You are on page 1of 10

71. TROŠKOVI INFRASTRUKTURE U SAOBRAĆAJU IZUČAVAJU SE SA TRI STANOVlŠTA ?

Tri stanovišta troškova infrastrukture

- Sa aspekta interesa društvene zajednice za ulaganje u saobraćajnu infastrukturu i
rеаnо formiranje veličine transportnih troškova.
- Sa stanovništa formiranja optimalne strukture saobraćajnog sistema jedne zemlje,
političke kordinacije i uskladivanja odnosa na triištu transportnih usluga.
- Sa stanovišta ekonomije poslovanja transportnih preduzeća u cilju realnog formiranja
troškova poslovanja i ekonomske cene transportnih usluga.

72. OBJASNITE POVEZANOST INFRASTRUKTURE I VOZNOG PARKA U SOBRAĆAJNIM
PREDUZEĆIMA ?

U željezničkom saobraćaju infrastruktura i vozni park su organizaciono i organski spojene
u jednom istom рrеduzeću. U Drumskom saobraćaju infrastruktura i vozni park su
organizaciono i ekonomski potuno odvojeni.

73. FORMlRANJE TROŠKOVA INFRASTRUKTURE U ŽELjEZNIČKOM SAOBRAĆAJU ?
Na formiranje troškova infrastukture u Željezničkom saobraćaju utiču:
- Tekuća održavanja.
- Tгoškovi čuvanja pruga i putnih prelaza.
- lnvesticiono održavanje.
- Amortizacija osnovnih sredstava koja spadaju u žeijezničku infrastrukturu.
- Kamate na poslovni fond infrastrukture.
- Tгoškovi osiguranja.

74. NAVEDITE ČETIRI ASPEKTA FORMIRANjA I RASPODELE TROŠKOVA
Četiri aspekta formiranja i raspodele troškova su
Raspodela troškova puta između konsnika рutеvа i svih ostalih interesenata
Raspodela troškova puta između drumskog saobracaja i ostalih saobraćajnih grana
Raspodela troškova puta između drumskog motornog saobraćaja i ostalih korisnika
puta
Raspodela troškova infrastrukture koje snosi drumski motorni saobraćај

75. RASPODELA TROSKOVA PUTA IZMEĐU KORlSNIKA I OSTALIH INTERESANATA ?

Raspodela troškova puta izmedu konsnika i ostalih interesanata se svodi na utvrđivanje
ukupnih troškova i to metodama

Metoda efektivnih troškova.
Metoda kompletnih ekonomskih troškova
Metod troškova razvoja.

Posle utvrđivanja ukupnih troškova puta koje treba da snose direktni i indirektni korisnici,
čitav problem se svodi nа utvrđivanje kriterijuma i metoda podele ukunih troškova puta na
ove dve kategorije. Treba napomenuti da dosada nisu pronađeni tačne metode koje bi se
potpuno mogle prihvatiti za ovu raspodjelu.

76. RASPODELA TROŠKOVA INFRASTRUKTURE PO KATEGORIJAMA I TIPOVIMA
MOTORNIH VOZILA ?

Raspodela troškova infrastrukture ро kategorijama i tipovima motornih vozila vrši se
sledećim metodama

Ovaj način formiranja cena može biti primenjen i u praksi. Princip diferenciranja prevoznih cena u zavisnosti od udaljenosti prevoza. Metoda različite korisnosti se zasniva na tome da visina poreza i taksa koje se nарlаćuјu od voziIa treba da budu proporcionalne dobijenoj koristi od upotrebe puta. mora se uvažavati struktura troškova i međuzavisnost između visine troškova. . . Metoda uvećanih troškova. Metoda prouzrokovanih troškova. . Posebno se obraća раžnjа na strukturu i dinamiku troškova u zavisnosti od stepena iskorištenosti i u zavisnosti od udaljenosti prevoza. 77. KONCEPTI FORMIRANј A TARIFA U USLOVIMA KONKURENCIJE NA TRANSPORTNOM TRŽISTU ? U ovom konceptu osnova za formiranje cene postaju troškovi prevoza odnosno načelo prevozne usluge. 81.Osnovni deo tarife . Koriščenjem ovog koncepta kao osnove za formiranje tarifa. 79. Marginalni troškovi se izjednačavaju sa iznosom jediničnih varijabilnih troškova i tako se formiraju cene prevoza. Postoje dva principa fоrmiranja сеnа . Metoda prouzrokovanih troškova se oslanja na raspodelu pojedinih kategorija troškova prema određenim pokazateljima koji se mogu smairati uzrocima troškova.Dopunski deo tarife. SAVREMENI KONCEPT TARIFSKE POLITIKE ? U uslovim brzog razvoja saobraćajnе tehnike i tehnologije koristi se marginalni troškovi za formiranje kao donja granica prevoznih cena. . TEORETSKI KONCEPTI FORMIRANjA TARIFA U USLOVIMA MONOPOLSKOG POLOŽAJA ŽELjEZNICE NA TRŽIŠTU ? Monopolski položaj željeznice nа tržištu transportnih usluga оmogućuје željeznici da vrši monopolističko određivanje i diferenciranje cena prevoza. 80. STRUKTURA I VRSTE ŽELjEZNIČKIH TARIFA ? Struktuга tarifa ima dva osnovna deIa: . . . Metoda različite korisnosti. Metoda uvećanih troškova je razvijenija metoda od predhodne metode i uzima u obozir јоš i one troškove koji nastaju kao posledica korištenja puta od strane vozila vеćе težine i dimenzija. nivoa prevoznih cena i obima prevoza. OРŠTI РRISTUP I FORMIRАNjЕ PREVOZNIH CENA ? Pristupi formiranju prevoznih cena moraju da uvažavaju dinamiku i strukturu troškova poslovanja transporta. Princip diferenciranja cena u zavisnosti od stepena iskorištenosti kapaciteta. Metoda raspodele troškova prema brutotonskim kilometrima. što žnači da ih je željeznica formirala određujući najviši nivo koji tražnја može da podnese. Metoda raspodele troškova prema brutotonskim kilometrima se zasniva na zavisnosti troškova od težine i dimenzija vozila. 78.

86. 82. MOTODOLOGIJA PRIMJENE U ANALlZI UTICAJA TRANSPORTNIH TROŠKOVA NA PRIVREDU ? Metodologija primene analize u studijama zasniva se na posmatranju ukupnih trasportnih troškova i njihovim odnosima prema prodajnim cenama proizvoda. 88. Prema oblastima djelovanja mere za sniženje transportnih troškova mogu se svrstati u: . . A ŠTA VOZARINSKI STAV ? Vozarinski razredi predstavljaju osnovni element od koga zavisi visina prevoznih cena za pojedine robe. Težina robe. u svskom slučaju ključna је klasifikacija robe u pojedine tarifske razrede.Aspekta transportnog preduzeća. ŠTA PREDSTAVLjA VOZARINSKI RAZRED. Vrsta robe.Domenirna. lzuzetne ili povlašćene tarife.Organizovane i mere za unapređenje poslovne politike. 83. a samim tim i uticaj na ekonomičnost i rentabilnost poslovanja pojedinih privrednih grana.Nosiocima aktivnosti. 85.a teoretska nаčеlа se odnose na usvajanje tarife u odnosu na vrednost robe ili u odnosu na vrednost prevozne usluge. MERE ZA SNIŽENjE TRANSPORTNIH TROŠKOVA U PRIVREDi ? Mere za snižeпje transportnih troškova mogu se grupisati po . . što je zasnovano na principu što botjeg iskorištenja kola i zato ovo ima ekonomsko opravdanje.Mere investicionog karaktera. Elementi koji se uzimaju za konstrukciju tarife su : .Aspekta privrede. . . 84. METODI I ELEMENTI KONSTRUKCIЈЕ TARIFA ? Metode konstrukcije tarifa zavise od usvojenih teoretskih načela. Normalne ili redovne tarife . . ASРЕКТI POSMTRANjA I ANALIZE TRANSPORTNIH TROŠKOVA ? Pristup analizi transportnih toškova u osnovi se posmatra sa : . IZUZETNE ILI POVLAŠTENE VRSTE ŽELjEZNIČKIH TARiFA ? Ova vrsta tarifa se donosi uglavnom iz komercijalnih razloga i njen cilj je pridobijanje transporta i ostvarenje što boijeg korišćenja saobraćajnih kapaciteta. Daljina prevoza. Vozarinski stav se odnosi na klasifikaciju pošiljaka različite težine u okviru tarifa. Na osnovu ovakve analize može se odrediti uticaj transporta na formiranje vrednosti i proizvoda.Željezničke tarife mogu biti . KARAKTERISTIKE I SPECIFIČNOSTi TRANSPORTNE USLUGE ? . 87. Analiza transportnih troškova obuhvata sve troškove koji su nastali u procesu premeštanja robe od proizvođača do potrošača i na taj način pokazuje kakvo je učešće izdataka koje korisnIk transportne usluge čini u ukupnim troškovima proizvodnje.

Saobraćajno tržište ima mnoge elemente koji utiču na specifičnost karakter transportne usluge. SPECIFIČNOSTI USPOSTAVLjANjA RAVNOTEŽE NA TRANSPORTNOM TRŽIŠTU ? Za uspostavljanjae ravnoteže na tržištu neohadno je da budu ispunjeni sledeći uslovi: . LIBERIZACIJA I DEREGULACIJA SAOBRAĆAJA TRŽIŠTА ? Deregulacija i liberizacija transportnog tržišta podrazumeva neophodnost ujednačavanja uslova privredivanja.Jednakost ponude i trainje u strogo definisanim vremenskim intervalima.(тода1-splita). .Ponude infrastruktumih kapaciteta. . Faktori izbora vida transporta. 89. .Neautonomnost potreba za prevozom. 93. kako sa aspekta pojedinih vidova transporta tako i sa aspekta pojedinačnih transportera. medutirn najvažnije osobine su . a to su . . 92.Posredne potrebe za prevozom. KONCEPT I DOMETI DEREGULACIJE TRANSPORTNOG TRŽIŠTA ? Koncept i domet dereguiacije treba da uvaži sledeće . . KARAKTERISTIKE I SPECIFIČNOSTI TRANSPORTNE PONUDE ? Sаоbгасајnа preduzeća ne mogu da se pojave sa ponudom gotovih proizvoda.lmperfektnost Neophodnost određenog regulisanja i neophodnost slobodne konkurencije. . Karakter i specifičnost tražnje za prevozom .Uskiadenost strukture ponude sa strukturorn tražnje. 91. . HARMONIZACIJA USLOVA PRIVREĐIVANjA ? . . FAKTORI TRAŽNJE TRANSPORTNIN USLUGA ? Faktori tražnje su svi oni faktori koji tražnje za prevozom od kojih zavisi transformisaje potreba u platežno sposobnu tražnju. . јеr se ponuda saobraćajnih preduzeća sastoji iz ponude transportnih kapaciteta i procesa rada kao potencije za proizvodnju transportnih usluga. KARAKTERISTIKE I SPECIFIČNOSTI TRAŽNJE ZA TRANSPORTNIM USLUGAMA ? U pogledu karaketristika i specifičnosti tražnje transportnih usluga mogu se izdvojiti sledeće osobiпe .Usklađenost ponude i tražnje na konkretnim relacijama. Specifičnost uspostavijanja medusobnih odnosa i ravnoteže izmedu ponude i tražnje transportnih usluga. Karakter i specifičnost transportne ponude. 95. 94. . Faktori koji opredjeljuju potrebe za prevozom. 90.Konkurentnost. Faktori transformisanja potreba u tražnju za prevozom. Stoga transportna ponuda se satoji od: . Karakter i specifičnost transporne ustuge kao proizvoda.Ponude transportnih kapaciteta.Vremenska i prostoma određenost tražnje.

NARMONIZACIJA U DOMENU PROŠIRENE REPRODUKCIJE INFRASTRUKTURЕ Наrmonizacija u domenu proširene reprodukcije infrastrukture podrazumeva postoje odreženog organa koji ćе se baviti ovim problemom imajući u vida celinu problema. Načelo optimalne društvene rentabilnosti Načelo infegralnog jedinstva i povezanosfi privrede . tehnički. Nаčеlо integralnog jedinstva i povezanosti privrede. Načelo opfimalnog korištenja prirodnih. Načelo optimainog korištenja prirodnih. gradskog saobraćaja I željeznice 96. geografskih i ekonomskih uslova роdrиčiја - Ovo načelо je zasnovano na prirodno-geografskim uslovima i роlоžаја jedne zemije i njenih pojedinih područija. .Harmnonizacija uslova privređivanја na transportnom tržištu je predpostavka njegovog liberiovanja. složeni. 97. 99.Јаčanjеm i modernizacijom saobraćaja u osnovnim pravcima se obezbeduje povezivanje sa razvijenijim zemljama što роvеćаvа ulaganja i pojavu investicionih obejkata sa vеćоm individualnom stoporn rentabiliteta. . - Normalno reprodukovanje uloženih sredstava u infrastrukturu. Nаčеlо jedinstva saobraćajnog sistema . HARMONLACIJA U DOMENU EKSTERNtH TROŠKOVA ? Наrmоnizасiја u domenu eksternih troškova podrazumeva uvođenje realnih eksternih troškovа u cene koštanja prevoznih usluga. Nаčеlo koordinacije saobraćaja. . NAVEDITE I OBJASNITE ŠEST NAČELA SAOBRAĆAJNE POLITIKE? Nасеlа saobraćajne politike su: .Obuhvata problem koordinacije saobгćaja koji se treba postaviti kao traženje metoda i sredstava za najracionalnije konbinovano korištenje kapaciteta različitih saobraćajnih sredstava u transportnom procesu. ali je ipak posebno bitna za ravnopravne konkurentske održavanje drumskog. . čime ekološka tolerantnost postaje bitan element troškovne i nа njoj zasnovane konkurentnosti vidova transporta. što znači da on predstavlja celinu čiji su delovi međusobno povezani i činе podsisteme u procesu proizvodnje saobraćajnih usluga i u pogledu teritorijalnog razmeštanja Načelo koordinacije saobraćaja . Položaj i otvorenost prema svetu zahtevaju nužno korišćenje . tehnološki i ekonomski sistem.U definisanju saobraćajne politike potrebno je saobraćaj tretirati kao jedinstveni. geografskih i ekonomskih uslova роdručiја. Načelo jedinstva saobraćajnog sistema. HARMONIZACIJA U DOMENU PROSTE REPRODUKCIJE lNFRASTRUKTURE ? - Prostom reprodukcijom saobraćajne infrastrukture potrebno je obezbediti dva primarna cilja - Realnost koštanja transportnih usluga kod svih vidova transporta i njihovih transportera. Nаčelo maksimalnog sniženjа transportnih troškova za privredu. 98. . Harmonizacija se odnosi na stvaranje jednake strane pozicije za konkurencije nastup svih vidova transporta.

100. POLITIKA OBNAVLjANjA ZALIHA ? Politika obnavljanja zaliha mora da odgovori na sledeća pitanja . Međutim i pored neophodnosti zaliha firme žеlе da obezbede potrebni nivo raspoloživosti proizvoda sa što manjim obimom zaliha. 103. odnosno snižavanjem transportnih troškova treba da se doprinese sniženju ukunih troškova reprodukcije za privredu. Koordiniranje programa i politike razvoja osnovne saobraćajne infrastrukture na nivou Evrope. . NIV0 OPERATIVNIH I BEZBEDNOSNIH ZALIHA ? Nivo operativnih zaliha biče jednak proizvodu prosečnog obima dnevnih рrodaја i brоја dana potrebnih za izvršenje porudžbine Zop = S L Zop . 104.Kada zalihe treba da budu dopunjene? . Povećano uvažavanje eksternih troškova sаоbrаćаја u saobraćajnoj politici. . NAVEDITE I OBJASNITE ŠEST KONCEPATA SAVREMENE SAOBRAĆAJNE POLITIKE U EVROPSKIM ZEMLjAMA? . 101. 102. .Po ovom načelu jedan od ciljeva saobraćajne politike treba da bude funkcionisanje saobraćaja koje се doprineti izvršeг•nju procesa tгansporta uz što manji utrošak društvenog rada i sredstava. jer povećanje zaliha. SUŠTINA I VRSTA ZALIHA ? Zalihe su neophodne za uravnoteženje proizvodnje i potrošnje u proteklom vremenu.Nivo operativnih zaiiha.Sa kojim količinama robe treba dopuniti zaiihe? Ako se govori o konstantnom vremenu prodaje i konstantnom vremenu za izvršenje porudžbe od strane dobavljača onda se mogu držati samo operativne zalihe. povoIjnih uslova za razvoj onih saobraćajnih grana koje omogućavaju efikasno i racionalno korištenje u međunarodnom tranzitu. роvеćаvа visinu troškova skladištenja. Liberizacija transportnog tržišta је рrаćеnа harmonizacijom uslova privređivanja izmedu konkurentskih vidova transporta i pojedinačnih transportera. . Opredeljenje ka liberizaciji transportnog tržišta. . KONTINUALNI SISTEM POPUNjAVANjA ZALIHA? Kontinualni sistem popunjavanja zaliha podrazumeva da se visina kontinualno prati i da se njihovo popunjavanje vrši onda kada padnu ispod specifičnog nivoa. S – Prosječan obim dnevnih prodaja. Važenje aktivne politike reafirmacije željeznice. Рunа afirmacija odgovornosti transportera za samostalno kreiranje i vodenje njihove poslovne politike. jer u trenutku njihovog iscrpljivanja dolaze nove količine robe. Načelo maksimalnog sniženja transportnih troškova za privredu . . Međutim ako u vremenu prodaje i vremenu za izvršenje porudžbe od strane dobavljača nije konstantno onda se zalihe moraju uvećati sa sigrnosnim zalihama.

Obim godišnje tražnje u jedinicama proizvoda. D . V . optimalna veličina pojedinačnih narudžbi је оnа veličina koja minimizira sumu troškova držanjа zaliha i troškova realizovanja porudžbina i određuje se nа sledeči način 2 DP Q IV Q . 108. Q .L .Optimalna veličina narudibe. vеć se nivo zaliha utvđuje preriodično putem inventarisanja.Broj dana potrebnih za izvršenje porudžbe.Interval popunjavanja zaliha u danima D . Računaju se ро formuli Z b  k L Zb .Godišnji obim tražnje. jer u njemu se nalaze fizičko-distributivni tokovi roba od proizvodača do potrošača. i da imaju normalan raspored. brzini. ZNAČAJ TRANSPORTA U LOGISTIČKOM SlSTEMU ? Transport robe presrtavlja jedan od najbitnijih elemenata u sistemu fizičke distribucije (FD) i logistike.Standardne greške koje mere varijacije količina robe proseka dnevnih prodaja.osnih zaliha i delvalvacija koje mere odstupanje od prosečne tгažnje. kao konstante slučajne.Posečan obim dnevnih prodaja. Odnosno.Troškovi realizacije jedne porudžbine. I . OPTIMALNA VELIČINA NARUDžBE ? Optimalna veličina zaiiha je određena medusobnom uslovljenošću troškova držanja zaliha i reaiizacije narudžbi. 105. IZBOR VIDA TRANSPORTA ? Izbor vida transporta počiva na vrednovanju konkurentskih prednosti kojima ti vidovi raspolažu : transportnoj sposobnosti.  . 106. pouzdanosti'.Jedinična vrednost proizvoda. Parametri kod ovog sistema koji moraju da unapred budu utvđeni su invertar popunjavanja i optimalni nivo zaliha. као i koštanju transportnih usluga. . elastičnosti prevoza. 107. k . Ova prepostavka omogućava uspostavljanje direktne veze izmedu nivo sigurr. a rаčunaјu se: 365 t D Q t. bezbednosti. L . PERIODIČNI SISTEM POPUNjAVANjA ZALIHA ? Ovaj se sistem primenjuje kada firmе nemaju kontinuelni uvid u raspoloživu visinu tokova robe na zalihama.Broj standardnih grešaka.Obim bezbjednosnih zaliha.Optimalna veličina narudžbe. Kod odredivanja nivoa sigurnosnih zaliha zastupa se pretpostavka da su fulkutacije oko prosečnog obima tгažnje.

111.Rutiranje vozila koja se ne vraćaju u poIaznu tačku. i istovremeno da optimizira nite njihovog kretanja. OPTIMIZACIJA KRETANjA VOZILA ? Optimiziranje putanje kretanja vozila predstavlja opšte prisutnu logističku aktivnost u procesu upravljanja transportom. Ovaj problem se tada svodi na optimizaciju tokova roba između datog broja odredišnih mesta i datog broja mesta ponude. Cilj kalkulacije . Kod optimiziranja kretanja vozila razlikujemo slеdеće slučajeve rutiranja vozila: . koja minimizira pređenu udaljenost ili vreme putovanja. ŠТА PREDSTAVLјA ТАČКА POKRIĆA ? Таčkа роkrićа je mesto u kojoj se prihodi i rashodi preduzeća izjednačavaju. . koje treba da obavi isporuku na zadatom broju destinacija. nosi sa sobom problem velikog broja računskih operacija koje se moraju izvršiti da bude sprovedeno optimalno rešenje. Zato se za rešavanje ovog problema koriste tehnike koje u rezutatu rešenja daju rеšеnје blisko optimalnom. . Svakao preduzeće teži da pokrije svoje troškove роlоvanја. ŠTA PREDSTAVLIA KALKULACIJA I NAVEDITE ELEMENTE KALKULACIJE CENA PREVOZA I PROIZVODNJE ? Kalkulacija troškova predstavija računski postupak utvrđivanja troškova. Tačka роkrića može se izračunati gгafički i anaiitički. RUTIRANjE VOZILA KOJA SE VRAĆA U POLAZNU TAČKU ? Optimiziranje kada vozilo treba da izvrši isporuke na veći broj destinacija. 110. vodeći računa o broju i maksimainoj nosivosti vozila.Rutiranje vozita uz uzimanje u obzir kapaciteta njegovog kapaciteta. 114. OPTIMIZACIJA TRANSPORTA U LOGISTICI ? Kod optimizacije transporta u logistici mora se obratiti na dve klase probelma: . 113. . Optimiziranje tokova robe između određenog broja izvreišnih i odredišnih mesta. RUTlRANiE VOZILA UZ UZIMANjE OGRANIČENjA NjIHOVOG KAPACITETA? Ova vrsta optimizacijе ima za cilj da obezbedi raspodelu isporuka na raspoloživi vozni park. pri čemu se vozilo vraćа u polaznu tačku. 112. RUTIRANjE VOZILA KOJA SE NE VRAĆA U POLAZNU TAČKU ? Zadatak ovag tipa rutiranja se sastoji u tome da se izabere putanja kretanja vozila.109. Optimiziranje ruta kretanja vozila izmedu jednog mesta izvorišta i odredenog.OPTIMIZACIJA TOKOVA ROBE? Problem optimizacije tokova robe se postavlja onda kada treba odrediti program snadbijevanja odredenog broja odredišnih mesta. većeg broja odredišta prevoza. 115. 116.Rutiranje voziia koja se vraćaju u polaznu tačku.

. Ostali direktni toškovi uprave i prometa. a ne menjanje rashoda. . 119. А ŠTA RASHODI U SAOBRAĆAJNOM PREDUZEĆU? Pod ukupnim prihodom se podazumjeva vrednosni izraz proizvoda u onom obimu u kome je fizički proizvod realizovan na tržištu. Rashodi preduzeća su proizvodni troškovi i svi drugi ne proizvodni izdatci. Razlika prihoda rashoda prestavlja postovni rezutat koji može biti pozitivan ili negativan. .Predhodna kalkulacija (kalkulacija). . 122. To je finansijski rezutat poslovanja koji se sastoji od naplaćenih iznosa za prodatu robu i izvгšene usluge. . Direktni troškovi matrijala. ŠTA PREDSTAVLjA DOBlT U JEDNOM PREDUZEĆU ? Dobit prestavlja razliku između ostvarenog ukupnog prihoda i сеnе koštanja proizvoda kod kojih je ostvaren taj ukupni prihod. . 121.Međukalkulасija 118.Smanjenje rashoda. NAVEDITE VRSTE KALKULACIJA ? Vrste kalkulacija . NAVEDITE METODE KALKULACIJA ? Metode kalkuiacija . Kalkulacija graničnih troškova. NAVEDITE POKAZATEIjE USPEŠNOSTI POSLOVANjA PREDUZEĆA ? Pokazatelji uspešnosti preduzeća su: . .Povećanje prihoda. ŠTA PREDSTAVLjAJU PRIHODI. Neposredna amortizacija. Zajednički troškovi uprave i prometa. Neposredni bruto LD. 120. 117. Elementi kalkulacije se svrstavaju obično ovim redosledom: .Rashodi se samanjuju više nego prihodi. . . Zajednički troškovi proizvodnje. .је opterećivanje svake vrste i jedinice proizvoda onim iznosom troškova koje je ista i prouzrokovala.Prihodi se роvеćаvајu većim intenzitetom nego rashodi. prihodi ostaju isti. Kalkulacija cene koštanja. uključujući i pokriće gubitaka. Kalkulacija cene proizvodnje.Naknadna (оbračunska) kalkulacija. . . ŠTA JЕ EKONOMIČNOST I KAKO SE IZRAČUNAVA ? .

C E T Ekonomičnost se računa se ро formuli E – Ekonomičnost C – ukupni prihod T – ukupni troškovi 123. ŠTA ЈЕ PRODUKTIVNOST I KAKO SE IZRAČUNAVA ? Produktivnost rada se mоžе definisati kao parcijalni princip uspešnosti poslovanja koji predstavlja zahtev za ostvarenje određene proizvodnje uz minimalne utroške radne snage. kao izIaz iz ekonomskog sistema sa što manjim troškovima za ostvarenje te proizvodnje. ŠTA ЈЕ RENTABILNOST I KAKO SE IZRAČUNAVA ? Ekonomski smisao principa rentabilnosti poistovećen sa zahtevom ili težnjom da se ostvari što vеćа dobit sa što manjim angažovanjem sredstava u reprodukciji. Rentabifnost se računa po formuli: D0 R K R – rentabilnost D0 – Dobitak K – ukupni kapital . Као parcijalni princip ekonomije reprodukcije ekonomičnost se svodi na zahtjev da se ostvari оdređena vrednost proizvodnje.produktivnost rada izražena u utroškom radnog vremena 124. kao ulazom u ekonomski sistem. Postoje dva modela dobijanja produktivnosti Q L Pq  q Pi  I L Q Q – rezultat konkretnog rada L – utrošak konkretnog rada Pq – produktivnost rada izražena u obimu proizvodnje Pi .