You are on page 1of 144

Pet elemenata u ishrani

Maja Miljkovi
Uvod u zdrav nain ishrane 1

Uvod u zdrav nain ishrane

Na odnos prema hrani

Nain na koji se odnosimo prema hrani mnogo govori o tome kakvi su nai odnosi sa okolinom. Nae
ponaanje ima, u stvari, veoma malo veze sa naim stvarnim potrebama, ve mnogo vie govori o naem
vaspitanju i naem psihoemocionalnom stanju. Mnogi ljudi koriste hranu da bi nadoknadili neto to nisu
u stanju da sebi priute u svakodnevnom ivotu.
Razumevanje naeg ponaanja, kad je hrana u pitanju, je istovremeno i razumevanje jednog velikog dela
naih navika i razloga zbog kojih imamo iste.

Ako se danas pogleda na odnos prema hrani, u prvom planu stoje materijalne ili telesne potrebe.
Opte je prihvaeno miljenje da je ishrana zdrava ako sadri dovoljno ugljenih hidrata, masti i proteina,
vitamina, minerala, oligoelemenata, preko relativno velikih koliina biljnih sastojaka koje uglavnom treba
jesti nekuvane.
I, naravno, ako se izbegavaju namirnice koje sadre pesticide, fungicide, vetaka ubriva i hemijske
dodatke.

Ovo je donekle tano. Meutim, ako elimo da se hranimo zdravo, onda u planiranje ishrane treba
ukljuiti neke mnogo vanije kriterijume.
Pored tela, ovek poseduje i duhovnu stranu, sa svim svojim eljama, snovima i seanjima. Kao i telo,
ljudski duh takoe stoji u direktnoj vezi sa ishranom i ta veza je mnogo znaajnija od one koju je
dananja psihologija u stanju da nam predoi.
ini se da su u dananje vreme potrebe naeg duha sasvim zapostavljene i da smo skoro sve zaboravili.
Ali, ako pogledamo stare spise, zapaziemo da ishrana tu nije samo materijalna stvar, ve je veoma
isprepletena sa narodnim obiajima i shvatanjima. Tu su itavi rituali, mitovi i legende i to je isto u svim
znanim i neznanim kulturama.

Voe i povre nisu samo namirnice od kojih se oekuje da pokriju dnevne potrebe organizma. To su
simboli, od velikog znaaja za na duh. Duboko su urezani u nau podsvest, evociraju razna seanja i
emocije i veoma su vani za nae opte zdravlje, jer zdravlje je stanje kada su duh i telo u potpunoj
harmoniji.

Zdravlje zapadna definicija

Ljudsko telo je samo onda zdravo, kada su zdravi njegovi gradivni elementi. Najvei elementi su sistemi,
poput nervnog i kardiovaskularnog sistema. Sistemi se sastoje od organa. Recimo, kardiovaskularni
sistem se sastoji od srca, plua, vena i arterija. Organi se sastoje od tkiva ( epitela, potpornog, miinog i
nervnog), a tkiva od elija, najmanjih organskih gradivnih elemenata koji mogu da se svrstaju u
samostalna iva bia.
elije se, pak, mogu podeliti na organska i neorganska hemijska jedinjenja, molekule, elektrone, protone,
neutrone i na jo ko zna koje male delove, koji e u budunosti tek biti otkriveni.

Sledi da zdravlje jednog organizma moe da se oita iz stanja elija. Ako one rade harmonino i zdrave
su, onda znai da nam je itavo telo u odlinom stanju.
2 Uvod u zdrav nain ishrane

Znai, kljuna re je harmonija i ako se samo jedna elija odmetne, a imuni sistem je ne neutralie (to je
sluaj kod malignih oboljenja), moe da se dogodi prava katastrofa, to je na kraju fatalno za organ kao i
za itavo telo.

Meutim, ta znai ta re harmonija?


Za ljude je nemogue da shvate i sam broj elija sto hiljada milijardi, a jo manje kako su se odrekle
mogunosti da budu nezavisni jednoelijski organizmi da bi radili na ideji koja se zove ovek.
Svaka od tih elija ima sve informacije o tanoj grai i smislu ljudskog tela.
To takoe znai da je svaka elija i veoma samostalna i da bi, na osnovu plana koji ima u sebi, bila u
stanju da u svakom trenutku napravi istog tog oveka iz poetka od samo jedne elije!
I to isto tako znai da je tu integritet od osnovne vanosti, kako bi se stvorila i ouvala harmonija.
to je vie osobina i naina ponaanja udrueno da bi se postigao cilj, to je harmonija, a samim tim i
zdravlje, potpunije.

Potpuno zdravlje

ovek je samo onda zdrav, kada uspe da ujedini duh i telo i da ouva njihovu ravnoteu.
U njegovoj svesti treba da postoji isto vrednovanje za oba aspetka i potrebno je da se potrebe oba dela
uzmu u obzir pri odlukama i planiranju.

Problem nastaje, jer smo navikli da na signale organizma i emocije ne obraamo panju. esto se
oseamo sigurnim i zbrinutim, ako pratimo samo ono racionalno, naizgled logino, i ono to se moe
dokazati, a pritom ne razmiljamo o tome da se ba ta medicina, koja nam prua tolike dokaze, rapidno
menja, ne samo svakog meseca, ve iz sata u sat.
esto se deava da padnu opteprihvaene teorije i da bivaju usvojeni dijametralno suprotni stavovi.
esto se deava i da ljudi dobiju rezultate analiza i da niko ne moe da postavi dijagnozu jer je sve u
redu. Problem je to se to dogaa i kada su u pitanju najtea oboljenja a niko ne zna ta je u pitanju.

Ovde se nalazi i poetak bolesti. Ono to ini ivot celokupnim nije samo ravnopravnost duha i tela, ve
su tu i intuicija, oseanja i slutnje i, naravno, verovanja.
Kao to telo i duh treba da su ravnopravni, tako isto treba dovesti u ravnoteu verovanje i znanje, intuiciju
i dokaze, subjektivna iskustva i objektivna saznanja.
Tako isto, ako je ishrana, koja sadri sve mogue hranljive materije i svee i zdrave namirnice i itarice,
skoncentrisana samo na teoriju o tome ta je potrebno telu, a duh ne uzima u obzir, svi napori e biti
uzaludni, jer uinak na telo moe biti isti, kao da smo se hranili samo belim branom, masnoama i
slatkiima sa raznim hemijskim dodacima.

Modernoj civilizaciji se ini neverovatnom injenica da je kosmos u nama koliko i mi u njemu i da smo mi
deo njega samo ako je on deo nas. U nekima ova pomisao budi razna negativna oseanja, jer
odgovornost za svoje zdravlje, koju odjednom imamo, verovatno dobija neko mnogo dublje znaenje i
odjednom postaje sasvim lina. Na to, ini mi se, mnogi nisu spremni.
Ipak povezivanje sa prirodom je naim precima bilo svakodnevna potreba. Ustajalo se sa suncem, a na
odmor se ilo sa prvim mrakom.
Koristile su se namirnice, koje su rasle na istom podneblju, nepreraene, zrele i neprskane.
Odevalo se zavisno od toga kakvi su klimatski uslovi, a ne kakva je moda.
Odmaralo se, radilo se i jelo se, a sve zavisno od toga kakvo je vreme, u kakvom je stanju organizam,
koje je doba dana ili noi, u kom je uzrastu neko, ta se deava u okolini, koje je godinje doba, itd...

Potreba i njeno zadovoljenje


Uvod u zdrav nain ishrane 3

ovek se moe posmatrati kao jedna velika fabrika, koja funkcionie kako treba, jer taj prividni haos, koji
vlada u organizmu dok se ugrauju hranljive materije i izbacuju otpadi i dok umire deset miliona elija
svake sekunde a opet se odmah prave nove, ipak samo obavlja ono, to mu centar mozak naredi.

On takoe govori organizmu koje materije da koristi i ta nedostaje. Ovo se najbolje vidi u naim eljama
za hranom. Da li nam se jede voe, povre, hleb ili tofu, sve zavisi od toga ta je organizmu hitno
potrebno.
Ako mu to damo, odmah e se krenuti sa ugradnjom tih materija i telo i duh e biti zadovoljeni.

To znai da je totalno nepromiljeno ako se kae da je jabuka zdrava i da je treba jesti to ee. Ona je
zdrava samo kada su materije koje ona sadri one iste koje su potrebne naem organizmu.
Potrebno je osloniti se na signale, na intuiciju i apetit, nae telo i duh najbolje znaju ta nam je potrebno.

Ovo, naravno, ne treba meati sa nezdravim apetitom koji esto oseamo.


Jedno je sluati organizam a neto sasvim drugo -udovoljavati hirovima.

Ako bi neko stalno jeo slatkie ili neku odreenu hranu, to bi ve govorilo o jakom nedostatku u telu.
Tada je potrebno korigovati ishranu. Kada je ishrana kako treba, apetit koji se javlja je zdrav i veoma
retko je jak, kao to je to sluaj sa nezdravim apetitom.

ini mi se da mnogi od nas odavno nisu osetili glad, ve je to uvek apetit za neim to nam se ba tada
jede.
Takoe se glad esto mea sa oseajem ei. Ljudi jedu kad su edni a nekada imaju potrebu za
namirnicama koje stvaraju vlagu upravo zbog toga to ne piju dovoljno.

Postoje tabele koje svuda viamo i koje pokazuju koliko kojih materija treba da unosimo.
Ipak, dnevna potreba je drugaija od osobe do osobe i vrednosti mogu da izgledaju sasvim drugaije,
zavisno od starosti, pola, telesnoduhovnoemocionalnog optereenja i trenutnog stanja organizma.
Takoe su potrebne mnogo vee koliine nekih elemenata za trudnice, dojilje, puae i rekonvalescente.

Opasnosti se ovde mogu javiti kada nije obezbeeno dovoljno nekog elementa (npr, nedostatak joda
prouzrokuje usporenost metabolizma), ili ga se uzme previe (recimo, to je sluaj sa vitamoniom A, to
moe biti veoma opasno).

Dnevna potreba za zdrave odrasle osobe


Voda: Vitamin A: Gvoe:
2,5l 0,8 1,2g 12 18mg
Masnoe: Vitamin B1: Fluor:
0,9 g/kg 1,4 1,8mg 1mg
Proteini: Vitamin B2: Jod:
0,9g/kg 1,8 2,5mg 0,18mg
Ugljeni hidrati: Vitamin B6: Kalijum:
5g/kg 1,6 3,6mg 3 4g
Vlakna: Vitamin B12: Kalcijum:
50g 0,005 0,0075mg 0,8g
Vitamin C: Bakar:
75 110mg 2 4 mg
Vitamin D: Magnezijum:
0,0025 0,01mg 300 350mg
Vitamin E: Mangan:
12 20mg 2 5mg
Vitamin H: Natrijum:
0,1 0,2mg 2mg
Vitamin K: Fosfor:
~jo nije utvreno 0,8g
Folna kiselina: Cink:
0,4 1mg 15mg
Niacin:
9 16mg
Pantotenska kiselina:
8 10mg

Obino tabele pokazuju minimalnu vrednost koju je potrebno uneti svakog dana. Kod nekih elemenata
doza bi trebalo da je mnogostruko vea od propisanih, ipak proizvoai ovakvih preparata esto stave u
njih minimalne doze i prodaju ih tako.
Uvod u zdrav nain ishrane 5

Kiseline i baze

Jo jedan ugao, iz koga se moe posmatrati ishrana, je hemijski. Na osnovu pH vrednosti se moe
stvoriti ravnotea meu namirnicama.
pH vrednost, vea od 7 se naziva bazom, dok su manje vrednosti kiseline.
Sona kiselina u elucu ima pH vrednost od 0,8, a sok pankreasa, koji neutralie eludani sok u samom
pankreasu ima pH 8.

Voda za pie ima pH 7 i neutralna je.

Za zdravlje je bitna pH vrednost krvi, koja je negde oko 7,4.


Zato je bitno da vrednosti hrane budu u ravnotei sa malo vie baza, kako bi se hrana bez problema
integrisala i da ne bi predstavljala optereenje za organizam.

Namirnice se mogu podeliti u tri grupe:

Kisele namirnice ili one koje reaguju kiselo (a)


Bazne namirnice (b)
Namirnice sa ravnoteom baza i kiselina (n)

Kisele namirnice su one, koje telu daju aminokiseline, neorganske kiseline, sonu, azotnu i sumpornu
kiselinu.
Proizvod, koji se dobija preradom ovih kiselina u telu je mokrana kiselina. Da bi se ova izbacila preko
bubrega, potrebno je da se vee za bazne elemente i neutralie.
Ako u telu nema dovoljno baza, dolazi do zakieljenja organizma.

Namirnice, koje sadre puno kiselina su: meso i proizvodi od mesa (virle, kobasice, salame...), sve vrste
sira i mahunarke.

Nasuprot tome, postoje namirnice koje same ne sadre kiseline, ali u telu prave kiselu reakciju.
Tu uglavnom spadaju proizvodi od belog brana i belog eera, jer su iz njih odstranjeni delovi koji
sadre baze, tako da oni uzimaju baze iz organizma, kako bi im hemijski sastav ponovo bio kao pre
rafinacije. Zato se zovu i kradljivci baza, jer otklonivi baze iz tela, veoma zakisele tkiva, pre svega
miie.

Bazne namirnice sadre mineralne baze kao aluminijum, gvoe, kalijum i kalcijumoxid kao i
minerale koji stvaraju baze u telu, natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum i gvoe.
Tu spada svo voe i vei deo povra.
Za razliku od kiselih namirnica, bazne ne sadre neorganske, ve organske kiseline, kao to su vone
kiseline.

Organske kiseline oksidiraju u telu i oslobaaju ugljen-doksid i vodu, pored ega ugljen-dioksid moe da
se izbaci kroz disajne puteve.
Bazni elementi, koji su povezani sa organskim kiselinama, se slobodno kreu kroz organe za varenje i
kao takvi stoje organizmu na raspolaganju.

Pogotovo su jabuke i limun, zbog toga to sadre visoku koncentraciju organskih kiselina, veoma vredni
izvori baza.
Zbog toga e problem sa prekomernim luenjem eludane kiseline najpre reiti jabukovo sire sa vodom
ili sok od limuna razblaen vodom.
6 Uvod u zdrav nain ishrane

Opasnost po zdravlje, iz ovog ugla gledano, predstavljaju nagomilane tetne kiseline u organizmu, koje
mogu da prouzrokuju mnoge tegobe.

Kod nas mnoge namirnice stvaraju mnogo kiseline:

o Proizvodi od belog brana


o eer
o Meso
o Mesne preraevine, koje sadre puno soli i natrijumglutamata
o Crni aj
o Kafa
o okolada
o Sve vrste sireva
o Alkohol

Kiseline, koje dospeju u organizam sa ovim namirnicama, prvo presretne puferski sistem krvi,
hemoglobin, proteini i bikarbonat. Meutim ako se unosi previe kiselih namirnica, organizam je
jednostavno istroen i kiseline nita ne moe da neutralie, tako ne mogu da se veu za baze i da budu
izbaene preko bubrega.
Umesto toga one ostaju u telu i taloe se kao veoma opasan otpad, zagaujui tako nae telo.

Da je organizam pun kiselina najbolje se vidi iz oseaja da negde postoji upala miia (iako nita nismo
radili) kao i iz nadutih skonih zglobova, svraba u potkolenicama i oteklim nogama. Sve kiseline i otpadi
se taloe u limfi pa ona umesto da je ista i da lepo tee, postaje gusta, lepljiva i skoro da se i ne pomera.
Malo nagomilane kiseline e uvek veoma brzo omoguiti nakupljanje velikih koliina iste.

Yin i Yang ili energetski nivo

Trei nain na koji moemo posmatrati ishranu je energetski.


Ova metoda je zasnovana na kineskoj filozofiji o Yin i Yang principu.
Namirnice se mogu podeliti u tri grupe:

o Hrana koja stvara Yang


o Hrana koja stvara Yin
o I namirnice sa Yin Yang ravnoteom

Klasifikacija namirnica po Yin i Yang teoriji moe da stvori malu zabunu jer su kriterijumi relativni.
Dakle, namirnice se mogu klasifikovati po boji, obliku, po tome kad, gde i kako rastu, po tome koliko
kalijuma i natrijuma sadre...
Odnos kalijuma i natrijuma

Kalijum pripada Yin a natrijum Yang elementu.


Kod zdravog oveka je odnos izmeu kalijuma (u elijama) i natrijuma (ekstracelularno tj. u telesnim
tenostima van elija) jednak 5:1.

Namirnice, u kojima je podela na strani kalijuma, spadaju u Yin namirnice, a ostale su Yang.
Oshawa koristi i razliku izmeu koliine kalijuma i natrijuma. to je vea razlika, to je namirnica vie Yin.

Oshawa je japanski filozof, osniva moderne makrobiotike, na ijoj su filozofiji zasnovana dalja uenja
Kushija.

Koliina vode
Uvod u zdrav nain ishrane 7

Voda je Yin.
Ljudski organizam sadri 65 80% vode.Tako su namirnice, sa puno vode, u odnosu na oveka Yin a
suve namirnice su Yang.

Lokacija

Hladna ili suva mesta daju uglavnom Yang biljke, dok Yin biljke rastu na toplim i vlanim mestima.

Boja

Od narandastocrvene do ljubiaste, kroz ceo spektar boja, se protee put od Yanga do Yina.
Tako je jedna argarepa vie Yang u odnosu na plavu (ljubiastu) repu. Kajsije su vie Yang od zrelih
ljiva.

Jedino je paradajz izuzetak. Bez obzira na njegovu boju, on spada u Yin zbog svog oblika i velikog
sadraja vode.
Oblik

Yang biljke imaju duboko korenje i nisko lie, dok se Yin biljke prepoznaju po ravnom korenju i zelenim
nadzemnim delovima, koji rastu visoko.

Mladice do veliine od 8 cm su Yang, kao i bilje koje rastu do te visine. Yang plodovi su uglavnm suvi ili
sa veoma tankim mesnatim delom uz semenku/koticu. Yin plodovi imaju veliki mesnati deo a veoma
male semenke.

Doba rasta

Biljke iz Yang grupe skupljaju svoju energiju tokom zime, da bi cvetale po samom dolasku prolea. Neke
su zimzelene ili lako prezimljuju, pa cvetaju tek druge godine nakon saenja, ili ak kasnije.
Yin biljke se razvijaju na letnjem suncu, ali venu sasvim ili delimino u jesen.

Brzina rasta

Spor rast je tipian za Yang biljke, dok Yin biljke rastu brzo sa eksplozivnom snagom, ali ne poseduju
tako dobar sistem za zatitu vode i energije. One gube znatno vie vode od Yang biljaka.

Podela ivotinjskih namirnica

Meso toplokrvnih ivotinja je vie Yang u odnosu na hladnokrvne.


ivotinje, koje imaju zimski san, su Yin, druge su Yang.
Spore ivotinje su Yin a aktivne Yang.
Ribe iz slanih voda su vie Yang od slatkovodnih riba.

Yin i Yang princip

Kao to tama ne moe da postoji ako nema svetla, tako su i Yin i Yang nerazdvojni.

Moemo ih okarakterisati kao dva pola, koji se uvek kreu. Yin ide ka gore, skuplja snagu i onda se u
samom vrhuncu pretvara u Yang, koji ponire i opet sa sobom povlai energiju, da bi opet postao Yin.
8 Uvod u zdrav nain ishrane

Oni su jedno a njihovo kretanje daje energiju svim ivim biima. Kada u telu jedno od njih ode ili prestanu
da se kreu, nastupa smrt.

Energija, koja nastaje iz njihovog kretanja se naziva Qi (i ili i) i ona pokree sve oko sebe. Qi bukvalno
gura krv u naim venama, on je iskra izmeu dve osobe kad se zaljube, on je supstanca kojom se svi
organi hrane, nakon to je za vreme varenja izvuena iz hrane, on je dah koji Bog udahne detetu pri
zaetku...

Kad Qi ode iz tela, Yin i Yang prestaju da se kreu i ivot prestaje.

Ne moe se rei da je neto apsolutno Yin ili Yang.


Moe se samo rei da je neto vie Yin u odnosu na neto drugo.

Tako je slatka crvena jabuka vie Yang u odnosu na krastavac, kad se u obzir uzme boja, ali ako
gledamo oblik, krastavac je definitivno Yang, jer okrugao oblik pripada Yinu.

Yang je muki a Yin enski pol.


Yang je aktivan, glasan, svetao, brzoplet, tvrd, slan, beo, bistar, topao, suv...
Yin je pasivan, tih, mraan, miran, mekan, sladak, crn, mutan, hladan, mokar...
U telu je Qi Yang a krv Yin.
Yang je energija a Yin supstanca (iako su i Yin i Yang i jedno i drugo, ovo se odnosi na telo), tako da je
Yang neophodan da bi pokrenuo Yin, a Yin mora da kontrolie Yang, da ne bi u svojoj snazi odjednom
izgoreo.

Takoe postoji podela organa na Yin i Yang.


Yin su takozvani puni organi ili Zang organi i oni su bitniji, jer je potrebno sauvati njihovu energiju. Tu
spadaju jetra, srce, slezina, plua, bubrezi, mozak.

Yang su uplji ili Fu organi: una kesa, tanko crevo, eludac, debelo crevo, beika, materica/testisi.
Bitno je da Fu uvek budu isti i da se u njima ne nau sluzi.

Zang i Fu su uvek povezani, to znai da je svaki Zang organ uparen sa po jednim Fu organom.
Zang prerauju i dele, a Fu uvaju i skupljaju.

Neravnotea izmeu Yina i Yanga u telu moe da dovede do velikih poremeaja.


Zato je jako bitno da se namirnice koriste zavisno od toga ta se trenutno u organizmu deava.

Postoje itave knjige o tome kako Yin i Yang mogu biti dovedeni u ravnoteu, meutim ova teorija nije
tana, ta vie, nema nimalo smisla.
Ravnotea bi znaila da nema kretanja, a to bi bilo fatalno.

Tako su izjave na nekim kursevima Yoge ili Tai Chia, da te vebe dovode organizam u potpunu
ravnoteu, krajnje laike i govore o tome koliko uitelji nisu upoznati sa materijom.

Yin i Yang se nalaze u potpunoj ravnotei samo na po jednu milisekundu, nakon toga menjaju pol i
nastavljaju da se kreu i menjaju.
Ono to mi moemo da uinimo, jeste da dovedemo u ravnoteu nivo/koliinu Yina i Yanga u telu,
nipoto njihovo kretanje ili poziciju.

Telo prati ovaj ritam kretanja i tako radi bioloki ili organski sat. Tako oseamo kad je zora ili vee, kad je
leto a kad jesen ili zima, kad je vreme za rad a kad za odmor, kad smo bolesni a kad zdravi, kad smo
zbunjeni jer smo upravo avionom preleteli pola sveta i sada smo u zoni drugaijeg kretanja polova.

esto je u telu jedan pol jai, a tako nastaju dva tipa bolesti.
Uvod u zdrav nain ishrane 9

One, kod kojih je osoba troma, sa potmulim bolovima, gojazna i sa puno sluzi u telu, spadaju u Yin
dishramonije. Tada je Yin jai (apsolutna nadmo) ili je Yang slabiji, pa onda govorimo o relativnoj
nadmoi Yina.

Bolesti, kod kojih je osoba nervozna, glasna, sa jakim bolovima, mrava (normalno mrava ili jako
mrava kao kad su miii i koa slepljeni za kosti), eventualno sa crvenim ili gnojnim promenama na
koi, spadaju u Yang disharmonije.

Hronine bolesti su Yin a akutne spadaju u Yang.


Kada je bolest akutna, moe se rei da je u pitanju apsolutna nadmo.
Vremenom organizam izgubi energiju i onda imamo nedostatak. Tada bolest prelazi u hroninu fazu a mi
govorimo o nedostatku ili relativnoj nadmoi suprotnog pola.

Kasnije emo nauiti kako se pored podele na Yin i Yang dishramonije, poremeaji dele i po elementima.
Na ovaj nain se moe utvrditi od kog organa je poela bolest, kako se irila i ta e biti dalje.

Kineska medicina je veoma precizna zbog toga to je dijagnostika jako bitna i dobro utemeljena.
Sa pogrenom dijagnozom se nee stii dalje, pa su tako sve recepture ili dijete jedinstvene, tako se
nee dogoditi (ili se dogodi veoma, veoma retko) da jedan kineski lekar prepie isto bilje ili dijetu
osobama koje (po zapadnoj medicini) boluju od iste bolesti.

Nije bitno ime bolesti, ve disharmonija, koja joj je prethodila. Biljem ili ishranom se deluje direktno na
organe od kojih je sve poelo, jaaju se organi, od kojih bi bolestan organ mogao da uzme energiju i tako
se stvara ravnotea meu elementima, to se drugim imenom zove zdravlje.zdravlje

Energetski nivo u ishrani

Videli smo da u sistemu kiselina i baza postoji tana vrednost, koja se moe nazvati ravnoteom, tj. pH
7,4.

Kad su u pitanju Yin i Yang, naizgled ne postoji jedinstvena ravnotea.


Meutim, ciklus prati odreenu emu i kineski lekari tano znaju kad bi kakvu situaciju trebalo da sretnu u
organizmu.

Leti se u telu moe primetiti vie Yanga, dok zimi preovlauje Yin.
Potrebno je da se hranimo zavisno od toga koji je mesec ili godinje doba, pa tako u prolee treba
uzimati hranu koja dodaje vie Yanga a zimi onu koja dodaje vie Yina.
Iako u toku dana ili meseca retko sreemo Yin Yang ravnoteu, na kraju godine (koja je najdua i
osnovna merna jedinica, kad se gleda razvoj) bi trebalo da imamo jednake koliine Yina i Yanga u telu,
ako pogledamo i izraunamo ta se deavalo u poslednjih godinu dana.

Naravno, nije stvarno mogue izraunati koliinu, ali se to moe oitati dijagnostikom.
To jest, trebalo bi da u svako doba imamo dobru energiju, kakva se oekuje u to doba godine.
Nije mogue biti bolestan samo mesec dana ili samo zimi.
U stvarnosti se bolesti pojavljuju zavisno od toga kako smo se ponaali u prethodnom godinjem dobu,
ovog meseca se razbolimo zbog greaka u prolom a isto je i za sve manje i vee cikluse.

Recimo, sigurno emo dobiti grip, ako u jesen ne pazimo. Tipina za jesen je hrana koja sui, vie Yin,
uglavnom ljuta i sa dosta zaina. Ako se hranimo na ovaj nain, mala je ansa da emo tokom zime
dobiti i malu kijavicu.
10 Uvod u zdrav nain ishrane

Ako u prolee ima mnogo vetra, u leto moemo oekivati vrtoglavice i etajue simptome zbog vetra koji
je uao u organizam i koji dri pore otvorenim vrtoglavicu bi smo verovatno pripisali vruini, ali ona se
javila zato to je patologija iz prolea omoguila nagomilavanje toplote za vreme leta.

Frances Moore Lapp o mesu

Frances Moore Lapp je autor knjige Eko dijeta (1970) i jo 12 knjiga o ekologiji, treem svetu i ishrani,
nosilac petnaestostruke titule poasnog doktora i dobitnica Nobelove nagrade za mir.
Ona u ishrani i u ophoenju sa namirnicama vidi klju za konstantan razvoj, kako zdravlja pojedinca, tako
i itavih nacija, koje gladuju.

Njen glavni argument predstavlja injenica da je produkcija mesa krajnje rasipniki nain u ophoenju sa
resursima i plodnim zemljitem.
U Americi, na primer, se vie od pola obradivog zemljita koristi da bi se gajila hrana za ivotinje umesto
za ljude. Potrebno je 10 kilograma biljnih belanevina da bi se proizveo kilogram juneeg proteina.

Isto tako se moe oceniti i injenica da se produkcija proteina po hektaru znatno razlikuje, zavisno od
toga da li se tu gaje biljni ili ivotinjski proteini.
Jedan hektar itarica ima pet puta vie proteina, nego kad se to zemljite koristi za gajenje stoke.

Povre (penjaice graak, boranija, soivo) donose ak 10 puta vie proteina, dok soja i spana donose
i 22 puta vie proteina od junetine.

To znai da se na kraju pojede samo 10% proteina, od svega proizvedenog, a pritom tu nije uraunata
ogromna razlika u ceni odravanja i proizvodnje.
Potrebno je oko 25 puta manje goriva i novca za gajenje povra nego za farmu krava.

Ovakva neodgovornost je alarmantna, pogotovo kad se uzme u obzir da u treem svetu ljudi gladuju.
Nemoralno je, jer bi se sa smanjenjem proizvodnje mesa za samo 30% mogli spasiti mnogi ljudi, koji
svakodnevno umiru od gladi.

Druga jako nezgodna stvar je ogromna propaganda, koja prati preteranu i nekontrolisanu proizvodnju
mleka na farmama.
Ima mnogo vie mleka, nego to je potrebno, pa je industrija mesa nala nain da i tako zaradi.
Odjednom je mleko neophodno i potrebno ga je piti u to veim koliinama.

Ovo ne samo da je nepotrebno, ve je i veoma opasno.


Frances Moore je dokazala da ljudi najkasnije do pete godine ivota (veina samo do tree godine) mogu
da vare i iskoriste mleko, ali samo ljudsko.
Kravlje mleko je previe teko za organizam i odgovorno je za mnoge bolesti.

Ni jedna druga ivotinjska vrsta ne koristi mleko due nego to je potrebno da mladunci ponu da jedu
sami hranu, koju jedu i odrasle jedinke.
A da ne govorimo o tome da nikada i nikako ne jedu mleko drugih vrsta.

Naravno, postojali su sluajevi, da jedna vrsta odgoji mladune druge ali u istoriji je samo par takvih
sluajeva.
Pored toga, mladunci su uvek pokazivali osobine vrste od koje su primili mleko.

Ako je za ishranu dece potrebno mleko, onda bi trebalo da to bude ovje mleko.
Uvod u zdrav nain ishrane 11

Ono je najslinije ljudskom mleku i vari se bez problema.


Kravlje mleko je, tako, glavni krivac za gojaznost, za astme i dijabetes, za mnoge kone bolesti i
autoimuna oboljenja (alergije...). A opet je sve lepo upakovano i prodaje se masi bez problema.

Frances Moore ne porie da ima puno lekara, koji mleko preporuuju na sva zvona i za sve bolesti.
Meutim, bilo je puno dokaza da su takvi lekari uglavnom plaeni od industrije mleka i da to rade samo
zbog koristi, a da sami u privatnom ivotu izbegavaju mleko.
Internet je prepun lanaka o tome.

ta je to kazein

Kazein je protein iz kravljeg mleka i danas u medicini jo uvek nije potpuno jasno da li ljudi ne podnose
laktozu (kao to veina misli) ili kazein.

Krave su preivari i njihov eludac je drugaije graen od eluca oveka. eludac krave ime 4 komore za
razliku od ljudskog koji ima samo jednu.

Da bi tele uspelo da hranu svari kako treba kazein je tu da pomogne tako to e igrati ulogu konzervansa
za pojedenu hranu. On spreava da se trava svari u prvom elucu kako bi se postigao optimalan rezultati
i trava sasvim svarila prelazei iz jedne komore u drugu.

Ljudi koji konzumiraju kravlje mleko mogu iskusiti slian efekat: hrana se nee sasvim iskoristiti i dolazi
do znatnog nedostatka hranljivih materija ak iako se unosi dovoljna koliina vitamina i minerala. Sve se
uglavnom i izbaci kako je uneseno.

Upravo zbog ovog dejstva mleko se svrstava u alergogene namirnice.


Obino dolazi do nejasnih simptoma poput pojaane ili veoma smanjene potrebe za unosom tenosti,
zadravanje tenosti u organizmu, pogotovo u nogama i licu (to se veoma lepo vidi ujutru), bezbojna
koa koja moe bili ili suvie masna ili suvie suva a ne retko se javljaju i akne, ekcemi, liajevi i
starake pege i kod mladih.
Pospanost, nedostatak elje za kretanjem, zamor, bolne menstruacije, celulit, grevi u miiima, reuma i
akutne upale na zglobovima, brzi tast telesne mase a dijete samo teko deluju i razni tumori su znak da
verovatno ne podnosite mleko.

U retkim sluajevima mleko i mleni proizvodi makar i u tragovima mogu izazvati alergijsku reakciju
slinu anafilaktikom oku i ona je opasna po ivot.

Ljudi uopte nisu u stanju da prerade niti da se sasvim oslobode kazeina. Izbacivanje iz organizma moe
da traje najmanje tri nedelje a najdue...e to se verovatno ne zna.
Netolerancija se ispoljava kao i celijakija pa bi trebalo voditi rauna o tome posebno kod obolelih od ove
bolesti, jer se njima esto mleko ostavlja u ishrani.

Peptidi koji ostaju u telu i koje organizam nije uspeo da izbaci deluju nepovoljno na mozak i nervni sistem
pa se moe posmatrati delovanje slino delovanju opijuma. Mleko stvara zavisnost pa se ljudi u sluaju
bolesti teko odriu ove omiljene hrane.

Ukoliko se ipak odlue da ga izbace iz ishrane, nakon nekoliko nedelja ni mleko ni mleni proizvodi im ne
prijaju, ak se deava i da im je miris neprijatan. U meuvremenu su mnogi simptomi nestali to jasno
pokae ta je bilo uzrok simptomima.

Gde je tu kalcijum?
12 Uvod u zdrav nain ishrane

... pitate se...

U mnogim drugim namirnicama.


Najvie u susamu.
Dve pune supene kaike susama, pokrivaju pola litra mleka do 750ml, po sadraju kalcijuma.

Iz mleka se iskoristi najvie 5% kalcijuma, dok je kod susama iskoristivost oko 94%.

Sad... susam je navodno najalergogenija namirnica. I jeste, ako puno koristite kravlje mleko.
Belanevine iz susama i mleka se ne podnose, pa je u stvari mleko odgovorno za alergiju na susam.
Isto je i sa kikirikijem i drugim orasima, sojom, kukuruzom i nekim povrem.

Skoro svi ljudi imaju skrivenu alergiju na kravlje mleko (skrivena je ona koja se ne ispoljava kao guenje
ili ospa, ve je skoro neprimetna).

Veoma lako se moe proveriti uticaj kravljeg mleka ako se izbaci iz ishrane na 4 nedelje.

Za to vreme je potrebno hraniti se zdravo, uzimati oko 3 l tenosti dnevno (ajevi i voda sokovi se ne
raunaju i ne treba preterivati sa njima).
Trebalo bi da je vei deo kazeina izbaen i onda se moe probati namirnica koja je navodno bila
odgovorna za alergiju.
Nee doi do alergijske reakcije ili e ona biti skoro neprimetna zavisno od toga da li u crevima imam jo
ostataka mleka.

Najbolji su oni dokazi, koje sami naete, zato sami probajte da saznate hoe li biti nekog poboljanja
Vaeg zdravstvenog stanja.

Po Yin i Yang teoriji, mleko je jako hladno i previe jaa Yin, tj. troi Yang. Pored toga stvara sluzi u telu i
usporava cirkulaciju, oteava razmenu meterija i ienje organizma i ukoliko doe do nagomilavanja
sluzi moe se javiti kandida u celom telu ili masna tkiva i drugi benigni tumori.
Uvod u zdrav nain ishrane 13

est kineskih principa ishrane

Po uenjima tradicionalne kineske medicine, nae zdravlje i ivotni vek zavise od nae konstitucije, ili
vitalnosti (Jing), koju smo nasledili, kao i od nae interakcije sa prirodom u svakom trenutku naeg
postojanja.

to su nae ponaanje i ishrana u boljoj harmoniji sa naelima prirode (Yin i Yang i 5 elemenata), to smo
zdraviji.
ivot nas nee izmoriti i uzeti nam energiju, on je kao reka, koja nosi brod na svojim vodama, a on se
kree nezavisno od toga da li neko u njemu vesla ili ne.
Umesto da se prepustimo zakonima prirode kao brodi i sluamo svoje telo i njegove signale, mi
uglavnom plivamo uzvodno protiv jakih struja.

Kineska filozofija razlikuje 6 principa, koji vladaju odnosima svake jedinke sa prirodom.
Za zapadnog oveka je nezamislivo da takve veze postoje i misli da je sasvim nezavisan, ali ljudi sa
istoka veoma potuju prirodne cikluse i ponaaju se u skladu sa njima u svim aspektima svog ivota.
Od prvih dana ivota (kad majke prate dnevni raspored), preko uenja i kole, na poslu, u trudnoi i
starosti, a pogotovo u fizikim aktivnostima i ishrani.

Prvi princip je simbol apsolutne jedinstvenosti bia i prirode. Drugi simbolie Yin i Yang, trei stoji za tri
dela prirode, zemlju, ljude na njoj i nebo.
etvrti je za 4 faze ivota: roenje, razvoj, zrelost i starenje. Peti princip simbolie 5 lemenata i esti je za
6 Qi-a (ili energija).

Prvi princip

Prvi princip govori o tome, da se, sve to se deava, deava ba onako kako treba i kad treba. Za ishranu
to znai da je jako tetno previe brinuti i bojati se, kao i bojati se novih stvari i namirnica.
Na primer, ako se ovek nalazi na veeri kod prijatelja i dobije servirano jelo, koje ba i ne prija njegovoj
konstituciji, ne bi trebalo da od toga pravi problem.

Drugi princip

Drugi princip govori o tome da treba izbegavati svaki ekstrem, kako se ne bi naruila ravnotea izmeu
Yina i Yanga. Po kineskoj medicini, svaka namirnica se sastoji od raznih kombinacija Yina i Yanga.

Trei princip

Trei princip, dakle harmonija izmeu oveka, neba i zemlje, na nivou ishrane simbolie ravnoteu
izmeu ivotne energije, telesnih tenosti i krvi.
Tako je toplota u namirnicama zavisna od njihovog Qia. Predugo skladitenje ili dodatak
konzervanasa jako umanjuju ovu energiju. Kod svakodnevnog korienja ovakvih namirnica se ravnotea
u telu sasvim naruava. Sva hrana bi trebalo da bude pojedena najkasnije 24 asa nakon kuvanja. Sve
to stoji due od toga nema nikakvu vrednost i samo optereuje organizam.
(Napomena: jedini nain da se hrana skladiti due jeste zamrzavanjem to naravno neemo raditi sa
svakim rukom koji skuvamo. Nezavisno od toga u kakvoj je posudi, hrana se raspada pod uticajem
bakterija koje se prirodno nalaze u njoj. Posle 24 asa broj bakterija je toliki da mala deca koja jedu taj
obrok mogu dobiti probleme sa probavom.)

etvrti princip

etiri razvojne faze se mogu razliito tumaiti.


Najee se prikazuju etiri razvojne faze ivota, roenje, razvoj, zrelost i starenje.
Mada se faze mogu dodeliti i drugim delovima ivota. Recimo, porodinom ivotu, poslu, slobodnom
vremenu i svojim snovima i planovima....

Zbog razliitih energetskih stanja, ishrana se mora prilagoditi svakom dobu.

Peti princip

I ovde je jako bitna umerenost. Potrebno je nahraniti sve elemente. Jedan od naina raspodele je podela
po ukusima.

esti princip

est energija igraju glavnu ulogu u akupunkturi, leenju biljem, ishrani i geomantiji.
Razlikujemo 6 Qia, takoe 6 vrsta bolesti hladnoe (literatura: Shang Han Lun), isto toliko energetskih
ravni u sistemu meridijana, onda 12 meridijana (6 na gornjem i na donjem delu tela), kao i 12 meseci.

U ishrani je ovaj princip vaan, zbog raspodele energije kroz telo, jer hrana utie na stanje naih
meridijana i celog naeg tela. Uglavnom se bolesti javljaju zbog neuravnoteene ishrane.

Ovih est principa treba posmatrati kao preporuen nain ponaanja, da bi naa interakcija sa okolnim
svetom bila to uspenija. Pogreno bi bilo posmatrati ih kao doktrinu, jer je ovo tek poetak a sama
ishrana ima mnogo preciznija pravila, koja e nam pomoi na naem putu ka zdravlju.
Pet elemenata 1

Pet elemenata

Drvo
Jetra,
una o Pokree energiju ka unutra i ka dole. Kiselo deluje adstringentno
kesa
o Tako kiseo ukus pomae da se telo zatiti od prevelikih gubitaka
Prolee tenosti, pogotovo u sportu ili leti. Onda treba piti vone ajeve i
Vetar kompote.
Zelena
boja o Terapeutski se ova hrana moe davati kod proliva i urinarne
inkontinencije.
Heljda,
penica, o Paljivo kod nedostatka Qia, kiselo usporava cirkulaciju energije.
zelena
penica o Kiselo odvodi energiju ka dole:

Piletina o Stanja sa prekomernom toplotom kao razdraljivost, naleti besa,


unutranji nemir i problemi sa spavanjem, najbolje se lee kiselim
Limun, osveavajuim namirnicama, jer ove hlade organizam i vode energiju u
vinja pravom smeru prema dole.

Vatra

Srce,
tanko o Pomera energiju na dole, sui.
crevo
o Sve jako gorke namirnice, kao oregano, timijan, ruzmarin, spreavaju
Leto nagomilavanje vode u organizmu
Crveno
o Kod konzumiranja kafe, crnog aja, prejakog zelenog aja, crnog vina i
Ra cigareta, (s obzirm da jako isuuju), pojavljuju se simptomi kao suva
koa i ubrzano stvaranje bora, nervoza i problemi sa spavanjem.
Ovje i
jagnjee o Gore pomenute namirnice jako osiromauju tenosti (Yin) srca i samu
meso krv. Tako se na nezdrav nain podstie Yang srca (poto Yin nedostaje)
i preterana aktivnost. Kad se Yin istroi dolazi do ozbiljnih sranih
tegoba Trudnice panja! ovo delovanje se odmah prenosi na dete.

o Gorke osveavajue namirnice kao endivija, maslaak, cvekla i


grejpfrut, uvek pomau da se sprei nervoza i preterano kretanje Yanga
ka gore, to stvara nemir.

o One takoe deluju kod stresa, intelektualnog napora i jake nervoze i


nedostatka koncentracije zbog iste. (ovde pomau i sve zelene i crvene
lisnate salate)
Zemlja

Slezina,
eludac Slatko oputa, harmonizuje i vlai.

Stvara o Jaa Qi, kao i ostale neutralne namirnice.


Qi
o Slatke neutralne (termika) namirnice su pogdne da se pokriju potrebe
Kasno organizma, jer veoma dobro snabdevaju energijom. Ovo pogotovo vai
leto za sve integralne itarice, one treba da su osnova ishrane.
Vlanost
uto o Neutralna komponenta kod itarica e spreiti manje neravnotee i
pobrinue se da svi organi budu potpuno snabdeveni bogatom
Kukuruz, energijom.
jeam
o Deci u razvoju je potrebno jako puno energije, pa je tako njihov apetit
Junetina za slatkim sasvim normalan. Na takav apetit je najbolje odgovoriti utim
i teletina povrem, itaricama i voem (kompoti ili suvo voe). Konzum belog
eera je samo jojo igra sa nivoom insulina. Beli eer se odmah nae
Tofu u krvi ali se veoma brzo potroi, pa je onda nedostatak eera jo vei
nego pre njegovog kunzuma. Pored toga beli eer je najvei kradljivac
vitamina, minerala i oligoelemenata i dodatno stvara ogromne koliine
tenosti u organizmu, koja nakon toga ostane u tkivu.

o Apetit za slatkiima kod odraslih je neoboriv dokaz da se tu radi o


velikom nedostatku Qia. Qi se moe ojaati na veoma zdrav nain,
ako se slatkii zamene ovsom, pirinem, slatkim pirinem (posebna
vrsta), kukuruzom, jemom; slatkim i neutralnim povrem kao to su:
argarepa, kupus, krompir, komora, bundeva, kesten, slatki krompir
(taro), zelena boranija i mahunarke.

o Slatko prizemljuje, usporava i okree tok energije, koja prejako ide ka


gore, ponovo na dole (deca u razvoju, stres). Idealni za decu su blago
voe i povre, suvo voe, itarice i sve vrste oraha i semenja, i ako se
od malih nogu naviknu na ovakvu ishranu, kasnije nee imati problema
sa preteranim apetitom za slatkiima i sa mnogim bolestima, sa kojima
se susreu deca koja se hrane jelima iz kesice i slatkiima.

o Poto slatko stvara vlagu, ovo je odlian nain da se organizmu vrati


izgubljena tenost: slatkim povrem, voem, malim koliinama prirodnih
zaslaivaa i mlenih proizvoda (ne od kravljeg mleka) pogotovo leti.
Previe mlenih proizvoda i zaslaivaa (ma koliko zdravi bili med,
slad, javorov i krukov sirup stevia se moe koristiti normalno) stvaraju
nagomilavanja vode u organizmu i tako dovode do preterane gojaznosti
koja je uz to i otporna na dijete.

Metal
Plua,
debelo o Ukus ljutog raspruje i kad se pravilno dozira otklanja stagnacije, koje
crevo se stvaraju zbog nagomilane unutranje ili spoljanje hladnoe. Jako
ljute namirnice su uglavnom topli i vrui zaini i visokoprocentni
Ljuto alkohol. Ako se konzumiraju previe, mogu prejako da oteraju i rasture
energiju (npr. preterano znojenje posle indijske hrane ili mamurluk
Jesen posle puno alkohola).

Isuuje o Ako se pravilno dozira, ljuta hrana moe da ponovo podigne energiju,
iji je nivo prilino opao zbog nedostatka Qia i da je ponovo pokrene i
Bela usmeri na gore. Veoma ljuti zaini su ponekad skoro agresivnog
boja ukusa pa mogu lako da naprave previe Yanga i da ga prejako
poguraju energiju ka gore, kod osoba koje inae imaju problema sa
Pirina, nedostatkom Yina (neki ljudi postanu agresivni i nakon 23 ena belog
ovas luka).

Zeetina, o Potrebno je izbegavati previe ljutog kod trudnoe, dojenja, visokog


uretina, krvnog pritiska, razdraljivosti, oseaja toplote u telu (i valunga) i kod
divlja ukoenosti miia.

Luk i ljuti o Kod poetka prehlade (i hladnoe u telu uopte) moe se napraviti aj
zaini od umbira: 34 krike umbira i 2 olje vode ostaviti da se krkaju
1520 minuta. Odmah e oterati hladnou i dovesti odbrambeni sistem
(Wei Qi) prema spolja, kako bi lako spreio dalje prehlade. (kod
hladnoe se Wei Qi sakrije unutra, pa nam pore ostanu otvorene i tako
hladnoa bez problema ue u telo)

Voda

Bubrezi,
beika, o Slano omekava i vodi ka dole.
mozak,
kosti, o Omekava jer jaa Yin, pogotovo ako su u pitanju namirnice sa puno
materica, minerala, kao alge i male koliine morske soli. Danas uglavnom
testisi jedemo previe posoljenu hranu mesne preraevine, sireve, slane
krekere, presoljen ips itd. U takvim situacijama se delovanje soli
Zima promeni i ona stvrdnjava i isuuje (jako opasno zbog infarkta). So ini
Hladnoa da se izvlai tenost iz krvnih sudova i organa i ona se onda
zadrava u tkivima gde stvara edeme. Panja trudnice!
Crna i
plava boja o Kinezi polaze od toga da preteran unos tenosti, jako optereuje
bubrege, zato treba voditi rauna ta i kad se pije.
Mahunarke
o Umesto sokova treba uzimati celo voe i povre, jer bez celuloze
Riba, previe optereuju eludac, mineralne vode dosta hlade organizam i
svinjetina tako uzimaju energiju slezini i pored toga sadre previe soli, tako da
se na taj nain stvara preterana e.
Alge
o e treba ugasiti obinom vodom (ev. filtriranom), takoe i mlakom,
Susam jer se tako organi za varenje minimalno optereuju i ne slabe.

o Riba i morski plodovi jaaju i Yin i Yang bubrega, tako da su idealni.


Tako isto deluju i mahunarke, pogotovo ako se kuvaju zajedno sa
algama.
Kako da pronaete svoj element

Postoji izreka biti u svom elementu, to znai da se oseamo dobro i da nam je prijatno.
U kineskoj medicini je ovo cilj. Svaki organizam ima svoj tip i ako sledimo pravila njegovog elementa,
moiemo da uivamo u dobrom zdravlju i raspoloenju.

Istorija kineske medicine se temelji na posmatranju kompleksnih procesa u ljudskom telu. Tokom
nekoliko vekova su lekari bili u stanju da izgrade sistem, sa kojim bi bili u stanju da opiu ljudsku
fiziologiju. Ipak, taj se sistem moe primeniti na bilo ta na svetu.

Sistem se koristio metaforama, alegorijama i poezijom, da bi objasnio posmatranja.

Telesni procesi su bili uporeivani sa svakodnevnim pojavama , pa tako mnoge metafore dolaze iz
poljoprivrede.

Neki ljudi brzo otkriju kom elementu pripada njihov organizam, drugi imaju malo vie problema sa tim.
Razlog za to je i injenica da mnogi ljudi imaju pomeane elemente, ali, za poetak, pronaite element
koji najbolje opisuje Vas.

Opisi su podeljeni na sledei nain:

Afiniteti
Jake i slabe strane tipa, boja tena ili ton glasa,
uticaj okoline, na koje je osoba osetljiva

Kljune rei
Asocijacije koje su u kineskoj medicini
povezane sa tim elementom

Slabosti
Zdravstveni problemi kojima je tip najvie
podloan

Preporuene namirnice
Namirnice koje posebno odgovaraju tom tipu i
pomau u ouvanju zdravlja

Loe namirnice
Namirnice koje troe energiju tog tipa i stvaraju
zdravstvene probleme

Preporuene strategije
Mogunosti uz pomo kojih se mogu
izbalansirati negativne osobine dominantnog
elementa
Drvo

Energija drveta simbolie dinamiku i nov poetak. Tipian primer za to su mladi izdanci biljaka, koji u
prolee sa ogromnom snagom izlaze iz zemlje.

Drvo poseduje energiju, koja ide ka gore i iri se i koja mora biti kontrolisana, kako bi se mogla iskoristiti.

Nekada ljudi ovog elementa svoju energiju okreu protiv sebe. Drvo bi trebalo da je savitljivo i fleksibilno
(najbolje se vidi kod dece, koja ba zbog toga ue neverovatnom brzinom). Disharmonije uzrokuju
rigidnost i tvrdokornost i kao posledicu imaju agresivnost i nasilnitvo.

U harmoniji je energija drveta usmerena ka cilju, veoma dobro promiljena i bistra.

Kako su oi povezane sa ovim elementom, disharmonije mogu veoma da oslabe vid.

Energija drveta je ograniena pa se prema njoj mora paljivo ophoditi.


Kada drvo nestane onda smo izgubili dete u sebi i sposobnost da uimo i razvijamo se.

Jetra i una kesa, prolee, kiselo,


oi, tetive, zeleno, glasan govor, vetar,
kretanje

Kretanje, dinamika, organizacija,


ljutnja, frustracija, stogost, nasilnitvo

Promena raspoloenja, depresija,


nadraeno debelo crevo, menstrualni
problemi, kamen u ui, zloupotreba
alkohola i droge, nesnica, none more,
nasilno ponaanje

Zeleno povre, masne ribe, crveno


i uto korenje (povre), zeleni aj, jetra,
maslinovo ulje, susamovo ulje, jabukovo
sire, perun

Alkohol, kafa (i bez kofeina), ljute,


zainjene i masne namirnice, napici sa
kofeinom, previe sireta

Oputajue tehnike kao meditacija,


Tai chi, slikanje, rad u bati

Panja kad doe do besa. Izbegavajte


nagomilavanje besa, da ne bi ste
odjednom eksplodirali

Ritmino kretanje, kao to su plivanje ili


doging
Vatra

Vatra simbolie iskustvo, sreu i radost. Ona prodire kroz senku i mrak, osvetljava i ohrabruje.

Ljudi iz ovog elementa su roene voe, inspiriu ljude oko sebe i privlae lojalnost i posveenost.
Srce je organ koji pripada vatri, centar emocija i sposobnosti komunikacije.
Ovi ljudi mogu da opiu svoja oseanja i vole da govore.

Emocionalno su podloni spoljanjim uticajima. Vatra moe odjednom da plane, ali se brzo ugasi ako
nema hrane. Potreba za drutvenim kontaktima moe stvoriti stres.

U srcu se nalazi Shen, individualna svest, kojoj su potrebni mir i tiina, da bi bila u harmoniji. Ako toga
nema, javlja se nelagodnost, strahovi i nesanica.

Vatra je vezana za maldost, pokret, eksperimentisanje. Voli ples i sve emu se prilazi sa mnogo strasti.

Srce, tanko crevo, leto, rast, gorko,


ten, jezik, govor, crveno, smeh, toplo
vreme i topla okolina

Srea, ljubav, uzbuenje, radost,


vizije, strah, netrpeljivost, preterana
oseanja

Strah, prevelika razdraljivost,


slaba cirkulacija, problemi sa venama, bled
ten, nemiran san, teki snovi, neodlunost,
slabo pamenje, problemi u komunikaciji,
preteran govor, hiperaktivnost

Masne ribe, gorke salate (kao


endivija, maslaak, radi), urme, longan,
biljni ajevi od lia i cvetova

Slimulansi kao kafa i eer,


preterano ljuta hrana

Miran i prizeman hobi, kao rad u


bati

Razvijajte svoje sposobnosti voe,


vebajte saoseanje i stavite se u poziciju
druge osobe

Idite ranije ukrevet


Zemlja

Zemlja je centar, oko koga se okreu ostali elementi, pa su i slezina i eludac samo sredite organizma.

Sve namirnice dolaze iz zemlje. Drvee raste na njoj, ona filtrira vodu, raa metal i u njenom centru se
nalazi vatra (magma).

Hrana i tenosti, koje konzumiramo preradie eludac i tako emo dobiti Qi i krv.

Osoba iz ovog elementa je velikoduna i voli da poklanja, ali isto tako previe preuzima na sebe brige i
probleme drugih ljudi.

Da bi zemlja bila plodna, ne sme da bude ni previe suva ali ni blatnjava.


Slezina voli da joj je toplo i suvo, dok eludac voli da je svee i vlano. Ako se ovi uslovi promene, javie
se disharmonije.

Slezina i eludac, promena


godinjih doba, slatko, miii, usne, uto,
detinjast glas, vlano vreme i uslovi

Nega, promena, simpatija, briga,


majinska liost, opsesija, potinjenost

Zamor, slab tonus miia, mlitavost,


podlonost modricama, upala vena, bled
ten, problemi sa varenjam, problemi sa
jelom, gljivina oboljenja, nepodnoenje
nekih namirnica, loe pamenje i problemi
sa koncentracijom
itarice (pirina, ovas), slatkasto
povre (argarepa, pakanat, ute tikvice i
bundeva), voe (crvene jabuke, kruke),
topli zaini (umbir, beli luk, kardamom)

Slatkii sa rafinisanim eerom i


sve vrste vetakih zaslaivaa, juno
voe (banane, mango, narande), velike
koliine vonog soka, hladni napici
(pogotovo za vreme jela), proizvodi od
kravljeg mleka, penica pogotovo beli
hleb

Neka Vam doruak bude najbitniji


dnevni obrok topao, to je ee mogue

Sa veerom zavrite ranije i pojedite samo


2/3 od onoga to imate na tanjiru

Aerobik, gimnastika koja jaa miie, ples


Metal

Metal moe da bude dobar tit ali i barijera. Njegova vrstina i bistrina mogu da budu i korisne i tetne.

Kao i jesen i bela boja (koja pripada metalu), metal se povezuje sa lepotom ali i sa svirepou.
Boje na listovima mogu da zaaraju pejsa ali isto tako jesen moe biti i hladna, bezlina i bezutena.

Organi povezani sa metalom su plua i debelo crevo. Oni preko creva i koe izbacuju prljavtinu iz tela.
Koa je naa granica prema spoljanjem svetu, pa je metal zaduen da nas titi od tetnih uticaja
okoline.
Ali prejak uticaj metala moe da dovede do veoma loe i siromane kominukacije.
Jesen je doba smrti, kada se sve vraa zemlji.

Tuga i briga e uiniti da plua uvenu kao list (najgore vreme za tuberkulozu i depresiju).

Metal se moe uporediti sa podzemnim peinama punim stalaktita... figure Vas ostavljaju bez daha, ali su
u isto vreme tako daleko od sveta.

Povezuje se sa korektnim ophoenjem, vrlinama i bon-tonom, metalni tip reaguje spontano na nepravdu i
vreanja.
Sam metal je hladan i hrapav i ako dominira, moe dovesti do bezoseajnosti.

Metalni tipovi bi trebalo da koriste komplementarne metode i razviju spiritualne afinitete, kako bi izblegli
oboljenja. Njima je duhovnost isto toliko vana, koliko i fizika strana oveka.
Njihova sklonost ka postavljanju granica im takoe moe stvoriti zdravstvene probleme.

Plua, debelo crevo, jesen, ljuto i


aromatino, koa, malje na telu, nos i
miris, bela boja, suvo vreme

Zatita, granice, izbacivanje


(ienje odnosi se i na stolicu), smrt,
preciznost, izolacija, tuga, pravda

Prehlade, alergije na supstance iz


vazduha (polen), egoizam, kaalj, astma,
suva koa, zatvor

itarice, korenasto povre, kruke,


orasi i semenje, ljuti zaini (umbir, biber,
ili)

Meso sa rotilja, dimljene namirnice,


mleni proizvodi

Redovna aerobna gimnastika


Duhovnost

Tolerancija
Voda

Voda je jedinstven element, zahvaljujui svojoj sposobnosti da istovremeno bude i svuda i nigde. Ona
nema formu i uzima oblik posude u kojoj se nalazi. Voda je dubok i tamni aspekt svih ivih bia. Ona
uvek tei ka najnioj taki, pa tako i ljudi ovog elementa uvek tragaju za uzrocima svega.

Ovaj element je u vezi sa razvojem ivota duboko u zemlji. Odgovorna je za plodnost i razvoj i zbog toga
je vrsto povezana sa energijama koje nasleujemo od naih roditelja.

Energija vode odreuje snagu i razvoj kostiju i zuba.

Vodeni tipovi su obino zatvoreni i boje se budunosti. Bubrezi su izvor Yina i Yanga u telu, prejaka vatra
ili hladnoa na due vreme utiu negativno na vodu, pa dolazi do nedostatka Yina ili Yanga.

Nivo vode u telu direktno odreuje nasledni faktor pa treba uvek imati u vidu ponaanje i kako ono utie
na ovaj element. Preveliki gubitak vode e uticati na mogunost da imamo potomstvo kao i na
zdravstveno stanje deteta.

Bubrezi i beika, zima, uvanje


(namirnica, vode... kao ostava), slano,
kosti, zubi, ui, sluh, crna boja, stenjanje,
hladno vreme i uslovi

Mudrost, sudbina, snaga volje,


konstitucija, razvoj, motivacija, strah, ok

Problemi sa leima i beikom, slabe


kosti ili zubi, hormonski poremeaji,
usporen rast ili razvoj

alge, slane namirnice kao komora


ili celer, topli napici, riba, soja
Hladna jela i napici, previe soli

Gimnastika koja jaa lea i kolena

Umeren ljubavni ivot

Ni previe ni premalo tenosti


Termika i trostruki greja

Termika : Pregled

Namirnice se u kineskoj medicini klasifikuju po svom energetskom uticaju na organizam. Ekstremno


delovanje hladnih ili vruih namirnica ljudi uglavnom osete odmah nakon konzumiranja, kao unutranju
hladnou ili toplotu.
Meutim, delovanje neutralnih namirnica, koje jaaju Qi uglavnom due traje i postepeno postajemo
svesni da se bolje oseamo.

Pravilna ishrana je ona, koja je termiki tako sastavljena da se Yin i Yang podjednako jaaju. Tako u telu
stvaramo ravnoteu ili je ponovo uspostavljamo.

Preteran konzum samo jedne vrste hrane, npr. samo hladnih i sveih namirnica (salate, jogurt, banane,
mineralna voda), veoma brzo naruava balans i odmah nakon toga slede i razne bolesti.

Sve namirnice imaju osobinu da mogu da ublae klimatske ekstreme. Tako je, na primer, juno voe,
koje raste u veoma toplim krajevima Yang, jako hladno i spada pod ekstremni Yin. Poto hlade, veoma
su od koristi ljudima koji ive u tropskim sredinama.
Zato je veoma udno to mi zimi, kada i onako moramo da se borimo protiv spoljanje hladnoe, jedemo
dosta junog voa, koje je takoe veoma hladno.
Izgovor da sadri puno vitamina C ostaje samo izgovor, jer u sutini to ne funkcionie, a sok od narande
i banane u samom jeku gripa mogu da budu veoma opasni. Mi nismo u stanju da resorbujemo taj vitamin
C jer na eludac nije u stanju ni da to voe svari kako treba.

Yin voe, u stvari, stvara puno hladnoe u dubini tela, pa se odbrambeni sistem tamo uputi da bi odbranio
organizam, a za to vreme pore ostaju otvorene i spoljanja hladnoa ulazi bez ikakvog otpora.

Zato je razumno da je zima vreme kad se jede samo voe koje raste u naim krajevima (pogotovo
mumule, koje inae stiu veoma kasno, one su prava banka Yanga).
Naravno, potrebno je koristiti i metode kuvanja, koje hrani dodaju Yang i tako ojaati telo, kako bi bilo u
stanju da se odbrani od preterane spoljanje hladnoe.

Hladne namirnice

Hladne namirnice, kao juno voe, paradajz, krastavac, jogurt, crni aj, mineralna voda i ledeni napici,
stvaraju preteranu hladnou u organizmu. Korienje ovih namirnica je dozvoljeno, ako se uzimaju manje
koliine (ovo je pogotovo dobro kod osoba, koje imaju jai Yang), vee koliine i za vreme leta mogu
veoma da povrede Yang, kao i slezinu, eludac i bubrege.

Deava se da trudnice, zbog hormonskih promena, esto oseaju jau toplotu u telu, kao i aktivna deca,
meutim, ovde hladne namirnice takoe treba koristiti u malim koliinama, a mnogo bolja alternativa su
kuvane hladne i osveavajue namirnice.

Osveavajue namirnice
Ove namirnice su izvor telesnih tenosti i krvi. Ovde spada vei deo domaeg povra i salata.
Ako se u hladnim godinjim dobima jede previe ovakve hrane i ona moe da deluje isto kao i hladne
namirnice.
Kad se skuva, osveavajua hrana organizmu daje mnogo vie sokova i vitalnih supstanci, nego svee
povre, iako ovo, naravno, sadri vie vitamina.

To je zato to telo ne hrani ono to se pojede, nego ono to se svari, a hladno jednostavno nije svarljivo.
Za varenje salata i sveeg hladnog povra je organizmu potrebno mnogo vie energije, koju na kraju
mora da uzme od drugih organa. Tako da telo iskoristi vie vitamina i minerala iz lepo pripremljene tople
hrane, nego iz vitaminskih bombi koje su moda pune vitamina, ali su i pune hladnoe.

Neutralne namirnice

Neutralne namirnice stvaraju Qi i jaaju koren Yina i Yanga (koren su Yin i Yang itavog organizma a ne
pojedinih organa), pa tako stvaraju ravnoteu u telu i trebalo bi da ine vei deo nae ishrane.
Ovo pogotovo vai za sve integralne itarice (integralne su one itarice, sa kojih nije otklonjena ljuspa,
koja inae sadri sve hranljive materije; u srednjem delu zrna se nalazi samo skrob).

Neke itarice, kao pirina i jeam, takoe pozitivno deluju na volumen i kvalitet krvi i telesnih tenosti
uopte.
Zato se klasifikuju kao osveavajue, a zelena penica i sladak pirina, koji jaaju Yang, zato spadaju u
tople namirnice. U stvari su sve neutralne, samo imaju takvu tendenciju.

Teletina je takoe neutralna i odlian je izvor energije.


Meutim, poto meso uvek ostavlja toksine otpade u telu, potrebno ga je jesti u malim koliinama,
najbolje u supi.
Da bi se spreilo nagomilavanje toksinih materija u telu, potrebno je svakodnevno jesti integralne
itarice i povre, jer vezuju takve otpade i izbacuju ih iz tela, kao i alge, koje vezuju i radioaktivne materije
(ratna podruja, hemoterapija, hemijske industrije, fabrike oruja).

Teletina sama po sebi nije preporuljiva osim ako nije domaa i bez upricanih vitaminskih i hormonskih
koktela, to je danas veoma retko nai. Krave su uglavnom pune hormona kako bi dale vie mleka, tako
da i tu imamo preteranu koliinu hormona rasta od koga raste sve ono to nam nije potrebno. (maligne
elije, tumori, hrskavice nos ui, dobija se na teini)

Tople namirnice

Tople namirnice jaaju koren Yanga i zajedno sa neutralnim i osveavajuim namirnicama, spadaju u
perfektnu hranu.
Posebnu ulogu igraju topli zaini i osueno zainsko bilje.
Vegetarijanci, koji esto imaju nedostatak energije i hladnou u telu, bi redovnim konzumiranjem toplih
zaina, mogli da se oslobode svih tegoba.

Vrue namirnice

Kao i hladne, i vrue namirnice bi trebalo koristiti oprezno. Male koliine ovih namirnica (pogotovo biber,
ili, curry) su veoma dobrodole kod unutranje hladnoe i za vreme zime, jer veoma obogauju hranu.
Ali velike koliine e stvoriti Yang eksces i tako ugroziti energetsku ravnoteu. Tokom leta najbolje je
koristiti ih u malim koliinama uz neutralne i osveavajue namirnice.

Trostruki greja

Modelom trostrukog grejaa u kineskoj medicini moe se objasniti odakle telo dobija energiju i kako
nastaju disharmonije.
Ostale funkcije, kao kontrolisanje vode i toplote, se onda lake shvataju.
Ovaj model deli telo na tri dela gornji, srednji i donji i naziva ih 3 vatre ili 3 grejaa.

Figura dole
Kad nema dovoljno vatre, hrana u loncu se ne moe skuvati, a ako je hrana nekuvana, onda nema ni
pare, koja je u stvari Qi koji hrani plua (GG)...
Ako hrana pregori, jer nema dovoljno tenosti, ceo organizam e patiti od sue...
Razvoj 3G

Na roenju deteta se u njegovim bubrezima nalazi odreena koliina Yin i Yang Qi-a bubrega (Yin i Yang
nisu iste veliine na roenju). Jedan deo je direktno nasledilo od roditelja (to je od gena, znai
konstitucija, navike...), jedan je dobilo u samoj trudnoi, od majke (ponaanje majke, preovlaujua
oseanja u trudnoi, ishrana, kretanje, spavanje, ev. lekovi, droga, duvan i alkohol) i trei deo je od
makrokosmosa, koji takoe doprinosi konstituciji i od koga takoe, jednim delom, zavisi i ivotni vek.

Makrokosmos se moe i drugaije obajsniti. To je sve to se deava okolo: klima, vreme i uslovi u kojima
se ivi, uticaj zvezda... (ako neko veruje mada je mnogo ispravnije rei da je u pitanju uticaj godine, jer
se ciklus od 12 godina uvek ponavlja i svaka godina ima svoje karakteristike slino dnevnom ili
nedeljnom ciklusu. Takoe, svaka godina ima svoj element, koji je ovde veoma vaan).

Sa prvim udisajem, 3G kree sa radom. Gornji greja moe da razvije svoj rad kroz disanje, srednji kroz
rad sistema za varenje i korienje hrane, a donji kroz izbacivanje otpadaka i, to je mnogo vanije, kroz
stvaranje i uvanje ivotne snage.

Do sedme godine ivota je 3G veoma osetljiv, jer se Yang bubrega postepeno razvija, pa je beba
posebno osetljiva na hladnou. U prvoj godini se veoma esto javljaju nadimanja, prolivi i bolovi u
stomaku, jer je tada i SG (srednji greja) veoma osetljiv i takoe je i imuni sistem tad slabiji, jer su plua i
GG jo uvek nedovoljno jaki.

Zato je hladna hrana za decu tabu, mada veina svoje maliane hrani ba ovim namirnicama.

3G je potpuno stabilan tek nakon puberteta.

Donji greja

Sam fundament se naziva donjim grejaem (DG) i on se sastoji iz bubrega i beike, kao i debelog i
tankog creva.
Bubrezi uvaju i Yin i Yang aspekt ivotne energije (Jing).

Yin bubrega je energija (sama sr) od koje telo pravi i obnavlja krv, tenosti i supstancu (sve vidljivo na
oveku).

Yang bubrega je ista, tena, ivotna energija, koja pokree i odrava sve procese u telu.

Yin i Yang bubrega ine Qi bubrega, a on stvara ivotnu snagu i radost i seksualnu energiju.

Yin i Yang delovi Qi-a bubrega su koreni ivota. Raamo se sa odreenom koliinom i u toku ivota se ta
energija stalno smanjuje. Yin bubrega se moe nadoknaditi, mada je to mukotrpan posao, ali koliina
Yanga uvek postaje manja i sve to moemo da uradimo, jeste da usporimo malo taj proces. Najbolje je
od detinjstva uvati tu energiju.

Jaanje i odravanje Qi-a bubrega je cilj svih kineskih medicinskih vebi i umetnosti leenja:
akupunkture, terapije biljem, masae, dijetetike, meditacije, tai chi-a i qi gong-a kao i svih ostalih tehnika.
Ako elimo da imamo ugodnu starost ili da svojoj deci damo to vie ove energije, potrebno je da se
paljivo ophodimo prema svojim bubrezima i Jing i da dodamo to vie nove energije, kako bi se ona
uroena sporije troila.
U Kini postoji pravilo da se mladi ljudi i roditelji pripremaju najmanje godinu dana pre zaea deteta. Ne
uzimaju se alkohol i cigarete, odlazi se ranije u krevet, jede se zdrava hrana, uzima se bilje, kako bi se
ojaali svi organi i veba se neki od tradicionalnih sportova (svi jaaju energiju bubrega i ostalih organa).
Nije ni udo da je ova nacija dala tako puno pronalazaka i naunika... energija bubrega je direktno
povezana sa kostima ali i sa mozgom.

Takoe je taan onaj mit, koji govori da previe seksualne aktivnosti slabi mozak (i miie jer se gubi
tenost). Ako se izgubi energija na jednom mestu, nedostaje na drugom. Ovo takoe objanjava
popularnost tantre i raznih tehnika za ouvanje semene tenosti kod muakraca...
ali o tome u nekoj drugoj knjizi.
Deavalo se da tee bolesna osoba na kraju podlegne bolesti jer ne slua lekara kad joj zabrani da ima
polne odnose.

Srednji greja

Dok iz bubrega potie vitalnost i na fizikom nivou snaga uma, srednji greja, koji se sastoji od slezine
i eluca, kao i od jetre, une kese i pankreasa, ini stabilan centar
centar za dobijanje energije nakon roenja.

Kod ouvanja zdravlja, izleenja nakon bolesti i razvoja deteta, slezina i eludac igraju kljunu ulogu.
Dok je slezina zdrava, svaka bolest se moe izleiti, tako kae stari kineski zapis.

Slezina iz hrane izvlai vredne materije i energiju i prerauje ih u telesnu supstancu i Qi, kako bi se od
toga stvarala krv, tkiva, miii i ostali delovi tela. Ona stvara energiju iz koje crpimo vitalnost,
intelektualnu i duhovnu snagu i ivotnu radost.

Da bi slezina i eludac obavljali svoj posao kako treba, potrebno im je dosta Qi-a i toplote.
To jednim delom dobijaju od DG, a drugim iz hrane.
Dobra ishrana e uiniti da se sauvaju rezerve bubrega i da se pojaa funkcionalnost organa. Za slezinu
i eludac, zdrava ishrana je najbolji lek, jer je njihovo dobro zdravlje istovremeno i garancija za ovekovo
dobro zdravlje i otporan organizam.
Kinezi SG uporeuju sa loncem, koji je pun hrane iz koje dobija sve to mu je potrebno, kad ima dovoljno
vatre.

Zadatak slezine je da sortira materije iz hrane u iste i otpadne. Otpadi e biti poslati dalje, da bi se
izbacili. Iz istih materija se stvaraju hranljive materije, isti sokovi i energija, koji se potom ugrauju u
telo.
Tako dobijena energija iz hrane se alje u GG, u plua, kako bi se pomeala sa energijom dobijenom iz
vazduha.
Dalje se sve to obogati energijom iz bubrega (izvornim Qi) i ta meavina energija onda tee meridijanima
i hrani sve organe i tkiva u telu.

Kod slabosti slezine, ona nije u stanju da odvoji iste od otpadnih materija, ni da pravilno transformie
hranu, pa tako ne moe ni da iskoristi nita iz nje.
Tada dolazi do:

o Oseaja nadutosti i teine u stomaku


o Nadimanja
o Kaaste stolice sa nesvarenim ostacima hrane unutra
o Sluzi u stolici
o Umora, pogotovo posle jela
o Nedostatka apetita
o Takoe do zatvora i gorepomenutih simptoma, kad slabost due traje
Pored toga, GG ne dobija dovoljno energije od SG pa se javlja i:

o Slaba koncentracija
o Zamor (fiziki i mentalni)
o Beldilo na licu i na jeziku

Ishrana miia i ekstremiteta

Jo jedna funkcija slezine jeste da hrani miie i ekstremitete, da ih zagreva i odrava njihovu
pokretljivost.
Organi, kao npr. uterus, se takoe sastoje i iz miinog tkiva, pa njihova ishrana isto tako zavisi od
slezine. Ako nema dovoljno Qi-a slezine, moemo primetiti:

o Slabost u ekstremitetima
o Hladne ruke i stopala
o Gubitak telesne mase
o Bolovi pre i za vreme menstrualnog ciklusa
o Moe doi i do aborta, ako je slabost Qi-a slezine kombinovana sa drugim nepovoljnim faktorima

Proizvodnja krvi i kontrola krvnih sudova

Kvalitet krvi, cirkulacija i stanje krvnih sudova veoma zavise od stanja Qi-a slezine. Hronian nedostatak
je, zato, esto povezan sa nedostatkom krvi jetre (moe postojati i nedostatak krvi isto kao i nedostatak
Yina, Yanga ili Qi-a) i slabosti krvnih sudova uopte.
Znaci toga su:

o Osetljivost oiju na svetlost


o Nono slepilo
o Utrnuli ekstremiteti
o Emocionalna preosetljivost
o Modrice, koje se veoma esto javljaju, nekada i bez razloga
o Menstrualni poremeaji, preterano, preslabo ili izostanak krvarenja

Krvarenja za vreme trudnoe nastaju zbog jakog nedostatka Qi-a slezine.

Kontrola vezivnog tkiva

Slezina je odgovorna za elastinost i zategnutost vezivnog tkiva, za snagu i elastinost tetiva i membrana
koje dre organe na svom mestu. Hronian nedostatak Qi-a slezine moe izazvati sledee probleme:

o Oputeno vezivno tkivo


o Celulit
o Sputanje organa i bruh (sputanje materice, bruh na testisima)
o Strije

Kontrola usta, usana i ula ukusa

Sjajne usne roze boje, dobro zatvorena usta i odlino ulo ukusa su znak dobrog Qi-a slezine. Kod
nedostatka se mogu videti:

o Blede, ispucale usne


o esto otvorena usta (najee kod dece, ali i kod starijih, recimo pri itanju ili gledanju televizije)
o Slabost i gubitak ula ukusa (najee kod puaa i starih ljudi)
o Curenje pljuvake iz usta danju i nou. (ukoliko se ovo deava u toku noi, to je znak da je
slezina veoma oslabljena i esto se onda mogu videti i drugi simptomi vezani za slezinu)

Kontrola nad telesnim sokovima i tenostima

Prerada unesene tenosti u telesne sokove (tenost u zglobovima, limfa itd.) i transport iskorienih
tenosti su takoe jedna od vanijih funkcija slezine.
Kad se mleni proizvodi jedu u veim koliinama, oni sasvim blokiraju izbacivanje prljavih tenosti iz tela
a, pored toga, unose i previe masnoa i stvaraju ogromne koliine sluzi.

Sa ovim problemom ide zajedno i gojaznost, i to ona najgore vrste: gojaznost otporna na dijete!
Simptomi u ovom sluaju su:

o Preterano zadravanje tenosti


o Naduto lice, pogotovo ujutru
o Mala ili skoro nikakva e
o Teina u ekstremitetima, u glavi i u celom telu
o Utuenost bez ikakvog razloga
o Jaka gojaznost
o Edemi u trudnoi
o Alergije i eerna bolest su sledea stanica

Pravo oputanje i odmor moemo nai samo u svojoj sredini

Kako ojaati energiju u organizmu?

Visoko kvalitetna ishrana, hrana sa puno Qi-a i dobro stanje slezine e se pobrinuti za to da dobijemo
vie energije nego to je telu potrebno za rad u toku dana.
Ova energija se onda skladiti u bubrezima i dobijamo pravi rezervoar energije koja nam je uvek na
raspolaganju, a koja e nam pomoi da utedimo svoju dragocenu ivotnu energiju. (pogotovo bitno u
trudnoi i za vreme dojenja).

Gornji greja

Sa dahom tee Qi, ovakve reenice iz klasine kineske medicine se odnose na funkciju plua, da
dobijaju energiju iz vazduha.
Qi iz vazduha se mea sa energijom dobijenom iz hrane i jednim delom ostaje u GG, da bi hranila srce i
plua, a drugim, veim delom se vraa u meridijane, kako bi je plua rasporedila za ostale organe.

Zato je GG potpuno zavisan od Qi-a iz hrane (ili srednjeg Qi-a). Dugoroan nedostatak Qi-a slezine sa
sobom nosi i lou snabdevenost srca i plua. Takoe i drugi faktori, kao puenje, zagaenje vazduha i
slaba fizika aktivnost, su veoma odgovorni za nedostatak Qi-a u pluima.

Sa Qi tee krv. Krv i Qi se podstiu meusobno. Snaga i zdravlje srca se mogu videti u dobrom tenu lica,
sa ruiastim obrazima, bistrini duha, razgovetnom i spretnom govoru i dubokom, neporemeenom snu.

Plua transpotruju viak energije prema dole i tako vatri bubrega obezbeuju gorivo. Ovako se zatvara
krug 3G.

Poremeaji u funkciji 3G
Loe i umanjene funkcije 3G imaju razne uzroke. Jedan od glavnih krivaca je loa funkcija srednjeg
grejaa.
Razlog za to je psihika napetost, koja blokira tok Qi-a (blokada Qi-a jetre) i loa ishrana.
Konzum prevelikih koliina hladnih namirnica previe hladi sredinu. Proces transformacije potpuno staje i
pojavljuju se nadimanja, oseaj prepunjenosti eluca, gojaznost i nagomilavanje vode u telu. Pogotovo
juno voe, beli eer, mleni proizvodi i previe svee hrane (salate) prouzrokuju gubitak energije i
slabost trostrukog grejaa.
Zato sve toliko kineski?

Sindromi se odreuju po teoriji 8 principa.


Unutra spolja
Toplo - hladno
Prazno - puno
Yin - Yang

U stvarnosti postoji 6 principa, poto su Yin i Yang iznad njih.

A sada najpopularnije pitanje:


Zato ne mogu da uzmem gotovu dijetu za svoju bolest kad mi je lekar ve postavio dijagnozu?

Mnogi ljudi uopte nisu upoznati sa doktrinom tradicionalne kineske medicine, iako se mnogo o tome
govori i ita.

Razlog su nestruni tekstovi i veo misterioznog, koji mnogi specijaisti iz ove struke (iako to nisu stvarno)
provlae kroz celu priu, ne bi li ostali nedodirljivi i prodali to vie to udotvornijih proizvoda... to e
uiniti da ljudi na kraju pobegnu i od pravog leka, jer pre toga nita udotvorno nije pomoglo.

Ono to kineska medicina nudi, nema ni u jednoj drugoj medicini, a razlog tome je to je svako bie
jedinstveno i svaka bolest isto tako i TKM (tradicionalna kineska medicina) funkcionie ba zahvaljujui
potovanju tih principa. To znai da se bolest razvijala na sebi svojstven nain, a to zahteva isto tako
jedinstven nain leenja, drugaiji za svaku osobu i prilagoen samo njenim simptomima.

U TKM simptomi i znaci bolesti slue da bi se priroda disharmonije lake odredila, a dalje i da bi se
donela odluka o strategijama i nainu leenja.
Zato je nemogue leiti se kineskom medicinom, samo uz pomo nalaza iz laboratorije ili sa izvetajem
specijaliste.

Da li neko ima dijabetes ili ulcerativni kolitis ne govori nita vie od samog naziva bolesti i kineski lekar
najee ne moe rei ak ni to, da li je bolest npr. poela od hladnoe ili toplote. To je, ukratko reeno,
kao da englezu (koji govori samo engleski) objanjavate svoju ivotnu priu na swahili jeziku. To nee
ba puno pomoi, zar ne?

Ostaje da se obavi itava anamneza, da se uzime puls i pogleda jezik.


U kineskoj medicini se na ruci puls uzima na 3 mesta. Ispod tih taaka se nalaze jo dva nivoa, koji daju
jo po 3 pulsa, to na obe ruke ini 18 taaka.
Svaka taka moe da ima neku kombinaciju od moguih 28 kvaliteta pulsa (recimo dubok, zategnut i
hrapav puls...).

Uzimanje pulsa se u Kini ui i svakodnevno veba od prve godine studija. Takoe, postoje specijalne Qi
Gong vebe, koje jaaju energiju u telu i ine da prsti lekara budu veoma senzibilni, tako da je zapadnom
lekaru nemogue da napravi ovakvu dijagnozu, ako nije redovno studirao kinesku medicinu i redovno
vebao.
Ili znate nekog lekara koji e Vam rei da li kroz crevo (za vebanje) tee voda, ulje, sire ili mleko i da li
tenost sadri jo neto (pesak, pirina, proso, susam... nakon to je to isto crevo dodirnuo samo na 5
sekundi?

alu na stranu, zapadna medicina ima puno aparata, koji su poslednjih godina neverovatno poboljali
dijagnostiku. Meutim, tu nedostaje ona nota linog, koja e na kraju biti presudna u tome da li e
terapija uspeti. Obe medicine imaju svoje bolje i loije strane, tako da se ovde neu uputati u dalja
izlaganja.

Kako stvari stoje, postrebno je sluiti se najboljim iz obe medicine.

Da sada preemo na praksu.


Priprema itarica

ienje

Poto ne prolaze nikakvu posebnu preradu, itarice esto sadre kamenie, raanu glavicu, mrvice
zemlje, seme korova... zato ih paljivo treba prekontrolisati i oistiti pre svake pripreme.

Pranje

Semenje Paljivo oprati,da ne bi dolo


do oteenja opne
Proso Preliti vrelom vodom i dobro
Heljda promeati. Nakon toga oprati
mlakom vodom.
Jeam Ev. staviti u vlanu krpu i
Penica protrljati ili preliti toplom
Ra vodom i lepo oprati rukom, pa
Ovas prosuti vodu i sve ponoviti jo
Graham* jednom. Baciti sve to pliva na
povrini vode.
Pirina Najmanje 7 puta oprati u
mlakoj vodi, da bi pirina
izgubio miris ustajalog (koji
esto dobije) i da bi razvio
svoju aromu
Pirina esto mogu malo da dobiju
Proso miris ueglog od stajanja. Kod
Jeam ovih itarica to nije problem,
Graham ali se moraju veoma dobro
oprati. Ako su stvarno uegle i
gorke su, treba ih baciti.

(*) Graham je vrsta penice, ili pra vrsta , koja sadri mnogo vie minerala i oligoelemenata nego obina
penica.
On je takoe pogodan za dijetu bez glutena, a neverovatno je zdrav, jer ga ne napadaju razne tetoine
(zato nije potrebno koristiti pesticide pri uzgajanju).

U bio radnjama u Srbiji se uglavnom moe nai brano, ali do sada nisam naila na celo zrno grahama. U
svim ostalim zemljama je verovatno najprodavanije zrno u prodavnicama zdrave hrane.

Natapanje

Natapanje opranih itarica, 2-6 sati na sobnoj temperaturi, aktivira enzime, koji ine da se zrno lake
svari i bolje iskoristi. Aktivira se enzim phytasa, koji otvara phytin. Minerali vezani za phytin se onda
resorbuju bez problema. Ovo je od veoma velikog znaaja, ako se jede puno itarica, jer bi se mogao
pojaviti akutan nedostatak gvoa, bakra, mangana i cinka. Takoe esto nedostaju i kalcijum i
magnezijum.
Visoke vrednosti phytina se mogu nai i u orasima, kakau, kikirikiju, lenicima, bademu, susamu, soji,
suncokretu i tofuu.

Zrna nije potrebno natapati due od 6 sati, jer nakon toga poinje proces klijanja, koji razlae hranljive
materije i koristi minerale, pre nego to krene sa izgradnjom novih materija.

itarice koje imaju dugo vegetacijsko vreme, kao jeam, penica i ra, se tee vare i treba ih dobro
natopiti.

Natapanje mekinja poboljava njihovu mo vezivanja.

Ovas, pirina, proso, kukuruzni griz i heljdu nije potrebno natapati.

Postoji uveni nemaki recept za Hafertalk, to je neto kao kaa od ovsa. U (tajnom) receptu za
pripremu se za natapanje umesto vode koristi aj od breze. On pogotovo dobro aktivira enzime i
iskoristivost itarica je maksimalna.

Klice

Nakon 6 asova natapanja, poinje proces klijanja. Biohemijski procesi prvo razgrauju, pa tek kasnije
poinju sa gradnjom novih elemenata. Tek tada se aktiviraju i umnoavaju vitamini A, B1, B2, B6, C i
niacin, stvaraju se novi hormoni rasta i enzimi i nagomilavaju se belanevine i masnoe.

Klijanjem se oslobaa nova energija, koja nam moe podariti novu vitalnost. Pogotovo u prolee nam
klice mogu pomoi da oistimo organizam i pruimo mu neophodne materije, ali ih treba uzimati kao
dodatak (nije dobro preterivati ni u emu, pa ni u ovome).

Klijanje

Mogue je napraviti klice od mnogih itarica i semenja.

Semenje staviti u teglu da prekrije dno, potopiti u mlaku vodu oko 7-9 sati, pa nakon toga prekriti retkom
gazom, ocediti i ostaviti (teglu poklopljenu gazom) da stoji u senci i na sobnoj temperaturi.
Za vreme klijanja se semenje mora redovno umakati u sveu vodu ujutru i uvee, jer e se, u suprotnom,
pojaviti opasne gljivice.
Kad se pojave klice, potrebno je semenje paljivo cediti od vode, da se mladi izdanci ne bi otetili.

Kad klice narastu do eljene veliine, moete ih jesti u salati, kuvane ili proprene (zavisno od vrste
itarica ili semenja neke klice se jedu samo kuvane, prene ili blanirane).
Ako imate aparat za klice, to e Vam utedeti dosta posla.

Soivo, graak, pasulj i suvi graak postaju dobro svarljivi nakon klijanja, ali ih je potrebno skuvati.

Penica i ra imaju vreme klijanja od 3 dana.

Klice soje je potrebno samo kratko preliti vrelom vodom. Ali se mogu i priti (u raznim kineskim
receptima).

Ono to je takoe veoma vano jeste provera klijavosti itarica. Moe se proveriti tako to se stavi 10 ili
100 zrna za probu. Ako 80% proklija, itarica je dobra, ako bude manje od toga, klice e biti mnogo
manje vrednosti.

Suenje
Suenje se ne sme obavljati na temperaturama veim od 80 stepeni, jer e se belanevine u opni zrna
stvrdnuti i onda je kuvanje uzaludno, poto itarice nee postati meke.

Zrnevlje, pahuljice i mekinje se mogu suiti. (na ovaj nain se priprema i ovas za Hafertalk.)

Ovako spremljene itarice se bolje vare, imaju bolji i karakteristian ukus i kuvanje se znatno skrauje.
Svaka itarica suenjem dobija na kvalitetu.

Prethodno natopljeno i dobro oceeno zrnevlje se sui na temperaturi od 50 60 stepeni (sa otvorenom
rernom), dok ne dostigne svoju teinu pre natapanja.

Ili... natopljeno i oceeno zrnevlje se iznese na jako sunce, ili se sui uz lagano meanje u erpi i na
veoma slaboj vatri.

Kod heljde, ovsa, pirina i prosa suenje pomae da zrnevlje zadri svoj oblik i da se ne lepi previe pri
kuvanju.

Svee mleveno zrnevlje

Nakon suenja se zrnevlje moe samleti pre same upotrebe - krupnije za kuvanje ili sitno za meenje.

Ako itarice stoje predugo samlevene, mogu da izgube dosta svojih vrednih materija, zato se preporuuje
da se zrno melje neposredno pre upotrebe.. Nabavite dobar mlin.

Prava erpa za itarice


Da bi se iskoristio dobar kvalitet itarica, potrebno je izabrati dobru posudu za kuvanje. Najbolje su
emajlirane erpe ili duoterm od hromiranog elika, sa tekim dnom.
Manje dobre su normalne hromirane erpe, jer u njima itarice dosta brzo zagore. Posude od
aluminijuma ne bi vie trebalo da su u upotrebi.

Potrebno je da poklopac dobro nalee, kako bi se spreilo gubljenje pare. Na ovaj nain emo spreiti
lepljenje zrnevlja, jer se za kuvanje koristi manje vode.

Kuvanje itarica

itarice se stave u hladnu vodu, poklope se i kuvaju tako na slaboj vatri da bi se sauvali svi sastojci.

Potrebno je za svaku vrstu itarica dodati odreenu koliinu vode; treba izbegavati kuvanje u previe
tenosti.

Vreme kuvanja ne bi trebalo da prekorai 30 minuta, jer nakon tog vremena dolazi do brzog unitavanja
vitamina B1.

itarice sa mlekom su lake za varenje ako se mleko doda tek nakon kuvanja, da ga itarice upiju.
Kravlje mleko spreava resorpciju vitalnih materija iz itarica pa je bolje koristiti ovije ili neko biljno
mleko (sojino, kokosovo, proseno, ovseno, pirinano...)

Bubrenje

Nakon kuvanja je potrebno ostaviti erpu poklopljenu (i inae ne treba sklanjati poklopac za vreme
kuvanja, naroito ne meati ima onih koji to vole, znam), da bi zrnevlje lepo upilo vodu.
Ovako se smanjuje vreme kuvanja, itarice postaju bolje svarljive i ne lepe se, to pogotovo godi
osobama sa osetljivim stomakom.
Zaini

Dodavanjem raznih zaina i zainskog bilja, inimo da hrana ponovo bude u celini, da bude hrana i lek.

o Budite tedljivi na soli


o Semenje i korenje se kuva zajedno sa itaricama
o Mogu se ubaciti i itave granice bilja za vreme kuvanja
o Za vreme suenja se moe dodati anis, komora ili korijander
o So, lie, stabljike i cvetovi se dodaju tek nakon bubrenja
o Suenom bilju je potrebno malo ulja i oko 5 minuta da bi razvilo svoju punu aromu
o Gnjeenjem u avanu ili trljanjem (kroz prste), aromatino bilje razvija jo bolju aromu

Teko ili ne?

Da li su itarice preteke za stomak ili ne, zavisi od naina pripreme, kao i od toga koliko dobro vaete
hranu.
Dodavanjem zaina (kao komora, kim ili korijander), zrnevlje postaje lake za varenje.
itarice koje se lake vare, kao zelena penica, proso, kukuruz, pirina, zatim pahuljice, mekinje i brana
e pomoi oko navikavanja na tee vrste.
Nije preporuljivo korsititi puno raznih vrsta za jedan obrok, pogotovo ako su u pitanju tee i lake
svarljive itarice.
Preporuuje se: Jednom dnevno jedan integralni obrok tj. obrok koji sadri namirnice u svom
prvobitnom obliku. (integralne itarice, bio povre, soja, alge... bez rafinisanih ulja, brana i eera.)

itarica kol. po ienj nata su. u kol. pripr. bubr. zaini i dodaci
osobi e p. erpi vode min min
grama sati min :v
Heljda 40-50 1 min. 1:1 5-10 30 Menta, oregano, ruzmarin, umbir, so,
blan. mlev. senf + Kapar, brazliski orah, vrati
Graham 40-50 U vodi 2-6 10-15 1: 30 60-120 Oregano, alfija, narandina menta,
Ceo 1,75 miloduh (isop), timijan, korijander, biber,
Graham 30-40 2-4 1:2 5-10 60-90 so + Orah, kesten, majoran
Pahulj. mekinje
Jeam 40-50 Vlana 2-6 10-15 1:1,75 30 60-120 alfija, kopriva, poljski timijan, timijan,
Ceo krpa na 70 curry, mlev. senf
Jeam 30-40 2-4 1:2 5-10 60-120 + blitva, ren, mak
Pahuljice, prekrupa
Jeam 30-40 1:2 5-10 30
Termo kaa
Zelena penica 40-50 Vlana 1: 20-30 60 Zelen celera, gavez, selen (levisticum
Cela krpa 1,5 officinale), perun, cayenne, biber, so,
Zelena penica 30-40 1:2 5-10 30 miloduh
Prekrupa, mekinje +beli luk, aleva paprika, ovji sir
Ovas 40-50 Vlana 10-15 1: 20-30 60 alfija, miroija, perun, vilino sito
Ceo krpa na 70 1,5 (pupavka), timijan
Ovas 30-40 30 1:2 5-10 30 + cayenne, umbir, korijander, biber,
Pahuljice min mlev. senf, so, koren umbira, kokos,
Ovas 30-40 1: 5-10 30 safran
Gotova termo kaa 1,5
Proso 40-50 Blan- 10-15 1:1 5-10 30 Pore, selen, lorber, majoran, perun,
Celo iranje na 70 bedrinac, miroija, mlev. komora, ren,
Proso 40-50 Blan- 10-15 1:2 5-10 30 korijander, majoran, karanfili, biber, so +
Celo za kau iranje na 70 lenik
Proso 30-40 30 1:2 5-10 30
pahuljice min
Kukuruz 40-50 12 1:2 30-60 60-120 Cayenne, timijan, korijander, lorber,
Ceo muskatni orai, karanfili, aleva
Kukuruz 40-50 1:2 30-60 paprika, biber, so
Griz, prekrupa + rendani sir, crni luk, kim, kleka
Pirina 40-50 7x u Ev. 10-15 1: 20-30 60 Gavez, majoran, cayenne, umbir,
Ceo vodi 1 sat na 70 1,5 korijander, biber
Pirina 30-40 30 1:2 5-10 30 + semenke bundeve, susam, maslinke,
Pahuljice min suen paradajz, so, smokve, alfija
Ra 40-50 Vlana 2-6 20-30 1:2 30 60-90 Gavez, pore, estragon, selen, mlev. kim,
Ceo krpa na 60 so, mlev. senf
Ra 30-40 2-4 1:2 5-10 60-120 + kapar, muskatni orah, badem
Pahuljice, prekrupa
Ra 30-40 1:2 5-10 30
Termo p.
Penica 40-50 Vlana 2-6 10-15 1: 30 60-120 Bosiljak, oregano, ruzmarin, cayenne,
Cela krpa na 70 1,75 korijander, biber, so, aleva paprika
Penica 30-40 2-4 1:2 5-10 60-120 + seme suncokreta, latice nevena, kokos,
Pahuljice, prekrupa mlev. senf
Penica 30-40 1:2 5-10 30-60
Termo k.
Mahunarke 25-50 otrebiti Prek 1: 30 30 Gavez, perun, oregano, vinov list,
o 2,5 miloduh, timijan, cayenne, curry, mlev.
noi komora, korijander, biber, so + orah,
beli luk

(*) Termo pahuljice ili kaa ili prekrupa se kupuju kao gotovi proizvodi. itarice su uglavnom termiki
obraene i usitnjene, kako bi se to bre spremile i bile to bolje iskoriene.

Dobre navike pri jelu

Doruak najbolje prija ako je topao


Pogotovo ako spadate u ljude kojima je stalno hladno, topao doruak e Vam pruiti potrebnu energiju i
toplotu da zaponete dan.

Poslednji obrok uzeti najkasnije 2-4 sata pre spavanja


Sa punim stomakom spavaete nemirnije. Meso i svea jela (prevelike salate) jedite najkasnije 4 sata pre
spavanja ili bolje za ruak. Slezina je najjaa ujutru u 8, najslabija u 20 asova. Potrebno je zavriti
veeru pre toga kako se ne bi optereivala njena funkcija. Idealno vreme za veeru je 18-19h!

Jedite redovno
Dobro je ako moete da se pridravate bar 3 obroka dnevno. Ako jedete neredovno ili uopte ne jedete,
naruiete ravnoteu u telu.
Najbolje je jesti 3 manja obroka i dve uine.

Vodite rauna o blagoj i kvalitetnoj ishrani


Previe masna, previe vrua ili previe zainjena jela e takoe naruiti ravnoteu.

Koristite osveavajuee namirnice ali skuvane


Previe sirove hrane, voa, salata, mlenih proizvoda, belog eera, alkohola i griliranog mesa e jako
oslabiti energiju.

Samo svee i bioloki namirnice


Ne treba koristiti predugo skladitene i hemijski tretirane namirnice. Ustajala hrana moe sadrati otrovnu
plesan (iako se ne vidi golim okom) koja moe stvoriti dosta problema.
Skoro je nemogue u Srbiji sa sigurnou nabaviti dobre bio namirnice, jer jo uvek ne postoji pravilo o
tome kako uzgajati i ne postoje institucije koje e to nadgledati. Kupujte voe i povre od ljudi koje
poznajete ili u trgovinama sa bio i zdravom hranom. U drugim zemljama je to regulisano.

Naite vremena za jelo


Neka Vam obrok traje bar pola sata, a pre toga se opustite bar 5 minuta. Jedite u miru i uivajte u ukusu
hrane. Teke razgovore, itanje novina i televiziju bolje ostavite za kasnije. Tako ete bre osetiti sitost,
opustiete se i bolje ete variti hranu kasnije.

Popijte dovoljno pre jela


Utolite e pre jela. Popijte vodu ili aj 15 minuta pre jela. Moete ponovo piti tek pola sata do sat nakon
obroka, kako tenost ne bi smetala stomanim sokovima.

Dobro vaite
Razmiljajte o jelu dok jedete. Uzimajte male zalogaje, vaite dobro i progutajte hranu tek kad bude
sasvim tena. Ovako se hrana vari 4 do 12 puta bre (zavisno od vrste hrane) i nema nadimanja ili
slabosti i umora nakon obroka. Kad se dobro savae, iz hrane se i resorbuje mnogo vie minerala i
vitamina nego kada ne vaemo dovoljno a takoe se ne javlja oseaj ei. e se javlja samo zato to
hrana nije dovoljno tena kad se proguta.

Prestanite na vreme
Sluajte svoj stomak. Prestanite sa jelom im nastupi taj prijatan oseaj sitosti.

Bez grickalica izmeu obroka


Obezbedite svom elucu zasluenu pauzu. Nemojte nita jesti izmeu obroka, samo uzimajte tenost.
Dve vone uine su dozvoljene ali izmeu njih i zadnjeg obroka mora proi najmanje 2 sata. Ako su ti
periodi krai, izbacite uinu.

Topla hrana
Izbegavajte hladnu hranu i napitke. Uzimajte vie aja i smanjite unos hladne vode. Sokovi ne spadaju u
tenosti koje e utoliti e, zato ih izbegavajte i voe jedite u kompotima ili, s vremena na vreme, u
vonim salatama.
Topla hrana godi slezini i elucu i daje puno energije.
Tipovi disharmonija
Tipovi disharmonija
o Nedostatak Qi-a
o Nedostatak Yanga
o Nedostatak Yina
o Nedostatak krvi
o Eksces Yanga
o Eksces Yina
Tehnika ispitivanja

Cilj:
Potrebno je uiniti sve, da se dozvoli pacijentu da sam bira pravac. Terapeut treba da kae to manje, a
da podstie pacijenta da sam govori, da bi sam doao do nekog konanog zakljuka.
U naem sluaju, bitno je zapisati simptome i klasifikovati ih, bez ukljuivanja sopstvenih predrasuda o
tome ta bi nam moglo biti.

Pitanja e bolje pogoditi cilj, ako imamo analogije na nivou meridijana ili elemenata. (recimo, ako vidimo
da pacijent stalno nosi crvenu odeu ili stalno sa sobom nosi termos sa vrelim ajem ili kafom...)
Direktna pitanja treba strogo izbegavati. Ako je osoba odgovorila sa da ili ne, znai da je pitanje pogreno
formulisano.
Ni u jednom trenutku se pacijentu ne sme staviti odgovor u usta. Nije nam cilj da manipuliemo njime,
ve da postavimo tanu dijagnozu.
Naviknite se na redosled pitanja i uvek ga pratite, da ne bi ste neto izostavili.
Primer upitnika

Ime i prezime :
Datum roenja:
Adresa :

Telefon:
Zanimanje:
Brani status: Dece:

Razlog dolaska

elje, oekivanja

Tegobe

Ba Gang Osam osnovnih obrazaca

Iz iskustva su Kinezi zakljuili da Yin i Yang ne mogu potpuno da opiu kompleksnost bolesti, pa su tako
razvili Ba Gang.
Uz njihovu pomo se moe opisati svaka disharmonija i oni su najvaniji instrument dijagnostike.
Sasvim tano se definiu slabosti i ekscesi i pomau da se izbegavaju preterivanja, koja e dovesti do
sledee disharmonije.

Namerno ne kaem bolest, jer kineski lekari nikada nee leiti samo sasvim bolesne ljude. Takoe, kinezi
nee ii kod lekara kad vie ne mogu da se kreu.
Posete lekara su ee nego kod nas, lekari daju recepte koji lee ve postojee simptome (ili bolje da
kaem uzrok simptoma) i koji takoe spreavaju pojavljivanje novih.
Naime, u TKM se tano zna koji e organ sledei da se razboli, pa se to spreava. Zato kinesku
medicinu zovu i preventivnom medicinom.

Ti principi su:
Yin i Yang
Toplo i hladno
Prazno i puno
Unutra i spolja

Ovi obrasci se mogu slobodno kombinovati (postoje sve mogue kombinacije u stvarnosti) i pokrivaju
itav spektar moguih disharmonija.
Kod kompleksnijih disharmonija i kod teih oboljenja je mogue uoiti i vie obrazaca, pa je ak mogue
i da se kod iste osobe vide i hladnoa i toplota u isto vreme.

Yin i Yang

Filozofiju Yina i Yanga sam ve pomenula. Poto saznamo da li naa obeleja vie naginju ka Yinu ili
Yangu, biemo malo blii odreivanju tipa naeg organizma.

Koji od sledeih opisa Vam najvie odgovara?

Yin

Yin ljudi su tihi, uzdrani i biraju zanimanja ili aktivnosti, kojima mogu da se bave kod kue ili u kojima
mogu da podravaju druge. Oni su oprezni, oputeni i vole miran ivot. esto imaju problema sa
hladnoom i videete ih i za vreme leta sa debiljom odeom.

Yin disharmonije su hronine tegobe, koje se razvijaju tokom dueg vremenskog perioda. Osobe sa
previe Yina vole toplotu, suu (suvu okolinu, ali i jela) i bilje koje jaa Yang i Qi i koje eliminie vlagu iz
tela. Takoe im jako prijaju sve vrste zaina, kao i jake boje.

Yang

Yang ljudi su ekstrovertni, veoma drutveni, jaki i dinamini. Oni vole da pokazuju svoje sposobnosti i
poseduju puno energije. Nikada im nije hladno, ali imaju problema sa oputanjem.

Yang disharmonije su akutni, relativno ozbiljni simptomi, kao groznica, otoci, e i grevi. Obino se
mogu videti smetnje uzrokovane unutranjom vatrom i estoke reakcije. Osobama sa previe Yanga je
potrebno da se ohlade, potrebno im je oputanje i smirenje, kao i bilje koje hrani Yin, izbacuje otrove iz
tela (gde ima vatre ima i otrova za razliku od toplote u telu, koja prethodi vatri), dodaje tenosti i smiruje
duh.

Vano: Veoma retko se mogu susresti isti tipovi i ljudi uglavnom imaju meavinu Yina i Yanga. Bitno je
ustanoviti koji od ta dva principa je jai.
Moe se desiti da osoba pokazuje jake osobine Yanga, a da u stvari ima ogromnu elju za toplotom i
mirom. Tada se govori o praznoj ili relativnoj vatri. (pogledati slike na str. 75 i 76).

Toplota i hladnoa
Disharmonije se dele na hladne i tople. Tako, Yang osobe tee ka problemima sa toplotom a Yin osobe
onima sa hladnoom.

Tople bolesti
Karakteristike: Crvenilo, e, sua, estoki i iznenadni simptomi, esto (ne uvek) u gornjem delu tela, bol
koji gori, ujeda ili bode, kod kontakta sa toplotom se simptom pojaava. Kod vatre, telesne tenosti
dobijaju tamno utu ili zelenu boju (zelena je opasnija od tamno ute). Jezik je obino crvene ili tamno
purpurne, do purpurno plave boje, naslage na jeziku su ute, braonkast, pa ak i crn, prljav i loeg, jakog
mirisa. Na jeziku se esto mogu videti brazde i crveni, bolni (ponekad gnojni) plihovi (koji mogu i da
krvare) i crvene fleke. Jezik je suv i ima malo pljuvake u ustima. Veoma esto se javljaju afte, a na licu
ima i akni.

Primeri: Iznenadan bol u elucu, koji se penje, posle velikog konzuma alkohola; tipina infekcija sinusa,
sa jakim bolom i utim lepljivim lajmom; Upale, ev. groznica; bes, iritiranost, naprasitost, crveno lice,
jaka glavobolja i sklonost ka povienom krvnom pritisku.

Hladne bolesti
Karakteristike: Tamna boja koe, oseaj hladnoe, stalno pogoravanje tegoba, nedostatak kretanja,
problemi uglavnom u donjem delu tela, bol koji podsea na gr, stezanje ili napetost, velike koliine belih
ili providnih telesnih tenosti, stalno curenje iz nosa, zamor, pospanost, depresija, nedostatak volje.
Primeri: Prehlada beike, oseaj hladnoe, bolovi u leima, skoro nikakva e, puno belog, bistrog urina,
bolovi u zglobovima, koji se pogoravaju na hladnom vremenu, ukoenost, umor, grevi u stomaku i
vodena dijarea posle puno hladne hrane.

Prepunjenost i praznina

Ovim principom se moe odrediti stepen disharmonije, ili koliko je ona jaka.

Prepunjenost
Karakteristike: Jaki simptomi su pokazatelji prepunjenosti. Oni se pojavljuju odjednom, ali isto tako brzo i
nestaju. Prepunjenost nastaje kada neki organ previe ojaa. (U isto vreme se negde moe videti
praznina, ali se prepunjenost moe javiti i ako nema nedostataka; onda se praznina javi kasnije.)

Simptomi: Iznenadan jak bol, jaka uzbuenost, akutna stanja.

Primeri: Prehlada, koja veoma brzo napreduje i uz koju se javljaju jaki bolovi grla, visoka temperatura i
preznojavanje.

Praznina
Karakteristike: Nedostatak u telu. Disharmonija se uglavnom razvija sporo, simptomi su slabijeg
intenziteta i iz nje se razvija hronina bolest.

Simptomi: Slabost, potmula bol, letargija i pospanost, najee hronina oboljenja.

Primeri: Hladnoa u telu. Simptomi se ublaavaju toplotom.

Unutra i spolja

Poslednji par obrazaca pomae pri lokalizaciji disharmonija.


Spolja
Karakteristike: Bolesti koje pripadaju ovom obrascu se tiu miia i koe. U TKM, ovo obuhvata i
prehladu, grip i viralna oboljenja, kod kojih su prvi simptomi bolovi u miiima, groznica, smrzavanje,
ukoen vrat ili osip.
Ipak, ne spadaju sve kone bolesti u spoljnu kategoriju, ve veina potie od unutranjih disharmonija,
koje se pokazuju na koi. Jedino osipi kao to su rubeola ili ovje boginje spadaju u spoljanje kone
bolesti.

Unutra
Karakteristike: U unutranje disharmonije spadaju oboljenja koja su nastala bez spoljanjih uticaja. Sve
bolesti koje se tiu ili su nastale od unutranjih organa srca, jetre, slezine, bubrega ili plua su
unutranje disharmonije. Ako se smetnje u spoljanjem nivou ne lee, preie u unutranjost i postati
hronine.
Ovde spadaju i bolesti kostiju i krvi. Ako se bolest ispolji na nivou krvi, onda je ve jako ozbiljna, a
mnoge su onda i neizleive - kao maligna oboljenja.
Odreivanje tipa disharmonije

Ko razume 8 osnovnih obrazaca, moe uz njihovu pomo da klasifikuje sve bolesti, to je i najbitnije u
celom postupku leenja. Ispravna dijagnoza e omoguiti pravilnu kompoziciju recepta. Setite se da je
mogue imati vie obrazaca istovremeno i da su sve kombinacije mogue. Vremenom se ovaj nain
analize podrazumeva sam po sebi i disharmonije se lake uoavaju sa iskustvom.

Prepunjenost sa vatrom

Ovde se radi o apsolutnoj vatri, koja je nastala zbog vika Yanga. Ako se ne lei, vatra e povrediti Yin i
krv. Apsolutnu vatru je potrebno stiati i ohladiti.
Apsolutna vatra je stanje kod koga se javlja u stvari toksina vatra. Ona je patoloka i povreuje tkiva i
krvne sudove.

Simptomi
Groznica, e, crveno lice, crvene oi, jaki i iznenadni pokreti, dodirom se osea toplota, bol koji pee,
manino ponaanje, tamne telesne tenosti, jezik svetlo crvene boje, ubrzan puls.

Prvi primer
Suzana se jednog jutra probudila sa ogromnom potrebom za mokrenjem. Za vreme mokrenja je osetila
jako peckanje, urin je bio tamno ute boje, koncentrovan i imao je veoma jak i neprijatan miris. Suzana je
dobila visoku temperaturu i otila je do lekara, koji je ustanovio da ona ima upalu beike.

U TKM je upala beike spoljanja disharmonija, koja je nastala zbog preterane toplote. Ako se ovakvo
stanje ne izlei na vreme, prei e na unutranji nivo i pretvoriti se u unutranju vatru.

Napomena: Deava se da lekar ustanovi da u urinu nema bakterija, tj. da nije u pitanju bakterijska upala.
To je tipino za apsolutnu vatru ili prepunjenost vatrom.

Bilje
Bilje koje hladi i izbacuje toksine (misli se na toksine vatre).
 Peckanje pri mokrenju pokazuje da u telu postoji vatra (kao i jak i neprijatan miris
mokrae i visoka temperatura), dok nam iznenadna pojava ove tegobe govori da se radi
o prepunjenosti.

Praznina sa vatrom (ili relativna vatra)

Simptomi iz ove grupe se viaju zbog vatre, koja je nastala za vreme nedostatka Yina. Ta vatra nije
apsolutna ve relativna i lei se tako to se jaa Yin.

Ukoliko bi se koristilo bilje za stiavanje Yanga ili vatre, dolo bi se do izuzetno jakog nedostatka Yina,
Yanga i krvi, zbog toga se pri relativnoj vatri (ili hladnoi) dodaje element koji nedostaje.

Simptomi
Obino su to simptomi slabijeg inenziteta i uglavnom su hronini. Toplotni talasi (valunzi umesto visoke
temperature), suva usta i sua u celom telu, crveni obrazi, strahovi ili nemir.

Drugi primer
Jelenin menstrualni ciklus je vremenom postajao sve nepravilniji. Njen lekar je ustanovio da je u
menopauzi. Vie puta dnevno je imala valunge i oseala je strah u situacijama koje joj ranije nisu
predstavljale problem. Spavala je jako nemirno i primetila je da su joj koa i kosa postale suve.
Jelena ima nedostatak Yina, koji prouzrokuje relativnu vatru i prazninu, to je normalno za enu koja je
godinama imala obilna menstrualna krvarenja.
Po TKM, praznina sa vatrom napada pre svega srce, sedite emocija. Zato se javljaju strah,
uznemirenost i plaljivost, emocije koje se inae povezuju sa prelaznim dobom.

Bilje
Ovde se daje bilje koje hrani Yin, da bi unelo balans i umirilo jaku hiperaktivnu energiju Yanga. Tu spada
bilje koje vlai i jaa krv i telesne tenosti.

 Jelena ima previe vatre. Poto se to dogaa zbog nedostatka Yina, dolazimo do
zakljuka da je u pitanju patologija nedostatka koja prouzrokuje relativnu vatru.

Prepunjenost hladnoom

Previe hladnoe u telu uzrokuje lenjost i usporenje telesnih funkcija.

Simptomi
Oseaj hladnoe i zimogroljivost (pacijent nikako ne uspeva da se zagreje), ukoenost, bol slina
grenju ili stezanju, izostanak ei, potreba za toplotom u svim oblicima (hrana, odea, klima), esto
mokrenje sa velikim koliinama urina, tamnija ili plavkasta koa, jezik je bled ili tamne boje, spor puls.

Bilje koje otklanja uzrok hladnoe, tako to greje telo, jaa Yang i izbacuje hladnou.

> Takoe, kad je u pitanju izlaganje preteranoj hladnoi, vrua Knajpova kupka sa toplim dodacima
moe da uini udo.
Potrebno je u vodu dodati Knajpovu so i npr. ruzmarin, eukaliptus..., potopiti noge do sredine listova i
dolivati vruu vodu, svaki put kad se prohladi, sve dok se pacijent ne svue do majice. To je uglavnom
dovoljno, da se organizam zagreje iznutra i da se izbaci hladnoa (kroz refleksne zone na stopalima, koje
su direktno povezane sa organima).
Nakon tretmana voda esto postane bela i mutna, kao da je u nju sipana olja mleka. Kinezi kau da se
tako moe videti hladnoa, koja je prodrla u telo.

Trei primer
Oskar je za vreme zime satima sekao drva u umi i bilo mu je jako hladno. Imao je bolove u prstima, to
se pogoravalo, kako je bivalo hladnije.
Probao je da zagreje na vatri ruke, koje su sasvim bile modre. Bilo je potrebno brzo reagovanje lekara, da
bi se spreile posledice promrzlina.

U ovom stadijumu je hladnoa jo na povrini, i potrebno je brzo izbaciti je napolje, da ne bi krenula ka


unutra. Hladnoa u telu moe da se pogora ili da se pretvori u groznicu, to moe da bude jako ozbiljno.

 Oskar je boravio na veoma niskim temperaturama i sada u telu ima prepunjenost


hladnoom.
Hladnoa sa nedostatkom

Nedostatak toplote, takoe i nedostatak Yanga, mogu dovesti do preterane funkcije Yina, zbog ega u
telu ima vie hladnoe i vlage.

Simptomi
Oseaj hladnoe, hladni ekstremiteti, poboljanje kad se tretira toplotom, izostanak ei, odbojnost
prema hladnoi i svemu hladnom, letargija, dijareja (zbog slabosti vatre, koja je odgovorna za varenje
hrane), nesposobnost da se due vreme zadri
urin, slab puls i bled jezik sa belim, debelim naslagama.

Hladnoa zbog nedostatka Yanga je najrasprostranjenija kod starih i slabih osoba, jer kako napreduje
starost, Yang postepeno slabi.

Bilje
Koristi se bilje, koje jaa Qi i Yang, a koje ne oslabljuje Yin istovremeno.
Dodaje se i bilje koje blago isuuje vlagu, ali se mora voditi rauna o dozi, da se ne bi povredile
esencijalne telesne tenosti.
etvrti primer
Edgar je godinama patio zbog problema sa povienom telesnom masom i njegovo stanje se stalno
pogoravalo. Stalno je dobijao na teini i bio umoran. Doktor je konstatovao postojanje hipotireoze.
Edgarov problem je nastao od nedostatka Yang energije, to je i dovelo do gojaznosti i letargije. Pre
svega jer mu je vatra slezine bila sasvim slaba.

Nedostatak Yanga nas ini umornim, dok za to vreme Yin jaa i tako stvara previe telesnih tenosti, to
pomae da telo dobija na teini.

 Edgarova hipotireoza je uzrokovana nedostatkom Yanga (ponekad nastane nedostatak


zbog loe funkcije titaste lezde) i zbog toga mu je stalno hladno i zato dobija na teini.
Dvanaest organa Zang Fu

Organi su: jetra, una kesa, srce, tanko crevo ,perikard, trostruki greja San Jiao, slezina, eludac,
plua, debelo crevo, bubrezi, beika. Svaki od ovih organa ima odgovarajui meridijan, koji ga kontrolie i
snabdeva energijom i krvlju.

Takoe, svaki organ pripada nekom elementu. Svaki element ima po jedan Yin i Yang organ (vatra ima 3
Yang).

Drvo jetra Yin


una kesa Yang

Vatra srce Yin


tanko crevo Yang
San Jiao Yang
perikard Yang

Zemlja slezina Yin


eludac Yang

Metal plua Yin


debelo crevo Yang

Voda bubrezi Yin


beika Yang

Jetra una kesa

Kinezi pridaju jetri mnogo vie funkcija nego zapadna medicina. Ona kontrolie krv i Qi. U jetri je lutajua
dua ili kako se to drugaije kae, ona je odgovorna za nae snove, dobre i loe.

Smatra se da jetra znatno utie na ono to sanjamo i da lutajua dua u snovima sakuplja iskustva i
donosi zakljuke. Ukoliko je jetra preoptereena, imaemo teke snove a esto se javljaju i problemi sa
spavanjem obino oko 2 sata nou.

Posebno je osetljiva na vatru, vlagu sa vatrom i na suu.


Emocije su: ljutnja, bes, frustracija, razdraljivost, naprasitost, PMS.

Jetra je odgovorna za planiranje i savetovanje, una kesa za donoenje odluka.


Osnovne funkcije Simptomi - disharmonije
Kontrolie kretanje Qi-
Qi-a Qi koji stagnira, migrena, depresija
Qi jetre je povezan sa varenjem. Tok Qi-a utie
na emocije

uva krv Poremeaji menstruacije, stagnacija krvi, slab


Jetra regulie volumen krvi u telu i povezuje se vid, preosetljivost oiju na svetlost, spazmi,
sa menstruacijom, oima, miiima i noktima. grevi, ukoenost, drhtanje, tikovi, suvi,
Na noktima se vidi stanje jetre. slomljeni, tamni ili bledi nokti
Slui kao rezervoar Kamen u ui, umiljena nadimanja (kada
una kesa je rezervoar za u, koja pomae osoba ima oseaj da joj je stomak naduven a to
varenju se ne vidi)
Srce tanko crevo

Srce kontrolie sve organe i ivotne procese i koordinira rad Zang Fu organa. Nakon varenja, tanko crevo
odvaja isto od neistog.

Srce je posebno osetljivo na toplotu (vatru).


Ono uva Shen duu.
Previe entuzijazma, upadljivo ponaanje, iracionalnost i prejaka oseanja su tipina za disharmonije
srca.

Srce najvie brine da Shen ostane ist i sposoban, tanko crevo mora da transformie supstance. San
Jiao kontolie puteve vode, a perikard je odgovoran za komunikaciju, sreu i radost.

Osnovne funkcije Simptomi disharmonije


Usmerava krv Hladne ruke, nedostatak snage, umor
Qi srca utie na jainu toka krvi
Vidi se na tenu Hladnoa: svetlo bledo lice
Krvni sudovi na licu pokazuju stanje srca. Vatra: jako rumenilo
Prejaka vatra u srcu se vidi kao crvenilo na licu Stagnacija krvi: plavkasto-ljubiasta nota tena
uva duu Depresija, strah, slabost uma i pamenja,
Srce je vrsto povezano sa emocijama i duom nesanica, lupanje srca, problem sa
odluivanjem, problemi sa cirkulacijom
Kontrolie jezik Afazija (centralni poremeaj govora), mucanje,
Kinezi povezuju srce sa jezikom i govorom govor bez prestanka, smeh bez povoda,
problemi sa komunikacijom

Slezina eludac

Slezina i eludac su odgovorni za varenje, apsorbciju i raspodelu hrane i vode u telu. Dobro stanje
slezine je jedan od glavnih faktora za odravanje zdravlja.

Slezini najvie smeta vlaga.


Ljudi koji imaju dishramonije slezine imaju sledee emocije-osobine: bespotrebna briga, stalno
razmiljanje, loe raspoloenje, opsesije, oseaj da neto moraju i muenje samog sebe.

Slezina i eludac su neka vrsta silosa, odgovorni su za 5 ukusa i pravilnu ishranu organa.

Osnovne funkcije Simptomi - disharmonije


Kontrolie varenje Nadimanje, nedostatak apetita, umor, mekana
Slezina i eludac izvlae hranljive materije iz stolica, poveanje telesne mase, munina ili
hrane povraanje, jaka ili slaba e
alje hranljive materije ka gore Padanje organa bruh, dijareja, krv u stolici,
iste hranljive materije se kreu ka gore do srca iznenadno pojavljivanje modrica, hemoroidi
i plua
Kontrolie ekstremitete i miie Teina i slabost u rukama i nogama, slab tonus
Kako je slezina vrsto povezana sa ishranom, miia, atrofija, opta slabost
tako kontrolie razvoj ekstremiteta i miia

Kontrolie usta Smetnje na ulu ukusa


Usta su povezana sa slezinom, pa se stanje
slezine moe oitati sa usana
Sedite intelekta Slaba koncentracija i pamenje, zbunjenost
Slaba energija slezine stvara jaku zbunjenost i
zaboravnost

Plua debelo crevo

Plua su odgovorna za disanje i kontroliu ravnomernost disanja, kao i tok Qi-a. Ona su povezana sa
debelim crevom, ija je funkcija da izbaci ekskremente iz tela.

Pluima smeta sua, lajm i hladnoa.


esto su ljudi sa slabim pluima tuni ili depresivni.

Jaki parfemi i mirisi mogu u znatnoj meri da oslabe plua. ak i ako mislite da je parfem, koji koristite
godinama, slab, to je zato to ste se navikli, ili, bolje rei, to plua nisu vie u stanju da se brane od
preteranog mirisa, pa je ulo mirisa izgubilo snagu. Ljudi oko Vas e miris primetiti i negodovae.

Plua nadgledaju i rasporeuju, debelo crevo menja i transformie.

Osnovne funkcije Simptomi - disharmonije


Upravljanje disanjem Glas bez snage ili sluz na poetku govora,
Plua su odgovorna za disanje, kontroliu tok zadihanost, zamor, hladne ruke
Qi-a, rasporeuju Wei Qi (ili odbrambeni Qi)
kroz telo i alju ga u kou i miie
Kontroliu pore Podlonost prehladama, iznenadno znojenje,
Plua alju Wei Qi u kou i na taj nain utiu na alergije
pore
Kontroliu nos Oslabljeno ulo mirisa, kijanje, upale sinusa
Poto vazduh ulazi kroz nos, on je povezan sa
pluima
Reguliu rad creva Zatvor
Debelo crevo se redovno masira pokretima
plua i dijafragme, ravnomerno disanje znai i
redovnu stolicu (neravnomerno disanje stvara
blokade)
Bubrezi beika

Bubrezi su odgovorni za rast i razmnoavanje, oni kontroliu vodu i povezani su sa beikom.

Posebno su osetljivi na suu i hladnou.


Slabost se vidi u strahovima i fobijama, slaboj motivaciji i volji. Oni uvaju kapiju ivota ili koren Qi-a.

Bubrezi su odgovorni za poznavanja specijalnih borbenih tehnika i spretnost, oni mogu da aktiviraju
snagu i mo (ako ima dovoljno energije), Agilnost, brzina i oseaj za akciju u pravom trenutku govore o
stanju bubrega. Beika mora da uva i transformie tenosti.

Osnovne funkcije Simptomi - disharmonije


Bubrezi upravljaju razvojem Neplodnost, impotencija, usporen rast ili razvoj,
Oni uvaju Qi za nastavak vrste, koji je povezan prevremeno starenje, prevremena
sa Qi-em koji smo nasledili menstruacija, rana menopauza
Stavaraju kosti i kotanu sr Slabe kosti i zubi, umna retardiranost,
vrtoglavica
Upravljaju vodom Bled ili taman urin jakog mirisa, esto nono
Igraju glavnu ulogu u kontroli telesnih tenosti mokrenje, inkontinencija, upala beike, kamen
u bubregu
Kontrola nad uima Gubitak sluha, slab sluh, tinitus
Bubrezi su povezani sa uima preko meridijana
Ako su ivice uiju slepljene za unutranji deo
une koljke kod starijih ljudi, to nagovetava
skoru smrt.
Vidi se u kosi Prerano opadanje kose i seda kosa
Krv hrani kosu Jing energijom iz bubrega
Umetnost dijagnoze

Kako nije bilo anatomskih atlasa niti drugih slinih stvari kad je kineska medicina nastajala, tadanji lekari
su morali da opiu ono to vide ili oseaju.

U to vreme nisu raena seciranja, mrtvi su se ostavljali na miru i prosto je udo kako su lekari tada
dolazili do svojih znanja. Zato su paljivo posmatrali organe ivotnja i tako zakljuivali o oveku.
Dogaanja u telu su opisivali terminima iz prirode, pa tako danas nailazimo na nazive poput: vatra, reka,
more, drvo, zemlja, sua...

Prosto je teta to dananja moderna medicina ne obraa vie panje na oveka i to ne koristi metode
dijagnosticiranja, koje su toliko uspene. Pogotovo kad se uzme u obzir da kineski lekar moe da
predvidi bolest (kako to mnogi lekari vole da kau) mnogo ranije nego to nastane.

ispitivanje,
etiri osnovne metode kineske dijagnostike su: posmatranje, ispitivanje, sluanje i opipavanje.

Posmatranje nije onakvo, kako vam zvui . Posmatra se jezik, ruke, lice, nokti, koa, konstitucija i
nain na koji se pacijent kree. Iskusan kineski lekar e znati zato je pacijent doao i pre nego to stigne
do stolice, a da ovaj i ne zna da ga lekar posmatra. Boja odee, gestikulacija i boja glasa jasno odaju
simptome koji postoje.

Kod ispitivanja se govori o tegobama i o starim ili porodinim oboljenjima, operacijama i sl.

Slua se glas, disanje i ev. zvuci koje telo pravi pri pokretu.

Opipavanje se uglavnom koristi za uzimanje pulsa (to je moda najkomplikovnija metoda u kineskoj
medicini), ali se opipava i obolelo mesto na telu, ako je potrebno, kao i meridijani nekada.

Pregled jezika

Pored pulsa, jezik daje najbitnije odgovore o disharmonijama. On je jedini unutranji organ koji se vidi od
spolja; zato je za kineskog lekara pregled jezika isto to i rentgen ili skener za zapadnog lekara.

Jezik sadri mnogo informacija, kako o prolim bolestima, tako i o aktuelnim i buduim. Ako neko
posmatra svoj jezik svakodnevno, moi e da prati promene svog zdravstvenog stanja i da uoi i manje
razlike, kako bi mogao blagovremeno da sprei nastajanje bolesti.
Na jeziku se moe videti stanje svih organa

Na ta je potrebno obratiti panju

o na boju jezika
o na oblik jezika
o na naslage
o na raspored udubljenja, pukotina i fleka

Da bi smo bili u stanju da sagledamo ta je u pitanju, veoma je bitno da iskombinujemo sve to vidimo i
stvorimo jedinstvenu sliku o disharmoniji.

Naravno, teko je odluiti ta je abnormalno, ako ne znamo kako izgleda zdrav jezik.
Za to je dobar primer jezik malog deteta:
jake roze boje, gladak je i simetrian, nema pukotina ni fleka i presvuen je prozirnim i glatkim slojem
naslaga na jeziku.

Svaki jezik izgleda drugaije, ali postoje obrasci, uz pomo kojih je lako doi do zakljuka o kojoj
disharmoniji se radi.

Uz malo vebe se ovo da nauiti.


Spektar se kree od veoma blede roze boje do tonova plave.

Forme su takoe raznovrsne, kao tanak i jako izduen jezik, kratak i debeo jezik, otoci, pukotine i otisci
zuba s jedne strane.

Naslage su posebno vane, jer uz njihovu pomo moemo odrediti koliko je jezik suv ili vlaan, to nam
govori da li se radi o Yin ili Yang patologiji. One nam takoe mogu pokazati da li u telu ima sluzi,
prevelikih koliina tenosti ili stagnacije hrane.
Ako se jezik posmatra due vreme, mogu se pratiti promene, a na taj nain i doi do bolje dijagnoze.

ta je jako bitno:
Neke namirnice ili navike nam mogu znatno promeniti boju jezika i naslaga.
Ako elimo da doemo do istinitih rezultata, bitno je da pratimo osnovna pravila.

o Kad idete kod kineskog lekara ili se sami pregledate, nemojte se minkati i lakirati nokte

o Puenje e ofarbati naslage u uto a jezik e biti crven

o Kafa i jaki ajevi mogu uticati na jezik slino kao duvan

o Postoje ljudi koji odstranjuju naslage, ili etkaju jezik pri pranju zuba. Iako je to korisna navika,
zbog loeg zadaha, moraete to da preskoite, jer slika onda bude sasvim suprotna

o vakae gume, bombone i ljuta hrana takoe menjaju sliku, pogotovo to se boje jezika tie

o Ako ste previe priali pre pregleda ili ste bili jako uzbueni, jezik e biti tamniji; recite to lekaru ili
pregledajte jezik kasnije

o Konzumiranje sokova, vitamina ili lekova moe znatno da promeni izgled jezika; saekajte sa
dijagnozom ili sa lekovima, ako je to mogue

Kako do pravilne dijagnoze jezika

o Posmatrajte jezik na dnevnom


svetlu, kako biste jasno videli
nijanse jezika i boju naslaga

o Jako otvorite usta i sasvim


pokaite jezik. On mora biti
oputen, inae se prirodna forma i
boja nee videti

o Dijagnoza jezika iziskuje vremena;


napravite emu i notirajte fleke ili
take, ako postoje

o Posmatrajte jezik ujutru, pre pranja


zuba, dok su naslage na jeziku jo
netaknute

Boja jezika

Zavisno od zdravstvenog stanja, jezik moe biti razliitih boja: roze, crvene, ljubiaste, ljubiasto-plave i
modre.

Bled jezik je svetliji od normalne boje jezika. Razlika moe biti mala, malo svetlija nijansa, pa do skoro
bele. Uopte, bled jezik je signal da u telu postoji nedostatak, obino Qi, Yang ili nedostatak krvi.
Crven jezik pokazuje da ima vatre. Mesto gde je jezik najcrveniji pokazuje odakle iz kog organa vatra
potie, a jaina boje (koliko je tamna) govori o tome koliko je vatra jaka.
to je crvena boja jaa ili tamnija prema bordoj to je stadijum bolesti tei i disharmonija je jaa.

Dodatno nam postojanje ili nedostatak naslaga govori da li je u pitanju Yang eksces ili relativna vatra
(zbog nedostatka Yina).

Crveno-ljubiasta boja jezika ukazuje na pogoranje koje nastaje ako se ne lee simptomi sa kojima je
povezan jako crven jezik. Ljubiasta boja pokazuje da u telu ima stagnacije krvi, koja je prouzrokovana
prejakom vatrom (kad vatra isui tenosti, pa krv postane lepljiva).

Plavkasto-ljubiasti jezik se vidi kao pogoranje bolesti povezanih sa bledim jezikom. Ljubiasta boja
govori da je stanje alarmantno, da ima stagnacije krvi. Ona uglavnom nastaje zbog hadnoe,
prouzrokovane nedostatkom.

Plav jezik se teko razlikuje od gornjeg primera. Kod akutnih oboljenja, ili u hitnim sluajevima, jezik
moe dobiti tu boju zbog nedostatka kiseonika.

Kod hroninih oboljenja, plavi ton na jeziku znai da se u telu nalazi hladnoa, koja je tu veoma dugo i
koja je dosta otetila Yang.

Oblik jezika

Jezik moe biti izduen, kratak, uzan ili nateen, takoe moe imati pukotine ili otoke samo na nekim
delovima.

Otok uglavnom ukazuje na nedostatak Qi-a ili Yanga, ili na postojanje vatre (zavisno od boje). Kod
nedostatka Qi i Yang energije, jezik postaje bled i otie.
Normalna ili crvena boja nateenog jezika znae da ima vatre.

Oteen jezik, koji je uvijen sa strane, moe se povezati sa raznim uzrocima.


Simptomi kao: mekana stolica, umor i nadimanje govore da je u pitanju Qi nedostatak slezine ili
nedostatak Yanga.
Glavobolje, vrtoglavice ili ljutnja ukazuju na vatru u jetri.

Ako je jezik nateen i postoje otisci zuba sa strane (zvui poznato? esto je zanemaren simptom) znai
da je u pitanju vei nedostatak Qi-a slezine.

Ako niste sigurni da li je jezik nateen, ili izgleda normalno, moete pogledati postoje li otisci sa strane.
Ako ima otisaka zuba, onda jeste nateen otisci ostaju samo kad ima otoka.
To moe da znai da je slezina slaba, ali nema previe tenosti u telu, jer negde postoji vatra...

Tanak jezik izgleda tanje i krhkije od normalnog jezika. On pokazuje nedostatak telesnih sokova. Kad je
jezik bled, u pitanju je nedostatak krvi, kod crvenog jezika se radi o nedostatku Yina.
Jezik takoe moe biti suv.
Otok u jednom delu jezika ukazuje na problem organa, kome taj deo jezika pripada. Na primer, otok na
samom vrhu jezika znai problem sa srcem a otok na ivicama ukazuje na slezinu. (takoe kod slezine
otoci mogu biti na sredini, ali tada je obino u pitanju i eludac.)

Pukotina u jednom delu jezika znai da se radi o nedostatku u organu koji je povezan sa tim delom
jezika. Otisci od zuba ukazuju na slezinu, pukotina u sredini na problem sa elucem, a jako rigidan jezik
ukazuje da postoji problem sa srcem i u pitanju je obino alarmantno stanje.
Hrapav jezik se vidi kod nedostatka tenosti u telu. esto je to jezik koji je prekriven sitnim pukotinama ili
ima izboina i izgleda kao da je posut peskom.

Izduen, tanak jezik pokazuje da u telu ima vatre i obino je crven. Ovaj oblik se obino povezuje sa
vatrom u srcu i ukazuje na to da je u pitanju konstitucijalna predispozicija za srane bolesti. Ako imate
ovakav jezik, ili ga vidite kod svoje dece, nikada nije dovoljno rano da se pone sa jaanjem srca, tako se
mogu izbei kasnija oboljenja.

Naslage

Naslage pokazuju stanje svih organa, ali njihov izgled najvie ukazuje na stanje organa za varenje. Za
pravilnu dijagnozu, potrebno je obratiti panju na boju, viskozitet (lepljivost), debljinu, rasporeenost i
strukturu.
One se mogu promeniti upotrebom nekin namirnica, pia ili lekova, pa je zato potrebno saekati sa
dijagnozom bar sat vremena nakon njihovog konzuma. Kafa, alkohol, vrui napici, hladna pia, duvan,
zainjena hrana e vidno promeniti izgled naslaga i samog jezika. Isto tako mnogo razgovora moe
promeniti izgled, pa je poeljno jezik pogledati na poetku pregleda.

Naslage mogu ukazati na patogene faktore, koji uglavnom mogu da se poveu sa sluzi i vlanou u telu.
Zdrav jezik ima tanke, beliaste i blago vlane naslage.

(normalan jezik)

Boja naslaga nam daje informacije o vrsti problema. Prisustvo belih naslaga znai da ima hladnoe, ute
vidimo kad ima vatre. Prljave uto-braon do crne boje moemo videti kod vee koliine vlage, ili kada je
u pitanju stagnacija hrane.

Debljina naslaga pokazuje koliko je teak problem. to su one deblje to ima vie vlage ili sluzi. Lepljive
naslage se mogu videti kada ima i vatre (esto se vide kod obolelih od dijabetesa).

Rasporeenost naslaga pokazae u kom delu tela se nalazi disharmonija. (negde su deblje a negde
tanje)

Suve ili vlane naslage


Kada su suve ima vatre ili je u pitanju nedostatak Qi-a ili Yanga ovde treba obratiti panju i na druge
simptome. Vlane naslage, prljave i ponekada lepljive, pokazuju da ima hladnoe i vlage, ako su lepljive,
ima sluzi.
Nedostatak naslaga takozvani go jezik pokazuje da telu nedostaju tenosti, zbog nedostatka Yina, i
obino je povezan sa crvenim jezikom i pukotinama.

Ako naslaga nema na celoj povrini jezika, postoji jak Yin nedostatak. Ako nedostaje samo na nekim
delovima, to se esto moe videti, radi se o nedostatku Yina u organu kome pripada taj deo.

Geografski jezik

Na ovoj slici se moe videti jezik na kome nedostaju naslage samo na nekim mestima. Jezik je ovde jako
crven, hrapav i na obeleenim mestima ima gnojnih bubuljica, to govori da se ne radi samo o vatri, ve i
o nagomilanim prljavim tenostima (takoe se esto via kod dijabetiara nedostatak tenosti u telu ne
iskljuuje postojanje abnormalnih tenosti u telu. To znai da je slezina slaba i da ih ne transformie pa
se skladite i smetaju drugim organima).

Da napravimo malu analizu ovog jezika. S obzirom da naslage nedostaju u predelima srca, plua, jetre i
delimino kod slezine, eluca i bubrega, znai da su skoro svi organi obuhvaeni.
Ali poto ga takoe ima u predelu slezine i jako je debeo i ut, znai da tu ima sluzi i vatre, najverovatnije
u elucu. To moe da znai da osoba ima esto pojaanu kiselinu i podrigivanje, kao i bolove u elucu,
gde se ne iskljuuje ir. Ako ima pojaane kiseline osoba nije u stanju da svari sve to jede (jer obino
jede vie) pa slezina hranu ne transformie, tako da dolazi do nagomilavanja sluzi ili stagnacije hrane.
Ako su naslage tanje (oko 1mm) radi se o sluzi, ako su deblje, esto je u pitanju i stagnacija hrane.

Na ivicama jezika se vide otisci zuba, to znai da je slezina slaba i u njoj nema dovoljno toplote. ir se
ne iskljuuje jer i na jeziku ima ireva.

Poto je jezik na ivicama jako crven skoro purpuran znai da se radi o vatri iz jetre. Takoe ima toksina
(ili, bolje rei da se radi o toksinoj vatri), koji se vide zbog gnojnih plihova. Vatra je tu najjaa i verovatno
je odatle krenula.
Osoba je verovatno jako nervozna ili, ak, esto ljuta i agresivna. Pati od glavobolja, vrtoglavica ili
migrene. Mogue da ima smetnje u vidu ili da ima problema sa hipertireozom (prejakom funkcijom
titnjae).

Predeo srca je, isto, veoma crven i (mada se ne vidi sasvim) ima male crvene plihove. To znai da je
vatra ve prela na srce i da je njega povredila. To moe znaiti da osoba pati od nesanice ili nonih
mora i jakog nonog znojenja. Isto tako ima lupanje srca, ubrzan puls, reaguje preterano na sitnice i
veoma je osetljiva.

Predeo kod plua je manje crven, ali jako hrapav. Znai da su plua na redu. To moe znaiti da je vatra
ve prela na njih, ili da je u pitanju pua. Ako osoba pui, ova disharmonija e veoma brzo napredovati.

Cela slika jezika govori da osoba ima malo tenosti i krvi, jer ih je isuila vatra, ali da ima sluzi i
abnormalnih tenosti.

Bubrezi ovde takoe pate, ali jo ne u tolikoj meri. Verovatno se radi o mravoj osobi, koja ima peenje
pri mokrenju, nervozna je, urin je ut i ima jak, neprijatan miris, eventualno ima este upale beike (gde
ne moraju da se pokau bakterije to je lana upala beike, ali ima veze sa vatrom u meridijanu, koja
stvara iste ili jae simptome).

Naravno, lako je pratiti ve postavljenu dijagnozu, ali veina nee biti u stanju da to sama uradi bar ne
tako detaljno. Potrebno je dosta vebe i bitno je doi do osnovnih zakljuaka; o kom tipu disharmonije se
radi, koji organi su u pitanju, ima li vlage ili ne...

Mnogi fakulteti u Kini ne pridaju veliki znaaj dijagnostici jezika, (imala sam sree da studiram kod
profesora koji ne dolaze sa tih fakulteta pa smo se malo due pozabavili jezikom) ali je istina da je ova
tehnika najlaka za uenje od svih tehnika dijagnostike i, ako je neko iskusan, moe napraviti celu
dijagnozu samo gledajui fotografiju jezika (neke stvari e, naravno, potvrditi pulsom i pitanjima).

Sada veba za Vas. Evo jednog lakeg primera.

Jezik je crvene boje i malo nateen, naslage su ukaste i prilino vlane.

Pukotine i fleke na jeziku

Povrina jezika moe da ima puno promena, pa one, zavisno od mesta i oblika, imaju razliita znaenja.

Po kineskoj medicini su pukotine povezane sa koliinom tenosti u telu.


Kao to jezik otekne kad u telu ima mnogo vode (ili vatre), tako pukotine govore da postoji nedostatak
tenosti. Setite se ispucalog dna reice koja je presuila.
Pukotine izgledaju kao da su zaseene u jeziku (ne treba ih meati sa naborima koji se nekada vide na
oteklom jeziku i koji podseaju na kou koja je predugo bila u vodi). One se javljaju i ako ima i ako nema
naslaga. Ako ima i pukotina i naslaga, znaci se kombinuju, da bi se dolo do dijagnoze.

Ukoliko naslage nedostaju radi se o vatri, koja je isuila tenosti, a ako ima naslaga, to znai da ima i
vlage.

Znaenje pukotina zavisi od njihovog poloaja i dubine. to je pukotina dublja, to je disharmonija


ozbiljnija i due traje. Mesto na jeziku pokazuje koji organ je u pitanju.

Ako ima malih pukotina po celom jeziku, radi se o sui u elucu i, eventualno, o nedostatku Yina slezine.

Duboke pukotine znae da se radi o nedostatku Yina bubrega.


Vertikalne pukotine na stranama jezika se vide kod nedostatka Qi-a ili Yanga slezine i obino se vide kod
bledog jezika.

Jedna vertikalna pukotina, na samoj sredini jezika, moe se videti kod problema sa elucem, a ako je
pukotina skroz duga, moe se raditi o problemima eluca, plua i srca istovremeno.
Ako pukotina ne ide do vrha jezika, radi se o nedostatku Yina eluca, a ako ide do vrha i tamo se rava,
radi se o emocionalnom problemu, koji je povezan sa srcem (ljubav, porodica, prijatelji, prilagoavanje...)
esto, ovakve osobe imaju jako osetljiv eludac ili, ak, ir, jer ne mogu da se nose sa svojim
problemima.

Fleke ili takice se mogu videti na razliitim mestima i u razliitim bojama.


Mesto je povezano sa organom, a boja nam govori o kakvom problemu se radi. Crvene take vidimo kod
vatre, ljubiaste kod stagnacije krvi a blede kod stagnacije Qi-a. Broj, veliina i jaina boje govore o tome
koliko je disharmonija jaka.

Puls

Drugi vaan deo kineske dijagnoze je puls. Da bi se ova tehnika savladala, potrebne su godine vebe i
doivotna svakodnevna praksa.
Ovde u objasniti neke od osnova i kako se one analiziraju. Kad dijagnozu pulsa kombinujete sa jezikom,
dobiete relativno preciznu sliku o disharmoniji i saznaete dosta o Qi-u i krvi.

Puls se moe uzimati na vie mesta na telu, ali kineski lekari ga mere kod zgloba ake na arteria radialis.
To je neposredno ispod falte (izmeu ake i podlaktice) sa strane gde je palac.
Kineska medicina posmatra puls kao direktnu vezu sa Qi-em organa. Kako se na rukama nalaze razliiti
organi, puls od take do take moe biti razliit.

Napomena: U knjigama i na internetu se take nekada razlikuju. esto lekari uzimaju puls oba bubrega
na obe ruke, pa umesto 3G pregledaju desni bubreg a na levoj ruci pregledaju levi.
Oba sistema se koriste i to je verovatno vie stvar odluke nego neko pravilo.
Moje lino miljenje jeste da su energije desnog bubrega ili Yanga bubrega veoma sline 3G energiji (jer
obe pokazuju stanje itavog tela pa i konstituciju). Ipak se u praksi dokazalo da je trea taka desne ruke
mnogo vie povezana sa 3G bar meni.

Iskusan kineski lekar moe na svakoj taki da oseti 28 razliitih kvaliteta pulsa. Lekar koristi tri prsta i sa
svakim opipava drugi puls. Takoe se moe uzimati puls na obe ruke istovremeno.

Svaki puls ima 3 nivoa, to ini 9 pulseva na svakoj ruci.

Razliiti kvaliteti pulsa znae razliite stvari. Tako je klizav puls pokazatelj da ima vlage, a zategnut puls
se vidi kod blokade. Svaki kvalitet pulsa se moe osetiti na svakom od 18 pulseva (na obe ruke) i
pokazuje drugaije stanje organa.

Dodatno, ispod svakog pulsa, moe se oitati i puls upljih organa, to je jo 18 pulseva, ali emo sada
stati kod punih organa.

Kako uzeti puls

Sedite preko puta osobe kojoj uzimate puls, a ona bi trebalo da obe ruke dri ispruene na stolu. Ruke
treba da su oputene, a osoba mora da skine sat ili nakit sa zgloba, kako ne bi uticao na puls (verovali ili
ne, sat moe da sasvim promeni kvalitet pulsa, i lekar e to osetiti). Ruke moraju da budu ispod nivoa
srca zato se preporuuje da se deca podignu tako to e sesti na jastui ili vilju stolicu.
Levi zglob se opipava desnom rukom i obrnuto. Polako spustite prst neposredno ispod bore na aci i
spustite i ostala dva prsta.

VANO: Ako osoba ima tanje prste, onda moramo malo zbiti prste ili uzimati jedan po jedan puls ako
uradila...moete
osoba ima znatno ire prste, treba da puls uzimamo tamo gde bi ona sama to uradila...m oete i zamoliti
pacijenta da spusti svoje prste da bi ste videli gde da merite. Na telu pacijenta se uvek meri njegovim
merama irina ili duina prsta, irina ake..kako kod dijagnostike tako i kod akupunkture!
Ne koristi se palac, jer bi ste mogli da osetite i svoj puls pa da ih pomeate.
Samo LAGANO pritisnite, da osetite puls.
Trebalo bi da se oseti na oko 2 mm ispod koe. Ima pulsa i u dubini, ali ovo je prvi nivo, zato ne pritiskajte
vie od toga.

Ako se puls ne oseti na nekom mestu, pritisnite samo onoliko, koliko je potrebno da ga osetite.
Posmatrajte puls 1 minut.

Najbolje je da pred sobom imate list papira, gde ete beleiti kvalitete pulsa.

Onda pritisnite jednom jae, dok puls ne nestane (ne jae od toga) i polako poputajte dok se puls
ponovo ne pojavi.
Probajte da osetite ima li razlika izmeu tog pulsa i onog na povrini.

Na ta je potrebno obratiti panju

Najbitnije su dubina, brzina i jaina pulsa.


Zdrav puls se lako oseti i ima miran i redovan ritam. On moe da varira zavisno od starosti, konstitucije i
kondicije. Obino je puls sporiji to je osoba starija. Jaina zavisi od konstitucije i grae.
Mukarac sa miiima e imati jai puls od mrave ene. Kod dece mlae od sedam godina, puls jo nije
potpuno razvijen. Kod dece je puls obino dinaminiji jer ona imaju nesrazmerno vie Yang energije nego
odrasli, aktivnija su pa su tako i njihove telesne funkcije.

Dubina

Normalan puls se osea na sva tri nivoa.

Povran puls se lako osea im spustimo prste na povrinu, ali nestaje kad se jae pritisne.
Ovo govori da vie Qi-a cirkulie u gornjem delu tela, nego u donjem.
Recimo, kod nedostatka Yin-a bubrega javljaju se glavobolje, tinitus i valunzi. Drugi uzrok bi mogla biti
prejaka energija plua, koja se ispoljava kao kaalj ili astma.

Dubok puls se osea samo kad se jae pritisne a gotovo ga nema ili ga sasvim nema na povrini. On se
vidi kada nema dovoljno Yanga ili Qi-a, jer nisu u stanju da puls iznesu na povrinu.
Neodstatak Yanga esto moe prouzrokovati simptome kao to su zamor, prolaps i sputanje organa,
dijareja, inkontinencija i pojaan vaginalni sekret.
Brzina

Normalan puls ima pravilan, stabilan ritam, koji nije ni prebrz ni previe spor.

Ubrzan puls (zavisno od starosti pacijenta) je bri od normalnog ili sasvim brz. Zbog toga se puls mora
meriti u mirovanju a ne nakon fizikog rada, ili penjanja stepenicama. Zato se, obino,
to radi na kraju dijagnoze.
Brz puls se vidi kod toplote (toplota je blaa od vatre) i to je puls bri, to je toplota vea.
Toplota moe biti apsolutna ili relativna. Kod prebrzog pulsa pacijenti se esto ale na pucanje kapilara i
krvarenja po itavom telu ovo je ozbiljno stanje i zahteva brzo reagovanje.
Ubrzan puls se moe videti i kod trauma, pogotovo u nesreama gde je osoba izgubila znatnu koliinu
krvi mada jo uvek ne kritinu moe biti znak da postoji skriveno unutranje krvarenje.

Usporen puls je sporiji od normalnog (vodite rauna o godinama) i pokazuje da u telu ima hladnoe.
to je puls sporiji, to je vie hladnoe u telu.
Ova hladnoa moe da bude uzrokovana ekscesom ili nedostatkom i uvek se mora obratiti panja i na
druge simptome, kako bi znali o emu se tano radi.

Ove dve stvari se ne lee isto, tako da je jako bitno da dijagnoza bude precizna. Ako je hladnoa nastala
zbog hladne hrane ili jake hladnoe, dobro je da se izbaci hladnoa. Ali ako je nastala zbog nedostatka
Yanga, smanjivanjem Yina emo dobiti totalni nedostatak energije i krvi, to znai da smo jako oslabili
organizam.

Jaina normalan, pun ili prazan puls

Puls na desnoj ruci uglavnom daje informacije o stanju Qi-a, dok nam puls na levoj ruci pokazuje u
kakvom je stanju krv.
Ako se na jednoj strani vidi jak nedostatak ili eksces, moe se rei ta je slabije ili jae i, zavisno od
strane, su u pitanju drugi organi.

Levo su: srce, jetra i bubrezi


Desno: plua, slezina/eludac i 3G.

Pun puls je veoma snaan i pulsira jako. Obino se moe opipati na sva tri nivoa i u sve tri take. to je
puls jai, to je i puniji.
Pun puls nam govori da u telu postoji eksces, koji se moe smanjiti i izleiti uz odgovarajui tretman.

Prazan puls je slab i slabo udara (to je razliito). to je pulsiranje slabije, to je puls prazniji.
Prazan puls se javlja kada ima nedostatka u telu.
Oslabljen organ se mora pronai i ojaati.

Prazan puls (koji izgleda kao da je krvni sud sasvim upalj) moe se videti kod veeg gubitka krvi i kada
se vidi u nekoj nesrei znak je da se osoba hitno mora zbrinuti jer joj je ivot jako ugroen.
Kod praznog pulsa se esto mogu posmatrati i halucinacije i nekontrolisan govor jer skoro da nema krvi u
telu i osoba poinje da se gubi.

Pored ovih karakteristika, postoji jo dosta drugih.


Neke od njih su: prazan puls (osea se kao da je krvni sud prazan naalost, mnoge kineske rei se ne
mogu prevesti pa to isto zvui, zato se mora objasniti), raspren puls (on kao da je svuda a nigde se ne
moe sasvim opipati), skriven puls (kao da je sasvim u dubini i nestaje pri pritisku), tanak puls (krvni sud
kao da je ui), konast puls (imate oseaj da se tu nalazi struna a ne krvni sud), kratak puls (kao da puls
moe da se oseti samo do pola take najee kod srca, plua, bubrega ili 3G), zategnut puls (kao
zategnut konopac), irok puls (lii na traku vie nego na crevo po obliku krvnog suda), produen puls
(suprotno od skraenog), aritmian (samo aritmian ili ponekad preskoi udarac ili ima udarac vie),
hrapav (kao da neko noem grebe bambus ili drvo), vorasti (ili grakasti, kao da kroz sud prolaze
loptice), talasasti puls (dolazi odjednom kao talas i isto tako brzo nestaje), letei puls (toliko brz da ga je
teko pratiti), klizav puls (kao da krv klizi, ili se provlai kroz sud) i sve nijanse brzih, sporih, slabih i jakih
pulseva.

Objasniu samo ta neki od njih znae.

o Prazan puls se vidi kod nedostatka tenosti i Qi-a, ili nedostatka krvi.

o Raspren puls se moe javiti ako ste jeli previe ljute hrane ili popili previe alkohola, takoe kad
skoro nema tenosti u telu i na velikim vruinama (to moe biti znak toplotnog udara)

o Tanak puls znai da nema dovoljno tenosti, pre svega krvi

o Zategnut puls ima veze sa blokadom i potrebno je pogledati i ostale karakteristike, pre nego to
moemo da odluimo da li se radi o blokadi Qi-a, Yina, Yanga, vatre... ili krvi.

o Treba obratiti panju na to da se tvrd puls nekada lako pomea sa zgrenim krvnim sudovima.
Nekada su sami krvni sudovi tvrdi, ilavi (mnogo vlage ili mnogo sluzi i sue zajedno) a nekada
su normalnog kvaliteta ali su zgreni (javlja se kod nekih zaraznih bolesti, temperature
prouzrokovane virusom, slabom yin energijom jetre ili nedostatkom krvi u jetri kao i kod
nedostatka energije u slezini kada slezina ne proizvodi dovoljno krvi.

o Aritmian puls se moe videti u mnogo sluajeva, pa neu o tome dalje pisati. Potrebno je
ispratiti simptome o kojima pacijent govori.

o Hrapav puls se vidi kod blokade, najee kad je u pitanju energija jetre (nekada ima vatre i sluzi,
koja je lepljiva i teka za izbacivanje).

o vorast puls je siguran znak da u telu ima sluzi (uglavnom sa hladnoom).

o Klizav puls se vidi kada ima mnogo vlage i, eventualno, sluzi, koja nije jako gusta (nekada se
ovaj puls vidi kod trudnica, ali ne moe se koristiti da se zakljui da je re o trudnoi
Jednostavno trudnice imaju vie tenosti i krvi).

o Letei puls govori da ima dosta vatre u telu i da je moda ve otetila krvne sudove.

Ovo je sasvim dovoljno da odredite o emu se radi, ali prvo morate vebati, da bi ste bili u stanju da
pulseve i opipate.

Na papiru zabeleite sledee:

Brzinu, dubinu i jainu pulsa na obe ruke.


Dodatno, za svaku ruku, napiite kakve kavalitete pulsa oseate za svaki organ.

To bi izgledalo ovako:

Leva ruka Desna ruka


Srednji - donji nivo, jak, malo ubrzan Povrina, jai, malo ubrzan*
Srce: Malo skraen, zategnut, dublji, prazan, Plua: Malo skraen, tvrd, iri
skriven, hrapav
Jetra: Zategnut, tanak, hrapav, tvrd Slezina: Prazan, tvrd, zategnut, talasast
Bubrezi: Dubok, prazan, vorast, malo iri 3G: Dublje, tvrd, zategnut, iri, malo hrapav

* Ako je puls na jednoj ruci brz, ne moe biti spor na drugoj, a to vai i za neke druge karakteristike. Tako,
ne moe da bude zategnut na jednom organu (na jednoj ruci), a da na drugom bude normalan ili oputen
(isto to vai i za tanak i letei puls). To ima veze sa krvnim sudom, ili samim radom srca.

Meutim, mogue je videti, recimo, hrapav puls na jednoj taki, a da ga nema na drugim, i mogu se videti
razlike izmeu ruku (naravno ne u brzini) u skoro svemu.
Ovaj primer pokazuje osobu koja ima nedostatak. Pulsevi su na prvi pogled snani, ali, ako se pogleda
malo bolje, prazni su i prilino teki za analizu.

To znai da nedostaje krvi, to se i vidi po praznim pulsevima, po tvrdim i zategnutim zidovima suda i
zbog toga to je puls skraen.

Ovde ponekad postoji relativna vatra, ovog puta vatra jetre jer je puls hrapav i ima isto sluzi i
abnormalnih tenosti.

Postoji slabost slezine, jer ima tenosti a opet nema krvi, znai da slezina nije u stanju da ih
transformie.

Qi srca, plua, slezine i bubrega je oslabljen, mada su bubrezi u najboljem stanju.

To je otprilike onoliko, koliko ete biti u stanju da sami analizirate, ako dobro vebate, a to je i te kako
dovoljno.

-> Znai, ovde u telu imamo nedostatak krvi i Qi-a. Verovatno i nedostatak Yanga, ali to se mora videti na
jeziku.

Jetra jeste malo jaa (to znai da se radi o osobi koja je nekada glasna i nervozna i nekada ima oseaj
da nema dovoljno mesta, ev. ima klaustrofobiju, ako je disharmonija jaa), ali se ta vatra ne sme
smanjivati, jer e telo imati nedostatak Yina, Yanga i krvi, a to bi bilo jako opasno.

Potrebno je pojaati rad slezine, da bude u stanju da iskoristi tenosti, koje u telu prave sluz i edeme, i da
popuni volumen krvi.

Ovde bi analize krvi pokazale dovoljno hemoglobina ili, ak, na gornjoj granici, ali to moe biti zbog toga,
to je krv lepljivija i nije dovoljno tena. Ako bi se volumen krvi pojaao, videla bi se anemija.

Ova osoba esto pati od umora i zbog blokade ima bolne menstruacije (poto je u pitanju ena). Da je
mukarac, imao bi bolove u predelu prepona i jaku nervozu.

Takoe je potrebno pojaati Qi celog tela.


Nije potrebno jaati Yin, jer bi to stvorilo jo vie sluzi. Ako se slezina ojaa, to e biti dovoljno. I potrebno
je, posebno, jo ojaati srce.

Kod ovakvog pulsa se mogu javiti bolovi u predelu srca, probadanja, oseaj da Vam neko sedi na
grudima i nemir. Takoe bi moglo doi do gubitka svesti i kolapsa cirkulacije pri veem zamoru.

Mislim da je ovaj primer sasvim dovoljan da moete neki i sami da analizirate.


Napiite kakav je Va puls i uradite sami analizu.

To ete uraditi, tako to ete desnom rukom obuhvatiti ruku oko zgloba i staviti prste na 3 take. Ako
okrenete ruku, kaiprst e Vam biti na 3. taki, a to je pogreno.To treba da izgleda ovako:
Samodijagnoza

Samodijagnoza je korisna da bi se tretirala postojea disharmonija, da bi se pratila ve postojea terapija,


ili da bi se otklonile manje smetnje kod zdravih ljudi.

Ovde je upitnik, koji e Vam pomoi da odredite o emu se radi i da shvatite kako tano analiza izgleda.

Razne grupe pitanja se odnose na razliite organe, kao i na celokupno zdravstveno stanje.

1. ta je, po Veem miljenju, Va najvei zdravstveni problem?


2. Da li je Va lekar ve napravio dijagnozu?
3. Ako imate vie problema, odgovorite na pitanja posebno za svaki od njih.
Kad je Va problem poeo?
Gde se javljaju simptomi?
Opiite najbitnije simptome.
Da li se zbog neega simptomi pogoravaju?
Da li postoji neto, od ega se simptomi poboljavaju?
Da li je taj problem ve leen? Ako da, kako?
Da li je problem povezan sa nekim drugim? (recimo bolovi nakon operacije ili
prehlade i sl.)
U kakavoj vezi su problemi?
4. Beika Koliko ste obino edni?
Koliko tenosti pijete u toku dana?
Da li Vam vie odgovaraju hladni ili topli napici?
Koliko esto mokrite u toku dana?
Koliko esto mokrite u toku noi?
Opiite boju i koliinu urina.
Da li je mokrenje povezano sa neprijatnim oseajem, problemima ili peckanjem?
5. Energija Opiite kako se obino oseate.
U koje doba dana obino oseate umor?
Kako se oseate kad se ujutru probudite?
6. Varenje Opiite Va apetit
Da li bolujete od poviene kiseline? ta je uzrok?
Da li bolujete od nadimanja? Uzrok?
Da li imate muninu? ta je uzrok?
Da li postoje namirnice, koje ne podnosite ili ste alergini?
Da li nekada imate jaku potrebu za nekom hranom? Za kojom?
7. Probava Koliko esto imate stolicu? Kako izgleda stolica?
Da li je imate svakodnevno? Koliko esto?
Ako ne svakog dana, onda svaka ___ dana.
Opiite formu stolice.
Da li je stolica mekana? Opiite: dijarea, mekana, lepljiva?
Da li je stolica tvrda?
Da li imate naizmenino dijareu i zatvor?
Da li je stolica povezana sa:
Bolovima?
Krvlju?
Sluzi?
Nadimanjem?
Gasovima?
Jakim napinjanjem?
8. Navike pri Koliko celih obroka uzimate u toku dana?
jelu Da li jedete izmeu obroka?
Da li redovno preskaete neki obrok? Koji?
Da li ste esto pokuavali da smrate?
Sa kojim dijetama?
Da li lake mravite ili se gojite?
Da li esto jedete neredovno ili jedete kasno uvee?
Opiite Va tipian doruak.
Tipian ruak?
Tipinu veeru?
Kakve uine najvie volite?
Da li esto jedete brzo, za vreme posla, ili za vreme neke druge aktivnost?
Navedite sve namirnice koje izazivaju neki simptom i opiite taj simptom.
9. Bolovi Da li redovno oseate bolove? Gde?
Opiite bol.
Da li bol isijava i iri se i na druge delove tela?
Od ega bol postaje jai?
Od ega je slabiji?
10. Sa koliko godina ste dobili prvu menstruaciju?
Ginekologija Kakva je bila na poetku?
Koliko Vam traje ciklus sada?
Ako je neredovan, recite koliko traje najdue a koliko najkrae.
Koliko dugo traje menstruacija?
Kog dana je krvarenje najjae?
Da li imate bolove? Koliko su jaki?
Da li imate bolove i pre, ili nakon menstruacije? Kada?
Opiite krv i eventualne promene (boja, miris, ugruci, vodenasta).
Da li Vam se raspoloenje menja za vreme menstruacije?
Opiite promene u raspoloenju, kada poinju?
Da li imate neke telesne simptome pre nego to pone menstruacija?
Da li ste bili u drugom stanju? Imate li dece?
Kakve su bile trudnoe i poroaji?
Koju vrstu kontracepcije ste koristili ili koristite?
Opiite menopauzu. Da li je krvarenje ve prestalo?
11. Kojim reima bi ste opisali svoje raspoloenje i emocionalno stanje?
Raspoloenje, Da li ste ve imali strahove ili depresiju?
emocije Da li esto imate oseaj da su vam emocije van kontrole?
Kako stojite sa koncentracijom i pamenjem?
Da li imate probleme sa uspavljivanjem?
Da li se nou budite?
Da li Vam snovi naruavaju san?
12. Opta Da li reagujete na vremenske prilike, ili razlike u temperaturama? Na koje?
pitanja Da li se nekada udite koliko Vam je vrue?
Da li imate problema sa uima, oima, nosem? Opiite ih.
Napiite svoju istoriju bolesti.
Da li u Vaoj porodici ima naslednih bolesti? Kojih?
Napiite sve lekove i dodatke ishrani, koje redovno uzimate.

Jedna kineska poslovica kae: Dobar lekar tretira zdrave ljude, a lo bolesne.

Preventivna medicina i saznanje o sopstvenim slabim takama i energetskim stanjima su sama sr


kineske filozofije.

Kako napraviti samodijagnozu

Poto to i nije lak zadatak, kod teih oboljenja se obavezno konsultujte sa svojim lekarom. On e znati da
pravilno napravi dijagnozu i da Vam da pravi lek.
Kod manjih problema se moe nai uzrok uz pomo prethodnog upitnika.
Ovo je, naravno, tek poetak, jer kineska medicina poznaje daleko vie sindroma, nego to emo mi ovde
videti. Meutim, ovi su najei i zbog toga u ih detaljnije opisati.

est loih energija, vetar, vlaga, hladnoa, vatra i sua (spoljani patogeni faktori) obino napadaju u
raznim kombinacijama. Vlaga sa hladnoom, sluz i vatra.

Tako je kombinacija vetra i vlage odgovorna za mnoge kone bolesti.

Vatra se esto iri u unutranjim organima, pa je odgovorna za bronhitis i hronini gastritis.

Artritis se javlja iz kombinacije vetra, hladnoe i vlage. Pacijenti obino kau da im se bolovi pojaavaju
na hladnom i vlanom vremenu. Bolovi etaju po telu, kao vetar, i javljaju se u razliitim zglobovima.
Kod akutne faze artritisa esto se pridruuje i vlaga i onda se javljaju ekstremni bolovi i otoci.

Svako nekada oboli od spoljanih uzroka.


Kada se vodi rauna, bolest nije teka i brzo se izlei.
Meutim, ako se ne lei, moe da ue na drugi nivo i da postane unutranji faktor.

Postoje i bolesti koje nastaju od unutranjih problema i disharmonija.


Tu spada umor, teak rad, nerad, loa ili jednostrana ishrana, namirnice iz samo jedne termike grupe ili
elementa,

Onda se govori o naruenoj ravnotei meu elementima.

Ako ste knjigu itali od poetka i redom, nakon to ste ispunili upitnik, moete veoma lako da analizirate
svoje zdravstveno stanje.

Potrebno je da zakljuite sledee:

Da li je Vaa konstitucija vie Yin ili Yang?

Kako se Vai simptomi uklapaju u 8


osnovnih obrazaca?

Koji od 5 elemenata i njihovih organa su


odgovorni za Vau bolest?

Da li imate znake ili simptome da ima i


sluzi, vlage ili stagnirane hrane?

Posmatrajte jezik. Koje je boje i forme?


Kakve su naslage? Da li ima pukotina ili
fleka?

Proverili ste puls. Da li je brz ili spor ili


ba kako treba? Na povrini ili duboko?
Pun ili prazan? Da li ima jo nekih
kvaliteta?
Da bi ste lake doli do eljene dijagnoze, vratiemo se na Jelenin sluaj.

Pacijent: Jelena, 47 godina, domaica, ima dvoje dece (20 i 17 godina)

Glavni problem: Simptomi prelaznog doba

Simptomi: Jelenina menstrucija je poslednjih godina sve neredovnija. Ciklus je bivao sve dui, a nekada
je krvarenje sasvim izostajalo. Ona nije previe brinula, jer je mislila da to ima veze sa godinama.

Onda je u toku dana odjednom poela da osea valunge. Bilo joj je veoma vrue, pocrvenela je i jako se
znojila. Pored toga je imala strahove u situacijama, koje joj do tada nisu predstavljale nikakav problem.
Oi su joj bile suve i pekle su je.

Takoe je imala nemiran san. A zbog suvih zidova vagine, seksualni odnos jednostavno nije bio mogu.

Lekar joj je preporuio hormonalnu terapiju, koju je ona odbila, zbog sporednih efekata.

Puls: Veoma brz, zategnut puls, koji se lako osea na povrsini.


Jezik: Crven i suv bez naslaga.

Analiza po teoriji 8 principa

Da li je upitanju vatra ili hladnoa? Da li postoji poremeaj ravnotee?

Normalno je da postoji nedostatk krvi kod ene, koja ima menstruaciju tako dugo i koja je imala 2
poroaja.
Poto je krv Yin supstanca, vremenom se javlja nedostatak Yina.

Kako Yin tada vie nije u stanju da kontrolie Yang, razvija se nekontrolisana Yang energija, i nastaju
vatra i sua, sto se vidi po suvim zidovima vagine i suvim oima.

Analiza po 5 elemenata

Da li je Jelenin sluaj vezan za neki element?

Dva elementa, kroz koje se vide Yin i Yang, su voda i vatra. Oni bi trebalo da su u harmoniji, da voda ne
bi ugasila vatru ili vatra isuila vodu.

Kod Jelene je voda oslabljena, pa vatra moe da se razvija nekontrolisano.


Bubrezi i srce su organi, koji su ovde odgovorni.
Kod vika vatre u srcu, Shen (dua) postaje nemirna, to prouzrokuje nesanicu i strahove.

Nasleen Qi, koga uvaju bubrezi, vremenom slabi.


ivot ene tee po ciklusu od 7 godina (kod mukarca 8). Oko 49. godine je Qi bubrega skoro iskorien,
to e jo pojaati slabost tog organa.

Da li ima dokaza da se radi o sluzi, vlazi ili stagnaciji hrane?

Nema

Pregled jezika
Crven jezik pokazuje vatru, suva povrina i nedostatak naslaga ukazuju na to da postoji nedostatak Yina.

Puls

Puls je slian poplavi. Odmah se osea, ali nestaje pri pritisku. To se javlja kada ima previe Yanga, koji
uspe da donese Qi na povrinu, ali nedostaje Yin da bi Qi tu i ostao pri pritisku. Puls bukvalno pobegne a
to je znak da ima energije ali nema supstance.

Zakljuak
Zakljuak

Jelenin problem nije samo povezan sa


hormonima , kako njen lekar misli, ve ima
veze i sa gubitkom nasleenog Qi-a.

Ovaj nedostatak Yina govori da ima i


nedostatka elementa vode, koja nije u
stanju da dri vatru i ona postaje jaa.
Bilje koje hladi i vlai e ukloniti neke
simptome, ali nee otkloniti uzrok
problema.

Crven jezik ukazuje na sindrom nedostatka


Yina, od koga pate mnoge ene u
menopauzi.
Taj nedostatak se moe leiti biljem, koje
tonizira bubrege i daje energiju (pogotovo
Yin) itavom telu.

Hladne (vie osveavajue) biljke e


smanjiti prejaku vatru (jer nije vie u
pitanju samo relativna vatra, ve se ona
pretvorila u apsolutnu) i pomoi da se
popune rezerve Yina i energije bubrega.

Tako e bubrezi sami biti u stanju da


kontroliu srce i simptomi kao nemir,
nesanica i razdraljivost e potpuno biti
izleeni.

U ovakvim situacijama je uvek bitno da se


ojaa i krv. Sam Yin i vlaga nee reiti
problem. Tek kad ima dovoljno krvi srce e
se smiriti a valunzi i sua u oima biti pod
kontrolom.
Sada probajte da sastavite listu namirnica, koja e odgovarati ovom sluaju i listu onih, koje bi trebalo
izbegavati.

Kada zavrite, moete prei na svoju dijagnozu.

SAVET

Ako elite da uspeno postavljate


dijagnozu, bie Vam potrebno dosta
redovne vebe.

Pregledajte ukuane i, s vremena na


vreme, proveravajte njihov jezik i puls.

Svakodnevno pratite promene na svom


jeziku i na pulsu.

Zapiite ako je nekog dana neto bilo


dosta drugaije nego to je inae.
Probajte da otkrijete ta je uzrok
odstupanju: nagle promene vremenskih
prilika, hrana, neka preterana aktivnost,
emocije?

UPOZORENJE

Sve informacije u ovoj knjizi su


iskljuivo za linu primenu.

Nemojte pokuavati da leite ovom


metodom, jer je za to potrebno
odgovarajue obrazovanje i praksa.

Lekari zapadne medicine mogu koristiti


neke od metoda, ali se preporuuje da
zavre odgovarajue kurseve, gde e
moi detaljnije da se upoznaju sa
materijom, pogotovo sa dijagnozom
pulsa i tumaenjem simptoma
simptomi se ne mogu tumaiti po
zapadnoj medicini niti e krvna slika rei
bilo ta o stanju organa.
Godinja doba

Kako se na ivotni stil menjao, skoro i ne dolazimo u dodir sa godinjim dobima. Putovanja u druge
klimatske zone, klima ureaji, centralno grejanje i usavrena izolacija na graevinama nam to ne
dozvoljavaju. Ali, bez obzira koliko mislili da smo udaljeni od prirode, na Qi jo uvek radi kako to priroda
nalae.

ivot u ravnotei sa godinjim dobima je garancija za dobro zdravlje. Normalno je da u prolee budemo
aktivniji, nakon to smo dosta vremena provodili u zatvorenom prostoru za vreme zime.
Za vreme leta moemo da se opustimo na toploti sunca i bukvalno napunimo baterije (paljivo, esto se i
prepunimo), a u jesen je ve vreme da se pripremamo za zimu.

Kako je svako godinje doba povezano sa jednim elementom, karakteristike tog elementa mogu da budu
slabe take kod pacijenata, kod kojih je taj element ve dominantan.
Tako su, na primer, vodeni tipovi ljudi, osetljiviji na zimu i hladnou uopte, a ljudi kod kojih preovlauje
metal mogu imati oseaj da se bukvalno sue im naie jesen.

Ljudi su navikli da ive u odreenim klimatskim zonama i kako se globalna klima sve vie i bre (nego to
mi moemo da pratimo) menja, vreme je svake godine sve nestabilnije. Tako se susreemo sa ogromnim
razlikama u temperaturama za samo par dana, a to prouzrokuje oboljenja uzrokovana klimom. Takoe,
nije prirodno da se, recimo, eskim preseli u mediteransku klimu. Za to bi mu trebalo dosta vremena za
privikavanje i godine kroz razne klimatske zone na putu do mediterana.

S obzirom da sve ee zimi putujemo u veoma tople krajeve, nije redak sluaj da tamo oboljevamo od
raznih crevnih oboljenja i kad se vratimo dobijemo teke prehlade, jer su nam pore jo uvek otvorene i ne
stvaraju nikakvu prepreku za hladnou.

U prolee se pojavljuje energija, koja se u toku zime krila u zemlji i to je period velikih promena. Ovo je
vreme vetra. Kineski znak za vetar (feng) pokazuje jak udar vetra, koji nosi malog insekta, to takoe
simbolie bolesti koje donosi vetar. Pokazuje veoma jako kretanje (energije ili patologije), ili nedostatak
istog. Energija je tada impulsivna i kree se na gore.

U ovo doba godine smo posebno osetljivi na hladnou, virusne infekcije, zarazne bolesti (boginje, arlah,
tuberkulozu) i alergije. Potrebno je da oblaimo toplu odeu i da se pazimo od promaje, pogotovo predeo
oko vrata i grudi. Pogotovo metalni tipovi i ljudi podloni prehladama bi trebalo da uzimaju namirnice i
bilje koje jaa Qi i plua.
Treba planirati aktivnosti na otovrenom i jesti manje. Takoe je sada najbolje vreme za detoksikaciju.
Kura sa surutkom ili sveom salatom i ajevima e regenerisati, oistiti i podmladiti organizam.
Najbolja je svea, slatka i ljuta hrana, koja se kuva kratko, na visokim temperaturama.

Ako posmatrate bebe, ili sasvim malu decu, moete videti kako izgleda prirodan raspored spavanja. U
prolee treba ustajati ranije i ranije odlaziti u krevet.

Prolene bolesti u kineskoj medicini i njihova prevencija


Svako godinje doba je povezano sa odreenim elementom i svaki element ima svoju manifestaciju,
kako spoljanju kroz klimu, tako i unutranju kroz emocije, ponaanje, boje, ula, organe.
Prolee pripada elementu drvo i to je jedini element koji ne postoji u zapadnim filozofijama. Ne misli se
na drvo kao gradivni element, ve na ivo drvo koje raste iz zemlje.
Smatra se da je ovo jedini element koji ljudi vremenom izgube i ba zbog toga je manifestacija
detinjstva, slobode i fleksibilnosti.
Deca su ista i bez predrasuda, ona prihvataju, analiziraju, kreu se i ue.
Onog trenutka kad izgubimo te kvalitete, izgubili smo i detinjstvo kao i drvo.

Ukoliko doe do poremeaja, to je najee u prolee, obino ima neke veze sa jetrom i unom kesom
ili sa vetrom koji je uspeo da prodre u organizam.
Upravo zbog toga je ienje najpotrebnije u prolee, da bi jetra ostala ista i fleksibilna od stanja jetre
zavise mnogi nai stavovi.

Ako doe do nagomilavanja vetra, esto se to dogodi u toku jeseni i zime a vidi se kad proe zima.
Kod dece se tada najee pojavljuju epidemijske bolesti kao boginje, zauke, a kod svih je krajem zime
period kada se najlake prenosi grip.

Vetar kao patologija ne postoji u zapadnom svetu ukoliko se ne govori o promaji.


Meutim bolesti koje se javljaju zbog vetra nisu ni malo lake za leenje, naprotiv, najee u zapadnoj
medicini spadaju u neizleive.
Alergije su tu na prvom mestu, kao i astma, razni psiholoki poremeaji i napadi (epilepsija, depresija,
razne psihoze jetra je organ besa, histerija je sada najjaa ukoliko jetra nije dovoljno jaka), ali i razna
kona oboljenja. Pogotovo suve promene sa svrabom su tipine za prolee i vetar, kao i gnojne promene
takoe obino sa prisustvom svraba. Psorijaza, ekcemi, irevi i akne se u prolee hrane naom
energijom i veoma ih je teko iskoreniti, jer vetar postoji u svim godinjim dobima i nekada se ti
poremeaji manje primete, ali se brzo ponovo jave u svoj svojoj snazi.

Reumatska oboljenja esto u ovo doba postanu nejasna.


Bolovi koji su u toku zime uglavnom bili stalni ili se vraali u odreeno vreme sada gube svaki red
dolazi do etajueg bola, nekada je lake, nekada boli nepodnoljivo.

Pre svega bi se moglo rei da bolest prati kretanje vetra u telu.

Ono to najbolje moe pomoi kod ovakvih problema jeste korekcija ishrane i pre svega namirnice koje
iste jetru i unu kesu, kao i one koje uvaju energiju i eliminiu vetar.
Ve pred kraj zime je vreme da se povea unos aromatinih namirnica i zaina.
Lukovica komoraa, miroija, kim, sve umbir, celer... sve su to namirnice koje e pomoi da se izbaci
viak vetra. Sve to je aromatino, blago ljuto i toplo e pomoi da se pore lepo zatvore i sprei dalji
ulazak vetra u telo.

Posle toga se moemo skoncentrisati na hranu koja jaa element drvo.


Tu spadaju svi mladi izdanci klice, samoniklo bilje, perun, pilee meso, cremu, potoarka, list
maslaka.
Takoe su nam potrebne one namirnice koje uvaju energiju i jaki su antioksidanti : kupina, ribizla,
malina, jagoda, borovnica svo tamno bobiasto voe i pre svega sok od njega.

Ukoliko je jetra previe optereena, terapija gladovanjem je najbri i najefikasniji nain da se problem
rei. Tkivo jetre se obnavlja i mogue je veoma ubrzati ovaj proces za vreme posta. Nakon toga telo je
spremno da se izbori sa vetrom i predstojeom godinom.

Ono to veina ljudi radi jeste da zanemaruje simptome koji se javljaju jer niko ne ume da ih pripie
nekoj bolesti. Tako su oseaj vibracije, golicanja ili trnjenja na koi povezane sa vetrom, oko koje igra,
dlan koji svrbi, oseaj da se neto kree kroz kosu na glavi su esto prvi znaci da postoji problem sa
vetrom.
Ve kad se oni jave potrebno je pristupiti leenju tog stanja.
Tako je vreme za leenje alergija ili konih bolesti u jesen ili u zimu.
U prolee obino terapija nema efekta i tad je ve kasno.

Ukoliko neko ima neki od simptoma bitno je da se na vreme krene sa eliminacijom vetra iz meridijana i
sa jaanjem organizma. Deava se veoma esto da nakon terapije sprovedene za vreme zime, kad doe
prolee bolest se jednostavno ne pojavi ponovo.
A svakako vredi vratiti deiju razdraganost i malo iri pogled na svet to bi trebalo iskoristiti upravo
sada pre nego zamirie prolee.

Kako gladovanje moe pomoi?


Pored mnogih metoda koje na naim prostorima uopte nisu poznate, retko se govori i o medicinskom
postu. Nekoliko godina unazad terapeuti su uvideli mo gladovanja pa je sve vie knjiga o toj temi, a
dani koji slede su pravo vreme da se ova metoda i primeni.

Ve je prevazieno miljenje da je post neto neprirodno s obzirom da ima mnogo starih tekstova koji
upravo govore o dobrovoljnom odricanju od hrane u neko doba godine. esto je to bilo prolee, jer je
polako nestajalo hrane a ljudi su se pripremali za rad posle zime koju su uglavnom provodili jedui
obilne obroke. U nekim kulturama se postilo pred svaku promenu godinih doba. Tako se organizam
oslobaao starog i loeg i punio se novom energijom.
Mnoge religije su takoe primile post kao lek za duu, pa nije bitno samo postiti fiziki, nego je bitno
oistiti i srce i pratati odrei se svog zaostalog otrova.

Pogotovo u srednjem veku je post bio omiljena medicinska metoda zajedno sa ventuzama i pijavicama.
Posle toga je odjednom zaboravljen i poetkom dvadesetog veka, lekari tog vremena su otkrili post kao
jedinu metodu za leenje tadanjih civilizacijskih bolesti.
Prvo je prihvaeno u Americi gde je doktor Henri Taner na sopstvenom primeru pokazao delovanje
posta od 42 dana i time sruio veoma loe miljenje javnosti o terapiji gladovanjem.
U Evropu je post vratio doktor Oto Buhinger, takoe traei lek za reumatoidni artritis, koji ga je uinilo
nepokretnim i nesposobnim za rad. Nakon posta se vratio na posao i radio do svoje 88. godine kada je i
umro i bavio se iskljuivo ovim nainom leenja.

Dakle, kako deluje post?


Za vreme posta se dobrovoljno odriemo vrste hrane i raznih zavisnosti, kako fizikih, tako i psihikih,
pa se sasvim prekida unos nikotina, alkohola, gledanje televizije... prekidaju se loe navike i telo i duh
pripremaju za ienje i regeneraciju.
Posle dva dana bez hrane, organizam se prebacuje u stanje mirovanja ili hranjenja iz unutranjih rezervi.
U tom trenutku se sniava krvni pritisak, rastereuje se srce i krvotok, izbacuje se nagomilana tenost. U
ta prva dva dana telo se organizuje ponovo i samo odbacuje materijal koji moe da se iskoristi za
sagorevanje.
To je uvek ono to je najgore: mokrane soli i kiseline, teki metali, viak masnoe, loe ili degenerisane
elije...

Telo takoe poveava proizvodnju endorfina hormona sree, pa za razliku od prisilnog gladovanja,
dobrovoljno gladovanje uglavnom je povezano sa euforijom i neverovatno dobrim raspoloenjem.
Dnevno se gubi u proseku 400g na teini i to sve dok se telo ne oslobodi svega to ga optereuje, tako
da kada prestane pad teine, obino je vreme da se prekine post, to se deava izmeu petog i desetog
dana posta zavisno pre svega od telesne mase osobe koje posti kao i toga koliko je organizam
zagaen.
Za vreme posta se pojaava imuni sistem poto se klistirom redovno prazni i isti debelo crevo, pa je
telo u stanju da se oslobodi svih otrova, ak i onih najotpornijih koji se kod nekih ljudi nalaze u crevima
godinama u polu raspadnutom- polu konzerviranom stanju.

Tako je post s jedne strane odlian nain da se na lak nain oslobodimo od dugogodinjih zavisnosti i s
druge nov nain da se u svako doba sauva i vrati dobro zdravlje. Najvie delovanja pokazao je kod
oboljena kao to su: astma, neurodermitis, sve vrste reume, pogotovo kod akutnih reumatskih napada,
sve vrste alergija, visoki krvni pritisak, sve vrste upala, psihiki zamor i nedostatak volje, problemi sa
koom akne, ekcemi, kao i kod dijabetesa tipa II i horninih upala krajnika i zuba.

Zdravim osobama se preporuuje jednom godinje radi ouvanja zdravlja i regeneracije elija, dok se
osobama koje imaju neko oboljenje post preporuuje ee ili bi bilo dobro sprovesti dui post u jednoj
od klinika koje se bave voenjem i nadzorom za vreme terapije.
Na alost kod nas nema takvih klinika, ali ima terapeuta koji organizuju razne seminare i nude podrku.
Pre i za vreme posta obavezna je provera zdravstvenog stanja i dobro je imati lekara koji e pratiti
pacijenta za vreme kure. Kada su u pitanju zdrave osobe, post je u blaoj formi pa je dovoljno imati
terapeuta koji e bar prvi put voditi post, pregled pre posta je meutim obavezan i ovde.

Obino ljudi svoj prvi post vide kao vanu prekretnicu u svom ivotu, pa ga tako treba i shvatiti i tako mu
i prii.
Verujem da je vie ljudi sebe promenilo za vreme posta nego to su to uinili oni koji nikada nisu postili.
Duhovno buenje i izotravanje uma i ula ostavljaju na ljude toliki utisak, da retko ko nalazi rei da
opie intenzitet oseanja koja se javljaju.
Nakon oslobaanja uma, sledi reorganizacija i ovde, pa se ljudi esto toliko promene da ih okolina ne
prepozna. Svi govore o bacanju starih navika, ubeenja, strahova, sumnji... svi govore i o neverovatno
jakom samopouzdanju, oseaju da konano neto rade za sebe i da sebi konano mogu pomoi da budu
ono to jesu. Bacaju maske koje su sluile da bi se pokazali svetu i postaju ono to jesu: skromna,
srena, prizemna bia, koja sreu crpe iz samog sunca ili svog disanja a iz posta sa sobom ponose neku
mudrost koja drugima deluje nedokuiva.
Ono to se stvarno desilo jeste ienje na svim nivoima. Kada se izbaci otrovno i strano i optereujue,
ostaje bezbrinost, lepravost i velika volja za delanjem i promenama u ivotu.

Koja metoda je najbolja za mene?


Postoji vie naina kako sprovesti post i svakoj osobi prija neto drugo. Nekima je dovoljna neka blaa
metoda, dok su drugi spremni na premetanje svih kockica u svom ivotu i odluuju se na totalni post.
Obino od samog poetka znamo ta je bolje za nas.

Post se deli da delimian ili totalni post.


Delimino se moe postiti uz supe, sokove, voe, surutku, pirina ili u pojedinanim danima, tj jednom
nedeljno.
Totalni post jeste na vodi, ajevima, biljnim sokovima ili sokovima od voa i povra.

Post na vou
Relativno jednostavna forma posta. Dnevno se uzima 5 vonih obroka, ili od sveeg ili od dinstanog voa
i pored toga se dosta pije.
Na vou poste obino ljudi koji se boje da nee izdrati totalni post ili oni kojima to lekar zabrani ukoliko
imaju neko tee oboljenje koje je potrebno kontrolisati.

Post na pirinu
Uglavnom slui kao mogunost da se iz organizma izbaci viak tenosti i da bi se vratila bazna sredina.
Pirina je inae jedina itarica koja i pored poliranja zrna zadrava jedan deo vitamina B, pa zbog toga
spada u bazne.

Post sa surutkom
Veoma blag nain da se povrati zdravlje. Surutka je dobro poznat lek i pomae kod izbacivanja
mokranih soli, mlene kiseline i nagomilanih tekih metala u telu. Post sa surutkom se pogotovo
preporuuje obolelima od gihta, reume kao i od konih bolesti, naroito akni. Ukoliko je dolo do
trovanja nekim metalom ili hemikalijom, rezultati se nakon kure surutkom vide jako brzo.
Inae, jako je bitno da je surutka dobrog kvaliteta, po mogustvu svea ako se uzima u tenom stanju ili
u prahu. Ako surutka nije svea, moe se desiti da doe do nagomilavanja mlene kiseline, koju bi
surutka inae trebalo da izbaci iz tkiva, pa se ovde preporuuje opreznost.

Post na supi
Misli se na vodu koja ostane posle kuvanja povra. Dodaje se iskljuivo svee povre, dosta zainskog
bilja i ne soli se.
Dobra strana ovog naina posta jeste ta to se tkivo veoma dobro isti. Mana je to mnogo podsea na
supu i to neki ljudi ne mogu da odole pa prekre post.

Brojsov post
Moda najpoznatija metoda totalnog posta u svetu. Brojs je svojom metodom leio ljude obolele od
kancera i u njoj kombinuje Buhingerovo i Knajpovo uenje. Princip je da se gladovanjem koje traje 6
nedelja izgladne elije raka. Za to vreme dozvoljeno je piti samo sokove od lekovitog bilja i povra
svee ceene ili specijalne iz BIO produkcije koji se pakuju u te svrhe.

Buhingerov post
Ovde su od napitaka dozvoljene samo neke vrste aja kao i voda. Buhingerov post se obino sprovodi u
klinici i tada traje do 6 nedelja a u kunim uslovima traje od 5-7 dana i odlian je kada su u pitanju
hronine bolesti, upale i simptomi koji po zapadnoj medicini ne pripadaju ni jednoj bolesti.

Post po Hildegard
Hildegard je bila sestra u srednjovekovnom katolikom manastiru.
O njenoj metodi se malo zna, ali se sve ee prouava na zapadu, a i istok je veoma zainteresovan.
Kako se bavila i duhovnom higijenom, Hildegard je u post uvela neka dodatna pravila. Na ienje
duha se polagalo isto koliko i na ienje tela. Obino se postilo sa dosta ajeva, a jedinstveno je i to to
je njena metoda najblia istonjakim metodama. Naime, Hildegard je menjala plan posta zavisno od
dijagnoze koju je postavljala, pa je to verovatno jedina poznata lekarka sa zapada koja je imala
individualni pristup. Pored toga, bilo je obavezno korienje lekovitog bilja, kupki, kao i specijalnog vina
za srce, koje se uzimalo da ne bi dolo do prejakog opadanja krvnog pritiska.

Post na ajevima
Ovo je najekstremniji ali i najlaki nain da se telo regenerie i to bez problema koji se javljaju ako se
uzima neki ukusan napitak ili supa.
Vodi se rauna o tome koji aj kako deluje i ovo je verovatno najbolji nain da se posti po prvi put.
Najee je ljudima lake da se odreknu svega nego da se ogranie samo na jednu namirnicu ili vrstu
hrane/pia.

Pravila posta:
Post se moe sprovesti nekoliko dana za redom ili jednom nedeljno i bitno je potovati pravila.
Ukoliko se posti jednom nedeljno, odabrani dan se mora odrati i efekti poinju dobro da se vide posle
6-8 nedelja, a ukoliko se posti tokom cele godine na ovakav nain, veoma se dobro moe izvesti
prevencija od svakavih boljki.
U tom sluaj moe se izabrati jedna metoda (samo voe, ajevi, sokovi, pirina) ili se one mogu menjati
zavisno od godinjeg doba i raspoloenja.

Ukoliko se odluite na dui program posta bitno je da imate dobrog terapeuta kao podrku i da se
uverite da ste zdravi, tj. da ne postoje kontraindikacije (trudnoa, dojenje, bulimija ili anoreksija,
zavisnost od droge. Deca naravno ne smeju da poste ali mogu da poste jednom nedeljno uz voe i
pirina). Ukoliko se posti samo radi smanjenja telesne mase, onda ne treba postiti jer dolazi do jojo
efekta, s obzirom da je dijeta povezana sa stresom i odricanje od hrane samo gura organizam u jo veu
krizu post je mogu samo ako je cilj rastereenje organizma i u tom sluaju je OBAVEZNA supervizija i
voenje posta od strane strunog lica koje moete kontaktirati svakog dana.

Redovno ienje debelog creva je obavezno (obino svakog drugog dana posta).

Kretanje i sport su sastavni deo svakog posta i obavezni su, da bi telo mobilisalo otpad a ne miinu
masu. Ovde se preporuuju kardio vebe, ples, plivanje, etnja, vonja bicikla... nikako teki treninzi
snage ili sprint.

Naravno, gladovanje nije za one koji se bave odgovornim poslovima ili direktno odgovaraju za druge
ljude. U tom sluaju dozvoljeno je postiti samo na odmoru, dok ostali mogu da poste veoma lako i dok
rade.

Ono to je najbitnije jeste reiti i dobro isplanirati par dana za gladovanje. Kraj zime je obino najlaki
period za jednu ovakvu kuru i priprema nas na nezaboravno prolee, moda takvo kakvo nismo doiveli
od kada smo bili deca i sve oseali istim i izotrenim ulima.
Na ta god da se odluite, u rukama Vam je verovatno jedno od najmonijih orua za ouvanje zdravlja.
Treba to shvatiti ozbiljno i iskoristiti da probudimo zdravlje u sebi i vratimo vitalnost i volju.

Leto je puno energije, voe zri, topli dani i noi nas ispunjavaju ivotnom energijom i radou.

Sada je Yang energija na samom vrhuncu. Toplota daje energiju, aktivira i osvetljava. Meutim vatra
razara to je toplota koja je izgubila kontrolu, zato posebno treba zatititi srce, koje je veoma osetljivo na
jaku toplotu.
Ne mora se doi do sunanice, dovoljan je toplotni udar, koji je podmukao i zbog toga opasan. Pacijent je
sasvim zbunjen, pria nepovezano i mnogo se znoji (srce kontrolie govor i znojenje).

Ljudi ovog tipa moraju da paze i da se ne izlau prejakoj toploti (i unutra i spolja), a ako se jave simptomi
koji ukazuju na to da se vatra preterano iri, potrebno je da koriste namirnice i bilje koje umiruje duh i
izbacuje otrove.
Preporuuju se namirnice jakih boja, zaini, hrana koja je kratko kuvana, sa puno vode i malo soli.
Najbolje je piti tople napitke i uzimati male i lagane obroke.
Za vreme leta se ustaje ranije i lee kasnije.

Kako da se ponaamo leti?

Oduvek se podrazumevalo da ovek kao deo prirode treba da ivi sa njom i po njenim pravilima.
Kako skoro i da nema vie prolea i jeseni, susreemo se sa naglim promenama vremena i period koji
nam je sluio za privikavanje nam je jo uvek preko potreban. S obzirom da nismo u mogunosti da
pratimo promene u prirodi, moramo joj se ponovo prilagoditi koliko je to samo mogue.

Nema efikasnog sredstva koje e nam olakati boravak u kolima ili prevozu za vreme leta niti nekog koje
bi nam pomoglo kad izlazimo iz prostorije u kojoj je klima ureaj podeen na jezivih 16 stepeni kad je
napolju 35.

Ono to moemo jeste da ajevima, ishranom i primenom znanja iz akupresure ojaamo organizam i
pripremimo ga za leto.

Na toploti se otvaraju pore na koi i gubi se dragocena tenost. Pogotovo je teko kada je vreme sparno
a mi smo u prevozu i bez vazduha.
Problem nastaje i kada uemo u hladniju prostoriju. Onda se pore zalede i ostanu otvorene (poto je
organizam spreman za leto i to je normalno stanje). Hladnoa i promaja koje uu u telo stvaraju niz
tegoba a najbezopasnije su vrtoglavica, nesvestica, glavobolja ili krvarenje iz nosa.
Hladni napici ili hrana takoe nee pomoi jer onda odbrambeni sistem mora da bira hoce li da zagreje
eludac ili da rashladi kou pa se moe javiti iznenadno znojenje i gubitak svesti.

Raznim ajevima moemo pomoi organizmu da se lake prilagodi.


Sledea meavina je izuzetno ukusna i efikasna u borbi protiv vruine:
1 kaika ipka (nadoknauje tenost i uva je)
1 kaika hibiskusa (dri pore pod kontrolom i uva tenost pomae da se smanji znojenje)
kaiice imbira (jaa trostruki greja i odbrambeni sistem vraa porama i koi sposobnost
prilagoavanja)
1 kaika matinjaka (oputa miie, pore, glatku muskulaturu i izuzetno je dobar za krvne sudove)
2-3 kesice rooibos aja crveni grm (stvara tenosti, umiruje digestivni trakt, jaa slezinu i krv, razreuje
limfu i pomae ienju organizma)
3 dl soka od ribizle, borovnice, kupine ili vianja (mnogo dobrih efekata bobiasto voe ini da se
pobolja kvalitet krvi i sauva tenost preduhitri dehidratacija, najbolji antioksidanti!)
Posebno skuvati pola litra zelenog aja (antioksidant, dri cirkulaciju pod kontrolom, rashlauje i vraa
energiju ka dole poto energija na vruini ima tendenciju da se kree ka gore i stvara razne simptome
zbog vika toplote u telu)

ajeve i umbir preliti sa 4l vrele vode i ostaviti da stoji 20 minuta.


Procediti i dodati zeleni aj i sok. Moe se zasladiti sa 2-3 kaike meda ili malteksa (med i malteks, kao i
smei eer jaaju krv i slezinu i uvaju tenost.
Ovaj napitak se ne pije hladan ve treba da je na sobnoj temperaturi.
Moe se dodati i aj od brusnice.
Ako se doda par kaika jabukovog sireta, ovaj napitak e biti od velike koristi u pregrejanom autobusu
ili pre nego to iz rashlaene prostorije izjurite na ulicu.
Dobro je to se moe piti umesto vode i u veim koliinama jer nadoknauje elektrolite i jaa otpornost.

Ono to takoe moemo uraditi jeste da poveamo unos osveavajuih namirnica i onih koje stvaraju
tenost. Salate, voe, masline, boza, sojino mleko u raznim kombinacijama sa voem, tikvice, orbe sa
mnogo biljnih zaina, alge, i slatke namirnice (itarice, bundeva, krompir, orasi i semenje, sve vrste
kupusa kao varivo ili salata sa susamom, argarepa, celer, peurke) su perfektna hrana za organizam
koji se prilagoava promenama. Zbog toga sve treba konzumirati na nekoj srednjoj temperaturi (supe se
takoe jedu mlake, jedino boza se pije blago rashlaena).
Jedna hladna gorka kafa moe pomoi kod izuzetno jakih reakcija na toplotu kao to su jake vrtoglavice,
napad migrene, krvarenje iz nosa, munina sa eljom za povraanjem, iznenadna malaksalost i slabost u
nogama. (1 kaiica jabukovog sireta u kafi pojaava efekat).
Jabukovo sire sa medom je provereno sredstvo protiv raznih boljki a jedno je od efikasnijih i kad se radi
o nadoknadi elektrolita i zatiti od preteranog znojenja.

Trei deo pripreme ini refleksologija. Stopalo, koje je najudaljeniji deo od tela ima na sebi take i zone
preko kojih se deluje direktno na organe.
Ovo se veoma dobro moe iskoristiti.
Masau stopala moete izvesti sami ili se prepustiti profesionalcu. Noge treba rasteretiti i pripremiti za
tretman. Blaga kupka sa eterinim uljima koja pojaavaju cirkulaciju (ruzmarin, bergamot, citrusi...) e
biti odlian uvod u masau a hladna kupka posle masae e pripremiti ceo organizam za ono to sledi.
Naime, hladna kupka vie puta u toku dana (posle masae ili bez nje) mnogo jaa otpornost tela i krvne
sudove a samim tim moe spreiti kolaps.

Puta se blagi mlaz vode (najbolje iz bokala ili creva ne iz tua) prvo preko levog stopala, pa preko
desnog. Polako se podie dok se ne doe do kolena.
Nakon toga stopala se sputaju u hladnu kupku na par minuta.

Ovaj nain rashlaivanja je trajniji i efikasniji od bilo kog hladnog napitka ili klima ureaja a nije ni malo
opasan.
Da bi se pojaao efekat u kupku se moe dodati i aka morske soli kao i par kaika aja od nane i 1 kaika
aja od alfije.
Redovnom primenom organizmu se vraa potrebna energija za prilagoavanje spoljanjim uslovima i u
stanju smo da bolje podnesemo sve promene.

Sva ostala poznata pravila takoe treba potovati. Nema vie posebno osetljivih osoba na promenu
vremena, promene su tako jake da svi snosimo posledice, nebitno da li to primeujemo ili ne.
Ukoliko moemo da utiemo na temperaturu u prostoriji, klima ureaj treba podesiti tako da razlika od
spoljanje temperature ne bude vea od 4-8 stepeni (8 je maksimum!!!). Pre svakog izslaska na ulicu
treba provesti par minuta u ulazu da bi se kardiovaskularni sistem prilagodio i da ne bi dolo do kolapsa.
U letnjim mesecima je poeljno da stalno imamo neto slatko kod sebe (suvo voe, slatki od meda i
susama...) i flaicu dobrog aja (ili gore navedene meavine ajeva). Ako se pije previe vode, moe doi
da trovanja vodom zbog gubitka elektrolita i minerala aj nadoknauje oba (paljivo, neki ajevi
jaaju izbacivanje tenosti).
Tenost treba uzimati na svakih par minuta po gutljaj kod izuzetne vruine a u hladnim prostorijama se
treba zatititi toplijom odeom.
Koliko god da nam je ugodno uz klimu, na organizam je podreen klimatskim uslovima u kojima ivimo.
Telo zna da je leto i tako se i ponaa nezavisno da li smo napolju ili u rashlaenoj prostoriji.
Sebe moemo zatititi tako to emo svesno potovati pravila prirode i iskoristiti odbrambene
mehanizme koje na organizam ve ima.

Za vreme prelaznog perioda izmeu godinjih doba smo posebno podloni oboljenjima. Prelazno doba je
kao transformacija Yina i Yanga i ne deava se odjednom. Ono pripada zemlji i taj element je odgovoran
za transformaciju, tako da se svaki element vraa zemlji, pre nego to nastane neto novo (sledei
element). Slabost slezine je obino najvie odgovorna za nau podlonost bolestima i sree se ba
esto; moda je to i najea dishramonija od kada jedemo denaturisano i civilizovano.

Potrebno je paziti na probavu. Potrebno je jesti sporo, oputeno i redovno. Stres mnogo slabi slezinu a
najbolje (i najslae) namirnice za nju su integralne itarice i povre.

Jesen sa sobom nosi bistrinu i jednostavnost i vreme je da se pripremimo za zimu. To je doba sue, kad
se energija kree ka unutra i dole. Takoe, puls sada postaje dublji. Ako se puls sada nalazi na povrini,
znai da pore nisu zatvorene i da se moemo veoma brzo prehladiti.

Kao i lie, i naa koa postaje suva i naroito plua i debelo crevo sada pate od sue. Ako u kui postoji
centralno grejanje, plua e mnogo patiti ako se ovo ukljui prerano. U jesen se uvek mora paziti, da
vazduh u kui bude dovoljno vlaan.

Metalnim tipovima godi bilje koje jaa plua i koje vlai plua i tanko i debelo crevo. Hrana se mora
pripremati paljivo i veoma je bitno da godi ulu mirisa. Namirnice se najbolje peku ili se kuvaju due na
manjim temperaturama. Postepeno dodajte kisele, slane i gorke namirnice.

U jesen se ustaje kasnije i lee kasnije.

Kako su dani prilino kratki, zimi najvie vremena provodimo unutra. Vie razmiljamo i okreemo se ka
sebi i sve smo manje aktivni. Puls je sada duboko.

Voda je element kome pripada zima, ona je odgovorna za hlaenje i vlanost. Kako se voda uvek kree
ka najnioj taki, moe delovati na dva naina. Tako, voda moe da hrani korenje, ali i da prouzrokuje
blokadu (kada je slaba cirkulacija). Ako se ne kreemo dovoljno, voda stagnira. Zimi energija ide duboko
u telo i tamo eka prolee; tako je priroda vode hladna.

Hladnoa moe mnogo usporiti cirkulaciju Qi-a i krvi, i poto hladnoa kontrahuje, esto oseamo bolove
u kolenima, nogama i leima, jer se zateu miii i tetive.
Poto voda kontrolie beiku i bubrege, preterana hladnoa im kodi, pa se onda mogu videti vee
koliine urina i dolazi do zadravanja vode u telu, pogotovo u nogama.

Kod unutranje hladnoe treba uzimati bilje koje jaa Qi i Yang, a ako ima bolova, i ono koje pokree Qi i
krv.
Toplota, mir i ouvanje toplote su najvaniji, zato je najbolja topla i ukusna hrana, bareno povre na pari,
morska so, gorke ili fermantirane namirnice, kao Miso. Hranu je potrebno kuvati sa malo vode i dugo, na
niskoj temperaturi.

Zimi se kasnije ustaje i ranije ide na spavanje.


Priprema za zimu

Dobro zdravlje se uvek postie prilagoavanjem prirodi, to je u vreme zime posebno vano zbog
uestalijih prehlada kao i zbog sezone gripa.
to je vie stresa u ivotu, to je manje vremena da se posvetimo sebi i adekvatnom ponaanju,
oblaenju, ishrani...
Moemo se uvek osloniti na sunce. Zimi dan krae traje pa bi bilo dobro sve zavriti dok je svetlo i
odmarati vie. Kao to se kod drvea sok zimi povlai u dubinu, tako se i kod ljudi povlai energija.
Ostaje na povrini uglavnom wei qi (ili odbrambeni i) ili bi trebalo da je tako.
esto svojim nainom ponaanja ne dozvoljavamo da se telo pripremi za zimu. Pretople prostorije i
odea, kao i denaturisana ishrana ine da pore ostanu otvorene pa tako gubimo dragocenu energiju a u
telo neometano mogu da se uvuku hladnoa, vlaga i vetar.
esto se to i ne ispolji odmah, ve kad nastupi sledee godinje doba a tad je sve napredovalo ka
unutranjosti tela i simptomi su znatno jai nego na poetku.

Potrebno nam je toplo okruenje sa puno sveeg vazduha. Prostorije u kojima boravimo ne bi trebalo da
su pretople pogotovo ako se unutra dosta kreemo, onda temperatura treba da je i koji stepen nia
nego kod kue.
Spavanje sa sasvim zatvorenim prozorima nije zdravo kao ni spavanje pored irom otvorenog prozora.
Najbolje je ostaviti otvoren prozor sat vremena pre spavanja i onda ga zatvoriti do jutra. U toku dana
treba redovno provetravati.
U najboljem sluaju emo od pretoplog vazduha biti pospani i bezvoljni i dobiti veoma gustu i usporenu
limfu, meutim ukoliko je stalno pretoplo, onda e pore ostati otvorene da bi smo se lake znojili i prvi
izlazak na hladnou e napraviti problem.

Zimi se moemo kretati kao i leti i samo treba voditi rauna da smo dobro obueni. Vuna je jo uvek
najbolji materijal za zimsku odeu. Treba izbegavati materijale u kojima se mnogo znojimo ili koji nas ne
mogu dovoljno zagrejati.

Sladoled ili aj?


U zimu kao i leti treba izbegavati ekstreme. Naravno, ako je ishrana usklaena i neutralna sa
preovlaujuim toplim namirnicama i te kako se moe uivati u sladoledu ili vruem aju. Zimi se posle
aja moe uzeti neto kiselo (ili se moe aj popiti sa limunom) kako bi se pore zatvorile, pogotovo ako
se pije neposredno pre izlaska napolje.

Dodatak toplih zaina e mnogo pomoi da ojaamo wei qi kao i da se zagrejemo. Zaini kao origano,
karanfili, anis, komora, kim, cimet, biber, senf, ruzmarin, majina duica i umbir ne samo da dosta
poboljavaju ukus hrane, oni je i obogauju yang energijom koja je potrebna da organizam funkcionie
nesmetano zimi.
umbir je pogotovo delotvoran kod borbe protiv raznih virusa pa se moe dodavati i u slana i u slatka
jela i u napitke.
Ono to bi bilo najvanije jeste smanjenje obaveza i pravilna ishrana. Topao doruak e obezbediti
energiju za vei deo dana i uinie da zima ostane ono idilino godinje doba koga se uvek rado seamo.
Dobro zainjen kompot sa nekom od itarica e nahraniti sve organe.
A kao napitak treba izabrati neki aromatian aj. Veina toplog bilja se slae i po ukusu, pa je svakome
preputeno da bude kreativan i napravi svoju meavinu za zimu.

Jedna od moguih je:


10g suvog bosiljka
10g komoraa
5g anisa
5g usitnjene kore cimeta (ne mleveni cimet)
5g karanfilia ili kardamoma

1 kafena kaiica se prelije sa pola litra vode i ostavi se da odstoji 20 minuta poklopljeno.
Nakon toga procediti aj, dodati malo umbira u prahu i malo meda.

Kakao sa zainima:
Najbolje je izabrati punomasni kakao (oko 20% masnoe).
Kakao se kuva gorak sa vodom (kravlje mleko stvara sluzi...eventualno koristiti pola sojinog mleka
umesto vode) ili sa pola kaiice eera.
Kad se zakuva u olju dodati malo cimeta, umbira i ilija piti vrue.
Kakao osim to greje, zajedno sa zainima pomae u odbrani od virusa i prehlada pa se moe piti vie
puta u toku dana.
Pomae da se podigne raspoloenje a veoma je delotvoran i u sagorevanju masnih naslaga i pokretanju
cirkulacije

Pet ukusa

Svaki element je povezan sa nekim ukusom. Kad neko ima dishramoniju, obino ima pojaan apetit za
namirnicama iz odreenog elementa.
Tako, osobe sa slabom energijom zemlje (ili slabom slezinom) imaju potrebu za slatkiima.
Zato je potrebno svakog dana uzimati male koliine namirnica iz svih elemenata, jer se tako postie
harmonija u telu i nema nepodnoljive gladi.
Ako se izostavi jedan element, ishrana organa nije potpuna i opet e doi do disharmonije. Pritom, nisu
bitne koliine namirnica iz odreenog elementa ve da se u toku dana pojede po neto za svaki organ.

Svaki ukus ima i svoj pravac kretanja. Alkohol i ljute namirnice se kreu ka gore i spolja, pa je, onda,
normalno da posle konzuma istog pocrvenimo u licu, ili se tu znojimo.

Suprotno tome, limun deluje adstringentno i uva energiju. Kiselo je dobro za ouvanje tenosti i zatvara
pore.

Zato je zabluda da treba piti alkohol kad se naete na velikoj hladnoi. On zagreje organizam na kratko, a
odmah zatim otvori pore i pusti svu toplotu napolje.
Ovde bi trebalo jesti kiselu, slatku i malo gorke hrane. Kisela zatvara pore, slatka daje energiju a gorka
zagreva.
Prosto, zar ne?
Crni ili zeleni aj u termosu sa malo jabukovog sireta i meda su moda ono to bi smo mogli nositi sa
sobom kad se kreemo zimi ili putujemo po snegu.
Kisela hrana ima Yin energiju, hladi, odgovara proleu, adstringentna je, ovruje (pozitivno), stvara
napetost (negaivno).
Primeri: grejpfrut, paradajz, piletina.

Gorko ima Yin energiju, hladi, odgovara letu, kree se ka dole, smanjuje eksces i pomae probavi, sui
vlagu (pozitivno), stvara suu (negativno).
Primeri: Cvekla, zelena salata, ra, rabarbara, kafa.

Slatka hrana ima u sebi Yang energiju, hladi ili greje, odgovara prelazu ili transformaciji, kree se ka gore
i spolja, moe da izbistri, uravnotei, vlai suu (pozitivno), stvara vlagu (negativno), stvara tkivo
(pozitivno).
Primeri: argarepa, bundeva, pargle, voe.

Ljuto je Yang, greje, pripada jeseni, kree se ka gore i spolja, podstie cirkulaciju i varenje, pojaava
znojenje, deli (energiju pozitivno) i raspruje (negativno).
Primeri: umbir, crni luk, rotkvice, pirina.

Slano ima Yin energiju, hladi, odgovara zimi, kree se ka unutra i dole, regulie tenosti, izbacuje otrove,
omekava (pozitivno), stvrdnjava (negativno).
Primeri: Alge, celer, ljuskari, soja sos, miso.

Zavisno od Vae konstitucije i disharmonija koje imate, svaki ukus e delovati drugaije nego kod ljudi
koje poznajete. Zbog toga je nemogue svima preporuiti isto.

Ono to je bitno, jeste da najpre prilagodite svoju ishranu klimi. Jedino tako se mogu napraviti liste
namirnica koje su dobre za svaku klimatsku zonu, za sve ljude u njoj. I opet, naravno, ima izuzetaka, kod
onih ekstremnih sluajeva, gde je neki element previe jak.
Napomena: Bez obzira na ekstremne klimatske uslove u kojima moda ivimo, ne sme se nikada
preterivati sa konzumom hladne ili previe tople hrane, ma kom elementu oni pripadali.
To e samo opteretiti organizam, pa umesto da se telo bori samo protiv spoljanjih uticaja, morae da se
bori i protiv onoga to smo mu mi dodali, jer nije u stanju da to preradi.

Tako je za kontinentalnu klimu najbolje povre, itarice, voe sa tog podruja, sve vrste mesa (ali ne
grilirane meso ne sme da zagori, zato je najbolje peeno , dinstano, ili kuvano), riba, jaja, suvo voe (ne
kandirano) i sve vrste oraha i semenja.

Namirnice koje treba izbegavati, ili sasvim izbaciti iz ishrane su: svakako duvan i alkohol
alkohol (ovo vai za sve
klime, mnogo sue i raspruju energiju), proizvodi od kravljeg mleka, pogotovo jogurt (previe hladi i
mineralnih
pravi sluz i stagnacije u telu), isto vai i za banane, narande i sve vrste mine ralnih voda (ove treba
konzumirati umereno i samo tokom leta), kafa (sui, ali je osobe, koje inae zadravaju tenost mogu
povremeno konzumirati povremeno znai najvie 1 oljicu gorke kafe dnevno i to samo kad zatreba).

Kafu je bolje zameniti kafom od itarica (koja je ak i zdrava) ili od ira (itarice su tople, a ir je
osveavaju, imajte to u vidu pri izboru kafe).

Naravno, aa vina s vremena na vreme nee koditi, ali neka to budu kvalitetna vina, bela ili crna.

Ako ne moete bez mlenih proizvoda, neka oni obavezno budu od ovijeg ili kozjeg mleka (ev. od
bivoljeg, ako ga moete nai mozzarella se pravi od ovog mleka i spada u tople sireve). I ovde treba
voditi rauna o tome da se ne preteruje. Svi mleni proizvodi e stvoriti sluz u meridijanima i
membranama, ako se jedu neogranieno, samo kravlje mleko taj efekat ima ve nakon prve kaiice.
Komad sira, velik kao supena kaika je sasvim dovoljan, i ne svakog dana. Ako se bojite da neete uneti
dovoljno kalcijuma, moete uzeti susam i alge! Alergije na susam su navodno najrasprostranjenije. Ipak,
uzmite u obzir da mnogi orasi i namirnice na koje su ljudi alergini imaju proteine, koji se ne podnose sa
pogodite im?
Pa sa proteinima iz kravljeg mleka. Ako nema njih, nema ni alergije.
Ve 3-4 nedelje nakon to ljudi sa alergijom izbace kravlje mleko iz upotrebe (toliko je neophodno da
proe da bi se organizam isistio od kazeina) alergije se znatno smanje a posle jo par nedelja obino
ieznu kao da ih nikada nije ni bilo.

Ne treba preterivati sa ljutom hranom. Ako se najedete mnogo krompira, bolee Vas stomak isto kao da
ste pojeli dva eksera, tako da nije bitno koliko je neto zdravo, ako u tome preterate.
Zaini, pogotovo oni aromatini su JAKO, JAAAAKO zdravi i oni e se postarati da nam Qi i krv
neometano teku. Ako ih ne konzumiramo, mogu se javiti sve vrste alergija, stagnacija i tumora. (maligni
od blokade krvi, a benigni od blokade energije i sluzi).
Ljuti zaini su veoma zdravi, ako se ne pretera sa njima.

Za one koji se boje zbog hemoroida nema boljeg naina da ih se oslobodite. Jedite svakog dana biljne
zaine i, s vremena na vreme, ubacite malo bibera, karija ili ilija.
Moe se desiti da hemoroid prokrvari, meutim u crevu se stvarno deava sledee:

Kod stagnacije hrane ili sluzi moe doi do propadanja organa, pa tako i creva. To znai da su sve
membrane i uplji organi u telu slabi. Tako se javljaju i hemoroidi.
Zaini, a pogotovo ljuta hrana, jaaju te membrane (a ljuta hrana najvie deluje na plua i debelo crevo).
Kad hemoroid prokrvari posle male koliine ljute hrane ili drugih zaina (velike koliine nisu preporuljive,
da opet naglasim), znai da su organi konano pronali energiju, koja im je bila potrebna. Debelo crevo
se na ovaj nain oslobaa tih kesica i one e zarasti, ako se nastavi sa uzimanjem zaina.

Takoe se ovako izbacuju nagomilane tenosti i sluz iz organizma. Rezultati su veoma brzi i zanimljivi!
Vlaga, sluzi i stagnacija hrane

Pogrene navike u ishrani mogu dosta da naude varenju i da zadre ostatke, koji se pretvaraju u vlagu,
sluzi ili stagnaciju hrane. Zapadni nain ishrane veoma pomae stvaranju ovih patogenih faktora.

Mnoge bolesti nastale zbog ishrane, ili takozvane civilizacijske bolesti, kao to su alergije na neke
namirnice, hronina gljivina oboljenja i astma, su nastale upravo usled ovih faktora.

Loe navike pri ishrani, kao to su prejedanje, veoma kratko vakanje hrane i hladni napici, mnogo
pomau da se ova patologija jo pogora.

Sledee namirnice najvie utiu na stvaranje vlage, sluzi i stagnacija:


slatkii i sirova hrana (salate i mnogo voa), proizvodi od kravljeg mleka, jaja, penica, mnogo hrane sa
kvascem.

Neto manje: prevelike koliine kukuruza i prosa, ivotinjske masti, zamrznuta hrana i povre, previe
alkohola, industrijski preraene ili konzervirane namirnice (konzervansi su jako hladni) kao i pojaivai
aroma.

Vlaga

Telesne tenosti (Jin Ye) imaju zadatak da vlae kou, sluzokoe i unutranjost zglobova. Patoloka
promena ih moe razrediti ili zgusnuti i to se onda naziva vlagom. Ona se obino vezuje za ve postojeu
disharmoniju u telu i tako nastaje vlaga sa hladnoom, ili sa vatrom.

Obino zahvata slezinu, debelo crevo i beiku.

Znaci vlage:

o Teka je i pomera se ka dole


o Smeta funkciji organa
o Blokira cirkulaciju Qi-a i krvi
o Moe se otkriti uz pomo urina i stolice
o Moe se otkriti dijagnozom jezika

Problemi povezani sa vlagom:

Slezina nedostatak apetita, nadimanja, mekana stolica, zamor, letargija, oseaj teine, slaba
koncentracija, nepodnoenje nekih namirnica

Debelo crevo Dijareja, sluz u stolici, usporen rad creva, sa bolovima koji prate stolicu

Beika Upala beike (prava ili lana)


U kineskoj medicini su organima pripisane mnoge funkcije, koje zapadna medicina jo porie, iako za to
ima dokaza (iz akupunkture i energetike)

Vlaga sa vatrom

Ova kombinacija se na zapadu (sve to nije Azija Evropa i Amerika) via veoma esto.
Kao na mestu gde se izbacuje prirodno ubrivo iz staja, stagnirana hrana stvara vlagu i vatru neku vrstu
vrenja ali patolokog.

Meavina vlage i vatre je kao otrov. Obino se sree kod obolelih od side, sindroma hroninog umora,
kancera, dijabetesa, kao i kod boginja, hiperaktivnosti, plihova od hladnoe i velikih crvenih i vlanih
osipa (rosacea).

Karakteristike:
Otoci, svrab, gnoj, sluz (plua, grlo glasne ice, stolica), ute izluevine neprijatnog mirisa, infekcije,
utica, upale. Svaka vlana rana, osip, oteklina, ili ir, dolazi od vatre. Obino je ona odgovorna i za jak
umor nakon virusnih infekcija.

Organ:
Jetra, una kesa, slezina, eludac, debelo crevo, beika i donji greja.

Namirnice koje stvaraju vlagu sa vatrom:


Aromatine i masne namirnice, prene u dubokom ulju, eer i slatkii, tropsko voe i sokovi od njega,
kafa, alkohol.

Jetra utica, skleroza, neke kone bolesti, rosacea.

una kesa kamen u ui, upala une kese

Donji greja kamenje, upale genitalnog dela, soor, upala beike, upala prostate

Debelo crevo upala, dizenterija, gnojave promene

eludac gastroenteritis, ir, bolovi (probadanje), nervozan eludac, povraanje (ev. krvav sadraj)

Slezina dijabetes, e, upale miia

Vlaga sa hladnoom

Ona nastaje kada u telu ima i vlage i hladnoe. Javlja se suavanje krvnih sudova, ukoenost, bolovi u
miiima ili zglobovima, umor, nelagodnost kad je hladno.
Moda jedna od najrasprostranjenijih disharmonija u zapadnom svetu!

Karakteristike:
Oseaj hladnoe i izbegavanje iste, drhtavica, tamnija nijansa koe, proirene vene, velike koliine belih
ili providnih izluevina, gljivina oboljenja, edemi, puno sluzi, usporena cirkulacija, celulit, gojaznost
(otporna na dijete), nedostatak apetita, nedostatak ei (jedna aa vode na dan, ili ree!), spadanje
organa bruh ili miomi.
Organ:
Slezina, beika, eludac

Namirnice koje stvaraju hladnu vlagu:


sladoled, banane, avokado, narande, mineralna voda, kravlje mleko (u svim oblicima, najvie jogurt),
slatkii,belo brano i lisnata peciva.

eludac munina, elja za povraanjem, nedostatak ei, grevi u stomaku i vodena dijareja

Slezina nedostatak apetita, umor, oseaj teine, bolovi u miiima

Beika iritacija mokranih kanala, sa estim mokrenjem, gde je urin zamuen, bolovi u beici i donjem
delu lea

Sluzi

Sluzi (normalne) imaju zadatak da vlae plua i nos. Patoloka sluz se moe uporediti sa sputumom
(ispljuvkom) iz plua.
Ona nastaje kod velike vlage, kada na nju deluju hladnoa ili toplota.
Kada je u pitanju hladnoa, sluz koju izbacimo (koju moemo videti ima sluzi i u organima i
membranama...) je bele boje, ili providna, i ima je dosta. Kod vatre je uta, lepljiva, ima je manje i ima
neprijatan miris, takoe se teko izbacuje.

Karakteristike:
o Sluz nastaje u slezini i skuplja se u pluima
o Ona prouzrokuje mnoge ozbiljne bolesti
o Astma uvek ima veze sa sluzima

Lokacija:
Sluzi se obino nalaze u sredini gornjeg dela tela, u pluima ili elucu. Ima je u nervnim vorovima,
potkonim otocima, limfnim vorovima, nekim (uglavnom benignim) tumorima, cistama jajnika i uveanoj
titastoj lezdi takozvane mrtve kosti su esto nakupljene guste sluzi.

Sluz sa vatrom

Kao i vlaga, i sluz se esto moe videti u kombinaciji sa drugim faktorima.


Sluz sa vatrom se obino prepoznaje po gustom, utom sputumu, ili sluzima i sekretima, i visokim
temperaturama. Usta, usne i stolica su suvi. Jezik je obino prekriven utim naslagama.

Karakteristike:
Vrua sluz nastaje zbog prevelike vatre u pluima ili elucu. Uzroci mogu biti puenje ili strahovi.
Organ:
Plua, eludac

Namirnice koje stvaraju vruu sluz:


Alkohol, jako zainjena (preljuta) jela

Plua problemi koji nastaju zbog puenja akutne virusne infekcije, alergije, astma, ukasto-zelen
sputum, ev. ima krvi. Zavisno od sue u pluima, sputum moe biti lepljiv ili manje lepljiv, ali ga ima u
veim koliinama.

eludac e, glad (ali razni problemi pri samom jelu), kiselina, neuroze, jake halucinacije ili psihike
smetnje, jak bol u elu i oseaj da je vidno polje zatvoreno i veoma teko se prate deavanja.

Sluz sa hladnoom

Sputum je uglavnom redak i penast i ima ga mnogo. Pacijenti se smrzavaju i ale se na bolove u
ekstremitetima i ukoenost. Jezik je obloen debelim belim naslagama.

Karakteristike:
Hladna sluz nastaje kada ima previe hladnoe u pluima ili slezini (obino slezina mnogo pati, jer nije u
stanju da transformie ni hranu ni vodu, a onda sve ide u krug i pogorava se).
Ovo se esto via kod dece ili kod gojaznih osoba. Kod akutnih oboljenja se hladna sluz moe pretvoriti u
vruu.

Organ:
Plua, slezina, eludac

Plua nadraajni kaalj sa smetnjama u predelu grudi, beo ili lepljiv sputum, ima ga puno i lako se
iskaljava, zadihanost

Slezina problemi sa varenjem povezani sa nadimanjem, nedostatak apetita, nelagodnost

eludac smetnje nastaju zbog hladne hrane, napitaka i mlenih proizvoda, zabrinutost, malo apetita,
munina, vrtoglavica, visok krvni pritisak

Sluz u tkivu

Ova patologija se odnosi na sipmptome i bolesti koje nastaju zbog sluzi, ali se ta sluz ne moe videti.
Ona se tada obino nalazi u membranama, nervima i meridijanima i tamo stvara blokade.

Takve bolesti se obino svrstavaju u psiholoke ili psihijatrijske. Ova sluz, praktino, blokira duh.
Posledice mogu biti modani udar, koma i epilepsija (vetar sluz).
Otklanjanjem sluzi kineskim biljem, veoma se uspeno lei preko 90 procenata psiholokih bolesti. Kod
nas su mnogi takvi pacijenti u odreenim ustanovama i svrstavaju se u neizleive.

Sluz u tkivu takoe igra veliku ulogu kod paraliza, multiple-skleroze, arterioskleroze, koronarnih oboljenja,
Parkinsonove i Alzhajmerove bolesti.
Sluz i hladnoa u trudnoi i posle poroaja

Moram da pomenem i posleporoajnu depresiju, utuenost, nesigurnost i


strahove.

Bebe tih majki obino imaju fizioloku uticu (koja i nije ba toliko fizioloka),
jer je majka koristila previe hladnih namirnica.

Kako bebe imaju puno energije, sluz se povezuje sa vatrom i javlja se utica.
Meutim, bebe su veoma jake i to prolazi za par dana.

Lo period oekuje majke, jer e one zbog krvarenja i dojenja tek izgubiti
energiju, a hladnoa i sluz se nagomilavaju i sve ih vie pritiskaju i zamaraju.

Jako je bitno da majke vode rauna o ishrani i pre trudnoe i sve dok ona
traje.
Ako je trudnoa neplanirana, onda se sa pravilnom ishranom mora poeti im
se sazna.

To e umanjiti anse za komplikacije u trudnoi za skoro 100%.


Ako jedete namirnice koje daju energiju i greju telo (ako ve imate hladnou
treba uzeti u obzir i da u trudnoi telo fizioloki zadrava vie vlage), mala je
ansa da e doi do prevremenih kontrakcija, komplikacija, krvarenja ili
aborta.

Spontani pobaaj se u oko 90% sluajeva javlja zbog hladnoe i sluzi


slezina koja treba da hrani zid materice i sam plod nije u stanju da to uini, pa
se javlja spadanje tkiva i tako se gubi plod. Organizam se mora zatititi od
gubitka energije. Zbog toga je prevencija i oslobaanje od sluzi jo pre
trudnoe bitan faktor da se komplikacijama ne da nikakva ansa.

Pravilna ishrana i posle poroaja e obezbediti dobru i kvalitetnu laktaciju, a


majka e biti dobro raspoloena i strpljiva. Ipak je ona najoptereenija bar
prve 3 godine posle poroaja - dok dete ne postane samosvesno.

Loa ishrana ne poveava samo anse komplikacijama, ve e se kasnije


razviti u jo tea patoloka stanja.

Rezultati toga mogu biti:


zanemarivanje deteta, samopovreivanje majke, nerazumevanje i svae u
porodici, nasilno ponaanje prema detetu, fiziko i psihiko kanjavanje, pa
sve do jo teih situacija, koje ne treba ni pominjati.

Ukoliko je ena sklona melanholiji ureivanje ishrane jo pre planirane


trudnoe trebalo bi biti obavezno!

Hrana nas ini onim to smo, pa tako moramo preuzeti odgovornost, da bi


porodica ostala ono to bi i trebalo da bude.
Stagnacija hrane

Do ove disharmonije se najee dolazi posle veih obroka kasno uvee ili stalnog prejedanja. Veoma
esto se vidi kod dece i zove se i akumulacioni sindrom.

Stagnacija kod dece

Deca imaju jo nerazvijeno varenje i njihovo stanje se veoma pogorava zbog novih proizvoda i
modernog hranjenja flaica i kravlje mleko, prerano davanje vrste hrane...

Mnoga deca dobijaju obroke od meavine vonih sokova, banana, jogurta, slatkia i ekspandiranih
pahuljica (koje naravno nisu integralne, ali su zato konzervirane, obojene i prilino zaslaene opet belim
eerom).
Ove namirnice su uzrok stagnacijama, koje stvaraju vlagu i sluzi.

Ako bacimo pogled na najea obolenja kod dece (kolike, astma, esta visoka temperatura, kaalj,
hiperaktivnost, noni pla, strahovi, dijabetes i hepatitis), videemo vrstu vezu izmeu ishrane i bolesti.

Do 9. meseca, ishrana bebe bi morala da se sastoji od mleka, ako ne majinog, onda ovijeg, koje je
najslinije ljudskom.

Od 7. meseca se moe jesti pirinana kaa, pomeana sa slatkim (zemljanim) povrem, ovas, proso.

Dojenje bi trebalo da traje to je due mogue, ali je posle 3. godine nepotrebno, jer ljudsko
telo tada naglo gubi enzime za preradu bilo kog mleka.

Dojenje se ne moe niim zameniti!

Majino mleko je drugaije iz sata u sat. Majka osea ta je bebi potrebno, mleko ima
drugaiji sastav zavisno od spoljanje temperature, bebinog uzrasta, doba dana, bebinog
raspoloenja (mleko sadri supstance sline antibioticima kada majka oseti da bi se beba
mogla razboleti). Niko nae bebe ne moe nahraniti ni izleiti bolje od nas samih a
pogotovo to ne mogu adaptirana mleka, koja pored toga to pokrivaju bebine potrebe samo
za nekim glavnim supstancama esto u sebi sadre nedozvoljene materije pa ak i otrove
koji se koriste u agronomiji to se i previe esto moe uti u medijima.

Svaka majka moe da doji svoje dete!


Svaki nedostatak mleka je obino sitna blokada, obino zbog doivljenog oka (poroaja
koji je telu veliki stres) i nervoze i nesigurnosti. Ta blokada se lako moe otkloniti a ono to
kod dojenja povezuje Vas i Vau bebu neete nai ni u jednoj drugoj zajednikoj aktivnosti.

Dojenje bebe do godinu dana trebalo bi da se podrazumeva a posle toga koja majka kako
moe.
Za emocionalni razvoj deteta, za inteligenciju i samostalnost je bitno da dete ovaj period
upamti!

Za majku je dojenje prevencija od postporoajnog sindroma i depresije i histerije uopte. Sve


su to simptomi blokade energije i ta blokada se moe otkloniti samo redovnim nadraivanjem
bradavica dok beba sisa (kroz same bradavice prolazi meridijan jetre, odgovoran kako za
ove emocije tako esto i za razne tumore u dojkama koji se javljaju zbog tih energetskih
blokada, ili jo gore blokada sluzi).

Takoe jaki menstrualni bolovi, migrene, vrtoglavice, nervoza i agresivnost, problemi sa


cistama na jajnicima i problemi sa libidom i hormonima se prirodno lee pa DOJENJEM!

Voni sokovi se preporuuju tek nakon 14. meseca i tada od domaeg voa, bez dodatka eera, koji e
biti konzumirani najkasnije 15 minuta nakon ceenja.
Kako se kod nas sokovi prvi uvode u ishranu beba, potrebno je koristiti blender a ne sokovnike samo
sok zajedno sa celulozom nee nadraiti nene organe za varenje. Takoe treba obratiti panju na
godinje doba i koliinu i vrstu voa. Sokovi su dobri za vreme toplih godinjih doba, kada moe doi do
dehidratacije koja je za bebe opasna.
Za vreme hladnih godinjih doba bebama sokovi nisu potrebni i potrebno ih je zameniti kompotima od
domaeg voa kao i kaama od itarica sa suvim voem (ne kandiranim).
Kompoti e zagrejati organizam i tako spreiti nastanak sluzi, a iako je voe kuvano, opet e deca
resorbovati vie vitamina nego kod sveeg voa koje uopte i ne mogu da svare.

Stagnacija kod odraslih

Odrasli mogu da boluju od akutne ili hronine stagnacije hrane.


Akutna se obino javlja nekon prevelikog obroka, kada se osea nelagodnost u elucu i ima nadimanja.
Poboljanje se vidi tek nakon to je hrana svarena, ili nakon povraanja.

Hronina varijanta nastaje zbog prevelike koliine nezdrave hrane ili rigoroznih dijeta. Najee je deo
disharmonije sa vlagom ili sluzima.
Ishrana beba i dece

Kod beba i male dece se, kod sastavljanja receptura za bilje, vodi rauna da doze budu male i da recept
bude to jednostavniji.

Deca do sedam godina jo nemaju dovoljno razvijen Qi i organske funkcije. Njihovo stanje se veoma brzo
menja, pa je veoma teko analizirati puls i jezik, zbog ega kineski lekari koriste druge tehnike dijagnoze.

Ono to vai za lekove, vai i za ishranu.

Veina problema ima veze sa loom ishranom i svako, kome je stalo do zdravlja sopstvenog deteta,
trebalo bi da povede rauna, da ono dobije dobro sastavljen meni sa svim to mu je potrebno ali ne vie
od toga.

Kineska medicina preporuuje drugaiju ishranu za decu, nego to se praktikuje u zapadnim


civilizacijama.

Kako je organizam deteta jo nezreo, ono nije u stanju da svari i iskoristi teku hranu.

Deca najee razvijaju disharmonije povezane sa vlagom, sluzi i hladnoom.


To su obino kolike, bolovi u uima i upale uha, kaalj, astma, problemi sa spavanjem, dijareja,
hiperaktivnost, upadljivo ponaanje, prehlade i alergije,preterana gojaznost ili odbijanje hrane.

Ako pogledamo ta deca na zapadu obino jedu, videemo da njihova ishrana i te kako stvara i sluz i
hladnou:
kravlje mleko, jogurt, sok od narade (roditelji pogotovo njega oboavaju), testenine, banane, slatkii,
keksevi, ipsevi sa pojaivaima ukusa (neto najhladnije), pahuljice od oljutenog zrna ili griza, vetake
boje, skriveni eeri u hranama za bebe.

Ove namirnice napadaju energiju jetre, to stvara upadljivo ponaanje, agresivnost i hiperaktivnost.

Deije bolesti

Ako deca odbijaju biljne ajeve, najbolje ih je pomeati sa malim koliinama soka od jabuke ili mleka
(majinog ili ovijeg ako ga dajete svom detetu).

Simptomi:
Sluzi, kaalj u leeem poloaju, bolovi u uima, problemi sa varenjem, nedostatak apetita.
Bilje i hrana:
ajevi ili namirnice koje pomau varenju.

Simptomi:
este prehlade, bolovi u grlu i uveane lezde na vratu, upala grla, 3. krajnik, umor, nedostatak apetita,
loe varenje i probava.

Bilje i hrana:
ajevi i hrana koja jaa Qi.

Kako treba da izgleda pravilna ishrana deteta?

Deci je potrebna jednostavna i blaga hrana. Roditelji moraju da kontroliu ta deca jedu u koli, ili
dobijaju od druge dece.

Najbolje je od poetka navii decu na zdravu hranu, jer im onda rafinisane namirnice i slatkii nee biti
zabavni. Mnogo je tee kasnije menjati ukorenjene navike i omiljena jela.

Ishrana beba ispod godinu dana treba da se bazira na majinom mleku. Uz to, bebe od 7. meseca mogu
jesti kaice od pirina (koji je najblai i najbolji i uva crevnu floru kod osetljivijih beba) i ovsa i od
slatkog povra argarepe, bundeve, celera, karfiola, brokule, krompira.

1-3 godine
Naviknite dete na kuvano povre. Moete ga kuvati na pari, pei, kuvati u malo vode, dinstati (prenje se
ne preporuuje).

Proirite paletu itarica, ubacite sve itarice (osim penice), kaamak, proju, kau od jemenih i raanih
pahuljica.
Testenine i hleb samo stvaraju sluzi, pa koristite ev. integralne testenine i hleb od celog zrna.

Za dezert detetu ponudite voe (sa istog podneblja), sa malo ovijeg ili kozjeg jogurta, suvo voe, domai
integralni keks sa orasima i suvim groem i cimetom.

Sokove koristite retko, jer su deci potrebna vlakna. Cedite ih sami (ne u sokovniku), jer e kroz cediljku
proi i celuloza, bez koje je svako voe prejako za detetov stomak.

Sada se moe poeti sa belim ribama i tunjevinom, ali deci jo uvek nije potrebno meso.
Kinezi se dre dobro isprobanog iskustva kad dete dobije onjake, onda je spremno da jede meso
logino, zar ne?

Ako elite da detetu ponudite kvalitetnu poslasticu, neka to bude domai keks od integralnog brana,
pahuljica, zaslaen jemenim sladom, sirupom od kruke ili javora, ili steviom, sa dodatim lecitinom,
suvim groem ili kajsijama (bilo koje suvo ne kandirano- voe) i ev. orasima (najbolje badem, lenik,
indijski orah).

Jaja su dobar izvor belanevina, ali ne previe i ne previe esto. 3 jaja nedeljno je dovoljno. Ostalo e
dobiti iz ribe i susama slobodno dajte detetu, ako ne jede kravlje mleko, nee imati alergiju na susam ni
drugo semenje ili na oraasto povre.

Posle 3. godine
Obogatite jelovnik svim moguim povrem, koje niste dodali u 2. i 3. godini i jo nekim metodama
kuvanja. Dodajte biljne zaine, soju i meso.
Napomena: Ovaj redosled dodavanja namirnica je samo preporuka.
Svako dete je drugaije i imae razliite omiljene namirnice od svojih vrnjaka.
Slobodno dodajte detetu neto ranije ako pokae interesovanje da proba.
Treba izbegavati kljukanje deteta jer prejedanje u ovom periodu ivota je podloga za
skoro sva kasnija oboljenja.
Ukoliko dete zdravo hranite, moete biti sigurni i da se mnoge nasledne bolesti nikada
nee ispoljiti, jer se one javljaju samo kada je organ, povezan sa tom boleu slab ili
preoptereen.
Alergije

U Kini do skoro nepoznat fenomen, kod nas je veoma rasprostranjen. U alergije spada nepodnoenje
nekih namirnica, osetljivost na grinje, polen, hemijske supstance, kao i gljivina oboljenja.

Zapadna medicina veoma sporo razvija lekove protiv alergija i oni samo prikrivaju neke simptome,
nipoto ne lee uzrok alergije.
Lekovi protiv alergije ugavnom slabe imuni sistem (takozvani imunosupresori) tako to ne dozvoljavaju
alergijsku reakciju. To ne znai da alergije nema, ve samo da je organizam iskljuen i ne moe se
braniti. Pored nemoi da se izbori sa alergijom, telo ima problem i sa svim drugim moguim aritima,
upalama, virozama, bakterijskim upalama i gljivinim oboljenjima. Sve ovo tinja i razvija se, a poto je
imunitet u hibernaciji, teta koja je naneta organizmu je mnogo vea nego od alergijskog napada.
Kasnije se javljaju upale korena zuba i desni, razna oboljenja zglobova (artritis, deformacije, giht),
ekcemi, irevi u debelom crevu, hemoroidi, akne, astma, upala creva (Kron).
Zato su mnogi ljudi prisiljeni da trae pomo meu alternativnim metodama.
Izbegavanje alergena (kao to je polen) nee pomoi, jer e se pojaviti alergija na neto drugo. Postoji
vie vrsta alergija astma je jedna od njih.
U kineskoj medicini se alergija javlja kod osoba koje u telu imaju vlagu ili sluzi i nedostatke energija. Uz to
dolaze drugi patogeni faktori, kao to je vetar.
U zapadnoj medicini potpuno zanemaren, vetar stvara one simptome, koje zapadna medicina veoma
teko dri pod kontrolom. Vetar je odgovoran kako za alergije, tako i za epidemijske bolesti.
Nemirnice i ajevi koji izbacuju vetar su ovde jako bitni za leenje alergije i potrebno ih je redovno
uzimati. Takoe namirnice koje jaaju organe sa nedostatkom energije. Najbolje je leenje poeti u jesen
jer je to relativno neutralno godinje doba i ima dovoljno vremena da se alergija izlei do prolea (ako je u
pitanju netolerancija na polen) ili poeti u prolee ili jesen ako su u pitanju alergije na hranu ili na kontakt
sa supstancama.

Vetar

Vetar je jedan od spoljanjih faktora koji u telo ulazi kroz usta i nos ili kroz otvorene pore.
Kada jednom ue u telo, on se pomera i stalno kree. To stvara sledee simptome: bolovi koji etaju,
oseaj vibriranja u stomaku ili grudima, kad igra oko ili svrbi dlan, zapravo se radi o vetru (i mnogo je
vea ansa da ete dobiti neki ekcem, nego novac), nagle munine i povraanje, vrtoglavice, oticanje
(kad vetar pogura, ili ponese sa sobom vlagu), kod jaeg vetra se javljaju napadi besa, histerija, gubatiak
svesti i jaki menstrualni bolovi ili jaka krvarenja (ako ima vatre u meridijanu jetre).

Ako idete po velikoj hladnoi i dobro ste obueni, mala je ansa da ete se prehladiti, ali ako ima vetra,
sigurno ete se razboleti. On moe da unese u telo mnoge patogene faktore, koji inae sami ne bi uli.
Osobe koje imaju alergije i stalno povraaju, imaju u stvari problem sa vetrom. On pripada elementu drvo
i povezan je sa jetrom. Kad se kree, sa njim ide i energija, ili vatra (ako ve postoji) jetre i poto se oni
kreu ka gore, odjednom dolazi do jakih glavobolja, uglavnom sa strane, vrtoglavica, munina i na kraju
do povraanja. Nakon toga je pacijentu mnogo lake i kao da se nita nije dogodilo, osea se dobro.
Kada se radi o alergiji, obino se umesto vatre sa vetrom kree vlaga. Kada doe do prepunjenosti nekog
meridijana, javlja se alergijska reakcija i zavisno od toga o kom organu se radi, ona se drugaije
ispoljava. Neke prolaze burno a za neke ljudi nisu ni svesni da se radi o alergiji (nadutost, zadravanje
tenosti i apatija posle konzuma kravljeg mleka).
Vlaga sluz

Vlaga se povezuje sa gljivinim infekcijama. Ona stvara savrenu podogu za kandidu. Kod svih alergija
disajnih organa ima sluzi.

Otrovi

Otrovne materije se taloe u telu, ili se u njemu proizvode, na ta imuni sistem odgovara prejakom
reakcijom i stvara razne alergijske reakcije i sluz. Sluz se esto stvara da bi vezala otrove i pomogla pri
izbacivanju iz organizma. Ukoliko je organizam previe slab, ostae i otrovi i sluzi.

Nedostatak

Najee ima nedostatka Qi-a, krvi ili energije nekog organa. Zato nema svrhe udaljiti se od supstance
koja stvara alergijsku reakciju, potrebno je ojaati oslabljen organ ili Qi celog tela, kako bi se alergija
izleila.
Nekada se nakon jaanja energije pojavi malo jaa alergijska reakcija. Ovo je jako dobar znak i obino je
bezopasan.
Npr: Ako je ranije bilo guenja i crvenila po koi, obino se posle jaanja javi crvenilo i svrab bez
guenja. To je znak da imuni sistem gura patologiju i vetar na nivo koe (otud svrab) i da e se uskoro
izboriti sa njima. Ovakvu reakciju ne treba zaustavljati, ve pomoi konzumom aja od umbira ili
aromatinom hranom.

Leenje alergije

Prvo treba izbaciti namirnicu, ili izbegavati kontakt sa supstancom koja stvara alergiju.
Potrebno je organizam oistiti od otrova i zaostalih otpada.
Potrebno je ojaati organ, koji je dozvolio imunu reakciju.
Potrebno je izmeniti ishranu i korigovati je prema svojoj dijagnozi, kako se alergija ne bi vratila i
kako bi se organizam i dalje jaao i uvao od drugih slabosti
Menopauza

Menopauza je prirodni proces u ivotu svake ene. Meutim, mnoge ene menopauzu doivljavaju kao
neprijatan dogaaj i skoro sasvim izmene svoju linost.
Emocionalni stres i ispadi besa su esti, to enu ini jo bespomonijom.
Kosa, koja je povezana sa bubrezima, poinje da sedi i kosti i zubi slabe. To govori koliko je ivotne
energije potroeno. Menopauza bi trebalo da se javi oko 50. godine i sve pre toga je prerano.
Da bi se izbegli ili otklonili simptomi menopauze, potrebno je ojaati energiju itavog organizma,
pogotovo energiju bubrega. Energiju bubrega je najbolje redovno jaati, pogotovo oko trudnoe, dojenja i
nekoliko godina pre menopauze.

Hrana za 3. doba

Vodite rauna o ishrani. Idealna ishrana se sastoji od integralnih itarica i povra, ribe i voa. Mleni
proizvodi od kravljeg mleka, meso i kafa e zakiseliti organizam, pa ih izbacite ili smanjite njihov unos
(nije pametno sasvim izbacivati meso iz ishrane, ali posle menopauze najbolje je jesti vie morske ribe.

Da bi se spreila osteoporoza, treba redovno jesti susam (crni susam je bolji ima u kineskim radnjama
gde se prodaju namirnice) ili susamov tahan kao i alge pogotovo vakame. Mnogi lekari zapadne
medicine preporuuju ogromne koliine mleka, mada je dokazano da ono samo ubrzava proces starenja i
ne teti kostima. Kod prevelike koliine kalcijuma u telu (poto se kalcijum iz mleka teko resorbuje, esto
samo ostaje u digestivnom traktu i krvi) kosti poinju da razgrauju kalcijum i na taj nain postaju krte.
Kalcijum iz algi i susama se skoro sasvim resorbuje i ugrauje u kosti.

Mleko je povezano sa zemljom i uglavnom utie na slezinu i eludac (uglavnom loe).


Ako elimo da ojaamo kosti, moramo da ojaamo njihov element, a to je voda.
Za to su najbolji susam, soja, riba i alge.
Ako koristimo previe mleka, bie previe zemlje u telu. Zemlja kontrolie vodu (jer je njegova baka) i ako
unesemo previe tog elementa, doie do prezasienja, to e se pretvoriti u patoloki odnos i sve to e
zemlja uraditi, bie slabljenje vode (upijanje).
Iz istih razloga se kravlje mleko ne daje deci, jer je njima potrebna energija bubrega za rast. Ako je
nemaju, nee dovoljno porasti, telo e im biti disproporcionalno i bie gojazni. Takoe se mozak i nervi
ne mogu dovoljno razviti ukoliko se energija bubrega stalno slabi. Hormoni rasta iz mleka mogu terati na
rast one elije u telu koje ne bi trebalo da se razmnoavaju.

Najbolje namirnice za menopauzu su:

o biljni i voni ajevi pravi voni, ne od hibiskusa


sa aromom
o masne ribe - pogotovo losos, haringa, tuna i
skua
o maslinke
o maslinovo, makovo, laneno i susamovo ulje (3
supene kaike dnevno
o jedno ulje ili meavina u salati ili preko barenog
povra...)
o jaja
o soja
o mahunarke
o orasi (sve vrste oraha su dobre jesti svakog
dana po malo) i semenje (sirovo nepeeno i
neslano)
o tahini (pasta od susama)
o humus (pasta od suvog graka)
o hmelj (pivo je zdravo u malim koliinama kvas
takoe)
o tofu
o svo zeleno povre.
Kuvanje po ciklusima

Ciklus hranjenja i ciklus kontrole

Najvee umee taoistike umetnosti kuvanja je kuvanje po ciklusu 5 elemenata.

o Drvo hrani vatru


o Vatra hrani zemlju (pepeo se pretvara u zemlju)
o Zemlja raa metal
o Metal obogauje vodu
o Voda hrani drvo

U kineskoj medicini, organi u telu pripadaju raznim elementima i tako se i ponaaju jedan prema drugom.
Ako se prate crne strelice dolazi se do pozitivnog ciklusa, ili ciklusa hranjenja.
To znai da je jedan element majka sledeem, ili da je ovaj sin prethodnom. Majka uvek hrani svoje dete,
pa makar morala da uzme tu energiju od drugog organa.
Dete uvek trai energiju od majke iako je ova moda nema dovoljno.

Na ovaj nain se hranljive materije u telu i energija pravilno rasporeuju.


Vano je da kuvamo u smeru kretanja kazaljke na satu, onako kako strelice pokazuju. Nije bitno od kog
elementa ponemo i sa kojim zavravamo. Kad se namirnice dodaju pravilnim redom, onda se upravo
dolazi do hranjenja elemenata pa svi organi dobijaju dovoljno energije.

Elementi nisu pravilno rasporeeni, jer zemlja simbolie sredinu, tako da je ima izmeu svaka dva
elementa. Ona je ta koja hrani svaki organ i mogla bi biti postavljena i u sam centar kruga.

Svakom elementu se dodaju namirnice koje mu pripadaju. Moe se dodati i vie od jedne namirnice, a
ako zaboravimo neki element, onda moemo da se vratimo za jedan element nazad ili da odemo napred.
Kad se vratimo, potrebno je da opet dodamo element nakon onog to smo zaboravili.

Nakon dodavanja svakog elementa, potrebno je da meamo hranu najmanje 30 sekundi.


Treba zavriti bar 1 krug. to vie krugova okrenemo, to e vie Qia imati nae jelo.
Postoji jo jedan ciklus, a to je ciklus kontrole. Sive strelice pokazuju tu vezu.
Ovo je slino odnosu bake i unuka.
Ako unuk postane previe jak, ili trai vie energije bez razloga, baka je tu da ga kontrolie i "vaspita", tj.
da se pobrine za to da unuk dobije samo onoliko koliko mu je stvarno potrebno.

Iako je ovo veoma lako zamisliti, potrebno je blie objanjenje kako sve to funkcionie u telu i malo
prakse kako bi u svakom trenutku bilo jasno ko koga i kako kontrolie.
Postoje jo dva ciklusa, koji se kreu u suprotnom smeru od ova dva. To je kad dete previe uzima od
majke ili bake. U stvari ta dva ciklusa nam pokazuju patoloke veze organa i kako nastaju bolesti.

Kako poeti sa kuvanjem

Svejedno je sa kojim elementom poinjemo.

Hladna voda Element vode


Vrua voda Element vatre
Vrela erpa Element vatre
Vrue ulje Element zemlje
Vrua mast Element zemlje

Svejedno je koja koliina neke namirnice se dodaje.


Na primer, 1 kg argarepe, nekoliko zrna bibera, prstohvat soli, ili par kapi soka od limuna.

Kad u nekom receptu okrenemo vie od jednog ciklusa, nije bitno da li se krug zatvara. Recimo, moemo
da ponemo sa zemljom a da zavrimo sa vatrom ili drvetom ako smo bar jednom zatvorili krug.
Neke namirnice menjaju element, zavisno od toga kako se spremaju.

o Jabuka koja je slatka dok je svea, postaje kisela kad se skuva. Sa jabukama se uvek doda jo
neto iz elementa zemlje.
o Crni luk je ljut, a kad se skuva ili ispri postaje sladak, zato je posle luka potrebno dodati jo
neto ljuto.

Ukus, koji je dodat kao poslednji e najvie uticati na jelo i ono e najvie ojaati organ koji pripada istom
elementu kao i poslednja namirnica.
Ako elimo da posebno ojaamo slezinu i eludac, dodaemo neto slatko ili masno (susamov tahan,
humus, pire od badema, puter od kikirikija, ili pavlaku).

Potrebno je malo saekati nakon dodavanja svakog elementa, da bi se energija pravilno rasporedila i
dala to harmoniniji ukus.

I jo neto... Kuvanje po ciklusu 5 elemenata daje hrani izuzetno mnogo energije i ukusa.
Hrana, koju najee kuvamo, sadri najvie po 3 elementa i to dodatih u totalnom haosu.
Kad se kuva po ciklusima, svaki organ biva nahranjen posle prethodnog (majka je dobila energiju pa
hrani sina), to znai da e dobiti maksimalno energije iz jela i nee morati da otima od drugih organa.

Ovako skuvano jelo ne pravi probleme u digestivnom traktu, nema nadimanja i nita ne smeta elucu,
tako da moete da uivate u fino zainjenoj hrani i nije neophodno da ponovo jedete neukusna jela
nakon hrane u kojoj su svi elementi u harmoniji stari nain pripreme nudi neto to nam vie nije ukusno.
Ako bi smo skuvali dva jela, sa identinim koliinama namirnica, jedno na klasian nain, bez nekog reda
i drugo potujui redosled elemenata dobili bi smo dva veoma razliita jela!

Na sledeim stranama su tabele sa namirnicama.


Rasporeene su po elementima i termici, pa je ovo prava prilika da budete kreativniji i svojim kulinarskim
arolijama dodate nove ukuse.
Element Vrue Toplo Neutralno Osveavajue Hladno
kokoije meso mandarine kvasac vinje penica
Drvo belo meso kiseo kupus guije meso mungo klice
aj od ipka klice sve sir paradajz
zeleno jabukovo sire kisele kefir ananas
kiselo perun jabuke kiselo mleko kivi
uva sok od vinje (+ kompot) kajmak jogurt
sokove kupine (zreli) proseko
zatee zelena penica jagode pavlaka rabarbara
(greencorn) borovnice ampanjac
jetra ribizle sokovi
una kesa narande hibiskus
belo vino brusnica
aj od kvas
kamilice aj od
limun matinjaka
Vatra Ovije i oviji sir aleva planinska salata ra zeleni aj
kozije kozji sir paprika (ajsberg) zelena salata aj od
crveno meso kozje sve poljska salata (nussli) maslaak (salata) maslaka
gorko sve vrste mleko ruzmarin endivija masline crni aj
sui griliranog ovije sve rukola cvekla vermut
odvodi mesa mleko timijan lincura (koren) grejpfrut pivo
ka dole konjak kafa sve dunje
grejano kafa od bosiljak alfija
srce vino itarica sve artioka
tanko crevo seme crno vino oregano pakanat
piskavica kurkuma mak
gorki likeri kakao glog
graham
kupus
pupar
aj od kesten kokosovo proso aj od jeam jabuke krastavac
Zemlja sladia jasmin mleko kukuruz kukuruzne plavi kruke avokado
aj od pirina cimet sve vrste svile paradajz dinje mango
uto komoraa bundeva vanila kupusa puter brokula mleko i sir papaja
slatko seme boranija pistai graak jaja ampinjoni od soje lubenice
vlai komoraa kajsije orasi argarepa sir karfiol estragon rafinirani
oputa, breskve slatko krompir mleko kineski orasi i eer
stvara Qi trenje vino repa safran kupus semenje banane
suvo liker urme med paprika indijski orah zova
slezina groe marcipan smokve maltex (slatka) bademi japanska
eludac amarant medovina ljive eer od celer sve vrste jabuka
sladak groe trske pargle ulja margarin
krompir junetina kikiriki spana kajmak beli hleb
komora teletina kokos zelene (mlad) peciva od
(lukovica) sok od susam tikvice sokovi od belog brana
pinjoli groa lenici kuzu voa i grickalice
integralni eerna koren lotosa povra
hleb melasa javorov sirup potoarka

ili ovas/zob suv zeetina pirina


Metal biber mladi luk bosiljak keleraba
curry praziluk kim bela repa
belo morski ren miroija rotkvice
ljuto orai crni luk sve guije meso
rastvara anis fazan umbir blitva
stagnacije tabasco prepelica kardamom zelje
odvodi umbir jarebica korijander aj od nane
ka gore jelensko srnetina beli luk
meso divlja lorber
plua viski svinja majoran
debelo crevo vodka uretina karanfili
buavi sir vino od senf
yogi aj pirina oregano
cigarete ruzmarin
timijan
konjsko
meso
dimljena jegulja osli bela soja nori
Voda pastrmka grge tuka crna soja arame
sve vrste girice azuki pasulj suvi graak hidiki
crno riba jastog (crveni) lignje spirulina
(plavo) (dimljene) bakalar graak sipa kombu
slano dagnje soivo vakame
rastvara, kampe crvena soja agar agar
zatee kozice pasulj ostrige
odvodi sardele bob miso
ka dole somovina so
osli dimljeni soja sos
bubrezi svinjetina mungo pasulj
beika prasetina (zeleni)
(polni organi mineralna
mozak) voda i
gazirana pia

Metode kuvanja: vie Yin ili vie Yang

Koristei razliite metode kuvanja, moemo menjati, jaati, ili dopuniti termiko delovanje namirnica.
Kod stanja unutranje (previe sirove ili hladne hrane) ili spoljanje hladnoe (za vreme zime) moemo
koristiti i osveavajue namirnice uz metodu kuvanja koja ovim namirnicama daje Yang karakter. Obino
bi one pojaale hladnou i pomogle u stvaranju vlage. Meutim ukoliko se pravilno pripreme nee smetati
organizmu.

Da hrana bude Yang

Sledee metode kuvanja pojaavaju termiku toplih i vruih namirnica ali takoe neutraliu termiku
hladnih i osveavajuih namirnica.
Brzo prenje na vrelom tiganju
Rotiljanje
Sporo i paljivo prenje namirnica u visokokvalitetnim uljima, kao spremanje hladnog povra u Woku
Dugo vreme kuvanja (supe i variva)
Peenje u rerni (pogotovo u grnetu i drugim zemljanim sudovima)
Peenje i due kuvanje u poretu na drva (dobija se veoma kvalitetna hrana)
Kuvanje sa alkoholom (npr. u crnom vinu)
Dodavanje ljutih i vruih zaina (kao u indijskoj, tajlandskoj, ili meksikoj kuhinji)

Ako u telu ima mnogo toplote ili toplote sa vlagom, ove metode treba izbegavati tokom leta ili izostaviti
vrue namirnice pri ovakvom spremanju.

Da hrana bude Yin

Hrana se moe spremati i tako da se ublai termika toplih i vruih namirnica a pojaava se termika
hladnih.

Dinstanje
Kuvanje u puno vode (poiranje i blaniranje)
Dodavanje algi, klica, sveeg voa i kiselih mlenih proizvoda

Ova metoda je pogotovo pogodna u toku leta, kako bi hrana telu nadoknadila tenosti i rashladila ga.
Ako se dodaje svee voe ili klice, dovoljno je da se dodaju preko hrane pre samog serviranja.
Treba voditi rauna da se za kuvanje koriste osveavajue a ne hladne namirnice ukoliko u telu ima
mnogo hladnoe, jer se stanje moe pogorati i tokom leta.

Bioklimatski uticaj
Leto je vreme kad jaamo Yin u svom telu, tako to kombinujemo osveavajue namirnice sa metodom
koja jaa Yin (kuvano povre i itarice, salate za veeru, hladne supe, svee voe i lisnate salate,
kompoti recimo pite od kajsija sa tapiokom, salata od hladnog mesa iz supe...).

Zimi jaamo Yang. Ako kuvanjem pojaamo Yang, ojaaemo svoj odbrambeni sistem (Wei Qi) i
zagrejati telo, to veoma dobro doe kada je napolju hladno (supe, variva, orba od kiselog kupusa...).
Jedu se mnogo manje koliine sveeg povra nego leti, ali e povremeno konzumiranje endivije (jedna
jako upava salata), poljske salate, ili chicoree salate, pojaati tok Qia (sve ove salate pripadaju vatri,
a najtoplija je poljska salata).
Da bi se sauvala energija najbolje je jesti manje koliine kisele hrane sa termikom koja odgovara
godinjem dobu a da bi se otvorile pore i pojaao protok energije potrebno je dodati i aromatine
namirnice i zaine sa odgovarajuom termikom.

Godinja doba

Zavisno od godinjeg doba u ponudi se mogu nai najrazliitije namirnice. Bitno je odabrati one koje
rastu na podneblju na kome ivimo, koje su svee i nisu tretirane. Po mogustvu zrele i neprskane. Hrana
treba da je to raznovrsnija i dobro sastavljena. Nije svrha svakog dana jesti sve, ve svakog dana
pripremiti drugaiji obrok od par namirnica, kako bi organizam sve iskoristio kako treba i kako bi se hrana
lake svarila.
Hrana koja potie iz junih krajeva a koja se najee uvozi kod nas praktino nije za upotrebu, ili moda
samo leti. Voe se bere dok je zeleno, prskano je, obogaeno raznim premazima za sveinu, zrenje na
silu i odravanje izgleda, prelazi dug put i skoro da ne sadri hranljive materije.

Prolee

Prolee oznaava nov poetak. Poveanje koliine itarica u svakodnevnoj ishrani pomae telu da se
proisti i da izbaci sve naslagane otpadne materije.
Pogotovo su pogodni heljda, penica i zelena penica (posebna vrsta penice), jer pomau jetri i unoj
kesi da se osvee i da bolje rade svoj posao, tako to pomau u ienju. Takoe, veoma dobro isti i
zeleno povre, kao i svee bilje.
*Ako je mogue, potrebno je nabaviti neku od starijih vrsta penice, s obzirom da obina penica moe
stvoriti mnogo alergija ili je sasvim izbaciti i zameniti heljdom.

Leto

Leti je organizmu potrebno mnogo vie osveavajuih namirnica nego za vreme zime. Osveavajue i
kuvano povre (kao kineski kupus, tikvice, plavi paradajz, blitva, keleraba, brokula...), kompoti od
sezonskog voa, kao i svee voe i povre, zauzimaju jako bitno mesto u letnjoj kuhinji.

Korenjem toplih zaina, kao to su timijan, ruzmarin, origano, aleva paprika, moemo stvoriti ravnoteu
i ublaiti prejako delovanje hladnih namirnica.
Lagani voni ajevi tite telo do prejakog gubitka tenosti zbog obilnog znojenja. Potrebno je jesti manje
mesa i dati prednost laganim ribljim specijalitetima.
*Voni ajevi esto nisu ono to pie na kutiji. Kod nas se pre svega mogu nai ajevi od hibiskusa sa
aromom. Hibiskus moe zadrati previe tenosti u organizmu pa je bolje uzeti kvalitetan voni aj sa
komadiima voa a izbegavati aj iz kesice (koji je inae najgoreg kvaliteta).
Kasno leto

Doba etve nam donosi puno utog, slatkog povra, koje jaa nau sredinu - slezinu.
Zrelo voe, supe i lagane orbice od povra, salate, prve bundeve (najbolje kao orba od bundeve) i
kukuruz jaaju na organizam i pripremaju ga za prelaz u Yin godinje doba.
*U kasno leto je dozvoljeno jesti vie slatkih namirnica. Fabriki eeri i peciva od belog testa ne
spadaju tu. Slatke namirnice (integralne itarice, voe, eer od trske, uto voe i povre, suvo voe) e
telu dati mnogo energije i pripremiti ga za jesen i zimu. Takoe je ovo najbolje doba da se povea
volumen i snaga miia a sagori viak masti.

Jesen

Jesen je suvo godinje doba. Pogotovo pirina, ovas i ljut ukus praziluka, rena, crnog luka i zaina
harmonizuju organe metala i jaaju imuni sistem.

*U jesen moemo organizam najbolje zagrejati. Aromatini biljni zaini lagano greju plua i debelo crevo,
ovako se mogu reiti problemi sa stolicom a i laki je prelaz u zimu.
Ukoliko neko ima problem sa depresijom, ona se sada moe najvie ispoljiti, divlja i zaini e pomoi da
depresija nestane!

Zima

Naa ishrana ima zadatak da obezbedi dovoljno Yang energije organizmu, kako bi odoleo spoljanoj
hladnoi.
Ako se u jesen nije jelo kako treba, u toku zime emo stalno biti na meti raznih prehlada i gripa..

Povre koje smo sauvali za zimu nam daje mnogo energije, pogotovo ako se dugo kuva i obogati se
ljutim zainima (pikantne telee i pilee orbe sa mesom iz bio uzgoja). Isto tako, i variva od mahunarki,
koje pripadaju elementu vode, odlino odgovaraju zimskoj kuhinji.
Da bi se ojaali bubrezi, izvor nae ivotne energije, i zatitili od hladnoe, potrebno je jesti sveu i
suenu morsku ribu i plodove mora.
Bubrezi, kosti, polni organi, zubi i sluh mogu patiti za vreme zime. Hrana koja se dugo pee i kuva i koja
sadri puno energije moe uiniti da hladnou ne primetimo.
Yang bubrega, od koga zavisi i ivotni vek i kvalitet ivota najvie se moe povrediti i potroiti u toku
zime. Bubrege moramo dobro utopliti i pojaati efekat toplim ajevima.
Tabele

Namirnice koje stvaraju Qi, krv i tenosti

Qi Krv i tenosti
Povre i voe argarepa, bundeva, komora Sve zeleno - Potoarka, spana, perun,
(lukovica), kupus, kelj, zelena brokula cvekla, pargla, celer, kineski
boranija, slatki krompir, kukuruz, kupus, sojine klice, peurke, keleraba,
praziluk, luk vlaac (proleni luk) karfiol, crveno groe, trenje
itarice Okrugli i duguljasti pirina, proso, Okrugli pirina, jeam, heljda, slatki
palenta, slatki pirina, ovas, amarant, pirinna
quinoa, mahunarke
Meso Teletina, jagnjetina, piletina i sve tople Pilea supa, umanac, lignje (velike i
ribe male)
Napici aj od komoraa, od zvezdastog Sok od crnog groa, sok od jabuke,
anisa, od cimeta, od sladia, Yogi aj, blagi voni ajevi, zeleni aj
vrua voda
Ostalo Jemeni slad, orasi (obian orah) Susamovo ulje, susam kao pasta (tahan)
ili mleven

Zamene za namirnice koje stvaraju vlagu

Izbegavajte Zamena
Zamena
Mlene proizvode

Svinjsko meso i preraevine, guije i paee uretina, piletina, teletina (teletina iz bio
meso odgoja, bez hormona)
Previe algi, rakove, agar Raii (kozice)
Penicu, kineski kupus, krastavac, paradajz, Ovas, blitva, zelje, endivija
spana, tofu, sojino mleko
eer, slad, sok od javora Suvo voe: kajsije, smokve, suvo groe
Slana jela, mineralnu vodu, sokove od voa
Sve to ima sladak ukus, prevelike koliine vaite dobro, jedite za jedan obrok onoliko
hrane (stvaraju vlagu i sluz i slabe slezinu!) koliko moe da stane u obe Vae ake.

Preporuuje se za izbacivanje vlage

Povre Bundeva, slatki krompir, kesten, pargla,


ampinjoni, bele peurke, celer, keleraba sa
listovima, crni luk, vlaac, praziluk, ren,
kukuruz, alfa alfa, bela repa
Mahunarke uta soja, azuki pasulj, sojine klice, soivo,
pasulj
itarice Proso, ovas, jeam, palenta, ra, okrugli pirina
Meso uretina, piletina (kuvana sa sake-om),
jagnjetina, fazan, raii
Napici ajevi od dole navedenih zaina, Yogi aj,
vrua voda
Ostalo Suva kora mandarine, oregano, timijan,
majoran, kikiriki, badem, orah, crni aj, biber,
morski orai, karanfili, kim, korijander,
kardamom, umbir, cimet, slaica, komora,
piment, piskavica (grko seme), kurkuma

Lista loih navika i hrane

Navike, koje slabe srednji Denaturisana hrana Razno


greja
Preveliki obroci Industrijski napravljena hrana Hrana iz mikrotalasne penice
Kasni obroci Hemijski dodaci (moe izazvati kancer pogotovo
Neredovni obroci Light proizvodi ako se zagreva i sprema hrana
Null dijete (samo voda) Hemijski ubreno povre bogata proteinima)
Brzo jelo, bez vakanja Pojaivai ukusa (mononatrijum Smrznuta hrana
Po jedan ili 2 obroka dnevno glutaminat MG ili MNG na Ledena hrana i napici
(slabi slezinu, usporava oznakama) Kravlje mleko i proizvodi od
metabolizam i goji) E-brojevi istog (kazein moe stvoriti
Uzimanje tenosti za vreme Grickalice sa aromama alergije i pogorati stanje
jela pogotovo hladnih Meso (sa hormonima i organizma, stvoriti gojaznost)
antibioticima) Previe sirovog povra,
Teka hrana Fabriki eer paradajza, krastavca
Previe vrua ili hladna hrana Margarin (kancerogeno) Teko svarljiva hrana, koja
Prezainjena jela Vetaki zaslaivai nadima
Previe alkohola Vetaki vitamini Svinjetina i meso uopte u
Vetaki minerali velikim koliinama
Rafinisana ulja i masnoe
Hidrogenizovane biljne masnoe

Klasifikacija namirnica od Yin do Yang

Ova klasifikacija je slina makrobiotikoj. Ipak u praksi se pokazala boljom klasifikacija po termici i
elementima.
Yin
Yin

Veina lekova (pogotovo antibiotici)


Razne droge, halucinogeni
Hemijski dodaci, konzervansi, boje, insekticidi
Mleko i slatka pavlaka
Alkohol
Rafinisani eer
Aromaina i pia koja sadre kofein (kafa, aj od nane, aj od kamilice, alfija...)
Rafinisana ulja
Tropsko voe
Lisnato povre
Voe iz kontinentalne klime
Nerafinisana ulja
Povre primitivnijeg i tropskog porekla (kvasac, mahovina, gljive, krompir, paradajz, plavi paradajz,
pargla, avokado, paprat...)
Okruglo povre (bundeva, crni luk)
Korenasto povre
Alge
Orasi
Mahunarke iz toplijih klimatskih zona
Mahunarke iz hladnijih klimatskih zona
Semenje
itarice
Zaini (biber, senf, curry, bosiljak, muskatni orai...)
Riba
Meso reptila
Perad
Sir
Meso sisara (ovetina, divlja)
Jaja
Kavijar
So

Yang 
Recepti

Recepti u tabelama su pregledniji da bi se lake nauio postupak kuvanja. Praktino se svaki recept
moe prepraviti, uz malo mate i istraivanja. Probajte sa Vaim omiljenim.

Supa od cvekle - jaa drvo

Z 1 sk maslinovog ulja Zagrejati


V 2 svee cvekle, na kockice Zajedno prodinstati
Z 1 crni luk, sitno
M Mleveni biber Zainiti
M 1 list lovora Dodati
Vo 8dl vode Naliti u cveklu i luk
Vo Morska so Zainiti, kuvati jo 30 min i izmiksirati
D 1 sk jabukovog sireta
V Malo slatke aleve paprike
Z 1 dl slatke pavlake (ili 1 dl sojinog
kiselog mleka)
M Malo mlevenog timijana
M Malo rendanog sveeg rena
Vo Morska so Sve dodati i sipati uzagrejane inije
D 2 sk kisele pavlake (od soje)
D 1 vezica sitno seckanog peruna Garnirati i servirati

Poljska salata sa renom (Nssli) jaa metal


Moe se koristiti i meavina salata koje pripadaju vatri
Vo Malo soli
D 2 sk jabukovog sireta
D Naseckan perun
V Malo aleve paprike
Z 4 sk suncokretovog ulja
M Mleveni biber
Vo Malo tamari sosa
D 1 sk balsamico sireta
V Poljska salata, oprana i oiena Promeati nakon svakog elementa i
paljivo pomeati sa salatom

Z Orasi, sitno
M Sve ren Dodati preko salate

Pastirski lonac sa sosom od pavlake jaa vatru

Ranije pripremiti
Vo 1-2l vode Kuvati zajedno 2-3 sata
D 1 starija kokoka za supu Moe se pripremiti i dan ranije
V 600g ovetine na kockice 2-3 cm Meso dobro ispriti u porcijama i
Z 2sk ulja za prenje izvaditi, smanjiti vatru
U tiganju gde je preno meso:
Z 1sk ulja za dinstanje
Z 2 crna luka (preni je zemlja)
Z 2 argarepe Sitno iseckati
Z celera
Z kupusa
M 2 ena belog luka Veliina zalogaja
M 2 praziluka Iz prese
Kolutii
Zajedno prodinstati
M 200g integralnog pirina
M 2kk karija + malo mlevenog bibera Dobro oprati
M Na vrh noa ilija
Vo So
D 6 - 7dl pripremljenog bujona Zainiti zavisno od toga da li je supa
V 1kk ruzmarina u prahu i propreno ve zainjena ili ne
meso Sve zajedno staviti u rernu,
poklopljeno i pei 70 minuta na 210
stepeni
Za sos
Z
M Estragon
Vo Miroija i malo nane Sitno
D So Sitno
Kisela pavlaka (moe ovije kiselo ili
V kiselo mleko od soje)
Aleva paprika
Promeati posle svakog elementa i
preliti jelo nakon serviranja

*Vegetarijanci mogu da koriste supu od povra i da izbace meso (ev. dodaju tofu)

Vona salata od narandi i urmi jaa zemlju

Z 1 sk sirupa od kruke (zaslaiva)


Z Malo Grand Marnier-a
M 1 kk soka od umbira
Vo Na vrh noa agar agara ili soli
D Sok od jednog limuna
V kk kakaa Sve pomeati (meati izmeu
elemenata)

D 8 narandi Oljutiti i odvojiti na krike, servirati na


tanjirie. (krike oljutiti)
Preliti marinadom i ostaviti da malo
dobiju ukus
Z 4 smokve
Z 8 urmi Iseckati
Z Listii badema Iseckati
Badem malo ispei na suvom tiganju,
dok ne pone da mirie
Zajedno sa suvim voem dodati preko
salate

Doruak od prosa sa kompotom od suvih kajsija jaa zemlju


Najzdraviji doruak na svetu - daje mnogo energije slezini ....za 2 osobe
Moe se koristiti i bilo koje drugo suvo voe ili nekoliko vrsta u isto vreme (suve ljive, urme i ovsena
kaa su odlina kombinacija za hladnija godinja doba)
o Preko noi potopiti 70g suvih kajsija
o Ujutru: 1 olju prosa oprati vruom vodom i prati dok ne bude isto
o Dodati oceeno proso u vruu erpu i meati stalno varjaom (na tioj vatri), dok
se proso ne osui, pone samo da opada sa varjae i pone lepo da mirie
o Dodati 1,5 olju vode, pokriti erpu dobrim poklopcem i kuvati 15 min. na
srednjoj vatri.
o Nakon toga skloniti sa ringle i ostaviti proso da upije svu vodu (10-40min)
V Voda, 2 olje Da prokljua u erpi
Z Sok od groa ili jabuke olje
Z kk cimeta
(Z) Kajsije - ako su kisele, dodati kod drveta Iseckane
M 1kk soka od svee narendanog umbira
M 1sk sake (ili ljute rakije) (vino od pirina... ili neko drugo)
Vo Malice soli ili agar agara
D kore limuna (+kajsije, ako su kisele)
V kk kakaa
Z Zalsditi jemenim sladom, dodati proso Moe i seme suncokreta ili peeni
Z Posuti peenim orasima susam
Ako poklopac ne zatvara dobro, koristiti vie vode za kuvanje
Da bi se ojaala krv bolje je zasladiti kompot smeim eerom i za vreme kuvanja dodati i urme i Gou Qi
(kineski ipak)

U sledeim receptima potrebno je pratiti taan redosled, jer su napisani tako da prate redosled
elemenata. Ukoliko sami dodate neto, vodite rauna da to bude sa namirnicama iz istog elementa.
Kad sami pravite ili prepravljate recept, najlake je napisati namirnice odvojeno po elementima, videti koji
element nedostaje, dodati neto iz tog elementa i zatim odrediti redosled kuvanja. Najbolje je da okrenete
vie od jednog ciklusa, pa u prvom krugu moete dodati namirnice koje se due kuvaju a zatim u drugom
ili treem ciklusu one kojima je potrebno manje kuvanja.
Primer: U miso supi nije bilo niega iz drveta i vatre. Dodala sam namirnice koje bi se najbolje mogle
uklopiti i koje se dodaju u manjim koliinama. Tako imamo sve elemente i potrebno je samo poreati ih.

Miso supa jaa vodu

Za 4 osobe
Sastojci:
drvo: perun, jabukovo sire

vatra: sve bosiljak, aleva paprika


zemlja: integralne raane testenine, argarepa, celer, peeni susam

metal: umbir u prahu, blitva, praziluk, itake (potopiti u malo vode ako su suve)

voda: miso, alge (nori, hidiki, kombu)

Priprema:
Staviti 1,5l vode da se zagreje, dodati kaiicu jabukovog sireta, malo aleve paprike, 2
argarepe i pola korena celera.
Posle svakog sastojka promeati drvenom kaikom.
Dodati oienu i opranu blitvu (oko 300g) i 1 praziluk, iseckan na kolutie, 15g algi.

Nakon 2 minuta dodati 3 kk suvog ili 1/4 veze sveeg peruna, par listia sveeg bosiljka,
150g raane testenine i susam, malo umbira i iseckanu itaku i ostaviti da se kuva na slaboj
vatri dok testenine ne budu gotove, pa skloniti sa vatre.

Razmutiti 2 sk misa u malo hladne vode i dodati u supu.

Napomena: ako elite da ojaate slezinu (zemlja) moete dodati nakon kuvanja i dodavanja
misa: jo malo peruna, pa malo aleve paprike ili par listova maslaka i jo malo susama i
maslinovog ulja.

Da bi supa bila jo hranljivija i jaala krv, moete u drugom ciklusu dodati suenu ili sveu
koprivu kod vatre.

Ruska salata jaa zemlju

Sastojci :
zemlja: pakovanje zamrznutog povra za rusku salatu (ili svee povre ), ulje (hladno ceeno susamovo,
laneno, bundevino, suncokretovo ili maslinovo), susam, celer (osuen)

metal: miroija, biber, ili, kari (moete eksperimentisati sa zainima iz metala)

voda: tunjevina, so, malo vode

drvo: limun, jabukovo sire, perun

vatra: aleva paprika, mrvljeni zeleni aj , svea majina duica, (ili drugi zaini iz metala )

Priprema :
Povre prvo skuvati, ocediti i onda dodavati redom: miroiju, biber, tunu (iskljuivo u vodi), limunov sok,
alevu papriku, malo ulja, ili, malo vode (da masa ne bude mnogo gusta), perun, mrvljeni zeleni aj,
celer, kari, so (sasvim malo), jabukovo sire (jedna kk), sveu majinu duicu. Na kraju posuti susamom.

Tortilje sa sojom jaa zemlju

Sastojci:
drvo: perun, sok od limuna, paradajz
vatra: aleva paprika, sve bosiljak

zemlja: kukuruz eerac, celer, smei eer, ulje

metal: crni luk, umbir, ili, senf

voda: sojini komadii, soja sos, olja kuvanog soiva

Priprema:
Zagrejati u erpici malo maslinovog ulja, dodati 1 veliki crni luk i prodinstati malo, dodati malo umbira i
pripremljene sojine komadie (300g - skuvane u blago posoljenoj vodi).

Dodati 3 vea oljutena i iseckana paradajza, pola kk aleve paprike (slatke), kukuruz i pola glavice
narendanog celera.
Nakon 5 minuta dodati ili, soivo, 1 kk soka od limuna i jo malo aleve paprike.
Dodati 1kk smeeg eera, 1 kk senfa (ljutog), soja sosa po ukusu, perunov list (3 kk suvog ili sveeg
sitno seckanog lista), listie sveeg bosiljka i jo kaiicu ulja od soje ili maslinovog ulja.

Potrebno je da se dobije jelo nalik na gula, samo malo gue. Ovim e se filovati tortilje.

Domae tortilje:
200 g kukuruznog brana i 100g penicnog (jo je bolje sitno mleveno jemeno ili ovseno brano)
Dodati pola kaiice soli i 2 sk ulja, zamesiti sa vodom jako vrsto testo.
Testo lepo umesiti i staviti 15 minuta u friider (prekriti posudu providnom folijom da se testo ne sui)
nakon toga odvajati komade testa veliine jajeta (ostalo testo uvek uvijati u foliju da ostane svee) i
razvlaiti kore.

Svaki komad testa istanjiti oklagijom da bude debeo oko 1 mm i staviti na suv i zagrejan tiganj da se
ispee. Tortilja je peena kad testo pobeli, onda je potrebno okrenuti je i pei drugu stranu. Ako se jave
crni balonii po kori, smanjiti vatru.

Ispeene tortilje staviti u suvu posudu i prekriti krpom. Najbolje se filuju dok su tople.

Napomena: Ako se spremi vie, mogu da stoje par dana u dobro zatvorenoj posudi.

Ovako spremljene tortilje moete isei i na trouglove i priti pola minuta u vrelom palminom ulju. Dobiju
se ukusni domai naosi koje moete jesti uz bilo koji umak. Deca ih mnogo vole!

Proja- jaa metal

Sastojci:

Drvo: Sve perun, jabukovo sire, svee klice (alfa alfa, prosene ili susamove)

Vatra: Suena kopriva, oviji sir, masline

Zemlja: Kukuruzno brano, susam, laneno seme, proso, maslinovo ulje, jaje

Metal: Ovseno brano, origano, timijan, biber, kim

Voda: Kisela voda, so, praak za pecivo


Staviti u posudu kukuruzno brano (2/3), ovseno brano (1/3), 1 kk praka za pecivo, 1 kk sveeg,
seckanog peruna, 1 aku izmrvljene suve koprive, 2-3 sk susama, 1-2 sk lanenog semena, 1 sk opranog
prosa, po pola kk origana i timijana, soli (zavisno od koliine brana - na pola kilograma ide srednje puna
kaiica), 1-2 sk klica, nekoliko iseckanih maslina, 1-2 jaja, malo bibera, kisela voda (da se dobije itka
masa, malo gua od smese za palainke), nekoliko kapi jabukovog sireta, 50-100g istog ovijeg sira
izmrviti, dodati 2-4 sk maslinovog ulja i kaiice kima.

Sve preruiti u podmazan pleh i pei 30-40 minuta na 200 stepeni.

Tapenada namaz od maslinki jaa metal

Sastojci:

Drvo: 1 kk ili 1 sk kapra iz tegle (koliina po ukusu)

Vatra: konjak, veze sveeg timijana (ili manje ako ne elite prejak miris timijana ako koristite suv, on
spada u metal)

Zemlja: 200g crnih maslinki (bez kotica), maslinovo ulje,

Metal: 1 en belog luka (ili vie po ukusu), senf, mleveni crni biber

Voda: malo soli

U mikser redom dodavati: maslinke, iseckan beli luk i pola kk senfa, prstohvat soli, kapar, konjak i
iseckan timijan, maslinovo ulje (koliko je potrebno da se masa vee, dodavati po malo) i malo crnog
bibera.

Tapenada se moe uvati u friideru oko nedelju dana u dobro zatvorenoj teglici. Takoe se moe
spremiti uz dodatak filea sardele ili tunjevine (oko 50g na 200g maslinki). Ovo je veoma ukusan i zdav
namaz.

Brzi tajlandski curry jaa vodu

Sastojci:

Drvo: Pilei file 500g, 1 kk seckane citronele (limun-trava ili malo rendane kore limuna ili ista koliina
sveeg matinjaka)

Vatra: 2 srednje crvene slatke paprike, 1 sk sveeg iseckanog bosiljka, listii zelenog aja

Zemlja: 2 sk susamovog ulja, 1 sk kikiriki putera, 400g kokosovog mleka ili krema (od kokosovog brana),
4-6 sk kukuruza eerca, 300g bambusovih mladica, 1 kk smeeg eera

Metal: 1 sk crvene ili zelene curry paste (domae) ili 1 sk kvalitetnog curry-ja u prahu, 1-2 cm sveeg
umbira, 3 mlada luka i pola praziluka, jedna ljuta papriica (ili malo bibera)

Voda: soja sos, 1 sk ribljeg sosa (ili oyster), malo soli


Povre iseckati na trake veliine zalogaja a luk na kolutie. Marinirati meso (seckano na tanke trake) pola
sata u 1 sk soja sosa, 1 sk ulja i sitno seckanom umbiru. Zatim ga ispriti na 1 sk vrelog ulja u porcijama
i uz stalno meanje. Meso ostaviti sa strane na toplom.

Na malo ulja brzo propriti kikiriki puter i curry pastu ili dodati curry u prahu, nakon 1 minuta dodati
prstohvati soli i citronelu (ili limun ili matinjak) i nekoliko listia smrvljenog zelenog aja, pa naliti
kokosovim mlekom (ili kremom).

Kad provri dodati papriku, kukuruz, bambus i luk i ostaviti na tihoj vatri poklopljeno da se dinsta 10
minuta. Dodati kaiicu soja sosa i meso i zagrejati da jo jednom provri sos.

Skloniti sa vatre i dodati timijan, eer, papriicu (na kolutie ili malo bibera za blai ukus) i na kraju riblji
ili oyster sos.

Ovaj curry se priprema za 40 minuta (ukljuujui i vreme mariniranja i priprema povra i pirina za to
vreme) i servira se najbolje sa mirisnim pirinem (jasmin pirina).

Topla salata sa testeninom jaa vatru

Sastojci:

Drvo: paradajz, jabukovo sire ili limun.

Vatra: oviji sir, sve bosiljak

Zemlja: integralna testenina, kk meda, 1 sk maslinovog ulja,

Metal: beli luk, origano, biber

Voda: sitno seckana prena slanina, malo soli

Testeninu skuvati u blago posoljenoj vodi ili supi i ocediti. Beli luk iseckati u tanke krike i propriti na
malo ulja, da bude hrskav. U toplu testeninu dodati beli luk, origano, slaninu, iseen paradajz (na veliinu
zalogaja ili na manje krike), oviji sir iseen na kockice, pomeano maslinovo ulje sa medom, malo
bibera, prstohvati soli, 1 kk jabukovog sireta ili limuna i sitno seckan bosiljak.

Promeati paljivo posle svakog sastojka i servirati odmah. Interesantni su kontrasti izmeu vruih i
hladnih namirnica kao i meu ukusima. Ova salata je dovoljna za ceo obrok i veoma se brzo sprema.

Malo drugaiji sutlija sa bobiastim voem jaa vatru/drvo

Sastojci:

Drvo: bobiasto voe (kupina, jagode, malina, ribizle, borovnice), narendana kora od pola limuna

Vatra: kk kakaa, 1 kk konjaka

Zemlja: 1 kk meda + 1 kk meda, cimet, suvo groe, 1 sk sojinog ili prosenog mleka u prahu
Metal: umbir u prahu, pirina

Voda: voda, malo soli

Skuvati 100-150g pirina sa vodom da provri pa dodati prstohvat soli, narendanu koru limuna, kakao, 1
kk meda , malo cimeta, 1 kk suvog groa, 1 sk sojinog mleka u prahu i malo umbira.

Kuvati dok sutlija ne bude gotov. U posebnoj erpici rastopiti med, dodati jo malo umbira, 1 sk vode,
voe i konjak i saekati da se zagreje ali ne i da provri. Lepo pomeati.

Ako elite da spremite vie voa, onda dodajte 2-3 kk meda i 1 sk konjaka. Ukoliko elite da ojaate
element drvo, onda konjak dodajte pre meda a poslednje se dodaje voe.

U posude sipati po 1-2 sk voa (ili vie) pa preko toga nasuti sutlija. Ostaviti da se ohladi do sobne
temperature i tako servirati.

Salata od kupusa sa susamom jaa drvo

Sastojci:

Drvo: jabukovo sire, malo rendane kisele jabuke

Vatra: kurkuma, rukola ili listovi maslaka

Zemlja: susam, masliovo ili laneno ulje, crveni kupus, (orasi po ukusu)

Metal: biber, umbir, timijan, kim

Voda: mlevene alge, soja sos

Kupus narendati, dodati 2-3 sk peenog susama, biber, umbir, kk mlevenih algi (nori, wakama,
kombu), pola rendane kisele jabuke, maslaak ili rukolu, kurkumu, ulje (i prepeene seckane orahe ako
volite), timijan, kim, soja sos i jabukovo sire.

Posle svakog sastojka promeati.

Ova salata se moe uvek jesti, ubrzo nastupa sitost i veoma pomae kod dijeta za mravljenje. Da bi se
pojaao efekat sagorevanja masnoa, potrebno je jesti je po jednom svakog dana i dodati malo vie algi i
rukole.

Pasta od azuki pasulja jaa krv

Sastojci:

Drvo: 1 sk vianja ili brusnica (suenih, ne kandiranih)

Vatra: kk kakaa
Zemlja: 2-3 sk smeeg eera, 5 seckanih kineskih urmi (crvene, suve), Gou Qi kineski ipak 2-3 sk

Metal: malo umbira

Voda: voda, kk soli, 2 velike olje azuki pasulja

Voe iseckati sitno. Oprati azuki i preliti hladnom vodom. im provri prosuti vodu i ocediti pasulj.
Ponoviti jo jednom.

Trei put sipati vodu da prekrije pasulj oko 2-3 cm. Dodati umbira i soli i kuvati dok ne provri, zatim
smanjiti i kuvati na tihoj vatri oko pola sata. Za to vreme sklanjati kaikom penu koja se skuplja na
povrini vode. Eventualno dodati jo vode.

Dodati vinje ili brusnicu, kakao, eer, urme i gou i. Kuvati dalje dok pasulj ne bude skuvan i moe se
lako smrviti prstima (jo oko pola sata kuvanja ili malo due).

Kad ostane jo malo vode, meati stalno da bi se dobila pasta i meati dalje sve dok pasulj ne upije i
preostalu tenost.

Gotovu pastu ohladiti i preruiti u istu teglu, dobro zatvoriti i uvati u friideru do 2-3 dana.

Napomena: Tradicionalno se azuki pasta sprema u japanu i to je do pojavljivanja modernih slatkia bio
jedini slatki u japanskoj kuhinji. Sve drugo slatko se pravilo sa ovom pastom. Jede se i u Kini i pogotvo
je popularna kod dece, starijih ljudi, u trudnoi, a najvie posle poroaja, kad izuzetno prija posle velikog
gubitka krvi.

Japanska azuki pasta se sprema na isti nain kako je ovde opisano, ali samo od pasulja, eera i soli.
Suvo voe je dodato receptu jer jaa kvalitet krvi i krvnu sliku i pojaava efekat koji ima sama azuki pasta.

Dnevno se jedu 2-3 sk ove smese (izvaditi neto ranije da ne bude hladna), najbolje uz doruak ili kao
prva uina. Ona je ukusna zamena za preslatke slatkie iz prodavnice, deca je obino vole i veoma brzo
se mogu videti rezultati na krvnoj slici.

Hafertalke jaa sva tkiva u telu

Potrebno je nabaviti oljuten ovas, koji ima dobru mo klijanja.


Za proveru se odvoji 50 zrna ovsa, stave se na tanjir, naliju vodom toliko da samo 2/3 zrna bude u vodi,
pokriju plastinim poklopcem (za manju tortu recimo) i ostave 48 sati. Za to vreme bi trebalo da se jave
klice na 40 zrna, ili 80% uzorka. Ako je mo klijanja slabija, ceo proces se ne isplati, poto je ovde
potreban kvalitetan ovas.
Najpre treba skuvati aj od breze. Preliju se 4 pune supene kaike brezinog lista sa 1l prokljuale vode i
ostavi se sve 10-20 minuta.
Ujutru 250g ovsa se stavi u sud i prelije ajem od breze, koji bi trebalo da ima 70 stepeni. Sud bi trebalo
da je dovoljno velik, da ima mesta za jo vrue vode. Ona se mora dodavati par puta tog dana, da bi se
temperatura neko vreme odrala. Na svakih sat vremena doliti po malo vrue vode.
Ovas ostaviti preko noi u aju i ujutru ga ocediti. Staviti ga na pleh, ubaciti u rernu, zagrejanu na 70
stepeni i ostaviti par sati, dok ovas ne bude potpuno suv i tvrd. Povremeno promeati varjaom kako bi
se ravnomerno suio.
Nakon suenja, kad se ohladi, ovas staviti u sud (ili teglu) koji se dobro zatvara i ne proputa vazduh.

Dalja priprema je kao kod muslija. Ovas se moe jesti ceo ili se moe malo samleti pre upotrebe. Potopi
se u vodu ili sok, moe se dodati voe ili kokos...
Takoe se moe potopiti u toplu vodu ili se napraviti kaa i preko ovsa onda dodati meko kuvano
umance.

Ako je dobro pripremljen (dovoljno osuen), zrno e ostati celo kad se potopi i liie na dobar rizoto
(mekano, a ipak zadrava oblik).
Hafertalke je veoma zdravo jelo i energetski (ne po kalorijama ve po Qi energiji) veoma bogato i
kvalitetno i zato se preporuuje za svakodnevnu pripremu doruka, pogotovo za decu.
Hrani miie i kosti, jaa krv i imuni sistem, isti krv od holesterola i moe pomoi kako kod mravljenja
tako i da se dobije na teini. aj od breze otvara enzime u zrnu i ovas postaje lako svarljiv, odlino se
resorbuju hranljive materije i bolje se isti organizam.
Uvod u zdrav nain ishrane ...................................................................................................................................... 1

Na odnos prema hrani.........................................................................................................................................1

Zdravlje zapadna definicija .................................................................................................................................1

Potpuno zdravlje ...................................................................................................................................................2

Potreba i njeno zadovoljenje .................................................................................................................................2

Kiseline i baze .......................................................................................................................................................5

Yin i Yang ili energetski nivo ...............................................................................................................................6

Yin i Yang princip ..................................................................................................................................................7

Energetski nivo u ishrani .......................................................................................................................................9

Frances Moore Lapp o mesu ............................................................................................................................10

Gde je tu kalcijum? ...........................................................................................................................................11

est kineskih principa ishrane ................................................................................................................................ 13

Prvi princip ..........................................................................................................................................................13

Drugi princip ........................................................................................................................................................13

Trei princip ........................................................................................................................................................13

etvrti princip ......................................................................................................................................................14

Peti princip ..........................................................................................................................................................14

esti princip ........................................................................................................................................................14

Pet elemenata ........................................................................................................................................................... 15

Drvo ....................................................................................................................................................................15

Vatra ...................................................................................................................................................................15

Zemlja .................................................................................................................................................................17

Metal ...................................................................................................................................................................17

Voda....................................................................................................................................................................18

Kako da pronaete svoj element ........................................................................................................................... 20

Drvo ....................................................................................................................................................................23

Vatra ...................................................................................................................................................................27

Zemlja .................................................................................................................................................................29

Metal ...................................................................................................................................................................31

Voda....................................................................................................................................................................33

Termika : Pregled................................................................................................................................................35

Hladne namirnice ................................................................................................................................................35


Osveavajue namirnice .....................................................................................................................................35

Neutralne namirnice ............................................................................................................................................36

Tople namirnice ..................................................................................................................................................36

Vrue namirnice ..................................................................................................................................................36

Trostruki greja ...................................................................................................................................................37

Razvoj 3G ...........................................................................................................................................................38

Donji greja .........................................................................................................................................................38

Srednji greja ......................................................................................................................................................39

Gornji greja........................................................................................................................................................41

Poremeaji u funkciji 3G .....................................................................................................................................41

Zato sve toliko kineski? ......................................................................................................................................... 44

Priprema itarica....................................................................................................................................................... 46

Dobre navike pri jelu ...........................................................................................................................................50

Tipovi disharmonija .................................................................................................................................................. 52

Tipovi disharmonija .............................................................................................................................................52

Tehnika ispitivanja ..............................................................................................................................................53

Ba Gang Osam osnovnih obrazaca ..................................................................................................................54

Yin i Yang............................................................................................................................................................55

Yin .......................................................................................................................................................................55

Yang....................................................................................................................................................................55

Toplota i hladnoa...............................................................................................................................................55

Prepunjenost i praznina ......................................................................................................................................56

Unutra i spolja .....................................................................................................................................................56

Odreivanje tipa disharmonije ............................................................................................................................59

Dvanaest organa Zang Fu .................................................................................................................................... 63

Jetra una kesa ...............................................................................................................................................63

Srce tanko crevo ...............................................................................................................................................65

Slezina eludac .................................................................................................................................................65

Plua debelo crevo ...........................................................................................................................................66

Bubrezi beika ..................................................................................................................................................67

Umetnost dijagnoze ................................................................................................................................................. 68

Pregled jezika .....................................................................................................................................................68


Na ta je potrebno obratiti panju .......................................................................................................................69

Kako do pravilne dijagnoze jezika.......................................................................................................................70

Boja jezika...........................................................................................................................................................70

Oblik jezika..........................................................................................................................................................71

Naslage ...............................................................................................................................................................72

Pukotine i fleke na jeziku ....................................................................................................................................74

Puls .....................................................................................................................................................................75

Kako uzeti puls....................................................................................................................................................76

Na ta je potrebno obratiti panju .......................................................................................................................77

Samodijagnoza ......................................................................................................................................................... 82

Kako napraviti samodijagnozu ............................................................................................................................83

Potrebno je da zakljuite sledee: ......................................................................................................................84

Godinja doba ........................................................................................................................................................... 88

Prolene bolesti u kineskoj medicini i njihova prevencija....................................................................................88

Kako gladovanje moe pomoi? .........................................................................................................................90

Kako da se ponaamo leti? .................................................................................................................................94

Priprema za zimu ................................................................................................................................................97

Pet ukusa ............................................................................................................................................................98

Vlaga, sluzi i stagnacija hrane .............................................................................................................................. 101

Vlaga .................................................................................................................................................................101

Vlaga sa vatrom ................................................................................................................................................102

Vlaga sa hladnoom .........................................................................................................................................102

Sluzi ..................................................................................................................................................................103

Sluz sa vatrom ..................................................................................................................................................103

Sluz sa hladnoom............................................................................................................................................104

Sluz u tkivu........................................................................................................................................................104

Sluz i hladnoa u trudnoi i posle poroaja.......................................................................................................105

Stagnacija hrane ...............................................................................................................................................106

Stagnacija kod dece..........................................................................................................................................106

Stagnacija kod odraslih .....................................................................................................................................107

Ishrana beba i dece................................................................................................................................................ 109

Deije bolesti.....................................................................................................................................................109
Kako treba da izgleda pravilna ishrana deteta? ................................................................................................110

Alergije ..................................................................................................................................................................... 112

Vetar .................................................................................................................................................................112

Vlaga sluz .......................................................................................................................................................113

Otrovi ................................................................................................................................................................113

Nedostatak ........................................................................................................................................................113

Leenje alergije .................................................................................................................................................113

Menopauza.............................................................................................................................................................. 114

Hrana za 3. doba...............................................................................................................................................114

Kuvanje po ciklusima ............................................................................................................................................. 116

Ciklus hranjenja i ciklus kontrole .......................................................................................................................116

Kako poeti sa kuvanjem ..................................................................................................................................117

Metode kuvanja: vie Yin ili vie Yang ..............................................................................................................119

Da hrana bude Yang .........................................................................................................................................119

Da hrana bude Yin ............................................................................................................................................119

Bioklimatski uticaj..............................................................................................................................................119

Godinja doba ...................................................................................................................................................120

Prolee ..............................................................................................................................................................120

Leto ...................................................................................................................................................................120

Kasno leto .........................................................................................................................................................121

Jesen ................................................................................................................................................................121

Zima ..................................................................................................................................................................121

Tabele ...................................................................................................................................................................... 122

Namirnice koje stvaraju Qi, krv i tenosti ..........................................................................................................122

Zamene za namirnice koje stvaraju vlagu.........................................................................................................122

Preporuuje se za izbacivanje vlage.................................................................................................................122

Lista loih navika i hrane...................................................................................................................................123

Klasifikacija namirnica od Yin do Yang .............................................................................................................123

Recepti ..................................................................................................................................................................... 125

Supa od cvekle - jaa drvo................................................................................................................................125

Poljska salata sa renom (Nssli) jaa metal ...................................................................................................125

Pastirski lonac sa sosom od pavlake jaa vatru..............................................................................................125


Vona salata od narandi i urmi jaa zemlju ...................................................................................................126

Doruak od prosa sa kompotom od suvih kajsija jaa zemlju .........................................................................127

Miso supa jaa vodu ......................................................................................................................................127

Ruska salata jaa.............................................................................................................................................128

Tortilje sa sojom jaa zemlju ...........................................................................................................................128

Proja- jaa metal ...............................................................................................................................................129

Tapenada namaz od maslinki jaa metal......................................................................................................130

Brzi tajlandski curry jaa vodu ........................................................................................................................130

Topla salata sa testeninom jaa vatru ............................................................................................................131

Malo drugaiji sutlija sa bobiastim voem jaa vatru/drvo.........................................................................131

Salata od kupusa sa susamom jaa drvo .......................................................................................................132

Pasta od azuki pasulja jaa krv.......................................................................................................................132

Hafertalke jaa sva tkiva u telu .......................................................................................................................133


Reference:
Das grosse Buch der makrobiotischen Ernhrung und Lebensweise Michio & Aveline Kushi
Ernhrung nach den 5 Elementen Barbara Temelie
Energie und Ernhrung im Rhytmus der Jahreszeiten Benno Werner
Das Yin und Yang der Ernhrung Bob Flaws
Die 5 Elemente Ernhrung fr Mutter und Kind Barbara Temelie