica).

B) Kvalitativni- kognitivni blok funkcionie nezavisno od emotivnog bloka- disocijacija


linosti (SCH). Ne viaju se kod normalnih osoba.
1. Paratimija- nesklad emocija i miljenja, na pr. veselo raspoloenje u tunoj prilici.
2. Paramimija- nesklad emocija i mimikog izraza- emocija adekvatne ali se ispoljavaju
naopako.
3. Defekat emocionalne rezonance- posmatra je bez empatije i simpatije