You are on page 1of 129

Е

Часопис за
националну културу

Ч
и друштвена питања

У
Год . XII, б р ој 45, 1/2010, Бе ­о ­г р ад
Из л аз и н а Ви д ов д ан 2010. год и н е

Ј С
200 дин / RS 5k m / 5 e u r / 7 u sa / 10 au d

ЦИза м
инА
Aнt

А
тски рат
и све

Н
је Друг
ифику

А
Ко фалс

Д РА
нсијери
ви фина кан
леро , Вати
Хит цизам

Т
изам, на
Фаш

У ашизам
и антиф
нск
шизам и слове ....
дни фа еризам
Запа ртав, хитл
ер је м
Хитл
часопис за националну културу и друштвена питања
ГОДИНА 12  БРОЈ 45  БЕОГРАД, ВИДОВДАН 2010. Л.Г.  ЦЕНА 200 ДИН

УВОДНО СЛОВО 52  Ол­га Че­тве­ри­ко­ва,
02  Бранимир Нешић,
О од­го­вор­но­сти За­па­да
Др­ве­не пу­шке ­ ВАТИКАН И ЗЛО
и ме­тал­ни шмај­се­ри
56  Карлхајнц Дешнер,
04  Бошко Обрадовић, Улога Ватикана у доласку на
Европ­ски фа­ши­зам и ­ власт фашиста и нациста
срп­ски ан­ти­фа­ши­зам
64  Миша Ђурковић,
08  Владан Глишић, Ватикан и фашизам
Ми­то­ви ан­ти­фа­ши­зма 97  Никола Живковић,
66  Ра­до­ван Пи­ли­по­вић,
Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква пре­ма пра­ Срби у ратном дневнику
ХИТЛЕР И ЗАПАД Вермахта
16  Мар­ко Жив­ко­вић,
во­слав­ним Ср­би­ма 1941–1945.
98  Др Вељ­ко Ђу­рић Ми­ши­на,
Oд при­ја­те­ља до не­при­ја­те­ља НАЦИОКУЛТИЗАМ За­ти­ра­ње Срп­ства у Не­за­ви­сној
20  Хана Арент, 70  На­ци­сти и окул­ти­зам Др­жа­ви Хр­ват­ској
Ан­ти­се­ми­ти­зам ­ 102  Ра­до­ван Пи­ли­по­вић,
и национализам 74  Окултна историја нацизма
„Хан­џар“ SS ди­ви­зи­ја – ја­ни­ча­ри
22  Разговор са Исаком Асиелом РУСКА БОРБА хи­тле­ро­вог но­вог по­рет­ка
Сазнати истину је дуг ­ 82  Ка­зан­ска ико­на Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це 104  Александар Вељић,
према страдалима у борби против нацизма, По­сле­ди­це ма­ђар­ског нацизма
24  Др Ернст Нолте, За­штит­ни­ца Ру­си­је 106  Владимир Вељковић,
Страх и ње­го­ве на­ме­ре 86  Говор председника Русије Про­је­кат Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је у ­
26  Иво Андрић, Дмитрија Медведева у по­ли­ти­ци фа­ши­стич­ких си­ла
Фашистичка револуција На­род­ној скуп­шти­ни Ср­би­је, 110  Растислав В. Петровић,
29  Проф. др Милан Петровић, Борба против прекрајања истине Црногорство Секуле Дрљевића
Комунизам и фашизам 88  Беседа Дмитрија Медведева
34  Бојан Вићентић, 9. ма­ја 2010. го­ди­не у Москви, ЈУЧЕ, ДАНАС И СУТРА
Фа­ши­зам – про­шлост ­ Или победити или постати роб 112  Андреј Протић,
и са­да­шњост 89  Ан­дреј Ко­ну­ров, „Све­при­сут­ни фа­ши­зам“: ­
36  Херман Раушнинг, Дру­ги свет­ски рат: фал­си­фи­ку­је по­ли­тич­ки мит или ­
Разговори са Хитлером се све! дис­то­пи­ја на­ше­га до­ба?
40  Макс Ерен­рајх, 90  Ле­он
­ ид Ива­шов, 120  Живорад Јанковић,
Нацифашизам као последња Дру­ги свет­ски рат за­по­че­ли су Занемарени потреси
шанса Запада адеп­ти „Drang nach Osten“ 122  Данило Тврдишић,
43  Мр Радован Калабић, Четврти европски рајх
СРПСКА БОРБА 124  Предраг Р. Драгић Кијук,
Европа, Балкан и Западни фронт
92  Др Ко­ста Ни­ко­лић, Аме­ри­ка­ни­за­ци­ја Евро­пе као
48  Вилијам Ф. Енгдал, Са­ве­зни­ци, пар­ти­за­ни и чет­ни­ци
Ко је створио и финансирао по­врат­ни та­лас евро­пе­и­зи­ра­не
у Дру­гом свет­ском ра­т у Аме­ри­ке
Хитлера?

Две­ри срп­ске, ча­со­пис за на­ци­о­нал­ну кул­ту­ру и дру­штве­на пи­ Ре­дак­ци­ја: Даринка Тврдишић, Јелена Будимировић, Мар­ко
та­ња, упи­сан је у Ре­ги­стар јав­них гла­си­ла 21. мар­та 2003. го­ Жив­ко­вић, Ми­лош При­ца, Ли­ди­ја Гли­шић, Маша Вујановић,
ди­не под редним бро­јем 3535. Ча­со­пис је гла­си­ло Удру­же­ња Горан Игић, Владица Живановић, Ви­шња Костић,
гра­ђа­на Срп­ски са­бор Двери и из­ла­зи че­ти­ри пу­та го­ди­шње о Ни­ко­ла Ма­рин­ко­вић, Оливера Дуњић, Гордана Станковић,
ве­ли­ким цркве­ним пра­зни­ци­ма. Ана Марија Чорбић, Ратомир Крстић и Срђан Ного;
Пр­ви број иза­шао је Са­вин­да­на 1999. го­ди­не, као на­ци­о­нал­но Лектура: Лингвистички сервис; Фотографија на ­
гла­си­ло сту­де­на­та ср­би­сти­ке не­по­сто­је­ће ка­те­дре за ср­би­сти­ насловној страни: Бранко Гојковић; Пре­лом и при­пре­ма:
ку Фило­ло­шког фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду. Bramar production; Се­кре­тар ре­дак­ци­је: Душица Бојовић;
Осни­ва­чи: Оливера Дуњић, Бра­ни­мир Не­шић и Бо­шко Ди­стри­бу­ци­ја: Владан Димитријевић; Маркетинг: Југослав Тајић
Обрадо­вић Адре­са ре­дак­ци­је: Вишеградска 6-1/11, 11000 Бе­ог­ рад
Ре­дак­циј­ски са­вет: Вла­дан Гли­шић, Ра­до­ван Твр­ди­шић, Са­ Кон­такт те­ле­фон: 011/26-87-897
ша Бон­џић, Сре­тен Јо­кић, Да­ни­ло Твр­ди­шић, Јо­ван Ђор­ђе­ E-mail: in­fo­dve­ri­@ve­rat.net
вић, Зо­ран Ра­до­ји­чић, Бошко Обрадовић и Бранимир Нешић Ин­тер­нет пред­ста­вља­ње: www.dve­ri­srp­ske.com
(главни и одговорни уредник) Штам­па: Штампарија Манастира Градац, Бе­ог­ рад

1/2010 l Двери српске l 1
24  Европ­ски фа­ши­зам и
срп­ски ан­ти­фа­ши­зам
18  Ми­то­ви ан­ти­фа­ши­зма УВОДНО СЛОВО
Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник

Др­ве­не пу­шке и
ме­тал­ни шмај­се­ри
И та­ко, у овом на­шем тран­зи­ци­о­ном хо­ду ка За­па­ду гра­ни­це Ср­би­је се
сво­де на оне ко­је је Хи­тлер на­пра­вио апри­ла 1941. го­ди­не. Оста­ло је још
да ре­ше пи­та­ње Ра­шке обла­сти и Пре­шев­ске до­ли­не и ето хи­тле­ров­ске
Ср­би­је не­ка­да, а са­да Ср­би­је по ме­ри Европ­ске уни­је и Аме­ри­ка­на­ца

М ој брат је ро­ђен 28. ју­на, а ја по­сле
не­пу­не две го­ди­не, 9. ма­ја.

не и па­до­ве.
Не­ра­зум­но брат­ско ри­вал­ство
је и у да­ту­ми­ма ро­ђе­ња има­ло сво­је успо­
ка­ко се не сла­ви, а и ја са њи­ма, он­да је
мој брат био у пред­но­сти. Тек ка­сни­је сам
схва­тио да је брат­ско ри­вал­ство бе­сми­
сле­но ко­ли­ко и не­ра­зум­но, и да су и је­дан
и дру­ги дан на­ших ро­ђе­ња, има­ли исти,
не 1941. го­ди­не, 14. ок­то­бра. Још увек ви­
дим сли­ку на­шег учи­те­ља ка­ко нам при­ча
о тим стра­шним да­ни­ма, и ви­дим, та­да и
са­да, ис­пред и око се­бе, не­моћ­не за­ро­
бље­не љу­де, мо­је Кра­љев­ча­не, ту­жне и
У он­да­шњој ко­му­ни­стич­кој Ју­го­сла­ви­ји жи­вот­ни и сло­бо­дар­ски сми­сао. по­гну­тих гла­ва ка­ко их све­за­них ру­ку не­
ја сам имао пред­ност; ро­ђен­дан­ско сла­ Иако сам, да­кле, ро­ђен 9. ма­ја, на Дан ку­да во­де; а он­да се мр­штим на хлад­но­
вље мог бра­та ни­је би­ло „по­др­жа­но“ од бор­бе про­тив фа­ши­зма, ипак је го­ди­на­ма крв­не и над­ме­не Нем­це пр­ћа­стих но­се­ва,
др­жав­них и дру­штве­них ин­сти­ту­ци­ја, док у мом жи­во­ту је­дан ок­то­бар­ски дан био коц­ка­стих ли­ца и бок­сер­ских бра­да, са
је мој ро­ђен­дан - 9. мај, увек био ис­пра­ зна­чај­ни­ји у ства­ра­њу ан­ти­фа­ши­стич­ке оном пла­во­пе­пе­ља­стом ко­сом и пе­га­вом
ћен за­ста­ва­ма, те­ле­ви­зиј­ским еми­си­ја­ све­сти. бле­дом ко­жом, са ме­тал­ним шмај­се­ри­ма
ма, по­зи­тив­ном енер­ги­јом, еуфо­ри­јом и Сва­ког 14. ок­то­бра, у мом род­ном гра­ду у ру­ка­ма ка­ко ви­чу: „Los, los...”, још увек
при­чом да је не­ко­ли­ко де­це­ни­ја ра­ни­је Кра­ље­ву, уче­ни­ци свих основ­них и сред­ ви­дим жи­це с ко­ји­ма су по­ве­зи­ва­ли ру­ке
на тај дан зло – фа­ши­зам, би­ло по­бе­ђе­но њих шко­ла, оку­пља­ју се на јед­ном ме­сту. не­ду­жних љу­ди, осе­ћам бол ко­ји је остао
од стра­не до­бра – ан­ти­фа­ши­зма и да смо Се­ћам се, осам­де­сет и пр­ве, ђак пр­вак, иза њих у цр­но за­ви­је­ном Кра­ље­ву, ви­
ми, Ју­го­сло­ве­ни, би­ли као и у Пр­вом свет­ са бу­ке­том цве­ћа ко­ји је мај­ка на­пра­ви­ла, дим не­ра­зум­не тра­го­ве у ма­сно-цр­ве­ној
ском ра­ту – на стра­ни до­бра. Бра­то­вљев у ко­ло­ни два по два са оста­лим ђа­ци­ма, зе­мљи... Ја, ђак пр­вак, осам­де­сет и пр­ве,
ро­ђен­дан је сла­вљен у кру­гу по­ро­ди­це, пе­ша­чим не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра од Основ­ гле­дам у ле­по по­ко­ше­ну зе­ле­ну тра­ву и
где је не­ко од ста­ри­јих, по­себ­но наш де­да не шко­ле Вук Ка­ра­џић у Риб­ни­ци до ауто­ пи­там се да ли ис­под ме­не, где га­зим, има
ко­ји је по стру­ци био учи­тељ (и увек са­ бу­ске ста­ни­це, а он­да пре­ко па­са­ре­ле још тра­го­ва кр­ви или је ки­ша све ис­пра­ла
мо учи­тељ јер без пар­тиј­ске књи­жи­це се до од­ре­ди­шта. По­се­че­ни бе­ли хра­сто­ви и по­ти­сну­ла крв не­ду­жних не­где ду­бо­ко
ни­је мо­гло на­пре­до­ва­ти), спо­ми­њао да је – спо­мен обе­леж­је и сим­бол кр­ва­вог кра­ у утро­бу зе­мље. Та­мо, ис­под оног бу­се­на
мој брат ро­ђен на је­дан ве­ли­ки и за Ср­ ље­вач­ког ок­то­бра – ули­ва­ју ми је­зу. По­ла­ тра­ве, си­гур­но је има... По­ла­жем цве­ће
бе нај­зна­чај­ни­ји дан у исто­ри­ји. Ка­сни­је, же­мо цве­ће на бе­ле хра­сто­ве, ста­ри­ји па­ баш ту, и осе­тим, у тре­нут­ку, ве­ли­ко олак­
ка­да су Ср­би од Ју­го­сло­ве­на по­но­во по­ ле све­ће, а до­зво­ли­ће ка­сни­јих го­ди­на да ша­ње: пао ми је ка­мен са ср­ца, ис­пу­нио
ста­ли Ср­би, па по­че­ли да сла­ве Ви­дов­дан и све­ште­ни­ци из­вр­ше па­ра­стос за не­ко­ сам за­да­так... По­себ­но сам тог чуд­ног ок­
и „срп­ску“ Но­ву го­ди­ну и ка­ко се сла­ви и ли­ко хи­ља­да по­би­је­них Кра­љев­ча­на дав­ то­бар­ског да­на во­лео и са зеб­њом и не­

2 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
стр­пље­њем оче­ки­вао по­ча­сни пло­тун
на­ших вој­ни­ка (та­да су још увек би­ли на­
ши а не срп­ски), и са оста­лим де­ча­ци­ма
од­ме­ра­вао да ли су сви у исто вре­ме ис­
па­ли­ли по три мет­ка. Ко угра­би ча­ур ­ у био
је по­себ­но за­до­во­љан...
И та­ко, из го­ди­не у го­ди­ну, осам­де­сет
дру­га, осам­де­сет тре­ћа, че­твр­та... Сва­ке
го­ди­не исто: исти бе­ли по­се­че­ни хра­сто­
ви, цве­ће и све­ће, учи­те­ље­ва при­ча, ту­
жни Кра­љев­ча­ни и хлад­но­крв­ни Нем­ци, Спомен парк
кр­ва­ва зе­мља и зе­ле­на тра­ва, по­ча­сни у Краљеву
пло­тун и по­не­ка ча­у­ра у џе­пу.
Мр­зео сам не­мач­ке на­ци­сте и све фа­ лу­ку, ни­је од су­вих др­ва већ од људ­ских Сло­ми­ти кич­му Ср­би­ма на Бал­ка­ну - би­
ши­сте од­ре­да. Мо­жда је ко­лек­ти­ви­стич­ка ко­сти­ју и ме­са! ла је ми­сао ко­ја је во­ди­ла и Аустро­у­га­ре
се­ан­са ко­ја се од­и­гра­ва­ла сва­ке го­ди­не у Ни­ка­да не­ћу про­на­ћи оправ­да­ње за оне у Пр­вом свет­ском ра­ту, на­ци­сте и њи­хо­ве
ок­то­бру, ро­ди­ла у ме­ни то осе­ћа­ње, мо­ ко­ји су три­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка фи­нан­ са­те­ли­те на по­чет­ку и у то­ку Дру­гог свет­
жда је би­ло пре­ра­но да са се­дам го­ди­на сиј­ски по­мо­гли да Хи­тлер из мин­хен­ске ског ра­та, али и „на­ше са­ве­зни­ке“ Ен­гле­зе
осе­тим и ви­дим ка­ко око ме­не па­да­ју по­ пив­ни­це у ко­јој се обра­ћао по­лу­пи­ја­ним и Аме­ри­кан­це ‘44. и ‘99. го­ди­не. Сви они
би­је­ни љу­ди, ко­је сам са­њао да­ни­ма, мо­ Ба­вар­ци­ма за не­ко­ли­ко го­ди­на по­ста­не су сма­тра­ли, ка­ко ре­че је­дан бри­тан­ски
жда је та мр­жња би­ла при­род­ни од­го­вор пр­ви чо­век Не­мач­ке, ни­ти за ону са­мо­про­ агент, да се с по­бе­дом Ср­ба на Бал­ка­ну
упла­ше­ног де­те­та ко­је не раз­у­ме шта се гла­ше­ну „је­ди­но­спа­са­ва­ју­ћу“ хри­шћан­ску оства­ру­је по­бе­да Ис­то­ка над За­па­дом, а
у ства­ри до­го­ди­ло тог ок­то­бар­ског да­на. уста­но­ву ко­ја је скло­пи­ла пакт са ђа­во­лом то они, као за­пад­ња­ци, не мо­гу се­би да
Све на­ше ка­сни­је рат­не де­чач­ке игре би­ да би при­до­би­ла бла­га на зе­мљи. до­зво­ле. Ни по ко­ју це­ну.
ле су про­тив Не­ма­ца, Шва­ба и на­ци­ста, и Ни­ка­да не­ћу би­ти на стра­ни оних ко­
ја сам, са оста­лом ком­шиј­ском де­цом, др­ ји су ства­ра­ли звер у цен­трал­ној Евро­ И та­ко, у овом на­шем тран­зи­ци­о­ном
же­ћи у ру­ка­ма од др­ве­та скле­па­ну пу­шку пи да би за­ра­ти­ла са Ру­си­јом и оста­лим хо­ду ка За­па­ду гра­ни­це Ср­би­је се сво­де
и скри­ва­ју­ћи се иза ћо­шка мо­је ку­ће, та­ сло­вен­ским на­ро­ди­ма ко­ји ни­су би­ли по на оне ко­је је Хи­тлер на­пра­вио апри­ла
ма­нио ис­пред се­бе не­ви­дљи­ве и ви­дљи­ њи­хо­вом ша­бло­ну, за оне ко­ји су Је­вре­ 1941. го­ди­не. Оста­ло је још да ре­ше пи­
ве Нем­це. Све­тио сам им се за оно што су је про­га­ња­ли, уби­ја­ли и уни­шта­ва­ли као та­ње Ра­шке обла­сти и Пре­шев­ске до­ли­не
они из­и­стин­ски ура­ди­ли мо­јим Кра­љев­ нај­го­ре зве­ри. и ето хи­тле­ров­ске Ср­би­је не­ка­да, а са­да
ча­ни­ма, мом на­ро­ду. И ни­сам им се осве­ Ни­ка­да не­ћу пре­ста­ти да се бо­рим Ср­би­је по ме­ри Европ­ске уни­је и Аме­ри­
тио до­вољ­но. Др­ве­на де­чач­ка пу­шка не про­тив оних ко­ји су на­ци­сте, фа­ши­сте а ка­на­ца. Срп­ски са­бор Две­ри, као па­три­
пу­ца као не­мач­ки ме­тал­ни шмај­сер... по­себ­но уста­ше на кра­ју ра­та па­цов­ским от­ски и сло­бо­дар­ски, са­мим тим ан­ти­
И са­да, ско­ро три­де­сет го­ди­на ка­сни­је, ка­на­ли­ма спа­ша­ва­ли па им да­ли дру­ги фа­ши­стич­ки и ан­ти­на­ци­стич­ки по­крет у
осе­ћам га­ђе­ње пре­ма на­ци­сти­ма и њи­хо­ иден­ти­тет са на­ме­ром да са­да ра­де за Ср­ба, оста­вља траг сво­јим бли­жњи­ма и
вим удво­ри­ца­ма, пре­ма њи­хо­вој без­об­ њих, са истим ци­љем ко­ји су има­ли и на исто­ри­ји о на­ци­стич­ким зло­де­ли­ма ко­ји
зир­но­сти и, у су­шти­ни, ма­ло­гра­ђан­ској по­чет­ку ра­та... су би­ли, ко­ји је­су и ко­ји ће, на жа­лост, би­
над­ме­но­сти, пре­ма па­ту­ља­стом и ру­жном Ни­ка­да... ти и осе­ти­ти се, по­но­во и по­но­во, на на­
Адол­фу (гле­да­ју­ћи ње­га и Хи­мле­ра пи­там шој на­па­ће­ној срп­ској ко­жи. До­бро у це­
се где су им очи би­ле па су се­бе сма­тра­ли Да Шпен­глер ни­је на­пи­сао Про­паст За­ лој при­чи је да ко­нач­но схва­ти­мо ко нас
ари­јев­ци­ма), пре­ма не­мач­ким ме­тал­ним па­да, мо­жда Дру­гог свет­ског ра­та не би и за­што би­је. Ако ин­те­лек­ту­ал­ци у Ср­би­ји
шмај­се­ри­ма с ко­ји­ма су по­би­ли ви­ше од би­ло, мо­жда би се за­пад­ња­ци уто­пи­ли у не­ма­ју хра­бро­сти да при­ме­те, схва­те и да
два­де­сет ми­ли­о­на Ру­са, шест ми­ли­о­на Је­ сво­јој са­мо­за­љу­бље­но­сти и ква­зи­ве­ли­ јав­но ка­жу и диг­ну свој глас про­тив угње­
вре­ја, три ми­ли­о­на По­ља­ка, пре­ко ми­ли­ чи­ни. Али, Шпен­гле­ро­ва књи­га им је би­ та­ва­ња, уби­ја­ња и ла­га­ног ис­тре­бљи­ва­
он Ср­ба и ме­ђу њи­ма мо­јих три хи­ља­де ла ша­мар отре­жње­ња да мо­ра­ју не­што да ња срп­ског на­ро­да, он­да по­ста­ју као они
Кра­љев­ча­на 14. ок­то­бра... ура­де ка­ко би за­у­ста­ви­ли сво­ју про­паст, ба­вар­ски про­фе­со­ри ко­ји у сво­јим ле­по
И не схва­там, и ни­ка­да не­ћу схва­ти­ти, ма­кар мо­ра­ли да ство­ре оног ру­жног и уре­ђе­ним изба­ма не­мо по­сма­тра­ју цр­ни
ону не­људ­ску хлад­но­крв­ност и ђа­вол­ску па­ту­ља­стог Хи­тле­ра, ис­ком­плек­си­ра­ног, ло­го­ра­шки дим, че­ка­ју­ћи сва­ки пр­ви дан
про­ра­чу­на­тост ка­да су кон­стру­и­са­ли га­ без­о­се­ћај­ног и не­ми­ло­срд­ног, баш она­ у ме­се­цу да по­диг­ну сво­ју ни­чим за­слу­же­
сне ко­мо­ре и број­не кре­ма­то­ри­ју­ме ши­ квог ка­кав им је био по­тре­бан у њи­хо­вом ну пла­ту од на­ци­стич­ких вла­сто­др­жа­ца.
ром све­та, па је глав­ни про­на­ла­зак био ви­ше­ве­ков­ном пла­ни­ра­њу ши­ре­ња на
да вра­тан­ца за пот­па­љи­ва­ње бу­ду са Ис­ток. Знам да овај број Две­ри у ме­диј­ском
стра­не, ка­ко би не­сме­та­но мо­гли да уба­ Оно што су за њих Ру­си на Ис­то­ку у ма­ све­ту пред­ста­вља др­ве­ну пу­шку у бор­би
ци­ју угу­ше­не љу­де у пе­ћи а да им не бу­де кро­по­ли­тич­ком, то смо ми Ср­би на Бал­ про­тив ме­тал­них шмај­се­ра.
вру­ће. ка­ну у ми­кро­по­ли­тич­ком пла­ну. Али он, с дру­ ге стра­ не, пред­ ста­
вља
Ни­ка­да не­ћу има­ти раз­ум ­ е­ва­ња за оне но­ву ге­не­ра­ци­ју Ср­ба ко­ји зна­ју ко нам
не­мач­ке гра­ђа­не, до­ма­ћи­це и про­фе­со­ Пре­по­зна­ју ли Ср­би раз­ли­ку у бом­ба­ма је ве­зи­вао и ве­зу­је ру­ке жи­цом и го­во­ри
ре уни­вер­зи­те­та, ко­ји су го­ди­на­ма зна­ли, ко­је су па­ле на на­ше гла­ве од Аустро­уг­ а­ нам: „Los, los...”.
али су ћу­та­ли и пра­ви­ли се да не зна­ју, ра 1914, од на­ци­ста ‘41, „са­ве­зни­ка“ ‘44. Он, на кра­ју, пред­ста­вља све­ћу во­шта­
да на не­ко­ли­ко сто­ти­на ме­та­ра од њи­ и НАТО-­ва­ца ‘99. го­ди­не 20. ве­ка? Из­уз­ ев ни­цу и бу­кет цве­ћа на зна­ним и не­зна­ним
хо­вих ку­ћа са уре­ђе­ним дво­ри­шти­ма, и ових по­след­њих бом­би ко­је су има­ле гро­бо­ви­ма не­ду­жно по­би­је­них Ср­ба.
бо­га­тим кућ­ним би­бли­о­те­ка­ма ве­ли­ких оси­ро­ма­ше­ни ура­ни­јум у се­би, па и дан- Лич­но, с об­ја­вљи­ва­њем овог бро­ја
не­мач­ких пи­са­ца и фи­ло­зо­фа, онај цр­ни да­нас уби­ја­ју Ср­бе, су­штин­ске раз­ли­ке Две­ри осе­тих по­но­во, у тре­нут­ку, ве­ли­ко
и гу­сти дим ко­ји се ви­је из дим­ња­ка кон­ из­ме­ђу оних ко­ји бом­бар­ду­ју и њи­хо­вих олак­ша­ње: пао ми је ка­мен са ср­ца, ис­пу­
цен­тра­ци­о­них ло­го­ра ко­ји им је у ком­ши­ ци­ље­ва пре­ма они­ма ко­је уби­ја­ју, не­ма. нио сам за­да­так...

1/2010 l Двери српске l 3
УВОДНО СЛОВО
Бо­шко Об­ра­до­вић

Европ­ски фа­ши­зам и
срп­ски ан­ти­фа­ши­зам
Ср­би су се по­ја­ви­ли у иде­ал­ном исто­риј­ском тре­нут­ку
па­да Бер­лин­ског зи­да ка­да је тре­ба­ло скре­ну­ти па­жњу
са по­нов­ног ује­ди­ње­ња Не­мач­ке, а и до­бро су до­шли
као крив­ци за мно­ге не­ус­ пе­шне „про­до­ре на Ис­ток“

Т е­шко да у са­вре­ме­ном по­ли­тич­ком
реч­ни­ку има из­ра­уб ­ о­ва­ни­јег и по­гре­
шни­је ко­ри­шће­ног тер­ми­на од пој­ма
фа­ши­зам. Фа­ши­зам се одав­но про­ши­рио са
идеј­но и прак­тич­но аутен­тич­ног про­сто­ра
со­ци­јал­них уре­ђе­ња. За­то је сва­ка из­ви­
то­пе­ре­на аку­му­ла­ци­ја ка­пи­та­ла и вла­сти
без со­ци­јал­не од­го­вор­но­сти и со­ли­дар­
но­сти из­вор ре­во­лу­ци­ја за ко­је се не зна
чиме ће за­вр­ши­ти.
по­ри фа­ши­зму и на­ци­зму би­ли сло­вен­
ски – ру­ски, пољ­ски и срп­ски – а да се
сви дру­ги по­кре­ти от­по­ра, не ра­чу­на­ју­ћи
изо­ло­ва­ни бри­тан­ски и аме­рич­ки слу­чај,
не мо­гу по­ре­ди­ти са сло­вен­ским. Раз­ме­
Ита­ли­је и по­стао уни­вер­зал­на иде­о­ло­шка Дар­ви­ни­зам као пре­те­ча на­ци­зма. ре, ме­ђу­тим, европ­ске ко­ла­бо­ра­ци­је са
по­шта­па­ли­ца и ети­ке­та за на­мен­ско при­ Дар­ви­ни­зам је пр­ви на­ци­зам. Из те­о­риј­ Хи­тле­ром су огром­не и го­то­во да не­ма
ме­њи­ва­ње у ши­ро­ком ди­ја­па­зо­ну, а пре­ма ског уче­ња о бес­по­штед­ној бор­би жи­ европ­ског на­ро­да – из­уз­ ев Ср­ба – ко­ји
по­тре­ба­ма кре­а­то­ра јав­ног мње­ња. Не са­мо во­тињ­ских вр­ста у ко­јој са­мо нај­ја­чи оп­ ни­је у редовима Трећег рајха сво­ју је­ди­
да се у овој ре­ви­зи­о­ни­стич­кој ме­диј­ској ста­ју из­ро­ди­ла се иде­о­ло­ги­ја со­ци­јал­ног ни­цу послао на Ис­точ­ни фронт.
исто­ри­о­гра­фи­ји за­бо­ра­ви­ло ко су би­ли дар­ви­ни­зма о бор­би из­ме­ђу љу­ди, кла­са, Кле­ро­фа­ши­зам. То је пра­ва и не­ис­при­
пр­ви и пра­ви фа­ши­сти и њи­хо­ве пре­те­че, на­ци­ја и др­жа­ва за пре­власт и ме­ђу­соб­ ча­на те­ма. Ка­кве су кон­кор­дат­ске спре­
по­др­жа­ва­о­ци и слу­ге, већ се оти­шло и да­ље: но ис­тре­бље­ње. Дар­ви­ни­зам ни­је, да­кле, ге из­ме­ђу на­ци­зма и ри­мо­ка­то­ли­ци­зма,
соп­стве­но омра­же­но и зло­чи­нач­ко ли­це по­ку­шај на­уч­ног оправ­да­ња са­мо ате­и­ Тре­ћег Рај­ха и Ва­ти­ка­на? Ко­јим све „па­
по­че­ло се по­ту­ра­ти и на­ме­та­ти дру­го­ме. зма, већ и број­них иде­о­ло­шких и со­ци­јал­ цов­ским ка­на­ли­ма“ су нај­ве­ћи свет­ски
Са­мо та­ко је кроз је­дан ан­ти­и­сто­риј­ски, них про­гра­ма ко­ји су усле­ди­ли, од ко­јих зло­чин­ци успе­ва­ли да се спа­су од прав­де
не­ху­ма­ни и не­ци­ви­ли­за­циј­ски ме­диј­ски је пр­ви бри­тан­ски ра­си­зам. Бри­тан­ским и пре­ба­це нај­че­шће у Аме­ри­ку, по­себ­но
екс­пе­ри­мент срп­ски на­род од уло­ге фа­ши­ ра­си­стич­ким ин­спи­ра­ци­ја­ма у ства­ра­њу Ју­жну, али и Се­вер­ну? Ка­ко су мно­ги од
стич­ке жр­тве мо­гао до­спе­ти у по­зи­ци­ју не­мач­ког на­ци­зма би требало посветити њих ка­сни­је по­ста­ли углед­ни свет­ски др­
па­кле­не оп­ту­жбе за нео­фа­ши­зам. Ка­ко се посебну студију, баш као и бри­тан­ској (и жав­ни­ци на обе стра­не Оке­а­на? Ко­ја оно
то до­го­ди­ло? свет­ској) фа­сци­на­ци­ји Хи­тле­ром го­то­во бе­ше „Цр­ква“ има нај­ја­чу ми­си­о­нар­ско-
до са­мих по­че­та­ка Дру­гог свет­ског ра­та. ди­пло­мат­ску по­зи­ци­ју на све­ту, а по­себ­
Не­по­зна­ти фа­ши­зам и ­ Тек се на ову бри­тан­ску на­уч­ну и иде­о­ но у Ју­жној Аме­ри­ци? Хо­ће­мо ли јед­ном
пре­ћу­та­ни ан­ти­фа­ши­зам ло­шку под­ло­гу на­до­ве­зу­је ни­че­ан­ска па­
ган­ска и окулт­на иде­ол­ о­ги­ја гер­ман­ског
отво­ре­но и до кра­ја ука­за­ти на је­ди­ни
свет­ски ин­стин­ски кле­ро­фа­ши­зам – ва­
Да би­смо од­го­нет­ну­ли ову на­из­глед не­ над­чо­ве­ка, кр­ви и тла. ти­кан­ски, ри­мо­ка­то­лич­ки? Тре­ба ли до­
нор­мал­ну ениг­му, мо­ра­мо се вра­ти­ти да­ Фа­ши­стич­ки За­пад и сло­вен­ски ан­ти­ ка­за – ево ви­ше­ве­ков­не исто­ри­је „Цр­кве“
ле­ко у про­шлост и по­тра­жи­ти из­во­ре нај­ фа­ши­зам. Све три нај­ве­ће то­та­ли­тар­не у Хр­ва­та и њи­хо­вог, на ри­мо­ка­то­ли­ци­зму
ве­ћих то­та­ли­тар­них ре­жи­ма у 20. ве­ку. иде­о­ло­ги­је 20. ве­ка – фа­ши­зам, на­ци­зам уте­ме­ље­ног ви­ше­стру­ког ге­но­ци­да над
Кри­за де­мо­кра­ти­је. Можда ни­ је до­ и ко­му­ни­зам – ду­хов­на су де­ца За­па­да, Ср­би­ма. Ако је Аушвиц вр­ху­нац исто­ри­је
вољ­но на­гла­ше­но да је из­вор свих то­та­ тач­ни­је ре­че­но – ри­мо­ка­то­лич­ке Евро­пе. Евро­пе, он­да је Ја­се­но­вац нај­ве­ћи до­мет
ли­та­ри­за­ма 20. ве­ка у ве­ли­кој свет­ској Европ­ски ци­ви­ли­за­циј­ски из­у­ми су ло­ма­ Ва­ти­ка­на.
кри­зи ка­пи­та­ли­зма и де­мо­кра­ти­је, ко­ји су че, ги­љо­ти­не и га­сне ко­мо­ре, а у Со­вјет­ На­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зам. Да ли смо се
по­ста­ли не­чо­веч­ни окви­ри за жи­вот људ­ ском Са­ве­зу па­тен­ти­ра­ни кон­цен­тра­ци­ ика­да за­пи­та­ли за­што је тер­мин фа­ши­
ских за­јед­ни­ца. Ка­пи­та­ли­стич­ка и де­мо­ о­ни ло­го­ри до мак­си­му­ма су уса­вр­ше­ни зам то­ли­ко фре­квент­ни­ји од тер­ми­на
крат­ска ма­ни­пу­ла­ци­ја људ­ским ма­са­ма, у ср­цу Евро­пе – у на­ци­стич­кој Не­мач­кој. на­ци­зам кад је на­ци­зам не­сум­њи­во био
без­об­зир­ни сти­ца­лач­ки и вла­сто­љу­би­ви Ни­је, и ја­сно је за­што ни­је, ни­ка­да до­вољ­ не­у­по­ре­ди­во ве­ће зло за чо­ве­чан­ство од
им­пе­ра­ти­ви, са­ми су ство­ри­ли пред­у­ но на­гла­ше­на еле­мен­тар­на исто­риј­ска фа­ши­зма? Да ли за­то што је на­ци­зам ор­
сло­ве за сво­је ру­ше­ње и тра­же­ње но­вих чи­ње­ни­ца да су је­ди­ни све­на­род­ни от­ ги­нал­но не­мач­ки, па мо­же пре­ви­ше оп­

4 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
те­ре­ти­ти исто­риј­ску суд­би­ну на­ро­да ко­ји соп­стве­ни исто­риј­ски те­рет пре­ба­це на у чи­та­вој Евро­пи и све­ту. На кра­ју тог ис­
га је прак­ти­ко­вао, док је фа­ши­зам, готово не­ко­га дру­гог. Ср­би су се по­ја­ви­ли у иде­ тог ве­ка по­ста­ли смо сим­бол све­ко­ли­ког
осло­бо­ђен ита­ли­јан­ског при­зву­ка, по­де­ ал­ном исто­риј­ском тре­нут­ку па­да Бер­ зла и зло­чи­на на ку­гли зе­маљ­ској. Шта се
сан за уни­вер­зал­но тре­ти­ра­ње и ола­ко лин­ског зи­да, ка­да је тре­ба­ло скре­ну­ти то до­го­ди­ло да је сли­ка срп­ског на­ро­да у
ети­ке­ти­ра­ње? Или раз­лог ле­жи у то­ме па­жњу са по­нов­ног ује­ди­ње­ња Не­мач­ке, свету за нешто више од 70 година по­ста­
што је пра­во име на­ци­зма – на­ци­о­нал-со­ а и до­бро су до­шли као ста­ри крив­ци за вље­на на­гла­вач­ке?
ци­ја­ли­зам, па се ује­ди­ње­ни со­ци­ја­ли­сти мно­ге не­ус­ пе­шне „про­до­ре на Ис­ток“. А Би­ли смо, на­жа­лост, жр­тва јед­ног не­
и про­ле­те­ри свих зе­ма­ља осе­ћа­ју нез­ по­што су на­ђе­ни но­ви на­ци­сти, не­до­ста­ би­ва­лог ме­диј­ског екс­пе­ри­мен­та, ме­диј­
годно што су има­ли ова­квог иде­ол­ о­шког ја­ли су још но­ви Јо­вре­ји, тј. но­ве жр­тве ског ра­та ко­ји ни­ка­да ни­је пре­стао. На­ша
срод­ни­ка? ге­но­ци­да, и ту су се нај­пре сло­ве­нач­ки је нај­ве­ћа за­блу­да да тог ра­та ни­је ни би­
Сви бал­кан­ски фа­ши­зми и срп­ски ан­ и хр­ват­ски ри­мо­ка­то­ли­ци, а по­том и бо­ ло и да се он ни да­нас не во­ди.
ти­фа­ши­зам. По­сто­ји ли на­род у бли­жем сан­ски и шип­тар­ски му­сли­ма­ни од­лич­но У ме­диј­ском ра­ту би­ло ко­је вр­сте нај­
бал­кан­ском окру­же­њу из­у­зев срп­ског ко­ укло­пи­ли. Ти­ме су на­ђе­ни и но­ви са­ве­ при­сут­ни­ја ме­то­да је ети­ке­ти­ра­ње про­
ји ни­је био на стра­ни Си­ла осо­ви­не? И са зни­ци за но­ве НА­ТО-ба­зе у Евро­пи и де­ тив­ни­ка оном ети­ке­том ко­ја би у јав­ном
ко­јим бал­кан­ским и европ­ским на­ро­дом фи­ни­тив­но оп­ко­ља­ва­ње Ру­си­је. мње­њу мо­гла иза­зва­ти нај­ве­ћу па­жњу и
би се дао упо­ре­ди­ти срп­ски от­пор пре­ма На­ша кри­ви­ца у све­му то­ме је јед­но­ осу­ду. У мо­ру дез­ин­фор­ма­ци­ја и по­лу­и­
на­ци­стич­ком оку­па­то­ру? Да ли је свет ко­ став­на: ве­ко­ви­ма др­жи­мо из­уз­ ет­но зна­ сти­на у ко­ји­ма жи­ви­мо, у кон­тро­ли­са­ном
нач­но спре­ман да при­зна ко су пр­ви све­ чајни ге­о­стра­те­шки про­стор, ко­ји не би ме­диј­ском све­ту у ко­ме не­ма ме­ста за
на­род­ни уста­ни­ци у оку­пи­ра­ној Евро­пи и тре­ба­ло да бу­де у на­шим ру­ка­ма, а има­мо јав­ну рас­пра­ву и ми­шље­ње дру­ге стра­
ко­ји су европ­ски гра­до­ви пр­ви осло­бо­ ве­ли­ку на­ци­о­нал­ну свест и др­жа­во­твор­ не, ети­ке­ти­ра­ње је са­вр­шен ме­диј­ски
ђе­ни од на­ци­ста? ну сна­гу. Зато глав­ни та­лас тзв. де­на­ци­ уда­рац. Оп­ту­жба се ла­ко пла­си­ра, брзо
Уме­сто то­га, срп­ски ан­ти­фа­ши­зам је у фи­ка­ци­је Ср­ба – на­кон ме­диј­ске и по­ли­ се задобијају по­е­ни, а пи­та­ње је да ли ће
за­пећ­ку, а фа­ши­стич­ки са­рад­ни­ци се ки­те тич­ке опе­ра­ци­је – мо­ра би­ти учи­њен на жр­тва ика­да има­ти мо­гућ­но­сти да ис­ка­
ту­ђим пер­јем. Ко­је су то ан­ти­фа­ши­стич­ке прав­ном, исто­риј­ском и про­свет­ном пла­ же свој став.
тра­ди­ци­је окол­них на­ро­да на ко­је се они ну. Ср­би­ма тре­ба на­мет­ну­ти исто­риј­ску Број­не су ети­ке­те ко­ји­ма су срп­ски на­
да­нас по­зи­ва­ју? кри­ви­цу, ком­плекс иза­зи­ва­ња свих ра­то­ род и ње­го­ва Цр­ква ду­жи низ го­ди­на из­
И по­сле фа­ши­зма – фа­ши­зам! Ако је ва у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји, но­ву би­о­гра­фи­ју ложени. Ме­ђу­тим, већ ви­ше од по­ла ве­ка
бор­ба за жи­вот­ни про­стор, осва­ја­ње ту­ јед­на ети­ке­та оп­сто­ја­ва, а да ни­је до­ве­де­
ђих те­ри­то­ри­ја ра­ди ис­ко­ри­шћа­ва­ња та­ на у пи­та­ње. Ра­ди се, на­и­ме, о тзв. кле­ро­
мо­шњих ре­сур­са, једа­н од основ­них им­ фа­ши­зму. По­ли­тич­ки тер­мин или, тач­ни­је
пе­ри­јал­них ци­ље­ва фа­ши­зма и, по­себ­но, Да ли је свет ре­че­но, ети­ке­та кле­ро­фа­ши­зам по­ти­че
на­ци­зма, он­да је фа­ши­зам и да­нас жив и из ар­се­на­ла ко­му­ни­стич­ког но­во­го­во­ра.
ње­го­во име је НА­ТО. При­ча­ти у на­ше вре­ ко­нач­но спре­ман да Они ко­ји га да­нас из­но­ва при­ме­њу­ју пр­во
ме о фа­ши­зму, а за­не­ма­ри­ти фа­ши­стич­ки при­зна ко су пр­ви све­до­че о свом ду­хов­ном и иде­о­ло­шком
ка­рак­тер НА­ТО-пак­та ве­ли­ка је бе­сми­ ис­хо­ди­шту, а тек по­том и о са­вре­ме­ним
сли­ца и нај­бо­ља про­ве­ра за све ан­ти­фа­ све­на­род­ни уста­ни­ци по­ли­тич­ким ци­ље­ви­ма. Овај тер­мин је
ши­сте ово­га све­та. Ба­шти­ни­ти ан­ти­фа­ши­ у оку­пи­ра­ној Евро­пи уједно и до крај­њих гра­ни­ца нејасан: на
стич­ке тра­ди­ци­је из Дру­гог свет­ског ра­та ко­ји клер (клир) и на ко­ји фа­ши­зам се
и исто­вре­ме­но би­ти члан фа­ши­стич­ких и ко­ји су европ­ски тач­но од­но­си.
НА­ТО-ми­си­ја ши­ром све­та пот­пу­ни је па­ гра­до­ви пр­ви Што се ти­че кле­ра, на на­шим про­сто­ри­
ра­докс. За­то је је­ди­но истин­ско име са­ ма по зва­нич­ним, а по­себ­но не­зва­нич­ним
вре­ме­ног ан­ти­фа­ши­зма ан­ти-НА­ТО. осло­бо­ђе­ни од ста­ти­сти­ка­ма по­сто­је мно­ге „цр­кве“, па
Ср­би као но­ви на­ци­сти. То­ли­ко пу­та је на­ци­ста? са­мим тим и нај­ра­зли­чи­ји пред­став­ни­ци
по­ста­вље­но пи­та­ње за­што баш ми, Ср­би, „кле­ра“. Да ли су све те дру­штве­не фор­
да бу­де­мо ода­бра­ни за глав­ног не­га­тив­ ма­ци­је свр­ста­не у ову гру­пу кле­ро­фа­ши­
ца не са­мо у про­це­су рас­па­да бив­ше Ју­ ста или је овај сим­па­тич­ни ко­му­ни­стич­ки
го­сла­ви­је, већ – у јед­ном ча­су кра­јем 20. изум пред­ви­ђен са­мо за јед­ну Цр­кву и
ве­ка – на пла­не­тар­ном ни­воу. Ви­ше је мо­ и иден­ти­тет зло­чи­нач­ког и ге­но­цид­ног њен клир?
гу­ћих од­го­во­ра. Да ли то што се на на­шим на­ро­да и др­жа­ве, и та­ко оне­спо­со­би­ти Ко­ји је, тек, фа­ши­зам у пи­та­њу? До са­
про­сто­ри­ма ге­о­по­ли­тич­ки пре­ла­ма­ју Ис­ ду­хов­ни, мо­рал­ни и др­жа­во­твор­ни по­ да у свим по­ми­ња­њи­ма овог по­ли­тич­ког
ток и За­пад, гра­ни­че ри­мо­ка­то­ли­ци­зам и тен­ци­јал на­ци­је. тер­ми­на ни­смо чу­ли ни­ти јед­ну ње­го­ву
пра­во­сла­вље; фор­ми­ра ислам­ска тран­ Ако је не­што са­вре­ме­ни фа­ши­зам, он­да де­фи­ни­ци­ју да би­смо ко­нач­но са­зна­ли
сфер­за­ла и бу­ду­ћи ото­ман­ски ко­мон­велт; је то упра­во ово што се ра­ди са срп­ским шта се под тим пој­мом под­ра­зу­ме­ва. То
пре­би­ја­ју ду­го­ви са ислам­ским све­том на на­ро­дом и исто­риј­ском исти­ном о на­ма. је, ваљ­да, и циљ: док год не­ма пре­ци­зне
дру­гим осва­јач­ким тач­ка­ма пла­не­те та­ Да по­гле­да­мо са­мо де­лић тога у прак­си. де­фи­ни­ци­је, оста­је пу­но про­сто­ра да се
ко што се оку­пи­ра­не те­ри­то­ри­је у Ира­ку под овим пој­мом под­ра­зу­ме­ва све оно
ком­пен­зу­ју ства­ра­њем му­сли­ман­ске Бо­ Ети­ке­ти­ра­ње као сред­ство ­ за шта је онај ко­ји ети­ке­ти­ра за­ин­те­ре­со­
сне и Хер­це­го­ви­не и Ко­со­ва у сре­ди­шту
Евро­пе?! Или је раз­лог у то­ме што – ка­ко
ме­диј­ског ра­та ван, тј. што је пред­мет ме­диј­ске об­ра­де.
Ве­ћи­на са­вре­ме­них по­ја­ва се де­ша­ва у
год се Ср­би по­на­ша­ли – За­пад ће их тре­ Над срп­ским на­ро­дом у по­след­ње две ме­диј­ском све­ту, док че­сто би­ва не­по­твр­
ти­ра­ти као „ма­ле Ру­се“ и ру­ску ка­ра­у­лу у де­це­ни­је из­вр­шен је та­кав ме­диј­ски екс­ ђе­но да ли ти вир­ту­ел­ни до­га­ђа­ји има­ју
европ­ској ду­би­ни? пе­ри­мент ка­кав до са­да ни­је за­бе­ле­жен. упо­ри­ште и у ре­ал­но­сти.
Мо­жда је нај­ва­жни­ји мо­тив ипак по­ На по­чет­ку про­шлог ве­ка (по за­вр­шет­ку Уз ан­ти­се­ми­ти­зам – не­ма „леп­ше“ ети­
тре­ба Не­мач­ке и Ва­ти­ка­на да се осло­бо­ Пр­вог свет­ског ра­та) би­ли смо на­род чи­је ке­те ко­ју не­ко мо­же да вам при­ши­је, а да
де на­ци­стич­ке и ге­но­цид­не про­шло­сти и су мо­рал­не и вој­нич­ке осо­би­не сла­вље­не не мо­же­те да се бра­ни­те – од фа­ши­зма и

1/2010 l Двери српске l 5
на­ци­зма. Оп­шта кул­ту­ра у Евро­пи и све­ту
у дру­гој по­ло­ви­ни 20. ве­ка уса­ди­ла је, са­да
већ као ар­хе­тип, згра­жа­ва­ње над са­мим
по­ми­ња­њем ове три ре­чи. Та­ко су ови
тер­ми­ни по­ста­ли нај­по­де­сни­је ети­ке­те за
сро­за­ва­ње по­ли­тич­ких и сва­ких дру­гих
не­ис­то­ми­шље­ни­ка и кон­ку­ре­на­та.
О ан­ти­се­ми­ти­зму у Ср­ба мо­гу го­во­ри­ти
са­мо они ко­ји или ни­шта не зна­ју о исто­
ри­ји срп­ско-је­вреј­ских од­но­са или тач­но
зна­ју шта и за­што то ра­де. Два на­ро­да ко­
ја, по­ред ста­ро­за­вет­не вер­ске тра­ди­ци­је,
ба­шти­не и за­јед­нич­ку стра­дал­ну исто­ри­ју
у истим ло­го­ри­ма за вре­ме Дру­гог свет­
ског ра­та, не мо­гу ни по ком осно­ву би­ти
у су­ко­бу сем у вир­ту­ел­ној ре­ал­но­сти оних
ко­ји­ма је тај су­коб по­тре­бан као из­го­вор
за но­ве оп­ту­жбе на ра­чун срп­ског на­ро­да.
Од­го­вор­ност сно­се и на­ши др­жав­ни ор­га­
ни, ко­ји, не о­тк­ ри­ва­ју­ћи ви­нов­ни­ке ан­ти­
се­мит­ских, као и мно­гих дру­гих ме­ђу­на­
ци­о­нал­них ис­па­да и ин­ци­де­на­та (ко­ји су,
у крај­њој ли­ни­ји, да­ле­ко ис­под свет­ског
про­се­ка), омо­гу­ћа­ва­ју да се за ове до­га­ђа­
је оп­ту­жу­је цео срп­ски на­род. Ако тра­жи­те нај­ве­ће са­вре­ме­не из­ра­зе
О фа­ши­зму не вре­ди ни ди­ску­то­ва­ти ан­ти­се­ми­ти­зма, нео­на­ци­зма, ра­сних не­ми­ра
док не­ко тај по­јам пр­во не де­фи­ни­ше. Ако
се ра­ди о ита­ли­јан­ском фа­ши­зму, не ви­ди­ и не­тр­пе­љи­во­сти, и фа­ши­зма – не­ће­те их
мо ка­ко мо­же­мо би­ти след­бе­ни­ци по­рет­
ка са ко­јим смо би­ли у рат­ном су­ко­бу. Ако
на­ћи у Ср­би­ји, не­го их по­тра­жи­те на За­па­ду
фа­ши­зам озна­ча­ва не­што ши­ри круг иде­ја,
он­да нај­пре да по­гле­да­мо ко­ји све са­вре­
ме­ни, нео­ко­ло­ни­јал­ни по­кре­ти у све­ту мо­ срп­ском на­ро­ду да­нас. Глав­ни ме­диј­ски ви­де ко­рен аутен­тич­не срп­ске кул­ту­ре и
гу да се под­ве­ду под ту де­фи­ни­ци­ју. Срп­ про­стор је за­тво­рен за по­ле­ми­ку по овим по­ли­ти­ке ста­ве ети­ке­ту фа­ши­ста, на­ци­ста
ски на­род у свом на­ци­о­нал­ном про­гра­му пи­та­њи­ма и да­ва­ње про­сто­ра они­ма ко­ји или ан­ти­се­ми­та же­ле­ћи да на томе иде­о­
ни­кад ни­је имао им­пе­ри­јал­не ци­ље­ве ни­ би мо­гли да од­го­во­ре на све оп­ту­жбе ко­ ло­шки про­фи­ти­ра­ју у овој 65-го­ди­шњи­ци
ти про­гон дру­гих ве­ра и на­ци­ја – под би­ло ји­ма смо као на­род кон­стант­но из­ло­же­ни. од по­бе­де над фа­ши­змом.
ко­јим иде­о­ло­шким из­го­во­ром. Као да се од­бра­на до­сто­јан­ства свог на­ро­ Крај­њи циљ ове ме­диј­ске рат­не стра­те­
Нај­зад, о на­ци­зму је до­вољ­но ре­ћи да би да до­жи­вља­ва као ве­ли­ки ми­нус ко­ји би ги­је је­сте да се сва­ки об­лик из­ра­жа­ва­ња
сва­ки онај ко­ји сле­ди иде­је ко­је су Евро­пу их ко­штао да­љег по­вољ­ног ста­ту­са у очи­ на­ци­о­нал­ног осе­ћа­ња, по­себ­но код Ср­ба,
и цео свет, а по­себ­но на­род из ко­га по­ти­че, ма стра­них мен­то­ра. под­ве­де под ове ети­ке­те. Је­дан из­ви­то­пе­
ко­шта­ле мно­го жи­во­та и ра­за­ра­ња, мо­рао ре­ни, шо­ви­ни­стич­ки и им­пе­ри­јал­ни вид
озбиљ­но да се за­бри­не за сво­је мен­тал­но Из­јед­на­чи­ти ро­до­љу­бље ­ на­ци­о­на­ли­зма (ка­кав је био на­ци­зам) та­ко
здра­вље. На­род ко­ји је пр­ви по­ди­гао уста­
нак про­тив на­ци­зма у оку­пи­ра­ној Евро­пи
са фа­ши­змом и на­ци­змом би по­стао по­кри­ће за об­ра­чун са би­ло ко­
јим ро­до­љу­бљем. Или ба­рем то ва­жи са­мо
не мо­же би­ти след­бе­ник тих иде­ја. Ме­диј­ски екс­пе­ри­мент коме смо из­ за Ср­бе. Јер сву­да на све­ту ис­по­ља­ва­ње
Нај­ве­ћи про­блем, ме­ђу­тим, ви­ди­мо у ложени има за циљ да срп­ском на­ро­ду на­ци­о­нал­ног осе­ћа­ња и же­сто­ко за­ла­га­
то­ме што се као на­род непрестано на­ла­ на­мет­не „де­на­ци­фи­ка­ци­ју“ ко­ју би­смо ње за оства­ри­ва­ње на­ци­о­нал­них ин­те­ре­
зи­мо у де­фан­зив­ној по­зи­ци­ји, ко­ја од нас до­бро­вољ­но при­хва­ти­ли или, још бо­ље, са ви­ше је не­го нор­мал­на ствар. Је­ди­но
зах­те­ва да се стал­но прав­да­мо и брани­ са­ми из­вр­ши­ли. Та де­на­ци­фи­ка­ци­ја не су Ср­би­ма ус­кра­ће­на ова пра­ва, шта­ви­ше
мо од не­ка­квих оп­ту­жби. Ети­ке­ти­ра­ње је пред­ста­вља ле­ги­ти­ман об­ра­чун са на­ци­ – оба­ве­зе ро­до­љу­бља. Дво­стру­ки стан­
толико са­вр­ше­на ме­диј­ска тех­ни­ка да и стич­ком про­шло­шћу у Ср­ба – јер ње ни­ дар­ди и крај­ње ли­це­мер­је ко­ји су обе­ле­
са­мо прав­да­ње ба­ца сен­ку на ваш став. ка­да ни­је ни би­ло – већ зго­дан па­ра­ван за жи­ли по­ли­ти­ку тзв. ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­
Нај­бо­ље би би­ло пре­ћу­та­ти та­ко нео­ га­ше­ње срп­ских на­ци­о­нал­них осе­ћа­ња и це пре­ма срп­ском на­ро­ду у по­след­њих 20
збиљ­не и зло­на­мер­не оп­ту­жбе. Ме­ђу­тим, оту­пљи­ва­ње од­бра­не ле­ги­тим­ног срп­ског го­ди­на на овом при­ме­ру се увек и из­но­ва
оне на­сто­је да по­ста­ну ме­диј­ске, прав­не и на­ци­о­нал­ног ин­те­ре­са. Од­ре­ђе­не „гру­пе про­ја­вљу­ју.
на­уч­не исто­риј­ске исти­не пре­ма ко­ји­ма се ин­те­лек­ту­ал­ а­ца“, не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је, Ми да­нас и увек тре­ба да ка­же­мо: не же­
кре­и­ра чи­тав дру­штве­ни жи­вот. За­то дру­ по­ли­тич­ке стран­ке и ме­ди­ји ко­ји се про­ти­ ли­мо да бу­де­мо ве­ћи на­ци­о­на­ли­сти не­го
гог из­бо­ра не­ма­мо, не­го да пре­да­но из­но­ ве (ре)афир­ма­ци­ји срп­ске све­то­сав­ске ду­ што су то Аме­ри­кан­ци, Је­вре­ји, Фран­цу­зи
си­мо исти­ну о себи са­ми­ма. То уме­сто нас хов­но­сти и кул­ту­ре исто­вре­ме­но на­сто­је­ или Нем­ци. Ко­ли­ко они бри­ну о свом на­
ни­ко дру­ги не­ће ура­ди­ти. ћи да уки­ну сва­ку уло­гу Цр­кве у дру­штву, ци­о­нал­ном ин­те­ре­су, толико нека буде
Ве­ли­ки про­блем це­ле ове при­че је­сте у не­пре­ста­но по­ку­ша­ва­ју да по­је­дин­ци­ма, до­зво­ље­но и на­ма. Не тра­жи­мо ни­шта ви­
то­ме што на­ши ме­ди­ји (да ов­де и не по­ми­ гру­па­ма, удру­же­њи­ма гра­ђа­на, по­ли­тич­ ше. Али не при­ста­је­мо ни на ма­ње јер ти­
ње­мо стра­не) јед­но­став­но оне­мо­гу­ћа­ва­ју ким стран­ка­ма или дру­гим ор­га­ни­за­ци­ ме би се по­но­во по­ка­за­ло да оно што ва­жи
ди­ја­лог по сва­ком од спор­них пи­та­ња у ја­ма ко­је у све­то­сав­ском по­гле­ду на свет за дру­ге не ва­жи и за нас, и обрат­но. Ве­ли­

6 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ке си­ле има­ју сло­бо­ду да се по­на­ша­ју ка­
ко же­ле, али то не зна­чи да ми мо­ра­мо да
при­ста­не­мо на све об­ли­ке њи­хо­вог по­на­ Је­ди­ни лек и пре­вен­ци­ја од обо­љева­ња
ша­ња и дик­та­та, као што то ни­смо чи­ни­ли срп­ске омла­ди­не од суб­кул­тур­них вред­но­сти
ни у Дру­гом свет­ском ра­ту, због че­га се, за
раз­ли­ку од мно­гих дру­гих, да­нас мо­же­мо ове вр­сте је­сте бо­ље по­зна­ва­ње узро­ка и
по­но­си­ти. Од­лу­ка је са­мо на на­ма: хо­ће­мо по­сле­ди­ца тих псе­у­до­кул­ту­ра
ли да се од­рек­не­мо се­бе и сво­га по­ре­кла
и му­ти­ра­мо у не­какав но­ви иден­ти­тет, ко­ји
би био у скла­ду са про­пи­са­ним ка­лу­пом,
или ће­мо по­све­до­чи­ти свој иден­ти­тет и на
ње­му гра­ди­ти сво­је ме­сто под Сун­цем. Пр­во, не­ма след­бе­ни­ка на­ци­стич­ких На дру­гој стра­ни – срп­ско ро­до­љу­бље
иде­ја ста­ри­јих од 30 го­ди­на. Да је у пи­та­ ни­је на­пу­сти­ло Бо­го­чо­ве­ка као ме­ри­ло
Нео­на­ци­сти су на За­па­ду, ­ њу озби­љан про­дор јед­не иде­је у срп­ско свих ства­ри и по­ја­ва и ди­рект­но је су­прот­
а не у Ср­би­ји дру­штво, она би би­ла за­сту­пље­на у свим
ста­ро­сним до­би­ма, тј. при­сут­на по ду­би­
ста­вље­но сва­кој иде­ол­ о­ги­ји ко­ја уме­сто
хри­шћан­ства Евро­пи поставља дру­ге те­
Ако тра­жи­те нај­ве­ће са­вре­ме­не из­ра­зе ни и ши­ри­ни на­ро­да. Ја­сно је да је она ме­ље или ко­ја обо­го­тво­ра­ва би­ло ин­ди­
ан­ти­се­ми­ти­зма, нео­на­ци­зма, ра­сних не­ екс­лу­зив­ни изум веома мла­дих љу­ди и да ви­дуу би­ло ко­лек­тив. Срп­ско ро­до­љу­бље
ми­ра и не­тр­пе­љи­во­сти, и фа­ши­зма – не­ се у тим го­ди­на­ма и за­вр­ша­ва ње­но тра­ је на пр­вом ме­сту вр­хун­ска ети­ка – чој­ства
ће­те их на­ћи у Ср­би­ји, не­го их по­тра­жи­те ја­ње. Шта их при­вла­чи? Ту, нај­пре, има и ју­на­штва у слу­жби Бо­гу и сво­ме ро­ду, као
на За­па­ду. оне ди­вље и кон­тра­про­дук­тив­не по­бу­не и сва­ком чо­ве­ку без об­зи­ра ком на­ро­ду
По­сто­ји ли ствар­но про­блем но­вих на­ мла­дог чо­ве­ка ко­ји во­ли да про­ба не­што при­па­да. По­сто­ји ли на­род на све­ту ко­ји је
ци­стич­ких ис­па­да у Ср­би­ји или се ра­ди о нео­бич­но, про­ка­же­но, за­бра­ње­но. На­ци­о­ у свој мо­рал­ни ко­декс по­ста­вио пра­ви­ло
са­мо још јед­ном у ни­зу еле­ме­на­та вир­ту­ нал­-со­ци­ја­ли­зам је до­вољ­но упор­но и же­ чој­ства – за­шти­те дру­гог од се­бе? То је ду­
ел­не ре­ал­но­сти, ко­јој при­па­да се­ри­ја до­ сто­ко не­ги­ран да би по­стао за­ни­мљив за бо­ко хри­шћан­ска по­у­ка и ја­сно го­во­ри о
га­ђа­ја као што су ан­ти­се­мит­ски гра­фи­ти у по­дра­жа­ва­ње. Пси­хо­ло­шки, то мла­ди­ма ко­ре­ни­ма те не­пре­ва­зи­ђе­не вер­ске и гра­
Бе­о­гра­ду или ме­ђу­ет­нич­ки ин­ци­ден­ти у зна­чи иде­ју ко­ја их из­два­ја из до­сад­не сва­ ђан­ске ко­рект­но­сти и то­ле­ран­ци­је, ко­ја је
Вој­во­ди­ни? ко­дне­ви­це. Ка­да се то­ме при­до­да по­тре­ба од­ув­ ек кра­си­ла српски на­род. Ка­ко и где је
По­гле­дај­мо ства­ри са чи­сто здра­во­ мла­дих да има­ју и иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ку све ово мо­гао да на­уч­ и мла­ди чо­век у Ср­
ра­зум­ске стра­не. Мо­же ли при­пад­ник по­за­ди­ну свог ман­гу­пи­ра­ња, ето до­бре би­ји? На ко­јим иде­а­ли­ма је он од­ра­стао?
срп­ског на­ро­да, ко­ји је те­шко стра­дао од за­ба­ве за до­ко­не ти­неј­џе­ре и сту­ден­те. У ду­хов­ној и мо­рал­ној пу­сто­ши са­вре­ме­не
на­ци­ста у Дру­гом свет­ском ра­ту, би­ти про­ Нај­зад, на­ци­о­нал­но и вер­ски не­пи­сме­на Ср­би­је тре­ба има­ти мно­го сре­ће. па про­
на­ци­стич­ки опре­де­љен? Мо­же ли при­ омла­ди­на, ко­ја ни у по­ро­ди­ци, ни у шко­ли на­ћи оазу Цр­кве и спа­сити се од нај­ра­зли­
пад­ник јед­ног од сло­вен­ских на­ро­да би­ти ни­ти у ме­ди­ји­ма о те­ме­љи­ма свог на­ци­ чи­ти­јих ис­ку­ше­ња, од ко­јих је на­ци­стич­ка
след­бе­ник иде­о­ло­ги­је ко­ја је, из­ме­ђу оста­ о­нал­ног иден­ти­те­та није могла да научи екс­тра­ва­ган­ци­ја кап у мо­ру.
лих, же­ле­ла и уни­ште­ње Сло­ве­на? Да ли је ништа правилно, та­ко ду­хов­но оси­ро­ма­ Сви со­ци­јал­ни ло­мо­ви ко­је да­нас жи­ви­
при­род­но да тој иде­ји сле­ду­ју уну­ци пр­ ше­на на­ци­о­нал­-со­ци­ја­ли­зам може лако мо по­год­но су тло за омла­дин­ску по­бу­ну и
вих уста­ни­ка про­тив не­мач­ке оку­па­ци­је у по­и­сто­ве­тити са се­би бли­ским схва­та­њем сва­ку вр­сту мо­рал­не и фи­зич­ке про­па­сти,
по­ро­бље­ној Евро­пи 1941. го­ди­не? Има ли ро­до­љу­бља. али из­лаз се не на­ла­зи у без­лич­ном но­во­
ту иче­га нор­мал­ног? На­рав­но да не­ма и да го­во­ру без­гра­нич­них људ­ских пра­ва, већ
се ту ра­ди о јед­ном со­ци­јал­ном и пси­хо­ У Евро­пи без Бо­га све је у тра­ди­ци­о­нал­ним за­јед­ни­ца­ма љу­ба­ви –
ло­шком иш­ча­ше­њу. Ко­ји би би­ли раз­ло­зи
за ова­ко па­ра­док­са­лан иде­о­ло­шки из­бор
мо­гу­ће и до­зво­ље­но бра­ку, по­ро­ди­ци, па­ро­хи­ји, на­ци­ји, па­три­
от­ским удру­же­њи­ма и свим оним вред­но­
јед­не крај­ње ма­ле и мар­ги­нал­не гру­пе У пи­та­њу је јед­но обич­но не­по­зна­ва­ње сти­ма ко­је жи­во­ту да­ју ви­ши сми­сао.
мла­дих љу­ди у Ср­би­ји? и срп­ског ро­до­љу­бља и иде­је на­ци­зма. Не тре­ба ис­пу­сти­ти из ви­да ни чи­ње­ни­
„Срп­ски на­ци­зам“ ни­је ни­ка­кав наш Ни ли­бе­ра­ли­зам, ни марк­си­зам, ни фа­ши­ цу да се овај на­род већ 20 го­ди­на на­ла­зи
про­из­вод, већ суб­кул­тур­на сек­та ко­ја нам зам ни на­ци­зам ни­су сло­вен­ски иде­ол­ о­ на сту­бу сра­ма, да се и на­по­љу и уну­тра о
је до­шла са За­па­да. У на­шој исто­ри­ји и шки про­из­во­ди, већ нај­ду­бља ми­сао За­ ње­му сло­бод­но и без ика­квих по­сле­ди­ца
пре­да­њу не­ма­мо ту вр­сту уче­ња и прак­се, па­да ко­ји се од­ре­као хри­шћан­ства. Ка­да мо­же из­го­во­ри­ти нај­ве­ћа мо­гу­ћа увре­да и
та­ко да но­во­пе­че­ни след­бе­ни­ци Хи­тле­ра је Евро­па уме­сто Бо­го­чо­ве­ка ре­ши­ла да лаж, да не­ма кра­ја при­ти­сци­ма и уце­на­ма
у Ср­би­ји, ако ствар­но по­сто­је, не­ма­ју ама сла­ви не­ке дру­ге вред­но­сти, убр­зо је те спрам ње­га и да не­где мо­ра да про­ра­ди и
баш ни­ка­кве ве­зе са Срп­ством, и по­треб­на но­ве кул­то­ве по­че­ла да обо­го­тво­ра­ва. Та­ по­бу­на про­тив то­ли­ких по­ни­же­ња. То не
је крај­ња зло­на­мер­ност да им се при­пи­ше ко је на­ста­ло обо­жа­ва­ње чо­ве­ка – гра­ђа­ зна­чи да та по­бу­на тре­ба да уз­вра­ти ис­
срп­ски ка­рак­тер. Мно­ги се ра­до ко­ри­сте ни­на и ње­го­вих пра­ва у ли­бе­ра­ли­зму тзв. тим сред­стви­ма. На­про­тив, нај­бо­љи од­го­
ова­квим ви­ше не­го ми­нор­ним по­ја­ва­ма про­све­ти­тељ­ства Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је, вор је уко­ре­њи­ва­ње у сво­ме ду­хов­ном и
за европ­ски про­сек упра­во да би из­но­ва обо­жа­ва­ње јед­не кла­се и по­тре­ба за ње­ на­ци­о­нал­ном иден­ти­те­ту, по са­мој сво­јој
до­ка­зи­ва­ли те­о­ри­ју о „не­по­пра­вљи­вом ном дик­та­ту­ром у марк­си­зму, обо­жа­ва­ње при­ро­ди – све­чо­ве­чан­ском, ко­ји је, за­пра­
срп­ском шо­ви­ни­зму“. Тек је у том кљу­чу па­ган­ске рим­ске др­жа­ве у фа­ши­зму и обо­ во, нај­ве­ћа смет­ња они­ма ко­ји кле­ветају
ра­зу­мљи­во за­што ова­кве те­ме до­би­ја­ју жа­ва­ње ра­се, кр­ви и тла у на­ци­о­нал­-со­ срп­ски на­род. Је­ди­ни лек и пре­вен­ци­ју од
на­слов­не стра­не. Ако на­ци­зма не­ма, тре­ ци­ја­ли­зму. У све­оп­штој ду­хов­ној пу­сти­њи обо­љева­ња срп­ске омла­ди­не од суб­кул­
ба га из­ми­сли­ти јер Ср­би мо­ра­ју по­ста­ти ко­ја је – по­што је Бог про­гла­шен мр­твим – тур­них вред­но­сти ове вр­сте је­сте бо­ље
но­ви на­ци­сти. Ме­ђу­тим, без об­зи­ра на све завладала на Западу ла­ко се ра­ђа­ју слич­не по­зна­ва­ње узро­ка и по­сле­ди­ца тих псе­у­
то, оста­је пи­та­ње от­ку­да ова­кве гру­пе у сек­те као псе­у­до­за­јед­ни­це и слич­не иде­је до­кул­ту­ра, али још ви­ше ду­бо­ко и опит­но
Ср­би­ји – ако за­и­ста по­сто­је. као но­ва бо­жан­ства. упо­зна­ва­ње вред­но­сти сво­је ве­ре, ду­хов­
но­сти и кул­ту­ре.    z

1/2010 l Двери српске l 7
УВОДНО СЛОВО
Владан Глишић

Ми­то­ви
ан­ти­фа­ши­зма
Но­ва, пу­ти­нов­ска Ру­си­ја од­лу­чи­ла је да свој по­вра­так на трон
свет­ске си­ле по­себ­ног зна­ча­ја об­зна­ни све­ту и кроз об­на­вља­ње
ис­тра­жи­ва­ња исто­риј­ске исти­не о то­ме шта се то ствар­но
де­ша­ва­ло у Дру­гом свет­ском ра­ту и ко је то у Евро­пи био на
ко­јој стра­ни, те ка­ко су се по­је­ди­ни на­ро­ди, њи­хо­ве ели­те,
али и по­не­ки „не­при­ко­сно­ве­ни“ по­ли­ти­ча­ри и „хе­ро­ји“ тих
вре­ме­на ствар­но по­на­ша­ли у ре­ал­ној исто­ри­ји

П ад Бер­лин­ског зи­да и ко­му­ни­стич­ког
по­рет­ка у Евро­пи осло­бо­дио је јед­ну
де­це­ни­ју ан­ти­ко­му­ни­стич­ке хи­сте­ри­је
у ве­ћем де­лу ис­точ­но­е­вроп­ских на­ро­да.
Усле­ди­ло је пре­струк­ту­ри­ра­ње исто­ри­је
историје совјетска доминација ни­је би­ла
до­ми­на­ци­ја, већ ре­зул­тат до­бро­вољ­них
парт­нер­ских од­но­са ме­ђу брат­ским на­
ро­ди­ма, ко­ји су сво­је брат­ство ис­ко­ва­
ли у ви­хо­ру за­јед­нич­ке ан­ти­фа­ши­стич­ке
Опет се ис­по­ста­ви­ло да исто­риј­ски фал­си­
фи­кат о ан­ти­фа­ши­стич­кој тра­ди­ци­ји но­во­
при­мље­них чла­ни­ца ЕУ ни­је бес­ко­ри­стан
и да оно што су о «ве­ли­кој ан­ти­фа­ши­стич­
кој тра­ди­ци­ји» тих на­ро­да измишљали
тих на­ро­да, уз оба­ве­зан от­клон од оно­га бор­бе. Совјети и њихове комунистичке марио­
што се сма­тра­ло не­по­ре­ци­вим исто­риј­ Ка­да су нај­зад до­че­ка­ли пад Бер­лин­ског нете са­да мо­же да бу­де осве­же­но и веома
ским исти­на­ма у вре­ме­ну ко­му­ни­стич­ке зи­да, ти на­ро­ди су са олак­ша­њем про­го­ сврсисходно упо­тре­бље­но за шмин­ка­ње
дик­та­ту­ре. во­ри­ли исти­ну о исто­ри­ји Дру­гог свет­ског исто­ри­је ових на­ро­да ка­ко би се упо­до­би­
У тој де­це­ни­ји по­сле па­да ко­му­ни­стич­ ра­та и сво­јој уло­зи у њој: ни­ка­да ни­су би­ли ли по­тре­ба­ма по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти зах­
ког по­рет­ка на­ци­о­нал­на исто­ри­ја мно­гих ма­сов­но ко­му­ни­стич­ки опре­де­ље­ни, а ка­ те­ва­не из Бри­се­ла.
бив­ших ко­му­ни­стич­ких др­жа­ва то­ли­ко је ко су се, исти­ни за во­љу, је­ди­но ко­му­ни­сти Је­ди­но што ипак ни­ка­ко ни­су мо­гли да
про­ме­ње­на да је Дру­ги свет­ски рат пре­ у тим дру­штви­ма ак­тив­но су­прот­ста­вља­ли при­хва­те, а то се из Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на
кро­јен та­ко да се ан­ти­фа­ши­стич­ка бор­ фа­ши­зму, то зна­чи да у тим народима ни од њих ни­је ни зах­те­ва­ло, је­сте об­на­вља­
ба ниподаштава или пот­пу­но из­о­ста­вља. ан­ти­фа­ши­стич­ка бор­ба ни­је има­ла не­ку ње исто­риј­ског се­ћа­ња на ве­ли­ки и истин­
Мно­ги од ис­точ­но­е­вроп­ских на­ро­да су, ве­ли­ку по­др­шку. То је исто­риј­ска исти­на о ски и пре­су­дан до­при­нос ру­ског на­ро­да
једноставно, сма­тра­ли да је до­шло вре­ ско­ро свим ис­точ­но­е­вроп­ским на­ро­ди­ма и Цр­ве­не ар­ми­је у сла­ма­њу фа­ши­стич­ког
ме ка­да не­ће би­ти по­треб­но да се сти­де осим По­ља­ка, ко­ји су има­ли озби­љан до­ по­рет­ка у Евро­пи. Та­ко су ови на­ро­ди, но­
исти­не да они ни­су ни уче­ство­ва­ли у ан­ при­нос у ан­ти­фа­ши­стич­кој бор­би, док су во­при­мље­ни у на­руч­је Европ­ске уни­је и
ти­фа­ши­стич­кој бор­би јер је она из­јед­на­ на Бал­ка­ну ан­ти­фа­ши­стич­ку бор­бу има­ли осталих евро­а­тлант­ских струк­ту­ра, мо­гли
ча­ва­на са ко­му­ни­стич­ким по­кре­ти­ма у је­ди­но Ср­би и, у ма­њој ме­ри, Гр­ци. да оста­ну же­сто­ко ан­ти­ру­ски и ан­ти­ко­му­
тим зе­мља­ма, по­кре­ти­ма не­у­ко­ре­ње­ним ни­стич­ки ори­јен­ти­са­ни иако су на­ста­вља­
у свом на­ро­ду и по­кре­ти­ма ко­је су са­мо Слу­чај Ис­точ­не Евро­пе ли одр­жа­ва­ње ко­му­ни­стич­ког фал­си­фи­ка­
тен­ко­ви со­вјет­ске ар­ми­је мо­гли да до­ве­ та о не­ка­квој сво­јој уло­зи у ан­ти­фа­ши­стич­
ду на власт – про­тив во­ље на­ро­да. Ме­ђу­ «Доба» при­сту­па­ња Европ­ској уни­ји до­ кој бор­би.
тим, све вре­ме со­вјет­ске и ко­му­ни­стич­ке не­ло је ис­точ­но­е­вроп­ским ели­та­ма додат­
до­ми­на­ци­је у тим др­жа­ва­ма је фал­си­фи­ не главобоље. Ис­по­ста­ви­ло се да Европ­ Слу­чај Ру­си­је
ко­ва­на исто­ри­ја: ма­ле оба­ве­штај­не ко­ ска уни­ја има стра­шну по­тре­бу да ве­ли­ча
мин­тер­нов­ске струк­ту­ре су при­ка­зи­ва­не сво­ју ан­ти­фа­ши­стич­ку тра­ди­ци­ју јер јој Нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји слу­ча­је­ви су бив­ше
као не­ка­кви ве­ли­ки, оп­ште­на­род­ни ан­ти­ она слу­жи за об­ра­чун са свим на­сла­га­ма при­бал­тич­ке др­жа­ве – чи­ји су на­ро­ди на­
фа­ши­стич­ки по­кре­ти, ко­јих у ствар­но­сти ксе­но­фо­би­је, ра­сних и на­ци­о­нал­них ис­ ци­стич­ку вој­ску до­че­ка­ли као осло­бо­ди­о­
у ве­ли­ком бро­ју ис­точ­но­е­вроп­ских зе­ кљу­чи­во­сти, ко­је су ду­бо­ко уко­ре­ње­не у це, или бу­гар­ска др­жа­ва – ка­да је на власт
ма­ља ни­ка­да ни­је ни би­ло. Та фал­си­фи­ за­пад­но­е­вроп­ска дру­штва и на­ци­је и ко­је вра­ти­ла пред­став­ни­ка цар­ске ди­на­сти­
ко­ва­на исто­ри­ја је ко­му­ни­стич­кој ели­ти сва­ког ча­са мо­гу еска­ли­ра­ти, те сру­ши­ти је ко­ја је би­ла са­ве­зник Хи­тле­ров то­ком
давала легитимитет да вла­да као да је она евро­а­тлант­ску тво­ре­ви­ну ко­ја се раз­ви­ја­ Дру­гог свет­ског ра­та, а убе­дљи­во сам врх
избор народа и из­раз оп­ште­на­род­не во­ ла и ши­ри­ла на ис­ток при­ма­ју­ћи у свој са­ овог на­ка­зног ли­це­мер­ја за­у­зи­ма Хр­ват­
ље. У све­тлу та­кве и тако фал­си­фи­ко­ва­не став мно­што ис­точ­но­е­вроп­ских др­жа­ва. ска – ко­ја је би­ла нај­о­длуч­ни­ји Хи­тле­ров

8 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Руски војник поставља заставу СССР-а
са­ве­зник и нај­кр­ва­ви­ји ње­гов пред­став­
на пораженом Рајхстагу
ник на Бал­ка­ну.
Пре­ћут­ни до­го­вор из­ме­ђу ста­рих
европ­ских пре­сто­ни­ца и но­вих евро­у­ниј­
ских чла­ни­ца био је, по сво­јој при­ро­ди,
окре­нут про­тив Ру­си­је и ње­ног до­при­но­
са ан­ти­фа­ши­стич­кој тра­ди­ци­ји Евро­пе,
као што је то све вре­ме био и до­го­вор ко­ји
је Ср­бе и њи­хо­ву ан­ти­фа­ши­стич­ку тра­ди­
ци­ју имао да из­бри­ше са исто­риј­ске ма­пе
све­та.
То је мо­гло да тра­је од­ре­ђе­но вре­ме,
док је до­ми­на­ци­ја атлант­ске, аме­рич­ке и
за­пад­но­е­вроп­ске по­бе­де у Хлад­ном ра­ту
би­ла не­при­ко­сно­ве­на, те се по­бе­да над
Си­ла­ма осо­ви­не сма­тра­ла ма­ње зна­чај­
ном, а ако се о њој мо­ра­ло го­во­рити, он­
да се па­жња окре­та­ла ан­гло­а­ме­рич­ким
са­ве­зни­ци­ма и зна­ча­ју њи­хо­ве бор­бе, док
се до­при­нос сло­вен­ских на­ро­да у бор­би
про­тив Си­ла осо­ви­не гу­рао у стра­ну – по­
што је на че­лу те бор­бе био ру­ски на­род,
ко­му­ни­стич­ка Ру­си­ја, док су мно­ги дру­ги
на­ро­ди објек­тив­но са­ра­ђи­ва­ли са Хи­тле­
ро­вим по­рет­ком и његовом вој­ном си­лом
и има­ли бе­зна­чај­ну уло­гу у овом ве­ли­ком
ра­ту. На­ро­ди ко­ји су истин­ски да­ли нај­ве­ћи
Но, свет се у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­
на опет зна­чај­но ме­ња, од­нос сна­га пре­ до­при­нос осло­бо­ђе­њу Евро­пе од Хи­тле­ра
те­же у ко­рист ис­точ­них си­ла на­су­прот
за­пад­ног све­та и, ка­ко то обич­но би­ва,
је­су, пре све­га, Ру­си и дру­ги на­ро­ди СССР-а,
при­ли­ком пре­па­ки­ва­ња свет­ске мо­ћи по­ по­што је њи­хо­ва Цр­ве­на ар­ми­ја под­не­ла
чи­ње и пре­кра­ја­ње зва­нич­не исто­риј­ске нај­ве­ће жр­тве и за­да­ла нај­же­шће уда­ре Вер­
сли­ке о вре­ме­ни­ма ко­ја су бит­на за ле­ги­
ти­ми­тет но­вих и ста­рих до­ми­ни­ра­ју­ћих мах­ту и ње­го­вим са­ве­зни­ци­ма
цен­та­ра мо­ћи.
Та­ко је но­ва, пу­ти­нов­ска Ру­си­ја од­лу­чи­
ла да свој по­вра­так на трон свет­ске си­ле
по­себ­ног зна­ча­ја свету об­зна­ни и кроз об­ јом Евро­пе при то­ме ми­сле­ћи на ан­ти­фа­ на­ци­о­нал­на не­то­ле­ран­ци­ја еска­ли­ра – те
на­вља­ње ис­тра­жи­ва­ња исто­риј­ске исти­ ши­стич­ке осно­ве Европ­ске уни­је. се та­ко фа­ши­зам (ко­јим се де­фи­ни­шу др­
не о то­ме шта се то ствар­но де­ша­ва­ло у Ма ко­ли­ко на­из­глед сме­шно и ба­нал­ жав­на устрој­ства Си­ла осо­ви­не у до­ са­да
Дру­гом свет­ском ра­ту и ко је то у Евро­пи но зву­чи да се не­ко уоп­ште озбиљ­но ба­ нај­ве­ћем и нај­у­жа­сни­јем свет­ском ра­ту)
био на ко­јој стра­ни, те ка­ко су се по­је­ди­ни ви про­фи­ли­са­њем (па и из­ми­шља­њем) ту по­ја­вљу­је као нај­по­жељ­ни­је стра­ши­ло
на­ро­ди, њи­хо­ве ели­те, али и по­не­ки „не­ не­ка­квих ан­ти­фа­ши­стич­ких ко­ре­на ЕУ, то које сва­ко­днев­но треба јав­но спа­љи­ва­ти
при­ко­сно­ве­ни“ по­ли­ти­ча­ри и „хе­ро­ји“ тих се ипак де­ша­ва и то ни­је не­ва­жна став­ка у не би ли се Евро­пља­ни што ви­ше уда­љи­
вре­ме­на ствар­но по­на­ша­ли. кон­стру­и­са­њу оно­га што се на­зи­ва „по­ли­ ли од на­сла­га не­то­ле­ран­ци­је што их но­си
Ру­си­ја је на ову од­бра­ну исто­риј­ске тич­ка ко­рект­ност“ ка­да се раз­ма­тра став њи­хо­ва на­ци­о­нал­на исто­ри­ја.
исти­не о де­ша­ва­њи­ма у Дру­гом свет­ском не­ког на­ро­да или др­жа­ве пре­ма про­бле­ Да би се сли­ка Дру­гог свет­ског ра­та
ра­ту би­ла при­ну­ђе­на ка­да је уочи­ла ко­ му фа­ши­зма: фа­ши­зам се као исто­риј­ски до­вољ­но укло­пи­ла у по­тре­бе „ан­ти­фа­ши­
ли­ко је да­ле­ко оти­шао про­цес ре­ви­зи­је фе­но­мен да­нас ко­ри­сти за об­ра­чун са стич­ког“ по­ли­тич­ки ко­рект­ног пе­ди­греа
исто­ри­је у свим но­во­е­вроп­ским зе­мља­ма, свим на­сла­га­ма ксе­но­фо­би­је, на­ци­о­на­ли­ ЕУ, ис­по­ста­ви­ло се да је по­треб­но мно­го
али и у ста­рим европ­ским пре­сто­ни­ца­ма, зма, ре­ли­ги­о­зне ис­кљу­чи­во­сти и осталих ин­тер­ве­ни­са­ти на исто­риј­ској исти­ни и
ко­је су и те ­ка­ко има­ле ин­те­реса да исто­ вр­ста по­ли­тич­ки не­ко­рект­ног по­на­ша­ња да је – уз мно­го ба­жда­ре­ња – Евро­па по­
риј­ску исти­ну ма­ло на­шмин­ка­ју, а сво­ју са ста­но­ви­шта оно­га што бри­сел­ска би­ ста­ла при­род­ни ба­шти­ник сло­бо­дар­ске и
уло­гу у том ра­зор­ном свет­ском ра­ту учи­ ро­кра­ти­ја сма­тра при­хва­тљи­вим и не­при­ ан­ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је, те је исто то
не (не)што леп­шом. хва­тљи­вим. зах­те­ва­ла и од но­во­при­до­шлих чла­ни­ца
Европ­ска уни­ја је­сте тво­ре­ви­на ко­ја не­ са ис­то­ка Евро­пе – бив­ших при­пад­ни­ца
Слу­чај Европ­ске Уни­је ма ни­ка­кве на­де на оп­ста­нак ако у др­жа­ва­ со­вјет­ског ла­ге­ра.
ма – чла­ни­ца­ма то­ле­ри­ше не­то­ле­ран­ци­ју
Јед­но­став­но ре­че­но, по­след­њих два­ мо­ти­ви­са­ну ра­сним, на­ци­о­нал­ним или Из­ми­шља­ње ан­ти­фа­ши­
де­сет го­ди­на све­том је вла­дао Ва­шинг­тон
а Евро­пом Бри­сел, и они су има­ли екс­
ре­ли­ги­о­зним раз­ло­зи­ма. Та­ко је веома по­
жељ­но да се у не­по­сред­ној исто­ри­ји на­ђе
стичких тра­ди­ци­ја, ко­јих не­ма
клу­зив­но пра­во да осми­сле и исто­риј­ску не­ка по­ја­ва ко­ја сли­ко­ви­то, и то ужа­сним Било би са­свим ко­рект­но и у сва­ком по­
исти­ну о Дру­гом свет­ском ра­ту и оно­ме сли­ка­ма и број­ка­ма по­ка­зу­је ка­ко из­гле­да гле­ду при­хва­тљи­во ка­да би ЕУ од сво­јих
што они зо­ву ан­ти­фа­ши­стич­ком тра­ди­ци­ свет, па и Евро­па ка­да ра­сна, вер­ска или др­жа­ва – чла­ни­ца тра­жи­ла да оне ис­под

1/2010 l Двери српске l 9
на­сла­га за­бо­ра­ва мало откпају сво­је ан­ти­ су као је­ди­на пре­о­ста­ла су­пер­си­ла сво­ју по­бед­ни­ка над фа­ши­змом. По­треб­но је за­
фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је и да их опет – та­ко до­ми­на­ци­ју по­ди­гле на још ве­ћи ни­во и то прет­ход­но раз­мон­ти­ра­ти на­ка­зну кон­
углан­ца­не – ста­ве у из­лог зва­нич­них на­ пре­тво­ри­ле се у не­при­ко­сно­ве­ног го­спо­ струк­ци­ју евро­а­тлант­ске ан­ти­фа­ши­стич­ке
ци­о­нал­них исто­ри­ја. Ме­ђу­тим, про­блем да­ра све­та. Иде­је о де­мо­кра­ти­ји, људ­ским ми­то­ма­ни­је.
се по­ја­вио у то­ме што су бри­сел­ске ели­те пра­ви­ма, тр­жи­шној при­вре­ди, аме­рич­ком
са­свим до­бро зна­ле да та­квих ан­ти­фа­ши­ сну и свим дру­гим пред­но­сти­ма аме­рич­ Ми­то­ви и њи­хо­во на­лич­је
стич­ких тра­ди­ци­ја ствар­но не­ма ни­ти их је ког по­ли­тич­ког и дру­штве­ног мо­де­ла је­су
ика­да би­ло у зе­мља­ма чла­ни­ца­ма ЕУ, чак би­ле очи­глед­не у од­но­су на по­ра­же­ни со­ Исти­на о Дру­гом свет­ском ра­ту је вео­
на­су­прот – за­бо­рав је ле­по по­крио ру­жне вјет­ски мо­дел, али је остајао про­блем на ма сло­је­ви­та, па по­јед­но­ста­вљи­ва­ња увек
сло­је­ве исто­риј­ских исти­на о то­ме ка­ко су ни­воу ан­ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је по­што има­ју укус пре­кра­ја­ња исто­риј­ске исти­не.
чла­ни­це ЕУ често би­ле ба­шти­ни­ци нај­о­ је по­ра­же­ни СССР (чи­ји је на­след­ник Ру­ Ипак, не­ка по­јед­но­ста­вљи­ва­ња ни­је мо­
крут­ни­јих фа­ши­стич­ких тра­ди­ци­ја. И он­да си­ја) био нај­о­збиљ­ни­ја ан­ти­фа­ши­стич­ка гу­ће из­бе­ћи, али она о ко­ји­ма ће­мо ов­де
се при­сту­пи­ло оно­ме што је ко­ло­ни­јал­на и др­жа­ва и ње­го­ву тра­ди­ци­ју ни­ка­ко ни­су го­во­ри­ти ни­су по­сле­ди­ца по­тре­бе да се
им­пе­ри­јал­на Евро­па ра­ди­ла већ пу­но пу­та мо­гли да при­ка­жу као мрач­но фа­ши­стич­ сло­же­ни до­га­ђа­ји пред­ста­ве јед­но­став­но
у про­шлим ве­ко­ви­ма – из­ми­шља­њу исто­ ку. Ипак, и за то су на­шли мо­дел и по­што ка­ко би се схва­тио њи­хов сми­сао. Ова по­
ри­је то­ли­ко да се од око­ре­лог фа­ши­сте на­ им је овај мон­стру­о­зни ма­не­вар пре­кра­ јед­но­ста­вљи­ва­ња су пре­тво­ре­на у ми­то­ве
сли­ка пи­то­ми ан­ти­фа­ши­ста. То је зах­те­ва­но ја­ња исто­ри­је већ ус­пео са оку­пи­ра­ним по­год­не за ма­сов­ну упо­тре­бу уз ја­сну на­
и од дру­гих на­ро­да, по­го­то­во од оних ко­ји Ср­би­ма, по­кре­ну­ли су ма­ши­не­ри­ју „исто­ ме­ру да се њи­ма оства­ри од­ре­ђе­на по­ли­
су би­ли спрем­ни да по сва­ку це­ну уђу у ЕУ. ри­ча­ра у ци­ви­лу“ ко­ји су кре­ну­ли да из­ тич­ка ма­ни­пу­ла­ци­ја.
Је­ди­ни ко­ји то ни­су мо­ра­ли да ра­де би­ли јед­на­ча­ва­ју Ста­љи­на са Хи­тле­ром и та­ко
су По­ља­ци и, на­рав­но, Ср­би, али Ср­би су ни­по­да­шта­ва­ју до­при­нос ру­ског на­ро­да За­што је ан­ти­на­ци­стич­ка бор­ба ­
се евро­а­тлант­ским ин­те­гра­ци­ја­ма су­прот­
ста­вља­ли, па је би­ло при­род­но да се њи­ма
у бор­би про­тив Си­ла осо­ви­не. „Да­кле, Ру­
си је­су пу­ца­ли у на­ци­сте, али, у су­шти­ни,
по­ста­ла ан­ти­фа­ши­стич­ка
до­де­ли уло­га ба­шти­ни­ка баш нај­ру­жни­је они су јед­на­ко мрач­ни и ни­шта ни­су бо­љи Ве­ли­ка уло­га Тре­ћег рај­ха, Хи­тле­ра и
европ­ске тра­ди­ци­је – фа­ши­зма и сва­ко­вр­ од омра­же­ног фа­ши­зма, ко­ји су САД хра­ на­ци­зма у иза­зи­ва­њу Дру­гог свет­ског
сне не­то­ле­ран­ци­је. Та­ко је оправ­да­на агре­ бро по­ра­зи­ле, док ЕУ и да­нас ба­шти­ни ту ра­та није спор­на. Са­ве­знич­ка ко­а­ли­ци­
си­ја евро­а­тлант­ске вој­ске на Ср­бе и при­ка­ тра­ди­ци­ју бо­ре­ћи се про­тив мо­гућ­но­сти ја про­тив Си­ла осо­ви­не, на чи­јем че­лу је
за­на као нор­мал­ни и очекивани об­ра­чун да се фа­ши­зам по­вам­пи­ри, по­го­то­во код би­ла Не­мач­ка, ни­је до­би­ла на­зив ан­ти­хи­
ан­ти­фа­ши­стич­ке Евро­пе са фа­ши­стич­ким Ср­ба и Ру­са...“ – нај­јед­но­став­ни­је при­ка­ тле­ров­ска или ан­ти­на­ци­стич­ка ко­а­ли­ци­ја,
Ср­би­ма. То што је ова исто­риј­ска не­прав­да за­но, ова­ко зву­чи док­три­на ко­јом су це­ле већ је на­зва­на ан­ти­фа­ши­стич­ком ко­ал­ и­
то­ли­ко очи­глед­на ни­је би­ло ва­жно по­што две де­це­ни­је евро­а­тлант­ски исто­ри­ча­ри ци­јом. За­што је то та­ко ако би веома ла­ко
не­моћ­ни Ср­би ни­су мо­гли да ураде ни­шта, по­ку­ша­ва­ли да Ср­бе и Ру­се ис­ти­сну из ан­ мо­гло да се до­ка­же да оне др­жа­ве ко­је су
већ са­мо да по­не­су ети­ке­ту да су на­след­ни­ ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је све­та. се­бе на­зи­ва­ле фа­ши­стич­ким ни­су би­ле
ци баш оних иде­о­ло­ги­ја ко­је су нај­су­ро­ви­је Ме­ђу­тим, Пу­ти­но­ва Ру­си­ја је по­ре­ме­ти­ спрем­не ни­ти су же­ле­ле да иза­зо­ву рат та­
уни­шта­ва­ле управо њих. ла од­но­се сна­га и ре­ши­ла да ви­ше не се­ди квих раз­ме­ра ка­кав је иза­зва­ла Хи­тле­ро­ва
Ова по­тре­ба ЕУ да се по­ка­же као при­ на оп­ту­же­нич­ког клу­пи ре­зер­ви­са­ној за Не­мач­ка? Све оно што је тај рат учи­ни­ло
род­ни ба­шти­ник ан­ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­ по­ра­же­не зе­мље. И упра­во кре­ће озбиљ­ тоталним и то­ли­ко ра­за­ра­ју­ћим (хо­ло­ка­
ци­је је­сте ре­зул­тат то­га што је она одав­но на ак­ци­ја ру­ске др­жа­ве на спре­ча­ва­њу уст, блиц­криг, кон­цен­тра­ци­о­ни ло­го­ри за
са­мо про­тек­то­рат САД-а, ко­је је­су би­ле не­на­уч­не ре­ви­зи­је исто­риј­ске исти­не о ра­сно уни­ште­ње, те­ро­ри­стич­ка бом­бар­
озбиљ­на ан­ти­фа­ши­стич­ка си­ла то­ком Дру­гом свет­ском ра­ту и об­но­ви пре­сти­жа до­ва­ња ци­вил­них ци­ље­ва) је­су те­ко­ви­не
Дру­гог свет­ског ра­та и које су, као та­кве, ан­ти­фа­ши­стич­ких тра­ди­ци­ја Цр­ве­не ар­ на­ци­стич­ке иде­о­ло­ги­је и ме­то­до­ло­ги­је
сво­ју по­сле­рат­ну свет­ску до­ми­на­ци­ју ми­је и ње­них са­ве­зни­ка. ра­то­ва­ња.
оправ­да­ва­ле мо­рал­ним ка­пи­та­лом те ан­ Ова тер­ми­но­ло­шка за­ме­на ни­је слу­чај­
ти­фа­ши­стич­ке бор­бе. Уз то је и чи­ње­ни­ца Срп­ски слу­чај на и је­сте по­сле­ди­ца ви­ше­стру­ких по­ли­
хо­ло­ка­у­ста, ко­ја је зна­чај­но ути­ца­ла на тич­ких ма­не­ва­ра уну­тар ан­ти­фа­ши­стич­ке
фор­ми­ра­ње мо­дер­ног све­та, оба­ве­зи­ва­ла Да­нас у Ср­би­ји не­ма оних ко­ји има­ју ко­ал­ и­ци­је.
ЕУ да се пре­ма њој од­ре­ди, а то је зна­чи­ сна­ге да са др­жав­нич­ком му­дро­шћу при­ Тер­мин ан­ти­фа­ши­зам при­па­да тра­ди­ци­
ло да се увек бу­де буд­но ан­ти­фа­ши­стич­ки сту­пе овом по­слу и за Ср­бе из­бо­ре исти ји ле­вих по­кре­та и сво­ју ве­ли­ку про­мо­ци­ју
опре­де­љен. Ако је ЕУ же­ле­ла, а је­сте, да ста­тус ка­кав ће за Ру­се из­бо­ри­ти њи­хо­ва на­ла­зи у Шпан­ском гра­ђан­ском ра­ту, ка­да
бу­де члан овог пре­сти­жног и моћ­ног клу­ др­жа­ва. Че­сто се де­ша­ва да крип­то­ти­то­и­ су се та­ко на­зи­ва­ле раз­не вој­ске у бор­би
ба си­ла – по­бед­ни­ца над фа­ши­змом и да стич­ке сна­ге – би­ло да се на­ла­зе на стра­ни про­тив Фран­ко­ве ар­ми­је, озна­че­не као
се упи­ше у при­ја­те­ље на­ро­да ко­ји је стра­ На­то-кви­слин­га, би­ло да глу­ме бор­це про­ фа­ши­стич­ке. Три­де­се­тих го­ди­на два­де­се­
шно и нео­пи­си­во стра­дао у хо­ло­ка­ус­ ту, тив аме­рич­ке оку­па­ци­је – овај ру­ски та­лас тог ве­ка по­сто­ја­ла је оштра иде­ол­ о­шка,
мо­ра­ла је да про­на­ђе или из­ми­сли сво­је ко­ри­сте ка­ко би по­но­во и је­ди­но Ти­ту вра­ по­ли­тич­ка, па и ору­жа­на бор­ба из­ме­ђу
ан­ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је. ти­ли оре­ол ан­ти­фа­ши­стич­ког бор­ца при­ ко­му­ни­стич­ких, со­ци­ја­ли­стич­ких и дру­гих
кри­ва­ју­ћи чи­ње­ни­цу да је у пар­ти­зан­ском ле­вих по­кре­та и фа­ши­стич­ких и кле­ро-фа­
Слу­чај Аме­ри­ке по­кре­ту баш он био најсум­њи­вија ка­ри­ка ши­стич­ких по­кре­та ши­ром Евро­пе (Фран­
по­што је пред­ста­вљао лич­ност оба­ве­штај­ цу­ска, Шпа­ни­ја, Пор­ту­га­ли­ја, Аустри­ја,
САД су свој ан­ти­фа­ши­стич­ки пре­стиж но по­ве­за­ну са на­ци­стич­ким слу­жба­ма и Пољ­ска, ...). У то вре­ме гра­ђан­ске сна­ге у
ко­ри­сти­ле као мо­рал­ни из­го­вор да вла­ пре не­го што је Дру­ги свет­ски рат по­чео. Евро­пи су би­ле по стра­ни или че­сто веома
да­ју све­том по­сле Дру­гог свет­ског ра­ Овај текст, као и цео број Две­ри срп­ских, на­кло­ње­не фа­ши­стич­кој оп­ци­ји као ре­
та, и ка­да су по­бе­ди­ле и у Хлад­ном ра­ту, по­све­ћен европ­ском фа­ши­зму и сло­вен­ ак­ци­ји на по­ли­тич­ко на­си­ље и екс­тре­ми­
ура­ди­ле су оно што обично чи­не – ни­су ском ан­ти­фа­ши­зму је­сте по­ку­шај да се зам ко­ји је до­ла­зио са ле­ви­це. По­ја­ва на­
про­ме­ни­ле мо­дел ко­ји до­би­ја. Та­ко је са­ срп­ском на­ро­ду у це­ли­ни вра­ти исто­риј­ ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зма у Не­мач­кој још увек
да тре­ба­ло мо­рал­но оправ­да­ти и то што ско ме­сто ко­је му при­па­да на три­би­на­ма ни­је по­сма­тра­на као бит­на пре­крет­ни­ца,

10 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
во­те по­ло­жи­ли у бор­би про­тив на­ци­зма.
Исто­риј­ска је исти­на да су у Евро­пи то­ком Њи­хо­ва ма­ло­број­ност – у од­но­су на жр­тве
на­ро­да ко­ји су се ору­жа­ним устан­ци­ма су­
Хи­тле­ро­ве оку­па­ци­је је­ди­ни ефи­ка­сан и прот­ста­ви­ли Хи­тле­ру – са­мо је до­каз ко­ли­
ору­жа­ни от­пор, по це­ну ве­ли­ких људ­ских ко је њи­хо­ва лич­на жр­тва би­ла ве­ли­ка јер
би­ла је на­су­прот ве­ћин­ском рас­по­ло­же­њу
жр­та­ва, пру­жа­ли пре­те­жно сло­вен­ски у њи­хо­вим на­ро­ди­ма.
на­ро­ди, пре све­га Ру­си, По­ља­ци и Ср­би До­бро је по­зна­та и исти­на о то­ме да су
Не­мач­ка, Ита­ли­ја, Аустри­ја, Шпа­ни­ја, Ма­
ђар­ска, Хр­ват­ска, па и Фран­цу­ска има­ле
већ се сам тај по­крет, ње­гов ли­дер и њи­ Ко­му­ни­стич­ки ан­ти­хи­тле­ров­ски по­кре­ на власти сво­је ја­ке и аутен­тич­ке фа­ши­
хов вр­то­гла­ви успон у не­мач­ком дру­штву ти су же­ле­ли да се кроз об­ра­чун са Хи­тле­ стич­ке по­кре­те. Ме­ђу­тим, но­ва от­кри­ћа у
по­сма­трао као део фа­ши­стич­ког по­кре­та ром ота­ра­се и свих дру­гих фа­ши­стич­ких ар­хи­ва­ма бри­тан­ских оба­ве­штај­них слу­
ши­ром Евро­пе. Ову коб­ну гре­шку свет ће ре­жи­ма у Евро­пи (без об­зи­ра на то да ли жби са­да ба­ца­ју све­тло и на чи­ње­ни­цу да
у надолазећем рату пла­ти­ти ми­ли­о­ни­ма су они уче­ство­ва­ли у ра­ту на стра­ни Хи­ су бри­тан­ски аген­ти би­ли и љу­ди по­пут
жи­во­та. тле­ра), док су про­бри­тан­ске европ­ске ита­ли­јан­ског фа­ши­стич­ког во­ђе Бе­ни­та
И по­ред то­га што је то­ком три­де­се­тих ели­те ову ко­му­ни­стич­ку ини­ци­ја­ти­ву ан­ Му­со­ли­ни­ја (од 1917) или уста­шког по­
го­ди­на про­шлог ве­ка глав­ни про­тив­ник ти­фа­ши­зма при­хва­та­ле ка­ко би из­бе­гле глав­ни­ка Ан­те Па­ве­ли­ћа (од 1925). Ка­да се
фа­ши­зма био ле­ви и ко­му­ни­стич­ко-со­ци­ да се отво­ри пи­та­ње њи­хо­ве са­рад­ње са у об­зир узме и на­ци­стич­ка фа­сци­ни­ра­ност
ја­ли­стич­ки по­крет, док је гра­ђан­ска Евро­ фа­ши­стич­ким по­кре­ти­ма у вре­ме ка­да су ра­си­стич­ком им­пе­ри­јал­ном по­ли­ти­ком
па ста­ја­ла по стра­ни или чак, у тој борби, фа­ши­зам ви­де­ли као ефи­ка­сну бра­ну про­ Бри­та­ни­је, до­ла­зи­мо до чи­ње­ни­це да је
по­др­жа­ва­ла фа­ши­зам, крај ове де­це­ни­је тив бољ­ше­ви­за­ци­је сво­јих др­жа­ва. Та­ко је ути­цај Ве­ли­ке Бри­та­ни­је на ра­ђа­ње и раст
до­не­ће нео­че­ки­ва­ни пре­о­крет. СССР као по­де­ла оста­ла на фа­ши­зму и ан­ти­фа­ши­зму фа­ши­зма у Евро­пи из­ме­ђу два свет­ска ра­
цен­тар ко­му­ни­стич­ке ак­ци­је це­лог све­та иако ни­је би­ла пот­пу­но по­ду­дар­на са ре­ та био огро­ман. Исто та­ко је по­зна­то да су
пот­пи­су­је спо­ра­зум Ри­бен­троп–Мо­ло­ ал­но­шћу. пред­став­ни­ци аме­рич­ког круп­ног ка­пи­та­
тов са Хи­тле­ро­вом Не­мач­ком и на­ред­них Још јед­на чи­ње­ни­ца је бит­на да би се ла (по­пут Фор­да и дру­гих ком­па­ни­ја) би­ли
не­ко­ли­ко го­ди­на сре­ди­ште су­ко­ба се са схва­ти­ло ка­ко је по­де­ла све­та на ан­ти­фа­ озбиљ­ни фи­нан­си­је­ри на­ци­стич­ке вла­сти
фа­ши­стич­ко-ан­ти­фа­ши­стич­ког су­ко­ба ле­ ши­стич­ки и фа­ши­стич­ки у Дру­гом свет­ и ин­ве­сти­то­ри у не­мач­ку при­вре­ду и рат­
ви­це и екс­трем­не де­сни­це помера на су­ ском ра­ту уме­сто по­де­ле на хи­тле­ров­ски и ну ма­ши­не­ри­ју. Ка­да се ово­ме при­до­да и
коб гра­ђан­ске Евро­пе, под бри­тан­ским ан­ти­хи­тле­ров­ски, ко­ја би би­ла исти­ни­ти­ја, чи­ње­ни­ца да су Бри­тан­ци, за­јед­но са оба­
вођ­ством, и на­ци­стич­ке Не­мач­ке, ко­ја је постала доминантна: нај­ве­ћи део ан­ти­хи­ ве­штај­ним струк­ту­ра­ма САД-а, а пре­ко
из­ра­сла у озбиљ­ну прет­њу европ­ској без­ тле­ров­ске бор­бе у оку­пи­ра­ној Евро­пи во­ мре­же Ва­ти­ка­на, по­мо­гли мно­гим на­ци­
бед­но­сти. Ипак, по при­ро­ди фа­на­тич­не и ди­ле су ко­му­ни­стич­ке ге­ри­ле и оба­ве­штај­ стич­ким, уста­шким и фа­ши­стич­ким зло­
ира­ци­о­нал­не мр­жње ко­ју је Хи­тлер га­јио не мре­же и оне су (од тре­нут­ка ка­да је Хи­ чин­ци­ма да током Хладног рата по­бег­ну
пре­ма Сло­ве­ни­ма и бољ­ше­ви­зму, ова па­ тле­ра на­пао СССР) под­не­ле нај­ве­ће жр­тве у др­жа­ве Ла­тин­ске Аме­ри­ке, он­да крај­ње
у­за у су­ко­бља­ва­њу траје крат­ко и већ по­ у тој бор­би, по­го­то­во у За­пад­ној Евро­пи. сум­њи­во из­гле­да њи­хо­во пра­во да се по­
сле неколико го­ди­на Не­мач­ка за­по­чи­ње зи­ва­ју на свој ан­ти­фа­ши­стич­ки до­при­нос
то­тал­ни рат про­тив СССР-а, чи­ме све ко­му­ Мит о европ­ском ан­ти­фа­ши­зму ­ у Дру­гом свет­ском ра­ту.
ни­стич­ке сна­ге у Евро­пи поново по­ста­ју
за­кле­ти не­при­ја­тељ на­ци­зма, те се у пр­ви
раз­от­кри­ва исти­ну о ­ На­ро­ди ко­ји су истин­ски да­ли нај­ве­ћи
до­при­нос осло­бо­ђе­њу Евро­пе од Хи­тле­ра
план вра­ћа ре­то­ри­ка гра­ђан­ског ра­та из европ­ском фа­ши­зму и ­ је­су, пре све­га, Ру­си и дру­ги на­ро­ди СССР-а
Шпа­ни­је. Са­да но­ви са­ве­зни­ци по ну­жди сло­вен­ском ан­ти­фа­ши­зму по­што је њи­хо­ва Цр­ве­на ар­ми­ја под­не­ла
– СССР са мно­штвом ко­му­ни­стич­ких по­ Чињеница је да су у Евро­пи то­ком Хи­ нај­ве­ће жр­тве и за­да­ла нај­же­шће уда­ре
кре­та и ге­ри­ла ши­ром Евро­пе (по­др­жа­ни тле­ро­ве оку­па­ци­је је­ди­ни ефи­ка­сан и Вер­мах­ту и ње­го­вим са­ве­зни­ци­ма. По­моћ
од нај­моћ­ни­је оба­ве­штај­не струк­ту­ре тог ору­жа­ни от­пор, по це­ну ве­ли­ких људ­ских ко­ју је вој­ска САД-а, В. Бри­та­ни­је и дру­гих
вре­ме­на – Ко­мин­тер­не) са јед­не, и ан­гло­а­ жр­та­ва, пру­жа­ли пре­те­жно сло­вен­ски на­ европ­ских на­ро­да у са­ста­ву ан­гло­а­ме­рич­
ме­рич­ки ори­јен­ти­сан део гра­ђан­ске Евро­ ро­ди, пре све­га Ру­си, По­ља­ци и Ср­би. Др­ ких сна­га да­ла Цр­ве­ној ар­ми­ји је­сте ве­ли­
пе, с дру­ге стра­не, мо­ра­ју да осми­сле про­ жа­ве и на­ро­ди ко­ји са­да чи­не Европ­ску ка, али је не­у­по­ре­ди­во ма­ње бит­на ако се
па­ганд­ну ма­три­цу до­вољ­но ја­сну за мо­ уни­ју су или са­ра­ђи­ва­ли са Хи­тле­ром или зна да су се глав­не бит­ке до 1944. во­ди­ле
би­ли­са­ње гра­ђа­на Евро­пе у ве­ли­ку бор­бу мир­но че­ка­ли да се рат за­вр­ши, а он­да да на Ис­точ­ном фрон­ту, где је Вер­махт из­гу­
про­тив Хи­тле­ра и ње­го­вих са­ве­зни­ка. И, се при­кљу­че по­бед­ни­ку. био нај­ве­ћи део сво­је сна­ге. Ис­кр­ца­ва­ње
као и увек, це­не­ћи из­у­зет­на до­стиг­ну­ћа Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја је ра­то­ва­ла са Хи­тле­ у Нор­ман­ди­ји би­ло би пот­пу­ни фи­ја­ско да
ко­му­ни­стич­ког агит­про­па (јед­не од нај­бо­ ром и под сво­јом вој­ном ко­ман­дом оку­пи­ су та­мо че­ка­ле све­же не­мач­ке ди­ви­зи­је и
љих про­па­ганд­них ма­ши­не­ри­ја у исто­ри­ји ла остат­ке европ­ских вој­ски, док је у оку­ да оне прет­ход­но нису ис­кр­ва­ри­ле на Ис­
чо­ве­чан­ства), за­пад­ни са­ве­зни­ци при­хва­ пи­ра­ној Евро­пи има­ла мре­жу сво­јих оба­ точ­ном фрон­ту. С дру­ге стра­не, на­ро­ди
та­ју по­де­лу чо­ве­чан­ства на ан­ти­фа­ши­ ве­шта­ја­ца и ди­вер­за­на­та. Ме­ђу­тим, ова ко­ји су у оку­пи­ра­ној Евро­пи озбиљ­но пру­
стич­ко и фа­ши­стич­ко јер је ова­ква по­де­ла мре­жа ни­ка­да ни­је би­ла у ста­њу да бар жа­ли ору­жа­ни от­пор Си­ла­ма осо­ви­не би­
ско­ро као ар­хе­тип­ска по­де­ла на до­бро и је­дан не­сло­вен­ски европ­ски на­род по­диг­ ли су По­ља­ци, Ср­би и, не­што ма­ње, Гр­ци.
зло. Истин­ска по­де­ла би би­ла по­де­ла све­ не на отво­ре­ни ору­жа­ни уста­нак про­тив Сви оста­ли европ­ски на­ро­ди ни­су има­ли
та на хи­тле­ров­ски и ан­ти­хи­тле­ров­ски део, Хи­тле­ра. То је исти­на о ан­ти­фа­ши­стич­ком озби­љан ору­жа­ни по­крет от­по­ра про­тив
али то што је по­де­ла оста­ла на фа­ши­зму и до­при­но­су са­да­шњих чла­ни­ца ЕУ и ми­ту о на­ци­стич­ке оку­па­ци­је. По­сле­рат­ни ми­то­
ан­ти­фа­ши­зму је­сте не више него по­ли­тич­ њи­хо­вим по­кре­ти­ма от­по­ра. Ова исти­на, ви о не­ка­квом ве­ли­ком по­кре­ту от­по­ра
ко-про­па­ганд­на под­ва­ла ко­ју су обе стра­ ме­ђу­тим, не ума­њу­је хе­рој­ски до­при­нос у Фран­цу­ској, Дан­ској, Хо­лан­ди­ји и слич­
не овог но­вог са­ве­зни­штва ко­ри­сти­ле у оних Фран­цу­за, Да­на­ца, Хо­лан­ђа­на, Не­ма­ ним др­жа­ва­ма је­су обич­на из­ми­шљо­ти­на.
ме­ђу­соб­ном над­и­гра­ва­њу. ца и дру­гих Евро­пља­на ко­ји су сво­је жи­ На­рав­но да је би­ло хра­брих по­је­ди­на­ца и

1/2010 l Двери српске l 11
гру­па ко­је су се на раз­не, че­сто не­на­сил­
не и суб­вер­зив­не на­чи­не су­прот­ста­вља­ли
Хи­тле­ру, те су мно­ги од њих и стра­да­ли,
али ка­да се то упо­ре­ди са стра­шним стра­
да­њи­ма По­ља­ка и Ср­ба и са же­сто­ким
ору­жа­ним устан­ци­ма ко­је су на­ши на­ро­ди
по­ди­за­ли, он­да се овај за­пад­но­е­вроп­ски
по­крет от­по­ра на­ци­зму мо­же све­сти на
оно што је за­и­ста и био – про­ду­же­на ру­
ка оба­ве­штај­не мре­же Са­ве­зни­ка и ни­шта
ви­ше.

Мит о ју­го­сло­вен­ском ­
ан­ти­фа­ши­зму – ­
исти­на је да је по­сто­јао ­
са­мо срп­ски ан­ти­фа­ши­зам
Као и мит о брат­ству и је­дин­ству ју­го­
сло­вен­ских на­ро­да, ко­јим су ти­то­и­сти уз
по­др­шку за­пад­них ме­тро­по­ла срп­ски на­
род преко пола века држали у по­кор­но­
сти, та­ко је и мит о ју­го­сло­вен­ском ан­ти­
фа­ши­зму обич­на под­ва­ла.
На Бал­ка­ну су, по­ред Ср­ба, је­ди­но Гр­ци Први устаник против нацизма у окупираној Европи -
има­ли јак ору­жа­ни по­крет, ко­ји је пру­жао Ђенерал Дража са својим српским народом
от­пор пр­во Ита­ли­ји, а он­да и Не­мач­кој све
вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та. Тај по­крет је Отаџ­би­ни (ЈВуО), и дру­ги, ко­ји је сво­ја ору­ да би мо­гло да се упо­ре­ди је­ди­но са мо­
био по­де­љен на гра­ђан­ски и ко­му­ни­стич­ жа­на деј­ства за­по­чео тек по ди­рек­ти­ви из гућ­но­шћу да не­ко Де Го­лов по­крет из­јед­
ки део, а ко­му­ни­стич­ки је био да­ле­ко ор­ Мо­скве, тј. по от­по­чи­ња­њу не­мач­ке ин­ва­ на­чи са на­ци­стич­ким СС-ом.
га­ни­зо­ва­ни­ји и ак­тив­ни­ји. То, ме­ђу­тим, зи­је на СССР, пар­ти­зан­ски по­крет – На­ Ка­ко је пар­ти­зан­ски по­крет у Ср­би­ји и
ни­је сме­та­ло ан­гло­а­ме­рич­ким сна­га­ма да род­но­-о­сло­бо­ди­лач­ка вој­ска (НОВ). све­ту већ пре­те­ра­но про­мо­ви­сан као је­
га у кр­ви ли­кви­ди­ра­ју по ка­пи­ту­ла­ци­ји Не­ Гра­ђан­ски рат, ко­ји је по­тре­сао срп­ски ди­ни ан­ти­фа­ши­стич­ки по­крет, нор­мал­но
мач­ке, ка­да су грч­ки пар­ти­за­ни зах­те­ва­ли на­род услед су­ко­бља­ва­ња ова два ан­ти­ је и исто­риј­ски ис­прав­но што се не­пре­
да се на­ро­ду омо­гу­ћи сло­бод­но из­ја­шња­ фа­ши­стич­ка по­кре­та, до­вео је до до­дат­них кид­но зах­те­ва ре­ха­би­ли­та­ци­ја Рав­но­гор­
ва­ње о то­ме у ка­квом ће по­рет­ку жи­ве­ти. и не­по­треб­них жр­та­ва, и он са­мо све­до­чи ског по­кре­та јер је то нај­бо­љи на­чин да се
На про­сто­ри­ма бив­ше Кра­ље­ви­не Ју­го­ о не­до­ра­сло­сти та­да­шњих срп­ских ели­та, сру­ши ан­ти­срп­ски мит о ју­го­сло­вен­ском
сла­ви­је ни­је би­ло ни­ка­квог ју­го­сло­вен­ског као и о чи­ње­ни­ци да су на че­лу пар­ти­зан­ ан­ти­фа­ши­зму.
ан­ти­фа­ши­зма у вре­ме ка­да је Хи­тле­ро­ва ског по­кре­та би­ли про­фе­си­о­нал­ни ре­во­
Не­мач­ка би­ла не­при­ко­сно­ве­ни го­спо­дар лу­ци­о­на­ри (да­на­шњом тер­ми­но­ло­ги­јом Исти­на о оста­лим ­
Евро­пе. Та­да је је­ди­ни ан­ти­фа­ши­зам био
срп­ски јер су оба ге­рил­ска ан­ти­фа­ши­стич­
ре­че­но – те­ро­ри­сти) ко­ји су ста­ње оп­штег
ра­та про­тив Ср­ба на Бал­ка­ну и по­тре­бу
бал­кан­ским на­ро­ди­ма
ка по­кре­та – и рав­но­гор­ски и пар­ти­зан­ски срп­ског на­ро­да да се ору­жа­но ор­га­ни­зу­је Исти­на о на­ро­ди­ма Бал­ка­на је и та да
– чи­ни­ли у ве­ли­кој ве­ћи­ни Ср­би. Хр­ва­ти, и за­шти­ти ис­ко­ри­сти­ли ка­ко би «ре­во­лу­ су Бу­га­ри ма­сов­но по­др­жа­ва­ли свој ца­
бо­сан­ски му­сли­ма­ни, Шип­та­ри, Ма­ђа­ри, ци­о­нар­ном бор­бом» до­гра­би­ли власт и у ри­стич­ки мо­нар­хо-фа­ши­зам и да су би­ли
Бу­га­ри и дру­ги би­ли су са­ве­зни­ци Хи­тле­ра наредних неколико деценија ор­га­ни­зо­ су­ро­ви оку­па­то­ри Ср­би­је и Ма­ке­до­ни­је,
и че­сто су су­ро­ви­је са­ти­ра­ли срп­ске уста­ ва­ли је­дан ду­бо­ко ан­ти­срп­ски по­ре­дак. У да су Шип­та­ри би­ли ма­сов­но ор­га­ни­зо­ва­
ни­ке и на­род не­го са­ми не­мач­ки и ита­ли­ све­му ово­ме права уло­га Јо­си­па Бро­за још ни у фа­ши­стич­ке фор­ма­ци­је ко­је су спро­
јан­ски оку­па­то­ри. И у овим на­ро­ди­ма по­ ни да­нас ни­је ра­све­тље­на, али за­то још ис­ во­ди­ле ге­но­цид над Ср­би­ма (што и да­нас
сто­је ча­сни из­уз­ е­ци ко­ји су сво­је жи­во­те тра­ја­ва мит о то­ме ка­ко је он био ве­ли­ки чи­не), да су бо­сан­ски му­сли­ма­ни по­др­
по­ло­жи­ли у бор­би про­тив на­ци­зма и ње­ ан­ти­фа­ши­стич­ки во­ђа на Бал­ка­ну. жа­ва­ли уста­шку др­жа­ву, а пред крај ра­та
го­вих са­ве­зни­ка, али су они још ма­ло­број­ Ти­то­и­стич­ка дик­та­ту­ра је чи­та­вог свог и са­ми фор­ми­ра­ли сво­је, му­сли­ман­ске СС
ни­ји не­го ан­ти­фа­ши­сти у за­пад­но­е­вроп­ тра­ја­ња бес­кру­пу­ло­зно фал­си­фи­ко­ва­ла је­ди­ни­це – Хан­џар ди­ви­зи­ју, док су ма­сов­
ским на­ро­ди­ма. исто­ри­ју пра­ве­ћи ми­то­ве о ју­го­сло­вен­ но уче­ство­ва­ли у нај­стра­шни­јем ге­но­ци­ду
ском ан­ти­фа­ши­зму, о то­ме ка­ко је Рав­но­ над Ср­би­ма по­чет­ком не­мач­ко-ита­ли­јан­
Два срп­ска ­ гор­ски по­крет био кви­слин­шки, ка­ко је ске оку­па­ци­је. Ма­ђа­ри су та­ко­ђе да­ва­ли
ан­ти­фа­ши­стич­ка по­кре­та Броз био не­при­ко­сно­ве­ни во­ђа НОВ-а (а
исти­на је да је све сво­је кон­ку­рен­те то­ком
пот­пу­ну на­род­ну по­др­шку Хор­ти­је­вој фа­
ши­стич­кој дик­та­ту­ри и спро­ве­ли не­ко­ли­
Срп­ски ан­ти­фа­ши­зам се ор­га­ни­зо­вао у ра­та ли­кви­ди­рао за то че­сто користећи ко стра­шних ге­но­цид­них ак­ци­ја про­тив
два ору­жа­на, ге­рил­ска по­кре­та, ме­ђу­соб­ на­ци­стич­ку оба­ве­штај­ну струк­ту­ру, као Ср­ба и Је­вре­ја. Ипак, убе­дљи­во нај­стра­
но су­ко­бље­на, али ма­ње – ви­ше јед­на­ко што је и исти­на да су пар­ти­за­ни за ње­го­во шни­ји и нај­не­чо­веч­ни­ји траг у то­ку Дру­гог
ан­ти­фа­ши­стич­ки опре­де­ље­на. Пр­ви, ко­ ли­дер­ство ве­ћи­ном са­зна­ли тек на кра­ју свет­ског ра­та на Бал­ка­ну, а мо­жда и ши­ре,
ји се ору­жа­но ор­га­ни­зо­вао и по­чео сво­ју ра­та) и на кра­ју пра­ве­ћи нај­мон­стру­о­зни­ оста­ви­ли су Хр­ва­ти.
бор­бу и пре на­па­да Не­мач­ке на СССР, био ји од свих ми­то­ва и ла­жи – из­јед­на­ча­ва­ње Уста­шки ре­жим је­сте био са­ста­вљен од
је Рав­но­гор­ски по­крет ђе­не­ра­ла Дра­же чет­нич­ког Рав­но­гор­ског по­кре­та са хр­ват­ ша­чи­це те­ро­ри­ста ко­ји су на власт до­ве­
Ми­ха­ил­ о­ви­ћа – Ју­го­сло­вен­ска вој­ска у ским уста­ша­ма. То је било то­ли­ко без­оч­но де­ни не­мач­ким и ита­ли­јан­ским тен­ко­ви­

12 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ма, али је била из­не­на­ђу­ју­ћа ма­сов­на по­ Ти­то­и­стич­ка дик­та­ту­ра, по­др­жа­на од лу­ка­вост – за ма­ни­пу­ла­ци­ју је по­лу­и­сти­на
др­шка ко­ју су њи­хо­ви пла­но­ви бр­зо до­би­ евро­ат­ лант­ских струк­ту­ра и Ва­ти­ка­на, де­ увек бо­ља од не­и­сти­не.
ли у хр­ват­ском на­ро­ду. Већ по­сле не­пу­них це­ни­ја­ма је тро­ва­ла свест на­шег на­ро­да Де­мо­хри­шћан­ски по­крет Евро­пе је­сте
ме­сец да­на од до­ла­ска на власт уста­ше из­ми­шља­ју­ћи и креирајући ми­то­ве о ан­ти­ ни­као из ри­мо­ка­то­лич­ких (у Хо­лан­ди­ји
успе­ва­ју да ор­га­ни­зу­ју ма­сов­ну ег­зе­ку­ци­ју фа­ши­стич­кој бор­би. То је, раз­у­ме се, ра­ђе­ и из про­те­стант­ских) гру­па от­по­ра на­ци­
срп­ског ста­нов­ни­штва у НДХ – ма­сов­ност но и у дру­гим др­жа­ва­ма у ко­му­ни­стич­ком зму, али ње­го­ва ма­сов­ност и ути­цај ду­го
ег­зе­ку­то­ра ко­ји су при­хва­ти­ли да у име хр­ ла­ге­ру. Али ова фал­си­фи­ко­ва­на исто­ри­ја у де­це­ни­ја по­сле Дру­гог свет­ског ра­та нису
ват­ства и ри­мо­ка­то­лич­ке ве­ре на нај­стра­ бив­шој Ју­го­сла­ви­ји има посебну димензију за­сно­ва­ни на овим ма­лим тач­ка­ма от­по­ра
шни­је на­чи­не уби­ја­ју Ср­бе, без об­зи­ра на јер је нај­ве­ћи број ми­то­ва слу­жио да би се Хи­тле­ру. Они је­су би­ли ин­спи­ра­ци­ја, али
пол и уз­раст, је­сте збу­њу­ју­ћа јер је си­гур­ по­кри­ла срам­на уло­га Хр­ва­та и дру­гих ју­ је пра­ва ин­фра­струк­ту­ра мо­дер­них де­
но да уста­шка ор­га­ни­за­ци­ја ни­је има­ла го­сло­вен­ских на­ро­да у по­др­шци на­ци­зму, мо­хри­шћан­ских пар­ти­ја у Евро­пи на­ста­ла
та­ко раз­гра­на­ту ин­фра­струк­ту­ру ко­ја би ко­ја је би­ла да­та не за­то што су њи­хо­ве мно­го ра­ни­је. Ис­тра­живањем њених ко­
та­ко брзо тако ма­со­ван зло­чин могла да ели­те ве­ро­ва­ле у тај по­ре­дак, већ за­то што рена, от­кри­ва се мрач­на уло­га Ва­ти­ка­на
ор­га­ни­зу­је на та­ко ве­ли­ком про­сто­ру. Ова им је тај по­ре­дак омо­гу­ћа­вао нај­су­ро­ви­је у по­др­шци Му­со­ли­ни­је­вом и Хи­тле­ро­вом
чи­ње­ни­ца нај­о­збиљ­ни­је све­до­чи о хр­ват­ и не­ка­жње­но зло­ста­вља­ње Ср­ба. по­хо­ду на власт у сво­јим на­ро­ди­ма.
ских ма­сама јер осве­тља­ва сву ду­би­ну ра­ Ва­ти­кан је, наиме, од по­ло­ви­не 19. ве­ка
си­стич­ке и ре­ли­ги­о­зне мр­жње ко­ја је де­ у Евро­пи (Не­мач­ка, Фран­цу­ска, Ита­ли­ја, ...)
це­ни­ја­ма би­ла уса­ђи­ва­на у тај на­род. Уста­ Мит о ри­мо­ка­то­лич­ком ­ имао про­блем са но­во­на­ста­лим кон­цеп­
ше су са­мо пре­по­зна­ле тај мрач­ни по­рив
и сво­ју власт за­сно­ва­ле на под­сти­ца­њу тог
по­кре­ту от­по­ра том на­ци­о­нал­них др­жа­ва, ко­је су же­ле­ле
да њи­хо­ви гра­ђа­ни буду пот­пу­но укло­
уби­лач­ког на­го­на код свог на­ро­да. Хр­ват­ Уло­га Ва­ти­ка­на у Дру­гом свет­ском ра­ту пље­ни у су­ве­ре­ну власт сво­јих др­жав­них
ске ели­те, ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква у Хр­ва­та је из­у­зет­но срам­на, о чему је писао ве­ли­ по­ре­да­ка. Јед­но­став­ни, агре­сив­ни на­ци­о­
(уз по­др­шку Ва­ти­ка­на и па­пе) де­це­ни­ја­ма ки број свет­ских исто­ри­ча­ра и ин­те­лек­ на­ли­зам тог вре­ме­на ни­је тр­пео уни­вер­
су при­пре­ма­ле хр­ват­ске ма­се да од­го­во­ре ту­а­ла­ца, та­ко да је ово је­дан од сла­би­је зал­не цен­тре мо­ћи ка­кав је био Ва­ти­кан,
на су­ма­ну­ти по­зив уста­ша. И од­зив је био одр­жа­ва­них и одржаних ми­то­ва. Ипак, ко­ји су гра­ђа­не на­ци­о­нал­них др­жа­ва ри­
ма­со­ван и мон­стру­о­зан. ка­да Ва­ти­кан од­го­ва­ра на бол­ну исти­ну мо­ка­то­лич­ке ве­ре оба­ве­зи­ва­ли да сво­ју
По­себ­но је по­треб­но рас­крин­ка­ти мит о да је био до­бар Хи­тле­ров и Му­со­ли­ни­јев по­кор­ност ду­гу­ју том цен­тру (рим­ском
хр­ват­ским пар­ти­за­ни­ма. сарадник, он­да у пр­ви план ста­вља мит о па­пи), ван др­жа­ве ко­јој су при­па­да­ли. Та­
ри­мо­ка­то­лич­ком стра­да­њу од фа­ши­зма и ко је от­по­че­ло оно што ће се у Би­змар­
„Хр­ват­ски ан­ти­фа­ши­зам“ сла­ба­шном от­по­ру ко­ји су пружили не­ки ко­вој Не­мач­кој на­зва­ти „кул­тур­ни рат“, тј.
ри­мо­ка­то­лич­ки ин­те­лек­ту­ал­ци. Би­змар­ков по­ку­шај да на ни­воу ци­вил­ног
Нај­бе­зоч­ни­је ли­це­мер­је хр­ват­ских др­ Исти­на је­сте да су хи­ља­де ри­мо­ка­то­ дру­штва Нем­це ри­мо­ка­то­лич­ке ве­ре отрг­
жав­ни­ка је­сте оно ка­да се они по­зи­ва­ју лич­ких све­ште­ни­ка стра­да­ле од на­ци­ста и не из по­кор­но­сти Ва­ти­ка­ну. Ова бор­ба је
на не­ка­кве ан­ти­фа­ши­стич­ке и пар­ти­зан­ да су мно­ги од њих из­гу­би­ли жи­во­те, али би­ла же­сто­ка и у Ита­ли­ји (ко­ја ће тек под
ске тра­ди­ци­је. Они то, на­рав­но, чи­не као углав­ном у Пољ­ској. То је би­ло све­штен­ Му­со­ли­ни­јем ре­гу­ли­са­ти сво­је од­но­се са
нај­бе­скру­пу­ло­зни­ји ба­шти­ни­ци оног фал­ ство ни­жег ран­га на ле­стви­ци ри­мо­ка­то­ Ва­ти­ка­ном), као и у Фран­цу­ској. Оно што
си­фи­ко­ва­ња исто­ри­је ко­је се де­ша­ва­ло у лич­ке хи­је­рар­хи­је, и они су стра­да­ли као је за­ни­мљи­во за ову те­му је­сте чи­ње­ни­ца
мно­гим на­ро­ди­ма ко­ји су се не­дав­но осло­ про­тив­ни­ци на­ци­стич­ке оку­па­ци­је ко­ји да су ри­мо­ка­то­лич­ки вер­ни­ци ову бор­бу
бо­ди­ли од ко­му­ни­зма, па би да по­ли­тич­ки су би­ли укљу­че­ни у пољ­ски по­крет от­по­ из­др­жа­ли ор­га­ни­зо­ва­ни у ве­ли­ке ри­мо­
ко­рект­но при­ка­жу сво­ју уло­гу у Дру­гом ра – они сво­је су­прот­ста­вља­ње на­ци­зму ка­то­лич­ке по­ли­тич­ке стран­ке, од ко­јих
свет­ском ра­ту ка­ко би Европ­ску уни­ју уми­ нису за­сни­ва­ли на ста­ву Ва­ти­ка­на, већ на су нај­зна­чај­ни­је би­ле На­род­на пар­ти­ја у
лостивили да их при­ми у сво­је окри­ље. У пољ­ском па­три­о­ти­зму и стра­да­ли су као Ита­ли­ји и Пар­ти­ја цен­тра у Не­мач­кој. Ове
слу­ча­ју Хр­ват­ске овај ма­не­вар фал­си­фи­ пољ­ски ро­до­љу­би, а не као след­бе­ни­ци ве­ли­ке пар­ти­је ри­мо­ка­то­ли­ка ор­га­ни­зо­
ко­ва­ња исто­ри­је је нај­бе­стид­ни­ји. Ва­ти­ка­на. ва­них да се од­бра­не од се­ку­лар­не агре­си­
На­и­ме, ка­да хр­ват­ски пред­сед­ник ка­же Тач­но је и да су у другим европским је про­тив ва­ти­кан­ског ути­ца­ја у Ита­ли­ји и
да су Хр­ва­ти пр­ви пар­ти­за­ни у Евро­пи, то народима ма­ње гру­пе ри­мо­ка­то­лич­ких Не­мач­кој че­сто су би­ле на вла­сти и има­ле
је мон­стру­о­зна не­и­сти­на ко­ју мо­же из­ре­ ин­те­лек­ту­а­ла­ца би­ле ор­га­ни­зо­ва­не у сла­ су огром­ну и раз­гра­на­ту пар­тиј­ску ин­
ћи са­мо чо­век без има­ло мо­рал­не од­го­ ба­шни и не­на­сил­ни по­крет от­по­ра – у Ита­ фра­струк­ту­ру, као и озбиљ­но упо­ри­ште
вор­но­сти. То би би­ло рав­но из­ја­ви не­мач­ ли­ји, Не­мач­кој, Фран­цу­ској, ... Стра­да­ју­ћи у ве­ли­ком де­лу гла­сач­ког те­ла на­ве­де­них
ког пред­сед­ни­ка да је Не­мач­ка, уства­ри, као про­тив­ни­ци Хи­тле­ро­вог по­рет­ка, ови др­жа­ва.
пр­ва жр­тва на­ци­зма по­што су пр­ви Је­вре­ хра­бри љу­ди са хри­шћан­ским ето­сом би­ Ме­ђу­тим, ка­да у Ита­ли­ји на сце­ну сту­пи
ји по­би­је­ни у ло­го­ри­ма на тлу Не­мач­ке. ли су осно­ва оно­га што ће по­сле ра­та би­ти Му­со­ли­ни­јев фа­ши­стич­ки по­крет, Ва­ти­кан
Исти­на о устан­ку у Хр­ват­ској 1941. је­сте де­мо­хри­шћан­ски по­крет у Ита­ли­ји, За­пад­ са њим пра­ви до­го­вор и ру­ко­вод­ству На­
да су те ору­жа­не фор­ма­ци­је чи­ни­ли Ср­би ној Не­мач­кој, Ба­вар­ској (со­ци­јал­но-хри­ род­не пар­ти­је (Par­ti­ti Po­po­lo­re) наређује
ко­ји су узе­ли оруж­је у ру­ке ка­ко би се од­ шћан­ски по­крет) и ко­ји ће у пр­вој де­це­ни­ да уки­не свој рад и са­му пар­ти­ју, па да ин­
бра­ни­ли од уста­шког ге­но­ци­да (оног ге­но­ ји по­сле Дру­гог свет­ског ра­та обликовати фра­струк­ту­ру пар­ти­је ста­ви на рас­по­ла­га­
ци­да ко­ји је у том тренутку до­био ма­сов­ну социјално одговорни модел капитализма. ње фа­ши­сти­ма и да гла­сач­ко те­ло убе­ди
по­др­шку Хр­ва­та) и да они ни­су би­ли ни И ка­да се Ва­ти­кан по­зи­ва на пољ­ско све­ да је са­да вре­ме да се по­др­жи фа­ши­стич­ки
све­сни ан­ти­фа­ши­стич­ке ди­мен­зи­је сво­је штен­ство и ри­мо­ка­то­лич­ке иде­о­ло­ге де­ ре­жим. То исто ће Ва­ти­кан учи­ни­ти и де­сет
бор­бе јер се тада ни­су бо­ри­ли чак ни про­ мо­хри­шћан­ских гру­па и њихов от­по­р на­ го­ди­на ка­сни­је у Не­мач­кој уки­да­ју­ћи пар­
тив Си­ла осо­ви­не, већ са­мо про­тив хр­ват­ ци­зму, он не из­ми­шља, већ из­но­си исти­ну ти­ју Цен­тра (Cen­trum) и упу­ћу­ју­ћи сво­је
ске вој­ске, ко­ја би их, да се ни­су ору­жа­но о њи­хо­вој бор­би про­тив на­ци­зма, али та ри­мо­ка­то­лич­ке гла­са­че да убу­ду­ће по­др­
су­прот­ста­ви­ли, све од­ре­да по­би­ла на нај­ исти­на је са­мо део це­ле исти­не, и Ва­ти­кан жа­ва­ју на­ци­стич­ки ре­жим.
звер­ски­ји на­чин. по ко зна ко­ји пут ов­де ко­ри­сти је­зу­ит­ску По­сле Дру­гог свет­ског ра­та, ка­да ду­ва­ју
но­ви евро­а­тлант­ски и, опет, ан­ти­со­вјет­ски

1/2010 l Двери српске l 13
и ан­ти­ко­му­ни­стич­ки ве­тро­ви, Ва­ти­кан об­
на­вља струк­ту­ру ко­ју је по­зај­мио фа­ши­ У овом тре­нут­ку САД, ЕУ и НА­ТО пакт оства­ру­ју
сти­ма и на­ци­сти­ма, и са­да од ових струк­
ту­ра ста­рих ри­мо­ка­то­лич­ких пар­ти­ја пра­
све еле­мен­те фа­ши­стич­ке опа­сно­сти у свет­ским
ви ве­ли­ке де­мо­хри­шћан­ске пар­ти­је у Ита­ раз­ме­ра­ма. У том сми­слу би­ти ис­кре­ни ан­ти­фа­
ли­ји и За­пад­ној Не­мач­кој, док у јав­но­сти ши­ста да­нас зна­чи би­ти про­тив дик­та­та из Бри­се­
осми­шља­ва мит о то­ме ка­ко су ове моћ­не
пар­ти­је на­ста­ле од ма­ло­број­них гру­па ри­ ла и Ва­шинг­то­на и бо­ри­ти се про­тив НА­ТО-пак­та.
мо­ка­то­лич­ког от­по­ра Хи­тле­ру (гру­па ко­је
су у сво­јим на­ро­ди­ма и у са­мом ри­мо­ка­
то­лич­ком по­рет­ку увек би­ле мар­ги­нал­не НДХ. Не­ча­сни рад ри­мо­ка­то­лич­ких „ча­ дант уста­шке вој­ске ко­ја се на Ис­точ­ном
и не­у­ти­цај­не). сних се­ста­ра“ остао је упам­ћен и у ло­го­ фрон­ту борила про­тив Цр­ве­не ар­ми­је.
ри­ма за уби­ја­ње срп­ске, је­вреј­ске и ром­ Овај детаљ на нај­бо­љи на­чин при­ка­зу­је
Фа­ши­стич­ки па­па и ске де­це у Ја­стре­бар­ском. Ка­да је ор­ги­ја ка­ко су Хр­ва­ти, ми­ље­ни­ци Ва­ти­ка­на, из­у­
уста­шки по­крет уби­ја­ња Ср­ба иза­зва­ла ма­сов­ни ору­жа­ни
уста­нак у срп­ским кра­је­ви­ма НДХ-а, Бер­
зет­но до­бро при­ме­ни­ли стра­те­ги­ју фал­си­
фи­ко­ва­ња исти­не и ства­ра­ња ми­та о не­ка­
На­кло­ност па­пе Пи­ја XII Хи­тле­ру и Му­ лин је мо­рао да за­у­зда хр­ват­ску вој­ску јер квом ри­мо­ка­то­лич­ком ан­ти­фа­ши­зму.
со­ли­ни­ју је оп­ште­по­зна­та, као и ње­го­ва је пре­ти­ла опа­сност да се по­ре­дак на том
пре­ћут­на са­гла­сност са ан­ти­се­мит­ском де­лу Евро­пе пре­тво­ри у све­оп­шти ха­ос. Евро­а­тлант­ски про­па­ганд­ни ­
кам­па­њом у Евро­пи, али оно што је ма­ње
по­зна­то јесте са­ста­нак из­ме­ђу ње­га и над­
Та­да над­би­скуп Сте­пи­нац (ко­га је Ва­ти­кан
про­гла­сио за све­ца) по­чи­ње ма­сов­но „по­
мит о са­вре­ме­ном ­
би­ску­па Спел­ма­на (САД) одр­жан по­ло­ви­ кр­шта­ва­ње“ Ср­ба и њи­хо­во пре­во­ђе­ње из ан­ти­фа­ши­зму
ном 1943, ка­да је овај окрет­ни и ути­цај­ни пра­во­слав­не у ри­мо­ка­то­лич­ку ве­ру – ово Дру­ги свет­ски рат је до­га­ђај ко­ји је про­
над­би­скуп папи пре­до­чио чи­ње­ни­цу да ће „по­кр­шта­ва­ње“ је учи­ње­но у сен­ци хр­ват­ из­вео фа­тал­не по­сле­ди­це у свет­ској исто­
Хи­тлер из­гу­би­ти рат (већ је Цр­ве­на ар­ми­ја ског но­жа јер је из­бор Ср­ба био из­ме­ђу ри­ји, те ње­го­ве по­сле­ди­це и да­нас осе­ћа­
до­би­ла бит­ке код Кур­ска и на Ста­љин­гра­ стра­шне смр­ти и мо­гућ­но­сти да се са бли­ мо. Са­вре­ме­на струк­ту­ра мо­ћи у свет­ским
ду). То је Ватикану био знак да мо­ра хит­ жњи­ма пре­жи­ви у ри­мо­ка­то­лич­кој ве­ри. окви­ри­ма не би мо­гла да се раз­у­ме без
но да на­пу­шта брод ко­ји то­не, а за ко­ји се Та­да је, у окви­ру не­мач­ког пла­на па­ци­фи­ све­сти о то­ме ко је био по­ра­жен, а ко по­
па­па Пи­је XII та­ко све­срд­но при­ве­зао. И ко­ва­ња НДХ-а, осми­шље­на и оку­па­тор­ска бед­ник Дру­гог свет­ског ра­та. То се нај­бо­
већ та­да је осми­шље­на иде­ја о ује­ди­ње­ној фар­са са „Хр­ват­ском пра­во­слав­ном цр­ ље ви­ди у Са­ве­ту без­бед­но­сти Ује­ди­ње­
Евро­пи као ан­гло­а­ме­рич­кој бра­ни про­ квом“, ко­ја се ових да­на об­на­вља у са­да­ них на­ци­ја (нај­ви­ши ор­ган ОУН), који чи­не
тив бу­ду­ћег не­при­ја­те­ља, а та­да­шњег са­ шњој не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­ват­ској. си­ле по­бед­ни­це над Хи­тле­ром.
ве­зни­ка, СССР-а, и ко­му­ни­стич­ке на­је­зде, Кру­ну на лу­ци­фер­ско лу­кав­ство Ва­ти­ Европ­ска уни­ја је на­ста­ла до­ста по­сле
ко­ја ће се де­си­ти ка­да пад­не Хи­тле­ров ка­на у спа­ша­ва­њу Хр­ва­та од за­слу­же­не окон­ча­ња овог свет­ског су­ко­ба, и ње­на
по­ре­дак. Већ та­да су осми­шље­ни ан­гло­ ка­зне због уче­шћа у ге­но­ци­ду и са­ве­зни­ по­тре­ба да се ле­ги­ти­ми­ше као не­ко ко се
а­ме­рич­ка по­др­шка и спа­са­ва­ње ка­дро­ва штва са Хи­тле­ром је­сте ор­га­ни­зо­ва­ње укла­па у по­сле­рат­ни ан­ти­фа­ши­стич­ки по­
фа­ши­стич­ких и на­ци­стич­ких ре­жи­ма ши­ ма­сов­ног пре­ла­ска хр­ват­ске вој­ске, на ре­дак је раз­лог због ког раз­не струк­ту­ре
ром Евро­пе, у до­број ве­зи са Ва­ти­ка­ном, а кра­ју ра­та, из ре­до­ва Си­ла осо­ви­не у пар­ ЕУ та­ко ин­си­сти­ра­ју на ан­ти­фа­ши­стич­ким
ко­ји ће би­ти упо­тре­бљи­ви за «мирнодоп­ ти­зан­ску вој­ску, тј. под ко­ман­ду Јо­си­па тра­ди­ци­ја­ма ме­ђу др­жа­ва­ма – чла­ни­ца­ма
ску» бор­бу про­тив Со­вје­та. Ка­на­ли ко­ји­ма Бро­за. Ка­ко су и Хр­ва­ти (пре­ко Ва­ти­ка­на) ЕУ. Већ је на­ве­де­но да ЕУ чи­не др­жа­ве ко­је
ће се они из­вла­чи­ти на аме­рич­ки кон­ти­ са­зна­ли да Хи­тлер гу­би рат, већ кра­јем истин­ски не­ма­ју ан­ти­фа­ши­стич­ку тра­ди­
нент ићи ће пре­ко раз­гра­на­те оба­ве­штај­ 1943, а ин­тен­зив­но 1944. по­чи­њу по­ку­ ци­ју, па су мо­ра­ле на­кнад­но да је из­ми­
не мре­же Ва­ти­ка­на („па­цов­ски ка­на­ли“) ша­ји Па­ве­ли­ћа да пре­го­ва­ра са Ан­гло­ шља­ју ради постизања по­ли­тич­ке ко­рект­
уз обез­бе­ђе­ње бри­тан­ских и аме­рич­ких аме­ри­кан­ци­ма, за­тим пре­го­во­ри уста­ша но­сти, те због креирања и (п)одржавања
аге­на­та. Та­ко ће мно­ги рат­ни зло­чин­ци са и пар­ти­за­на у За­гре­бу, па суб­вер­зив­на оп­ште сли­ке о ан­ти­фа­ши­стич­кој тра­ди­ци­
зна­чај­ним ути­ца­јем у ри­мо­ка­то­лич­ким на­ ак­ци­ја хр­ват­ских по­ли­ти­ча­ра, по­др­жа­них ји ЕУ, а исту ан­ти­фа­ши­стич­ку по­ли­тич­ку
ро­ди­ма Евро­пе или струч­ња­ци у на­у­ци и Чер­чи­лом, у Лон­до­ну ка­ко би ју­го­сло­вен­ ко­рект­ност тра­же и од но­во­при­мље­них
оба­ве­штај­ном ра­ду из­бе­ћи за­слу­же­ну ка­ ска кра­љев­ска вла­да и ди­на­сти­ја пре­шле чла­ни­ца (по це­ну слич­ног фал­си­фи­ко­ва­ња
зну и мно­го де­це­ни­ја по­сле ра­та мир­но на стра­ну Јо­си­па Бро­за и из­да­ли ђе­не­ра­ исто­ри­је). Не­ма­ли зна­чај има и по­тре­ба да
ужи­ва­ти све бла­го­деати сло­бо­де у Ју­жној ла Ми­ха­ил­ о­ви­ћа и Рав­но­гор­ски по­крет. се на­пра­ви от­клон од свих иде­о­ло­шких
и Се­вер­ној Аме­ри­ци. Та­да чи­та­ве је­ди­ни­це хр­ват­ске вој­ске са тра­ди­ци­ја (та­ко бли­ских за­пад­но­е­вроп­
За­ни­мљи­во је и да је иде­ја Европ­ске уни­ све на­о­ру­жа­њем од Павелића пре­ла­зе ским и сред­ње­е­вроп­ским на­ро­ди­ма) ко­је
је би­ла осми­шље­на као европ­ски фронт под Бро­зо­ву ко­ман­ду. Ни та­да ни­су во­ди­ на­ги­њу ан­ти­се­ми­ти­зму.
пре­ма СССР-у и да су ње­ни осни­ва­чи би­ли ле бор­бе про­тив не­мач­ке вој­ске, већ су По­ред на­ве­де­них, за ожи­вља­ва­ње ан­
по­ли­ти­ча­ри ри­мо­ка­то­лич­ког опре­де­ље­ ис­ко­ри­шће­не да 1944, са­да са пар­ти­зан­ ти­фа­ши­стич­ке тра­ди­ци­је Евро­пе по­сто­ји
ња ко­ји су у Не­мач­кој и дру­гим др­жа­ва­ма ским пе­то­кра­ка­ма уме­сто хр­ват­ске ша­ и је­дан мно­го при­зем­ни­ји раз­лог, ко­ји се
– осни­ва­чи­ма би­ли по­ве­за­ни са на­ци­стич­ хов­ни­це на капама, из­вр­ше упад у Ср­би­ју веома че­сто не да та­ко ла­ко уочи­ти. То је
ким и фа­ши­стич­ким тра­ди­ци­ја­ма. и учи­не ма­сов­не зло­чи­не над срп­ским иде­ол­ о­шка остра­шће­ност и иде­о­ло­шко
Нај­мрач­ни­ја уло­га Ва­ти­ка­на у по­др­шци на­ро­дом, ко­ји је био опре­де­љен за Рав­ по­ре­кло бри­сел­ске би­ро­кра­ти­је и ње­них
фа­ши­стич­ким ре­жи­ми­ма оства­ре­на је у но­гор­ски ан­ти­фа­ши­стич­ки по­крет. ру­ко­во­де­ћих ка­дро­ва. На­и­ме, мно­ги чел­
Хр­ват­ској, где су као офи­ци­ри НДХ мно­ги Та­ко и бли­ски ро­ђак до­ско­ра­шњег хр­ ни­ци евро­а­тлант­ских струк­ту­ра су не­ка­
ри­мо­ка­то­лич­ки све­ште­ни­ци уче­ство­ва­ли ват­ског пред­сед­ни­ка Ме­си­ћа, пот­пу­ков­ да­шњи троц­ки­сти, ба­шти­ни­ци нај­ек­стрем­
у нај­стра­шни­јим ма­са­кри­ма над Ср­би­ма. ник Ме­сић, рат за­вр­ша­ва као ви­со­ки офи­ ни­јих ле­вих иде­ја.
Ри­мо­ка­то­лич­ки кли­ри­ци (оба по­ла) би­ли цир На­род­но­-о­сло­бо­ди­лач­ке вој­ске Ју­го­ Сту­дент­ске де­мон­стра­ци­је 1968. ни­
су на че­лу кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра смр­ сла­ви­је (зва­нич­ни на­зив за пар­ти­зан­ске су окон­ча­не по­ра­зом ле­вих иде­ја, ко­је
ти, ка­кав су Ја­се­но­вац и остали ло­го­ри у фор­ма­ци­је) иако је то­ком ра­та био ко­ман­ су их ин­спи­ри­са­ле. Тај сту­дент­ски бунт

14 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ши­ром Евро­пе био је са­мо вр­ху­нац де­
це­ниј­ског ле­ви­ча­ре­ња ме­ђу сту­дент­ском
омла­ди­ном. Али иако је та­да СССР био
зва­нич­но упо­ри­ште ле­ви­ча­ра све­та, на
за­па­ду Евро­пе, па и на За­па­ду уоп­ште је
би­ла ја­ка ин­док­три­на­ци­ја сту­де­на­та јед­
ном дру­гом ле­ви­цом – оном ко­ја је би­ла
остра­шће­но не­при­ја­тељ­ски рас­по­ло­же­на
пре­ма со­вјет­ском ла­ге­ру и ко­му­ни­стич­кој
тра­ди­ци­ји, сву је не­кри­тич­ки свр­ста­ва­ју­
ћи у ста­љи­ни­зам. Та ле­ва тра­ди­ци­ја би­ла
је троц­ки­стич­ка. Троц­ки је, као и Ле­њин,
на власт у Ру­си­ји до­шао уз оби­ла­ту по­
моћ ме­ђу­на­род­ног круп­ног ка­пи­та­ла, те
је троц­ки­стич­ки по­крет све вре­ме имао
не­при­род­ну по­др­шку Вол­стри­та и слич­
них фи­нан­сиј­ских уста­но­ва у све­ту. Раз­лог
је био јед­но­ста­ван: иде­ја о пер­ма­нент­ној
ре­во­лу­ци­ји, бе­за­ви­чај­но­сти и ана­ци­о­
нал­но­сти (зва­нич­ном ин­тер­на­ци­о­на­ли­
зму ле­ви­це) увек је би­ла сјај­но оруж­је за
ру­ше­ње свих на­род­њач­ких, на­ци­о­нал­но Хитлер и Мусолини, јун 1940. године
опре­де­ље­них, тра­ди­ци­о­нал­них и ор­ган­
ски по­ве­за­них дру­шта­ва, др­жа­ва и ели­та.
Сва­ка озбиљ­на еко­ном­ска ана­ли­за увек Нај­е­ле­гант­ни­ји на­чин да се са свим тра­ ро­да оства­ру­ју агре­сив­ним ра­том про­тив
је по­ка­зи­ва­ла да су ова­ква дру­штва и др­ ди­ци­о­нал­ним вред­но­сти­ма европ­ских ин­те­ре­са дру­гих на­ро­да, и то увек уз кр­
жа­ве истин­ски нај­о­збиљ­ни­ја пре­пре­ка на­ро­да об­ра­чу­на је за­ле­пити им ети­ке­ту ше­ње ме­ђу­на­род­ног пра­ва. Фа­ши­стич­ка
свет­ском обр­ту ме­ђу­на­род­ног ка­пи­та­ла и – фа­ши­зма. др­жа­ва има екс­пан­зив­ну им­пе­ри­ја­ли­
оства­ре­њу про­фи­та на гло­бал­ном ни­воу. Ма ко­ли­ко ова­кве ети­ке­те би­ле бе­сми­ стич­ку по­ли­ти­ку и спрем­на је да своје
Троц­ки­стич­ки ре­во­лу­ци­о­на­ри и њи­хо­вом сле­не, уз ве­ли­ку ме­диј­ску ма­ши­не­ри­ју интересе широм света остварује рат­ном
иде­ол­ о­ги­јом ин­спи­ри­са­не револуције ни­ цен­зу­ре и про­мо­ци­је гло­бал­них ели­та и ма­ши­не­ри­јом, без об­зи­ра на то што се
ка­да ни­су би­ли смет­ња мул­ти­на­ци­о­нал­ ње­них ста­во­ва, мно­ги аутен­тич­ни европ­ ње­не та­ко де­фи­ни­са­не ин­те­ре­сне сфе­ре
ним кор­по­ра­ци­ја­ма, већ њи­хо­во нај­дра­же ски ли­де­ри и на­род­ни по­кре­ти би­ли су на­ла­зе хи­ља­да­ма ки­ло­ме­та­ра да­ле­ко од
и нај­суб­вер­зив­ни­је ору­ђе. (екс­трем­ним ма­ни­ром Ла­ва Троц­ког и ње­ др­жав­них гра­ни­ца.
Ка­да је 1968. сту­дент­ска ре­во­лу­ци­ја го­вих са­бо­ра­ца) дис­кри­ми­ни­са­ни, цен­зу­ Фа­ши­стич­ке др­жа­ве у свом окру­же­њу
у свом ма­ни­фест­ном об­ли­ку про­па­ла у ри­са­ни и осу­ђе­ни на дру­штве­ну мар­ги­ну и ши­ром све­та (у оно­ме што су де­фи­ни­са­
Европи, троц­ки­стич­ке во­ђе ове по­бу­не јер су про­гла­ше­ни за фа­ши­стич­ке. ле као сфе­ру сво­јих ин­те­ре­са) про­из­во­де
су при­ме­ни­ле Грам­ши­је­ву стра­те­ги­ју „ду­ Та­ко се мит о не­пре­кид­ном и буд­ном осва­јач­ке ра­то­ве, ру­ше ме­ђу­на­род­ни
гог мар­ша кроз ин­сти­ту­ци­је“ или оно­га евро­ат­ лант­ском ан­ти­фа­ши­зму пот­хра­њу­је прав­ни по­ре­дак, док у уну­тра­шњој по­
што троц­ки­сти зо­ву ен­три­зам – ула­зак у пер­ма­нент­ном по­тре­бом крип­то­троц­ки­ ли­ти­ци спро­во­де то­та­ли­тар­ну кон­тро­лу
по­сто­је­ће гра­ђан­ске уста­но­ве и по­ла­ко ста да, као нео­ли­бе­рал­не пер­ја­ни­це, стал­ це­ло­куп­ног дру­штва, те су­спен­ду­ју гра­
пре­о­бли­ко­ва­ње њи­хо­ве су­шти­не из­ну­ но уда­ра­ју на све аутен­тич­не европ­ске ђан­ска пра­ва и сло­бо­де за­сно­ва­не на
тра то­ли­ко да на кра­ју по­ста­ну сво­ја су­ на­род­не по­кре­те и во­ђе. Та­ко они огром­ сло­бо­дар­ским тра­ди­ци­ја­ма људ­ске ци­ви­
прот­ност. ни де­фи­цит де­мо­крат­ског ле­ги­ти­ми­те­та ли­за­ци­је.
Мно­ги од ових ли­де­ра троц­ки­зма, сту­ бри­сел­ске би­ро­кра­ти­је оправ­да­ва­ју по­ Да­нас је сва­ка евро­ат­ лант­ска ан­ти­фа­
дент­ског бун­та 1968, да­нас се на­ла­зе на тре­бом да се не­пре­кид­но об­ра­чу­на­ва са ши­стич­ка при­ча сме­шна и ла­жна јер се
че­лу ра­зних европ­ских пар­ти­ја, ме­ди­ја, из­ми­шље­ним европ­ским фа­ши­змом. исто­вре­ме­но док они лар­ма­ју око мар­ги­
ин­сти­ту­ци­ја на­у­ке, умет­но­сти и дру­гих Ни­је по­треб­но под­се­ти­ти ко­ли­ко је овај нал­них пот­кул­тур­них гру­па озна­ча­ва­ју­ћи
обла­сти дру­штве­ног жи­во­та – јед­ном реч­ мо­дел ола­ко пре­не­сен ме­ђу евро­а­тлант­ их као не­ка­кву фа­ши­стич­ку опа­сност, и
ју, чи­не евро­у­ни­јат­ску и евро­а­тлант­ску ске про­мо­те­ре у Ср­би­ји, ко­ји на ол­тар свог док аутен­тич­не на­род­не по­кре­те ши­ром
ели­ту. евро­у­ни­јат­ског ан­ти­фа­ши­зма свакоднев­ Евро­пе из­ба­цу­ју из по­ли­тич­ке утак­ми­це
но приносе по­не­ког ин­те­лек­ту­ал­ца или ети­ке­том фа­ши­зма – у центрима евроат­
Под ма­ском ан­ти­фа­ши­зма ор­га­ни­за­ци­ју срп­ских па­три­о­та ети­ке­ти­ ланске моћи се од­и­гра­ва пра­ва об­но­ва
ра­ју­ћи их као фа­ши­сте. пу­зе­ћег фа­ши­зма.
Њи­хов ар­хине­при­ја­тељ је остао исти По­сто­је мно­ге те­о­ри­је фа­ши­зма, од ко­ У овом тре­нут­ку САД, ЕУ и НА­ТО пакт
иако се ре­то­ри­ка од троц­ки­стич­ке пре­ јих су не­ке по­ли­тич­ки и исто­риј­ски уте­ме­ оства­ру­ју све еле­мен­те фа­ши­стич­ке опа­
тво­ри­ла у нео­ли­бе­рал­ну – пер­ма­нент­на ље­не јер се ба­ве ана­ли­зом кон­крет­них по­ сно­сти у свет­ским раз­ме­ра­ма. У том сми­
ре­во­лу­ци­ја је пре­тво­ре­на у гло­ба­ли­зам, јав­них об­ли­ка овог по­ли­тич­ког кон­цеп­та, слу би­ти ис­кре­ни ан­ти­фа­ши­ста да­нас
а иде­ја о бес­кла­сном дру­штву без на­ци­ док су не­ке то­ли­ко фан­та­стич­не и на­уч­но зна­чи би­ти про­тив дик­та­та из Бри­се­ла и
о­нал­них гра­ни­ца у гло­бал­ну ин­те­гра­ци­ју не­у­те­ме­ље­не да су од­ли­ке фа­ши­стич­ке Ва­шинг­то­на и бо­ри­ти се про­тив НА­ТО-
за­рад про­мо­ци­је људ­ских и ма­њин­ских дик­та­ту­ре про­ши­ри­ле до гра­ни­це на ко­јој пак­та.
пра­ва. Не­при­ја­тељ је увек исти – тра­ди­ци­ се сва­ки по­ли­тич­ки си­стем у све­ту мо­же Аутен­тич­ним са­рад­ни­ци­ма фа­ши­зма
о­нал­не на­ци­о­нал­не, кул­тур­не и дру­штве­ озна­чи­ти као фа­ши­стич­ки. да­нас би мо­гли да се озна­че сви они ко­ји
не вред­но­сти и уста­но­ве и на­ро­ди ко­ји их Оно по че­му је фа­ши­зам од­ув­ ек био су за без­ус­ лов­но ис­пу­ња­ва­ње дик­та­та из
се упорно др­же или их чу­ва­ју. пре­по­зна­тљив јесте спрем­ност да се др­ Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на и не­пре­кид­но ја­
жав­ни и на­ци­о­нал­ни ин­те­ре­си јед­ног на­ ча­ње и про­ши­ре­ње НА­ТО-пак­та.  z

1/2010 l Двери српске l 15
20  Ан­ти­се­ми­ти­зам
22  Сазнати истину
24  Страх и ње­го­ве на­ме­ре
26  Фашистичка револуција
29  Комунизам и фашизам
34  Фа­ши­зам – про­шлост и са­да­шњост

ХИТЛЕР И ЗАПАД
36  Разговори са Хитлером
40  Нациизам као последња шанса Запада
43  Европа, Балкан и Западни фронт
48  Ко је створио и финансирао Хитлера
52  О од­го­вор­но­сти За­па­да

Мар­ко Жив­ко­вић

Oд при­ја­те­ља
до не­при­ја­те­ља
Ка­да го­во­ри­мо о ра­си­зму у по­ли­тич­ком сми­слу, по­ја­ва Хи­тле­ра
ни­је би­ла не­што но­во. Мо­ра­мо по­ме­ну­ти и по­ло­жај цр­нач­ког
ста­нов­ни­штва у Аме­ри­ци ко­ји се ни­је мно­го раз­ли­ко­вао од
од­но­са пре­ма ма­њи­на­ма на по­чет­ку Хи­тле­ро­ве вла­да­ви­не.

У по­ли­ти­ци и ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма
ни­кад ни­је цр­но или бе­ло. Исти­на,
иде­о­л о­г и­ј а, прав­д а и по­ш те­њ е у
ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма увек су уз­ми­ца­ли
пред се­бич­ним по­ли­тич­ким и еко­ном­ским
про­ме­не. Фа­ши­стич­ка Ита­ли­ја је у сво­јој
по­ли­ти­ци ре­ван­ши­зма во­ђе­на ме­га­ло­ма­
ни­јом и не­за­до­вољ­ством јер је – иако је у
прошлом рату би­ла на стра­ни са­ве­зни­ка
– сма­тра­ла да ни­је до­вољ­но на­гра­ђе­на у
Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја је уло­жи­ла
про­тест и тра­жи­ла да се осу­ди ова­кав по­
сту­пак, али је тај апел на­иш ­ ао на ћу­та­ње
две на­ја­че европ­ске др­жа­ве – Фран­цу­ске
и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је.
ин­те­ре­си­ма. Све­сно, ве­ли­ке си­ле су да­ва­ле те­ри­то­ри­јал­ном про­ши­ре­њу. То не­за­до­ Ула­зак ита­ли­јан­ске вој­ске у Ријеку је
под­стрек и за­мах фа­ши­стич­кој Ита­ли­ји и вољ­ство је нарочито ис­ка­зи­ва­но у од­но­ имао прећут­ну по­др­шку Лон­до­на и Па­
на­ци­стич­кој Не­мач­кој. су пре­ма Кра­ље­ви­ни Југославији. ри­за, ко­ји ни­су же­ле­ли да због не­ких Ју­
Ни­је нам циљ да се ба­ви­мо де­таљ­ном Ита­ли­ја се по­зи­ва­ла на обе­ћа­ње са­ве­ го­сло­ве­на за­о­штре од­но­се са Ита­ли­јом.
исто­ри­јом ди­пло­ма­ти­је из­ме­ђу два ра­та, зни­ка да ће – ако уђе у рат про­тив Цен­ Уме­сто да вр­ше при­ти­сак на Му­со­ли­ни­ја,
већ да ука­же­мо на мо­мен­те и до­га­ђа­је трал­них си­ла – до­би­ти Дал­ма­ци­ју, Рије­ ове две др­жа­ве су се окре­ну­ле Бе­о­гра­ду
ка­да су за­пад­не си­ле зарад својих инте­ ку и Ис­тру. То се ни­је де­си­ло, и оштри­ца и са­ве­то­ва­ле да се при­зна свр­шен чин.
реса охра­бри­ва­ле и по­ма­га­ле Му­со­ли­ни­ ита­ли­јан­ског ре­ван­ши­зма се окре­ну­ла Не­ма­ју­ћи са­ве­зни­ка и раз­у­ме­ва­ње у
ја и Хи­тле­ра и ти­ме свет по­ла­ко гу­ра­ле у пре­ма Ју­го­сла­ви­ји. По до­ла­ску на власт, овом пи­та­њу, а стал­но под при­ти­ском за­
но­ви рат. Му­со­ли­ни ни­је зна­нич­но по­ка­зи­вао сво­ пад­них си­ла да по­пра­ви сво­је од­но­се са
До­ла­ском Му­со­ли­ни­­ја на че­ло Ита­ли­је је на­ме­ре, већ се кон­це­три­сао да учвр­сти Ри­мом, Ју­го­сла­ви­ја ни­је има­ло не­ког из­
1923. у од­но­си­ма са де­мо­крат­ским вла­да­ свој ре­жим, али је тај­но по­чео са при­пре­ бо­ра. Та­ко је 1924. пот­пи­сан спо­ра­зум из­
ма се, у први мах, ништа није променило ма­ма да по­кре­не пи­та­ње Ри­је­ке и да из­ ме­ђу вла­да Ита­ли­је и Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­
– је­ди­но је ју­го­сло­вен­ска вла­да по­ка­за­ла вр­ши анек­си­ју те обла­сти. ви­је у ко­ме је при­зна­та анек­си­ја Ри­је­ке.
отво­ре­ну бо­ја­зан зна­ју­ћи ка­кве су на­ме­ Ста­тус Ри­је­ке је и да­ље био ма­ње – ви­ Пр­ва жр­тва фа­ши­зма је па­ла, и то је би­ла
ре ита­ли­јан­ских фа­ши­ста пре­ма Ри­је­ци. ше отво­рен и че­као је ме­ђу­соб­ни до­го­ Кра­ље­ви­на Ју­го­сла­ви­ја.
У по­чет­ку је Му­со­ли­ни скри­вао сво­је на­ вор Ита­ли­је, Ју­го­сла­ви­је и европ­ских др­ Му­со­ли­ни је ви­део да га свет при­хва­та
ме­ре, а оне су би­ле тај­но про­кла­мо­ва­не у жа­ва. Му­со­ли­ни, међутим, ни­је же­лео да као рав­но­прав­ног парт­не­ра, а схва­тио је,
ак­тив­ној по­ли­ти­ци пре­ма Бал­ка­ну, По­ду­ че­ка, па је по­слао ге­не­ра­ла Дар­ди­на да са што ће уско­ро раз­у­ме­ти и Хи­тлер, да су
на­вљу, Сре­до­зе­мљу и Афри­ци. Му­со­ли­ни вој­ском за­у­зме Ри­је­ку. Зва­нич­но је то био вер­сај­ске од­ред­бе са­мо сло­во на па­пи­
је сма­трао да је по­ре­дак ко­ји је ус­по­ста­ са­мо­и­ни­ци­ја­тив­ни по­сту­пак са­мог Дар­ ру и да ће европ­ске за­пад­не си­ле зарад
вљен на овим те­ри­то­ри­ја­ма не­пра­ве­дан ди­на како се пред све­том не би по­ка­за­ло својих интереса увек жр­тво­ва­ти пра­ва
пре­ма Ита­ли­ји и да „по­том­ци ве­ли­ких да иза све­га ја­сно сто­ји вла­да у Ри­му. ма­лих на­ро­да.
Ри­мља­на“ има­ју пра­во и оба­ве­зу да га

16 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Фа­ши­стич­ка Ита­ли­ја је има­ла вер­ног шло за ру­ком, и то уз по­моћ Бри­та­на­ца. ном­ску кон­тро­лу све што је мо­гла, а он­да
са­ве­зни­ка у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји. Бри­ Фран­цу­ска је, наиме, озбиљ­но схва­ти­ла се од­лу­чи­ла да је и вој­но за­у­зме. Ве­ли­ка
та­ни­ја је до из­ве­сне ме­ре подржавала опа­сност ко­ја се над њом над­ви­ла до­ла­ Бри­та­ни­ја је и те­ ка­ко би­ла упо­зна­та и –
Мусолинијеву агре­сив­ну по­ли­ти­ку ка­ко ском на­ци­ста на власт, а исто­вре­ме­но је са­гла­сна са овим пла­но­ви­ма.
би се на Ме­ди­те­ра­ну до­би­ла рав­но­те­жа би­ла све­док да не мо­же оче­ки­ва­ти да ће Ве­ћи­на ве­ли­ких си­ла је јавно осудила
фран­цу­ској фло­ти. Лон­дон је, наиме, био у Лон­до­ну имати вер­ног са­ве­зни­ка, ко­ји агре­си­ју на Ети­о­пи­ју. САД су јав­но из­ја­ви­
за­бри­нут због мо­ћи ко­је Фран­цу­ска и ће по­што­ва­ти прин­ци­пе. За­то се Па­риз ле да се не­ће ме­ша­ти, а европ­ске си­ле су
ње­на фло­та имају по Сре­до­зе­мљу. Не­ма све ви­ше окре­ће Со­вјет­ском Са­ве­зу са – сва­ка због сво­јих ин­те­ре­са – од­лу­чи­ле
ви­ше бро­до­ва цар­ске Ру­си­је и Осман­ског на­дом да ће на тако ути­ца­ти да се оту­пи да Италији уве­ду санк­ци­је. Фран­цу­ска је
цар­ства, та­ко да је је­ди­ни так­мац бри­тан­ оштри­ца не­мач­ке по­ли­ти­ке и до­би­је јак је­ди­на реаговала оштри­је и искре­но осу­
ској мор­на­ри­ци у овом де­лу све­та би­ла са­ве­зник. ди­ла агре­си­ју. Бри­та­ни­ја је, иако пот­пу­но
фран­цу­ска фло­та. Ка­да је до­шло до фран­цу­ско-со­вјет­ све­сна по­др­шке ко­ју је да­ва­ла Му­со­ли­
ског спо­ра­зу­ма ре­ак­ци­ја Лон­до­на је би­ла ни­ју, схва­ти­ла да и њој не од­го­ва­ра баш
Британија се окреће па­нич­на. Као ре­ак­ци­ја на фран­цу­ско-со­ то­ли­ко ја­ча­ње Ита­ли­је – због ва­жно­сти
Мусолинију и Хитлеру вјет­ско збли­жа­ва­ње, Бри­та­ни­ја се окре­
ну­ла Хи­тле­ру ка­ко би се су­про­ста­ви­ла
сопствених­ по­зи­ци­ја у Су­да­ну и Егип­ту.
Дру­штво на­ро­да Италији уво­ди санк­
Лон­дон је знао да се од­но­си Фран­цу­ до­го­во­ру Мо­скве и Па­ри­за – ну­де­ћи му ци­је на наф­ту и рат­ни ма­те­ри­јал. САД су
ске и Ита­ли­је ква­ре, па се постарао да из­ла­зак из изо­ла­ци­је. Хи­тлер је је­два до­ про­гла­си­ле не­ут­ рал­ност и из­ја­ви­ле да
се по­ста­ви као су­ди­ја у сва­ком фран­цу­ че­као ова­кву по­ну­ду. Раз­го­во­ри су во­ се не­ће ме­ша­ти. Ва­шинг­тон је од­мах по­
ско-ита­ли­јан­ском су­ко­бу, и ти­ме из­ву­че ђе­ни о по­мор­ском на­о­ру­жа­њу – ма­да за чео да кр­ши санк­ци­је про­да­ју­ћи наф­ту и
ко­рист за се­бе. Та­ко је 1925. и до­шло до Хи­тле­ра ово ни­је то­ли­ко бит­но ко­ли­ко за­бра­нио је про­да­ју оруж­ја не са­мо Ита­
су­сре­та Му­со­ли­ни­ја и Ости­на Чем­бр­ле­на чи­ње­ни­ца да је при­хва­ћен као рав­но­ ли­ји, не­го и Ети­о­пи­ји. Тако је до­шло до
у Ра­па­лу. Чем­бр­лен се на том састанку са­ прав­ни парт­нер. из­јед­ња­ча­ва­ња жр­тве и агре­со­ра, а и са­
гласио са италијанском политиком пре­ма Сту­па­ју­ћи у пре­го­во­ре са на­ци­сти­ма, ме санк­ци­је на увоз ору­жи­ја су ви­ше по­
Ети­о­пи­ји и дао зе­ле­но све­тло да се кре­не са­ма бри­тан­ска вла­да је пре­кр­ши­ла од­ го­ди­ле си­ро­ма­шну Ети­о­пи­ју него Италију.
у екс­пло­та­ци­ју при­род­них бо­га­тста­ва те ред­бе Вер­сај­ског спо­ра­зу­ма о то­на­жи Санк­ци­је – због по­ли­ти­ке САД-а – ни­су
зе­мље, ко­ја је, тре­ба ре­ћи, би­ла ме­ђу­на­ ко­ја је до­зво­ље­на да бу­де у по­се­ду Не­ до­ве­ле ни до ­ка­квих ре­зул­та­та.
род­но при­зна­та и чланица Дру­штва на­ мач­ке, а тре­ба при­ме­ти­ти да о овим пре­ Фран­цу­ска и Бри­та­ни­ја су се упла­ши­ле
ро­да. го­во­ри­ма ни­је оба­ве­сти­ла ни сво­је са­ве­ да би Му­со­ли­ни де­фин­тив­но мо­гао да се
Бри­та­ни­ја ће при­зна­ти до­ми­нан­тан зни­ке ни Дру­штво на­ро­да, а на то је би­ла окре­не Хи­тле­ру скла­па­ју­ћи са њим бли­
еко­ном­ски по­ло­жај Ита­ли­је у Ети­о­пи­ји, оба­ве­зна. же са­ве­зни­штво, па су ну­ди­ле ре­ше­ње
а да­та је са­гла­сност и за по­ли­ти­ку пре­ма Две го­ди­не по­сле до­ла­ска на власт, уз ко­је би га бар де­ли­мич­но за­до­во­љи­ло.
Бал­ка­ну и Тур­ској. Стра­те­зи у Лон­до­ну већ при­мет­не про­го­не Је­вре­ја и по­ли­тич­ План је под­ра­зу­ме­вао да се Ита­ли­ји пре­
су се на­да­ли да ће раз­би­ти си­стем Ма­ле ких про­тив­ни­ка, Хи­тлер 1935. пре­ко Бри­ пу­сте две трећине ети­оп­ске те­ри­то­ри­је,
Атан­те, ко­ји је био под ути­ца­јем Фран­ та­на­ца по­ста­је рав­но­прав­ни парт­нер. По а ети­оп­ски вла­дар би као обе­ште­ће­ње
цу­ске, и да ће ис­ко­ри­сти­ти Му­со­ли­ни­јев по­стиг­ну­том спо­ра­зу­му Не­мач­ка мо­же до­био лу­ку Асаб. Ети­о­пи­ја је би­ла пу­но­
притисак на Тур­ску да вла­ду у Ан­ка­ри има­ти 35% мор­на­ри­це у од­но­су на бри­ пра­ван члан Дру­штва на­ро­да, а ве­ли­ке
убе­ди да пи­та­ње Мо­су­ла реши у сво­ју ко­ тан­ску фло­ту. Ан­гло-не­мач­ки спо­ра­зум си­ле су је бу­квал­но ко­ма­да­ле на тај­ним
рист јер се Бри­тан­ска им­пе­ри­ја снад­бе­ је до­зво­лио да Не­мач­ка по­се­ду­је и под­ са­стан­ци­ма!
ва­ла наф­том из тог региона. мор­ни­це у сна­зи од 60%, а у по­себ­ним Овај план је убр­зо про­пао због про­ти­
Са бри­тан­ским ве­тром у ле­ђи­ма, Ита­ окол­но­сти­ма и до 100 % бри­тан­ске под­ вље­ња опо­зи­ци­је у француском и бри­
ли­ја је ус­пе­ла да се уме­ша у бал­кан­ске мор­нич­ке фло­те. Ово је био ве­ли­ки успех танском пар­ла­мен­ту, али је по­ка­зао до­
про­бле­ме и збли­жи се са Ма­ђар­ском, још за Хи­тле­ра, који је уви­део да су Бри­тан­ци кле су за­пад­не др­жа­ве спрем­не да иду.
јед­ном др­жа­вом спрем­ном за ре­ван­ши­ ису­ви­ше ве­ли­ки его­и­сти, да ће за­рад сво­ Ка­да је план про­пао, од­лу­чи­ло се да
стич­ку по­ли­ти­ку пре­ма су­се­ди­ма. јих ин­те­ре­са по­га­зи­ти сво­је оба­ве­зе пре­ се санк­ци­је по­ош ­ тре, али су глав­ни снад­
По­стиг­ну­ти су и зна­чај­ни ус­пе­си у при­ ма са­ве­зни­ци­ма и да не­ће по сва­ку це­ну бе­вач наф­том и си­ро­ви­на­ма би­ле моћ­не
вред­ној и по­ли­тич­кој пе­не­тра­ци­ји у Ети­ одр­жа­ти вер­сај­ски сис­тем у Евро­пи. САД. На кри­ти­ке из европ­ских пре­сто­
о­пи­ји. На Бал­ка­ну је по­стиг­нут још је­дан ни­ца до­шла је чу­ве­на из­ја­ва ми­ни­стра
успех у пот­пу­ном пот­чи­ња­ва­њу Ал­ба­ни­је На­пад на Ети­о­пи­ју спољ­них по­сло­ва САД-а да се Ва­шинг­тон
– на ужас Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. ра­ди­је опре­де­лио за мо­рал­не, а не тр­го­
Адолф Хи­тлер 1933. до­ла­зи на власт. Те 1935. го­ди­не усле­дио је и отво­ре­ни вач­ке санкције према Италији.
Стр­пљи­во је че­као да кре­не у раз­би­ја­ње ита­ли­јан­ски на­пад на Ети­о­пи­ју: фа­ши­ Рат је завршен 1936. и про­гла­ше­на је
вер­сјај­ског си­сте­ма, што му је убр­зо по­ стич­ка Ита­ли­ја је пр­во ста­ви­ла под еко­ анек­си­ја Ети­о­пи­је. Ита­ли­јан­ски краљ је
сво­јој ти­ту­ли до­дао и по­ча­сни на­зив – цар
Ети­о­пи­је. Ве­ли­ке си­ле су, на сву сво­ју сра­
Сту­па­ју­ћи у пре­го­во­ре са на­ци­сти­ма, са­ма мо­ту, јед­но­став­но при­хва­ти­ле по­сто­је­ће
бри­тан­ска вла­да је пре­кр­ши­ла од­ред­бе ста­ње и, на ини­ци­ја­ти­ву Бри­та­ни­је, те исте
го­ди­не Италији уки­ну­ле санк­ци­је. Та­ко се
Вер­сај­ског спо­ра­зу­ма о то­на­жи ко­ја је за­вр­ши­ла ова успе­шна де­мон­стра­ци­ја
до­зво­ље­на да бу­де у по­се­ду Не­мач­ке, агре­сив­не фа­ши­стич­ке по­ли­ти­ке.
а тре­ба при­ме­ти­ти да о овим пре­го­во­ри­ма Рајнска област
ни­је оба­ве­сти­ла ни сво­је са­ве­зни­ке ни
Убр­зо је усле­ди­ла но­ва кри­за. Хи­тлер
Дру­штво на­ро­да, а на то је би­ла оба­ве­зна је, и по­ред про­ти­вље­ња сво­јих ге­не­ра­
ла, одлучио да ре­ши пи­та­ње по­врат­ка

1/2010 l Двери српске l 17
рас­пра­ва у Дру­штву на­ро­да по­во­дом гра­
ђан­ског ра­та у Шпа­ни­ји.
Не са­мо да све оно што се де­ша­ва­ло
на тлу Шпа­ни­је европским владама ни­је
отво­ри­ло очи, него су и оне са­ме кре­ну­ле
да још ви­ше охра­бру­ју агре­сив­ну по­ли­ти­
ку Ита­ли­је и Не­мач­ке.
Усле­дио је ан­гло-ита­ли­јан­ски спо­ра­зум
1938. Бри­та­ни­ја је, наиме, стра­хо­ва­ла да
је Му­со­ли­ни са Фран­ком по­сти­гао спо­ра­
зум о не­ким про­ме­на­ма у Сре­до­зе­мљу, па
је же­ле­ла да се за­шти­ти са те стра­не. Ита­
ли­ја је за очу­ва­ње ста­у­са кво на Сре­до­
зе­мљу добила си­гур­ност свог по­ло­жа­ја,
ме­ђу­соб­но оба­ве­шта­ва­ње о по­кре­ти­ма
стра­них тру­па у Ис­точ­ној Афри­ци, те да
Ита­ли­ја и Бри­та­ни­ја има­ју рав­но­прав­не
ин­те­ре­се у Је­ме­ну и Са­у­диј­ској Ара­би­ји,
пло­вид­бу Су­ец­ким ка­на­лом чак и слу­ча­ју
ра­та, ме­ђу­на­род­но при­зна­ње ита­ли­јан­
Потписивање Минхенског споразума, Адолф Хитлер и британски
ских осва­ја­ња у Ети­о­пи­ји и од­ре­ше­не ру­
премијер Невил Чемберлен се рукују 30. септембра 1938.
ке у Шпа­ни­ји, с тим што по за­вр­шет­ку гра­
ђан­ског ра­та мо­ра да вра­ти све вој­ни­ке и
да не тра­жи не­ке те­ри­то­ри­јал­не до­бит­ке.
Мин­хен­ски спо­ра­зум је би­ла нај­ве­ћа сра­мо­та Му­со­ли­ни ни­је ни са­њао да ће Бри­та­ни­ја
та­ко ла­ко пре­ћи пре­ко ме­ђу­на­род­них за­
за­пад­них де­мо­кра­ти­ја пред Хитлеровом ко­на и пра­ви­ла Друш­тва на­ро­да.
агре­сив­ном по­ли­ти­ком – Су­де­ти су отрг­ну­ти
из са­ста­ва јед­не не­за­ви­сне др­жа­ве и пре­да­те Агре­сив­ност се ис­пла­ти
Не­мач­кој за­рад европ­ског ми­ра – ка­ко су се Охра­брен Мусолинијевим ус­пе­си­ма, а
правдали фран­цу­ски и бри­тан­ски по­ли­ти­ча­ри на­ро­чи­то по­др­шком ко­ју је имао од стра­
не Бри­та­ни­је и ње­не спрем­но­сти да пра­ви
ком­про­ми­се, Хи­тлер је кре­нуо у ре­ал­ и­за­
ци­ју сво­је по­ли­ти­ке. На­ци­стич­ки ре­жим
је управо на примеру Шпаније и Италије
уви­део да се агре­сив­ност ис­пла­ти.
Рајн­ске обла­сти у са­став Не­мач­ке. Он се Ве­ли­ке си­ле су се од­мах по­де­ли­ле. Со­ Усле­дио је ан­шлус (ује­ди­ње­ње) са
од­лу­чио да, јед­но­став­но, по­кре­не вој­ску вјет­ски Са­вез је отво­ре­но стао на стра­ну Аустри­јом, 1937, ко­је су за­пад­не си­ле
и про­гласи при­сје­ди­ње­ње. Био је уве­рен ре­пу­бли­ка­на­ца и по­чео да ша­ље ору­ж­је и при­хва­ти­ле без об­зи­ра на на­чин на ко­ји
да ће се Ен­гле­ска по­ми­ри­ти са тим, а да до­бро­вољ­це. Бри­та­ни­ја на Вла­ду на­род­ је то из­ве­де­но. А убр­зо је до­шло и до ко­
Фран­цу­ска не­ће ра­то­ва­ти са­ма. ног фрон­та није гледала са симпатијама – ма­да­ња Че­хо­сло­вач­ке пу­тем Мин­хен­ског
Не­мач­ка вој­ска је 1936. ушла у Рајн­ску због ути­ца­ја ко­му­ни­ста. Иако не­у­трал­на, спо­ра­зу­ма, 1938. Мин­хен­ски спо­ра­зум
област. Ре­ак­ци­ја европ­ских др­жа­ва је би­ сво­јом по­ли­ти­ком и по­ступ­ци­ма ишла је је би­ла нај­ве­ћа сра­мо­та за­пад­них де­мо­
ла бла­га иако је ова­кав по­сту­пак зна­чио фа­ши­стима у корист. Пре­ко Пор­ту­га­ла, уз кра­ти­ја пред Хитлеровом агре­сив­ном
ди­рект­но кр­ше­ње вер­сај­ских прин­ци­па. одо­бре­ње лон­дон­ске вла­де, по Ен­гле­ској по­ли­ти­ком – Су­де­ти су отрг­ну­ти из са­
Фран­цу­ска је би­ла ве­о­ма уз­ме­ми­ре­на, и су се ку­по­ва­ли ави­о­ни и рат­ни ма­те­ри­јал ста­ва јед­не не­за­ви­сне др­жа­ве и пре­да­ти
њен ге­не­рал­штаб је вр­шио при­ти­сак да за тру­пе ге­не­ра­ла Фран­ка. На­ци­стич­ка Не­мач­кој за­рад европ­ског ми­ра – ка­ко су
се по­кре­не пре­вен­тив­ни рат. Мо­жда би Не­мач­ка је од­мах кре­ну­ла да по­ма­же сво­ се правдали фран­цу­ски и бри­тан­ски по­
по­ли­ти­ча­ри и по­кле­кли, али је сви­ма ја­ ју иде­о­ло­шку бра­ђу у „све­том ра­ту про­тив ли­ти­ча­ри.
сно да би Фр­на­цу­ска у том ра­ту би­ла са­ бољ­ше­ви­зма“. Сла­ти су ави­о­ни, вој­ни­ци и Крах у Мин­хе­ну и да­ље ко­ма­да­ње Че­хо­
ма. Лон­дон је ја­сно ста­вио до знања да оба­ве­штај­ци, ко­ји су уче­ствовали и у вој­ сло­вач­ке је нај­зад по­ка­за­ло да се Хи­тле­
не­ће по­др­жа­ти би­ло ка­кву вој­ну ак­ци­ју и ним опе­ра­ци­ја­ма. Аме­ри­кан­ци су по­но­во ру не мо­же ве­ро­ва­ти и да он не­ма на­ме­ру
апе­ло­вао је на стр­пље­ње. про­гла­си­ли не­ут­ рал­ност и, на­рав­но, ви­ да се ту за­у­ста­ви. По­де­ла Пољ­ске и сам
Све се за Хи­тле­ра, ко­ји је ужи­вао у то­ дев­ши још јед­ну до­бру при­ли­ку да за­ра­ на­пад на ту др­жа­ву 1939. би­ла јекап која
ме да су за­пад­не си­ле ду­бо­ко по­де­ље­не, де, снад­бе­ва­ли наф­том ге­не­ра­ла Фран­ка. је и за западне силе прелила чашу, и усле­
завршило веома повољно. Убр­зо су ме­ша­ње и ути­цај Не­мач­ке дио је нај­кр­ва­ви­ји рат у људ­ској исто­ри­ји.
и Ита­ли­је по­ста­ли са­свим отво­ре­ни, па За по­че­так тог ра­та и за сам тај рат кри­
Гра­ђан­ски рат у Шпа­ни­ји су оне и пр­ве при­зна­ле вла­ду ге­не­ра­ла ви­ца није са­мо на на­ци­стич­кој по­ли­ти­ци
Фран­ка и по­сла­ле сво­је ам­ба­са­до­ре у Не­мач­ке, већ и на по­пу­стљи­вој по­ли­ти­ци
И гра­ђан­ски рат у Шпа­ни­ји је почео Са­ла­ман­ку, где је би­ло се­ди­ште ње­го­ве са­мих за­пад­них де­мо­кра­ти­ја.
1936. Рат је по­чео вој­ним уда­ром фа­ши­ вла­де. Бри­та­ни­ја и Фран­цу­ска су уви­де­ Од­нос за­пад­них ве­ли­ких си­ла пре­ма
ста пред­во­ђе­ним ге­не­ра­лом Фран­ком ле да и њи­ма, ако већ мо­ра­ју да би­ра­ју, фа­ши­зму и на­ци­зму и њи­хо­ва не­спрем­
про­тив ре­пу­бли­кан­ске вла­де. Вој­ни удар ви­ше од­го­ва­ра­ да по­бе­де фа­ши­сти. Ути­ ност да им се на вре­ме од­у­пру мо­же­мо
се де­сио уз отво­ре­ну по­моћ и уче­шће ца­јем ове две зе­мље спре­че­на је и сва­ка об­ја­сни­ти ути­ца­јем не­ко­ли­ко фак­то­ра:
Ита­ли­је.

18 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
1. Вред­но­сти ­ Не­ма ком­па­ни­је свет­ског ни­воа ко­ја У гра­ђан­ским ра­то­ви­ма и по­ли­тич­ким
фашизма и на­ци­зма ни­је има­ла уде­ла у еко­ном­ском опо­рав­ку су­ко­би­ма фа­ши­сти су увек има­ли по­др­
Не­мач­ке и, са­мим тим, у кон­со­ли­да­ци­ји и шку де­мо­крат­ских вла­да. То је била и те
По­ја­ва фа­ши­зма и на­ци­зма и вред­но­ ја­ча­њу на­ци­стич­ког ре­жи­ма. ­ка­ко зна­чај­на став­ка у успе­ху ових екс­
сти ко­је до­но­се ове иде­о­ло­ги­је на западу трем­них иде­о­ло­ги­ја.
ни­су пред­ста­вља­ле то­ли­ку но­ви­ну. Ра­си­ 3. Соп­стве­ни ге­о­-по­ли­тич­ки ­
зам је не­што што је вековима било део ци­ље­ви 5. По­ли­ти­ка ­
по­ли­ти­ке ко­ло­ни­јал­них европ­ских си­ла.
Ра­сни од­нос пре­ма ста­нов­ни­штву у бри­ Тек ка­да је до­шло до на­па­да на Пољ­ску,
ре­ван­ши­зма
танским и француским ко­ло­ни­ја­ма ни на за­пад­не си­ле су пр­ви пут сложно ре­а­го­ Неопходно је по­ме­ну­ти и је­дан би­тан
па­пи­ру није био мно­го дру­га­чи­ји од Хи­ ва­ле. де­таљ успе­ха фа­ши­стич­ке Ита­ли­је и на­
тле­ро­вог пла­на о ари­јев­ској ра­си го­спо­ У чи­тавом пе­ри­оду из­ме­ђу два ра­та ме­ ци­стич­ке Не­мач­ке у ме­ђу­на­род­ној по­ли­
да­ра. Уоста­лом, Хи­тлер је о расизму учио ђу­соб­ни су­ко­би су оне­мо­гу­ћа­ва­ли за­јед­ ти­ци. На­и­ме, по­сле Пр­вог свет­ског ра­та је
од бри­тан­ских ин­те­лек­ту­ал­ а­ца. Да не го­ нич­ку по­ли­ти­ку пре­ма Хи­тле­ру и Му­со­ли­ ус­по­ста­вљен тзв. вер­сај­ски си­стем, ко­ји
во­ри­мо о фран­цу­ским ра­си­сти­ма и исто­ ни­ју. Ова два дик­та­то­ра су то ма­е­страл­но је према пораженим странама био то­ли­
ри­ји ан­ти­се­ми­ти­зма кроз ве­ћи­ну европ­ ко­ри­сти­ла. ко строг и ри­ги­дан да је не­ми­нов­но до­
ских др­жа­ва. Од др­жа­ва ко­је су сво­је ин­те­ре­се ста­ вео до по­ли­ти­ке ре­ван­ши­зма. Ми­ли­о­ни
Схва­та­ње да бе­ла ра­са Ан­глосак­со­на­ца вља­ле чак и у слу­жбу по­ли­ти­ке Ита­ли­је и Не­ма­ца су оста­ли из­ван сво­је др­жа­ве и
и ари­јев­ских го­спо­да­ра тре­ба да вла­да Не­мач­ке мо­же­мо као нај­од­го­вор­није ис­ на новим територијама по­ста­ли гра­ђа­ни
све­том ни­је би­ло стра­но европ­ским по­ та­ћи Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју и САД. Бри­та­ни­ја дру­гог ре­да. Ве­ли­ке си­ле су же­ле­ле да ка­
ли­ти­ча­ри­ма – без об­зи­ра на по­ли­тич­ко је че­сто са­ра­ђи­ва­ла са Му­со­ли­ни­јем и Хи­ зне Не­мач­ку, а не­све­сно су је – због та­кве
опре­де­ље­ње. Бри­тан­ски де­мо­кра­та или тле­ром, че­сто на ште­ту сво­јих са­ве­зни­ка, по­ли­ти­ке – економски уни­шта­ва­ле по­ли­
фран­цу­ски ле­ви­чар су то би­ли у сво­јим а пр­ва је и омо­гу­ћи­ла из­ла­зак Хи­тле­ра из тич­ки и емо­ци­о­нал­но стал­но је по­ни­жа­
зе­мља­ма, а у по­ли­ти­ци пре­ма ко­ло­ни­ја­ изо­ла­ци­је и при­ми­ла га као рав­но­прав­ ва­ју­ћи. Због то­га је и сам Хи­тлер имао ве­
ма су би­ли отво­ре­ни ра­си­сти. Ка­да го­во­ ног парт­не­ра – за­рад свог ри­ва­ли­те­та са ли­ку по­др­шку сво­јих гра­ђа­на, на­ро­чи­то
ри­мо о ра­си­зму у по­ли­тич­ком сми­слу, по­ Фр­ан­цу­ском. Док је Лон­дон по­ли­тич­ки на по­чет­ку вла­да­ви­не, ка­да је по­сти­гао
ја­ва Хи­тле­ра ни­је би­ла не­што но­во – мо­ ду­вао у ле­ђа фа­ши­зму и на­ци­зму, САД су успе­хе у еко­но­ми­ји и ује­ди­ње­њу Не­ма­ца.
ра­мо по­ме­ну­ти и по­ло­жај цр­нач­ког ста­ то ра­ди­ле на еко­ном­ском пла­ну. Во­ђе­ни Да­нас се сви исто­ри­ча­ри сла­жу да је
нов­ни­штва у Аме­ри­ци, ко­ји се ни­је мно­го еко­ном­ским ин­те­ре­си­ма и мо­гућ­но­шћу сам Вер­сај од п ­ о­чет­ка у се­би са­др­жао се­
раз­ли­ко­вао од од­но­са пре­ма ма­њи­на­ма огром­них про­фи­та, аме­рич­ки ка­пи­та­ ме бу­ду­ћег ра­та, и да се ни­је во­ди­ла по­
на по­чет­ку Хи­тле­ро­ве вла­да­ви­не. Да­нас ли­сти су у немачку индустрију уло­жи­ли ли­ти­ка ре­ван­ши­зма, ни сам Хи­тлер не би
нам то из­гле­да стра­шно, али по­сто­ја­ње огро­ман но­вац. У слу­ча­ју Ита­ли­је и фа­ши­ имао по­вода за сво­ју по­ли­ти­ку. Гре­шке
екс­трем­но де­сних пар­ти­ја, удру­же­ња и стич­ке Шпа­ни­је САД су кр­ши­ле и ме­ђу­на­ ко­је су учи­ње­ње 1919. из­бег­ну­те су 1945,
по­кре­та је у ве­ћи­ни европ­ских др­жа­ва и род­не санк­ци­је и про­давале им наф­ту и ка­да се пре­ма по­ра­же­ној Не­мач­кој по­ве­
у САД-у би­ло не­што нор­мал­но. Ко­ли­ко је рат­ни ма­те­ри­ја­л. Европ­ске др­жа­ве су мо­ ла ипак бла­жа по­ли­ти­ка.
би­ло чла­но­ва на­ци­стич­ке пар­ти­је три­де­ гле само да не­мо по­сма­тра­ју. САД су би­ле
се­тих го­ди­на то­ли­ко је би­ло и при­пад­ни­ ису­ви­ше моћ­не, а, уз то, и ни­су би­ле члан Те­ри­то­ри­је
ка Кју Клакс кла­на у САД-у. Дру­штва на­ро­да.
Још јед­на по­ја­ва у на­ци­зму није из­гле­ Да ве­ли­ке си­ле ни­су би­ле то­ли­ко ру­ Дру­ги свет­ски рат ни­је по­чео као бор­
да­ла но­во. То је схва­та­ње да др­жав­ни ка­ ко­во­ђе­не соп­стве­ним ин­те­ре­си­ма и да ба де­мо­кра­ти­је про­тив то­та­ли­та­ри­зма.
пи­та­ли­зам, али и ја­ка со­ци­јал­на по­ли­ти­ка, је по­сто­ја­ла за­јед­нич­ка по­ли­ти­ка, сам Он пред­ста­вља са­мо про­ду­же­так су­ко­ба
је­су нај­бо­љи си­стем за јед­ну зе­мљу. Др­ Хи­тлер не би имао подршку, коју је иско­ ве­ли­ких си­ла око те­ри­то­ри­ја, бо­гат­ства
жав­ни ин­тер­вен­ци­о­ни­зам је би­ла по­ли­ ристио у из­град­њи но­вог европ­ског по­ и еко­ном­ске над­мо­ћи и ин­те­ре­са. Тек ка­
ти­ка ве­ћи­не свет­ских др­жа­ва. Уоста­лом, рет­ка. сни­је, ка­да се свет уве­рио у ка­кве зло­чи­не
сам Ру­звелт је по­ли­ти­ком Њу-ди­ла ра­дио по­је­ди­нац мо­же да од­ве­де чи­та­ве на­ро­
оно што ће ка­сни­је и Хи­тлер у Не­мач­кој. 4. Иде­о­ло­шки раз­ло­зи де и ка­кве су раз­ме­ре тог зло­чи­на, он је
Ни на­ци­зам, а ни фа­ши­зам за­пад­ним уисти­ну по­стао бор­ба до­бра и зла. Али тек
си­ла­ма нису представљали изазов ни у Од тре­нут­ка ка­да се по­ја­вио на по­ли­ ка­сни­је.
идеј­ном, ни у еко­ном­ском ни у по­ли­тич­ тич­кој сце­ни Евро­пе, фа­ши­зам и на­ци­зам Уоста­лом, да је Хи­тлер по­бе­дио, у ње­
ком сми­слу – он је то је­ди­но био за Со­ су свог смрт­ног не­при­ја­те­ља ви­де­ли у ко­ го­вом по­рет­ку би би­ло ме­ста и за Аме­
вјет­ски Са­вез. му­ни­зму. ри­кан­це, Бри­тан­це, Фран­цу­зе и ве­ћи­ну
У др­жа­ва­ма у ко­јима су ова два си­сте­ европ­ских на­ро­да, али не би би­ло места
2. Еко­ном­ски раз­ло­зи ма ус­пе­ла да се при­гра­бе вла­сти од­мах се за Сло­ве­не, Је­вре­је и Ро­ме.
по­че­ло са си­сте­мат­ским про­го­ном ко­му­ За за­пад­не европ­ске на­ро­де рат са Хи­
Свет­ској еко­но­ми­ји су – после економ­ ни­ста, со­ци­ја­ли­ста, ле­во ори­јен­ти­са­них тле­ром је био иза­зов хе­ге­мо­ни­ји транс-
ске кризе тридесетих година – очај­но по­ ин­те­лек­ту­а­ла­ца и син­ди­ка­та. У го­ди­на­ма атлант­ских др­жа­ва у по­ли­тич­ком, вој­ном
треб­на тр­жи­шта за ула­га­ње ка­пи­та­ла. у ко­ји­ма се на ко­му­ни­зам гле­да­ло као на и у еко­ном­ском сми­слу, ко­ја је до­ве­де­на у
Не­мач­ка је би­ла нај­ве­ћа европ­ска др­ нај­ве­ћу опа­сност за за­пад­ну де­мо­кра­ти­ пи­та­ње од стра­не две европ­ске си­ле – на­
жа­ва, са огром­ним мо­гућ­но­сти­ма и тр­ ју и за­пад­не вред­но­сти мно­ге европ­ске ци­стич­ке Не­мач­ке и фа­ши­стич­ке Ита­ли­је.
жи­штем. Еко­ном­ске ре­фор­ме на­ци­ста су вла­де су ви­ше во­ле­ле да има­ју по­сла са А за Ср­бе, Ру­се и Је­вре­је то је био рат за
Не­мач­ку као ни­кад до тада отвориле за екс­трем­ном де­сни­цом. Де­ли­мич­но је тај го­ли оп­ста­нак. Рат за пре­жи­вља­ва­ње.
ин­ве­сти­ра­ње, бан­кар­ско по­сло­ва­ње и страх и био оправ­дан због ве­о­ма агре­ Њи­хо­во ме­сто у Хи­тле­ро­вој Евро­пи су га­
ула­га­ње ка­пи­та­ла. Исо­вре­ме­но, Хи­тле­ро­ сив­не по­ли­ти­ке Ко­мин­тер­не и тај­не по­ сне ко­мо­ре и кон­це­тра­ци­о­ни ло­го­ри. Не­
ви пла­но­ви ве­за­ни за об­но­ву вој­не ин­ду­ др­шке ко­ју су ко­му­ни­сти ши­ром Евро­пе ма ве­ће сра­мо­те него чу­ти ка­ко се данас
стри­је су зах­те­ва­ли огро­ман увоз наф­те и до­би­ја­ли из Мо­скве. упра­во Ср­би оп­ту­жу­ју за фа­ши­зам.  z
рат­ног ма­те­ри­ја­ла.

1/2010 l Двери српске l 19
ХИТЛЕР И ЗАПАД
Хана Арент

Ан­ти­се­ми­ти­зам
и национализам
Чи­ње­ни­ца је да је мо­дер­ни ан­ти­се­ми­ти­зам
про­пор­ци­о­нал­но ра­стао са опа­да­њем тра­ди­ци­о­нал­ног
на­ци­о­на­ли­зма и да је до­сти­гао свој кли­макс тач­но у
мо­мен­ту ка­да се рас­пао европ­ски си­стем на­ци­о­нал­них
др­жа­ва и ње­гов дра­го­це­ни ба­ланс мо­ћи

З а мно­ге је још увек то не­срећ­на слу­
чај­ност што се на­ци­стич­ка иде­о­ло­ги­ја
кон­цен­три­са­ла око ан­ти­се­ми­ти­зма и
што је на­ци­стич­ка по­ли­ци­ја, до­след­но и
бес­ком­про­ми­сно, ци­ља­ла на про­га­ња­ње
жа­лост, чи­ње­ни­ца је да је мо­дер­ни ан­
ти­се­ми­ти­зам про­пор­ци­о­нал­но ра­стао
са опа­да­њем тра­ди­ци­о­нал­ног на­ци­о­
на­ли­зма и да је до­сти­гао свој кли­макс
тач­но у мо­мен­ту ка­да се рас­пао европ­
о­нал­них или, у нај­ма­њу ру­ку, ин­тер­е­
вроп­ских ак­тив­но­сти.
Глав­ни трен­до­ви, као што је по­кла­па­
ње опа­да­ња мо­ћи на­ци­о­нал­них др­жа­
ва са по­ра­стом ан­ти­се­ми­ти­зма, те­шко
и ко­нач­но на ис­тре­бље­ње Је­вре­ја. Тек је ски си­стем на­ци­о­нал­них др­жа­ва и ње­ да ће се икад ва­ља­но об­ја­сни­ти са­мо
ужас ко­нач­не ка­та­стро­фе, а још ви­ше бес­ гов дра­го­це­ни ба­ланс мо­ћи. јед­ним раз­ло­гом или јед­ним узро­ком.
кућ­ни­штво и ис­ко­ре­ње­ност пре­жи­ве­лих, Схва­ти­ло се већ да на­ци­сти ни­су би­ Исто­ри­чар се у нај­ве­ћем бро­ју та­квих
из­ба­цио у пр­ви план „је­вреј­ско пи­та­ње“ у ли јед­но­став­но на­ци­о­на­ли­сти. Њихова слу­ча­је­ва су­о­ча­ва са ве­о­ма сло­же­ном
на­шем сва­ко­днев­ном по­ли­тич­ком жи­во­ту. на­ци­о­на­ли­стич­ка про­па­ган­да би­ла је исто­риј­ском си­ту­а­ци­јом где ско­ро да
Оно што су са­ми на­ци­сти твр­ди­ли да је упе­ре­на на са­пут­ни­ке, а не на убе­ђе­ има сло­бо­ду да изо­лу­је је­дан чи­ни­лац
њи­хо­во глав­но от­кри­ће – уло­га је­вреј­ског не чла­но­ве; овим дру­ги­ма, на­про­тив, као „дух вре­ме­на“, а то зна­чи да не­што
на­ро­да у свет­ској по­ли­ти­ци – и њи­хов глав­ ни­ка­да ни­је би­ло до­зво­ље­но да из­гу­бе гу­би. Има сва­ка­ко не­ко­ли­ко ко­ри­сних
ни ин­те­рес – про­га­ња­ње Је­вре­ја у це­лом из ви­да до­след­но над­на­ци­о­на­лан при­ оп­штих пра­ви­ла. За на­ше свр­хе глав­но
све­ту – јав­но мње­ње је сма­тра­ло из­го­во­ром ступ по­ли­ти­ци. На­ци­стич­ки „на­ци­о­на­ од њих је То­кви­ло­во ве­ли­ко от­кри­ће (у
да се при­до­би­ју ма­се или за­ни­мљи­вим ли­зам“ има ви­ше за­јед­нич­ких аспек­та L’An­cien Régi­me et la Révo­lu­tion, књи­га II,
де­ма­го­шким сред­ством. са ско­ра­шњом на­ци­о­на­ли­стич­ком про­ пог. 1) мо­ти­ва же­сто­ке мр­жње ко­ју су
Са­свим је ра­зу­мљи­во то што на­ци­ па­ган­дом у Со­вјет­ском Са­ве­зу, ко­ја та­ фран­цу­ске ма­се осе­ти­ле пре­ма плем­
стич­ке па­ро­ле ни­ко ни­је узи­мао озбиљ­ ко­ђе слу­жи да пот­хра­ни пред­ра­су­де у ству кад је из­би­ла Ре­во­лу­ци­ја – мр­жња
но. То је аспект са­вре­ме­не исто­ри­је ма­са­ма. ко­ја је под­ста­кла Бер­ка да при­ме­ти да
ко­ји нај­ви­ше ири­ти­ра и ба­ца у за­бу­ну: На­ци­сти су га­ји­ли истин­ски пре­зир, се ре­во­лу­ци­ја ви­ше ба­ви­ла „по­ло­жа­јем
да од свих ве­ли­ких не­ре­ше­них пи­та­ња ко­ји ни­кад ни­су по­ре­кли, пре­ма уско­ плем­ства“ не­го ин­сти­ту­ци­јом кра­ља.
овог ве­ка баш овај на­из­глед ма­ли и не­ сти на­ци­о­на­ли­зма, пре­ма про­вин­ци­ја­ Пре­ма То­кви­лу, фран­цу­ски на­род је мр­
ва­жан је­вреј­ски про­блем има сум­њи­ву ли­зму на­ци­о­нал­них др­жа­ва и ви­ше пу­ зео плем­ство кад је оно гу­би­ло власт
част да је це­лу па­кле­ну ма­ши­ну ста­вио та су по­но­ви­ли да је њи­ма „по­крет“, ин­ ви­ше не­го што га је икад ра­ни­је мр­зео
у по­гон. Та­ква не­сла­га­ња узро­ка и по­ тер­на­ци­о­нал­ног де­ло­кру­га као и бољ­ упра­во за­то што са бр­зим гу­бит­ком ре­
сле­ди­це вре­ђа­ју наш здрав ра­зум, да не ше­вич­ки, ва­жни­ји од ијед­не др­жа­ве ал­не мо­ћи код плем­ства ни­је до­шло и
го­во­ри­мо о исто­ри­ча­ре­вом осе­ћа­њу за ко­ја ну­жно мо­ра да бу­де ве­за­на за од­ до зна­чај­ног сма­ње­ња бо­гат­ства. Све
рав­но­те­жу и хар­мо­ни­ју. У по­ре­ђе­њу са ре­ђе­ну те­ри­то­ри­ју. И не са­мо на­ци­зам, док је плем­ство др­жа­ло нео­гра­ни­че­ну
са­мим до­га­ђа­ји­ма, сва об­ја­шње­ња ан­ не­го и пе­де­сет го­ди­на ан­ти­се­мит­ске моћ ју­рис­дик­ци­је, на­род га ни­је са­мо
ти­се­ми­ти­зма као да су не­про­ми­шље­но исто­ри­је го­во­ри про­тив из­јед­на­ча­ва­ња тр­пео не­го га је и по­што­вао. Кад су пле­
и вра­то­лом­но из­ве­де­на да би при­кри­ ан­ти­се­ми­ти­зма са на­ци­о­на­ли­змом. Пр­ ми­ћи из­гу­би­ли сво­је при­ви­ле­ги­је, из­
ла про­блем ко­ји та­ко озбиљ­но угро­жа­ ве ан­ти­се­мит­ске пар­ти­је у по­след­њим ме­ђу оста­лих при­ви­ле­ги­је екс­пло­а­ти­
ва на­ше осе­ћа­ње про­пор­ци­је и на­ду у де­це­ни­ја­ма де­вет­на­е­стог ве­ка би­ле су са­ња и угње­та­ва­ња, на­род их је по­чео
ду­шев­но здра­вље. ме­ђу пр­ви­ма ко­је су се ин­тер­на­ци­о­нал­ сма­тра­ти па­ра­зи­ти­ма без ика­кве ствар­
Јед­но од ових бр­зо­пле­тих об­ја­шње­ но удру­жи­ле. Од са­мог по­чет­ка оне су не уло­ге у упра­вља­њу зе­мљом. Дру­гим
ња је из­јед­на­ча­ва­ње ан­ти­се­ми­ти­зма са­зи­ва­ле ин­тер­на­ци­о­нал­не кон­гре­се и ре­чи­ма, ни угње­та­ва­ње ни­ти екс­пло­а­
са нео­бу­ ­зда­ним на­ци­о­на­ли­змом и ње­ ба­ви­ле се ко­ор­ди­на­ци­јом ин­тер­на­ци­ та­ци­ја као та­кви ни­су увек глав­ни раз­
го­вим ксе­но­фо­бич­ним из­ли­ви­ма. На лог за кив­ност; бо­гат­ство без ви­дљи­ве

20 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
веч­ног ан­ти­се­ми­ти­зма, ко­ју је при­хва­
ти­ло ве­о­ма мно­го не­при­стра­сних исто­
ри­ча­ра, па чак и ве­ли­ки број Је­вре­ја.
То је она чуд­на по­ду­дар­ност због ко­је
ова те­о­ри­ја оста­је та­ко опа­сна и збу­њу­
ју­ћа. Њена еска­пи­стич­ка осно­ва у оба
при­ме­ра је иста: баш као што ан­ти­се­
ми­ти ра­зу­мљи­во же­ле да из­бег­ну од­
го­вор­ност за сво­ја де­ла, та­ко Је­вре­ји,
на­пад­ну­ти и бра­не­ћи се, што је још ра­
зу­мљи­ви­је, ни под ко­јим усло­ви­ма не
же­ле да рас­пра­вља­ју о свом дêлу од­го­
вор­но­сти. У слу­ча­ју је­вреј­ских и че­сто
хри­шћан­ских по­кло­ни­ка ове док­три­
не, ме­ђу­тим, еска­пи­стич­ке тен­ден­ци­је
зва­нич­них апо­ло­ге­та се за­сни­ва­ју на
ва­жни­јим и ма­ње ра­ци­о­нал­ним мо­ти­
Крематоријум у логору Дахау ви­ма.

функ­ци­је мно­го је не­под­но­шљи­ви­је јер мент ко­ји ће но­си­ти по­себ­ну иде­ол­ о­ги­ Веч­ни ан­ти­се­ми­ти­зам
ни­ко не мо­же да раз­у­ме за­што би се ју; а та иде­о­ло­ги­ја мо­ра да при­до­би­је
оно то­ле­ри­са­ло. на­кло­ност мно­гих, чак и ве­ћи­не, пре Ра­ђа­ње и по­раст мо­дер­ног ан­ти­се­
Ан­ти­се­ми­ти­зам је до­сти­гао вр­ху­нац не­го што се те­рор учвр­сти. ми­ти­зма би­ло је про­пра­ће­но и спо­је­но
ка­да су Је­вре­ји исто­вре­ме­но из­гу­би­ли За исто­ричаре је ва­жно то што су Је­ са је­вреј­ском аси­ми­ла­ци­јом, се­ку­ла­ри­
сво­је јав­не функ­ци­је и ути­цај и оста­ли вре­ји, пре не­го што су по­ста­ли глав­не за­ци­јом и од­у­ми­ра­њем ста­рих ре­ли­гиј­
без иче­га, са­мо са бо­гат­ством. Кад је жр­тве мо­дер­ног на­си­ља, би­ли у цен­тру ских и ду­хов­них вред­но­сти ју­да­и­зма.
Хи­тлер до­шао на власт, не­мач­ке бан­ке на­ци­стич­ке иде­ол­ о­ги­је. А јед­на иде­о­ До­го­ди­ло се за­пра­во да су ве­ли­ки де­
би­ле су ско­ро пот­пу­но ју­ден­ре­ин (а баш ло­ги­ја ко­ја тре­ба да убе­ди и да мо­би­ ло­ви је­вреј­ског на­ро­да у исто вре­ме
ту су Је­вре­ји др­жа­ли кључ­не по­зи­ци­је ли­ше љу­де не мо­же про­из­вољ­но да би­ли угро­же­ни фи­зич­ким из­у­ми­ра­њем
то­ком ви­ше од сто го­ди­на), а не­мач­ка би­ра сво­ју жр­тву. Дру­гим ре­чи­ма, ако у спо­ља и рас­па­да­њем из­ну­тра. У тој си­
је­вреј­ска за­јед­ни­ца у це­ли­ни, по­сле оче­ви­дан фал­си­фи­кат као што су „Про­ ту­а­ци­ји Је­вре­ји, за­бри­ну­ти за оп­ста­нак
ду­гог по­сто­ја­ног ја­ча­ња дру­штве­ног то­ко­ли си­он­ских му­дра­ца“ ве­ру­је та­ свог на­ро­да, ба­ца­ли би се са чуд­ним,
по­ло­жа­ја и бро­ја, та­ко је бр­зо сла­би­ ко мно­го љу­ди да то мо­же да по­ста­не очај­нич­ким, по­гре­шним ту­ма­че­њем,
ла да су ста­ти­сти­ча­ри пред­ви­де­ли њен текст це­лог по­ли­тич­ког по­кре­та, за­да­ на уте­шну иде­ју да би ан­ти­се­ми­ти­зам,
не­ста­нак за не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. Ста­ти­ так исто­ри­ча­ра ни­је ви­ше да рас­крин­ ипак, мо­гао би­ти од­лич­но сред­ство за
сти­ке, исти­на, не мо­ра­ју да по­го­де пра­ ка­ва фал­си­фи­кат, ни­ти да из­ми­шља очу­ва­ње за­јед­ни­це овог на­ро­да, та­ко
ве исто­риј­ске про­це­се; ипак, вред­но је об­ја­шње­ња ко­ји­ма се од­ба­цу­је глав­на да би тврд­ња о веч­ном ан­ти­се­ми­ти­зму
па­жње да је ста­ти­сти­ча­ри­ма на­ци­стич­ по­ли­тич­ка и исто­риј­ска чи­ње­ни­ца о чак са­др­жа­ла веч­ну га­ран­ци­ју за по­сто­
ко про­га­ња­ње и ис­тре­бљи­ва­ње мо­гло тој ства­ри: да се фал­си­фи­ка­ту ве­ру­је. ја­ње Је­вре­ја.
да из­гле­да као бе­сми­сле­но убр­за­ва­ње Та чи­ње­ни­ца је ва­жни­ја од (исто­риј­ски Ова пра­зно­ве­ри­ца, ова се­ку­ла­ри­зо­
про­це­са ко­ји би се ве­ро­ват­но од­ви­јао у го­во­ре­ћи, дру­го­ра­зред­не) окол­но­сти ва­на па­ро­ди­ја иде­је веч­но­сти са­др­жа­
сва­ком слу­ча­ју. што је у пи­та­њу фал­си­фи­кат. на у ве­ри у иза­бра­ност и ме­си­јан­ску
Исто је би­ло у ско­ро свим за­пад­но­е­ Те­о­ри­ја жр­тве­ног јаг­ње­та оста­је та­ко на­ду, би­ла је пот­кре­пље­на чи­ње­ни­цом
вроп­ским зе­мља­ма. Драј­фу­со­ва афе­ра је­дан од глав­них по­ку­ша­ја да се спа­се да су то­ком мно­гих ве­ко­ва Је­вре­ји ис­
ни­је екс­пло­ди­ра­ла под Дру­гим цар­ озбиљ­ност ан­ти­се­ми­ти­зма и ва­жност ку­си­ли же­сто­ко хри­шћан­ско не­при­
ством, ка­да су на­пре­дак и ути­цај фран­ чи­ње­ни­це да су се Је­вре­ји на­шли у ја­тељ­ство ко­је је би­ло за­и­ста моћ­но
цу­ске је­вреј­ске за­јед­ни­це би­ли ве­ли­ки, сре­ди­шту бу­ре до­га­ђа­ја. Исто то­ли­ко сред­ство очу­ва­ња, ду­хов­но као и по­
већ у Тре­ћој ре­пу­бли­ци, ка­да су Је­вре­ је ра­ши­ре­на и су­прот­на док­три­на „веч­ ли­тич­ко. Је­вре­ји су по­гре­шно схва­ти­ли
ји има­ли све али су не­ста­ли са зна­чај­ ног ан­ти­се­ми­ти­зма“ по ко­јој је мр­жња мо­дер­ни не-хри­шћан­ски ан­ти­се­ми­ти­
них по­ло­жа­ја (иако не и са по­ли­тич­ке пре­ма Је­вре­ји­ма нор­мал­на и при­род­на зам као ста­ру вер­ску мр­жњу пре­ма Је­
сце­не). Аустриј­ски ан­ти­се­ми­ти­зам ни­је ре­ак­ци­ја ко­јој исто­ри­ја са­мо да­је ма­ње вре­ји­ма – и то уто­ли­ко на­и­ви­ни­је што
по­стао на­си­лан за вла­да­ви­не Ме­тер­ или ви­ше мо­гућ­но­сти. По­вре­ме­на рас­ је њи­хо­ва аси­ми­ла­ци­ја за­о­би­шла хри­
ни­ха и Фра­ње Јо­си­фа, већ у по­рат­ној плам­са­ва­ња мр­жње не тра­же по­себ­но шћан­ство у ње­го­вом ре­ли­ги­о­зном и
аустриј­ској ре­пу­бли­ци, ка­да је би­ло об­ја­шње­ње, јер су она при­род­не по­ кул­тур­ном ви­ду.
са­вр­ше­но ја­сно да ве­ро­ват­но ни­јед­ сле­ди­це ве­чи­тог про­бле­ма. Са­мо се по Су­о­че­ни са очи­глед­ним симп­то­мом
на дру­га гру­па ни­је пре­тр­пе­ла то­ли­ки се­би раз­у­ме да су ову док­три­ну при­хва­ сла­бље­ња хри­шћан­ства, они су ода­тле
гу­би­так ути­ца­ја и пре­сти­жа не­стан­ком ти­ли про­фе­си­о­нал­ни ан­ти­се­ми­ти; она у свем не­зна­њу мо­гли да за­ми­сле да је
Хаб­сбур­шке мо­нар­хи­је. /.../ да­је нај­бо­љи мо­гу­ћи али­би за све ужа­ мо­дер­ни ан­ти­се­ми­ти­зам не­ка­кво ожи­
се. Ако је исти­на да чо­ве­чан­ство већ вља­ва­ње та­ко­зва­ног „мрач­ног до­ба“.
Те­о­ри­ја ­ ви­ше од две хи­ља­де го­ди­на ин­си­сти­ра Не­по­зна­ва­ње и по­гре­шно раз­ум ­ е­ва­ње
жр­тве­ног јаг­ње­та на уби­ја­њу Је­вре­ја, тад је уби­ја­ње Је­ соп­стве­не про­шло­сти би­ло је де­ли­
вре­ја нор­мал­но, чак ху­ма­но за­ни­ма­ње, мич­но од­го­вор­но за њи­хо­во фа­тал­но
Те­рор да­ка­ко, по­ста­је об­лик вла­сти а мр­жња пре­ма Је­вре­ји­ма је оправ­да­на пот­це­њи­ва­ње ак­ту­ел­не и не­за­пам­ће­не
тек кад се раз­ви­је до крај­њих гра­ни­ца. и не тра­жи до­дат­не ар­гу­мен­те. опа­сно­сти ко­ја их је че­ка­ла.  z
Да би се за­вео то­та­ли­тар­ни ре­жим, те­ Мно­го ви­ше из­не­на­ђу­је је­дан дру­ги Део из предговора Хане Арент,
рор мо­ра да се пред­ста­ви као ин­стру­ аспект овог об­ја­шње­ња, прет­по­став­ка „Извори тоталитаризма“

1/2010 l Двери српске l 21
ХИТЛЕР И ЗАПАД
Разговор са Исаком Асиелом, рабином
Јеврејске заједнице у Србији

Сазнати
истину је
дуг према
страдалима
Мно­ги од зло­чи­на­ца ко­је је Зу­роф от­крио жи­ве или
су жи­ве­ли у 22 зе­мље ши­ром све­та, углав­ном у др­жа­ва­ма
де­мо­крат­ског по­рет­ка ко­је су, у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва,
од­би­ја­ле да са­ра­ђу­ју с ис­тра­жи­ва­чи­ма, ак­тив­но или па­сив­но
спре­ча­ва­ју­ћи да ти зли­ков­ци од­го­ва­ра­ју за сво­ја не­де­ла

Г о­спо­дин Исак Аси­ел се ра­до ода­звао мол­
би Две­ри срп­ских да све нас – по­во­дом
бро­ја о фа­ши­зму – под­се­ти на ве­ли­ка
стра­да­ња је­вреј­ског и срп­ског на­ро­да за
вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та. Где су ко­ре­ни
на­кон ис­кр­ца­ва­ња Са­ве­зни­ка у Нор­ман­
ди­ји, док је са ис­то­ка уве­ли­ко на­ди­ра­ла
Цр­ве­на ар­ми­ја, та­ко да се ја­сно ви­де­ло да
ће Нем­ци не­из­бе­жно из­гу­би­ти рат?
мно­го успе­ха. Ан­ти­се­ми­ти­зам је био мно­го
ја­чи у цар­ској Ру­си­ји, у Ру­му­ни­ји, Аустро-
угар­ској, те мо­нар­хи­ји Хаб­збур­га, Пољ­ској,
Сло­вач­кој и Аустри­ји, ко­је су из те мо­нар­
хи­је про­и­за­шле. Не­мач­ка је до 1933. још
ан­ти­се­ми­ти­зма у све­ту, ка­ко се чу­ва се­ћа­ње Ка­ко је би­ло мо­гу­ће да ан­ти­се­ми­ти­зам
¾¾ увек би­ла др­жа­ва за­сно­ва­на на вла­да­ви­
на не­ду­жно стра­да­ле, ка­кав је од­нос Ср­ба средином прошлог века то­ли­ко на­ра­сте ни за­ко­на. Чи­ње­ни­ца да су Нем­ци и дру­ги
и Је­вре­ја у Ср­би­ји да­нас са­мо су не­ка пи­та­ и пре­тво­ри се у је­зи­ви ра­си­зам про­тив Евро­пља­ни од 1933. та­ко ла­ко при­хва­та­ли
ња ко­ја смо по­ста­ви­ли ува­же­ном ра­би­ну Је­вре­ја? И ка­ко је уоп­ште би­ло мо­гу­ће де­мо­ни­за­ци­ју Је­вре­ја по­сле­ди­ца је ста­ри­је
Је­вреј­ске за­јед­ни­це у Ср­би­ји. да се ме­ђу љу­ди­ма ја­ви та­ко за­стра­шу­ тра­ди­ци­је хри­шћан­ског ан­ти­ју­да­и­зма, ко­ји
ју­ћа ра­си­стич­ка иде­о­ло­ги­ја – ка­ква је је већ уста­но­вио пред­ста­ву о Је­вре­ји­ну као
Го­спо­ди­не Аси­ел, ре­ци­те нам ка­ко да­нас,
¾¾ би­ла на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зам – ко­ја је зе­ле­на­шу кр­во­пи­ји, из­дај­ни­ку, из­вр­ши­о­цу
са дис­тан­це од 65 го­ди­на, гле­да­те на људе пре­тва­ра­ла у зве­ри и под­сти­ца­ла ри­ту­ал­них уби­ста­ва, опа­ком за­ве­ре­ни­ку
огром­не пат­ње и стра­да­ње је­вреј­ског их на за­стра­шу­ју­ће зло­чи­не? про­тив хри­шћан­ског све­та и – бо­го­у­би­ци.
на­ро­да у Дру­гом свет­ском ра­ту? – По­глед на свет ко­ји је про­кла­мо­вао да Кад је јед­ном ра­си­стич­ки ан­ти­се­ми­ти­зам
– На­ци­стич­ки Рајх је по­ста­вио ја­сан је из­вор сва­ког зла – Је­вре­јин. Је­вре­јин је по­стао др­жав­на иде­о­ло­ги­ја Тре­ћег рај­ха,
циљ: то­тал­но уни­ште­ње је­вреј­ске по­пу­ био крив за ин­тер­на­ци­о­на­ли­зам, па­ци­фи­ уз про­па­ган­ду и мно­штво ан­ти­је­вреј­ских
ла­ци­је – до по­след­њег му­шкар­ца, же­не зам, де­мо­кра­ти­ју, марк­си­зам, за на­ста­нак за­ко­на, по­сле­ди­це су би­ле ужа­сне.
и де­те­та. Би­ла је то пла­ни­ра­на по­ли­ти­ка хри­шћан­ства, про­све­ће­но­сти, сло­бод­ног
јед­не моћ­не др­жа­ве, ко­ја се свим сво­јим зи­дар­ства. Ис­ку­пље­ње Не­ма­ца и „ари­јев­ Ср­би и Је­вре­ји су има­ли мно­го то­га
¾¾
сна­га­ма устре­ми­ла да уни­шти је­дан на­род ског“ чо­ве­чан­ства за­ви­си­ло је од „ко­нач­ за­јед­нич­ког у сво­јој исто­ри­ји. Та­ко нам
у це­ло­сти. Је­вре­ји ни­су би­ли осу­ђе­ни на ног ре­ше­ња“ „је­вреј­ског пи­та­ња“. Је­вре­ји је би­ло за­јед­нич­ко и стра­да­ње на овим
смрт због сво­јих вер­ских ни­ти по­ли­тич­ких су би­ли де­мон­ски „свет­ски не­при­ја­тељ“ про­сто­ри­ма од стра­не на­ци­ста. И Ср­би
убе­ђе­ња, ни­ти за­то што су би­ли еко­ном­ без чи­јег уни­ште­ња не­ће би­ти „ми­ра“ у су, као и Је­вре­ји, би­ли од стра­не уста­
ска или вој­на прет­ња на­ци­стич­кој др­жа­ Евро­пи, ко­ја мо­ра би­ти под не­мач­ким ру­ ша озна­че­ни као на­ци­ја ко­ју тре­ба
ви – ­у­би­ја­ни су због са­ме чи­ње­ни­це свог ко­вод­ством. По­бе­де Вер­мах­та до­ве­ле су ис­тре­би­ти?
ро­ђе­ња. Док су у на­о­па­кој и мон­стру­о­зној по пр­ви пут ми­ли­о­не Је­вре­ја под не­мач­ку – Да, Ср­би, Је­вре­ји и Ро­ми, и то због са­
сли­ци ра­са и на­ро­да на­ци­сти мно­ге на­ро­ власт. Ме­ђу­тим, Хи­тле­ров успон на власт ме чи­ње­ни­це свог ро­ђе­ња, а љу­ди дру­ге
де озна­чи­ли као „ун­тер­мен­шен“ или под- не би био мо­гућ без огром­них гу­би­та­ка на­род­но­сти, Хр­ва­ти, му­сли­ма­ни и остали
љу­де, до­тле су Је­вре­је озна­чи­ли као га­мад не­мач­ке вој­ске у Пр­вом свет­ску ра­ту и без због свог ан­ти­фа­ши­стич­ког де­ло­ва­ња и
– а њу тре­ба ис­тре­би­ти. Ка­ко об­ја­сни­ти тра­у­ма­тич­них по­сле­ди­ца не­мач­ког вој­ног про­ти­вље­ња иде­ол­ о­ги­ји уста­штва.
чи­ње­ни­цу да се у Аушвиц де­пор­ту­је по­ла по­ра­за. Пре Хи­тле­ра ра­си­стич­ки ан­ти­се­
ми­ли­о­на ма­ђар­ских Је­вре­ја 1944. го­ди­не, ми­ти­зам у Немачкој ни­је имао на­ро­чи­то Ко­ли­ко се ме­ђу је­вреј­ским на­ро­дом, пре
¾¾

22 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
све­га у Изра­е­лу, и ши­ром све­та зна о
стра­хо­та­ма ло­го­ра Ја­се­но­вац? Писмо Јаше Алмулија  „Тај­мсо­вом књи­жев­ном до­дат­ку“
– Зна се од кра­ја Дру­гог свет­ског ра­та. 18.11.1993.
Име Ја­се­но­вац се на­ла­зи у Јад-Ва­ше­му,
као и на свим дру­гим спо­ме­ни­ци­ма ло­го­
ри­ма уни­ште­ња ко­је су по­ди­гле је­вреј­ске
ор­га­ни­за­ци­је или уста­но­ве у све­ту.
Ко је убијао Јевреје у Србији
Не­дав­но је у Бе­о­гра­ду про­мо­ви­са­на
¾¾ ... У фа­ши­стич­кој НДХ ко­ја је би­ла Хи­тле­ров са­ве­зник то­ком Дру­гог свет­ског ра­та,
књи­га го­спо­ди­на Ја­ше Ал­му­ли­ја, ко­ја не 24.000 не­го пре­ко 33.000 Је­вре­ја је из­гу­би­ло жи­во­те, око 21.000 из са­ме Хр­ват­ске
ка­зу­је о је­зи­вим звер­стви­ма у ло­го­ру и 12.000 из БиХ, ко­ја је би­ла при­по­је­на Хр­ват­ској са не­мач­ким бла­го­сло­вом. Ве­ли­ка
Ја­се­но­вац. Ја­се­но­вац је, по ре­чи­ма ве­ћи­на од 33.000 је­вреј­ских жр­та­ва би­ла је уби­је­на или из­глад­њи­ва­на и му­че­на до
ауто­ра, био нај­мон­стру­о­зни­ја и нај­е­фи­ смр­ти у кон­цен­тра­ци­о­ним ло­го­ри­ма у са­мој Хр­ват­ској под упра­вом Хр­ват­ске уста­
ка­сни­ја фа­бри­ка смр­ти. Сти­че се ути­сак шке гар­де. Око 5.000 је пре­да­то Нем­ци­ма да бу­де де­пор­то­ва­но у Аушвиц.
да у Евро­пи и све­ту ипак не по­сто­ји У Ср­би­ји, ко­ја је би­ла под не­мач­ком вој­ном оку­па­ци­јом, не 23.000 не­го око 14.000
до­вољ­на свест о то­ме ко­ли­ко је за­стра­ Је­вре­ја из­гу­би­ло је жи­вот, го­то­во ис­кљу­чи­во у ру­ка­ма Не­ма­ца. Око 5.000 је­вреј­ских
шу­ју­ће би­ло то ме­сто. Та­ко, на при­мер, му­шка­ра­ца би­ло је стре­ља­но од не­мач­ке вој­ске у од­ма­зди за гу­бит­ке учи­ње­не им
у ло­го­ру Да­хау на ма­пи на­ци­стич­ких од стра­не срп­ских пар­ти­за­на. Око 7.500 удо­ви­ца и си­ро­ча­ди по­гу­бље­них му­шка­ра­
ло­го­ра не­ма Ја­се­нов­ца. Шта учи­ни­ти по ца би­ло је по­гу­бље­но га­сом у не­мач­ком кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру бли­зу Бе­о­гра­да;
том пи­та­њу? око 800 је од­ве­де­но из је­вреј­ске бол­ни­це у Бе­о­гра­ду и та­ко­ђе угу­ше­но; и не­ко­ли­ко
– Ве­ро­ват­но га не­ма на ма­пи у Да­хауу сто­ти­на је би­ло уби­је­но од стра­не Не­ма­ца у ма­лим гра­до­ви­ма.
за­то што на­ци­сти ни­су осно­ва­ли Ја­се­но­ Оп­ту­жба да је ре­жим Ми­ла­на Не­ди­ћа, по­ста­вљен од Не­ма­ца у Ср­би­ји ав­гу­ста
вац, не­го уста­ше, ко­је су би­ли Хр­ва­ти, а не 1941, са ен­ту­зи­ја­змом уче­ство­вао у Хо­ло­ка­у­сту, је­сте дру­га не­тач­на из­ја­ва у пи­
Нем­ци. По­треб­но је по­ра­ди­ти на то­ме да сму го­спо­ди­на Хо­а­реа. Ни­ка­кво ан­ти­је­вреј­ско за­ко­но­дав­ство ни­је спро­ве­де­но од
се о ло­го­ру Ја­се­но­вац ви­ше са­зна. Вла­да стра­не овог ре­жи­ма, ни­је­дан ло­гор смр­ти за Је­вре­је ни­је по­диг­нут, ни­ти је ика­квим
Ре­пу­бли­ке Срп­ске је по­кре­ну­ла је­дан ме­ упра­вља­но и прак­тич­но ни­ка­кво уби­ство ни­је из­вр­ше­но (од овог ре­жи­ма). Све то
мо­ри­јал про­је­кат на те­му До­ње Гра­ди­не би­ло је учи­ње­но од стра­не не­мач­ке вој­ске, по­ли­ци­је и СС-а, ко­ји су го­то­во у пот­пу­
– Ја­се­нов­ца, и то сма­трам до­брим ко­ра­ но­сти уни­шти­ли срп­ску и је­вреј­ску по­пу­ла­ци­ју до ма­ја 1942. док се не­ко­ли­ко сто­ти­
ком на­пред. Од­бор за Ја­се­но­вац Све­тог на Је­вре­ја још увек са­кри­ва­ло код срп­ских при­ја­те­ља. Не­мач­ка по­ли­ци­ја их је ло­ви­
Ар­хи­је­реј­ског Са­бо­ра Срп­ске Пра­во­слав­ ла и мно­ги су ухва­ће­ни уз по­моћ по­ли­ци­је ло­јал­не Не­ди­ће­вом ре­жи­му, при­ву­че­ни
не Цр­кве ор­га­ни­зу­је се­ми­на­ре на те­му Ја­ нов­ча­ном на­гра­дом ко­ју су Нем­ци ис­пла­ћи­ва­ли. Ово је све што се мо­же про­на­ћи о
се­нов­ца. Ове го­ди­не је на обе­ле­жа­ва­њу Не­ди­ћу у об­ја­вље­ном ис­тра­жи­ва­њу Са­ве­за Је­вреј­ских оп­шти­на Ју­го­сла­ви­је. Нем­ци
про­бо­ја за­то­че­ни­ка ло­го­ра Ја­се­но­вац у су се са­ми ба­ви­ли Је­вре­ји­ма у Ср­би­ји; ду­жност Не­ди­ће­вог ре­жи­ма би­ла је да бри­не
До­њој Гра­ди­ни – поред број­не де­ле­га­ци­је о уну­тра­шњој ад­ми­ни­стра­ци­ји.
из Изра­е­ла – било и ме­ђу­на­род­них по­сма­ По­лу­и­сти­на у пи­сму го­спо­ди­на Хо­а­реа од­но­си се на кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор Ба­
тра­ча, што је знак да се ства­ри по­ла­ко, али њи­ца у Бе­о­гра­ду. То је сва­ка­ко био ло­гор смр­ти и са срп­ским по­ли­циј­ским осо­бљем,
си­гур­но ме­ња­ју. али ни­је био на­ме­њен Је­вре­ји­ма. Овај ло­гор је ус­по­ста­вљен по не­мач­ком уре­ђе­њу
и срп­ски пер­со­нал је био под­ре­ђен кон­тро­ли Ге­ста­поа. Ло­гор је био на­ме­њен Ср­
Да ли се да­нас у Ср­би­ји – нарочито
¾¾ би­ма ко­ји су се су­прот­ста­ви­ли не­мач­кој оку­па­ци­ји, пар­ти­за­ни­ма, ко­му­ни­сти­ма и
младим људима – до­вољ­но го­во­ри о ли­бе­рал­ним па­три­от­ а­ма. Од 23.697 осо­ба ко­је су би­ле за­тво­ре­не у овај ло­гор са­мо
ге­но­ци­ду над Ср­би­ма, Је­вре­ји­ма и 455 би­ли су Је­вре­ји.  Ја­ша Ал­му­ли
Ро­ми­ма почињеном у НДХ?
– Када сам био у осмом раз­ре­ду основ­
не шко­ле, 1979. године смо ор­га­ни­зо­ва­но роф от­крио 2.884 љу­ди осум­њи­че­них да но је аси­ми­ло­ва­на у срп­ско дру­штво. Мно­
по­се­ти­ли му­зеј у Ја­се­нов­цу. Та­да сам пр­ су би­ли на­ци­сти или њи­хо­ви са­у­че­сни­ци, ги од њих не­ма­ју ја­сну пред­ста­ву о је­вреј­
ви пут имао при­ли­ке да ви­дим филм ко­ји а да је са­мо у јед­ном је­ди­ном слу­ча­ју ус­ ству ни­ти има­ју је­вреј­ски иден­ти­тет, та­ко
су сни­ми­ле са­ме уста­ше – ка­ко бру­тал­но пео да свој лов на на­ци­сте кру­ни­ше успе­ да је те­шко го­во­ри­ти о срп­ско-је­вреј­ским
уби­ја­ју за­то­че­ни­ке. Би­ло је је­зи­во и муч­но хом, и то у слу­ча­ју Дин­ка Ша­ки­ћа, јед­ног од­но­си­ма у Ср­би­ји данас – са члан­ством
и уре­за­ло ми се у пам­ће­ње. Не знам ка­ко од за­по­вед­ни­ка ло­го­ра Ја­се­но­вац, ко­ме је у је­вреј­ским за­јед­ни­ца­ма ко­је, у најбољем
се да­нас обрађује те­ма Ја­се­нов­ца, али ми­ у За­гре­бу су­ђе­но за зло­чи­не у Ја­се­нов­цу. случају, не пре­ла­зи број­ку од 1.500 ду­ша.
слим да тај до­ку­мен­тар­ни филм тре­ба увр­ Осу­ђен је на 20 го­ди­на за­тво­ра 4. ок­то­бра. Међу грађанством по­сто­је ин­те­ре­со­ва­ње
сти­ти у про­грам. 1999. и умро је у за­тво­ру 20. ју­ла 2008. го­ за ју­да­и­зам и спрем­ност да се по­не­што
ди­не. Са­хра­њен је у уста­шкој уни­фор­ми уз са­зна о је­вреј­ској исто­ри­ји, тра­ди­ци­ји и
По­сле ра­та су усле­ди­ли ве­ли­ка бор­ба
¾¾ пом­пен­зан опро­штај. Мно­ги од зло­чи­на­ца умет­но­сти. Ге­не­рал­ни став пре­ма Је­вре­ји­
је­вреј­ског на­ро­да за исти­ну о њи­хо­вом ко­је је Зу­роф от­крио жи­ве или су жи­ве­ ма је по­зи­ти­ван, ма­да има и ожи­вља­ва­ња
стра­да­њу и на­по­ри да се пре­жи­ве­ли ли у 22 зе­мље ши­ром све­та – углав­ном у пред­ра­су­да и сте­ре­о­ти­па оли­че­них у те­о­
зло­чин­ци про­на­ђу и при­ве­ду прав­ди. др­жа­ва­ма де­мо­крат­ског по­рет­ка, ко­је су, ри­ја­ма за­ве­ра, ко­је, на­ жа­лост, цве­та­ју, и у
Ре­ци­те нам не­што о то­ме. у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва, од­би­ја­ле да ко­ји­ма су Је­вре­ји не­за­о­би­ла­зан еле­мент.
– То је ве­ли­ки дуг пре­ма стра­да­ли­ма. са­ра­ђу­ју с ис­тра­жи­ва­чи­ма ак­тив­но или Ми­слим да смо за­ко­ра­чи­ли у вре­ме ка­да
Да ни­је ло­ва­ца на на­ци­сте – по­пут Си­мо­ па­сив­но спре­ча­ва­ју­ћи да ти зли­ков­ци од­ по­чи­ње­мо да уви­ђа­мо слич­но­сти, ка­да
на Ви­зен­та­ла и, да­нас, Ефра­и­ма Зу­ро­фа, го­ва­ра­ју за сво­ја не­де­ла. раз­ли­ке ни­су ка­мен спо­ти­ца­ња. Као дру­
ко­ји је на­ста­вио Ви­зен­та­лов по­сао – мно­ штво ипак са­зре­ва­мо и раз­ви­ја­мо свест
ги зло­чин­ци би ума­кли прав­ди. Ме­ђу­тим, Ка­кви су данас од­но­си Ср­ба и Је­вре­ја?
¾¾ о се­би и дру­гом као дру­гу и са­бра­ту, што
про­блем је у то­ме што нај­че­шће не по­сто­ – Ма­ло је Је­вре­ја у Ср­би­ји данас, а ве­ћи­ је јед­на­ко хри­шћан­ски и је­вреј­ски по­зив:
ји по­ли­тич­ка во­ља да се зло­чин­ци из­ве­ду на њих су у по­зним го­ди­на­ма. Омла­ди­на је „Љу­би бли­жњег свог као се­бе са­мог.“ Ово
пред суд. Шта ре­ћи за то да је Ефра­им Зу­ углав­ном из ме­шо­ви­тих бра­ко­ва, и пот­пу­ је стих из То­ре и из Но­вог за­ве­та.  z

1/2010 l Двери српске l 23
ХИТЛЕР И ЗАПАД
Др Ернст Нолте

Страх и
ње­го­ве на­ме­ре
Нео­б­уз­ да­на страст об­у­хва­та Хи­тле­ра кад год је реч о
бољ­ше­ви­зму. У ње­му ви­ди до са­да нај­ра­ди­кал­ни­ји об­лик
је­вреј­ског ге­но­ци­да. Ко­ли­ко год да је Беч из­ван сва­ке сум­ње
био ва­жан за Хи­тле­ра, ипак је ве­ли­ко пи­та­ње да ли би без
ис­ку­ства бољ­ше­вич­ке ре­во­лу­ци­је и без Ди­три­ха Екар­та
по­стао она лич­ност ко­ја се исто­ри­ји на­мет­ну­ла

З а Хи­тле­ра је ка­рак­те­ри­стич­но да се
код ње­га страх не­по­сред­но пре­тва­
ра у мр­жњу. Ина­че не би мо­гао да се
на­да и да ве­ру­је, јер: „Ка­ко се не­ко ста­ње
уоп­ште мо­же из­ме­ни­ти, ако не­ма ди­рект­
ко­па­ла гроб не­мач­ком на­ро­ду. Је­вре­ји­за­
ци­ја ми­шље­ња је во­ди­ла пре­зи­ра­њу ма­ну­
ел­ног ра­да и та­ко у на­ро­ду отво­ри­ла онај
по­нор због ко­је­га је рат из­гу­бљен и ре­во­
лу­ци­ја до­жи­ве­ла успех.
функ­ци­ју: рас­тва­ра­ње, то је ње­го­во де­ло
и ње­го­ва на­ме­ра. Још го­ре сме­ра­ју они
умет­нич­ки бољ­ше­ви­ци ко­ји ли­ва­де сли­
ка­ју пла­во, не­бо зе­ле­но, обла­ке сум­пор­
но-жу­то и пу­шта­ју на во­љу сво­јој пр­ља­вој
них кри­ва­ца?” Уни­вер­зал­ни кри­вац је, као фан­та­зи­ји: они же­ле да уби­ју ду­шу на­ро­да.
што је по­зна­то, Је­вреј. Али нај­пре тре­ба, без Хитлер: Они се ни на ко­ји на­чин не раз­ли­ку­ју од
на­ро­чи­тог на­гла­ша­ва­ња узроч­них од­но­са, за све су криви Јевреји оних Је­вре­ја ко­ји ор­га­ни­зу­ју ноћ­ни жи­вот
на­бро­ја­ти оне фе­но­ме­не у ко­ји­ма Хи­тлер и све нор­мал­не оби­ча­је окре­ћу тум­бе.
ви­ди суд­бо­но­сне зна­ко­ве про­па­да­ња и ко­ји Мно­ге из­ја­ве у го­во­ри­ма и раз­го­во­ри­ма Али и не­што уда­ље­ни­је по­ја­ве се иден­
га за­то ис­пу­ња­ва­ју стра­хом. упот­пу­ња­ва­ју ову сли­ку. То што де­пер­со­ ти­фи­ку­ју као симп­то­ми де­ка­ден­ци­је. Сво­
Уну­тра­шња сна­га на­из­глед то­ли­ко моћ­ на­ли­за­ци­ја при­вре­де зна­чи је­вре­ји­за­ци­ју, јим раз­бој­нич­ким ге­слом „Сло­бод­на тр­
не пред­рат­не Не­мач­ке је — на­кон ана­ увек ће би­ти ак­ту­ел­но; ту и та­мо се оп­ту­ го­ви­на“ Је­вре­ји су уни­шти­ли сто­ти­на­ма
ли­зе у Мо­јој бор­би — пре све­га осла­бље­ жба не­по­сред­но усме­ра­ва и про­тив гра­ го­ди­на ста­бил­ну це­ну хле­ба у Ве­не­ци­ји,
на јед­ном „ко­ли­ко нео­б­уз­ да­ном то­ли­ко ђан­ства као та­квог. Ње­го­ва је ве­ли­ка исто­ и за­хва­љу­ју­ћи овом прин­ци­пу зе­мљи­ште
штет­ном ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­јом“, што је за риј­ска кри­ви­ца што се ни на ко­ји на­чин да­нас по­ста­је објект спе­ку­ла­ци­је.
по­сле­ди­цу има­ло опа­сно на­за­до­ва­ње се­ ни­је по­бри­нуо за но­во­на­ста­ли Че­твр­ти Ве­о­ма рет­ко се на­ла­зе оп­шти­је ка­рак­
љач­ког ста­ле­жа. Плем­ство ма­ча је ста­ло ста­леж. Али још го­ра од то­га је чи­ње­ни­ца те­ри­сти­ке кул­тур­ног ста­ња без не­по­сред­
иза фи­нан­сиј­ског плем­ства, али је исто то­ што је са гра­ђан­ством на власт до­шао по­ ног по­ли­тич­ког од­но­са или оп­ту­жбе, на
ли­ко ко­бан био по­вра­так лич­ног пра­ва на гре­шан део на­ро­да, ко­ме су не­до­ста­ја­ле при­мер: Не­мач­ка по­ста­је по­ла­ко објект за
по­сед у при­вре­ди и пре­лаз вла­сни­штва у „хе­рој­ске и ју­нач­ке осо­би­не“. Слој гра­ђан­ по­сма­тра­ње и раз­гле­да­ње, или: „У на­шим
ру­ке ано­ним­них ак­ци­о­нар­ских дру­шта­ва. ства на­ро­чи­то бли­зак Је­вре­ји­ма је­су ин­те­ ду­ша­ма ни­је ви­ше ни­шта чвр­сто, ни­је ви­
То је зна­чи­ло оту­ђи­ва­ње по­се­да у од­но­ лек­ту­ал­ци. Они има­ју дар да све по­бр­ка­ју ше ни­шта уко­ре­ње­но. Све је спо­ља­шње,
су на за­по­сле­не и ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ју и уне­су кон­фу­зи­ју ме­ђу нај­јед­но­став­ни­је ле­ти по­ред нас. Ми­шље­ње на­шег на­ро­да
при­вре­де. Ма­мо­ни­за­ци­ја је исто­вре­ме­но ства­ри. На­у­ка ко­ју су уста­но­ви­ли иза­зи­ва по­ста­је не­мир­но и жур­но. Цео жи­вот би­
во­ди­ла ка је­вре­ји­за­ци­ји ду­шев­ног жи­во­та нај­ве­ће ште­те, јер „оне­спо­со­бља­ва“ и по­ ва у пот­пу­но­сти рас­ки­дан, и оби­чан чо­век
и про­па­да­њу на­го­на за спа­ри­ва­њем, што спе­шу­је сла­бост. Кад би се свет пре­пу­стио ви­ше не раз­ум ­ е ин­те­ли­ген­ци­ју не­мач­ке
је на­сту­пи­ло пре не­го што се по­ја­вио си­ не­мач­ким про­фе­со­ри­ма, они би чо­ве­чан­ на­ци­је.”
фи­лис, а с њим и грех свих гре­хо­ва, упе­рен ство пре­тво­ри­ли у кре­те­не с огром­ним Очи­глед­но је да Хи­тлер сво­јом кри­ти­
„про­тив кр­ви и ра­се“. На ду­хов­ном по­љу је гла­ва­ма. ком, баш као и Мо­рас, ци­ља на про­цес
исто то­ли­ко опа­сна би­ла ку­га умет­нич­ког Је­вреј­ски ин­те­лек­ту­ал­ и­зам је про­на­шао еман­ци­па­ци­је уоп­ште. Из­ве­сно је да је
бољ­ше­ви­зма, ко­ја уме­сто ле­по­те ста­вља „еман­ци­па­ци­ју же­на“, ко­ја хо­ће да из­ме­ша реч о по­зна­тим то­по­си­ма кон­зер­ва­тив­не
ку­би­стич­ке гри­ма­се и та­ко те­жи уни­ште­ оне сфе­ре ко­је је Бог раз­дво­јио; он по­ку­ кри­ти­ке кул­ту­ре у ње­ном ан­ти­се­мит­ском
њу осно­ва кул­ту­ре. У ње­го­вом су­сед­ству ша­ва да оства­ри чак та­ко лу­де по­ду­хва­те об­ли­ку, и у њи­ма ни­је по­треб­но тра­жи­ти
је ли­бе­рал­на штам­па сво­јим за­ла­га­њем за као што је еман­ци­па­ци­ја цр­на­ца, дре­су­ра ни­ка­кву ли­те­рар­ну ори­ги­нал­ност у фор­
то­ле­ран­ци­ју и де­мо­кра­ти­ју, као и сво­јом по­лу­мај­му­на. Гор­ка кри­тич­ност ин­те­лек­ му­ла­ци­ји. Али се мо­же по­ста­ви­ти пи­та­ње
ла­жном бор­бом про­тив „ми­ли­та­ри­зма“ ту­а­ла­ца не­ма ни­ка­кву дру­штве­но ко­ри­сну да ли је ика­да не­ки прак­тич­ни по­ли­ти­чар

24 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Антијеврејски графити у Аустрији Спаљена синагога у Берлину 1938.

од зна­ча­ја та­ко че­сто и из­ри­чи­то из­ра­жа­ ту­ма­че­ња је­вреј­ске сек­су­ал­но­сти у Мо­јој ко, мо­гао да на­зна­чи да бољ­ше­ви­зам сма­
вао уве­ре­ња ова­кве вр­сте. Си­гур­но је да је бор­би под­се­ћа­ју на Lan­ca cu Li­ben­fel­sa и тра по­бу­ном (на чи­јем че­лу сто­је Је­вре­ји)
Хи­тлер ори­ги­на­лан са сво­јом пот­пу­но мо­ ука­зу­ју на озло­гла­ше­ног Штрај­хе­ро­вог Ју­ сло­је­ва ни­же ра­се про­тив сво­јих го­спо­да­
но­ма­ни­ја­кал­ном упор­но­шћу ко­јом тра­жи ри­шни­ка. ра, и то по­бу­ном ко­ја је без­вре­ме­на по­ја­
„узроч­ни­ка“ свих за­стра­шу­ју­ћих до­га­ђа­ја Нео­бу­ ­зда­на страст об­у­хва­та Хи­тле­ра ва, и да би се мо­гле по­ву­ћи не­ке па­ра­ле­ле
и сва­ки пут га ви­ди ис­кљу­чи­во у Је­вре­ју. кад год је реч о бољ­ше­ви­зму. У ње­му ви­ из­ме­ђу да­на­шњег вре­ме­на и епо­хе па­да
ди до са­да нај­ра­ди­кал­ни­ји об­лик је­вреј­ Ри­ма. Али да је за ње­га апо­стол Па­вле за­и­
Ме­ђу­на­род­но је­вреј­ство ског ге­но­ци­да. Ко­ли­ко год да је Беч из­ван ста, као у оном спи­су, увек био цен­трал­на
сва­ке сум­ње био ва­жан за Хи­тле­ра, ипак је фи­гу­ра је­вреј­ског бољ­ше­ви­зма (као и за
Сво­ђе­ње сло­је­ви­тих про­це­са ви­со­ког ве­ли­ко пи­та­ње да ли би без ис­ку­ства бољ­ Мо­ра­са), то је ко­нач­но до­ка­за­ло тек пр­во
сте­пе­на ну­жно­сти на јед­ног је­ди­ног и ше­вич­ке ре­во­лу­ци­је и без Ди­три­ха Екар­та об­ја­вљи­ва­ње Раз­го­во­ра за сто­лом.
ви­дљи­вог узроч­ни­ка увек зна­чи не­дво­ (ко­ји му је очи­глед­но на нај­им­пре­сив­ни­ји
сми­сле­ну сим­пли­фи­ка­ци­ју и нај­че­шће на­чин про­ту­ма­чио ову ре­во­лу­ци­ју) по­стао О Апостолу Павлу
ње­го­во не­из­мер­но пре­це­њи­ва­ње. Та­ко она лич­ност ко­ја се исто­ри­ји на­мет­ну­ла.
о ак­тив­но­сти Је­вре­ја у при­вре­ди ка­же Крај оне кон­струк­ци­је у Мо­јој бор­би је ве­ Па­вле је, та­ко ов­де пи­ше, од иде­је Хри­
сле­де­ће: „Он све те­ме­љи­ти­је уни­шта­ва ро­ват­но нај­не­по­сред­ни­ји из­раз по­ла­зне ста, ко­ји је био ари­је­вац, на­пра­вио по­ла­
осно­ве јед­не за на­род уисти­ну ко­ри­сне те­зе ње­го­вог по­ли­тич­ког де­ло­ва­ња: „Са­да зи­шну иде­ју за ро­бо­ве свих вр­ста про­тив
при­вре­де. За­о­би­ла­зним пу­тем ак­ци­је он по­чи­ње по­след­ња ве­ли­ка ре­во­лу­ци­ја. Ти­ го­спо­да­ра и њи­хо­вог ауто­ри­те­та. Па­вло­
ула­зи у кр­во­ток на­ци­о­нал­не про­дук­ци­је, ме што за­до­би­ја по­ли­тич­ку моћ он од­ба­ ва ре­ли­ги­ја, ка­сни­је на­зва­на хри­шћан­
пре­тва­ра је у ку­пов­ни објект не­по­ште­ цу­је и по­след­ње ма­ске ко­је је још но­сио. ством, ни­је ни­шта дру­го не­го да­на­шњи
не тр­го­ви­не и та­ко пред­у­зе­ћи­ма оти­ма Од де­мо­крат­ског на­род­ног Је­вре­ја по­ста­ ко­му­ни­зам. Ово хри­шћан­ство је нај­те­жи
осно­ве за лич­ну имо­ви­ну. Тек та­да сту­па је кр­ва­ви Је­вреј и на­род­ни ти­ра­нин. У не­ уда­рац ко­ји је ика­да по­го­дио чо­ве­чан­
из­ме­ђу по­сло­да­ва­ца и рад­ни­ка оно уну­ ко­ли­ко го­ди­на по­ку­ша­ва да ис­тре­би но­си­ ство. Оно је уни­шти­ло рим­ско цар­ство, а
тра­шње оту­ђе­ње ко­је ка­сни­је во­ди ка о­це на­род­не ин­те­ли­ген­ци­је оти­ма­ју­ћи од по­сле­ди­ца то­га је би­ла ноћ што је тра­ја­
кла­сном ра­сло­ја­ва­њу.” Или, при­ме­ра ра­ на­ро­да њи­хо­во при­род­но ду­хов­но вођ­ ла сто­ле­ћи­ма. Хри­шћан­ство је прет­ход­ни
ди, Хи­тлер у јед­ном од сво­јих ра­них го­во­ ство чи­ни их зре­лим за ро­бов­ску суд­би­ну об­лик бољ­ше­ви­зма, бољ­ше­ви­зам је из­да­
ра по­ста­вља пи­та­ње: „Ко је за­и­ста но­си­ стал­ног угње­та­ва­ња. Нај­у­жа­сни­ји при­мер нак хри­шћан­ства — и обо­је су из­ми­шљо­
лац огра­ни­ча­ва­ња на­та­ли­те­та и ми­сли о ове вр­сте пру­жа Ру­си­ја... Крај ни­је, ме­ђу­ ти­не Је­вре­ја ра­ди пре­о­бра­ћа­ња дру­штва.
исе­ља­ва­њу? Ме­ђу­на­род­но је­вреј­ство.” тим, са­мо крај сло­бо­де на­ро­да ко­је Је­вреј Хри­шћан­ство је уни­шти­ло ве­дри и ја­сни
Оту­да ни­ма­ло чуд­но не зву­чи чу­до­ви­ угње­та­ва, не­го и крај овог на­род­ног па­ра­ ан­тич­ки свет, бољ­ше­ви­зам се спре­ма да
шна те­за да је Је­вреј тај „ко­ји у сво­јим ру­ зи­та са­мог. На­кон смр­ти жр­тве уми­ре пре уни­шти власт бе­ле ра­се у све­ту. Бун­тов­
ка­ма др­жи кон­це суд­би­не чо­ве­чан­ства“. или ка­сни­је и вам­пир.” ник од ју­че се зо­ве Ша­ул, бун­тов­ник од
Али та те­за по­ка­зу­је шта се под­ра­зу­ме­ва У Екар­то­вом спи­су је, ме­ђу­тим, Хи­тлер да­нас Мар­до­хаи.
под „Је­вре­јом“: на­и­ме, сам про­цес исто­ри­ Ле­њи­но­вом бољ­ше­ви­зму као узрок прет­ Из­ве­сно је да су ове ми­сли у те­ор­ ет­ском
је. И са­свим у хо­ри­зон­ту овог из­јед­на­ча­ва­ по­ста­вио је­дан дру­ги бољ­ше­ви­зам, на­и­ сми­слу све са­мо не ори­ги­нал­не. Из­ве­сно
ња кре­та­ли су се они ра­ни раз­го­во­ри са ме, Мој­си­јев: из­ме­ђу ова два бољ­ше­ви­зма је да не про­би­ја­ју хо­ри­зонт „укуп­не ан­
Ди­три­хом Екар­том. ста­вље­на је исто­ри­ја и ту­ма­че­на као бор­ ти­се­мит­ске ли­те­ра­ту­ре“ чи­јим се по­зна­
Од суп­тил­но­сти и ди­фе­рен­ци­ра­но­сти ба из­ме­ђу два прин­ци­па, та­ко што су по­ ва­њем Хи­тлер још ра­но хва­ли­сао. Али
Мо­ра­со­вог уче­ња о не­при­ја­те­љи­ма, Хи­ је­ди­нач­ни исто­риј­ски фе­но­ме­ни до­би­ја­ли упра­во из овог аспек­та ука­зу­ју на ве­о­ма
тлер је, да­кле, био ве­ом ­ а да­ле­ко. Као во­ сво­је ме­сто и би­ва­ли оце­њи­ва­ни по свом уоч­љи­ву и ка­рак­те­ри­стич­ну цр­ту, на­и­ме
ђа со­ци­јал­де­мо­кра­ти­је још ра­но је от­крио од­но­су пре­ма овим прин­ци­пи­ма. О овом да мр­жњи про­тив хри­шћан­ства од­го­ва­ра
Је­вре­је. Је­вреј мо­же са­мо да хва­ли пар­ла­ го­ње­њу не­при­ја­те­ља кроз исто­ри­ју, ко­је уз­ди­за­ње рим­ске цр­кве као ви­да вла­да­ви­
мент: уста­но­ву ко­ја је „пр­ља­ва и не­и­сти­ код Мо­ра­са за­у­зи­ма то­ли­ко мно­го про­ не. И Хи­тлер ис­ка­зу­је, пре­ма то­ме, уче­ње
ни­та као и он сам“. Све оно што се у све­ту сто­ра, у Хи­тле­ро­вим де­ли­ма, они­ма од­ре­ о исто­риј­ским по­ја­ва­ма не­при­ја­те­ља ко­ји
до­га­ђа на ште­ту Не­мач­ке има је­дан те исти ђе­ним за јав­ност, не­ма пу­но ре­чи. Ка­ко би иза­зи­ва страх и ко­ји за­слу­жу­је мр­жњу, и
ко­рен: бу­ду­ћи да су обо­је је­вреј­ски, марк­ у про­те­стант­ској Не­мач­кој смео да обе­ло­ то уче­ње са­свим од­го­ва­ра Мо­ра­со­вој док­
си­зам мо­же да бу­де ју­ри­шна че­та ме­ђу­на­ да­ни оно схва­та­ње ре­фор­ма­ци­је ко­је му три­ни, иако је мно­го јед­но­став­ни­је.
род­ног бер­зан­ског ка­пи­та­ла. Ако је Мо­ при­пи­су­је Екарт? А и Не­мач­ка је до го­ди­
рас ме­ђу број­ним не­при­ја­те­љи­ма из­ве­сну не 1945. би­ла су­ви­ше хри­шћан­ска да би се Извор:
пред­ност да­вао Је­вре­ји­ма, то је код Хи­тле­ и нај­моћ­ни­ји чо­век у не­мач­кој исто­ри­ји Ернст Нолте,
ра до­ве­де­но до крај­но­сти и исто­вре­ме­но ика­да усу­дио да апо­сто­ла Па­вла јав­но на­ „Фашизам у својој епохи“, Просвета,
спу­ште­но на нај­ни­жу ле­стви­цу. Хи­тле­ро­ва зо­ве бољ­ше­ви­ком. Је­ди­но је, не та­ко рет­ Београд, 1990, стр. 404-409

1/2010 l Двери српске l 25
Пророчка писма ­
Иве Андрића ­
Фашистичка ­
револуција
Од­мах ва­ља ре­ћи да су сред­ства ко­ји­ма се слу­жио фа­ши­зам ­
у одб­ра­ни по­сто­је­ћег ре­да би­ла још мно­го да­ље од за­ко­на ­
и ци­ви­ли­зо­ва­них оби­ча­ја не­го она ко­ји­ма се слу­жио ­
со­ци­јал­ко­му­ни­зам до ма­ло­час

И з­ван Ита­ли­је по­сто­ји да­нас, на­ро­чи­то у ши­ро­ким сло­је­ви­
ма, јед­но ра­ши­ре­но и упро­ште­но ми­шље­ње о фа­ши­зму,
о си­ла­ма ко­је га кре­ћу и ци­ље­ви­ма за ко­ји­ма иде. Као у
све до­га­ђа­је и по­кре­те и у ње­га свак уно­си сво­је те­жње и сво­је
осе­ћа­је. За јед­не, то је сви­ре­па ре­ак­ци­ја и сле­пи те­рор пла­ће­
на­ли­зам са ин­тран­си­гент­ним на­ци­о­на­ли­змом кон­зер­ва­тив­них
кру­го­ва. Од то­га до­ба они иду за­јед­но док се по­све не из­гу­бе је­
дан у дру­гом.
Али на­гли раз­мах со­ци­ја­ли­зма ко­ји се ја­вља не­по­сред­но по­
сле ра­та, ба­ца за не­ко вре­ме пот­пу­но у сен­ку ин­тер­вен­ци­о­ни­сте
них бан­да у слу­жби ка­пи­та­ли­зма и ми­ли­та­ри­зма. За дру­ге, то је и њи­хо­ве ци­ље­ве.
ве­ли­чан­ствен ре­волт на­ци­о­нал­не све­сти и про­све­ће­них кла­са За­мо­ре­не ра­том и раз­о­ча­ра­не сум­њи­вим пло­до­ви­ма сум­њи­
про­ти без­ум­ном цр­ве­ном те­ро­ру за­ве­де­них ма­са и мо­сков­ских ве ита­ли­јан­ске по­бе­де, ма­се ли­стом гр­ну у со­ци­ја­ли­стич­ке ор­га­
аги­та­то­ра. На­рав­но да је фа­ши­зам и јед­но и дру­го – по ма­ло, али ни­за­ци­је. У по­мет­њи иде­ја и еко­ном­ским те­шко­ћа­ма без кра­ја,
он је уз то плод мно­гих и ра­зно­род­них ути­ца­ја ко­ји се пот­пу­но со­ци­ја­ли­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је се стре­ло­ви­то уве­ћа­ва­ју по бро­ју
из­ми­чу ка­лу­пи­ма и де­ви­за­ма ши­ро­ких ма­са ко­је су скло­не чла­но­ва. У њи­ма „пред­рат­ни“ со­ци­ја­ли­сте са утвр­ђе­ним ре­дом
ге­не­ра­ли­са­њу. иде­ја и ду­го­го­ди­шњим ор­га­ни­за­циј­ским вас­пи­та­њем, оста­ју у
По свом по­ре­клу фа­ши­зам је не­сум­њи­во ре­во­лу­ци­о­нар­не ма­њи­ни пре­ма сто­ти­на­ма хи­ља­да но­вих чла­но­ва ко­ји до­ла­зе
при­ро­де. Он по­ти­че, за­пра­во, још из го­ди­не 1914, до­ба огор­че­не раз­о­ча­ра­ни и жељ­ни чу­да.
бор­бе из­ме­ђу ин­тер­вен­ци­о­ни­ста и не­у­тра­ли­ста. Нај­о­длуч­ни­ји Ту по­чи­ње „ми­ра­ку­ли­стич­ка“ так­ти­ка ита­ли­јан­ског со­ци­ја­ли­
ин­тер­вен­ци­о­ни­сти би­ли су упра­во љу­ди ко­ји су се или раз­ви­ли зма и хи­пер­тро­фи­је сна­ге ко­ју је по­чео да зло­у­по­тре­бља­ва пре
или уско­чи­ли из со­ци­ја­ли­стич­ких ре­до­ва (Бисолати, Мусолини). не­го је мо­гао да је упо­тре­би.
Ин­тер­вен­ци­о­ни­сти су на свет­ски рат гле­да­ли као на ре­во­лу­ци­ Ко је био 1919, 1920. и 1921. у Ита­ли­ји то­ме је до­бро по­зна­
о­на­ран фе­но­мен и од уче­ство­ва­ња Ита­ли­је у ње­му оче­ки­ва­ли та она раз­дра­жљи­ва и те­шка ат­мос­фе­ра у ко­јој се кре­тао јав­ни
убр­зан про­цес осве­ште­ња ни­жих кла­са и пу­ну еман­ци­па­ци­ју и при­ват­ни жи­вот те зе­мље. Из­бо­ри су, јед­ни за дру­гим, да­ва­ли
про­ле­та­ри­ја­та. He тре­ба за­бо­ра­ви­ти да је Мусолинијев лист „Po­ пле­би­сци­тар­ну ве­ћи­ну со­ци­ја­ли­сти­ма. Ma­ce су у но­вој пси­хо­зи
po­lo d’ Ita­lia“ за вре­ме це­лог ра­та с по­но­сом но­сио нат­пис „Со­ци­ ко­ја ни­је не­го на­лич­је рат­не пси­хо­зе. Штрај­ко­ви се хи­ља­де по
ја­ли­стич­ки днев­ник“. Го­ди­не 1918. иш­че­за­ва тај нат­пис. Ита­ли­ји и чи­не и она­ко те­жак жи­вот не­мо­гу­ћим. Све што под­
Под крај ра­та на­ста­је пре­ви­ра­ње ме­ђу ин­тер­вен­ци­о­ни­сти­ се­ћа на тек ми­ну­ли рат про­го­ни се огор­че­ном по­ру­гом и ор­га­
ма. Бисолати, са сво­јом гру­пом, оста­је ве­ран пр­вот­ним ци­ље­ ни­зо­ва­ним бој­ко­том. Ме­да­ље се са­кри­ва­ју. Рат­на за­слу­га по­ста­је
ви­ма (и ако убла­же­ним) и, по свр­шет­ку ра­та, за­сту­па по­ли­ти­ку сра­мо­та. У про­вин­ци­ји се „цр­ве­не ба­ро­ни­је“ оти­ма­ју вла­сти ко­ја
Вилсонове пра­вед­но­сти и рим­ског пак­та, уме­ре­ну, ми­ро­љу­ не­ма сна­ге ни да за­шти­ти сво­је ор­га­не. Же­ле­зни­ча­ри кон­тро­ли­
би­ву и де­мо­крат­ску. Дру­ги, ве­ћи, део ин­тер­вен­ци­о­ни­ста (са Д шу во­зо­ве и за­у­ста­вља­ју их на сред пру­ге чим ви­де да у њи­ма
Анунцијем и Мусолинијем) оштро ре­а­гу­је на де­мо­крат­ски мир има жан­дар­ма. Др­жа­ва на то ре­а­ги­ра та­ко – да жан­дар­ме пре­
„од­ри­ца­ња“ по ко­ме Ита­ли­ја оста­је без при­зна­ња за ње­но дра­го­ во­зи ка­ми­о­ни­ма. Углед та­кве др­жав­не вла­сти па­да, на­рав­но, из
це­но уче­ство­ва­ње и без пра­вед­на уде­ла у по­бе­ди. Ту се по пр­ви да­на у дан. Пар­ла­мент је ту­жна ко­пи­ја ста­ња у зе­мљи. Не­за­до­
пут до­ди­ру­је по свом по­ре­клу ре­во­лу­ци­о­нар­ни ин­тер­вен­ци­о­

26 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
вољ­ство је оп­ште и свак оче­ку­је да бар ре­во­лу­ци­о­нар­на олу­ја ред­ни оп­штин­ски из­бо­ри да­ли су до­ду­ше, по за­ко­ну ус­тра­ја­но­
олак­ша ат­мос­фе­ру. сти ма­са, опет знат­ну ве­ћи­ну со­ци­јал-ко­му­ни­сти­ма, али је ве­ра
У са­мој со­ци­ја­ли­стич­кој пар­ти­ји и по­ред днев­ног при­ти­ца­ња у ско­ру ре­во­лу­ци­ју би­ла де­фи­ни­ти­во по­др­ма­на, и ре­ак­ци­ја се
сна­га, осе­ћа се те­жак уну­тар­њи рас­цеп ко­ји ко­чи сва­ку ак­ци­ју по­ма­ља­ла. Со­ци­ја­ли­зам је на­ста­вљао сво­ју уло­гу, али то је би­ла
ве­ћег сти­ла. Она ми­ра­ку­ли­стич­ка ле­ви­ца све ви­ше хва­та ма­ха у уло­га тра­гич­ног ју­на­ка ко­ји, сло­мљен у се­би, на­ста­вља још је­
пар­тиј­ском вод­ству и за­љу­ља­ним ма­са­ма. До­ла­зи до отво­ре­ног дан цео чин да се кре­ће али свр­ше­так му ни­је те­шко пред­ви­де­
екс­о­ду­са ко­му­ни­ста, па до де­ле­ња пар­ти­је на гру­пе и ни­ан­се. ти. Ре­ак­ци­ја је би­ла не­ми­нов­на али њу ни­је пре­у­зе­ла ни од­већ
Ре­во­лу­ци­ја се обе­ћа­је на утвр­ђе­не ро­ко­ве. „Од­се­ци­те ми гла­ву ком­про­ми­то­ва­на др­жав­на власт, ни на­ци­о­на­ли­стич­ка стран­ка.
ако у ју­ну не бу­де ре­во­лу­ци­ја!“ го­во­ри­ло се 1920. по збо­ро­ви­ Оно што је про­ме­ни­ло сра­змер сна­га, што је по­кре­ну­ло ан­ти­
ма. Кад су по­ста­вље­ни ро­ко­ви до­ла­зи­ли а го­вор­ни­ци са­мо по­ бољ­ше­вич­ку офан­зи­ву у Ита­ли­ји и ко­нач­но, ство­ри­ло усло­ве
ја­ча­ва­ли ре­то­ри­ку, у ма­са­ма се по­че­ла по­ла­ко ко­ле­ба­ти ве­ра у за ре­жим ко­ји да­нас вла­да ни­су би­ли ста­ро­вич­ња­ци, иде­о­ло­зи
цр­ве­но чу­до. ни гор­љи­ви ви­ши офи­ци­ри из на­ци­о­на­ли­стич­ке стран­ке. Кад
Ме­ђу­тим су пар­тиј­ски кон­гре­си би­зан­тин­ском ин­тран­си­гент­ се 1921. у не­ко­ли­ко на­вра­та го­во­ри­ло о др­жав­ном уда­ру и вој­
но­шћу и же­сти­ном рас­пра­вља­ли о на­чи­ну на ко­ји ће се про­ве­ ној дик­та­ту­ри ко­ју би во­ди­ли Дуче д' Аоста и Д' Анунцио, сви
сти до­ла­зак про­ле­та­ри­ја­та на власт, о си­ли и оправ­да­но­сти си­ по­зна­ва­о­ци при­ли­ка су са сме­шком до­че­ки­ва­ли та­кве ве­сти.
ле, о 21 тач­ци из Мо­скве. Та­ко је итал. со­ци­ја­ли­зам гу­био сво­ју Ма ка­кав об­лик узе­ла да­на­шња дик­та­ту­ра Бенита Мусолинија,
ча­со­ви­ту, ве­ли­ку сна­гу и дра­го­це­но вре­ме у ма­гло­ви­тим од­лу­ чи­ње­ни­ца је не­по­бит­на и зна­чај­на да ита­ли­јан­ски кон­зер­ва­
ка­ма и сит­ним чар­ка­њи­ма и клао бур­жо­а­зи­ју ту­пим но­жем, док тив­ни и ка­то­лич­ки на­ци­о­на­ли­зам ни­је на­шао од­зи­ва у ма­са­ма и
је ни­је до­вео до оча­ја и екс­пло­зи­је у без­ум­ну ре­ак­ци­ју. ни­је по­бе­дио, не­го je и сам ап­сор­бо­ван од јед­ног по­кре­та чи­ји
У сеп­тем­бру 1920. до­ла­зи до пр­вог ве­ћег ре­во­лу­ци­о­нар­ног су осно­ви би­ли мно­го ши­ри, раз­ло­зи мно­го ре­ал­ни­ји и сред­
исту­па рад­нич­ких ма­са: ме­та­лур­гиј­ски рад­ни­ци оку­пи­ра­ју фа­ ства „са­вре­ме­ни­ја“.
бри­ке. Али тај по­јав ко­ји је иза­звао ве­ли­ку за­бри­ну­тост у Евро­ Већ у про­ле­ћу 1919. по Ита­ли­ји се ор­га­ни­зу­ју Удру­же­ња Бо­
пи и Ита­ли­ји, окре­нуо се у пр­ви ја­сан и не­сум­њив симп­том ре­ ра­ца. Пре­ма цр­ве­ној бу­ји­ци то су би­ли ма­ло­број­ни ну­кле­у­си
во­лу­ци­о­нар­не не­мо­ћи и без­из­глед­но­сти. оних ко­ји су рат хте­ли и у ње­му уче­ство­ва­ли, и у ра­ту и по­бе­ди
При­себ­ност и мир ве­ли­ког сем­пли­фи­ка­то­ра Гиолитиа, и ха­ гле­да­ли је­дан услов за раз­вој на­ци­о­нал­них сна­га и вред­но­сти.
млет­ска нео­д­луч­ност и све ве­ћа по­це­па­ност со­ци­ја­ли­стич­ког Бе­сно со­ци­ја­ли­стич­ко ни­по­до­шта­ва­ње ра­та и вој­ске ко­ја га је
вод­ства до­при­не­ли су мно­го да се овај рад­нич­ки по­крет, по­чет во­је­ва­ла, Нитијева ам­не­сти­ја вој­них бе­гу­на­ца, сит­на и круп­на
са за­но­сом и ве­ли­ким на­да­ма, свр­шио обич­ном по­ви­ши­цом на­си­ља ан­ти­ми­ли­та­ри­стич­ки рас­по­ло­же­них ма­са, све је то иза­
пла­те и илу­зор­ним обе­ћа­њем ра­де­нич­ке кон­тро­ле. У фа­бри­ке зва­ло ду­бо­ко и ако ча­со­ви­то не­моћ­но огор­че­ње у тој ма­њи­ни
су се вра­ти­ли соп­стве­ни­ци, укло­ње­не су ба­ри­ка­де и спу­ште­не ко­ја je у ра­ту уло­жи­ла све сво­је енер­ги­је и у по­бе­ду све сво­је
цр­ве­не за­ста­ве. Ве­ли­ко и но­во раз­о­ча­ра­ње у ма­са­ма. Ре­во­лу­ на­де, а сад се на­шла осра­мо­ће­на, оста­вље­на и над­ви­ка­на од
ци­ја, ко­ја је из­гле­да­ла си­гур­на као су­тра­шњи дан, ука­зи­ва­ла се пре­вр­тљи­вих ма­са.
да­ле­ка и те­шка. A у очи­ма гра­ђа­ни­на ко­ји је већ био при­пра­ван У 1919. фор­му­ли­сан про­грам Fa­scia но­си још пу­не ка­рак­те­ри­
на нај­го­ре, по­чео је да спла­шња­ва ре­во­лу­ци­о­нар­ни ба­ук. На­ сти­ке сво­га ре­во­лу­ци­о­нар­ног по­ре­кла и вид­но под­ле­же ути­

1/2010 l Двери српске l 27
To је би­ла мрач­на, су­ро­ва ре твр­ди да је „фа­ши­зам у по­след­ње две го­ди­не во­дио сво­ју
бор­бу са 99% из­гле­да на по­бе­ду“.
про­вин­ци­ја ко­ја је до­шла у Со­ци­ја­ли­сти су ис­пр­ва од­го­ва­ра­ли не ма­ње кр­ва­вим и сви­ре­
Рим жељ­на бор­бе и вла­сти; пим ис­па­ди­ма, али је њи­хо­ва обра­на оста­ла дез­ор­га­ни­зо­ва­на
и по­је­ди­нач­на и њи­хов от­пор је све ви­ше сла­био. Та­ко се хи­
то је би­ло на­лич­је ко­му­ни­зма сто­ри­ја опет јед­ном на­ша­ли­ла. Док су со­ци­ја­ли­сти во­ди­ли ду­ге
ко­ји ни­је ус­пео, ди­ску­си­је и ре­фе­рен­ду­ме „за упо­тре­бу си­ле“ или про­ти њој, до­
тле је јед­на од­луч­на и без­об­зир­на ма­њи­на ље­ва­ла жи­ву крв и
на­је­зда фу­ка­ре и ско­ро­је­ви­ћа не­ум­ о­љив пе­тро­леј.
Па­лан­ка, за­ва­ђе­на и сит­ни­ча­ва као сву­да у све­ту, на­шла је
у но­вим бор­ба­ма јед­ну по­лу­за­ко­ни­ту, но­ву фор­му­лу за сво­је
ста­ре мр­жње и зле ин­стинк­те. За­јам­че­на нео­д­го­вор­ност и не­
ка­жњи­вост ма ка­квог на­си­ља и култ то­ља­ге (опе­ва­ног „man­ga­
ца­ју ре­во­лу­ци­о­нар­ног вре­ме­на у ком је са­ста­вљен. Ту се н. пр. nel­la“) и brow­nin­ga при­вла­чио је јед­на­ко ро­ман­тич­не мла­ди­ће
пред­ви­ђа уки­да­ње се­на­та, са­зи­ва­ње јед­не На­род­не Скуп­шти­не и кри­ми­нал­не ти­по­ве.
на 3 го­ди­не, ко­ја ће од­ре­ди­ти об­лик вла­да­ви­не, де­ли­мич­на на­ Ко је у но­вем­бру 1921, за фа­ши­стич­ког кон­гре­са у Ри­му ви­
ци­о­на­ли­за­ци­ја ин­ду­стри­је, ре­ви­зи­ја рат­них уго­во­ра и ли­фе­ра­ дио њи­хо­ве по­вор­ке ка­ко, у цр­ним ко­шу­ља­ма са мр­твач­ким
ци­ја, 85% по­ре­за на рат­ну до­бит итд. Али вре­ме им још за ду­го гла­ва­ма, раз­ба­ру­ше­не ко­се и па­рад­на ко­ра­ка, про­ла­зе мир­ним
ни­је по­вољ­но. Рат је у ма­са­ма и од­већ омра­жен. Из­бо­ри 1919. рим­ским ули­ца­ма, тај је у њи­ма мо­гао да чи­та по­ре­кло и пут фа­
по­ка­зу­ју ма­ло­број­ност Fa­scia и уса­мље­ност њи­хо­вих во­ђа. ши­зма. Из­у­зи­ма­ју­ћи по ко­јег оду­ше­вље­на и бра­да­та про­фе­со­
Ме­ђу­тим до­га­ђа­ји су се раз­ви­ја­ли ка­ко смо на­пред при­ка­за­ ра и га­здин­ске си­но­ве, и сту­ден­те с на­о­ча­ри­ма, све су то би­ла
ли. У ма­са­ма је сла­би­ла ве­ра у ре­во­лу­ци­ју. Услед не­сра­зме­ра из­ бру­тал­на, не­ин­те­ли­гент­на ли­ца ви­ол­ ент­них па­ла­нач­ких ти­по­ва.
ме­ђу ре­чи и де­ла све је вид­ни­је би­ва­ло „уну­тар­ње рас­тва­ра­ње Го­ло­гла­ви, бле­ди и мо­дри од сту­де­ни, у не­ком бе­сном за­но­су
со­ци­ја­ли­зма“. Та­да на­сту­па хи­сто­рич­ки мо­ме­нат за оне сме­ле и они су но­си­ли сво­је за­ста­ви­це и сво­је ка­рак­те­ри­стич­не па­ро­
огор­че­не, ве­ћи­ном еко­ном­ски по­др­ма­не и не­збри­ну­те ма­њи­не ле („Me ne fre­go!“ „Dis­pe­ra­ta“) и ма­ха­ли чво­ра­стим то­ља­га­ма или
ин­тер­вен­ци­о­ни­ста, рат­ни­ка, сту­де­на­та, бив­ших офи­ци­ра, иде­а­ про­стим ко­ма­ди­ма не­из­ра­ђе­на гво­жђа и оло­ва, ко­ји су очи­то
ли­ста и ви­ол­ ент­них ти­по­ва, жар­ких па­три­о­та и ма­гло­ви­тих ре­ би­ли по­све­ће­ни тра­ди­ци­јом мно­гих туч­ња­ва. To је био све го
во­лу­ци­о­на­ра, ко­ји су се у про­ле­ћу 1919. би­ли ор­га­ни­зо­ва­ли у ту­ци­брат.
Fa­sci ita­li­a­ni di com­bat­ti­men­to. Te иде­ал­ и­стич­ке ма­њи­не, до са­да To је би­ла мрач­на, су­ро­ва про­вин­ци­ја ко­ја је до­шла у Рим
сла­бе бро­јем и сред­стви­ма, до­би­ва­ју не­на­да­ну по­моћ. жељ­на бор­бе и вла­сти; то је би­ло на­лич­је ко­му­ни­зма ко­ји ни­је
Осе­ћа­ју­ћи да ре­во­лу­ци­о­нар­ни за­нос ма­са сла­би, ја­вља се у ус­пео, „гр­ја­ду­шчиј хам“, на­је­зда фу­ка­ре и ско­ро­је­ви­ћа.
се­вер­ној Ита­ли­ји, у аграр­ним про­вин­ци­ја­ма, где је цр­ве­ни те­ У пр­вом че­тве­ро­ре­ду тих буч­них и бес­крај­них по­вор­ки по­
рор зе­мљо­рад­нич­ких ли­га нај­же­шћи, на­гла ре­ак­ци­ја. По­сед­ ка­за­ли су ми јед­ног чо­ве­ка о ком се до тад ма­ло го­во­ри­ло. У
ни­ци, сит­не и круп­не га­зде и по­сло­дав­ци сва­ке ру­ке по­ма­жу, там­но-сме­ђем, ду­гач­ком ка­пу­ту, са ши­ро­ким жу­тим ли­цем и
из раз­ло­га вр­ло ма­ло иде­ал­них но­во­о­сно­ва­не fa­scie. Баш у тим жар­ким ве­ли­ким очи­ма, сту­пао је оштро и па­дао у очи сви­ма. У
аграр­ним пре­де­ли­ма ни­чу пр­ве „squ­a­dre“ за ди­рект­ну ак­ци­ју це­лој по­ја­ви би­ло је не­што су­ро­во и фра­тар­ско. To је био Бенито
про­ти со­ци­ја­ли­сти­ма, а по­сед­ни­ци огра­ни­че­ни дво­го­ди­шњим Мусолини.
стра­хо­ва­њем и так­ну­ти у ин­те­ре­се, по­ма­жу их обил­но и уче­ Ha том кон­гре­су чу­ла се о ње­му пр­ви пут реч „Du­ce“ (вођ) и
ству­ју у њи­ма че­сто и са­ми. Ме­ђу­тим др­жав­на власт по­сма­тра та­да је, бар у ши­рој јав­по­сти, пр­ви пут би­ло ја­сно да је то чо­век
ту бор­бу са не­ут­ рал­но­шћу ко­ја је ви­ше не­го бе­не­во­лент­на за ко­ји ре­пре­зен­ту­је и во­ди фа­ши­зам. Го­ди­ну да­на доц­ни­је из­ве­ла
фа­ши­зам. Та­да се­љач­ке мa­ce, нај­ма­ње све­сне, по­чи­њу да се га је та мрач­на и за­пе­ну­ша­на бу­ји­ца и учи­ни­ла го­спо­да­ром Ита­
окре­ћу фа­ши­зму истом бр­зи­ном и фа­на­ти­змом ко­јим су пре две ли­је и ње­не суд­би­не.  z
го­ди­не при­ла­зи­ле ка со­ци­ја­ли­зму. Ве­ли­ка ин­ду­стри­ја, са сво­је
стра­не бр­зо је упо­зна­ла у фа­ши­зму сред­ство и пут за осло­бо­ђе­ „Ју­го­сло­вен­ска њи­ва“, За­греб, април 1923.
ње од ко­му­ни­стич­ке мо­ре и ни­је ште­ди­ла по­ма­жу­ћи га. И фа­ши­
зам по­чи­ње да се ши­ри бр­зи­ном за­ра­зе.
Од­мах ва­ља ре­ћи да су сред­ства ко­
ји­ма се слу­жио фа­ши­зам у об­ра­ни по­
сто­је­ћег ре­да би­ла још мно­го да­ље од
за­ко­на и ци­ви­ли­зо­ва­них оби­ча­ја не­го
Бе­ни­то Му­со­ли­ни - бри­тан­ски агент
она ко­ји­ма се слу­жио со­ци­јал­ко­му­ни­ Ита­ли­јан­ски фа­ши­стич­ки дик­та­тор Бе­ни­то Му­со­ли­ни био је пред крај Пр­вог
зам до ма­ло­час. свет­ског ра­та бри­тан­ски агент, от­кри­ва на на­слов­ној стра­ни лон­дон­ски днев­ник
По­че­ле су чу­ве­не ка­зне­не екс­пе­ Гар­ди­јан. Му­со­ли­ни је упло­вио у по­ли­тич­ке во­де уз по­моћ нов­ца ко­ји му је бри­
ди­ци­је, про­тив се­ла и ва­ро­ши. Број тан­ска кон­тра­о­ба­ве­штај­на слу­жба МИ5 пла­ћа­ла, ка­ко би у ли­сту Il po­po­lo di Ita­li­ja,
рад­нич­ких до­мо­ва за­па­ље­них у јед­ ко­ји је уре­ђи­вао, об­ја­вљи­вао са­ве­знич­ку пр­о­па­ган­ду, пи­ше бри­тан­ски лист.
ној го­ди­ни пре­шао је 200. Од фа­ши­ста
про­скри­бо­ва­ни рад­нич­ки во­ђе су на­ И не са­мо то: Му­со­ли­ни­је­ви мом­ци, ита­ли­јан­ски рат­ни ве­те­ра­ни, би­ли су
пу­шта­ли сво­ја ме­ста. Су­ко­би, уби­ства спрем­ни да иза­ђу на ули­це да би “убе­ди­ли” де­мон­стран­те ко­ји су тра­жи­ли мир да
и на­си­ља сва­ке ру­ке по­ста­ла су сва­ко­ оста­ну код ку­ће, пре­нео је Би-Би-Си.
днев­на ствар. Имућ­ни­је кла­се су по­
ма­га­ле, штам­па је за­та­шка­ва­ла, а др­ Му­со­ли­ни је за сво­је услу­ге био вр­ло до­бро пла­ћен-до­би­јао је око 100 фун­ти
жав­на власт се чи­ни­ла сле­па и глу­ва, и не­дељ­но, што је ско­ро 7.000 да­на­шњих евра, пи­ше днев­ник Гар­ди­јан.
за­то ни­је мно­го кад пи­сац ове бро­шу­
14. октобар 2009. године, Daily News, Из­вор: РТС

28 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ХИТЛЕР И ЗАПАД

Проф. др Милан Петровић

Комунизам и фашизам
- идеолошке антитезе и синтезе
Хитлерову идеологију сачињавају четири компоненте –
политички дарвинизам, антисемитизам, антимарксизам,
посебно антибољшевизам, и освајање животног простора за
Немце на тлу Русије – и оне се једна у другу уклапају

К
омунизам и фашизам на први пог­ односно 1976. биле војне диктатуре које Тоталитарне диктатуре
лед представљају апсолутне суп­ су се ослањале на одређене поставке Најпознатије дефинисање тоталитарне
ротности. Два репрезентативна фа­ клерикално-фашистичке идеологије. диктатуре потиче од Карла Ј. Фридриха
шистичка режима, италијански фашизам „Чисти“ или „радикални“ фашизми, на­ и Збигњева К. Бжежинског. По њихо­
и немачки националсоцијализам (наци­ против, подразумевају присуство масов­ вом тумачењу, тоталитарна диктатура
зам), јављају се као свесне и крајње агре­ ног фашистичког покрета или партије има шест битних особина, које заједно
сивне реакције на марксизам, посебно на као носиоца монопола политичког ор­ чине тоталитарни „синдром“, а то су:
коминтерновски бољшевизам. Та реак­ ганизовања. Стога се ти режими јављају официјелна идеологија, једна странка
ција је на светском политичком плану до­ као једнопартијске диктатуре, парток­ масовног карактера коју обично води
била израз у закључењу Антикоминтерна ратије – какве су и комунистички режи­ једно лице – „диктатор“, терористичка
пакта 25. новембра 1936. између нацис­ ми. Комунизму и фашизму заједнички је полиција усмерена против читавих кла­
тичке Немачке и феудалимперијалис­ најпре тај антилиберални негативизам. са становништва, монопол над средс­
тичког Јапана. Том пакту је 6. новембра Идеолози фашизма су као битно обе­ твима масовних комуникација, монопол
1937. приступила и фашистичка Италија, лежје фашизма истицали усмереност над оружјем и централистичка контрола
а на пролеће 1939. још и Маниукуо (ма­ фашизма како против марксизма, тако и усмеравање целокупне економије.2
рионетска творевина Јапана у кинеској и против либерализма. Ј. Гебелс, нацис­ Недостатак овог схватања је одсуство
провинцији Манџурији), Мађарска и тички министар пропаганде, забележио појма тоталитаризма, што онемогућује
Шпанија, те, коначно, 25. новембра 1941, је следеће: „Упркос томе, Мусолини је по научну расправу о њему. Тоталитаризам
и Финска, Данска, Словачка, Румунија, први пут почистио марксизам из света спада у домен правне науке и опште те­
Хрватска, Бугарска и кинеска „национал­ чињеница, по први пут пружио класи­ орије државе, које не познају концепт
на влада“ у Нанкингу. чан доказ да марксизам може да буде „синдрома“, већ дају дефиниције појмова.
Врхунац фашистичке антикомунис­ превазиђен као раднички покрет, и то Тоталитаризам је најисправније дефини­
тичке реакције био је напад Немачке на полазећи не од реакционарних, већ од сати као перманентно опсадно стање.
Совјетски Савез 22. јуна 1941. Тај догађај социјалних мотива. Фашизам је био први Чињеница да се и бољшевички и фа­
је добио карактер највећег војног похода универзалнополитички процес против шистички режими несумњиво јављају
у историји човечанства и сукоб Немачке либерализма, оног духовног света пред­ као тоталитарни навела је одређени
и Италије са либералним европским става који је започео 1789. године јури­ број аутора да између њих стави знак
државама претворио у Други светски шем на Бастиљу и у тешким револуцио­ једнакости.3 Но, истоветност бољше­
рат, који је покосио више десетина мили­ нарним трзајима освојио једну земљу за визма и фашизма унутар тоталитаризма
она људских живота, али и уништио фа­ другом, да би на концу уронио народе у још увек је чисто спољашње природе.
шистичке велесиле и њихове савезнике. марксизам, демократију, анархију и клас­ Тоталитаризам као перманентно опсад­
Само две неутралне фашистичке држа­ но лудило.”1 но стање јесте форма коју могу да заоде­
ве, Шпанија и Португалија, које су успеле Али фашизам и бољшевизам нису ну садржински крајње различита држав­
да се уклопе у хладноратовску страте­ били напросто антилиберални. Они су то на уређења. Примерице, античка Спарта
гију Запада, преживеле су 1945. годину. били и у једном појачаном смислу – као је била тоталитаран град – држава, као
Могућност уклапања у фронт либерал­ тоталитарни.
них држава показује да у тим земљама 2  C. J. Friedrich/Z. K. Brzezinski, Totalitarian Dictatorship
and Autосгасу, Cambridge, Mass. 1956, 3 idd.
нису постојали „чисти“ фашистички ре­ 1  Ј. Goebbels, Der Faschismus und seine praktischen Ergeb­
nisse, Berlin 1934, cit. in: E. Nolte (ed.), Theorien über den Fas­ 3  Тамо, passim. A. Brunner, Rechtsslaat gegen Totalstaat,
жими. Португалија и Шпанија су до 1974,
chismus, 6. ed., Königstein/Ts. 1984, 314 id. Zürich 1948,1, passim, II, 11 idd.

1/2010 l Двери српске l 29
што је данас и исламско-фундамента­ је историјски позив модерног пролета­ Марксов велики ривал у револуцио­
листички Иран тоталитаран. У једном ис­ ријата... Довођење до свести данас пот­ нарном покрету, жигосао је Маркса као
торијском разматрању као што је ово та лачене класе која је позвана на акцију, ауторитарног комунисту и експонента
форма може да послужи само као оквир о условима и природи њене сопствене немачког јеврејства – хиперцентрализо­
анализе која се удубљује у свет индиви­ акције задатак је... научног социјализма.”6 вана интернационална држава за коју се
дуалних појмова. У револуционарној борби пролета­ Маркс и комунисти боре мора да има и
У почетном раздобљу покрет чији су ријата кључно питање јесте питање једну „централну банку“, која би се нала­
родоначелници и „класици“ били Маркс државе. По једном Марксовом писму зила у рукама Јевреја.12
и Енгелс био је од стране знатног дела Кугелману (Kugelmann), стару „бирок­ „Одумирање државе“ као нужан про­
својих присталица, у првом реду немач­ ратско-милитаристичку машинерију“ цес после револуционарног одузимања
ких социјалдемократа, схваћен као пуки нужно је „разбити“.7 Уместо ње биће ус­ средстава за производњу подразумева
егзекутор идеологије покрета као једи­ постављена нова држава, „диктатура да никаква револуција против државе
но исправне идеологије, због чега га је пролетаријата“, која ће свим мерама ле­ као такве неће више бити потребна.
Енгелс и назвао „научни социјализам“. гализованог насиља превести приватну Међутим, из шкртих излагања Маркса
Њена средишња тачка је неминовност својину у јавну или државну и уништити и Енгелса уопште се не види која би
револуције пролетаријата против бур­ преостале установе грађанског друшт­ то сила приморала комунистичког
жоазије, која се окончава укидањем при­ ва, остварујући уз то максималну цен­ Левијатана да без спољашње принуде
ватне својине и ишчезавањем класног трализацију и концентрацију власти; напусти историјску позорницу. Наиме,
друштва. Манифест налаже да морају да ишчезну већ би сам чин подржављења средста­
У складу са овом идејом, пролетаријат и робноновчани односи, то јест тржишна ва за производњу створио нову класну
ће бити принуђен да се организује у„кла­ привреда.8 разлику, разлику између управљача
су“ и, потом, у „политичку странку“, те да Та најапсолутнија и најтоталитарнија стварима и масе извршилаца, тим пре
као такав спроведе револуцију како држава у историји човечанства почеће што се„управљање стварима“ и„вођење
због тога што ће представљати голему после предузимања револуционарних производног процеса“ уопште не могу
већину становништва, тако и због све мера да„одумире“. Енгелс у Анти-Дирингу одвојити од владања људима. Сазнање
несносније беде у коју ће га капитализам пише: „Чим више не буде било ниједне да би дотична хипердржава остала да
неминовно гу­рати.4 Та кључна места из класе која се држи у потлачености, чим постоји и унутрашњом неминовношћу
Марксовог и Енгелсовог програмског с класном владавином и борбом за поје­ довела до стања сличног оријенталној
списа, Манифеста Комунистичке пар­ диначни опстанак која је заснована на деспотији изнео је још Бакуњин: „Речи
тије, гласе: досадашњој анархији буду одстрањене ’учени социјалист’ и ’научни социјали­
„Од свих класа које данас стоје насуп­ колизије и ексцеси што одатле произи­ зам’, које се стално срећу у радовима
рот буржоазије, једино је пролетаријат лазе, неће бити ничега више што би се и говорима Ласала (Lassalle) и Маркса,
збиља револуционарна класа... Сви до­ репримирало, што чини нужним при­ већ саме доказују да такозвана народ­
садашњи историјски покрети били су суство једне посебне репресивне силе, на држава неће бити ништа друго доли
покрети мањина или у интересу мањи­ једне државе. Први акт у коме држава крајње деспотска владавина народним
на. Пролетерски покрет је самосвестан, стварно наступа као репрезентант целог масама од стране једне нове и бројно
самосталан покрет огромне већине у друштва – узимање у посед средстава за веома мале аристократије стварних или
интересу огромне већине... Модерни производњу у име друштва - истовре­ наводних књижевника.“13
мануелни радник... уместо да се његови мено је њен последњи самосталан акт Тумачење Маркса често губи из вида
животни услови побољшавају с прогре­ као државе. Захватање државне власти компоненту дуалитста, присутну у ње­
сом индустрије, све дубље тоне испод у друштвене односе постаје на једном говом делу. Маркс је, наиме, истицао као
егзистенцијалних услова своје сопстве­ подручју за другим сувишно и онда се право доба пролетерске револуције вре­
не класе. Он постаје бедник (паупер), само од себе успављује. На место владе ме када пролетаријат постане „огромна
и беда (пауперизам) развија се много над људима (лицима) ступа управљање већина“ становништва, али он уопште
брже него становништво и богатство. стварима и вођење производних проце­ није имао ништа ни против пролетерске
И овде постаје јасно да буржоазија није са. Држава се не ’укида’ – она одумире.”9 рсиолуције коју би „превремено“ подиг­
надаље способна да буде владајућа кла­ Маркс 1846. истиче: „Трудбеничка кла­ ла и партија мањинског пролетаријата.
са у друштву, те да своје егзистенцијалне са поставиће у току развитка на место Поприште такве револуције је за њега
услове намеће друштву као доминан­ старог грађанског друштва једну асо­ и Енгелса била у првом реду Русија. У
тан закон. Она је неспособна да влада цијацију која искључује класе и њихову предговору руском издању Манифеста,
зато што није у стању да обезбеди свом супротност и неће више бити никакве из 1882, класици марксизма пишу: „А сад
робу егзистенцију унутар свог робовлас­ збиљске политичке власти.”10 Русија! Током револуције од 1848–49. го­
ништва... Друштво не може дуже да живи Концепт „одумирања државе“ био је дине нису само европски принчеви, него
под том буржоазијом, другим речима, управљен против анархиста, посебно такође и европска буржоазија, нашли
њена егзистенција је надаље неспојива Бакуњина. Бакуњин је проповедао да спас од пролетаријата побудивши Русију
са друштвом.”5 радничко сељачке револуционарне да интервенише. Цар је био прокламо­
Енгелс додаје: „Претварајући све више масе треба да пре и изнад свега униште ван главом европске реакције. Данас је
и више велику већину становништва у државу, што би за последицу имало и он у Гатчини заробљеник револуцио­
пролетере, капиталистички начин про­ нестанак права својине.11 Рус Бакуњин, нарног рата, а Русија образује авангарду
изводње ствара (политичку) снагу која је 6  F. Engels, Die Entwicklung des Sozialismus vonder Utopie
(!) револуционарне акције у Европи.“14
принуђена, под претњом да буде кажње­ zur Wisscnschaft, Berlin, l907, 48, 54.
на про-пашћу, да тај преврат изведе... 7  Neue Zeit, XX, 1, 707. Schriften, ed. H. Stuke, Frankfurt-Berlin-Wien 1972, 246
Спровођење тог дела које ослобађа свет 8  Communist Manifesto, 145. idd, 249.

4  Communist Manifesto. Socialist Landmark, London 9  F. Engels,Anti-Dühring, Berlin 1952, 347 id. 12  Тамо, 401.
1948, 137 idd. 10  К. Маrх, Das Elend der Philosophie, Berlin 1947,188. 13  Тамо, 614.
5  Тамо, 138, 140 id. 11  M. Bakunin, Slaallichkeit und Anarchie und andere 14  Communist Manifesto, 108.

30 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Уз велику материјалну
подршку Немачке, која се
налазила у рату са Русијом
- Лењин и његови другови
примили су од пруских
милитариста 80 милиона
златних марака - извели су
бољшевици свој преврат, и
то не само против
грађанства и племства, него
Карл Маркс и против странака левице Лењин

У предговору немачком издању против већине, у том случају не може лепу краљевску кћер, али, не заборавите
Манифеста Комунистичке партије из бити говора ни о каквом „одумирању то – џелат стоји на вратима’.“20
1890. налази се – уз одговор класика на државе“. Остаје једино тотална држава,
питање руских марксиста о томе да ли се­ која спроводи перманентну револуцију Октобарска револуција
оска заједничка својина у Русији може да што плива у крви. Маркс и Енгелс су, без
непосредно пређе у „вишу“, комунистич­ даљњег, били свесни те консеквенце – Таква „ирегуларна“ револуција била
ку форму својине на земљи – и израз њи­ штавише, усхићено су захтевали физичко је бољшевичка Октобарска револуција
ховог уверења да комунистичка револу­ истребљење поседничких класа. Маркс у Русији. Уз велику материјалну подр­
ција може најпре да избије у аграрној, ин­ у Немачкој идеологији са одушевљењем шку Немачке, која се налазила у рату са
дустријски неразвијеној Русији: „Једини пореди комунистичку револуцију са те­ Русијом, Лењин и његови другови су од
одговор који је на то питање данас могућ рористичким фазама Француске рево­ пруских милитариста примили 80 мили­
је следећи: Ако руска револуција поста­ луције 1789–1795. године: „Свети цркве­ она златних марака21 – извели су бољше­
не сигнал пролетерској револуцији на ни отац (Бруно Бауер) чудиће се дакако вици свој преврат, и то не само против
Западу, тако да се обе узајамно допуња­ веома, кад се Судњи дан проломи над грађанства и племства, него и против
вају, онда садашња руска заједничка њим - дан чија је зора одблесак горућих странака левице.
својина на земљишту може да служи као градова на небу, када под тим ’небес­ Бољшевици су 6. јануара 1918. расте­
исходишна тачка једном комунистичком ким хармонијама’ мелодија Марсељезе рали слободно изабрану Уставотворну
развитку.“15 Русија је, дакле, још за живо­ и Кармањоле уз обавезну грмљавину скупштину, у којој су управо левичари
та Маркса и Енгелса била од њих и њима топова одзвања у његовом уху, а уз то имали већину, и успоставили своју пар­
блиских кругова предодређена да поста­ гиљотина удара такт; када опака ’маса’ тократију, маскирану фиктивном влашћу
не расадник комунизма. урличе ça ira çа ira и укида ’самосвест’ совјета. Ускоро је угушена и физички уни­
Слично томе, Маркс је до неба уздизао помоћу вешања на фењерима.”18 У го­ штена свака опозиција тоталитарне дик­
Париску комуну из 1871. јер је сматрао вору, који је 14. априла 1856. одржао у татуре. Чак су и кронштатски морнари,
да „њена истинска тајна била је ово: она Лондону, Маркс прети: „У Средњем веку који су у довођењу бољшевика на власт
је суштински била једна влада раднич­ постојао је у Немачкој један тајни суд, одиграли веома значајну улогу када су се
ке класе, резултат борбе производеће назван суд Феме. Егзистирао је да би марта 1921. побунили тражећи пре свега
против присвајајуће класе, коначно от­ кажњавао недела владајуће класе. Када успостављање истинске власти совјета,
кривена форма под којом се могло испу­ би нека кућа била означена црвеним били пометени гвозденом метлом. Тиме
нити политичко ослобођење рада“.16 На крстом, знало се да је Фема њеног посед­ су бољшевици показали да не зависе ни
страну то што је режим Париске комуне ника осудила на смрт. Све куће Европе (!) од кога и да не зазиру ни од чега.
пре био анархистички него комунистич­ означене су сада тајанственим црвеним Многозначан је последњи апел крон­
ки – овде је значајније то да је Комуна крстом. Историја је судија – извршилац штатских морнара: „Свима, свима, сви­
била устанак мањине управљен против њене пресуде пролетер.“19 ма! ... Гацајући до бедара у братској крви
националне владе која је уживала под­ Његов животни пратилац, Енгелс, трудбеника, крвожедни фелдмаршал
ршку Парламента изабраног 8. фебру­ такође је знао да падне у сличан де­ Троцки је као први отворио ватру на
ара 1871. године – само нешто више од лиријум: „Само се дакле смело борите револуционарни Кронштат, зато што се
месец дана пре проглашења Комуне (18. даље, ви милостива господо од капита­ подигао против комуниста да би поно­
марта 1871).17 ла! Ви сте нам засад нужни... Ви морате во успоставио истинску власт Совјета... У
Ако се изостави услов да је за проле­ да уништите патријархализам, морате том мору крви даве комунисти сва вели­
терску револуцију неопходно да „огром­ да централизујете, морате да све мање ка и светла обећања и пароле радничке
на већина“ становништва буде пролета­ или више непоседничке класе претво­ револуције... Живот под јармом постао
ријат који живи у неизмерној беди, ако рите у стварне пролетере, у регруте за је ужаснији од смрти... Овде у Кронштату
се, дакле, прихвати став да пролетерску нас... Као награду за то треба да владате положен је камен темељац Треће рево­
револуцију може да изведе и мањина једно кратко време. Треба да диктирате луције,... која ће ослободити један нов
законе, треба да се сунчате у сјају вели­ широк пут ка стваралачкој делатности у
15  Тамо, 112. чанства које сте створили, треба да бан­ духу социјализма.“22
16  К. Маrх, Der Bürgerkrieg in Frankreich, Berlin 1891,
кетирате у краљевској сали и просите
49. 20  Тамо, IV, 502 id.

17  B.: Ch. Seignobos, Histoire politique de l’Europe contem­ 18  К. Маrх/F. Engels, Werke (MEW), Berlin 1961 idd, 21  В.: А. Kerensky, Russia and History’s Turning Point, New
poraine. Evolution des partis et des formes politiques 1814- III, 70 id. York l965, 301 idd.
1896, 4, ed, Paris 1905, 172 idd. 19  Тамо, XII, 3-4. 22  F. Kool/E. Oberlander (ed.),Arbeiterdemocratie oder

1/2010 l Двери српске l 31
Тако је марксистичка идеологија пре­ јој се прилагођава: најпре са краљем (то лишавајуђи их њиховог природног ду­
творена у оруђе у рукама бољшевич­ јест војском), Римоkатоличком црквом ховног вођства, зрелим за ропски јарам
ке партије, тачније њених вођа, које су и индустријом и, најзад, са Хитлеровом трајног подјармљења.
захваљујући томе стекле неограничен Немачком. Најјезивији пример те врсте нуди
идеолошки и политички маневарски Национал-социјализам је, попут ко­ Русија, где је он, делимично под нечо­
простор. Да би марксистичка идеологија мунизма, имао сасвим одређену идео­ вечним мукама, са уистину фанатичним
могла да врши ту функцију, бољшевици логију. Та идеологија је била сматрана дивљаштвом побио или пустио да умре
су прогласили монопол на њено тума­ делом вође, фирера (Führer), који је ис­ од глади три милиона људи, да би једној
чење посредством концепата „јединс­ кључиво по свом нахођењу могао да је хрпи јеврејских литерата и берзанских
тва теорије и праксе“ и „партијности“.23 тумачи и примењује. Другим члановима бандита обезбедио владавину над јед­
„Тај принцип партијности“, вели Ветер, покрета није било допуштено критичко ним великим народом.
„темељи се на схватању да се пролета­ бављење идеологијом национал-соција­ Али крај није само крај слободе на­
ријат“ – боље речено комунистичка пар­ лизма. Од њих се, напротив, очекивао рода које Јевреји подјармљују, него и
тија – „у погледу сазнања истине налази сасвим ирационалан став – да као слепо крај тог паразита народа. Након смрти
у привилегисаној ситуацији; у неку руку верујући верници утону у покрет, који је жртве, пре или касније умире такође и
он се јавља као носилац једне нове врсте својом монументалном симболиком и вампир...
’откровења’.“24 својим театрално-колосалним парадама, Колико год да је Русу по себи немогуће
Ти концепти су комунистичким вођама маршевима и митинзима био политичка да властитим снагама збаци Јеврејинов
омогућавали да свако друго тумачење црква побеснеле немачке нације. јарам, толико је и Јеврејину немогуће
марксизма прогласе за „ревизионизам“, да на дужи рок очува то силно царство.
па чак и злочин. Иронија је судбине да Хитлерова борба Он сам није елемент организације, већ
су тај маневарски простор и монопол је фермент декомпозиције. Дивовско
партијског вође, посредством концеп­ Идеологију национал-социјализма царство на Истоку зрело је за слом. А
та „перестројке“ М. Горбачова (коју је формулисао је Хитлер 1925–1927. годи­ крај јеврејске владавине у Русији биће
руски писац А. Зиновјев пророчки на­ не у књизи Моја борба (Mein Kampf), која такође крај Русије као државе...
звао „катастројка“),25 довели до само­ садржи његову политичку биографију, Ни западна ни источна оријентација
уништења како совјетске комунистичке политичку религију и национал-соција­ не сме да буде будући циљ наше спољ­
партије, тако и самог Совјетског Савеза листички акциони програм, и коју су не политике, већ источна политика у
1990–1991.26 његове присталице крстиле као „Коран смислу стицања нужне груде за наш не­
Управо идеолошки монопол и слобо­ националсоцијалистичког немачког ос­ мачки народ.”30
дан идеолошки и политички маневарс­ лободилачког покрета“.28 Ту идеологију Када је у фебруару и марту 1945. у раз­
ки простор једне тоталитарне партије и сачињавају четири компоненте – по­ говорима са Гебелсом и Борманом, који
вође доводе до значајне подударности литички дарвинизам, антисемитизам, су касније објављени као „Хитлеров по­
бољшевизма и националсоцијализма. антимарксизам, посебно антибољше­ литички тестамент“, објашњавао немач­
Поред милитаристичко-милитократ­ визам, и освајање животног простора ки ратни пораз, Хитлер је његов узрок
ског карактера, битно обележје фашизма за Немце на тлу Русије – и оне се једна видео у својој недовољној револуцио­
представља и примат вође и покрета у другу уклапају тако да Е. Нолте мора нарној радикалности. Требало је да се
над идеологијом и доктрином. То је за да каже: „Обухваћене у целину, оне ипак стави на чело исламских народа и по­
нацистичку Немачку својевремено ус­ образују једну идејну зграду чија до­ веде их у антиколонијалну револуцију;
тврдио један од најутицајнијих мислила­ следност и конзистентност одузимају требало је да у Шпанији уместо Франка,
ца 20. века, Мартин Хајдегер (Heidegger), дах.“29 племства и цркве подржи комунисте –
рекавши да сада коначно законе људског Кључна тачка те идеологије је био Хитлер је, иначе, изузетно ценио црвене
бића не опредељују више догме и идеје: својеврстан одговор на Манифест и шпанске борце31 – те да француску рад­
вођа, и једино он, сада је и у будућности његова прерада. Оно што је за Маркса ничку класу ослободи и збрише „скле­
стварност Немачке и њен закон.27 и Енгелса буржоазија, то су за Хитлера ротичну буржоазију“.32
Италијански фашизам, који је осцили­ Јевреји и бољшевици; оно што је за И премда су вође национал-соција­
сао од левице ка десници и од деснице Маркса и Енгелса пролетаријат, то је за лизма и фашизма у бољшевизму ви­
ка левици (у Италијанској Социјалној Хитлера немачки народ; оно што је за деле смртног непријатеља, оне су му
Републици 1943–1945), није имао сопс­ Маркса и Енгелса пролетерска револу­ се после Стаљиновог доласка на власт
твену особену идеологију. Један од узро­ ција, то је за Хитлера стицање животног нескривено дивиле. Хитлер је у доба
ка овог одсуства сопствене идеологије простора на тлу јеврејско-бољшевичке сарадње са Стаљином изјавио да је
јесте његова релативна слабост. Да би империје. Он пише: Совјетски Савез одбацио јеврејско-ин­
владао, Мусолини је морао да улази у „Сада почиње велика, последња рево­ тернационалистички елемент и постао
компромис са неком другом снагом и да луција. Када Јеврејин стекне политичку национална држава вође (nationaler
власт, он збацује са себе и оно мало коп­ Führer-staat).33 Штавише, чак и за време
Parteidiktatur, München 1972, II, 385 idd. рене што још има. Од демократског на­ рата на живот и смрт између Немачке и
23  B.: G. A. Wetler, Der dialektische Materialismus. Seine родног Јеврејина постаје Јеврејин крво­ Русије, он није крио необичан респект
Geschichte und sein System in der Sowjetunion, 5. ed,
Freiburg 1960, 301 idd, 313 idd.
лок и тиранин народа. За мало година
он покушава да истреби националне 30  А. Hitler, Mein Kampf, 691-695. ed, München 1942,
24  Тамо, 315. носиоце интелигенције, и чини народе, 358, 743, 757.
25  Kulastroïka, Lausanne 1990. 31  H. Picker, Hitlers Tischgespräche im Führerhauptquartier,
28  Bade/Hoffmann (ed), Deutschland erwacht. Werden, ed. G. Ritter, Bonn 1951, 108.
26  B.: Д. Додер/Л. Бренсон, Пут без повратка. Политичка
Kampf und Sieg der NSDAR, 1933, 31. 32  H. R. Trevor-Roper (ed.),Le Testament politigue de
биографија Михаила Горбачова, Београд 1991.
29  E. Nolte, Der Faschismus in seiner Epoche. Action françai­ Hitler, Paris 1959, 108.
27  М. Heidеgger, Die Selbstbehauptung der deutschen se, Italienischer Faschismus, Nationalsozialismus, 7. ed, Mün­ 33  E. Nolte, Die faschistischen Bewgungen, 9. ed, München
Universität, Breslau 1933. chen-Zürich 1986, 55. 1984, 164.

32 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
нистичких покрета и осветљавању њихо­
И премда су вође национал-социјализма и ве тамне позадине. Те тачке су следеће:
фашизма у бољшевизму виделе смртног – Сарадња немачких национал-соција­
листа и комуниста крајем 1932, која je
непријатеља, оне су му се после Стаљиновог довела до заједничке нацистичко-кому­
доласка на власт нескривено дивиле нистичке подршке штрајку берлинских
железничара почетком новембра те го­
дине. Томе је следило довођење Хитлера
према комунистичком вођи; за њега чео да 1948. с крајњом бруталношћу на власт од стране конзервативних сна­
је он „генијални Стаљин“, чији је узор спроводи „другу револуцију“ – против га и реакционарног председника Рајха
Џингис Кан, због чега само Немачка има просовјетски опредељених комуниста. Хинденбурга, које је у одређеној мери
супериорнији привредни систем од Убиствима и мучењима у концентраци­ морало бити мотивисано страхом од
Совјетског Савеза.34 Истом мишљу био оним логорима, посебно на Голом отоку, коалиције нациста, комуниста и социјал­
је вођен и Мусолини када је устврдио била је подвргнута елита Комунистичке демократа.41 Значајна је и тада изречена
да стаљинизам представља развој бољ­ партије Југославије, опет нарочито српс­ Хитлерова претња да ће уколико се ње­
шевизма у правцу једне врсте фашизма ког и црногорског порекла: 630 књижев­ гова партија „сутра“ распадне, Немачка
– додуше, фашизма Џингис Кана.35 Све ника, глумаца и уметника, 253 судија и ту­ „прекосутра“ имати десет милиона кому­
ово показује да фашизам и национал- жилаца, 50 адвоката, 313 новинара,37 као ниста више.42
социјализам нису представљали само и око 7.000 официра38 Због тога су евро­ – На пакт Совјетског Савеза и Немачке
антитетичан одговор на бољшевизам, пске комунистичке партије, окупљене у од 23. августа 1939, којим су разграни­
већ и његову репродукцију. наследнику Коминтерне, Информбироу, чене интересне сфере двеју држава у
Али још од 1924. сукобљени марксис­ 1949. анатемисале његов режим детер­ Источној Европи, надовезала се и ко­
ти су почели да једни друге квалификују минишући га као фашистички. лаборација комунистичких партија са
као фашисте. После неуспелог комунис­ Да се овде није радило само о пропа­ Немачком, нарочито Комунистичке
тичког устанка у Немачкој, Зиновјев, ганди, већ да та дисквалификација посе­ партије Француске, која је трајала до
тада председник Извршног комитета дује истиниту срж, потврђује свакако во­ немачког напада на Совјетски Савез.43 У
Коминтерне, окарактерисао је у јануару дећи историчар фашизма Ернст Нолте: време те колаборације црвени шпански
1924. леве социјалдемократе као „кри­ „Ако је било могуће да из социјализма та­ борци се из концентрационих логора
ло фашиз­ма“. Не губећи време, Стаљин кође произађе један ’фашизам’, шта онда у Француској враћају у своје матич­
је у септембру исте године изнео став преостаје од оне темељне теорије фа­ не земље, што нарочито у Југославији
да су фашизам и социјал-демократија шизма, која чини одговорним монопол­ представља један од битних услова ко­
близанци. Одатле је изведена разлика ски капитализам? Ако је ’друштвена база’ мунистичког устанка.
између Национал-социјалистичке пар­ тог прелаза била околност, што се Тито – Сарадња извесних челника КПЈ (А.
тије као облика „националфашизма“ и одвећ ослањао на сељаке, онда је ипак Хебранг, Моша Пијаде) са усташама још
немачке Социјал-демократске партије упоредив аргумент изнесен већ дваде­ од времена заједничког робијања у
као облика „социјал-фашизма“. Јасно је, сетих година од стране марксистичких Краљевини Југославији. Односи кому­
међутим, да се ту није радило ни о как­ критичара против ортодоксног карак­ ниста са фашистичким окупатором до
вим појмовним разликама, већ о изли­ тера бољшевичке револуције... Нису ли јулског устанка 1941. Совјетска обаве­
вима политичких страсти. социјално порекло и реално одређивање штајна служба у окупираној Југославији
Нешто је сасвим друго када је циљева вођа румунске Гвоздене гapде’ и и њено разарање у Београду и Загребу
Владимир Аптонов-Овсејенко, про­ мађарских ’крсташа Стреластог крс- (пад Мустафе Голубића, односно Ивана
слављени освајач Зимског дворца у та’ били при свој разлици у суштини Сребрењака-Антонова).
Октобарској револуцији, а погубљен ucти? Нису ли у овој полемици између – Револуционарни рат у Југославији
1938. током Стаљинове друге револу­ совјетских и југословенских комунис­ и фашизам. Загребачки споразум из
ције одозго, презриво добацио ислед­ та ишчезле са становишта апстрактног јуна 1942. између Италијана и усташа о
нику НКВД-а: „Ви сте непријатељ наро­ постављања циљева тако разумљиве и пропуштању партизана из Црне Горе на
да. Ви сте прави правцати фашиста.”36 апсолутне разлике између ’социјализма’ запад.44 Мартовски преговори 1943. из­
То се, наравно, није односило само на и ’фашизма’.”39 међу Тита и Немаца.
тог иследника, већ на Стаљинов апарат Обострани квалификатив „фашизам“ – Савремени токови. Комунизам, фа­
у целини – апарат који се са водећим и „фашистички“ искрснуо је и у полеми­ шизам и популизам. Комунизам и фаши­
комунистима обрачунавао далеко суро­ ци између Совјетског Савеза и НР Кине зам у Трећем свету и Јужној Америци.
вије него Хитлер у Немачкој и Мусолини у време кинеске „културне револуције“ Перонизам. Суседство фашистичких и
у Италији. 1966–1976.40 марксистичко-лењинистичких мисаоних
Историја идеологија комунизма и токова код јужноамеричких интелектуа­
Титоизам фашизма може да послужи уклањању лаца.45  z
предрасуда у погледу разумевања и
Када је Тито у Југославији, пошто је то­ објашњења тачака додира двају антаго­ 41  В.: H.Brüning,Memorien 1978, München 1972, II,
668.
ком грађанског рата и „прве револуције“
42  Ј. Fest, Hitler Eine Biographie, Frankfurt/Main-Berlin
1941–1945. посебно у Србији уништио 1989, 496.
снаге грађанског национализма, по­ 37  Д. Марковић, Истина o Голом отоку, Београд 43  B.: F. Borkenau, Der europäische Kommunismus. Sei­
1987, 197. ne Geschichte von 1917 bis zur Gegenwart, München 1952
34  HitlersTischgespräche, н.д, 113 лд. 38  М. Djilas, Tïto. TheStory from Inside, New York 1980, (?), 278 idd.
35  H. Rauschning, Die Revolution des Nihilismus, Zürich 87. 44  Б. Петрановић, Србија у Другом светском раtу 1939-
1938, cit. in: Nolte (ed.),Theorien, н.д, 344. 39  E. Nolte, Deutschland und der Kalte Krieg, 2. ed. Stut­ 1945, Београд 1992, 287.
36  R. Conquest, Am Anfang starb Genosse Kirow, Säu­ tgart 1985, 219 (подвукао M. П). 45  В.: Е. Halperin, Die Ausstrahlung des Castrismus auf
berungen unter Stalin, Düsseldorf 1970, 547. 40  Тамо, 477. Südamerika, in: Europa-Archiv, 1966, I, 767 idd.

1/2010 l Двери српске l 33
ХИТЛЕР И ЗАПАД
Бојан Вићентић

Фа­ши­зам –
про­шлост и са­да­шњост
У сво­јој осно­ви, фа­ши­зам је дар­ви­ни­стич­ки а не
ре­ли­ги­о­зни по­крет, и фа­ши­зам бор­бу сма­тра
основ­ним на­чи­ном пре­жи­вља­ва­ња, и ода­тле и
цр­пи на­дах­ну­ће и оправ­да­ње за на­сил­не ак­ци­је

Н а пр­ви по­глед – о фашизму је речено
све. Овом иде­ол­ о­ги­јом су се ба­ви­ли
на­уч­ни­ци из ра­зних обла­сти, и фа­ши­
зам је са­гле­дан из свих угло­ва. Али ови опи­си
су нај­че­шће да­ва­ни са иде­о­ло­шком обо­је­но­
су­тан на Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ву и бор­би
за ис­точ­но Сре­до­зе­мље, док су ко­ло­ни­је
и глав­ни то­ко­ви европ­ске по­ли­ти­ке би­ли
у ру­ка­ма за­пад­них си­ла). Сви ови до­га­
ђа­ји на ве­ли­кој сце­ни узро­ко­ва­ли су, као
што је чи­ње­ни­ца је­сте да фа­ши­зам има и
марк­си­стич­ке ко­ре­не.
Пре­те­чом фа­ши­стич­ког по­кре­та и ње­го­
вим глав­ним на­дах­ну­ћем сма­тра­ју се иде­
је Га­бри­је­леа Д'Анун­ци­ја. Овај ита­ли­јан­ски
шћу и има­ју тен­ден­ци­о­зни при­ступ, њи­хо­ва што је већ ре­че­но, по­ја­ву ве­ли­ког бро­ја пе­сник, фи­ло­зоф и по­ли­тич­ки ак­ти­ви­ста
свр­ха ни­је не­при­стра­сно при­ка­зи­ва­ње јед­ ре­во­лу­ци­о­нар­них по­кре­та и иде­ја, ко­ји прак­тич­но пр­ви по­чи­ње да за­сту­па гле­ди­
не иде­о­ло­ги­је и хлад­на ана­ли­за ре­зул­та­та су про­па­ги­ра­ли на­си­ље као је­ди­ни на­чин шта ита­ли­јан­ског на­ци­о­на­ли­зма и тра­жи
ко­је је ова до­не­ла, већ се углав­ном ра­ди о оства­ре­ња ци­ље­ва. Та­кав је слу­чај и са фа­ оства­ре­ње ита­ли­јан­ских те­ри­то­ри­јал­них
же­љи и намери да се ова иде­ја пред­ста­ви ши­змом. же­ља, пре све­га на ра­чун Аустро­у­гар­ске
као ап­со­лут­но цр­на. Су­шти­на је у то­ме да (понајпре Истра и Дал­ма­ци­ја). Ње­го­ве
се иде­о­ло­шки, па и прак­тич­но, фа­ши­зам Фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја иде­је ћ
­ е имати веома ве­ли­ки ути­цај на Бе­
не раз­ли­ку­је зна­чај­но од иде­о­ло­ги­ја чи­ји је ни­та Му­со­ли­ни­ја, по­кре­та­ча фа­ши­стич­ког
са­вре­ме­ник, а од ко­јих су не­ке да­нас ве­о­ма Ко­лев­ка фа­ши­стич­ке иде­је је Ита­ли­ја. по­кре­та, ко­ји је у сво­јој ра­ној фа­зи био со­
ра­ши­ре­не и по­пу­лар­не. Др­жа­ва ко­ја је на­ста­ла ује­ди­ње­њем рас­ ци­ја­ли­ста и чак, пре­ма соп­стве­ним ре­чи­
Вре­ме ка­да фа­ши­зам на­ста­је је­сте по­че­ цеп­ка­них те­ри­то­ри­ја, че­сто под стра­ном ма, ан­ти­па­три­о­та.
так 20. ве­ка. У европ­ској исто­ри­ји крај 19. и вла­шћу, ја­ви­ла се као ве­ли­ка си­ла ко­ја у До­ла­зак Пр­вог свет­ког ра­та и еко­ном­
по­че­так 20. ве­ка пред­ста­вља веома тур­бу­ европ­ској и свет­ској по­ли­ти­ци жели свој ски и по­ли­тич­ки по­тре­си ути­чу на Му­со­ли­
лент­но раз­до­бље. У овом пе­ри­о­ду ши­ром део колача. Иако су оста­ле си­ле при­хва­ти­ ни­ја да про­ме­ни ста­во­ве и об­ли­ку­је но­ву
Евро­пе букте број­не ре­во­лу­ци­је и устан­ ле Ита­ли­ју као зна­ча­јан фак­тор у ме­ђу­на­ иде­ју, ко­ју ће на­зва­ти фа­ши­зам. Сам на­зив
ци, као и ло­кал­ни ра­то­ви – ме­ђу­др­жав­ни род­ним од­но­си­ма, пр­е­пу­шта­ње де­ла ути­ но­вог по­кре­та во­ди ко­рен од ре­чи fascio,
и гра­ђан­ски. Евро­па ме­ња свој по­ли­тич­ки ца­ја но­во­на­ста­лој др­жа­ви ни­је ишло ни што зна­чи сноп, и сим­бо­ли­зу­је је­дин­ство
лик из­ла­зе­ћи из пе­ри­о­да ап­со­лу­ти­зма, а ла­ко ни бр­зо јер је, подраз­у­мева се, сва­ко и за­јед­нич­ку сна­гу при­пад­ни­ка по­кре­та.
но­ве иде­о­ло­ги­је и по­ли­тич­ке иде­је бу­ја­ју во­дио ра­чу­на о соп­стве­ним ин­те­ре­си­ма. Му­со­ли­ни по­кре­ће и лист Popolo D' Italia,
и настају прак­тич­но сва­ко­днев­но, но­ше­ Та­ко се на про­сто­ру Апе­ни­на ја­вља плод­ гла­си­ло по­кре­та.
не та­ла­сом ко­ји је за­по­че­ла ре­во­лу­ци­ја у но тло за ши­ре­ње бор­бе­них иде­ја и по­пу­ У фа­ши­стич­кој иде­о­ло­ги­ји глав­ни по­
Фран­цу­ској. ли­зма јер но­ве по­ли­тич­ке во­ђе тра­же на­ сту­лат је др­жа­ва, ко­ја се сма­тра нај­са­вр­
Но­ве иде­је, углав­ном ле­пе­за ле­ви­чар­ сил­но оства­ре­ње пра­ва и обе­ћа­ња да­тих ше­ни­јим об­ли­ком ор­га­ни­зо­ва­ња људ­ског
ских по­кре­та, до­но­се по­бу­ну про­тив ста­ Ита­ли­ја­ни­ма. Ме­ђу број­ним по­кре­ти­ма и дру­штва, и све се под­ре­ђу­је ја­кој др­жа­ви.
рих ре­жи­ма и на­чи­на раз­ми­шља­ња, пред­ иде­ја­ма, по­чео је да цве­та и фа­ши­зам. Фа­ши­сти као узор узи­ма­ју рим­ску др­жа­ву,
ста­вља­ју­ћи јед­на­кост ме­ђу дру­штве­ним Фа­ши­стич­ка иде­ол­ о­ги­ја се фор­ми­ра­ла чи­јим истин­ским на­след­ни­ком сма­тра­ју
сло­је­ви­ма и бор­бу за пра­ва по­тла­че­них под ути­ца­јем ви­ше иде­ја, а кључ­не лич­ Ита­ли­ју.
– у овом слу­ча­ју ши­ро­ких рад­нич­ких, се­ но­сти фа­ши­зма су про­ла­зи­ле кроз ви­ше
љач­ких и си­ро­тињ­ских сло­је­ва – као свој иде­ол­ о­шких фа­за, те је су­шти­на фа­ши­зма Мare nostrum
глав­ни циљ. пи­та­ње око ко­га се и данас ломе ко­пља.
Ово је и вре­ме на­стан­ка но­вих европ­ Ква­ли­фи­ка­ци­је ове иде­о­ло­ги­је иду од Ши­ре­ње др­жа­ве, у овом слу­ча­ју ши­
ских др­жа­ва и ја­вља­ња но­вих ве­ли­ких крај­ње де­сне до ле­ве ори­јен­та­ци­је, тако ре­ње Ита­ли­је на Сре­до­зе­мље, сма­тра се
си­ла – пре свих Не­мач­ке и Ита­ли­је – ко­је да на­уч­ни­ци фа­ши­зам смештају у распо­ при­род­ним пра­вом и – оба­ве­зом. Та­ко
же­ле пре­ра­спо­де­лу те­ри­то­ри­ја, ко­ло­ни­ја ну од екс­трем­не де­сни­це до ан­ти­марк­ фа­ши­сти Сре­до­зем­но мо­ре на­зи­ва­ју сво­
и сфе­ра ути­ца­ја, ко­је су би­ле у ру­ка­ма ста­ си­стич­ког со­ци­ја­ли­зма. Ка­да се по­ми­ње јим усва­ја­ју­ћи ста­ро­рим­ски из­раз Mare
рих си­ла – Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Фран­цу­ске со­ци­ја­ли­стич­ки ути­цај на фа­ши­зам, оно nostrum (наше море). Ов­де се фа­ши­сти су­
и, де­лом ,Ру­си­је (ру­ски ути­цај је био при­ ко­бља­ва­ју са ко­му­ни­сти­ма јер се ко­му­ни­
34 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Упо­ре­ђи­ва­њем
основ­них на­че­ла
фа­ши­зма и на­ци­зма
раз­ли­ке по­ста­ју
очи­глед­не.
Узми­мо основ­ни
по­сту­лат на­ци­зма,
ра­сну те­о­ри­ју о
над­љу­ди­ма, ви­шој
ари­јев­ској ра­си.
Ова­ква иде­ја у
фа­ши­зму не по­сто­ји.

зам про­ти­ви др­жа­ви, ко­ју сма­тра ин­стру­
мен­том из­ра­бљи­ва­ња рад­нич­ке кла­се.
Ме­ђу­тим, слич­но ко­му­ни­сти­ма, и фа­ши­
сти су при­ста­ли­це јед­но­пар­тиј­ске дик­та­
ту­ре, у ко­јој је во­ља и сло­бо­да по­је­дин­ца
под­ре­ђе­на од­лу­ка­ма вла­да­ју­ће пар­ти­је. Мусолини и Хитлер
Су­коб два по­кре­та се од­ви­ја и по пи­та­
њу дру­штве­них од­но­са. Док ко­му­ни­сти по­крет; фа­ши­зам бор­бу сма­тра основ­ Је­вре­ја де­си­ли до­ла­ском Не­ма­ца на ита­
ве­ру­ју да из­ме­ђу бо­га­тих и си­ро­ма­шних, ним на­чи­ном пре­жи­вља­ва­ња, и ода­тле и ли­јан­ску те­ри­то­ри­ју, од 1943. године, ка­да
рад­ни­ка и по­сло­да­ва­ца, вла­да­ју не­пре­ цр­пи на­дах­ну­ће и оправ­да­ње за на­сил­не у се­вер­ном де­лу Ита­ли­је на­ци­сти прак­
мо­сти­ве раз­ли­ке и кла­сну бор­бу сма­тра­ју ак­ци­је. тич­но пре­у­зи­ма­ју власт.
жи­вот­ним пи­та­њем, фа­ши­сти се за­ла­жу са Ка­да ого­ли­мо фа­ши­стич­ке ста­во­ве и Раз­ли­ке по­сто­је и у од­но­су пре­ма ре­
кла­сну са­рад­њу у ци­љу ја­ча­ња за­јед­ни­це по­сма­тра­мо са­мо њи­хо­ву су­шти­ну, мо­ ли­ги­ји, од­но­сно хри­шћан­ству. Фа­ши­сти,
– др­жа­ве. Та­ко фа­ши­сти као свој еко­ном­ же се за­кљу­чи­ти да се ова иде­о­ло­ги­ја по иако дар­ви­ни­сти, ни­су би­ли из­ра­зи­ти про­
ски про­грам по­чи­њу да ну­де кор­по­ра­ти­ основ­ном схва­та­њу и на­чи­ну де­ло­ва­ња не тив­ни­ци хри­шћан­ства, а Му­со­ли­ни је по
ви­зам пред­ста­вља­ју­ћи то на­че­ло као „тре­ раз­ли­ку­је од оста­лих ре­во­лу­ци­о­нар­них до­ла­ску на власт, 1929. го­ди­не пот­пи­сао
ћи пут“, од­но­сно за­ме­ну за ка­пи­та­ли­зам и по­кре­та тог до­ба. кон­кор­дат­ски уго­вор са Ри­мо­ка­то­лич­ком
ко­му­ни­зам. По­ме­ни­мо и то да се иде­ја о цр­квом, од­но­сно уго­вор о сло­бо­ди де­ло­
са­рад­њи или бар тр­пе­љи­во­сти ме­ђу кла­ Фашизам и нацизам ва­ња цр­кве, док је Римокатоличка цр­ква
са­ма ја­вља и код још не­ких ле­ви­чар­ских при­зна­ла ита­ли­јан­ски др­жа­ву. На­ци­сти
по­кре­та, уме­ре­ни­јих у од­но­су на ко­му­ни­ У са­вре­ме­ном све­ту по­јам фа­ши­зам има су, са дру­ге стра­не, има­ли не­тр­пе­љи­ви­ји
зам, по­пут со­ци­јал­де­мо­кра­ти­је, та­ко да и из­ра­зи­то не­га­ти­ван при­звук и сим­бо­ли­ став пре­ма хри­шћан­ству, па и отво­ре­но
овај фа­ши­стич­ки став о кла­сној са­рад­њи зу­је све нај­го­ре осо­би­не ко­је по­ли­тич­ка ан­ти­цр­кве­не по­те­зе, по­пут хап­ше­ња и
као ви­ду бор­бе за пра­ва рад­ни­ка пред­ста­ иде­ја мо­же да има. По­врх све­га, из­раз за­тва­ра­ња цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка и
вља по­вод да се фа­ши­зам ипак свр­ста ме­ фа­ши­зам по­ста­је ки­шо­бран под ко­ји се огра­ни­ча­ва­ња Цр­кве у јав­ном де­ло­ва­њу,
ћу ле­ви­чар­ске иде­о­ло­ги­је. гу­ра­ју ра­зни дру­ги об­ли­ци ор­га­ни­зо­ва­ња и по то­ме су бли­жи ко­му­ни­сти­ма не­го фа­
Ва­жна од­ли­ка фа­ши­стич­ког по­кре­та је­ и мно­ге иде­је ко­је се од фа­ши­зма раз­ли­ ши­сти­ма.
су бор­бе­ност и упо­тре­ба на­си­ља у оства­ ку­ју ко­ли­ко и од, ре­ци­мо, ко­му­ни­зма. Та­ По­ја­ва фа­ши­зма не пред­ста­вља ни­ка­кав
ри­ва­њу ци­ље­ва, и у те свр­хе су фа­ши­сти ко знак јед­на­ко­сти ко­ји се ста­вља из­ме­ђу уса­мље­ни слу­чај и по­ли­тич­ко-иде­о­ло­шки
обра­зо­ва­ли по­себ­не од­ре­де, по­зна­те као ита­ли­јан­ског фа­ши­зма и не­мач­ког на­ци­о­ ин­ци­дент еруп­ци­је пле­мен­ских, при­ми­тив­
„цр­не ко­шу­ље“, ко­ји су се фи­зич­ки об­ра­ нал-со­ци­ја­ли­зма пред­ста­вља ви­ше по­ку­ них на­ци­о­на­ли­стич­ких на­го­на, ка­ко се то
чу­на­ва­ли са не­ис­то­ми­шље­ни­ци­ма. Али шај по­ли­тич­ке дис­ква­ли­фи­ка­ци­је не­го ли че­сто же­ли пред­ста­ви­ти.
тре­ба на­гла­си­ти да по­сто­ја­ње ова­квих су­штин­ску по­ве­за­ност ове две иде­је. Фа­ши­зам је де­те свог до­ба и усло­ва ко­ји
ју­ри­шних од­ре­да ни­је био ни­ка­кав екс­ Упо­ре­ђи­ва­њем основ­них на­че­ла фа­ши­ су та­да вла­да­ли, сли­чан је сво­јој иде­о­ло­
клу­зи­ви­тет фа­ши­ста – слич­не фор­ма­ци­је зма и на­ци­зма раз­ли­ке по­ста­ју очи­глед­не. шкој бра­ћи и се­стра­ма ко­ји се ра­ђа­ју у исто
су по­сто­ја­ле и де­ло­ва­ле и код оста­лих ре­ Узми­мо основ­ни по­сту­лат на­ци­зма, ра­сну вре­ме. Раз­ли­ка је са­мо у то­ме што је по­сле
во­лу­ци­о­нар­них, бор­бе­них по­кре­та, по­пут те­о­ри­ју о над­љу­ди­ма, ви­шој, ари­јев­ској свог исто­риј­ског по­ра­за фа­ши­зам пао у
ко­му­ни­ста. ра­си. Ова­ква иде­ја у фа­ши­зму не по­сто­ји. не­ми­лост сво­јих срод­них иде­о­ло­ги­ја, а по­
Битна ставка у идеологији фашизма је Исто та­ко, ан­ти­је­вреј­ство, ко­је је ка­рак­те­ бед­ни­ци су че­сто не­ми­ло­срд­ни, као што је
и од­нос пре­ма ре­ли­ги­ји. Фа­ши­зам је у ри­сти­ка на­ци­зма, у иде­о­ло­ги­ји фа­ши­зма нај­ве­ћа мр­жња че­сто упу­ће­на на на­ма нај­
основи дар­ви­ни­стич­ки, а не ре­ли­ги­о­зни ни­је за­сту­пље­но. У Ита­ли­ји су се про­го­ни слич­ни­је.  z

1/2010 l Двери српске l 35
Херман Раушнинг ­
Поверљиви ­
разговори ­
са Хитлером
Књига Хермана Раушнинга (1887–1982) Поверљиви разговори са Хитлером, бившег функци-
онера и активног члана Хитлерове Националсоцијалистичке партије, који је средином 40-их
година пребегао на Запад, и данас, после више од 70 година од њеног објављивања (први
пут објављена 1939, код нас, на српском језику, штампана 1940. године), изазива различи-
те реакције. Неки мисле да се ради о првокласном документу који показује праве намере
Адолфа Хитлера, док други историчари сматрају да се ради о вештој савезничкој пропа-
ганди. Без обзира ко је прави аутор, ово дело – објављено 1939! – визионарски је поглед
на све оно што ће се у следећим годинама крвавог Другог светског рата заиста и догодити.
Преносимо најзанимљивије делове из наведене књиге.

У ле­то 1932, Да­ре, нај­мла­ђи члан пар­ти­је из­ме­ђу оних ко­ји су
доц­ни­је ушли у пр­ву вла­ду Хи­тле­ро­ву, и ко­ји се упи­њао да
де­фи­ни­ше бу­ду­ћу не­мач­ку по­ли­ти­ку на ис­то­ку Евро­пе, био је
са­звао ужи круг љу­ди на кон­фе­рен­ци­ју. У ства­ри, глав­не ли­ни­је те
по­ли­ти­ке би­ле су већ на­гла­ше­не у Хи­тле­ро­вој „Мо­јој бор­би“.
го­спо­да­ре стра­ним на­ро­ди­ма, при­по­је­ним бу­ду­ћем не­мач­ком
Рај­ху.
Је­дан од Да­ре­о­вих при­ста­ли­ца из­ло­жи на­ро­чи­те ду­жно­
сти „по­ли­ти­ке ис­точ­ног про­сто­ра“. Из­ме­ђу оста­лог он ре­че да
би тре­ба­ло ство­ри­ти је­дан блок др­жа­ва, као што се по­че­ло за
Да­ре, ко­ји је сту­ди­рао агро­но­ми­ју, при­мио је на се­бе ду­жност вре­ме свет­ског ра­та. У цен­тру 6и би­ло че­лич­но је­згро, јед­на ве­
да ста­ви у на­уч­ну и прак­тич­ну при­ме­ну ра­си­стич­ку док­три­ну. ли­ка цен­трал­на др­жа­ва. Њој би при­па­да­ла Че­шка, Мо­рав­ска,
Он је спре­мао ве­ли­ку кар­то­те­ку о би­ол­ о­шком са­ста­ву на­ци­о­ Аустри­ја. Око то­га бло­ка, низ ма­њих и сред­њих ва­зал­них др­
нал­со­ци­ја­ли­стич­ке ели­те и на­ро­чи­то С. С. фор­ма­ци­је. По „же­љи жа­ва. Оне ће би­ти оклоп ве­ли­ког не­мач­ког цар­ства. Бал­тич­ке
Хи­тле­ра, он је баш ра­дио ге­не­ал­ о­шко ста­бло но­во­га плем­ства, зе­мље, Пољ­ска сма­ње­на на њен ге­о­граф­ски по­јам, и одво­је­на
по нај­бо­љим прин­ци­пи­ма од­га­ји­ва­ча и се­лек­ци­је сто­ке. И Да­ре од мо­ра, Ма­ђар­ска по­ве­ћа­на, Ср­би­ја и Хр­ват­ска оде­ље­не јед­
ми по­ка­за цео тај иде­ал­но сре­ђе­ни ма­те­ри­јал. У то вре­ме Хи­ на од дру­ге, сма­ње­на Ру­му­ни­ја, Укра­ји­на по­де­ље­на на из­ве­стан
млер је био за­бра­нио С. С. чла­но­ви­ма, да се же­не без на­ро­чи­те број по­крај­ни, ру­ске зе­мље на ју­гу и Кав­ка­зу, та­ква би из­гле­да­ла
до­зво­ле. А то је до­зво­ла да­ва­на са­мо по­сле со­лид­ног би­ол­ о­ бу­ду­ћа не­мач­ка кон­фе­де­ра­ци­ја, од ко­је би Не­мач­ка из­вла­чи­ла
шког пре­гле­да сва­ког од брач­них кан­ди­да­та. огром­не ко­ри­сти. На се­ве­ро-ис­то­ку, као клин Фин­ска, на ју­го­и­
— Ов­де се ства­ра но­во плем­ство, ми ода­би­ра­мо нај­чи­сти­ју сто­ку Ђур­ђи­јан­ска или под не­ким слич­ним име­ном, Кав­каз као
крв, об­ја­сни ми Да­ре, и по­ка­за пр­стом на оне ме­тал­не кар­то­те­ дру­ги клин. Све то це­мен­ти­ра­но за­јед­нич­ком вој­ском, при­вре­
ке. Ка­ко смо би­ли спо­соб­ни да ре­ге­не­ри­ше­мо ста­рог ха­но­вер­ дом и нов­ча­ним си­сте­мом, као и спољ­ном по­ли­ти­ком. Али та
ског ко­ња, та­ко ће­мо по­но­во ство­ри­ти чи­сти тип нор­диј­ског фор­ма­ци­ја би­ла би без бу­дућ­но­сти, до­да­де пре­да­вач, ако се не
Нем­ца, по­год­ним укр­шта­њем кроз ге­не­ра­ци­је. Мо­жда ће мо­ћи би још ра­ни­је на­пра­вио план ра­се­ља­ва­ња и на­се­ља­ва­ња. Зби­
да се ре­ге­не­ри­ше и цео не­мач­ки на­род. Али ово пле­ме­тво би­ће ља, ве­ли­ку опа­сност за бе­лу нор­диј­ску ра­су пред­ста­вља огром­
нај­чи­сти­ја се­лек­ци­ја у нај­бо­љем зна­че­њу те ре­чи. Ја же­лим да на плод­ност сло­вен­ских и ис­точ­них на­ро­да, ко­ји као сви ин­
сви бо­љи се­ља­ци уђу у С. С. гру­пу, до­да­де Да­ре. У то­ме људ­ском фе­ри­ор­ни еле­мен­ти за­ме­њу­ју ква­ли­тет кван­ти­те­том, од­но­сно
ре­зер­во­а­ру ми ће­мо цр­пе­ти но­во плем­ство. Оно што је не­ка­да спо­соб­но­шћу ра­ђа­ња њи­хо­вих же­на. За­то би тре­ба­ло оте­ра­ти
на­ше плем­ство ра­ди­ло ин­стинк­тив­но, ми ће­мо од са­да ра­ди­ти сло­вен­ског се­ља­ка са ње­го­ве зе­мље и ство­ри­ти од ње­га про­
ме­тод­ски и пре­ма би­ол­ о­шком ис­ку­ству на­уч­них ме­то­да. У на­ ле­те­ра, не би ли ње­гов на­та­ли­тет опао. Зе­мљу тре­ба да­ти у ру­ке
шем пре­ла­зном до­бу ми смо при­мо­ра­ни да за­ме­ни­мо ин­стинкт не­мач­кој го­спод­ској кла­си. На це­лом том ис­точ­ном про­сто­ру
ра­ци­о­нал­ним ме­ра­ма. Пред­ви­ђам ства­ра­ње „пле­мић­ких ко­ле­ са­мо Не­мац има пра­ва на ве­ли­ке по­се­де. На­род оста­лих кла­са
џа“ у ко­ји­ма ће но­ва ари­сто­кра­ти­ја би­ти при­пре­ма­на да да­је има да бу­де роб, би­ло по­љо­при­вред­ни рад­ник на не­мач­ким по­
се­ди­ма у Рај­ху, би­ло не­ква­ли­фи­ко­ван рад­ник у ин­ду­стри­ји.

36 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Дру­ги го­вор­ник за­тим из­ло­жи аграр­но по­ли­тич­ку стра­ну то­га
пи­та­ња. Тре­ба по­но­во по­ста­ви­ти ве­ли­ке по­се­де и да­ти их у ру­ке
ис­кљу­чи­во Нем­ци­ма. Ство­ри­ће се но­ви за­кон о на­сле­ђу, ко­ји ће
при­мо­ра­ти Нем­це ли­ше­не на­след­ства да иду у ис­точ­не зе­мље,
где ће опет по­ста­ти ве­ли­ко­по­сед­ни­ци. Не­мач­ко аграр­но пи­та­ње
не­ће се ни­ка­да мо­ћи оства­ри­ти у са­мој Не­мач­кој, већ на ис­точ­
ном про­сто­ру, где ће упра­вља­ти на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­сти. Не­мач­ки
по­љо­при­вред­ни рад­ник по­ста­ће или сам по­сед­ник или ква­ли­
фи­ко­ва­ни рад­ник у ин­ду­стри­ји. Пољ­ске ра­до­ве из­во­ди­ће стра­ни
на­ро­ди као јеф­тин над­ни­чар. Људ­ска кул­ту­ра не мо­же се раз­ви­
ја­ти без из­ве­сног об­на­вља­ња роп­ства.
За­тим је Да­ре узео реч. Он је ре­као да сло­вен­ска плод­ност тре­
ба да бу­де сма­ње­на. То је пр­ва ду­жност. Дру­га је да тре­ба ство­ри­
ти у Не­мач­кој кла­су го­спо­да­ра. То је нај­ду­бље зна­че­ње „по­ли­ти­ке
ис­точ­ног про­сто­ра“. Дру­гим ре­чи­ма, не­мач­ка ели­та тре­ба да по­
ста­не го­спо­да­рем Евро­пе, и по­сле це­ло­га све­та. Да­ре да­је чак и
име том но­вом не­мач­ком плем­ству: Адел. Да­кле, по­ла­зна тач­ка
је со­ци­јал­на ре­кон­струк­ци­ја бу­ду­ће Не­мач­ке и Евро­пе. Тре­ба ме­
тод­ски по­ста­ви­ти но­ви со­ци­јал­ни ред или тач­ни­је, хи­је­рар­хиј­ски
ред. Али та­кав по­ку­шај се не мо­же ни по­че­ти на ма­лој те­ри­то­ри­
ји, као што је Не­мач­ка. За то је по­тре­бан цео кон­ти­нент, це­ла зе­
мља. У исто вре­ме, док се кон­стру­и­ше тај здра­ви еле­ме­нат, тре­ба
на све мо­гу­ће на­чи­не уни­шти­ти оно што не ва­ља у ста­ром све­ту.
И сред­њи ста­леж тре­ба да се уни­шти, као и рад­нич­ки свет. Све
тре­ба вра­ти­ти на не­зна­ње и па­ган­ство. Кул­ту­ра и на­у­ка пред­ста­
вља­ју из­ве­сну опа­сност за вла­да­ју­ће кла­се. Сло­бо­дан при­ступ
кул­ту­ри и на­у­ци опа­сан је за одр­жа­ва­ње кла­се ро­бо­ва. Зна­ње и
на­у­ка тре­ба да бу­ду ре­зер­ви­са­ни са­мо за при­ви­ле­го­ва­не. Та­ко
ће и на­у­ка до­би­ти сво­ју не­ка­да­шњу уло­гу да пру­жа го­спо­да­ри­ма
сред­ства за до­ми­на­ци­ју људ­ске при­ро­де.
Као што је не­мач­ка се­о­ска кла­са не­ис­црп­ни из­вор гер­ма­ни­зма,
и за­то има да бу­де на­ро­чи­то фа­во­ри­зи­ра­на, мо­ра се но­во плем­
Планирао да биолошки ослаби,
ство оси­гу­ра­ти од де­ге­не­ра­ци­је стро­гом би­о­ло­шком се­лек­ци­ уништи и пороби Словене
јом. Уло­га је то­га плем­ства ван етич­ких гра­ни­ца не­мач­ке зе­мље
у да­ва­њу стро­гих го­спо­да­ра ко­ји ће на­ме­та­ти не­мач­ку до­ми­на­
ци­ју. Зна­чај „јун­ке­ра“ из Ис­точ­не Не­мач­ке баш је у то­ме што су се — Што се ти­че бал­тич­ких зе­ма­ља, то је дру­га ствар; њих ће­мо
увек др­жа­ли као го­спо­да­ри, као ма­ли кра­ље­ви над под­ре­ђе­ним ла­ко по­гер­ма­ни­ти. Има ту еле­ме­на­та, ко­ји су већ уве­ли­ко не­мач­
им на­ро­дом. Оту­да је и пру­ски „јун­кер“ био од­у­век нај­бо­љи тип ки, и са­мо пред­ра­су­де и гор­дост бал­тич­ких гро­фо­ва ни­су да­ли да
не­мач­ки, и у бор­би за сло­бо­ду, као и у су­ко­бу са Је­вре­ји­ма. бу­ду пра­ви Нем­ци.
Та­ко је го­во­рио овај про­рок на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­зма. За њим Хи­ Про­бле­ми гра­ни­ца ма­ло ме ин­те­ре­су­ју. Не же­лим да се у то­ме
тлер узе реч: мо­ја по­ли­ти­ка ис­цр­пе. Та­ко исто од­ба­ци­ћу и сен­ти­мен­та­ли­зам за
— Дра­ги мо­ји дру­го­ви, све што је ов­де ре­че­но има да оста­не Ју­жним Ти­ро­лом, и не­ћу до­зво­ли­ти да се због то­га по­ква­ре на­ши
нај­стро­жја тај­на. Ни­је те­шко при­ме­ти­ти да оно о че­му се са­да ов­ при­ја­тељ­ски од­но­си са Ита­ли­јом. Што се ти­че Ел­за­са и Ло­ре­на,
де го­во­ри­ло пре­ла­зи раз­у­ме­ва­ње ве­ћи­не на­ших дру­го­ва ко­ји то је дру­га ствар. Њих се не­ће­мо ни­ка­да од­ре­ћи, не за­то што су
ни­су при­сут­ни ов­де. Али: Да­ре има пра­во. они на­ста­ње­ни Нем­ци­ма, већ и да би за­о­кру­гли­ли на­ше гра­ни­
— Што се ти­че на­ше по­ли­ти­ке на ис­то­ку Евро­пе, тач­но ре­че­но це на за­па­ду, исто та­ко као што нам је по­треб­на Че­шка на ју­гу и
на на­шем ис­точ­ном жи­вот­ном про­сто­ру ја је пот­пи­су­јем до­слов­ По­знањ, за­пад­на Пру­ска, Шле­зи­ја и Бал­тич­ке зе­мље на ис­то­ку и
но. Ме­ђу­тим, дра­ги мо­ји дру­го­ви, има јед­на ствар ко­ју мо­ра­те се­ве­ру.
увек има­ти на уму. Ми не­ће­мо ни­ка­да до­ћи до свет­ске хе­ге­мо­ Хи­тлер на­ста­ви:
ни­је, ако не­ма­мо пре то­га у цен­тру на­ше­га ути­ца­ја јед­но је­згро — Пре­ма то­ме, си­ту­а­ци­ја је чи­ста. За на­ше на­пре­до­ва­ње на
со­лид­не мо­ћи, твр­до као че­лик, је­згро од осам­де­сет или сто ми­ Ис­ток и Ју­го­за­пад, ја не­ћу ићи прав­ци­ма ко­је је од­ре­дио Лу­ден­
ли­о­на Не­ма­ца, ко­ји чи­не јед­ну пот­пу­ну це­ли­ну. Пре­ма то­ме, мо­ дорф или не­ко дру­ги. Ја ћу се по­ви­но­ва­ти са­мо за­ко­ну че­ли­ка
ја пр­ва ду­жност је да ство­рим то је­згро ко­је, не са­мо што ће нас на­ше исто­риј­ске ево­лу­ци­је. Кад Не­мач­ка бу­де на­о­ру­жа­на, све те
ство­ри­ти не­по­бед­ни­ма, већ ће нам да­ти, јед­ном за сваг­да, ре­ша­ ма­ле др­жа­ви­це по­ну­ди­ће јој се за са­ве­зни­ка. Не­ће то би­ти не­ка
ва­ју­ћу над­моћ­ност над сви­ма европ­ским на­ро­ди­ма. То­ме је­згру па­ци­фи­стич­ка Па­не­вро­па, са до­бром тет­ком Не­мач­ком у сре­ди­
при­па­да­ју та­ко исто и Че­шка и Мо­рав­ска, као и ис­точ­не по­кра­ ни, ко­ја ће пре­кра­ћи­ва­ти се­би вре­ме у вас­пи­та­њу те дра­ге де­чи­
ји­не Пољ­ске. це. Ми не ми­сли­мо да га­ји­мо сво­је пре­вре­ме­не на­след­ни­ке. Ми
— Кад бу­де­мо ство­ри­ли но­ви ве­ли­ки не­мач­ки Рајх у свој ње­го­ хо­ће­мо јед­ном за сваг­да, јед­ну гер­ма­ни­зи­ра­ну Евро­пу са та­квим
вој о­гром­но­сти, ми ће­мо ра­се­ли­ти из­ве­сне на­ро­де. Има раз­ло­га по­ли­тич­ким и би­ол­ о­шким осно­ва­ма, ко­ји ће би­ти веч­ни и не­
да то чи­ни­мо, а има­ће­мо и тех­нич­ка сред­ства да то спро­ве­де­ пре­кид­ни фак­то­ри ње­но­га по­сто­ја­ња. И ми то не ми­сли­мо са­мо
мо. Пре­ба­ци­ће­мо Че­хе, као и дру­ге Сло­ве­не у Си­бир. По­треб­но у еко­ном­ском сми­слу. Да­бо­ме да ће­мо ко­ри­сти­ти жи­то, угаљ и
је оте­ра­ти Че­хе из цен­трал­не Евро­пе. Док су год ту, они ће би­ти ру­де су­сед­них зе­ма­ља, али на­ша је глав­на ми­сао да по­ста­ви­мо за
ле­гло ху­сит­ске и бољ­ше­вич­ке про­па­ган­де. Да ово оства­ри­мо у сваг­да на­шу до­ми­на­ци­ју, и да је та­ко уко­ре­ни­мо да има да тра­је
по­вољ­ном тре­нут­ку, не­ћу жа­ли­ти да жр­тву­јем два до три ми­ли­ нај­ма­ње хи­ља­ду го­ди­на. Да се до то­га до­ђе, тре­ба не­што дру­го, а
о­на Не­ма­ца. не по­ли­тич­ки са­ве­зи и еко­ном­ски уго­во­ри, као што то ми­сле фон

1/2010 l Двери српске l 37
Па­пен и Ху­ген­берг. То су де­ти­ња­ри­је ли­бе­ра­ла, ко­ји во­де сво­ју чуо по­че­так раз­го­во­ра, али у тре­нут­ку кад сам ушао, чуо сам Хи­
зе­мљу пра­во u бан­крот­ство. Ми смо по­ста­вље­ни да­нас пред не­ тле­ров оштри глас ка­ко од­го­ва­ра на не­ко пи­та­ње Штрај­хе­ра:
у­мит­ну ствар­ност да мо­ра­мо ство­ри­ти но­ви со­ци­јал­ни по­ре­дак. — Ре­ли­ги­је? Ни јед­на ни дру­га не­ма бу­дућ­но­сти. На­ро­чи­то за
Ако у то­ме успе­мо он­да ће­мо мо­ћи да из­ве­де­мо ве­ли­ко исто­риј­ Нем­це. Фа­ши­зам мо­же, ако хо­ће, да се по­ми­ри са цр­квом. Мо­гу и
ско де­ло на­ше­га на­ро­да. ја. За­што не? То ме не­ће ни нај­ма­ње спре­чи­ти да ис­ко­ре­ним Хри­
Тај­на на­ше­га успе­ха би­ће у то­ме што ће­мо мо­ћи по­ста­ви­ти у шћан­ство у Не­мач­кој. Та­ли­ја­ни, на­ив­ни љу­ди, мо­гу у исто вре­ме
сре­ди­шту на­ше по­ли­тич­ке жи­вот­не бор­бе за­кон ствар­не вла­сти. би­ти и хри­шћа­ни и не­зна­бо­шци. Та­ли­ја­ни и Фран­цу­зи, ко­ји жи­ве
А пра­ва власт не мо­же се ро­ди­ти та­мо где не­ма пра­ве пот­чи­ње­ на се­лу у ства­ри су не­зна­бо­шци. Хри­шћан­ство је код њих са­мо
но­сти. Не мо­же би­ти рав­но­прав­но­сти ме­ђу љу­ди­ма. Ми има­мо спо­ља. Али Не­мац ни­је исто. Он гле­да ства­ри озбиљ­но; он је или
хра­бро­сти да од то­га не са­мо на­пра­ви­мо наш за­кон, већ и да му јед­но или дру­го, ни­ка­да обо­је. Уоста­лом, мо­жда Му­со­ли­ни ни­ка­
се при­ла­го­ди­мо. Оту­да, не­ћу ни­ка­да при­зна­ти дру­гим на­ро­ди­ма да не­ће ус­пе­ти да од сво­јих фа­ши­ста на­пра­ви хе­ро­је, све­јед­но је
иста пра­ва као не­мач­ком на­ро­ду. Наш циљ је да под­јар­ми­мо дру­ да ли су хри­шћа­ни или не­зна­бо­шци.
ге на­ро­де, и не­мач­ки на­род је по­зван да дâ све­ту сво­је го­спо­да­ре. За наш на­род, обр­ну­то, ве­ра је ва­жна ствар. Све за­ви­си од то­
Ка­кав ће из­гле­да­ти бу­ду­ћи со­ци­јал­ни по­ре­дак у све­ту, из­ло­ га хо­ће ли оста­ти ве­ран овом је­вреј­ском хри­шћан­ству и мо­ра­лу
жи­ћу вам у не­ко­ли­ко ре­чи: би­ће пре све­га кла­са го­спо­де, за­тим са­ми­ло­сти или ве­ро­ва­ти у но­ву, ја­ку, хе­рој­ску ве­ру, у Бо­га при­
до­ла­зи хи­је­рар­хи­ја при­пад­ни­ка на­ше стран­ке и она ће пред­ ро­де.
ста­вља­ти но­ве сред­ње кла­се. Нај­зад би­ће ве­ли­ка ма­са на­ро­да По­сле ма­лог од­мо­ра Хи­тлер на­ста­ви:
— ко­лек­тив по­слу­ге и ма­лих љу­ди, ко­ји то има да оста­ну за сва — Оста­ви­мо све сит­ни­це! И Ста­ри и Но­ви за­вет су исти је­вреј­
вре­ме­на. На нај­ни­жем ступ­њу би­ће по­ко­ре­ни на­ро­ди, ко­је ће­мо ски швин­дле­рај. Не­мач­ка цр­ква! Не­мач­ко хри­шћан­ство! Мо­же
хлад­но на­зи­ва­ти: ро­бо­ви. А над сви­ма но­во ви­со­ко плем­ство са­ се би­ти Не­мац или хри­шћа­нин, обо­је не! Мо­же­те из­ба­ци­ти оног
ста­вље­но од нај­за­слу­жни­јих и од­го­вор­них во­ђа! епи­леп­ти­ча­ра Па­вла из хри­шћан­ства! И дру­ги су то чи­ни­ли. Мо­
Да, ја сам у све­му са­гла­сан са на­шим дру­гом Да­ре­ом. На ис­ же се од Ису­са на­чи­ни­ти пле­ме­ни­ти чо­век и од­ре­ћи ње­го­во бо­
то­ку на­ћи ће­мо по­ље за екс­пе­ри­мен­те. Та­мо ће се ро­ди­ти но­ви жан­ско по­ре­кло. То су већ чи­ни­ли ви­ше пу­та у ра­зним вре­ме­ни­
европ­ски со­ци­јал­ни по­ре­дак. У то­ме је ве­ли­ки зна­чај на­ше по­ли­ ма. Ми­слим да има у Аме­ри­ци и Ен­гле­ској и та­квих хри­шћа­на, и
ти­ке на ис­то­ку. они се зо­ву „уни­тар­ци“ или слич­но. Све то не вре­ди, јер се чо­век
Још је­дан де­таљ на за­вр­шет­ку. Мо­гу­ће је да ће­мо у на­шу но­ву не мо­же осло­бо­ди­ти хри­шћан­ског ду­ха, ко­ји ми хо­ће­мо да уни­
ари­сто­кра­ти­ју при­ми­ти и не­ког пред­став­ни­ка дру­гих на­род­но­ шти­мо. Ми хо­ће­мо сло­бод­не љу­де, ко­ји зна­ју и ко­ји осе­ћа­ју Бо­га
сти, ко­ји се по­ка­же услу­жан у на­шој бор­би. И по тој ства­ри ми­ у се­би.
слим исто као Да­ре и Хи­млер. Ра­сно-би­о­ло­шки раз­ло­зи са­мо су На не­ку при­мед­бу Штрај­хе­ра или Ге­бел­са, Хи­тлер про­го­во­ри:
је­дан део на­шег си­сте­ма. У оста­лом, уско­ро ће­мо на­ћи уске гра­ — Би­ла би глу­пост од на­ше стра­не да од Хри­ста пра­ви­мо Ари­
ни­це да­на­шњег на­ци­о­на­ли­зма, јер ве­ли­ке им­пе­ри­је ра­ђа­ју се јев­ца. А ево шта ће­мо ми да учи­ни­мо. Спре­чи­ће­мо пре све­га да
исти­на из на­ци­о­на­ли­зма, али га убр­зо оста­вља­ју за со­бом. цр­ква чи­ни ма шта дру­го осим оно­га што чи­ни са­да, то јест, не­ка
Та­ко до­ла­зим на оно што се на­зи­ва кул­ту­ра и обра­зо­ва­ње. Као сва­ко­га да­на гу­би по ма­ло. Ми­сли­те ли да ће ма­се кад год по­ста­ти
што све ово о че­му смо ов­де раз­го­ва­ра­ли мо­ра оста­ти тај­на ме­ђу по­но­во хри­шћан­ске? Глу­пост. Ни­кад ви­ше! По­по­ви ће са­ми се­би
на­ма, та­ко је си­гур­но да оп­шта на­род­на про­све­та мо­ра јед­ном за ис­ко­па­ти гроб. Они ће нам са­ми про­да­ти сво­га бо­га. Да са­чу­ва­ју
сваг­да би­ти уки­ну­та. Она је ра­зор­ни отров ко­је је сло­бо­дар­ство сво­је по­ло­жа­је и пла­те, при­ста­ће на све.
про­на­шло да са­мо се­бе уни­шти. Мо­же би­ти са­мо је­дан сте­пен А ми шта има­мо да ра­ди­мо? Тач­но исто оно што и са­ма ка­то­лич­
обра­зо­ва­ња за сва­ку кла­су. Пот­пу­на сло­бо­да обра­зо­ва­ња и на­у­ ка цр­ква кад је по­ко­ра­ва­ла мно­го­бо­шце у сво­ју ве­ру: са­чу­ва­ти
ке са­мо је при­ви­ле­ги­ја ели­те и оних ко­је та ели­та хо­ће да при­ми све што се са­чу­ва­ти мо­же и да­ти то­ме дру­ги сми­сао: На при­мер,
у тај ред. Сва на­у­ка мо­ра оста­ти под стал­ном кон­тро­лом. На­у­ка Ус­крс не­ће би­ти ус­кр­сну­ће, већ веч­но об­на­вља­ње на­ше­га на­ро­
је ин­стру­ме­нат жи­во­та, али не ње­гов сми­сао. И за­то ће­мо, да би да, Бо­жић ће би­ти ро­ђен­дан не­мач­ког спа­си­те­ља. Ми­сли­те ли ви
би­ли се­би до­след­ни, оста­ви­ти ши­ро­ке ма­се ни­жих кла­са бла­го­ да по­по­ви не­ће пре­да­ва­ти ве­ру не­мач­ког бо­га у сво­јим цр­ква­ма,
де­ти­ма не­пи­сме­но­сти. ти по­по­ви ко­ји не ве­ру­ју ви­ше ни у шта и ко­ји вр­ше са­мо је­дан за­
У тим но­вим елит­ним шко­ла­ма, ко­је ћу осно­ва­ти, и ко­је тре­ба нат. Уме­сто Хри­сто­вог кр­ста узе­ће ку­ка­сти крст. Уме­сто Хри­сто­ве
да по­се­ћу­ју сви бу­ду­ћи чла­но­ви на­ше ари­сто­кра­ти­је, на­ре­ди­ћу кр­ви сла­ви­ће крв не­мач­ког на­ро­да. Да, при­ста­ће на све оно, и ви,
да се пре­да­је Је­ван­ђе­ље сло­бод­ног чо­ве­ка, чо­ве­ка го­спо­да­ра Штрај­хе­ру, ви­де­ће­те по­но­во пу­не цр­кве на­ро­да. А ако хо­ће­мо,
жи­во­та и смр­ти, ко­ји је из­над људ­ско­га стра­ха и пред­ра­су­да, чо­ ство­ри­ће­мо но­ву ве­ру, са­мо то­ме још ни­је вре­ме.
ве­ка ко­ји вла­да сво­јим нер­ви­ма и ми­ши­ца­ма, али ко­ји ће вла­да­ти Хи­тлер се за­ус­ та­ви и за­ми­сли, за­тим на­ста­ви:
и над свим на­па­сти­ма ду­ха и осе­ћа­ња. — За са­да све мо­же и ова­ко да иде. Али не за ду­го! Че­му та уни­
та­ри­стич­ка цр­ква: не­мач­ка цр­ква, одво­је­на од Ри­ма? Све је то
АН­ТИ­ХРИСТ про­шло. Ја знам шта мо­ра би­ти и кад по­год­ни тре­ну­так до­ђе, ја
ћу се већ по­ста­ра­ти да све из­ме­ним. Без ре­ли­ги­је не­мач­ки на­род
Су­тра­дан сам био код Хи­тле­ра. Тај дан био је од ве­ли­ке ва­жно­ не мо­же би­ти ста­би­лан. А ка­ква ће би­ти ње­го­ва ре­ли­ги­ја? Ни­ко
сти, јер су то­га да­на ус­по­ста­вље­ни „штат­хал­те­ри“ или пред­став­ још не зна. Осе­ћа­мо је са­да, и то је до­вољ­но.
ни­ци Рај­ха у сви­ма по­кра­ји­на­ма. Та ме­ра има­ла је за циљ да за Не­ко из дру­штва упи­та не­што Хи­тле­ра, и он од­го­во­ри ово:
вре­ме­на угу­ши се­па­ра­ти­стич­ке тен­ден­ци­је, ко­је су по­че­ле да се – Не, ни­ка­ко не! Ти про­фе­со­ри и не­зна­ли­це зи­да­ју ку­лу од ка­
по­ја­вљу­ју. Та­ко, у Ба­вар­ској ауто­но­ми­стич­ки по­крет по­стао је вр­ ра­та, не­ка­кву нор­диј­ску ми­то­ло­ги­ју. Да, они ми са­мо сме­та­ју. За­
ло опа­сан за на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­зам. Да је Ба­вар­ска мо­гла ис­ко­ри­ што их тр­пим? За­то што по­ма­жу ра­за­ра­њу, иза­зи­ва­ју не­ре­де, а
сти­ти свој по­год­ни тре­ну­так а на­ро­чи­то да је принц Ру­прехт био сва­ки не­ред ства­ра но­во. Не­мир је ства­ра­лач­ки! Они ће сру­ши­
ви­ше енер­ги­чан, из­ве­сно је да би Ба­вар­ска мо­нар­хи­ја при­пре­ми­ ти цр­кву, уну­тар­њим ру­ше­њем. Чим ре­чи цр­кве бу­ду би­ле са­мо
ла на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­стич­ком по­кре­ту брз и су­ров крај. Ре­фор­ма пра­зне фра­зе, го­то­ви су, не сум­њај­те!
ста­ре Не­мач­ке узе­ла би дру­ги пра­вац и дру­ге об­ли­ке. Опет га пре­ки­до­ше не­ким пи­та­њи­ма и Хи­тлер са­мо до­да­де:
Наш раз­го­вор био је по­во­дом тих до­га­ђа­ја, ко­ји су иза­зва­ли — Хри­сто­ва цр­ква, при­зна­јем, ве­ли­ка је ствар! Ми­слим на то
нај­о­збиљ­ни­је бри­ге Хи­тле­ра. Због то­га су и два га­у­лај­те­ра Штрај­ што је из­др­жа­ла две хи­ља­де го­ди­на. То ми им­по­ну­је! Има­мо и ми
хер из Фран­ко­ни­је и Ваг­нер из Мин­хе­на по­зва­ни у Бер­лин. Ни­сам мно­го че­му да се на­у­чи­мо. И ми мо­ра­мо то­ли­ко исто ис­тра­ја­ти у
под­јарм­љи­ва­њу све­та!

38 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Руски војник на бојном пољу рак­те­ри­сти­ци огле­да се и са­ма Хи­тле­ро­ва про­шлост, ње­
го­ва про­шлост по­ли­тич­ког аген­та, увек спрем­ног да ис­ко­
ри­сти сва­ку при­ли­ку, да­нас да ко­ке­ти­ра са марк­си­сти­ма,
су­тра да се про­да ба­вар­ским мо­нар­хи­сти­ма.
Две осо­би­не до­ми­ни­ра­ју у ње­го­вом ка­рак­те­ру: ње­го­ва
бес­при­мер­на ла­жљи­вост и ње­го­ва раз­о­ру­жа­ва­ју­ћа на­
ив­ност, ко­ја за­бо­ра­вља на све што је не­дав­но обе­ћа­но и
ре­че­но. Ве­ћи­на тих на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­ста, а ме­ђу њи­ма
пред­ња­чи Хи­тлер, као хи­сте­рич­не же­не, гу­бе ла­ко пам­ће­
ње за ства­ри ко­јих се не же­ле се­ћа­ти. Че­сто ми се до­го­ди­ло
да ме Хи­тлер за­чу­ђе­но по­гле­да и из­ја­ви да он та­ко не­што
ни­ка­да ни­је ре­као, па да бих се по­звао на не­ке ње­го­ве ра­
ни­је ре­чи. Са­мо они љу­ди ко­ји мо­гу ла­ко да пре­ла­зе пре­ко
лич­них убе­ђе­ња, мо­гу да во­де по­ли­ти­ку та­ко ла­ких по­ли­
тич­ких за­о­кре­та. Та­ко се из чо­ве­ка за ко­га се ве­ро­ва­ло да
је док­три­на­рац, из­љу­штио по­ли­ти­чар ко­ји је за љу­бав вла­
сти увек спре­ман да по­га­зи чи­та­ву сво­ју про­шлост.
У раз­го­во­ру о сво­јим спољ­но­по­ли­тич­ким пла­но­ви­ма,
Хи­тлер је по­но­во обра­тио па­жњу на јед­но пи­та­ње ко­је
вре­ди да се по­ме­не. Хи­тлер је обра­тио па­жњу на опа­сност
да не­мач­ки на­род има у се­би мно­го сло­вен­ске кр­ви.
— Нај­ма­ње што мо­же­мо да учи­ни­мо, то је да спре­чи­мо
да­љи при­лив сло­вен­ске кр­ви. При­зна­јем да ће ова опа­
сност би­ти са­мо ве­ћа, кад бу­де­мо осво­ји­ли ве­ли­ке по­кра­
ХИ­ТЛЕР И РУ­СИ­ЈА ји­не, у ко­ји­ма жи­ве ис­кљу­чи­во Сло­ве­ни. А тих сло­вен­ских ма­са
Тек ка­сни­је, у про­ле­ће 1934, до­знао сам за Хи­тле­ро­ве пла­но­ве не­ће­мо мо­ћи та­ко ла­ко да се осло­бо­ди­мо.
о Ру­си­ји. — За­то је на­ша ду­жност да ис­тре­бљу­је­мо на­ро­де. Мо­ра­мо
— Кох, га­ул­ ај­тер из Ке­ниг­збер­га, пред­ла­же ми, ре­као је том раз­ви­ти по­себ­ну тех­ни­ку ис­тре­бљи­ва­ња. А шта зна­чи у ства­
при­ли­ком Хи­тлер, да скло­пи­мо са­вез с Ру­си­јом, и са­мо нас то ри ис­тре­бљи­ва­ње? Да ли под тим ми­сли­мо на ис­тре­бљи­ва­ње,
мо­же из­ву­ћи из бла­та. Он би хтео да се спо­ра­зу­ме­мо с Ру­си­јом на уни­ште­ње чи­та­вих на­ро­да. Раз­ум ­ е се, та­ко ће по при­ли­ци
про­тив Пољ­ске. А за­што да не скло­пим тај са­вез, ако мо­гу на тај ствар ис­па­сти. Кад већ имам сна­ге да без ика­кве гри­же са­ве­
на­чин да по­пра­вим свој по­ло­жај. Али ја чу­вам ову мо­гућ­ност као сти ша­љем у смрт цвет не­мач­ке мла­де­жи, зар не­мам пра­во да
свој по­след­њи адут, ко­ји ће би­ти суд­бо­но­сна од­лу­ка мог жи­во­та. уни­штим ми­ли­о­не оне ин­фе­ри­ор­не ра­се ко­ја се мно­жи као га­
Али о то­ме не тре­ба мно­го да се го­во­ри на ду­гач­ко и на ши­ро­ко, мад! Ја их не­ћу све по­у­би­ја­ти, не­го са­мо спре­чи­ти да се мно­же,
и на­ро­чи­то не тре­ба да се из­ве­де су­ви­ше ра­но. Ако се ика­да ја и за­то ћу му­же­ве ра­ста­ви­ти од же­на. Има мно­го на­чи­на да се
ре­шим да се­цу­јем на Ру­си­ју, ни­шта ме не­ће спре­чи­ти да се још је­дан на­род уни­шти си­сте­мат­ски и без ра­та. У оста­лом, ја не
је­дан­пут окре­нем и да уда­рим на њу, ка­да мо­ји ци­ље­ви на за­па­ду кри­јем да ћу то да учи­ним. По­сле свет­ског ра­та са фран­цу­ске
бу­ду оства­ре­ни. стра­не пре­ба­че­но је Нем­ци­ма да их има два­де­сет ми­ли­о­на су­
Би­ло би на­ив­но ми­сли­ти да ће­мо ми ићи јед­ним пу­тем до кра­ја. ви­ше. При­хва­там ту реч! И ми се упра­вља­мо пре­ма њи­хо­вим
Ми ће­мо ме­ња­ти на­ше прав­це по по­тре­би, не са­мо у вој­нич­ком иде­ја­ма. Са­мо тих два­де­сет ми­ли­о­на су­ви­шних у Евро­пи, ми
сми­слу. Али за са­да оста­ни­мо на­шој зва­нич­ној док­три­ни, и на­ ће­мо од­би­ти на дру­гој стра­ни. То ће би­ти план­ско уни­шта­ва­
ста­ви­мо да ви­ди­мо у бољ­ше­ви­зму на­шег смрт­ног не­при­ја­те­ља. ње на­ро­да. Је­дан од нај­ва­жни­јих за­да­та­ка не­мач­ке по­ли­ти­ке у
Ми мо­ра­мо по­ку­ша­ти да на­ста­ви­мо офан­зи­ву тач­но одан­де где бу­дућ­но­сти би­ће да свим сред­стви­ма спре­ча­ва да­ље ши­ре­ње
су се на­ше ар­ми­је за­ус­ та­ви­ле по­след­њег ра­та. Глав­ни наш циљ сло­вен­ских на­ро­да. При­род­ни ин­стинкт да­је сва­ко­ме жи­во­
је још увек, као и у про­шло­сти, да уни­шти­мо за сваг­да пре­те­че ме ство­ру пра­во да сво­га про­тив­ни­ка не са­мо по­бе­ди, не­го и
ма­се им­пе­ри­ја­ли­стич­ког пан­сла­ви­зма. Не­мач­ка не­ће мо­ћи да се уни­шти. У до­брим ста­рим вре­ме­ни­ма по­бед­ник је имао пра­во
про­ши­ри и уве­ћа под при­ти­ском ове ма­се. Не за­бо­ра­ви­мо да је да ис­тре­би чи­та­ве на­ро­де. Ми ће­мо би­ти ху­ма­ни­ји, то ће­мо
раз­мно­жа­ва­ње сло­вен­ских на­ро­да ја­че од свих оста­лих на­ро­да у спро­ве­сти без кр­ви, спре­ча­ва­њем ра­ђа­ња.
Евро­пи. Ни­шта не мо­же из­бе­ћи од­лу­чу­ју­ћу бит­ку из­ме­ђу не­мач­
ког и пан­сла­ви­стич­ког ду­ха, из­ме­ђу ра­се и ма­са. У то­ме је по­нор АПО­КА­ЛИП­СА НО­ВОГ МЕ­СИ­ЈЕ
ко­ји ни­ка­кви за­јед­нич­ки ин­те­ре­си не мо­гу ис­пу­ни­ти. Хи­је­рар­хи­ја
го­спо­да­ра мо­ра да пот­чи­ни раз­мно­жа­ва­ње ро­бо­ва. Ми смо је­ди­ Хи­тлер је ти­пи­чан, ис­ко­ре­њен чо­век, ко­ји тр­пи под пра­зни­
ни на­род спо­со­бан да ство­ри­мо ве­ли­ки кон­ти­нен­тал­ни про­стор, на­ма по­вр­шне на­о­бра­збе, ко­ји бр­зо и без трун­ке об­зи­ра су­
на­ме­ћу­ћи сво­ју пе­сни­цу и не пот­пи­су­ју­ћи уго­во­ре са Мо­сквом. ди и ра­су­ђу­је. Он при­па­да оној ка­те­го­ри­ји про­сеч­них Не­ма­ца,
Ову по­след­њу игру ми ће­мо од­и­гра­ти и до­би­ти. По­бе­да ће ис­ ко­ји се без осе­ћа­ја за тра­ди­ци­ју ба­ца­ју пр­вој ши­ме­ри у на­ру­
пред нас раз­ва­ли­ти вра­та свет­ске хе­ге­мо­ни­је. То не зна­чи да ја чај, др­же­ћи се гр­че­ви­то ње, да не би опет би­ли су­но­вра­ће­ни
не­ћу са Ру­си­јом ићи пар­че пу­та ако ми је то од ко­ри­сти, али са у ни­шта­ви­ло. У ства­ри, сва­ки Не­мац сто­ји са јед­ном но­гом у
уна­пред утвр­ђе­ном на­ме­ром да се вра­тим на наш глав­ни циљ, оној по­зна­тој зе­мљи Атлан­ти­ди, тра­же­ћи у њој но­ву до­мо­ви­ну
чим бу­дем то мо­гао. и бо­гат­ство. Ова дво­стру­ка осо­би­на код Не­ма­ца, ова спо­соб­
ност жи­вље­ња у два све­та; ко­ја омо­гу­ћу­је да у исти мах жи­ве
ИС­ТРЕ­БЉЕ­ЊЕ СЛО­ВЕН­СКИХ НА­РО­ДА ­ у ре­ал­ном све­ту и да се пре­ма­ша­ју у свет има­ги­на­ци­је — све
ПО­ЛИ­ТИЧ­КИ ПРО­ГРАМ се то на­ро­чи­то од­но­си на Хи­тле­ра и на ње­гов ма­гич­ни со­ци­ја­
ли­зам. На­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­зам је био за све љу­де нео­ства­ре­них
Хи­тле­ро­ва по­ли­ти­ка је без­об­зир­но ис­ко­ри­шћа­ва­ње слу­чај­них сно­ва и ам­би­ци­ја не­ка вр­ста вра­ћа­ња ве­ли­ке ма­ги­је. А сам Хи­
окол­но­сти, и ко­ја не ми­сле­ћи од­ба­цу­је у из­ве­сним тре­ну­ци­ма тлер је био пр­ви ме­ћу њи­ма, ве­ли­ки све­ште­ник и жрец но­ве
оно што је час ра­ни­је сма­тра­ла за сво­је основ­но на­че­ло. У тој ка­ тај­не ре­ли­ги­је.  z

1/2010 l Двери српске l 39
ХИТЛЕР И ЗАПАД
Макс Ерен­рајх

Нацифашизам као
последња шанса Запада
Же­ља да се спа­си оно што се ви­ше ни­је мо­гло спа­сти,
об­ја­шња­ва уве­ли­ко и спрем­ност из­ве­сних вр­сних
за­пад­них ин­те­лек­ту­а­ла­ца да при­вре­ме­но или трај­но,
де­ли­мич­но или без­ма­ло то­тал­но, по­др­же фа­ши­зам и
оста­ле по­кре­те бли­ске ње­му

П ре­су­ду фа­ши­зму исто­ри­ја је до­не­ла. На
оп­ту­же­нич­кој клу­пи на­шла се ве­ћи­на
по­ли­ти­ча­ра, др­жав­ни­ка и вој­ни­ка ко­ји
су пре ра­та и за вре­ме ра­та нај­не­по­сред­ни­је
ова­пло­ћи­ва­ли фа­ши­стич­ки по­крет, из­у­зев
но­ве књи­ге у су­шти­ни ни­ка­да ни­је био
спре­ман да се у пот­пу­но­сти по­и­сто­ве­ти са
фа­шизмом ни као по­ли­тич­ком иде­о­ло­ги­
јом ни као дру­штвеном чи­ње­ни­цом: чак
и у вре­ме ка­да још ни­је отво­ре­но ну­дио
су­шти­ни био есте­тич­ки фе­но­мен! А ка­сни­
је, у вре­ме успо­на на­ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зма,
мо­гао је да пад­не и у за­блу­ду ни­шта ма­ње
ап­сурд­ну: у Хи­тле­ру да ви­ди лич­ност нео­
п­ходну Не­мач­кој!
оних ко­је је не­су­здр­жа­ни гнев по­бед­ни­ка кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре уме­сто сло­бо­де,
су­сти­гао, као и оних ко­ји су, стре­пе­ћи од рат уме­сто ди­ја­ло­га, фа­ши­зам ни из да­ Фашистичко опредељење
та­квог кра­ја, ус­пе­ли са­ми се­би да пре­су­де. ле­ка ни­је био ка­дар да бу­де при­хва­тљи­
Али, с пре­су­дом фа­ши­зму ово кошмар­но ва ал­тер­на­ти­ва за ве­ли­ке иде­а­ле европ­ Слич­не за­блу­де, ка­ко нам са­оп­шта­ва
по­гла­вље са­вре­ме­не исто­ри­је са­мо је при­ ске ху­ма­ни­стич­ке кул­ту­ре. Зар су Кро­че Ала­стер Ха­мил­тон, ни­су ми­мо­и­шле ни
видно окон­ча­но: ра­за­ра­ња ко­је је фа­ши­зам и Пи­ран­де­ло у сво­јој ду­ши уоп­ште мо­гли фран­цу­ске ин­те­лек­ту­ал­це. У тре­нут­ку сво­
за со­бом оста­вио и бес­при­ме­рна не­људ­скост да бу­ду фа­ши­сти? Ни­је ли пр­ви био од­већ је сла­бо­сти ко­ја се по­кла­па­ла са слабо­шћу
ко­ју је са таквом отво­ре­но­шћу ис­по­љио при­вр­жен иде­ал­ и­зму да би га је­дан су­ро­ и по­ни­же­њем ње­го­ве тек по­ра­же­не до­мо­
би­ли су су­ви­ше тра­ум ­ а­тич­ни да би их на­ша ви праг­ма­ти­зам мо­гао да оду­ше­ви, дру­ги ви­не ни­је ли Фран­соа Мо­ри­јак јед­но од
свест, па и на­ша са­вест мо­гли чак и у ово од­већ склон ре­ла­ти­ви­зму да би искре­но сво­јих де­ла по­светио не­мач­ком офи­ци­ру,
вре­ме по­ти­сну­ти у за­бо­рав. Фа­ши­зму се и кре­нуо за по­кре­том ко­ји је се­бе уз­ди­зао чла­ну про­па­ганд­ног шта­ба оку­па­ци­о­них
са­да су­ди, су­ди­ће му се све док бу­де љу­ди на сту­пањ је­ди­не исти­не? Па ипак, обо­ сна­га? Из пре­зи­ра пре­ма Фран­цу­ској на­
спрем­них да се у би­ло ком ви­ду са­гла­се с ји­ца су у од­ре­ђе­ном тре­нут­ку свет­ске пред­них по­гле­да ни­је ли Ан­ри де Мон­
њим. И да­нас, не­коли­ко де­це­ни­ја по­сле ове исто­ри­је мо­гли, сва­ки на свој на­чин, да се тер­лан прећут­но одо­бра­вао са­рад­њу са
из­ја­ло­вље­не и осу­је­ће­не људ­ске аван­ту­ре, ма­кар и де­ли­мич­но или про­ла­зно са­гла­ Хи­тле­ро­вом Не­мач­ком? А тек Јејтс, онај
го­то­во да ни­смо ка­дри да по­ве­ру­је­мо у то се с Му­со­ли­ни­је­вом дик­та­ту­ром: Кро­че, по­зни Јејтс, из­не­ве­ри­тељ идеала сво­је
да су ми­ли­о­ни Не­ма­ца и Ита­ли­ја­на мо­гли, хе­ге­ли­ја­нац, био је бли­зу то­га да по­ве­ру­је мла­до­сти: мо­гао је да се оду­ше­ви иде­о­
пред ди­ле­мом љу­бав или мр­жња, тр­пе­љи­ у њу као спа­си­о­ца др­жа­ве; Пиран­де­ло, ре­ логи­јом Ђен­ти­леа, да идеа­ли­зу­је др­жа­ву,
вост или на­си­ље, да ско­ро без дво­ум ­ ље­ња ла­ти­ви­ста ко­ји је у су­шти­ни че­знуо за ап­ ми­сти­фи­ку­је крв, гло­ри­фи­ку­је суд­би­ну!
окре­ну ле­ђа трај­ним иде­а­ли­ма ху­ма­ни­те­та. со­лут­ним ослон­цем, па­дао је у ис­ку­ше­ње Вре­ме ра­ђа­ња и успо­на фа­ши­зма би­ло
Ме­ђу­тим, јед­на исти­на је мо­жда још по­ра­ да у Му­со­ли­ни­је­вој др­жа­ви ви­ди го­то­во је за из­ве­сне ин­те­лек­ту­ал­це, не­ма сум­ње,
зни­ја: фа­ши­зам у свом чи­стом ви­ду или по­ет­ски, ако не и ме­та­физич­ки по­ку­шај да вре­ме муч­ног опре­де­ље­ња. Би­ло је то
фа­ши­зам као је­дан од об­ли­ка агре­сив­ног се људ­ским на­по­ром и сред­стви­ма са­зда вре­ме по­тре­са гра­ђан­ског дру­штва, ду­бо­
на­ци­о­на­ли­зма мо­гао је да бу­де про­ла­зно ре­ал­ност над­моћ­ни­ја од свих дру­гих! ке кри­зе ко­ја се у усло­ви­ма пр­вог свет­ског
или трај­но ис­ку­ше­ње и ни­за вр­сних ин­те­ Иде­ол­ о­ги­ја за­сно­ва­на на дик­та­ту­ри би­ ра­та и ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је са ра­зи­не
лек­ту­ал­ а­ца. Чак и јед­ног Бе­не­де­та Кро­чеа, ла је у осно­ви стра­на и То­ма­су Ма­ну, ин­те­ економ­ског и по­ли­тич­ког зби­ва­ња нео­
Зор­жа Бер­на­но­са, То­ма­са Ма­на, Гот­фри­да лек­ту­ал­цу раз­ви­је­ног осе­ћа­ња за сло­бо­ду. до­љи­во пре­но­си­ла у свет људ­ског ду­ха,
Бе­на, Освал­да Шпен­гле­ра, Ви­ље­ма Ба­тле­ра Али, у вре­ме пр­вог свет­ског ра­та Ман је у свет има­ги­на­ци­је и иде­ја. Је­дан свет се
Јеј­тса, Т. С. Ели­о­та, Езре Па­ун­да! мо­гао, по­не­сен пли­мом не­мачког на­ци­о­ љу­љао ако не и ру­шио, а с њим се љуљао
До­ду­ше, ни­је­дан од ових мар­кант­них на­ли­зма, да се са­гла­си са ра­том. За та­кав и ру­шио и при­ват­ни свет умет­ни­ка и књи­
пред­став­ни­ка за­пад­не кул­ту­ре чи­ја се свој став на­ла­зио је ап­сурд­но оправ­да­ње: жев­ни­ка ко­ји ни­ка­да ни­је мо­гао да бу­де
дра­ма на­шла на стра­ни­ца­ма Ха­мил­то­ за ње­га, обо­жа­ва­о­ца ле­по­те и ду­ха, рат је у до­вољ­но за­тво­рен и ли­чан да би био ка­

40 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Фридрих Ниче Томас Ман Езра Паунд

дар да по­сто­ји сам од се­бе и само за се­ ским са­пут­ни­ци­ма Шпен­глер је пре­до­ча­ про­шло­сти, ни­је се кло­нио то­га да сил­но
бе. На­сту­пи­ло је вре­ме кри­зе умет­ни­ко­ве вао су­мор­не пер­спек­ти­ве: оно што је по људ­ско на­сле­ђе ова­пло­ће­но у уметнич­
све­сти и вре­ме кри­зе умет­ни­ко­ве са­ве­сти: сво­јој по­ли­тич­кој, еко­ном­ској и кул­тур­ ким де­ли­ма, фи­ло­зоф­ско-ре­ли­гиј­ским ви­
пред по­ра­зним чи­ње­ни­ца­ма дру­штве­ног ној би­ти у исто­ри­ји ова­пло­ћи­ва­ло За­пад, зи­ја­ма, дру­штве­ним си­сте­ми­ма и на­уч­ним
жи­во­та, пред стварно­шћу људ­ске пат­ње до­жи­вља­ва­ло је свој не­из­бе­жан рас­плет. по­гле­ди­ма про­пу­сти кроз фил­тре сво­јих
као не­по­сред­не по­сле­ди­це стања у дру­ Не­мач­ки исто­ри­чар је био не­у­мо­љив: па­ кла­си­фи­ка­ци­ја и ана­ло­ги­ја, и да већ за­
штву, рав­но­ду­шност или све­сно сле­пи­ло то­сом ста­ро­за­вет­ног про­ро­ка го­во­рио је мо­ре­ном, оту­ђе­ном ин­те­лек­ту­ал­цу у име
ви­ше ни­су мо­гли да бу­ду ни­чи­ји од­го­вор. о то­ме ка­ко суд­би­на ку­ца на вра­та За­па­да, исто­ри­је и суд­би­не са­оп­шти њи­хо­ву пре­
Бол­ни­је не­го икад умет­ник је, су­о­чен с али суд­би­на ко­ја је уме­сто по­бе­да и сја­ја су­ду: од аго­ни­је спо­ре, не­из­бе­жне, кул­ту­
та­квом ствар­но­шћу, осе­ћао сву оштри­ну мо­гла од сад да до­но­си са­мо по­ра­зе и ни­ ру и ци­ви­ли­за­ци­ју За­па­да ни­шта ни­је мо­
сво­је ди­ле­ме: оста­ти и да­ље при­вр­жен шта­ви­ло за­бо­ра­ва. Те ре­чи упе­ча­тљи­во, гло да спа­се као што у сво­је вре­ме ни­шта
сво­јим у осно­ви есте­тич­ким иде­а­ли­ма по­ет­ски ин­то­ни­ра­не мо­гле су у оно вре­ ни­је мо­гло да спа­се ни Еги­пат, ни Ва­ви­лон,
или се из етич­ких по­буда отво­ри­ти ши­ ме да се при­хва­те као ре­чи са­ме суд­би­не: ни Ати­ну, ни Рим. А та пре­су­да би­ла је пре­
ром све­ту, окре­ну­ти дру­гом, чо­ве­ку од кр­ Шпен­глер се ни­је по­зи­вао ни на бо­жан­ска су­ђе­ни­ма уто­ли­ко бол­ни­ја што су­мрак За­
ви и ме­са, чак и по це­ну жр­тво­ва­ња свог про­ви­ђе­ња ни на ин­ту­и­ци­ју ми­сти­ка, већ па­да ни­је не­ми­нов­но зна­чио и су­мрак це­
присног, стро­го лич­ног све­та. У тој кли­ми на но­тор­не чи­ње­ни­це свет­ске исто­ри­је лог све­та: мла­ђи, пер­спек­тив­ни жи­вот­ни и
и том вре­мену као да је би­ло не­чег суд­ и спо­соб­ност свог ду­ха да опе­ри­ше ана­ суд­бин­ски об­лик тре­ба­ло је да сме­ни већ
бин­ског, го­то­во ес­ха­толо­шког: јед­ни­ма ло­ги­ја­ма и да их ну­ди као не­при­ко­сно­ве­ ис­тро­ше­ни.
се дра­ма­тич­но убр­за­ва­ње до­га­ђа­ја мо­гло не исти­не. Ве­ро­вао је у исто­ри­ју, али не
учи­ни­ти као увод у ко­на­чан рас­плет ако исто­ри­ју као не­по­но­вљив, не­по­вра­тан Бо­ри­ти се и да­ље за ­
не и ис­пу­ње­ње крај­њег сми­сла исто­ри­је,
док се, пак, дру­ги­ма то чи­ни­ло пра­вим ко­
про­цес: ни­је био хе­ра­кли­ти­ја­нац већ дух
спре­ман да чак и вре­ме и жи­вот под­ре­ди
из­гу­бље­ну ствар
шма­ром. За пр­ве, би­ла је то не­ми­нов­ност јед­ном прин­ци­пу ко­ји је пре­ма ње­го­вом У оно вре­ме Шпен­гле­ро­ва књи­га мо­гла
са ко­јом се од ср­ца тре­ба­ло са­гла­си­ти, за ми­шље­њу имао пре­ро­га­ти­ве нај­ду­бље за­ је да оста­ви сна­жан ути­сак: не­ки су у њој
дру­ге ни­шта дру­го до смак све­та, прет­ња ко­ни­то­сти: би­ла је то не­ка вр­ста мо­ћи суд­ от­кри­ва­ли исти­ну то­ли­ко очи­глед­ну; да се
пре­ра­ног са чи­ме се не би сме­ло ни по ко­ би­не, нео­бја­шњи­ве, не­до­ступ­не си­ле ко­ја већ мо­гла сма­тра­ти апо­дик­тич­ком; не­ки
ју це­ну по­ми­ри­ти. У сва­ком слу­ча­ју би­ло се ни­је мо­гла по­и­сто­ве­ти­ти ни са ка­квим су се у ду­би­ни сво­је ду­ше с њом сла­га­ли
је то вре­ме ис­ку­ше­ња, вре­ме ка­да је умет­ свој­ством при­ро­де или бо­жан­ског би­ћа, иако их она у све сво­је те­зе ни­је мо­гла са­
ник мо­гао, ка­ко је исто­ри­ја обе­ло­да­ни­ла, већ си­ле ко­ја се са­др­жа­ва­ла у са­мом фак­ свим да убе­ди. Али, без об­зи­ра на све, ова
да се оглу­ши о сво­ју са­вест, за­бо­ра­ви на ту по­сто­ја­ња и ко­ја се са­мо као по­сто­ја­ње књи­га је би­ла про­во­ка­тив­на, под­сти­ца­ла
сво­ју ети­ку. и по­ста­ја­ње мо­гла пој­ми­ти. И та не­у­хва­ је на раз­ми­шља­ње, до­во­ди­ла до оча­ја­ња,
тљи­ва, при­мор­ди­јал­на си­ла од­ре­ђи­ва­ла ста­вља­ла пред ди­ле­ме: ка­ко се по­на­ша­ти
Пропаст Запада је и суд­би­ну ве­ли­ких људ­ских ком­плек­са у вре­ме су­мра­ка све­та за ко­ји се ду­шом
ка­кве су кул­ту­ре и суд­би­ну мо­на­да ка­кве и те­лом при­ра­сло? Бо­ри­ти се и да­ље за
Кра­јем Пр­вог свет­ског ра­та, у без­на­де­ су људ­ске ин­ди­ви­дуе. ствар из­гу­бље­ну уна­пред или се угле­да­ти
жној, апо­ка­лип­тич­кој ат­мос­фе­ри фрон­ Шпен­глер је био убе­ђен да је от­крио на Ри­мља­не, до­сто­јан­стве­не, све­сне исти­
то­ва и ма­сов­них ра­зара­ња, угле­да­ла је бар из­ве­сну за­ко­ни­тост у ра­ђа­њу у про­па­ не да их је исто­ри­ја от­пи­са­ла, али и све­
свет књи­га ко­ја је су­ге­стив­но али по­ма­ло да­њу кул­ту­ра, ако је већ у прин­ци­пу би­ло сне то­га да од њих за­ви­си ка­кву ће аго­ни­ју
не­у­ро­тич­но од­сли­ка­ва­ла све ес­ха­то­ло­ не­мо­гу­ће об­ја­сни­ти су­шти­ну са­ме за­ко­ни­ да иза­бе­ру: ако сво­ју бу­дућ­ност већ ви­ше
шке на­де и зеб­ње из­ве­сних европ­ских то­сти: све до­са­да­шње кул­ту­ре, уве­ра­вао ни­су мо­гли да иза­бе­ру, у сво­јој по­след­њој
ин­те­лек­ту­ал­ а­ца пред симп­то­ми­ма кри­ је он, има­ле су по­пут љу­ди свој од­ре­ђе­ни сло­бо­ди мо­гли су бар са­ми да иза­бе­ру
зе гра­ђан­ског дру­штва: био је то СУ­МРАК век и своја од­ре­ђе­на раз­до­бља, али су по­ свој крај, од­лу­че сво­ју смрт.
ЗА­ПА­ДА, по­ет­ско фи­ло­зоф­ска сту­ди­ја пут љу­ди има­ле и сво­ју ин­ди­ви­ду­ал­ност: Пре­ма соп­стве­ној ви­зи­ји Шпен­глер ни­
Освал­да Шпен­гле­ра, не­мач­ког ин­те­лек­ не са­мо сво­ју мла­дост, зре­лост и ста­рост је мо­гао да оста­не рав­но­ду­шан: су­мрак За­
ту­ал­ца за­о­ку­пље­ног суд­би­ном све­та ко­ји већ и свој не­по­но­вљив суд­бин­ски об­лик па­да, осе­ћао је он, у крај­њој ана­ли­зи зна­
се ге­о­граф­ски и кул­тур­но огра­ни­ча­вао на и мо­тив. Шпен­глер се ни­је устру­ча­вао да чио би и су­мрак пру­си­ја­ни­зма и нем­ства,
За­пад. Сво­јим су­на­род­ни­ци­ма и суд­бин­ про­кр­ста­ри огром­ним про­сто­ром људ­ске оног што му је би­ло при­ра­сло за ср­це.

1/2010 l Двери српске l 41
бар­јак­та­ри­ма фа­ши­зма, као да су се За­пад
или бар Не­мач­ка, мо­гли спа­сти очај­нич­
ким на­по­ром, мо­би­ли­са­њем свих сво­јих
сна­га ко­је оте­ло­тво­ру­ју нај­су­ро­ви­ји вид
жи­во­та, по­на­ша­ња и по­сто­ја­ња макар и
на ра­чун вред­но­сти ка­кве су — исти­на по
се­би, прав­да, љу­бав пре­ма дру­гом. У свом
за­кључ­ку Шпен­глер је од­сту­пао од се­бе,
ви­до­ви­тог исто­ри­ча­ра: ви­ше то ни­је би­ла
ем­фа­тич­на кон­ста­та­ци­ја фи­ло­зо­фа и визи­
о­на­ра за­ди­вље­ног али ту­жног пред исти­
ном ко­ју је пр­ви са­гле­дао, већ по­зив да се
ова не­при­јат­на исти­на ак­ци­јом и си­лом
осу­је­те. Шпен­глер је оста­вљао про­сто­ра
и на­де це­за­ри­зму, са­вре­ме­ним реч­ни­ком
— фа­ши­стич­кој дик­та­ту­ри.
Ни он ни­је био до­сле­дан на­ци­ста: у из­
ве­сним тре­ну­ци­ма умео је да се од­лич­но
дис­тан­ци­ра од ап­сурд­но­сти хи­тле­ри­зма,
на при­мер ан­ти­се­ми­ти­зма. Али, и по­ред
то­га пред су­дом исто­ри­је он не би мо­гао
да се по­ја­ви чи­сте са­ве­сти: ње­го­ва ви­зи­
ја За­па­да, кра­ја јед­ног све­та и дру­штва
то­ли­ко при­ра­слих ср­цу оних ко­ји су се с
њи­ма еко­ном­ски, по­ли­тич­ки или кул­тур­
но по­и­сто­ве­ћи­ва­ли, мо­гла је у не­мир­ни­
ма, кри­тич­ним, го­ди­на­ма да де­лу­је за­ра­
зно: пот­пи­ру­ју­ћи осе­ћа­ње на­ци­о­нал­ног,
ра­ сног, па и кул­ тур­
ног его­ из­ма она је
пре­пла­ше­не, по­ко­ле­ба­не ин­те­лек­ту­ал­це
ин­ди­рект­но при­пре­ма­ла за то да у Хи­тле­
ру и Му­со­ли­ни­ју ви­де мо­дер­не Це­за­ре,
је­ди­не још спо­соб­не лич­но­сти да осу­је­те
Освалд Шпенглер пре­су­ду исто­ри­је. Нај­зад, ни­је ли во­ђа на­
ци­о­нал-со­ци­ја­ли­зма про­гла­ша­вао се­бе и
свој по­крет за за­штит­ни­ка не са­мо Евро­пе
већ и За­па­да као за­јед­нич­ког ста­ва пре­ма
Фашизам пред­ста­вљен као по­след­ња шан­са жи­во­ту и за­јед­нич­ког сти­ла жи­вље­ња? А
За­па­да, ис­по­љио се као ве­ли­ка об­ма­на. пред­ста­ва та­квог За­па­да, За­па­да као не­
по­но­вљи­ве суд­бин­ске по­ве­за­но­сти Гер­
У име од­бра­не по­губ­них фик­ци­ја и ма­на и Ро­ма­на, ни­је ли свој нај­за­ра­зни­ји
ап­страк­ци­ја као што су култ си­ле, зов ра­се, мит вид по­при­ми­ла у Шпен­гле­ро­вој ви­зи­ји
суд­би­не ве­ли­ких кул­ту­ра?
кр­ви и тла, моћ суд­би­не, фа­ши­зам се око­мио на
оно што је од­у­век би­ла срж пра­вог ху­ма­ни­зма: Ве­ли­ка об­ма­на
сло­бо­ду, исти­ну, прав­ду,
Фашизам, од­но­сно це­за­ри­зам пред­ста­
јед­на­кост, људ­ско до­сто­јан­ство. вљен као по­след­ња шан­са За­па­да, ис­по­
љио се као ве­ли­ка об­ма­на. У име од­бра­не
по­губ­них фик­ци­ја и ап­страк­ци­ја као што
У су­шти­ни, Шпен­глер, Не­мац, ни­је мо­гао ће аде­кват­но са­жи­мао ње­го­ву иде­ол­ о­шку су култ си­ле, зов ра­се, мит кр­ви и тла, моћ
да се по­ми­ри са Шпен­гле­ром, фи­ло­зо­фом бит. суд­би­не, фа­ши­зам се око­мио на оно што
и ви­зи­о­на­ром, па је чак и по це­ну да из­ је од­у­век би­ла срж пра­вог ху­ма­ни­зма:
не­ве­ри сво­ју ви­зи­ју, мо­рао да оства­ри бар Исто­ри­ја све­та је суд над све­том сло­бо­ду, исти­ну, прав­ду, јед­на­кост, људ­ско
не­што на­де том све­ту осу­ђе­ном на не­ста­ до­сто­јан­ство. Би­ла је то стра­хот­на, по­губ­
ја­ње. И упра­во та на­да, бо­ље ре­ћи же­ља „Исто­ри­ја све­та је суд над све­том“, пи­ на об­ма­на: ин­те­лек­ту­ал­ци ко­ји су мо­жда
да се спа­се оно што се ви­ше ни­је мо­гло сао је Шпен­глер. „Она је увек да­ва­ла пра­ по це­ну су­ро­вих ис­ку­ше­ња би­ли спрем­
спа­сти, об­ја­шња­ва уве­ли­ко и спрем­ност во жи­во­та ја­чим, пу­ни­јим са­мих се­бе, све­ ни да се у овом или оном ви­ду са­гла­се са
из­ве­сних вр­сних за­пад­них ин­те­лек­ту­а­ла­ сни­јим, за­пра­во пра­во на по­сто­ја­ње без фа­ши­змом из сво­јих за­блу­да пре­ну­ли би
ца да при­вре­ме­но или трај­но, де­ли­мич­но об­зи­ра на то да ли је оно пред буд­ним се обич­но пре­ка­сно: сво­је уче­шће у не­за­
или без­ма­ло то­тал­но, по­др­же фа­ши­зам и би­ћем пра­вич­но, она је увек исти­ну и пра­ пам­ће­ном зло­чи­ну ви­ше ни­су мо­гли ни­
оста­ле по­кре­те бли­ске ње­му. вич­ност жр­тво­ва­ла мо­ћи и ра­си и осу­ђи­ чим оправ­да­ти.  z
У епи­ло­гу сво­је књи­ге Шпен­глер је фор­ ва­ла на смрт љу­де и на­ро­де ко­ји­ма је би­ Предговор у књизи
му­ли­сао за­кљу­чак ко­ји је још пре фак­тич­ ла ва­жни­ја исти­на од де­ла, а пра­вич­ност Алистера Хамилтона „Фашизам и
ког ро­ђе­ња фа­ши­зма го­то­во из­не­на­ђу­ју­ бит­ни­ја од мо­ћи”. Као да све још ни­је из­гу­ интелектуалци 1941-1945“, Београд,
бље­но, са­оп­шта­вао је Шпен­глер буду­ћим Издавачка кућа „Вук Караџић“, 1978.

42 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ХИТЛЕР И ЗАПАД

Мр Радован Калабић

Европа, Балкан
и Западни фронт
Чак ни Стаљину, који је иначе био опрезан и неповерљив,
ни на крај памети није било да ће га Черчил обманути
и у следећој, 1943. години, отварање
Другог фронта по други пут одложити за 1944.

П отомцима у Европи и данас трну
зуби од „киселог грожђа“ које
је британски премијер Винстон
Черчил, уз невољну сагласност и млако
противљење САД-а, износио пред Јосифа
стратешких разлога, тумаче они, тамо
(на Косову и Метохији, прим. Р. К.) морају
стационирати амерички војници, те да
се тако надокнади оно што је пропуште­
но 1945.“1
Џорџа С. Патона − за чију се физичку лик­
видацију у инсценираном саобраћајном
удесу, у Немачкој, озбиљно сумњичи OSS,
претеча CIA2 − наредио да се повуку из
предграђа Прага, чиме је, како сматрају
Висарионовича Стаљина на бојишну У две реченице – три темељне заблу­ површни познаваоци прилика у Другом
трпезу баш у најкритичнијим фазама де ново-старих стратега англоамеричке светском рату, лаву ослободилаца чехос­
Другог светског рата. Ради се, дакако, о глобалне хегемоније, која је у садашњим ловачке престонице и практично препус­
Черчиловим тенденциозним настојањима околностима променила само редослед, тио дивизијама Црвене армије, које су се
да до последњег момента одлаже отварање па је Вашингтон стао на чело, као глас­ тада налазиле на двеста километара од
Другог или Западног фронта насупрот ноговорник, задржавајући улогу ударне борбеног циља.
Источног или Главног фронта на европском песнице. Шта је руководило америчког генерала
ратишту, с прорачунатим и злонамерним Прва заблуда проистиче из ноторне Ајзенхауера при спровођењу поменутих
крајњим циљем да се Руси и Немци, односно историјске неистине да ратове изазивају одлука?
Словени и Германи, у што већем броју или воде, добијају или губе – генерали. У формално-правном смислу, њега су
међусобно поубијају или, чак, истребе како Друга – из погрешног закључка о про­ обавезивале одлуке са заседања Европске
би Англоамериканци уз минималне жртве пуштеним приликама из 1945. године. саветодавне комисије, са седиштем у
сами загосподарили светом. И трећа, најкомичнија заблуда глоба­ Лондону, сачињене од представника
Черчилови планови су се давно изја­ листичких шарлатана и заточеника не­ Велике Британије, САД-а и СССР-а, из
ловили остављајући за собом кобне пос­ олибералне догме сведочи о њиховој претходне, 1944. године, у којима су јасно
ледице непотребног увећавања жртава, пустој самообмани да се у исту воду два разграничене окупационе зоне у Европи.
двогодишњег продужетка ратне агоније пута може стати. Совјетској окупационој зони је припала
и отпочињање тзв. хладног рата у миру. скоро половина Европе – све до линије
Али је његова империјална и хегемо­ Периферијско кљуцкање која по вертикали спаја Шћећин (Либек)
нистичка амбиција наставила да живи у и Трст. Да је послушао Черчилов захтев
многим главама и пламти у многим ср­ Амерички генерал Двајт Ајзенхауер, и тако прекршио одлуке Европске саве­
цима. Да није тако, не би његови врли који је на Конференцији у Братислави, тодавне комисије, амерички генерал би
поштоваоци, те геополитички следбени­ организованој под заједничким покрови­ на делу и на своју руку подупро вековну
ци Збигњева Бжежинског и оперативци тељством америчког Министарства инос­
2  У књизи која би се могла превести са ,,Нишанити
и јуришници Џорџа Сороша, чак и на по­ траних послова и Спољнополитичког
Патона ”­, познатог америчког војног аналитичара
четку новог милемијума, на оној чувеној института Републиканске странке, грубо Роберта К. Вилкокса: Robert K. Wilcox: ,,Target Pat­
Конференцији у Братислави из маја 2000. оклеветан за погрешне одлуке у Другом ton”, Regenery publishment, Washington D.C, Decem­
на којој се расправљало о будућности рату, познат је и по томе што је одбио ber, 2008, pages 444. изнета су бројним аргументима
Балкана и проширењу НАТО-а, отворено Черчилов захтев из априла 1945. да пре­ поткрепљена сведочанства да је Даглас Базета, агент
Одељења за стратешке операције америчке војске,
истицали да је: дузме заузимање Берлина. Он је и тенко­ OSS, добио наређење од генерала Вилијама Џозефа
„Рат против Савезне Републике вима легендарног америчког генерала Донована, главнокомандујућег OSS-а да војним камионом
Југославије вођен да би се исправила пог­ инсценира саобраћајни удес са кадилаком за чијим се
решна одлука генерала Ајзенхауера из 1  Вили Вимер у Писму канцелару Герхарду Шредеру управљачем налазио генерал Џорџ С. Патон, који је после
од 2. маја 2000, НИН, 8. фебруар 2007, превод Никола неколико дана, под још нерасветљеним околностима,
доба Другог светског рата. Због тога се из
Живковић преминуо у болници.

1/2010 l Двери српске l 43
енглеску стратегију, лапидарно срочену
од стране противника Гордог Албиона, да
се за енглеске интересе ваља борити до
последње капи – туђе крви.
У суштини, међутим, америчком поли­
тичком и војном врху већ је поприлич­
но дозлогрдила Черчилова вероломна
политика према трећем савезнику из
Москве, који је прозрео намере британс­
ког премијера и правилно их протумачио
као ривалске, а не партнерске. Зато је
страх, и то оправдани страх да Стаљин
у почетку не склопи сепаратни мир са
Хитлером или да, касније, са јединица­
ма Црвене армије не избије на европску
обалу Атлантика, натерао Вашингтон да
се усред рата најзад пресабере и пре­
стане да следи Черчилову погубну стра­
тегију, коју су и сами амерички генерали Последице рата, Русија, 1943.
и њихов министар војни Хенри Стимсон
сликовито, али и поспрдно називали
периферијско кљуцкање3 или ратовање Американци су против себе све до рички Ратни план за брзо уништење
боцкањем игле.4 јуна 1944. имали свега четири до пет Немачке.7
Уосталом, сам Черчил је крајем 1942. Хитлерових дивизија.6 Черчил се, међутим, у исти мах ошт­
пред својим Империјалним генералшта­ Генерал Ајзенхауер је, још у чину ро успротивио оном делу Плана који је
бом поносно иступио с изјавом да се потпуковника, са мајором Албертом предвиђао да се у септембру 1942. из­
англоамерички савезници поигравају са Ведемајером израдио основни Ратни врши упад у Француску, као претходна
свега шест другоразредних немачких ди­ план за брзо уништење Немачке. операција за инвазију у 1943. (операција
визија, док се на Источном фронту Руси Једноставан, као и већина генијалних Sledgehammer).
кољу на живот и смрт са сто осамдесет замисли, овај план о отварању Другог
пет – и бројком: 185 – одлично опремље­ фронта у Европи предвиђао је брзу Отварајте Други фронт!
них немачких дивизија!5 концентрацију англоамеричких трупа на
(Черчил је у овој прилици пропустио Британским острвима (операција Bolero), Противофанзивом започетом 5. де­
да помене још око тридесет дивизија пребацивање преко Ламанша на фран­ цембра 1941. око Москве маршал Жуков
Хитлерових европских сателита, међу цуску територију и, одатле, надирање ка је одбацио Немце и приковао их преко
којима није било Срба иако је у окупи­ срцу Немачке – на главном и најкраћем зиме за земљу, али није успео да сломи
раној Србији била успостављена квис­ правцу, према Берлину (операција Хитлерову ратну машинерију, у чијем су
линшка влада генерала Милана Недића. Roundup). Пошто Немачка не би могла се саставу, раме уз раме, борили и ње­
Наиме, један од његових услова да се да издржи рат на два фронта истовре­ гови европски сателити, а међу њима и
свесно жртвује и прихвати крајње неза­ мено, овај план је гарантовао и успех припадници неких словенских народа,
хвалну улогу квислинга, поред услова ратних операција и брзи завршетак рата попут Хрвата и Словака, те православ­
да не организује прогон и систематско у 1943, уз минималне жртве. Његова ре­ них Румуна и Бугара, као и поунијаћених
затирање Јевреја у Србији, био је и да не ализација би, уједно, нужно растеретила Украјинаца.
шаље наоружане Србе против Руса на Хитлеров притисак на Источном фрон­ Са великом неизвесношћу и зебњом
Источни фронт.) ту и помогла Русима и осталим народи­ се, међутим, у Москви ишчекивало лето
Подсећања ради, ова цинична ма окупљеним у совјетску државну за­ предстојеће 1942. године. Прворазредна
Черчилова изјава пада баш у време када једницу да лакше савладају најмоћнијег дилема је гласила: да ли ће Хитлер морати
је Стаљинградска битка на врхунцу. ратног непријатеља, који се, први после да пребацује део својих трупа са Источног
Бројни историчари и војни аналитичари Наполеона, осмелио да предузме поко­ на Западни, тзв. Други фронт и брани се
сматрају да је резултат ове одсудне битке равање најпространијег државног дома од надирања Англоамериканаца, или
одредио не само исход Отаџбинског рата, на свету. ће са одморним и освеженим дивизија­
већ и Другог светског рата у целини. Овај план је предочен председнику ма у комплетном саставу дејствовати на
Три пуне године, од лета 1940. до лета САД-а Френклину Делано Рузвелту, као Руском фронту. Разрешење ове дилеме
1943, британске трупе су се бориле ско­ Врховном команданту америчке оружа­ није било у рукама Москве, већ у власти
ро искључиво против Италијана. Све до не силе. Лондона и Вашингтона.
јуна 1944, до коначног отварања Другог Председник Рузвелт га је усвојио апри­ Зато Вјечеслав Молотов, совјетски ми­
фронта, против њих ће стајати не више ла 1942. и у Лондон одмах послао гене­ нистар иностраних послова, маја 1942.
од две до осам немачких дивизија. рала Џорџа Маршала и Харија Хопкинса, путује у Енглеску, а затим у САД, са апелом
у својству специјалног помоћника пред­ и јасном поруком својим домаћинима,
седника САД-а. У Лондону је – у начелу и која преведена са дипломатског на обич­
3  General Albert C. Wedemeyer Reports! New York одмах – Черчилова влада усвојила аме­ ни речник гласи: Отварајте Други фронт
1958, 120 САДА ИЛИ НИКАДА јер ако преживимо ову
4  Maurice Matloff and Edwin M. Snell: Strategik Planning 1942. годину, касније нам ваша савезнич­
for Coalition Warfare, 1941в1942, U.S. Government Print­ ка помоћ неће ни требати! Отварање
ing Office, Washington, D.C 1953, 240-243 6  Радоје и Живан Л. Кнежевић, Слобода или смрт, Другог фронта одвукло би бар четрдесет
5  Winston S. Churchill: The Hinge of Fate, Houghton Сијетл, САД, Издање аутора, прво издање 1981, поглавље
Mifflin Company, Boston, 1950, 935 „Други фронт и Дража Михаиловић“ , 145-154 7  Исто, 320, 321

44 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
немачких дивизија са Источног фронта и зашто је донео такву одлуку. У том сусрету мати по заузимању Сицилије – имали су
умањило њихов офанзивни притисак ка британски је премијер одлучно уверавао да се договоре на Трећој вашингтонској
Стаљинграду и Кавказу. совјетског вођу да ће Англоамериканци конференцији, одржаној од 12. до 25. маја
У разговору вођеном у Белој кући сигурно и без икаквог даљег одлагања исте године.
Рузвелт је овластио Молотова да у њего­ у току 1943. извршити копнену инвазију Најважнија одлука тицала се новог од­
во име извести Стаљина, као свог и вр­ на Европу. Уверљивости ради, Черчил лагања у отварању Другог фронта. Овог
ховног команданта свих оружаних снага је пред Стаљином лицитирао и број ди­ пута за 1. мај 1944! Одлучено је такође да
СССР-а, да ће Други фронт бити отворен визија које ће за ту операцију бити упот­ се Италија избаци из рата – као предуслов
пре краја 1942. године.8 ребљене, те је тако дошао до цифре од 27 за инавазију преко Ламанша ка Берлину.
Ово обећање, дато са највишег места и америчких и 21 британске дивизије. То је у пракси значило увући се безнадеж­
у Лондону и у Вашингтону, испоставило На поменутом састанку Стаљин је чак но и бесциљно у крш Италије, затворене
се, међутим, као трик и пука тактичка понудио да се у Енглеску пошаље неко­ на северу Алпима, и ту тапкати и бауљати
варка – провидни покушај да се обмане лико руских корпуса, који би се беском­ све до краја Другог светског рата.14
совјетска страна, трећи члан антиосовин­ промисно ангажовали у инвазији преко Тако је Хитлер добио још једну, целу
ске коалиције, на чија ће се плећа у бу­ Ламанша. Черчил је ту понуду глатко 1943. годину да све своје снаге употре­
дућности свалити неупоредиво најтежи одбио и остао при упорном уверавању би против Руса на Источном фронту, а
и скоро целокупан терет у борби за осло­ Стаљина да је једино могућа велика опе­ доказ за то је и изјава немачког главног
бађање Европе од Хитлеровог нацистич­ рација с Атлантика, односно инвазија на команданта у Западној Европи, фелдмар­
ког јарма и расистичког угњетавања. Северну Африку. шала Карла Герда фон Рундштета: Да су се
Под драматичним изговором да он не Већ сутрадан Стаљин је Черчилу хлад­ Савезници искрцали 1943, не би наишли ни
жели да Ламанш претвори у реку крви, но уручио меморандум у коме је, између на какав отпор.15
Черчил се категорички супротставио от­ осталог, поручио и ово: Зато и даље остаје отворено питање на
варању Другог фронта у Европи и намет­ Отварање Другог фронта у Европи каквим је поузданим проценама или, чак
нуо Рузвелту свој предлог да се пре краја 1942. године било је решено за време по­ можда и гаранцијама са највиших места из
1942. изврши инвазија Северне Африке сете Молотова у Лондону (маја 1942)... противничке коалиције Хитлер увераван,
(операција Torch). Ова стратегијски бес­ Није тешко схватити да одбијање умириван или охрабриван да му са Запада,
циљна акција, коју је и генерал Даглас Владе Велике Британије да отвори Други бар док не заврши са Русима, не прети ни­
Макартур назвао потпуно некорисном,9 фронт 1942. у Европи наноси тежак мо­ каква озбиљнија опасност, те да пуне три
значила је силазак са пута ка сигурној по­ рални удар целокупном јавном мишљењу године на Западном фронту безбрижно
беди и улазак у ћорсокак, из кога никакав Совјета... И мени и мојим колегама изгле­ може да држи малобројне, другоразредне
одлучан удар не може да се изврши про­ да да у 1942. години постоје најбољи усло­ и скоро безначајне трупе за одбрану од
тив Немачке.10 ви за отварање Другог фронта у Европи, Англоамериканаца.
На дан одлуке да се уместо на евро­ јер су скоро целокупне снаге немачке ору­ Испало је, ипак, да су Руси, уз неброје­
пски континент англоамеричке трупе жане силе, и то оне првокласне, сасређе­ не жртве, после војничког тријумфа код
искрцају у Севрну Африку, 1. августа не на Источном фронту, а у Европи су Стаљинграда – сами завршили са Немцима
1942, када амерички председник Рузвелт остављене незнатне снаге другостепене на Источном фронту, па су сада на миру
(под Черчиловим утицајем) у Белој кући вредности. Не зна се да ли ће 1943. година – и са позиција силе – могли да планирају
ову кобну одлуку саопштава генералу пружити исте повољне услове као 1942. наредне кораке у свом победоносном по­
Маршалу и члановима Заједничког ге­ година.13 ходу на Берлин.
нералштаба, Маршал се колеба да под­ Чак ни Стаљину, који је иначе био оп­ Први сигнал озбиљног упозорења и
несе оставку, а Ајзенхауер изјављује резан и неповерљив, ни на крај памети недвосмислена порука да са њима неће
да овај дан може ући као најцрњи дан у није било да ће га Черчил обманути и у моћи да се играју као што су се до сада
историји.11 Као војници под заклетвом следећој, 1943. години, отварање Другог играли представљао је опозив совјетс­
они се тешка срца повинују одлукама и фронта по други пут одложити за 1944. ких амбасадора из престоница Велике
наређењима Врховног команданта и ос­ Но, ни са овом новом обманом председ­ Британије и САД-а. И то овим редоследом,
тају на својим местима са пуном свешћу ник владе ЊКВ неће, у крајњем скору, што је веома важно у међународним од­
да је национални циљ САД у Европи, у успети да изигра вођу међународног носима: 28. јула 1943. саопштено је да ће
току Другог светстког рата, био да се пролетаријата, који је, иако Грузин поре­ совјетски амбасадор у Британији остати у
Велика Британија одржи по сваку цену клом, највеће поверење, поштовање и Москви, а 16. августа да се Литвинов неће
као Велика Сила.12 дивљење гајио према руском народу. ни враћати у Вашингтон.
Колико је историјски крупна и далеко­ Тек тада у англоамеричким редови­
сежна одлука да се отварање Другог фрон­ Још једно одлагање ма наступају стрка, паника и пометеније
та одгоди од 1942. за 1943. годину гово­ и права језа од примисли да ће Москва
ри и податак да се Черчил сам морао за­ Сва многољудна војска, силно наору­ склопити сепаратни мир са Хитлером,
путити у иначе му мрску Москву да би 12. жање и грдна механизација доведени и претходно задовољивши своје терито­
августа 1942. Стаљину лично образложио довучени у Енглеску имали су, дакле, да ријалне апетите, и оставити рањеног,
се расплињују и утапају у Средоземљу. али још моћног, крвожедног и помахни­
8  Robert E. Sherwood: Roosvelt and Hopkins, Harper and
Brothers, New York, 1948, 563
Да би на састанку Черчил – Рузвелт у ја­ талог Хитлера очи у очи са својим доју­
9  Trumbull Higgins: Winston Churchill and the second
нуару 1943. у Казабланци, само десетак черашњим вероломним савезницима,
front, New York, Oxford University Press, Inc, 1957, 153 дана пре окончања херојске одбране Енглезима и Американцима!
10  Gordon A. Harrison: Cross– Channel Attack, Wash­ Стаљинграда и предаје немачког фелд­ Зато и само зато долази до нагле и ко­
ington D.C, 1951, 30 маршала Фридриха Фон Паулуса Црвеној рените промене у англоамеричким ста­
11  Kent Roberts Greenfield: Combat Decisions, Depart­ армији, Англоамериканци одлучили да ву према СССР-у. До заузимања потупно
ment of the Army, Washington D.C, 1960, 30 „форсирају Сицилију“. А шта ће предузи­
12  Радован Калабић, приређивач, Равногорска историја, 14 В. 6
ИКП Евро, Београд, 1992, 172-173 13  В. 5, 490-491 15 В. 8, 179

1/2010 l Двери српске l 45
новог и другачијег курса према генерала Михаиловића уз образ­
Москви, који је имао за циљ да је, ложење да, према извештајима
с правом озлојеђену и расрђену, британских официра на терену,
уступцима на свим пољима одоб­ с Михаиловићем не треба ради­
ровољи и поврати њено из темеља ти.18
пољуљано поверење. Да по сваку Све стране у Техерану глатко су
цену обнови узајамне савезнич­ нашле заједнички језик у одлуци
ке односе и докаже спремност да партизане у Југославији треба
и искрену одлучност Лондона и помоћи снабдевањем до највеће
Вашингтона да ће до краја рата, за­ могуће мере, као и операцијама
једно са Москвом, ступати у офан­ командоса.19 То је практично зна­
зивном поретку и победничком чило продужетак и ново распи­
строју против Хитлера. ривање грађанског рата у окупи­
Зато и само зато пред састанак раној Србији.
Черчила и Рузвелта у Квебеку, од У одлуци да инсталирају Броза
17. до 24. августа 1943, долази до на власт Англоамериканци неће
ужурбане израде једног реферата презати ни од тога да се директ­
и важног документа, чији је аутор но умешају у сукобе зараћених
Хари Хопкинс, специјални помоћ­ страна. Стога су, нешто касније,
ник америчког председника. У том у договору утаначеном између
реферату читамо, између осталог, и Черчила, Броза и Меклејна,
следеће процене и закључке: коме је на располагање придо­
Русија је главни фактор у рату... дат Коча Поповић, уприличили
Морају се учинити сви напори да би ваздушни терор над Србијом и
се обезбедило њено пријатељство... Црном Гором под изговором да
Русија ће господарити Европом по бомбардују „стратегијске циљеве
Последице рата, Русија,
слому Сила Осовине... Утолико је не­ у Југославији“. Испоставило се,
1944, Севастопољ
опходније да се развију и одрже при­ међутим, да су ти „стратегијски
јатељски односи с Русијом...16 циљеви“ углавном густо насеље­
У тој и таквој атмосфери, у брижним на­ Инсталирање Броза не градске четврти, у којима је страдало
порима да поврате Стаљинову савезничку Још октобра 1943, пред саму Московску на хиљаде цивила. Нису поштеђена чак ни
наклоност, припреман је и одржан први конференцију министара иностраних пос­ породилишта – као оно у Крунској улици у
састанак тзв. Велике тројке у Техерану, од лова СССР-а, САД-а и Велике Британије, Београду – ни сиротишта, ни колективни
28. новембра до 1. децембра 1943. Податак Јосип Броз, у чији је штаб Черчил послао и смештаји за старе и избеглице, ... 20
да је том историјском сусрету у Техерану свог пустопашног сина Рандолфа, једним Губици немачког окупатора били су,
претходила Московска конференција, на телеграмом обавештава Стаљина о одлу­ међутим, скоро занемарљиви.
којој су сада практично на ноге Вјечеславу кама које ће донети у Јајцу 29. новембра Да би се сломио отпор Срба и српски
Молотову дошли колеге Ентони Идн и – само дан након отварања Конференције народ био натеран да прихвати Броза,
Кордел Хал, говори о битно измењеном Тројице великих у Техерану. Из тог теле­ Енглези и Американци 1944. чак 13 пута
односу снага унутар Антиосовинске ко­ грама се јасно види да је он своје поли­ бомбардују Београд. У истој години у којој
алиције. Амариканци и Енлези су сада ти тичке потеза и поступке потпуно синхро­ припадници герилских формација гене­
који у Москви од 18. октобра до 1. децем­ низовао и ускладио са најповерљивијим рала Михаиловића спашавају око 500
бра 1943. очекују помоћ и траже разуме­ информацијама добијеним из Лондона. У оборених америчких пилота у чувеној
вање. том телеграму стоји: операцији Ваздушни мост (Halyard)!21
Најважнија одлука донета у Техерану, Британски генерал (односи се на Фикрој Да ће бомбардовање Београда на најсве­
на првом састанку Стаљина, Рузвелта и Меклина, шефа британске војне мисије тије хришћанске празнике постати манир
Черлила, односила се на коначно и неопо­ код Броза – прим. Р. К.) већ нам је саопш­ наших „западних савезника“ , као нпр.
зиво утврђивање маја 1944. као рока за тио да Британска влада неће инсисти­ бомбардовање на православни Васкрс,
инвазију преко Ламанша и отварање Другог рати на помагању Краља и Југословенске потврдила је и НАТО агресија из 1999, у
фронта у Европи (операција Overlord). У владе у Лондону.17 којој је извршена и реприза узастопног
своју велику победу у Техерану Стаљин Из овог обавештења следи закључак бомбардовања Ниша касетним бомбама,
је могао да упише и одлуку да се изврши да британска влада неће инсистирати ни чија је употреба по Међународном ратном
упад у Јужну Француску, два и по месеца на помагању министра војске и морна­ праву строго забрањена. Узгред, на Нишу
након инвазије Ламанша. То је значило да рице кога је та иста Југословенска влада и Србима су и 1944. први пут испробане
Американци и Британци практично дижу у Лондону именовала, а они непуне три фосфорне бомбе, којима ће само пола
руке и од дуго наговештаване могућности године хвалили као храброг вођу покрета године касније Енглези и Американци до
да се искрцају на Балкан. За највећи број отпора, док су Американци о подвизима
Срба и њиховог вођу герилског отпора, његових герилаца чак и филмове снимали. 18  Foregin Relations of the United States: The Confer­
генерала Драгољуба Михаиловића, ова Зато је 30. новембра 1943. у Техерану, ences at Washington and Quebec, 1943, Washington,
одлука је била од далекосежног значаја. на ручку са Хопкинсом и Молотовом, 1970, 529
Она им је запечатила ратну, али и поратну британски министар иностраних посло­ 19  Исто, 652
судбину. ва Идн одвраћао свог колегу од намере 20  Радован Калабић, Крај ере запечаћених прошлости,
да Совјети упуте једну своју мисију код http://www.nspm.rs/kulturna-politika/kraj-ere-zapeca­
cenih-proslosti.html
17  Fitzroy Maclean: The Heretic, Harpers and Brothers, 21  Опширније у Миодраг Д. Пешић, Операција Ваздушни
16 В. 11, 177 New York, 1957, 205 мост, Погледи, Крагујевац, 1997.

46 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
темеља сравнити отворени град Дрезден,
у коме није било ни војних постаја ни ар­ У зору 16. априла 1945. Црвена армија,
мијских трупа.22
Најтежу судбину у Србији за време
под командом маршала Жукова, почела је
Другог светског рата доживео је, ипак, завршну офанзиву против коначног и
Лесковац, коме су Енглези и Американци најчвршћег упоришта Трећег рајха
на себи својствен начин „честитали“
рођендан краља Петра Другог – 6. септем­
бра 1944.
У данима послератног мира и славе Србију. Јединице Црвене армије 20. сеп­ рост и офанзивну снагу у директном и нај­
Фикрој Меклејн, Черчилов официр за тембра 1944. прелазе Дунав код Кладова. већем копненом судару са Хитлером који
везу код Броза, присећао се својих херојс­ Остало је познато. су имали за све време Другог светског
ких подвига. У књизи Источни приступи Много шта може се проверити на рата у Европи. Била је то и њихова највећа
(Eastern Approaches), објављеној 1950, он Споменику ослободиоцима Београда. копнена битка, коју умало нису изгубили,
бележи да је лично од Черчила и генерала Трагичан биланс вишемесечног анг­ и која је представљала крупан поремећај
Вилсона добио налог да са острва Вис оде лоамеричког бомбардовања и масов­ на Западном фронту – с губитком од пре­
у Србију и на лицу места координира бу­ ног страдања цивилног становништва у ко шездесет хиљада америчких и британ­
дућим операцијама. Броз је са њим послао Србији и у Црној Гори остао је несачињен. ских војника.
Сретена Жујовића, а јужно од Лесковца Више од десет хиљада невиних жртава ос­ У зору 16. априла 1945. Црвена армија,
чекао их је Коча Поповић. тало је без заслуженог помена. А стратиш­ под командом маршала Жукова, почела
Нашао сам Кочу – записује Меклејн и та без достојног обележја. је завршну офанзиву против коначног и
наставља – Извађене су мапе и сместа најчвршћег упоришта Трећег рајха. Сама
смо се дали на посао... Од Балканског ваз­ Завршница рата и без икакве помоћи савезника, она је за
духопловства (посебне јединице Команде две недеље успела да сломи и последњи
савезничких средоземних снага са седи­ Англоамерикаци су по трећи пут про­ отпор милион немачких војника, који су
штем у Барију, прим. Р. К.) нам је потврђе­ лонгирали отварање Другог фронта чували Фиреров бункер. Завршну бит­
но да ће тући где год буде требало.23 и обећано искрцавање у Нормандију. ку победе над нацизмом и фашизмом
О бомбардовању Лесковца, које је пос­ Операцију Overlord су отпочели тек 6. јуна у Европи, која је уједно означила и крај
матрао са брега, бригадир Меклејн бе­ 1944. Дугог светског рата, Црвена армија је
лежи: Цео Лесковац као да се дигао у ваз­ Само што су се стационирали, привик­ платила са 100.000 погинулих и 200.000
дух у вихору прашине, дима и рушевина. ли на нове услове и почели да продиру у рањених војника. Поређења ради, то је
Ломљава нам је ужасно парала уши... Оно дубину европске територије, ка Берлину, приближно трећина свих укупних губита­
што је остало од Лесковца, лежало је оба­ Стаљин им приређује осветничко изне­ ка Американаца за све време Другог рата.
вијено покровом од дима... И сами парти­ нађење. Он 29. јула 1944. преко москов­ Процене совјетских губитака крећу се од
зани су изгледали потиштени.24 ског радија Пољаке у Варшави, чија се 25 до 27 милиона жртава!
Под рушевинама Лесковца остала је, избегличка влада, као и југословенска, Тек 4. јула 1945, дакле на Дан америч­
како се процењује, скоро петина од 28.000 све време рата налазила у Лондону, по­ ке независности, Стаљин је дозволио да
становника. Њих нешто више од 5.000. зива да се дижу на устанак против не­ америчка и британска војска поседну по­
Немачки губици су били скоро триста пута мачког окупатора. А онда сутрадан, 30. зиције у секторима Берлина које им је сам
мањи. јула, неочекивано обуставља офанзиву доделио. Свој сектор Берлина француска
Бугарске трупе и Недићеве снаге су ка Берлину – пред само избијање побу­ војска је запосела тек 12. августа. Тако је
неколико дана пре бомбардовања на­ не у Варшави – и истог дана отвара два престоница Трећег рајха стављена под ко­
пустиле град. Иако га је о томе обавестио фронта ка Балкану. Маршали Толбухин и лективну контролу четири државе.26
депешом, Коча Поповић тражи од свог Малиновски, са отприлике четрдесет ди­ Сада је у миру могао да отпочне нови
врховног команданта да се „најхитније визија, преплавили су Румунију, Бугарску, или „хладни рат“, коме је британски пре­
озбиљно бомбардује“ град који су некад Србију, Мађарску, Чехословачку и поло­ мијер Винстон Черчил, уз благо и неод­
звали српски Манчестер. Нешто касније вину Аустрије претварајући све те државе, лучно противљење Американаца, стра­
усплахирено додаје и тражи: И Лебане. И сем Аустрије, у своје, комунистичке сате­ тешки кумовао упорно одбијајући да на
Леба-не! Леба-не!25 лите. Истовремено, Стаљин овим крупним тлу Европе отвори истински Други или
Броз је свом пријатељу Меклејну после маневром, у стилу велике одмазде, враћа Западни фронт.
рата у знак захвалности поклонио вилу Англоамериканцима жао за срамоту. А да рат у миру за Европљане неће бити
на Корчули, где је он и написао добар део За то време његове јединице с друге окончан ни падом Берлинског зида из но­
својих мемоара. стране реке Висле шездесет и три дана вембра 1989, већ ће само променити об­
Десетак дана по завршетку Недеље па­ мирно и незаинтересовано посматрају лик и појачати интензитет кроз ширење
цова, како је названа савезничка опера­ епску борбу Пољака против Немаца, која НАТО-а на исток, према границама Руске
ција ваздушне инвазије на Србију, Броз ће се завршити поразом још једног вели­ федерације, увериће нас поправљачи
прво лети за Крајову, у Толбухинов штаб у ког словенског народа. Черчилових историјских промашаја и
Румунији. Потом од Стаљина, по претход­ Ангажовање Црвене армије на Балкану убоги понављачи прошлости, сакупље­
ном споразуму са Черчилом, добија при­ и обустављање масовних покрета њених ни почетком овог века на Конференцији
станак за класичну копнену инвазију на трупа ка Берлину све до половине јануа­ у Братислави, као на упражњеном часу
ра 1945. пружило је Хитлеру могућност лажне историје.  z
22  В. 19 да предахне, да прикупи снаге и извр­
23  Fitzroy Maclean: ,Eastern Approaches, London, Jona­ ши жесток напад на Англоамериканце у
than Cape, 1950, 470-471 Арденима. То је, уједно, била и прилика да
24  Исто, 486-487 Западни савезници испробају своју храб­ 26  Die grosse Bertelsmann lexikothek, Panorama der
25  В. 19 veltgeischichte, band III, Berlin, 1993, 267

1/2010 l Двери српске l 47
ХИТЛЕР И ЗАПАД
Вилијам Ф. Енгдал

Ко је створио
и финансирао
Хитлера?
Ути­цај­ни банкарски кру­го­ви Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и САД
кра­јем 20-их го­ди­на од­лу­чи­ли су да по­др­же курс
на ра­ди­ка­ли­зо­ва­ње Не­мач­ке

Н е­ста­би­лан ме­ђу­на­род­ни фи­нан­сиј­
ски по­ре­дак ко­ји су лон­дон­ски и
њу­јор­шки бан­ка­ри ус­по­с та­ви­ли у
по­бе­ђе­ној Сред­њој Евро­пи по­сле Вер­са­
ја за­де­сио је 1929. го­ди­не из­не­на­дан (и
По­чет­ком 1931. го­ди­не је „Ви­нер Кре­
ди­тан­шталт“, на­из­глед јед­на од нај­моћ­
ни­јих ба­на­ка на све­ту, за­пра­во би­ла ја­ко
осла­бље­на. Дра­кон­ски усло­ви Вер­са­ја
ко­је су ус­по­ста­ви­ле Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја,
из­ја­ви­ли ка­ко се од­луч­но про­ти­ве на­го­
ве­ште­ним пре­го­во­ри­ма из­ме­ђу Бер­ли­на
и Бе­ча о ства­ра­њу Аустриј­ско-Не­мач­ког
тр­го­вин­ског и ца­рин­ског са­ве­за – за­ка­
сне­лог по­ку­ша­ја су­прот­ста­вља­ња на­ра­
са­свим пред­ви­див) крај. Мон­та­гју Нор­ман, Фран­цу­ска и САД до­ве­ли су до по­де­ле ста­ју­ћој свет­ској еко­ном­ској де­пре­си­ји
у том тре­нут­ку нај­у­ти­цај­ни­ји ру­ко­во­ди­лац Аустро­у­гар­ске им­пе­ри­је, ли­шив­ши при­ ко­ја се не­ко­ли­ко ме­се­ци ра­ни­је про­ши­
на­ци­о­нал­не бан­ке на све­ту, на по­ло­жа­ју вре­ду Аустри­је зна­чај­них еко­ном­ских ри­ла из Аме­ри­ке. Пре­ма не­ким по­да­ци­ма,
ди­рек­то­ра „Ен­гле­ске бан­ке“, убр­зао је слом ве­за и си­ро­вин­ских ре­сур­са Ма­ђар­ске и Фран­цу­ска је у те­жњи да из­вр­ши огро­ман
бер­зан­ског тр­жи­шта Вол стри­та у ок­то­бру Ис­точ­не Евро­пе. Ин­ду­стриј­ска еко­но­ми­ја при­ти­сак на аустриј­ску вла­ду да­ла на­лог
1929. го­ди­не. Нор­ман је ди­рек­то­ру њу­јор­ Аустри­је ни­је ни ус­пе­ла да се опо­ра­ви од сво­јим бан­ка­ма да пре­ки­ну крат­ко­роч­
шке „Бан­ке фе­де­рал­них ре­зер­ви“ Џор­џу ра­зор­них по­сле­ди­ца Пр­вог свет­ског ра­та. но кре­ди­ти­ра­ње „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­
Га­ри­со­ну пред­ло­жио по­ве­ћа­ње есконт­них Ин­ду­стриј­ска пред­уз­ е­ћа су рас­по­ла­га­ла та“. Већ у ма­ју, ка­да су се у беч­кој штам­пи
сто­па у САД. Га­ри­сон је при­стао, и то­ком са­мо до­тра­ја­лом про­из­вод­њом, за­ста­ре­ по­ја­ви­ле гла­си­не о ма­сов­ном по­вла­че­њу
на­ред­них не­ко­ли­ко ме­се­ци је до­шло до нај­ лом опре­мом и огром­ним не­по­врат­ним уло­га из „Ви­нер Кре­ди­тан­шталт“, из­би­ла
ве­ћег фи­нан­сиј­ског и еко­ном­ског ко­лап­са ду­го­ви­ма за рат­не кре­ди­те. Зна­тан део је кре­дит­на кри­за ко­ја је по­тре­сла чи­та­ву
у исто­ри­ји САД. бан­кро­ти­ра­не аустриј­ске ин­ду­стри­је је Евро­пу. На­ци­о­нал­на бан­ка Аустри­је и, на
По­чет­ком 1931. го­ди­не су Мон­та­гју услед по­ли­тич­ких при­ли­ка у Аустри­ји 20- кра­ју кра­је­ва, са­ма аустриј­ска др­жа­ва су
Нор­ман и ома­њи кру­жок бри­тан­ског их го­ди­на пре­шао у ру­ке стал­но рас­ту­ће у усло­ви­ма нај­ве­ћег бан­крот­ства бан­ке у
еста­бли­шмен­та ско­ва­ли план са­свим „Ви­нер Кре­ди­тан­шталт“. чи­та­вој исто­ри­ји би­ле при­ну­ђе­не да при­
нео­че­ки­ва­не про­ме­не по­ли­тич­ке ди­на­ Та­ко су до по­чет­ка 1931. го­ди­не Аустри­ ско­че у по­моћ „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­ту“.
ми­ке Сред­ње Евро­пе. ја у це­ли­ни и по­себ­но „Ви­нер Кре­ди­тан­ Ка­сни­ја ис­тра­га је по­ка­за­ла да кри­за ни­је
У то вре­ме је беч­ка „Ви­нер Кре­ди­тан­ шталт“ по­ста­ли сла­ба ка­ри­ка ме­ђу­на­род­ тре­ба­ло да до­стиг­не то­ли­ко упе­ча­тљи­ве
шталт“ би­ла нај­ве­ћа бан­кар­ска уста­но­ва ног лан­ца кре­ди­ти­ра­ња, из­гра­ђе­ног на раз­ме­ре. Ме­ђу­тим, та­кав ис­ход су пла­ни­
Аустри­је. Те­сно по­ве­за­на с аустриј­ским не­здра­вој осно­ви, и уте­ме­ље­ног од стра­ ра­ли из­ве­сни моћ­ни лон­дон­ски и њу­јор­
огран­ком по­ро­ди­це Рот­шилд, „Ви­нер не њу­јор­шке бан­кар­ске ку­ће Џ.П. Мор­ган шки фи­нан­си­је­ри ко­ји су европ­ску ге­о­по­
Кре­ди­тан­шталт“ се то­ком 1920-их го­ди­ за­јед­но са ди­рек­то­ром „Ен­гле­ске бан­ке“ ли­ти­ку при­пре­ма­ли за на­гли пре­о­крет.1
на про­ши­ри­ла пу­тем не­при­ја­тељ­ског Нор­ма­ном и лон­дон­ским бан­ка­ма. „Ви­ Ути­цај­ни кру­го­ви Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и
пре­у­зи­ма­ња ма­њих ба­на­ка за­па­лих у те­ нер Кре­ди­тан­шталт“ је би­ла не­спо­соб­на САД су кра­јем 20-их го­ди­на од­лу­чи­ли да
шко­ће. Нај­зна­чај­ни­је од тих удру­жи­ва­ња да фор­ми­ра до­во­љан ка­пи­тал за по­сло­ по­др­же курс на ра­ди­ка­ли­зо­ва­ње Не­мач­
на­мет­ну­то је „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­ту“ то­ ва­ње у усло­ви­ма де­пре­си­јом за­хва­ће­ ке.
ком сло­ма тр­жи­шта хар­ти­ја од вред­но­сти не аустриј­ске при­вре­де, те је до­спе­ла Бан­ка­ри Џ. П. Мор­га­на су већ би­ли у
у ок­то­бру 1929. го­ди­не, ка­да су аустриј­ у озбиљ­ну за­ви­сност од крат­ко­роч­них при­ли­ци да се уве­ре у ко­ри­сност ра­ди­
ске вла­сти ин­си­сти­ра­ле да се бан­ка удру­ кре­ди­та из Лон­до­на и Њу­јор­ка. Зна­ча­јан кал­них по­ли­тич­ких ре­ше­ња за обез­бе­
жи са беч­ким „Бо­ден­кре­ди­тан­штал­том“ по­ве­ри­лац „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­та“ по­ ђи­ва­ње по­врат­ка бан­кар­ских кре­ди­та,
– хи­по­те­кар­ном бан­ком ко­ја је и са­ма у ста­ла је чак и „Ен­гле­ска бан­ка“. 1  Sti­e­fel, Di­e­ter, `Fi­nan­zdi­plo­ma­tie und Welt­wirtschaftskri­
по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на пре­у­зе­ла Мар­та 1931. го­ди­не су фран­цу­ска вла­да se: Die Kri­se der Cre­di­tan­stalt für Han­del und Ge­wer­be,
чи­тав низ про­па­лих ба­на­ка. и ми­ни­стар ино­стра­них по­сло­ва Бри­јан 1931`. Fritz Knapp Ver­lag, Frank­furt a.M, 1989.

48 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
одо­брив­ши из­у­зет­но ва­жан ино­стра­ни је по­се­до­ва­ла круп­не уде­ле у 70% ин­ду­
кре­дит фа­ши­стич­ком ре­жи­му Ита­ли­је на стриј­ских пред­у­зе­ћа Аустри­је. По­ку­ша­
че­лу са Бе­ни­том Му­со­ли­ни­јем. Ита­ли­јан­ ва­ју­ћи да за­у­ста­ве по­вла­че­ње уло­га из
ски ми­ни­стар фи­нан­си­ја Вол­пи ди Ми­зу­ „Кре­ди­тан­штал­та“, аустриј­ске бан­ке су
ра­та је но­вем­бра 1925. го­ди­не огла­сио слу­жбе­но за­тра­жи­ле сва сред­ства уло­
ка­ко је ита­ли­јан­ска вла­да по­сти­гла спо­ же­на у бан­ке Не­мач­ке. „Ви­нер Кре­ди­тан­
ра­зум о вра­ћа­њу вер­сај­ских ду­го­ва Ита­ шталт“ је по­ста­ла она сла­ба ка­ри­ка од
ли­је Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и САД. Не­де­љу ко­је је за­по­чео та­лас про­па­сти ба­на­ка у
да­на ка­сни­је „Џ.П. Мор­ган и Ко“, фи­нан­ чи­та­вој сред­њој Евро­пи.
сиј­ски за­ступ­ник Му­со­ли­ни­је­ве вла­де у На­ста­лу бан­кар­ску кри­зу, еко­ном­ску
САД, об­ја­вљу­је да одо­бра­ва Ита­ли­ји ва­ де­пре­си­ју и да­љи тра­ги­чан раз­вој до­га­
жан за­јам од 100 ми­ли­о­на до­ла­ра „за ста­ ђа­ја у Аустри­ји и Не­мач­кој прак­тич­но су
би­ли­за­ци­ју ли­ре“. у пот­пу­но­сти под­ста­кли Мон­та­гју Нор­
Мор­ган је за­пра­во од­лу­чио да ста­би­ ман из „Ен­гле­ске бан­ке“, Џорџ Га­ри­сон
ли­зу­је Му­со­ли­ни­јев фа­ши­стич­ки ре­жим. из „Бан­ке фе­де­рал­них ре­зер­ви“, као и
Вол­пи ди Ми­зу­ра­та је на ин­си­сти­ра­ње бан­кар­ска ку­ћа Мор­га­на и њи­хо­ви при­
„Џ.П. Мор­ган и Ко.“ и моћ­ног чел­ни­ка „Ен­ ја­те­љи са Вол стри­та. До­не­та је од­лу­ка о
гле­ске бан­ке“ Мон­та­гјуа Нор­ма­на 1926. Хјал­ма­р Шах­т пре­стан­ку кре­ди­ти­ра­ња Не­мач­ке – при
го­ди­не осно­вао је­дин­стве­ну цен­трал­ну че­му је чак и ми­ни­мал­но про­ду­жа­ва­ње
бан­ку Ита­ли­је, „Ита­ли­јан­ску бан­ку“, ра­ кре­ди­ти­ра­ње Не­мач­ке пред­ста­вља­ло кре­ди­та за ма­ње из­но­се са­свим мо­гло
ди кон­тро­ле кре­дит­но-нов­ча­не по­ли­ти­ на­ју­но­сни­ји по­сао на оно­вре­ме­ним свет­ спре­чи­ти не­кон­тро­ли­са­ну кри­зу већ у
ке зе­мље и до­дат­ног оси­гу­ра­ња от­пла­те ским фи­нан­сиј­ским тр­жи­шти­ма. Мно­ге ра­ној ета­пи.
спољ­ног ду­га. Му­со­ли­ни је пред­ста­вљао не­мач­ке бан­ке, укљу­чу­ју­ћи и че­твр­ту по Уме­сто то­га је од­лив кре­ди­та из Не­
иде­ал­ну сна­жну фи­гу­ру за об­уз­ да­ва­ње ве­ли­чи­ни „Дарм­ште­тер унд На­ци­о­нал­ мач­ке све ви­ше ра­стао. Но­ви пред­сед­ник
ита­ли­јан­ских син­ди­ка­та, сма­ње­ње за­ра­ банк Ко­ман­дит-Ге­зел­шафт“ („Да­нат“), би­ „Рај­хсбан­ке“ Ханс Лу­тер се на зах­тев Мон­
да и до­но­ше­ње стро­гих ме­ра за га­ран­ ле су ве­о­ма за­ви­сне од крат­ко­роч­них по­ та­гјуа Нор­ма­на и Џор­џа Га­ри­со­на по­кор­
то­ва­ње вра­ћа­ња ино­стра­них кре­ди­та. У зај­ми­ца из Њу­јор­ка и Лон­до­на, а ка­ма­те но уз­др­жао од би­ло ка­квих деј­ста­ва ра­ди
сва­ком слу­ча­ју, та­ко су сма­тра­ли Мор­га­ на те кре­ди­те су би­ле за­и­ста пљач­ка­шке. спре­ча­ва­ња ко­лап­са ве­ли­ких не­мач­ких
но­ви љу­ди у Њу­јор­ку. Вај­мар­ска хи­пе­рин­фла­ци­ја по­чет­ком де­ ба­на­ка. Од­мах по­сле сло­ма „Кре­ди­тан­
Чо­век ко­ји је у то вре­ме кон­тро­ли­сао се­тле­ћа уни­шти­ла је ве­ћи­ну ка­пи­та­ла и штал­та“ усле­ди­ло је бан­крот­ство са њом
кре­дит­но-нов­ча­ну по­ли­ти­ку САД, бив­ши ре­зер­ви ве­ли­ких не­мач­ких ба­на­ка. Та­ко по­ве­за­не не­мач­ке „Да­нат-бан­ке“. „Да­нат-
Мор­га­нов бан­кар Бен­џа­мин Стронг, бли­ су не­мач­ке бан­ке про­ши­ри­ва­ле кре­ди­ти­ бан­ка“, ко­ја је ја­ко за­ви­си­ла од ино­стра­
зак при­ја­тељ и са­рад­ник Мон­та­гјуа Нор­ ра­ње кра­јем 20-их го­ди­на уз огра­ни­че­на них кре­ди­та, то­ком ма­ја је из­гу­би­ла уло­ге
ма­на, срео се са Вол­пи­јем и гу­вер­не­ром соп­стве­на сред­ства, што је пред­ста­вља­ло у из­но­су од го­то­во 100 ми­ли­о­на рај­хсма­
Ита­ли­јан­ске бан­ке Бо­нал­дом Стрин­ге­ром прет­њу у слу­ча­ју да се за­јам не вра­ти или ра­ка. Гу­би­ци „Да­нат-бан­ке“ у на­ред­ном
ра­ди ко­нач­ног пре­ци­зи­ра­ња про­гра­ма не­ке дру­ге кри­зе. Не­мач­ка је у тре­нут­ку ме­се­цу до­сти­жу 848 ми­ли­о­на рај­хсма­
„ста­би­ли­за­ци­је“ Ита­ли­је. То­ком 20-их го­ сло­ма њу­јор­шке бер­зе 1929–1930. го­ди­ ра­ка – 40% свих уло­га у тој бан­ци, док је
ди­на су од Пољ­ске па све до Ру­му­ни­је не за­у­зи­ма­ла је­дин­ствен по­ло­жај ме­ђу „Дрезд­нер бан­ка“ из­гу­би­ла 10%. Чак се и
исти љу­ди – „Џ. П. Мор­ган и Ко.“, Мон­та­гју ве­ћим ин­ду­стриј­ским зе­мља­ма Евро­пе. „Дој­че бан­ка“ ли­ши­ла 8% уло­га. Мор­га­
Нор­ман и њу­јор­шка „Бан­ка фе­де­рал­них Њен дуг ино­стра­ним бан­ка­ма по крат­ко­ но­ва бан­ка „Бан­керс траст“ је кра­јем ју­на
ре­зер­ви“ – успе­шно ус­по­ста­вља­ли еко­ роч­ним кре­ди­ти­ма из­но­сио је око 16 ми­ пре­ста­ла са кре­ди­ти­ра­њем „Дој­че бан­ке“.
ном­ску кон­тро­лу над ве­ћи­ном зе­ма­ља ли­јар­ди рај­хсма­ра­ка. Ди­рек­тор њу­јор­шке „Бан­ке фе­де­рал­
кон­ти­нен­тал­не Евро­пе под из­го­во­ром За пот­пу­но ру­ше­ње не­здра­вог бан­кар­ них ре­зер­ви“ Џорџ Га­ри­сон зах­те­вао је
уво­ђе­ња „пла­те­жно спо­соб­не“ на­ци­о­нал­ ског си­сте­ма био је до­во­љан благ по­трес. од чел­ни­ка „Рај­хсбан­ке“ Хан­са Лу­те­ра
не по­ли­ти­ке, не­зва­нич­но од­и­грав­ши уло­ По­трес је усле­дио од стра­не „Бан­ке фе­ до­но­ше­ње енер­гич­них ме­ра у по­гле­ду
гу ко­ја је 80-их го­ди­на на­ме­ње­на Ме­ђу­ де­рал­них ре­зер­ви“ и „Ен­гле­ске бан­ке“ огра­ни­ча­ва­ња кре­ди­ти­ра­ња и стро­жих
на­род­ном мо­не­тар­ном фон­ду. Њу­јор­шке ко­је су 1929. го­ди­не уза­стоп­но по­ве­ћа­ле усло­ва на тр­жи­шту ка­пи­та­ла Не­мач­ке,
бан­ке су по­ста­ле из­вор крат­ко­роч­ног ка­мат­не сто­пе по­сле две го­ди­не бер­зан­ твр­де­ћи да се је­ди­но та­ко мо­же за­у­ста­
кре­ди­ти­ра­ња те по­ли­ти­ке, а „Ен­гле­ска ске шпе­ку­ла­ци­је без пре­се­да­на – сма­ње­ ви­ти бек­ство ино­стра­ног ка­пи­та­ла. Ме­
бан­ка“ је за­јед­но са ути­цај­ним кру­го­ви­ма ња ка­мат­них сто­па. Са­свим пред­ви­ди­ви ђу­тим, то је у ства­ри га­ран­то­ва­ло пад не­
бри­тан­ског МИ­Па пре­но­си­ла сво­је по­ли­ слом њу­јор­шке бер­зе хар­ти­ја од вред­ мач­ког бан­кар­ског си­сте­ма и ин­ду­стри­је
тич­ко ис­ку­ство.2 но­сти и лон­дон­ског тр­жи­шта до­вео је до у ду­бо­ку про­ва­ли­ју.
Ан­гло­сак­сон­ски „кру­жок“ је 20-их го­ ма­сов­ног по­вла­че­ња аме­рич­ког и бри­ Мон­та­гју Нор­ман је по­др­жао Га­ри­со­
ди­на нај­у­скла­ђе­ни­је де­ло­вао у Не­мач­ тан­ског бан­кар­ског ка­пи­та­ла из Не­мач­ке на, а убр­зо се оп­ту­жи­ва­њу Не­мач­ке да је
кој. По­сле успе­шног до­во­ђе­ња Хјал­ма­ра и Аустри­је. Та­ко је 13. ма­ја 1931. го­ди­не иза­зва­ла кри­зу при­дру­жио и ди­рек­тор
Шах­та на по­ло­жај пред­сед­ни­ка „Рај­хсбан­ ши­би­ца већ би­ла при­не­та бу­ре­ту ба­ру­та. „Фран­цу­ске бан­ке“. Услед то­га је чел­ник
ке“ 1923. го­ди­не и по­што је Шахт спро­вео Тог да­на је про­па­ла ве­ли­ка бан­ка „Ви­ „Рај­хсбан­ке“ Ханс Лу­тер од­би­јао очај­нич­
До­у­сов дра­кон­ски план ис­пла­те ре­па­ра­ нер Кре­ди­тан­шталт“. Фран­цу­зи су од­лу­ ка убе­ђи­ва­ња Бри­нин­го­ве вла­де да по­
ци­ја, при­пре­мљен у „Мор­ган и Ко.“, не­ чи­ли да „ка­зне“ Аустри­ју због во­ђе­ња диг­не хи­тан ста­би­ли­за­ци­о­ни кре­дит од
мач­ка при­вре­да је до­спе­ла у за­ви­сност пре­го­во­ра о ца­рин­ском са­ве­зу са Не­ дру­гих цен­трал­них ба­на­ка ра­ди су­зби­ја­
од крат­ко­роч­них кре­ди­та лон­дон­ских и мач­ком и уве­ли ва­лут­не санк­ци­је. „Ви­нер ња оп­ште­др­жав­не бан­кар­ске кри­зе. Ка­да
њу­јор­шких ба­на­ка, као и њи­хо­вих па­ри­ Кре­ди­тан­шталт“ је при­па­да­ла по­ро­ди­ци је нај­зад по­пу­стио и за­мо­лио Мон­та­гјуа
ских парт­не­ра. За бан­ке је крат­ко­роч­но Рот­шилд и би­ла те­сно по­ве­за­на са фран­ Нор­ма­на за по­моћ, овај му је за­лу­пио
цу­ским бан­кар­ским све­том. По­вла­че­ње вра­та. По­сле то­га Не­мач­ка у кри­зној си­
2  Meyer, Ric­hard H. `Ban­kers` Di­plo­macy: Mo­ne­tary Sta­ фран­цу­ског ка­пи­та­ла из Аустри­је је сру­ ту­а­ци­ји ви­ше ни­је има­ла од ко­га да узме
bi­li­za­tion in the 1920`s.` Co­lum­bia Uni­ver­sity Press, New ши­ло крх­ку „Ви­нер Кре­ди­тан­шталт“ ко­ја кре­дит.
York, 1970.

1/2010 l Двери српске l 49
Ју­ла 1931. го­ди­не, от­при­ли­ке два ме­се­
ца од по­чет­ка бек­ства ка­пи­та­ла из Не­мач­ Дејвид Стирлинг: Нај­ве­ћу гре­шку нас, Бри­та­на­ца,
ке по­сле про­па­сти „Ви­нер Кре­ди­тан­штал­ пред­ста­вља то што смо сма­тра­ли ка­ко ће­мо
та“, у ба­зел­ском ли­сту „На­ци­о­нал­цај­тунг“
се по­ја­ви­ла вест ка­ко „До­нат-бан­ка“ „има ус­пе­ти да на­ху­шка­мо им­пе­ри­ју Не­ма­ца на
по­те­шко­ће“. То је у на­ел­ ек­три­са­ним при­ им­пе­ри­ју Ру­са, ка­ко би ме­ђу­соб­но ис­кр­ва­ри­ле“
ли­ка­ма би­ло до­вољ­но да за­поч­не па­нич­
но по­вла­че­ње уло­га из бан­ке. Ка­сни­је је
пред­сед­ник упра­ве бан­ке Гол­дшмит оп­
ту­жио „Рај­хсбан­ку“ за се­лек­тив­ну при­ ги­ју је усме­рио на ор­га­ни­зо­ва­ње фи­нан­ и ко­ји је у по­сле­рат­но до­ба по­стао сре­ди­
пре­му сло­ма „Да­нат-бан­ке“ пу­тем уво­ђе­ сиј­ске по­др­шке оно­ме ко­га је са бли­ским шња фи­гу­ра Бил­дер­бер­шког клу­ба, још
ња огра­ни­че­ња за кре­ди­те. У усло­ви­ма при­ја­те­љем сма­трао од­го­ва­ра­ју­ћим чо­ пре зло­срећ­ног мин­хен­ског „Пив­нич­ког
на­ста­ле бан­кар­ске кри­зе и сло­ма ин­ду­ ве­ком за Не­мач­ку за­хва­ће­ну кри­зом. пу­ча“ из 1923. го­ди­не лич­но се сре­тао са
стри­је Не­мач­ке зи­ма 1931–32. го­ди­не Шахт је од 1926. го­ди­не тај­но по­др­жа­ мла­дим Хи­тле­ром уз по­сре­до­ва­ње ге­не­
је по не­ким тврд­ња­ма по­ста­ла „нај­те­жа вао ра­ди­кал­ну пар­ти­ју НСДАП Адол­фа ра­ла Ери­ха Лу­ден­дор­фа. Мар­фи, ко­ји је
зи­ма ве­ка“. На­ста­ле при­ли­ке су пред­ста­ Хи­тле­ра. На­пу­стив­ши „Рај­хсбан­ку“, Шахт у вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та слу­жбо­вао
вља­ле хран­љи­ву под­ло­гу за ра­ди­кал­не је по­стао глав­на ка­ри­ка ко­ја је по­ве­зи­ у Бер­ну и био пот­чи­њен Але­ну Да­ле­су,
по­ли­тич­ке стру­је. ва­ла моћ­не, али скеп­тич­ки на­стро­је­не при­ку­пља­ју­ћи оба­ве­штај­не по­дат­ке о
У мар­ту 1930. го­ди­не, не­ко­ли­ко ме­се­ци не­мач­ке ин­ду­стри­јал­це, ин­ду­стриј­ске Не­мач­ком рај­ху, бо­ра­вио је у Мин­хе­ну
пре не­го што су ан­гло-аме­рич­ки бан­ка­ри маг­на­те Ру­ра са нај­ве­ћим ино­стра­ним за­јед­но са дру­гим ути­цај­ним аме­рич­ким
уве­ли огра­ни­че­ња за кре­ди­ти­ра­ње Не­ фи­нан­си­је­ри­ма, по­го­то­во лор­дом Мон­та­ пред­став­ни­ком Тру­ма­ном Сми­том, слу­
мач­ке, пред­сед­ник „Рај­хсбан­ке“ Хјал­мар гју­ом Нор­ма­ном. жбе­ни­ком аме­рич­ке оба­ве­штај­не слу­жбе
Шахт је за вла­ду нео­че­ки­ва­но под­нео У том тре­нут­ку је по­ли­ти­ка Ве­ли­ке Бри­ у Не­мач­кој.
остав­ку. По­вод за остав­ку је био хи­тан та­ни­је би­ла окре­ну­та ства­ра­њу „Про­јек­та Ка­сни­је се Смит у успо­ме­на­ма при­се­
ста­би­ли­за­ци­о­ни кре­дит од 500 ми­ли­о­на Хи­тлер“, вр­ло до­бро схва­та­ју­ћи ку­да ће ћао свог до­ла­ска у Мин­хен кра­јем 1922.
рај­хсма­ра­ка ко­ји је по­ну­дио швед­ски ин­ на кра­ју кра­је­ва би­ти усме­ре­не ње­го­ве го­ди­не: „Мно­го сам раз­го­ва­рао о на­ци­
ду­стри­ја­лац и фи­нан­си­јер Ивар Кри­гер, ге­о­по­ли­тич­ке и вој­не те­жње. Го­то­во по­ о­нал­со­ци­ја­ли­зму са на­шим кон­зу­лом у
чу­ве­ни швед­ски „краљ ши­би­ца“. Кри­гер и ла ве­ка ка­сни­је пу­ков­ник Деј­вид Стир­ Мин­хе­ну Ро­бер­том Мар­фи­јем (ко­ји се ка­
ње­го­ви аме­рич­ки бан­ка­ри, „Ли Хи­гин­сон линг, ко­ји је ство­рио бри­тан­ску елит­ну сни­је ис­та­као као аме­рич­ки ам­ба­са­дор),
и Ко“, би­ли су зна­чај­ни зај­мо­дав­ци Не­мач­ „Спе­ци­јал­ну ва­зду­шно-де­сант­ну слу­жбу“, са ге­не­ра­лом Ери­хом Лу­ден­дор­фом, са
ке и дру­гих зе­ма­ља, ко­ји­ма су бан­ке Лон­ у при­ват­ном раз­го­во­ру при­ме­ћу­је: „Нај­ крун­ским прин­цем Ру­прех­том Ба­вар­
до­на и Њу­јор­ка од­би­ја­ле кре­ди­ти­ра­ње. ве­ћу гре­шку нас, Бри­та­на­ца, пред­ста­вља ским и са Ал­фре­дом Ро­зен­бер­гом. По­
Ме­ђу­тим, кре­дит ко­ји је Кри­гер по­чет­ком то што смо сма­тра­ли ка­ко ће­мо ус­пе­ти да след­њи је ка­сни­је по­чео да од­ре­ђу­је по­
30-их го­ди­на по­ну­дио, крио је у се­би екс­ на­ху­шка­мо им­пе­ри­ју Не­ма­ца на им­пе­ри­ ли­тич­ку иде­о­ло­ги­ју на­ци­стич­ке пар­ти­је.
пло­зив­не и не­при­хва­тљи­ве по­ли­тич­ке ју Ру­са, ка­ко би ме­ђу­соб­но ис­кр­ва­ри­ле“. То­ком тог бо­рав­ка сам се че­сто су­сре­тао
по­сле­ди­це по ду­го­роч­ну стра­те­ги­ју при­ У Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји је по­др­шка Хи­тле­ са Ер­не­стом („Пу­ци­јем“) Хан­фштен­глом,
ја­те­ља Мон­та­гјуа Нор­ма­на. Не­мач­ки ми­ ру пру­жа­на на нај­ви­шој ра­зи­ни. У то­ме по­том­ком по­зна­те мин­хен­ске умет­нич­
ни­стар фи­нан­си­ја Ру­долф Гил­фер­динг је је уче­ство­вао не са­мо пред­сед­ник вла­ ке по­ро­ди­це. Пу­ци је за­вр­шио Хар­вард
на­го­ва­рао Шах­та, ко­ји је пре­ма усло­ви­ма де Ве­ли­ке Бри­та­ни­је Не­вил Чем­бер­лен, и по­том код Хи­тле­ра по­чео да ру­ко­во­ди
До­у­со­вог ре­па­ра­ци­о­ног пла­на одо­бра­ не­слав­но по­знат по „мин­хен­ском спо­ од­но­си­ма с ино­стра­ном штам­пом… Мој
вао сва­ки ино­стра­ни кре­дит, да при­хва­ти ра­зу­му“ из 1938. го­ди­не ко­јим је Хи­тле­ раз­го­вор са Хи­тле­ром је по­тра­јао не­ко­
Кри­ге­ро­ву по­ну­ду. Шахт је од­био и 6. мар­ ро­вим ар­ми­ја­ма омо­гу­ће­но да кре­ну на ли­ко са­ти. Из днев­ни­ка ко­ји сам у Мин­
та под­нео остав­ку рајхспред­сед­ни­ку фон ис­ток у Су­дет­ску област. Ме­ђу бли­ским хе­ну во­дио ви­ди се да сам био за­па­њен
Хин­ден­бур­гу. Имао је и дру­га по­сла. са­вет­ни­ци­ма Не­ви­ла Чем­бер­ле­на био је ње­го­вом лич­но­шћу и сма­трао да ће од­и­
Не­ко­ли­ко ме­се­ци ка­сни­је, по­чет­ком и Фи­лип Кер (ко­ји је по­том по­стао лорд гра­ти ва­жну уло­гу у по­ли­ти­ци Не­мач­ке“.
1932. го­ди­не, Кри­гер је про­на­ђен мр­тав у Ло­ти­јан), је­дан од уче­сни­ка већ спо­ми­ Смит је у из­ве­шта­ју ва­шинг­тон­ском
хо­тел­ској со­би у Па­ри­зу. Зва­нич­ни за­пи­ ња­ног „Окру­глог сто­ла“ Се­си­ла Ро­уд­са. ру­ко­вод­ству из но­вем­бра 1922. го­ди­не
сник об­дук­ци­је гла­си да је смрт на­сту­пи­ Хи­тле­ра су по­др­жа­ва­ли Ло­ти­јан, је­дан од дао сле­де­ће пре­по­ру­ке у ве­зи Хи­тле­ро­
ла услед са­мо­уб ­ и­ства, али је бри­жљи­ва пред­став­ни­ка не­слав­но по­зна­те „клив­ ве гру­пи­це. Го­во­ре­ћи о Хи­тле­ру, твр­дио
ис­тра­га швед­ских струч­ња­ка не­ко­ли­ко ден­ске кли­ке“, као и лорд Би­вер­брук, из­ је: „Ње­гов основ­ни циљ је по­бе­да над
де­се­тле­ћа ка­сни­је убе­дљи­во по­ка­за­ла у­зет­но ути­ца­јан но­вин­ски маг­нат Ве­ли­ке марк­си­змом… и обез­бе­ђи­ва­ње по­др­шке
да је Кри­гер уби­јен. Ли­ца ко­ја су из­ву­кла Бри­та­ни­је ко­ји је кон­тро­ли­сао из­да­ва­ње труд­бе­ни­ка на­ци­о­на­ли­стич­ким иде­ал­ и­
нај­ве­ћу ко­рист из Кри­ге­ро­ве смр­ти на­ ти­ра­жних ли­сто­ва „Деј­ли екс­прес“ и „Ив­ ма др­жа­ве и вла­сни­штва… Су­коб пар­тиј­
ла­зи­ла су се у Лон­до­ну и Њу­јор­ку, али су нинг стан­дард“. Ипак је нај­у­ти­цај­ни­ји Хи­ ских ин­те­ре­са… по­ка­зао је не­мо­гућ­ност
по­је­ди­но­сти тог слу­ча­ја, по свој при­ли­ци, тле­ров при­ста­ли­ца у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји у Не­мач­ке да се ре­ши са­да­шњих по­те­шко­
са­хра­ње­не за­јед­но са Кри­ге­ром. Кри­ге­ том тре­нут­ку ве­ро­ват­но био Едвард VI­II, ћа пу­тем де­мо­кра­ти­је. Ње­гов по­крет те­
ро­вом смр­ћу је Не­мач­ка ли­ше­на на­де у краљ Ен­гле­ске. жи ус­по­ста­вља­њу на­ци­о­нал­не дик­та­ту­ре
спас. Би­ла је са­свим од­се­че­на од ме­ђу­на­ Ма­ло је ве­ро­ват­но да по­је­ди­не ути­ ван­пар­ла­мен­тар­ним сред­стви­ма. Он ће
род­них кре­ди­та.3 цај­не фи­гу­ре аме­рич­ког еста­бли­шмен­ по до­ла­ску на власт тра­жи­ти да се зах­
Са сво­је стра­не, Шахт по­сле остав­ке на та ни­су схва­та­ле ко­ји је циљ Хи­тле­ро­ве те­ви у по­гле­ду ре­па­ра­ци­ја сма­ње на ре­
по­ло­жај пред­сед­ни­ка „Рај­хсбан­ке“ ни­по­ пар­ти­је. Нај­ви­ши кру­го­ви Вол стри­та и а­ли­стич­ну број­ку, али ће се по­сле то­га
што ни­је се­део скр­ште­них ру­ку. Сву енер­ Стејт де­парт­мен­та САД би­ли су од са­мог оба­ве­за­ти да ис­пла­ти до­го­во­ре­ни из­нос
по­чет­ка до­бро оба­ве­ште­ни. Ро­берт Мар­ до по­след­њег пфе­ни­га, про­гла­сив­ши то
3  Aang­stro­em, Lars-Jo­nas, `I­var Kre­u­ger blev mo­er­dad!`, фи, ко­ји се на­ла­зио у Мин­хе­ну у скла­ду са пи­та­њем на­ци­о­нал­не ча­сти. Да би тај за­
Den Sven­ska Mark­na­den. August 1987, Stoc­kholm. вер­сај­ским усло­ви­ма оку­па­ци­је Не­мач­ке да­так оства­рио, дик­та­то­ру је нео­п­ход­но

50 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Упра­во у тре­нут­ку ка­да
је Хи­тле­ро­ва НСДАП на
из­бо­ри­ма 1930. го­ди­не
до­би­ла не­што ма­ње од
6 ми­ли­о­на гла­со­ва,
ме­ђу­на­род­на по­др­шка
Мон­та­гјуа Нор­ма­на,
Ти­арк­са и њи­хо­вих
лон­дон­ских при­ја­те­ља
има­ла је пре­су­дан
зна­чај

Насловне стране „Тајмса“,
Адолф Хитлер и Монтагју Норман,
убица и финансијер

да уве­де си­стем све­оп­штег сер­ви­си­ра­ња са њу­јор­шком „Џ. Г. Шре­дер бан­ком“ и са мал­те­не нај­у­ти­цај­ни­јем би­зни­сме­ну све­
ре­па­ра­ци­о­них от­пла­та и обез­бе­ди да га келн­ском при­ват­ном бан­ком „И.Г. Штајн та. Ме­ђу њи­ма је пре­ма пи­са­њу бри­тан­
по­др­же све сна­ге у др­жа­ви. Ње­го­ву власт бан­ка“ у вла­сни­штву ба­ро­на Кур­та фон ске штам­пе во­ђен то­пао и жив раз­го­вор.
то­ком из­вр­ша­ва­ња ре­па­ра­ци­о­них оба­ве­ Шре­де­ра. „Шре­дер бан­ку“ је на са­стан­ Ро­зен­берг се пр­ви пут срео са Де­тер­дин­
за не тре­ба да огра­ни­ча­ва би­ло ка­ква за­ ку са Ро­зен­бер­гом за­сту­пао Ф. С. Ти­аркс, гом још у вре­ме лон­дон­ске по­се­те 1931.
ко­но­дав­на или на­род­на скуп­шти­на…“ члан упра­ве „Ен­гле­ске бан­ке“ и бли­зак го­ди­не. „Ро­јал дач шел“ је одр­жа­вао из­у­
Ка­ко би ко­ле­га­ма из ва­шинг­тон­ске при­ја­тељ Мон­та­гјуа Нор­ма­на. зет­но те­сне ве­зе и обез­бе­ђи­вао по­др­шку
Упра­ве вој­не оба­ве­штај­не слу­жбе бли­же Ка­да су се по­сле 1931. го­ди­не ба­рон не­мач­кој НСДАП. Прем­да су по­је­ди­но­сти
об­ја­снио сми­сао свог пред­ло­га, Смит је фон Шре­дер и Хјал­мар Шахт обра­ти­ли др­жа­не у тај­но­сти, по­уз­ да­ни бри­тан­ски
до­дао оце­ну Хи­тле­ро­ве лич­но­сти: „У при­ во­де­ћим ин­ду­стриј­ским и фи­нан­сиј­ским из­во­ри тог вре­ме­на твр­де да је Де­тер­
ват­ном раз­го­во­ру се по­ка­зао као сна­жан маг­на­ти­ма Не­мач­ке тра­же­ћи по­др­шку динг пру­жио знат­ну фи­нан­сиј­ску по­др­
и ло­ги­чан го­вор­ник, што у спо­ју с отво­ НСДАП, пр­во пи­та­ње уз­не­ми­ре­них и шку „Про­јек­ту Хи­тлер“ у нај­ва­жни­јој по­
ре­но­шћу фа­на­ти­ка оста­вља ја­ко ду­бок скеп­тич­ки на­стро­је­них ин­ду­стри­ја­ла­ца је чет­ној ета­пи ње­го­вог спро­во­ђе­ња.
ути­сак на не­ут­ рал­но на­стро­је­ног слу­ша­ гла­си­ло: „Ка­ко ће ме­ђу­на­род­на фи­нан­сиј­ „Ен­гле­ска бан­ка“ је ис­по­љи­ла твр­до­гла­
о­ца“.4 ска за­јед­ни­ца, и по­себ­но Мон­та­гју Нор­ вост, не дав­ши Не­мач­кој ни пфе­ниг кре­
Већ у ка­сну је­сен 1931. го­ди­не на же­ ман, при­ми­ти пер­спек­ти­ву не­мач­ке вла­ ди­та у кри­тич­ном раз­до­бљу 1931. го­ди­не,
ле­знич­ку ста­ни­цу Ли­вер­пул стрит у Лон­ де на че­лу са Хи­тле­ром?“ Да ли је Нор­ман са­мим тим иза­звав­ши бан­кар­ску кри­зу и
до­ну сти­же чо­век из Не­мач­ке. Зо­ве се спре­ман да у том слу­ча­ју по­мог­не Не­мач­ раст не­за­по­сле­но­сти, без че­га не­ма ни го­
Ал­фред Ро­зен­берг. Ро­зен­берг се сре­ће кој кре­ди­ти­ма? Упра­во у тре­нут­ку ка­да во­ра о очај­нич­ким ал­тер­на­ти­ва­ма по­пут
са глав­ним уред­ни­ком ути­цај­ног лон­дон­ је Хи­тле­ро­ва НСДАП на из­бо­ри­ма 1930. Хи­тле­ро­вог до­ла­ска на власт у Не­мач­кој,
ског „Тај­мса“ Џе­фри­јем До­со­ном. „Тајмс“ го­ди­не до­би­ла не­што ма­ње од 6 ми­ли­о­на а чим је по­чет­ком 1933. го­ди­не Хи­тлер
у на­ред­них не­ко­ли­ко ме­се­ци пру­жа Хи­ гла­со­ва, ме­ђу­на­род­на по­др­шка Мон­та­ при­гра­био власт, исти Мон­та­гју Нор­ман
тле­ро­вом по­кре­ту не­про­це­њи­ву по­моћ гјуа Нор­ма­на, Ти­арк­са и њи­хо­вих лон­дон­ је са срам­ном пре­на­гље­но­шћу на­гра­дио
у ства­ра­њу по­зи­тив­не сли­ке у очи­ма ских при­ја­те­ља има­ла је пре­су­дан зна­чај. Хи­тле­ро­ву вла­ду, одо­брив­ши јој жи­вот­
свет­ске јав­но­сти. Ме­ђу­тим, нај­ва­жни­ји Адолф Хи­тлер, фон Па­пен и фон Шре­ но по­тре­бан кре­дит „Ен­гле­ске бан­ке“.
Ро­зен­бер­гов су­срет то­ком пр­ве по­се­те дер су 4. ја­ну­ар­ а 1932. го­ди­не у келн­ској Нор­ман је спе­ци­јал­но по­се­тио Бер­лин у
Ен­гле­ској 1931. го­ди­не по­ста­је раз­го­вор ви­ли ба­ро­на Кур­та фон Шре­де­ра скло­ ма­ју 1934. го­ди­не ка­ко би до­го­во­рио тај­
са Мон­та­гју­ом Нор­ма­ном, ди­рек­то­ром пи­ли тај­ни спо­ра­зум о фи­нан­си­ра­њу ну фи­нан­сиј­ску по­др­шку но­вом ре­жи­му.
„Ен­гле­ске бан­ке“ и мал­те­не нај­у­ти­цај­ни­ НСДАП, у то вре­ме прак­тич­но про­па­ле и Хи­тлер је Нор­ма­ну уз­вра­тио љу­ба­зност
јим ли­цем он­да­шње свет­ске фи­нан­сиј­ске оп­те­ре­ће­не огром­ним ду­го­ви­ма, све док име­но­ва­њем ње­го­вог бли­ског при­ја­те­ља
за­јед­ни­це. По ре­чи­ма ње­го­вог лич­ног Хи­тлер ни­је пре­у­зео власт. До још јед­ Шах­та за ми­ни­стра при­вре­де и пред­сед­
се­кре­та­ра, Нор­ман је мр­зео три ства­ри: ног Хи­тле­ро­вог су­сре­та са Фран­цом фон ни­ка „Рај­хсбан­ке“. Шахт је на по­след­њем
Фран­цу­зе, ка­то­ли­ке и Је­вре­је. Нор­ман и Па­пе­ном до­ла­зи у Шре­де­ро­вој келн­ској по­ло­жа­ју остао све до 1939. го­ди­не.5  z
Ро­зен­берг су ла­ко про­на­шли за­јед­нич­ки ви­ли 14. ја­ну­а­ра 1933. го­ди­не. Та­да је ко­ Са ру­ског пре­ве­ла Са­ва Ро­сић
је­зик. Ро­зен­бер­га је Нор­ма­ну пред­ста­вио нач­но уса­гла­шен план свр­га­ва­ња Шлај­хе­
Хјал­мар Шахт. Шах­та и Нор­ма­на је већ од ро­ве вла­де и обра­зо­ва­ња де­сне ко­а­ли­ци­
пр­вог су­сре­та 1924. го­ди­не ве­зи­ва­ло при­ је. Адолф Хи­тлер 30. ја­ну­а­ра 1933. го­ди­не 5 Дру­га ко­ри­сна ли­те­ра­ту­ра на ту не­до­вољ­но раз­ма­
ја­тељ­ство ко­је је по­тра­ја­ло све до Нор­ма­ по­ста­је рај­хскан­це­лар. тра­ну те­му: Pool, J. & S., `Hi­tlers Weg­be­re­i­ter zur Macht:
но­ве смр­ти 1945. го­ди­не. Ал­фред Ро­зен­берг је по­след­њи пут по­ Die ge­he­i­men de­utschen und in­ter­na­ti­o­na­len Gel­dqu­
Ро­зен­берг сво­ју суд­бо­но­сну по­се­ту се­тио Лон­дон ма­ја 1933. го­ди­не, та­да већ el­len, die Hi­tlers Auf­ste­ig zu­ers Weg­be­re­i­ter zur Macht:
Die ge­he­i­men de­utschen und in­ter­na­ti­o­na­len Gel­dqu­el­
Лон­до­ну за­вр­ша­ва су­сре­том са пр­вим ли­ у свој­ству пред­став­ни­ка но­ве Хи­тле­ро­ве len, die Hi­tlers Auf­ste­ig zur Mach er­mo­e­glic­hten`. Scherz
цем лон­дон­ске „Шре­дер бан­ке“, по­ве­за­не вла­де. Ро­зен­берг се упу­тио не­по­сред­ Ver­lag, Mu­en­chen, 1979; Pentzlin, He­inz, `Hjal­mar Sch­
но на има­ње Бак­херст парк не­да­ле­ко од acht`. Ver­lag Ulls­tein GmbH, Ber­lin, 1980. Та­ко­ђе је ко­ри­
4  Smith, Tru­man. `Ber­lin Alert: The Me­mo­irs and Re­ports Еско­та, ко­је је при­па­да­ло се­ру Хен­ри­ју сна књи­га Ха­рол­да Џеј­мса (Ja­mes, Ha­rold, `The Ger­man
of Tru­man Smith`. Ho­o­ver In­sti­tu­tion Press, Stan­ford Ca­li­ Slump: Po­li­tics and Eco­no­mics 1924-1936`. Cla­ren­don
Де­тер­дин­гу, чел­ни­ку „Ро­јал дач ше­ла“ и
for­nia, 1984. Press, Ox­ford, 1986).

1/2010 l Двери српске l 51
ХИТЛЕР И ЗАПАД Ол­га Че­тве­ри­ко­ва

О од­го­вор­но­сти
За­па­да
Аме­рич­ка са­рад­ња са не­мач­ким вој­но-ин­ду­стриј­ским ком­плек­сом
би­ла је то­ли­ко ин­тен­зив­на и све­про­жи­ма­ју­ћа да су до 1933.
го­ди­не под кон­тро­лу аме­рич­ког фи­нан­сиј­ског ка­пи­та­ла до­спе­ле
кључ­не гра­не не­мач­ке ин­ду­стри­је и ве­ли­ке бан­ке по­пут „Дој­че
бан­ке“, „Дрезд­нер бан­ке“, „До­нат бан­ке“ и др. Исто­вре­ме­но
је при­пре­ма­на и она по­ли­тич­ка сна­га ко­ја је тре­ба­ло да од­и­гра
пре­суд­ну уло­гу у оства­ри­ва­њу ен­гле­ско-аме­рич­ких пла­но­ва.
Ра­ди се о фи­нан­си­ра­њу на­ци­стич­ке пар­ти­је и лич­но А. Хи­тле­ра.

Ј е­дан од про­ве­ре­них по­сту­па­ка у ин­фор­
ма­тив­ном ра­ту За­па­да про­тив Ру­си­је
пред­ста­вља усме­ра­ва­ње ин­те­лек­ту­ал­
не енер­ги­је у без­из­ла­зни ко­ло­сек ја­ло­вих
ди­ску­си­ја, у ко­ји­ма Ру­се при­мо­ра­ва­ју да
усме­ра­вао на пут ка свет­ској ка­та­стро­
фи. Чи­та­ва пред­рат­на исто­ри­ја Не­мач­ке
по­ка­зу­је да су обез­бе­ђи­ва­њу „по­треб­ног“
по­ли­тич­ког кур­са слу­жи­ли ди­ри­го­ва­ни
фи­нан­сиј­ски по­тре­си у ко­је је, уз­гред,
ске ор­га­ни­за­ци­је ко­је су има­ле за циљ
ус­по­ста­вља­ње ап­со­лут­не кон­тро­ле над
фи­нан­сиј­ским си­сте­мом Не­мач­ке у свр­
ху упра­вља­ња по­ли­тич­ким про­це­си­ма у
Сред­њој Евро­пи. У спро­во­ђе­њу те стра­те­
се стал­но оправ­да­ва­ју и бра­не од оп­ту­жби свет уву­чен и да­нас. ги­је се мо­гу из­дво­ји­ти сле­де­ће ета­пе:
за зло­чи­не ко­је ни­су по­чи­ни­ли. Не­дав­на И та­да и са­да су те по­тре­се ор­га­ни­зо­ва­ли • пр­ва: од 1919. до 1924 – при­пре­ма
ре­зо­лу­ци­ја Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не ОЕБС ен­гле­ско-аме­рич­ки фи­нан­сиј­ски кла­но­ви тла за ма­сов­не аме­рич­ке фи­нан­сиј­
ко­ја са­свим из­јед­на­ча­ва уло­ге Со­вјет­ског ко­ји чи­не нај­ви­ши свет­ски бан­кар­ски слој. ске ин­јек­ци­је у не­мач­ку еко­но­ми­ју;
Са­ве­за и на­ци­стич­ке Не­мач­ке у от­по­чи­ња­њу За­то ка­да се са­свим оправ­да­но пред­ла­ • дру­га: од 1924. до 1929 – ус­по­ста­
дру­гог свет­ског ра­та, осим чи­сто праг­ма­тич­ же да се 30. сеп­тем­бар – да­тум пот­пи­си­ вља­ње кон­тро­ле над фи­нан­сиј­ским
ног ци­ља ис­пум­па­ва­ња нов­ца из Ру­си­је за ва­ња Мин­хен­ског спо­ра­зу­ма – про­гла­си си­сте­мом Не­мач­ке и фи­нан­сиј­ска
из­др­жа­ва­ње по­је­ди­них про­па­лих при­вре­да, за дан се­ћа­ња на жр­тве ли­бе­ра­ли­зма и по­др­шка на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­зма;
та­ко­ђе је усме­ре­на на са­та­ни­зо­ва­ње Ру­си­је на­ци­зма, не сме­мо за­бо­ра­вља­ти да је тај • тре­ћа: од 1929. до 1933 – иза­зи­ва­
као прав­не след­бе­ни­це СССР и при­пре­му спо­ра­зум пред­ста­вљао јед­ну од ка­ри­ка ње и от­по­чи­ња­ње ду­бо­ке фи­нан­
прав­ног тла за ње­но ли­ша­ва­ње пра­ва на у лан­цу до­га­ђа­ја при­пре­мље­них са­свим сиј­ско-еко­ном­ске кри­зе и обез­бе­
исту­па­ње про­тив пре­и­спи­ти­ва­ња ре­зул­та­та у скла­ду са пла­но­ви­ма ен­гле­ско-аме­рич­ ђи­ва­ње до­ла­ска на­ци­ста на власт;
ра­та (ни­је слу­чај­но што је исто­вре­ме­но с ке фи­нан­сиј­ске вр­ху­шке чи­ја је стра­те­ги­ • че­твр­та: од 1933. до 1939 – фи­нан­
до­но­ше­њем ре­зо­лу­ци­је ја­пан­ски пар­ла­мент ја би­ла усме­ре­на на ор­га­ни­за­ци­ју вој­ног сиј­ска са­рад­ња са на­ци­стич­ком
одо­брио за­кон ко­ји Ју­жне Ку­ри­ле про­гла­ су­ко­ба из­ме­ђу СССР и Не­мач­ке. вла­шћу и по­др­шка ње­ној екс­пан­
ша­ва искон­ском те­ри­то­ри­јом Ја­па­на). На У пред­рат­ној исто­ри­ји За­па­да мо­же­мо зи­о­ни­стич­кој спољ­ној по­ли­ти­ци
За­па­ду је у пред­ве­чер­је го­ди­шњи­це по­чет­ка из­дво­ји­ти мно­го да­ту­ма ко­је свет­ска јав­ усме­ре­ној на при­пре­му и от­по­чи­
ра­та већ по­кре­ну­та ши­ро­ка ин­фор­ма­ци­о­на ност мо­ра обе­ле­жа­ва­ти као да­не се­ћа­ња ња­ње но­вог свет­ског ра­та.
кам­па­ња фор­ми­ра­ња „је­дин­стве­ног схва­ на жр­тве са­ве­за ме­ђу­на­род­них бан­ка­ра У пр­вој ета­пи су глав­не по­лу­ге за обез­
та­ња европ­ске исто­ри­је“, усме­ре­на на то и на­ци­ста. Под­јед­на­ко тра­ги­чан да­тум, бе­ђи­ва­ње про­до­ра аме­рич­ког ка­пи­та­ла у
да се прав­но при­зна­ју зло­чи­ни ко­му­ни­зма уз­гред, пред­ста­вља и да­тум пот­пи­си­ва­ња Евро­пу по­ста­ли рат­ни ду­го­ви и са њи­ма
про­тив чо­ве­чан­ства, као што је учи­ње­но и кон­кор­да­та из­ме­ђу Ва­ти­ка­на и на­ци­стич­ те­сно по­ве­зан про­блем не­мач­ких ре­па­
у слу­ча­ју на­ци­зма. ке Не­мач­ке ко­ји је хри­шћа­не-ка­то­ли­ке ра­ци­ја. По­сле фор­мал­ног ула­ска у пр­ви
Али ако се већ по­ста­вља пи­та­ње од­ осу­дио на то­тал­но пот­чи­ња­ва­ње на­ци­ свет­ски рат, САД су са­ве­зни­ци­ма (у пр­вом
го­вор­но­сти за те зло­чи­не, он­да упра­во стич­ком ре­жи­му. ре­ду Ен­гле­ској и Фран­цу­ској) одо­бри­ле
Ру­си­ја као глав­на жр­тва оп­ште­е­вроп­ске зај­мо­ве у ви­си­ни од 8,8 ми­ли­јар­ди до­ла­
вој­не екс­пан­зи­је 20. ве­ка мо­ра пре­у­зе­ти Кључ­не струк­ту­ре ко­је су од­ре­ђи­ва­ле ра, док је уку­пан из­нос вој­ног ду­га, укљу­
ини­ци­ја­ти­ву за от­кри­ва­ње и осу­ду (с од­ стра­те­ги­ју по­сле­рат­ног раз­во­ја За­па­да чу­ју­ћи и зај­мо­ве ко­је су САД одо­бри­ле у
го­ва­ра­ју­ћим по­ли­тич­ким по­сле­ди­ца­ма) би­ле су цен­трал­не фи­нан­сиј­ске струк­ту­ре раз­до­бљу 1919–1921. го­ди­не, пре­ма­шио
истин­ских ви­нов­ни­ка свет­ског кр­во­про­ Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и САД – Ен­гле­ска бан­ка 11 ми­ли­јар­ди до­ла­ра.1 Зе­мље – ду­жни­ци
ли­ћа. И ту је кључ­но пи­та­ње: ко је обез­ и Си­стем фе­де­рал­них ре­зер­ви (СФР) – и са
1  Гро­ми­ко А.А. Спољ­на екс­пан­зи­ја ка­пи­та­ла. Исто­ри­ја
бе­дио до­ла­зак на­ци­ста на власт, ко их је њи­ма по­ве­за­не фи­нан­сиј­ско-ин­ду­стриј­
и са­вре­ме­ност. Мо­сква, Ми­сао, 1982, с. 84.

52 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
су по­ку­ша­ва­ле да сво­је про­бле­ме ре­ше
на ра­чун Не­мач­ке, на­мет­нув­ши јој огро­
ман из­нос и крај­ње те­шке усло­ве пла­ћа­
На­ста­ла 1919. го­ди­не, на­ци­стич­ка пар­ти­ја
ња ре­па­ра­ци­ја. Ти­ме је иза­зва­но бек­ство је по­че­ла да ра­сте тек у про­ле­ће 1922. г. ка­да
не­мач­ког ка­пи­та­ла у ино­стран­ство и од­
би­ја­ње пла­ћа­ња по­ре­за што је до­ве­ло до
су ње­не во­ђе сте­кле фи­нан­сиј­ска сред­ства.
то­ли­ког де­фи­ци­та др­жав­ног бу­џе­та да се Ка­ко у сво­јим успо­ме­на­ма пи­ше бив­ши кан­це­лар
мо­гао по­кри­ти је­ди­но ма­сов­ним из­да­ва­
њем ма­ра­ка без по­кри­ћа. То је за ре­зул­ Не­мач­ке Бри­нинг, Хи­тлер је по­чев од 1923. г.
тат има­ло ко­лапс не­мач­ке ва­лу­те – „ве­ли­ до­би­јао знат­не из­но­се из ино­стран­ства.
ку ин­фла­ци­ју“ у 1923. г. ко­ја је до­сти­гла
578.512%, ка­да су за је­дан до­лар да­ва­ли Не зна се ода­кле су по­ти­ца­ли, али су сти­за­ли
4,3 три­ли­о­на ма­ра­ка. Не­мач­ки ин­ду­стри­ пре­ко швај­цар­ских и не­мач­ких ба­на­ка.
јал­ци су по­че­ли да отво­ре­но са­бо­ти­ра­ју
све ме­ре ра­ди ис­пла­те ре­па­ра­ци­о­них
оба­ве­за, што је на кра­ју иза­зва­ло по­зна­
ту „рур­ску кри­зу“ – фран­цу­ско-бел­гиј­ску
оку­па­ци­ју Ру­ра у ја­ну­а­ру 1923. г. ку­ћу Мор­га­на. При то­ме су ен­гле­ско-аме­ 63 ми­ли­јар­де злат­них ма­ра­ка (30 ми­ли­
Упра­во то су и че­ка­ли ен­гле­ско-аме­рич­ рич­ке бан­ке ус­по­ста­вља­ле кон­тро­лу не јар­ди је от­па­да­ло на зај­мо­ве), а ис­пла­та
ки вла­да­ју­ћи кру­го­ви ка­ко би, до­пу­стив­ са­мо над не­мач­ким от­пла­та­ма, не­го и над ре­па­ра­ци­ја – 10 ми­ли­јар­ди ма­ра­ка4. 70%
ши Фран­цу­ској да се за­гли­би у по­кре­ну­тој бу­џе­том, си­сте­мом нов­ча­ног оп­ти­ца­ја и у фи­нан­сиј­ског при­ли­ва обез­бе­ђи­ва­ли
аван­ту­ри и до­ка­зав­ши ње­ну не­спо­соб­ност знат­ној ме­ри кре­дит­ним си­сте­мом зе­мље. су бан­ка­ри из САД, ве­ћи­ном бан­ке Џ.П.
да ре­ши про­блем, пре­у­зе­ли ини­ци­ја­ти­ву у Ста­ра не­мач­ка мар­ка је до ав­гу­ста 1924. г. Мор­га­на. Услед то­га је већ 1929. г. не­мач­
сво­је ру­ке. Др­жав­ни се­кре­тар САД Хјуз је за­ме­ње­на но­вом, фи­нан­сиј­ско ста­ње Не­ ка ин­ду­стри­ја из­би­ла на дру­го ме­сто на
ука­зи­вао: „Тре­ба са­че­ка­ти да Евро­па са­зри мач­ке се ста­би­ли­зо­ва­ло и, ка­ко је пи­сао све­ту, али се у зна­чај­ној ме­ри на­ла­зи­ла
за при­хва­та­ње аме­рич­ког пред­ло­га.“2 ис­тра­жи­вач Г. Д. Пре­пар­та, Вај­мар­ска ре­ у ру­ка­ма во­де­ћих аме­рич­ких фи­нан­сиј­
пу­бли­ка је при­пре­мље­на за „нај­жи­во­пи­ ско-ин­ду­стриј­ских гру­па.
Монтагју Норман сни­ју еко­ном­ску по­моћ у исто­ри­ји, по­сле Та­ко се „И. Г. Фар­бе­нин­ду­стри“, тај глав­
ко­је ће усле­ди­ти нај­че­мер­ни­ја же­тва у ни ис­по­ру­чи­лац не­мач­ке вој­не ма­ши­
Но­ви про­је­кат је са­чи­ња­ван у не­дри­ма свет­ској исто­ри­ји“ – „у фи­нан­сиј­ске жи­ле не­ри­је, ко­ји је 1930. го­ди­не фи­нан­си­рао
„Џ. П. Мор­ган и Ко.“ по на­ло­гу чел­ни­ка Ен­ Не­мач­ке је не­за­др­жи­вом бу­ји­цом шик­ну­ 45% Хи­тле­ро­ве пред­из­бор­не кам­па­ње,
гле­ске бан­ке Мон­та­гју Нор­ма­на. За­сно­ван ла аме­рич­ка крв“3. на­ла­зио под кон­тро­лом Рок­фе­ле­ро­вог
је на иде­ја­ма ко­је је пред­став­ник „Дрезд­ На по­сле­ди­це се ни­је мо­ра­ло ду­го че­ка­ти. „Стан­дард оила“. Мор­га­ни су пре­ко „Џе­
нер бан­ке“ Хјал­мар Шахт фор­му­ли­сао још Као пр­во, по­што су ре­дов­не го­ди­шње не­рал елек­три­ка“ кон­тро­ли­са­ли не­мач­
мар­та 1922. г. на пред­лог Џо­на Фо­сте­ра ис­пла­те ре­па­ра­ци­ја од­ла­зи­ле на по­кри­ ку ра­дио- и елек­тро­тех­нич­ку ин­ду­стри­ју
Да­ле­са (бу­ду­ћег др­жав­ног се­кре­та­ра у ка­ ће из­но­са ду­го­ва ко­је су са­ве­зни­ци ис­ оли­че­не у АЕГ и „Си­мен­су“ (1933. г. је 30%
би­не­ту пред­сед­ни­ка Ај­зен­ха­уе­ ­ра), прав­ пла­ћи­ва­ли, на­стао је та­ко­зва­ни „ап­сурд­ ак­ци­ја АЕГ при­па­да­ло „Џе­не­рал елек­три­
ног са­вет­ни­ка пред­сед­ни­ка В. Вил­со­на на ни вај­мар­ски круг“. Зла­то ко­је је Не­мач­ка ку“), пре­ко ком­па­ни­је за ве­зе ИТТ – 40%
Па­ри­ској ми­ров­ној кон­фе­рен­ци­ји. Џ.Ф. пла­ћа­ла у ви­ду рат­них ре­па­ра­ци­ја про­да­ те­ле­фон­ске мре­же Не­мач­ке, а сем то­га им
Да­лес је ту бе­ле­шку пре­дао глав­ном опу­ ва­но је, за­ла­га­но и не­ста­ја­ло у САД, ода­ је при­па­да­ло 30% ак­ци­ја фир­ме „Фо­ке-
но­мо­ће­ни­ку „Џ.П. Мор­ган и Ко.“, по­сле че­ кле се у ви­ду „по­мо­ћи“ по пла­ну вра­ћа­ло Вулф“ за про­из­вод­њу ави­о­на. Над „Опе­
га је Џ.П. Мор­ган пре­по­ру­чио Х. Шах­та М. у Не­мач­ку, ко­ја га је да­ва­ла Ен­гле­ској и лом“ је ус­по­ста­вље­на кон­тро­ла „Џе­не­рал
Нор­ма­ну, а он – вај­мар­ским вла­сто­др­шци­ Фран­цу­ској, а оне су са сво­је стра­не њи­ мо­тор­са“, ко­ји је био у вла­сни­штву по­ро­
ма. Х. Шахт у де­цем­бру 1923. г. по­ста­је ди­ ме от­пла­ћи­ва­ле рат­не ду­го­ве САД. По­ ди­це Ди­пон. Хен­ри Форд је кон­тро­ли­сао
рек­тор Рај­хсбан­ке и од­и­гра­ће нај­ва­жни­ју след­ње су га, уз ка­ма­ту, по­но­во упу­ћи­ 100% ак­ци­ја кон­цер­на „Фол­ксва­ген“. Уз
уло­гу у збли­жа­ва­њу ен­гле­ско-аме­рич­ких ва­ле Не­мач­кој. Као ис­ход то­га сви су у уче­шће Рок­фе­ле­ро­ве бан­ке „Ди­лон Рид и
и не­мач­ких фи­нан­сиј­ских кру­го­ва. Не­мач­кој жи­ве­ли на ве­ре­си­ју, и би­ло је Ко.“ 1926. г. на­ста­је дру­ги по ре­ду по­сле
У ле­то 1924. г. је тај про­је­кат, по­знат као ја­сно да ће у слу­ча­ју да Вол стрит опо­зо­ „И. Г. Фар­бе­нин­ду­стри“ ин­ду­стриј­ски мо­
„До­у­сов план“ (по име­ну пред­сед­ни­ка екс­ ве сво­је зај­мо­ве зе­мља са­свим бан­кро­ но­пол Не­мач­ке – ме­та­лур­шки кон­церн
перт­ског ко­ми­те­та ко­ји га је при­пре­мао, ти­ра­ти. При то­ме аме­рич­ки бан­ка­ри не „Фе­реј­ниг­те штал­вер­ке“ (Че­лич­ни труст)
аме­рич­ког бан­ка­ра, ди­рек­то­ра јед­не од би ни­шта из­гу­би­ли, по­што су об­ве­зни­це Ти­се­на, Фли­ка, Вол­фа и Фе­гле­ра и др.5
ба­на­ка Мор­га­но­ве гру­пе), при­хва­ћен на до­би­је­не за зај­мо­ве про­да­ва­ли аме­рич­ Аме­рич­ка са­рад­ња са не­мач­ким вој­но-
Лон­дон­ској кон­фе­рен­ци­ји. Пред­ви­ђао је ким гра­ђа­ни­ма. ин­ду­стриј­ским ком­плек­сом би­ла је то­ли­
дво­стру­ко сма­њи­ва­ње ис­пла­та ре­па­ра­ Као дру­го, прем­да су кре­ди­ти фор­мал­ ко ин­тен­зив­на и све­про­жи­ма­ју­ћа да су
ци­ја и ре­ша­вао пи­та­ње из­во­ра њи­хо­вог но да­ва­ни ра­ди обез­бе­ђи­ва­ња ис­пла­та, до 1933. го­ди­не под кон­тро­лу аме­рич­ког
по­кри­ћа. Ме­ђу­тим, глав­ни за­да­так је би­ло фак­тич­ки се ра­ди­ло о об­но­ви вој­но-ин­ду­ фи­нан­сиј­ског ка­пи­та­ла до­спе­ле кључ­не
обез­бе­ђи­ва­ње по­вољ­них усло­ва за аме­ стриј­ског по­тен­ци­ја­ла зе­мље. Ствар је у гра­не не­мач­ке ин­ду­стри­је и ве­ли­ке бан­
рич­ке ин­ве­сти­ци­је, што је би­ло мо­гу­ће са­ то­ме што су Нем­ци кре­ди­те пла­ћа­ли ак­ ке по­пут „Дој­че бан­ке“, „Дрезд­нер бан­ке“,
мо у слу­ча­ју ста­би­ли­за­ци­је не­мач­ке мар­ке. ци­ја­ма пред­у­зе­ћа, та­ко да је аме­рич­ки „До­нат бан­ке“ и др. Аме­ри­кан­ци су на то
У ту свр­ху је план пред­ви­ђао одо­бра­ва­ње ка­пи­тал по­чео да се ак­тив­но ин­те­гри­ по­тро­ши­ли пре­ко 150 ду­го­роч­них зај­
Не­мач­кој зна­чај­ног зај­ма у из­но­су од 200 ше у не­мач­ку еко­но­ми­ју. Уку­пан из­нос мо­ва одо­бре­них то­ком 7 го­ди­на, та­ко да
ми­ли­о­на до­ла­ра (800 ми­ли­о­на ма­ра­ка), од стра­них ула­га­ња у не­мач­ку ин­ду­стри­ју у 4 Исто­ри­ја ди­пло­ма­ти­је, с. 502.
че­га је по­ло­ви­на от­па­да­ла на бан­кар­ску раз­до­бљу 1924–1929. г. до­сти­же го­то­во
5  C. Sut­ton A. Wall Stre­et and the Ri­se of Hi­tler. Ar­ling­ton
Ho­us­ e Pu­blis­hers, New Roc­hel­le, New York, 1976 // www.
2 Цит. пре­ма: Исто­ри­ја ди­пло­ма­ти­је. Мо­сква, Из­да­вач­ка 3 Пре­па­ра­та Г.Д. Хи­тлер, Inc. Ка­ко су Бри­та­ни­ја и САД re­for­ma­tion.org/wall-st-hi­tler.html. Епер­сон Р. Не­ви­дљи­ва
ку­ћа по­ли­тич­ке ли­те­ра­ту­ре, 1965, том 3, с. 357. ства­ра­ле Тре­ћи Рајх. Мо­сква, По­ко­ле­ње, 2007, с. 190. ру­ка. По­глед на исто­ри­ју као на за­ве­ру, Ки­јев, 2003.

1/2010 l Двери српске l 53
ни­је слу­чај­но што „До­у­сов план“ на­
зи­ва­ју пр­вом не­мач­ком пе­то­лет­ком у
пред­ве­чер­је ра­та.
Исто­вре­ме­но је при­пре­ма­на и она
по­ли­тич­ка сна­га ко­ја је тре­ба­ло да
од­и­гра пре­суд­ну уло­гу у оства­ри­
ва­њу ен­гле­ско-аме­рич­ких пла­но­ва.
Ра­ди се о фи­нан­си­ра­њу на­ци­стич­ке
пар­ти­је и лич­но А. Хи­тле­ра.
На­ста­ла 1919. го­ди­не, на­ци­стич­ка
пар­ти­ја је по­че­ла да ра­сте тек у про­
ле­ће 1922. г. ка­да су ње­не во­ђе сте­кле
фи­нан­сиј­ска сред­ства. Ка­ко у сво­јим
успо­ме­на­ма пи­ше бив­ши кан­це­лар
Не­мач­ке Бри­нинг, Хи­тлер је по­чев
од 1923. г. до­би­јао знат­не из­но­се из
ино­стран­ства. Не зна се ода­кле су
по­ти­ца­ли, али су сти­за­ли пре­ко швај­
цар­ских и не­мач­ких ба­на­ка.
Та­ко­ђе је по­зна­то да је 1922. г. у
Мин­хе­ну до­шло до су­сре­та А. Хи­тле­ Џ. П. Морган Хенри Форд
ра са вој­ним ата­ше­ом САД у Не­мач­
кој ка­пе­та­ном Тру­ма­ном Сми­том,
ко­ји је о то­ме са­чи­нио по­дро­бан ње кре­ди­та за ма­ње из­но­се са­свим мо­гло имао те­сне ве­зе и са Мор­га­ном, и са Рок­
из­ве­штај ва­шинг­тон­ском ру­ко­вод­ству спре­чи­ти не­кон­тро­ли­са­ну кри­зу већ у ра­ фе­ле­ром, а ње­гов зва­нич­ни пред­став­ник
(Упра­ви вој­не оба­ве­штај­не слу­жбе) у ко­ ној ета­пи.7 Али Хјал­мар Шахт је нео­че­ки­ на Вол стри­ту би­ла је прав­на фир­ма „Са­
ме је из­нео ви­со­ко ми­шље­ње о Хи­тле­ру. ва­но дао остав­ку, а но­ви пред­сед­ник Рај­ ли­вен и Кром­вел“ у ко­јој су ра­ди­ла бра­ћа
Упра­во је пре­ко Сми­та у круг Хи­тле­ро­вих хсбан­ке Ханс Лу­тер, име­но­ван на зах­тев Џон Фо­стер и Ален Да­лес (по­след­њи је
по­зна­ни­ка уве­ден Ер­нест Франц Зед­гвик М. Нор­ма­на и Џ. Га­ри­со­на (чел­ни­ка СФР), био члан упра­ве Шре­дер бан­ке).
Хан­фштенгл (Пу­ци), ди­пло­мац Хар­вард­ по­слу­шно се уз­др­жао од би­ло ка­квих деј­ Те ве­зе на­ци­ста су има­ле пре­су­дан
ског уни­вер­зи­те­та ко­ји је од­и­грао ва­жну ста­ва ра­ди спре­ча­ва­ња ко­лап­са ве­ли­ких зна­чај по­што је, ка­да су се по­сле 1931. г.
уло­гу у фор­ми­ра­њу А. Хи­тле­ра као по­ли­ не­мач­ких ба­на­ка. ба­рон фон Шре­дер и Шахт обра­ти­ли во­
ти­ча­ра, пру­жио му зна­чај­ну фи­нан­сиј­ску де­ћим ин­ду­стриј­ским и фи­нан­сиј­ским
по­др­шку и обез­бе­дио по­знан­ства и ве­зе Финансије из иностранства маг­на­ти­ма Не­мач­ке тра­же­ћи по­др­шку
са ви­со­ким бри­тан­ским зва­нич­ни­ци­ма.6 НСДАП, пр­во пи­та­ње би­ло сле­де­ће: а ка­
Хан­фштенгл је 1937. г. на­пу­стио Не­мач­ку За­то се са НСДАП де­ша­ва фи­нан­сиј­ско ко ће ме­ђу­на­род­на фи­нан­сиј­ска за­јед­ни­
и сти­гао у Аме­ри­ку, где је у го­ди­на­ма ра­та чу­до: пар­ти­ја у сеп­тем­бру 1930. г. услед ца и Нор­ман лич­но при­ми­ти пер­спек­ти­ву
ра­дио као са­вет­ник Ф. Д. Ру­звел­та. ве­ли­ких при­ло­га Ти­се­на, „И.Г. Фар­бе­нин­ не­мач­ке вла­де на че­лу са Хи­тле­ром и да
Хи­тле­ра су при­пре­ма­ли за ви­со­ку по­ ду­стри“ и Кир­дор­фа до­би­ја 6,4 ми­ли­о­на ли су спрем­ни да по­мог­ну кре­ди­ти­ма?
ли­ти­ку, ме­ђу­тим, док је Не­мач­ка цве­та­ла, гла­со­ва, за­у­зи­ма дру­го ме­сто у Рај­хста­гу, Од­го­вор је био по­твр­дан и 4. ја­ну­а­
ње­го­ва пар­ти­ја је оста­ја­ла на пе­ри­фе­ри­ји по­сле че­га и по­чи­њу обил­ни при­ли­ви из ра 1932. го­ди­не се Курт фон Шре­дер
дру­штве­ног жи­во­та. Ста­ње се на­гло про­ ино­стран­ства. Х. Шахт по­ста­је глав­на ка­ у сво­јој келн­ској ви­ли са­ста­је са А. Хи­
ме­ни­ло чим је по­че­ла кри­за. ри­ка ко­ја по­ве­зу­је нај­ве­ће не­мач­ке ин­ду­ тле­ром и фон Па­пе­ном. Том при­ли­ком
Од је­се­ни 1929. го­ди­не, по­сле сло­ стри­јал­це и ино­стра­не фи­нан­си­је­ре. је скло­пљен тај­ни спо­ра­зум о фи­нан­
ма аме­рич­ке бер­зе хар­ти­ја од вред­но­ У ок­то­бру 1931. г. у Лон­дон сти­же А. Ро­ си­ра­њу НСДАП, у то вре­ме оп­те­ре­ће­не
сти иза­зва­ног од стра­не СФР, по­чи­ње зен­берг, где се сре­ће са нај­ве­ћим бри­тан­ огром­ним ду­го­ви­ма. Том са­стан­ку су
спро­во­ђе­ње тре­ће ета­пе стра­те­ги­је ен­ ским фи­нан­си­је­ри­ма и би­зни­сме­ни­ма: са при­су­ство­ва­ла и бра­ћа Да­лес, што њи­
гле­ско-аме­рич­ких фи­нан­сиј­ских кру­го­ М. Нор­ма­ном, са Хен­ри­јем Де­тер­дин­гом, хо­ви би­о­гра­фи не во­ле да спо­ми­њу.8 А
ва. Зна­чај­но је то што Вол стрит већ од чел­ни­ком „Ро­јал дач ше­ла“, ко­ји су Хи­тле­ 14. ја­ну­а­ра 1933. го­ди­не до­ла­зи до још
1928. г. по­сте­пе­но по­вла­чи сво­је кре­ди­ ру до 1933. г. одо­бри­ли 10 ми­ли­о­на ма­ јед­ног Хи­тле­ро­вог су­сре­та са Шре­де­ром,
те из Не­мач­ке, али Ен­гле­ска бан­ка, СФР ра­ка и, нај­зад, са Френ­ком С. Ти­арк­сом, Па­пе­ном и Ке­пле­ром, где је Хи­тле­ров
и бан­кар­ска ку­ћа Мор­га­на упра­во по­сле пр­вим ли­цем лон­дон­ске „Шре­дер бан­ке“ про­грам са­свим одо­брен. Упра­во ту је ко­
фи­нан­сиј­ског ко­лап­са у САД до­но­се од­ по­ве­за­не са њу­јор­шком „Џ. Г. Шре­дер нач­но ре­ше­но пи­та­ње пре­да­ва­ња вла­сти
лу­ку да пре­ки­ну кре­ди­ти­ра­ње Не­мач­ке, бан­ком“ и келн­ском „И. Г. Штајн бан­ком“ на­ци­сти­ма и 30. ја­ну­а­ра 1933. го­ди­не Хи­
иза­звав­ши бан­кар­ску кри­зу и еко­ном­ску у вла­сни­штву ба­ро­на Кур­та фон Шре­де­ тлер по­ста­је рај­хскан­це­лар. Та­да по­чи­ње
де­пре­си­ју у Сред­њој Евро­пи. Ен­гле­ска је ра. Бан­кар­ска ку­ћа Шре­де­ра би­ла је из­ спро­во­ђе­ње че­твр­те ета­пе стра­ге­ги­је.
сеп­тем­бра 1931. г. од­ус­ та­ла од злат­ног у­зет­но ути­цај­на у свет­ској фи­нан­сиј­ској Од­нос ен­гле­ско-аме­рич­ких вла­да­ју­ћих
стан­дар­да, све­сно сру­шив­ши ме­ђу­на­род­ мре­жи и ула­зи­ла у уза­ни круг лон­дон­ кру­го­ва пре­ма но­вој вла­ди по­ста­је крај­
ни плат­ни си­стем и пот­пу­но пре­се­кав­ши ских ку­ћа ко­је су ужи­ва­ле при­знат ути­цај ње бла­го­на­клон. Ка­да је Хи­тлер од­био да
фи­нан­сиј­ски ки­се­о­ник Вај­мар­ској ре­пу­ у упра­вља­њу Ен­гле­ском бан­ком (Ти­аркс пла­ћа ре­па­ра­ци­је, што је, при­род­но, до­
бли­ци. Ме­ђу­тим, ка­ко пи­ше Ф. Енг­дал, у је од 1918. до 1945. г. био Шре­де­ров опу­ ве­ло у пи­та­ње от­пла­ту рат­них ду­го­ва, ни
то вре­ме је чак и ми­ни­мал­но про­ду­жа­ва­ но­мо­ће­ник у Ен­гле­ској бан­ци). Шре­дер је Ен­гле­ска ни Фран­цу­ска ни­су од ње­га зах­

6  Sut­ton A. Op. cit.; Ста­ри­ков Н. Ко је при­мо­рао Хи­тле­ 7 Енг­дал Ф. Део ше­стог по­гла­вља књи­ге Ви­ли­ја­ма Ф. 8  Mul­lins E. Sec­rets of the Fe­de­ral Re­ser­ve. Pu­blis­hed by
ра да на­пад­не на Ста­љи­на. Санкт-Пе­тер­бург, Пи­тер, Енг­да­ла „Сто­ле­ће ра­та: ен­гле­ско-аме­рич­ка нафт­на по­ли­ the Fe­de­ral Re­ser­ve Bank of Bo­ston in its se­venth prin­ting,
2008, с. 78-80. ти­ка и Но­ви свет­ски по­ре­дак“. 1982 / http://www.apfn.org/apfn/re­ser­ve.htm

54 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Монтагју Норман финансијери Хитлеровог доласка на власт

те­ва­ле пла­ћа­ње. Шта­ви­ше, по­сле пу­то­ва­ ра се пре­тва­ра у глав­ног за­ступ­ни­ка По­себ­но ва­жну уло­гу у обез­бе­ђи­ва­њу
ња Х. Шах­та, по­но­во до­ве­де­ног на че­ло Не­мач­ке у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, а 1936. г. ве­за из­ме­ђу фи­нан­сиј­ских кру­го­ва САД
Рај­хсбан­ке, у САД у ма­ју 1933. г. и ње­го­вог се ње­на фи­ли­ја­ла у Њу­јор­ку удру­жу­је и Не­мач­ке игра­ла је Бан­ка за ме­ђу­на­
су­сре­та са пред­сед­ни­ком и нај­ве­ћим бан­ са ку­ћом Рок­фе­ле­ра ра­ди ства­ра­ња ин­ род­не об­ра­чу­не (БМО), на­ста­ла 1930. г. у
ка­ри­ма са Вол стри­та, Аме­ри­ка одо­бра­ва ве­сти­ци­о­не бан­ке „Шре­дер, Рок­фе­лер и скла­ду с „Јун­го­вим пла­ном“ об­је­ди­ња­ва­
Не­мач­кој но­ве кре­ди­те у укуп­ном из­но­су Ко“, ко­ју је ча­со­пис „Тајмс“ на­звао „еко­ њем на­по­ра свет­ских ба­на­ка ра­ди ре­гу­
од ми­ли­јар­ду до­ла­ра. А у ју­ну то­ком пу­то­ ном­ским про­па­ган­ди­стом осо­ви­не Бер­ ли­са­ња при­ли­ва и рас­по­де­ле не­мач­ких
ва­ња у Лон­дон и су­сре­та са М. Нор­ма­ном лин-Рим“. ре­па­ра­ци­о­них ис­пла­та. Прем­да је бан­ка
Шах­ту успе­ва да по­стиг­не одо­бра­ва­ње Услед то­га је Не­мач­ка до 1939. г. сво­јим осно­ва­на ра­ди кон­тро­ле опе­ра­ци­ја до­
ен­гле­ског зај­ма од 2 ми­ли­јар­де до­ла­ра зај­мо­дав­ци­ма вра­ти­ла ма­ње од 10% ино­ зна­ча­ва­ња стра­не ва­лу­те из Не­мач­ке у
и сма­ње­ње а по­том и пре­ста­нак от­пла­те стра­ног ду­га из 1932. го­ди­не, али су ме­ђу­ ино­стран­ство, по­че­ла је да вр­ши са­свим
ста­рих зај­мо­ва. На тај на­чин су на­ци­сти на­род­ни фи­нан­сиј­ски кру­го­ви ипак би­ли су­прот­ну уло­гу, пре­тво­рив­ши се у ка­нал
до­би­ли оно што ра­ни­јим вла­да­ма ни­је вр­ло бла­го­на­кло­ни пре­ма на­ци­сти­ма. По за пум­па­ње аме­рич­ког и ен­гле­ског нов­ца
по­ла­зи­ло за ру­ком. при­зна­њу са­мог Хи­тле­ра, он је свој че­ у ре­зер­во­а­ре на­ци­ста. До по­чет­ка дру­гог
По­чет­ком 1934. г. ка­да су се нај­ве­ћи фи­ тво­ро­го­ди­шњи план сми­слио на фи­нан­ свет­ског ра­та БМО са­свим пре­ла­зи под
нан­си­је­ри оку­пи­ли код М. Нор­ма­на ра­ди сиј­ском те­ме­љу ино­стра­ног кре­ди­та, те Хи­тле­ро­ву кон­тро­лу, прем­да је на че­лу
раз­ма­тра­ња по­ли­тич­ких при­ли­ка у Евро­ га за­то ни­ка­да ни­ма­ло ни­је бри­нуо. упра­ве бан­ке Аме­ри­ка­нац То­мас Ма­ки­
пи, Не­мач­ка је оце­ње­на као ста­би­ли­шу­ћа Ути­цај ино­стра­ног ка­пи­та­ла у Не­мач­кој трик. На­дах­њи­вач тог по­ду­хва­та је исти
си­ла, а ма­ја исте го­ди­не Нор­ман је по­се­ у до­ба на­ци­ста по­чи­ње да ра­сте углав­ онај Х. Шахт ко­ји се но­сио ми­шљу ства­
тио Бер­лин ка­ко би се до­го­во­рио о тај­ној ном на ра­чун не­по­сред­них ин­ве­сти­ци­ја. ра­ња та­кве уста­но­ве ко­ја би и у слу­ча­ју
фи­нан­сиј­ској по­др­шци но­вом ре­жи­му. „Стан­дард оил“ ав­гу­ста 1934. г. ку­пу­је у свет­ског вој­ног су­ко­ба омо­гу­ћи­ла оп­
Бри­та­ни­ја је у ле­то 1934. г. скло­пи­ла ен­ Не­мач­кој 730.000 ју­та­ра зе­мље и гра­ди ста­нак ве­за из­ме­ђу нај­ве­ћих фи­нан­си­
гле­ско-не­мач­ки тран­сфер­ни спо­ра­зум ве­ли­ке ра­фи­не­ри­је ко­је на­ци­сте снаб­ је­ра све­та. За­то је у Ста­тут БМО укљу­чен
ко­ји је по­стао је­дан од осно­ва бри­тан­ске де­ва­ју наф­том. У исто вре­ме се из САД у члан ко­ји обез­бе­ђу­је не­при­ко­сно­ве­ност
по­ли­ти­ке пре­ма Тре­ћем рај­ху, и кра­јем Не­мач­ку тај­но до­пре­ма нај­са­вре­ме­ни­ја бан­ке без об­зи­ра на окол­но­сти: она ни­
30-их го­ди­на Не­мач­ка се пре­тва­ра у опре­ма за фа­бри­ке ави­о­на у вред­но­сти је би­ла под­ло­жна ни кон­фи­ска­ци­ји, ни
глав­ног тр­го­вин­ског парт­не­ра Ен­гле­ од ми­ли­он до­ла­ра, на ко­јој ће за­по­че­ти сте­ча­ју, а ње­на де­лат­ност ни­је под­вр­га­
ске. У исто вре­ме Ен­гле­ска об­на­вља још про­из­вод­ња не­мач­ких ави­о­на. Не­мач­ка ва­на кон­тр­о­ли.
1931. г. ус­по­ста­вље­ни мо­ра­то­ри­јум на од аме­рич­ких фир­ми „Прат и Вит­ни“, „Да­ Нај­те­шња фи­нан­сиј­ско-еко­ном­ска
от­пла­ту ду­го­ва по „До­у­со­вом пла­ну“ и глас“, „Бен­дикс Ав­мејшн“ до­би­ја ве­ли­ки са­радња ен­гле­ско-аме­рич­ких и на­ци­
свих сред­ста­ва ко­је Не­мач­ка ду­гу­је лон­ број вој­них па­те­на­та, и „Јун­керс-87“ се стич­ких кру­го­ва пред­ста­вља упра­во ону
дон­ским бан­ка­ма. Шта­ви­ше, М. Нор­ман гра­ди по аме­рич­ким тех­но­ло­ги­ја­ма. Аме­ по­за­ди­ну на ко­јој је то­ком 30-их го­ди­на
је на­ци­сти­ма аван­си­рао но­ви за­јам од 4 рич­ке ин­ве­сти­ци­је у не­мач­ку при­вре­ду спро­во­ђе­на по­ли­ти­ка уми­ри­ва­ња агре­
ми­ли­о­на фун­ти ра­ди лак­ше мо­би­ли­за­ до 1941. г. до­сти­жу 475 ми­ли­о­на до­ла­ра. со­ра и на ко­јој се збио Мин­хен.
ци­је не­мач­ког ко­мер­ци­јал­ног кре­ди­та. „Стан­дард оил“ у њу ула­же 120 ми­ли­он ­ а, Да­нас, ка­да је свет­ска фи­нан­сиј­ска вр­
Ен­гле­ска је по­зајм­љи­ва­ла и при­ват­ним „Џе­не­рал мо­торс“ – 35 ми­ли­он ­ а, ИТТ – 30 ху­шка при­сту­пи­ла спро­во­ђе­њу пла­на
не­мач­ким кон­цер­ни­ма по­пут „И.Г. Фар­ ми­ли­о­на, а „Форд“ – 17,5 ми­ли­о­на.10 „Ве­ли­ка де­пре­си­ја – 2“ с по­то­њим пре­ла­
бе­нин­ду­стри“, при че­му је Ен­гле­ска бан­ ском на „но­ви свет­ски по­ре­дак“, от­кри­ва­
ка ин­стру­и­ра­ла сво­је слу­жбе­ни­ке да не ње ње­не кључ­не уло­ге у ор­га­ни­зо­ва­њу
раз­ма­тра­ју отво­ре­но тај про­блем због 10 Нај­пот­пу­ни­ју пред­ста­ву о раз­ме­ра­ма фи­нан­сиј­ско- зло­чи­на про­тив чо­ве­чан­ства по­ста­је пр­
ње­го­ве по­вер­љи­во­сти9. Бан­ка Шре­де­ еко­ном­ске и по­ли­тич­ке са­рад­ње аме­рич­ког и не­мач­ког во­сте­пе­ни за­да­так.  z
би­зни­са ка­ко у пред­рат­ним го­ди­на­ма та­ко и то­ком ра­та
пру­жа књи­га Ч. Хиг­ха­ма „Тр­го­ви­на с не­при­ја­те­љем“,
Са ру­ског пре­ве­ла Са­ва Ро­сић
9 Пре­па­ра­та Г.Д. Нав. де­ло, с. 330. У ар­хи­ва­ма бан­ке је на­пи­са­на на осно­ву ар­хив­ских до­ку­ме­на­та обе­ло­да­ Извор: http://fondsk.ru
не­мо­гу­ће про­на­ћи би­ло ка­ква све­до­чан­ства о то­ме. ње­них то­ком 1978-1980. г.

1/2010 l Двери српске l 55
64  Ватикан и фашизам
66  Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква пре­ма
пра­во­слав­ним Ср­би­ма 1941–1945. ВАТИКАН И ЗЛО
Карлхајнц Дешнер, Политика римских папа у 20. веку

Улога Ватикана у доласку ­
на власт фашиста и нациста
Када је Мусолини од папе добио све што је хтео,
тј. тоталитарну фашизацију државе, како је сам говорио,
тада је и папа морао добити своје. У Ватикану су били
сигурни у поглавицу фашиста. „Знао сам“, тако је
признао сам Гаспари, „да бисмо од Мусолинија, ако доће
на власт, добили што год хоћемо.“

И талијански фашизам, најстарији
фашистички покрет, настао је из
различитих фактора социјалне и
привредне врсте, из кризе либералног
парламента који се изнутра ослабљивао, и
некакав препад на Ријеку (која је некад
припадала Угарској, а сада Југославији) и,
пошто су енглеска и француска посада на
заповест својих влада одступиле, успоста­
вио је на време од 16 месеци неку врсту
експедиције“, спаљиване противничке
новинске редакције (мећу њима зграда
социјалистичког листа „Avanti“, чији је ди­
ректор пре рата био Мусолини). Народни
домови и културни кружоци су разарани,
као непосредна последица рата. Коначно, оперске диктатуре са циркуским парада­ задруге и синдикати распуштани, проми­
пропагирана је према унутра једна ма, заставама с мртвачком главом, исука­ нентни социјалисти угрожавани, пребија­
јако антилиберална колективистичка ним бодежима итд.; Итало Балбо је мар­ ни, убијани, али, у исти мах су племство,
политика, а према споља један национални ширао са „ватреном колоном“, десетинама војска и свештенство умиривани изјава­
империјализам који је достигао врхунац хиљада црнокошуљаша – црно се носило ма лојалности и придобијани граћански
у девизи „Mare nostro“, тј. територијалним као знак жалости за Италијом – против и велико-грађански кругови. Сви они
претензијама унаоколо Средоземног Фераре и Равене, заузета је Болоња, где су се мање бојали фашистичких банди
мора. је изнуђено повлачење префекта, затим и него узвика „Viva Lenin“ који су се орили
Први фашисти били су фронтовски вој­ Болцано, пошто је државни комесар био Италијом, бојали су се комуниста, који су
ници, који су глорификовали рат и патри­ приморан да се повуче. се организовали и реактивирали делове
отизам и били обухваћени у борбене са­ Додуше, фашисти су на изборима у је­ радништва и од конгреса у Ливорну, јану­
везе сличне добровољачким одредима, сен 1919. доживели тежак пораз. Ипак, ара 1921, постали посебна партија.
а такође су у политици задржали старе време им је дошло у помоћ: подивљале При том су „фасци“ нарасли само од
бојне методе, акције ударних трупа, чвр­ цене, штрајкови, фијаско деценијама октобра 1920. до октобра 1921. од 190 на
сто организоване војне походе, при чему водећих либерала, немоћ демократије 2.200 и имали већ 300.000 црнокошуља­
су освајали читава подручја и заузимали и – као и увек – нејединство левице. ша. Либерални премијер Ђовани Ђолити,
градове. Допадале су им се авантуре, на­ Док су невоља и беда, инфлација и не­ један од најзначајнијих италијанских по­
сиље, и моћ. Мусолинијев стари прија­ запосленост расли, одстрањивани су литичара столећа, који је стално тактизи­
тељ, Габријеле Д’ Анунцио и слављени пи­ социјалистички општински функционе­ рао између деснице и левице, покушао је
сац, предузео је већ 11. септембра 1919. ри и посланици, предузимане „казнене додуше 1921. да савезом са фашистима

56 • Двери српске • 4/2009
Пије XI Пије XII

апсорбује фашизам (и истовремено осла­ Међутим, насиље за курију није био раз­ седа, унапређивање ситне својине, при
би социјалисте и католике). Али, мада су лог осуде. Папе цене насиље када се при­ чему је добро контактирао са умереним
изборни успеси фашиста остали скромни мењује у њихову корист. синдикатима, штавише, заједно се са со­
– 35 посланика од укупно 535 – терор је /.../ цијалистима борио за осмочасовни рад­
још нарастао и попримио размере как­ ни дан. Коалиција с њима није запела на
вих није било ни у једној другој земљи Папа уништава социјалним питањима, него на проблему
Европе. Све разјареније „вртео се ланац
убистава, силовања, разбојништава и
католичку странку школства и коначно на папином вету.
Његов државни секретар је ипак већ
паљевина; већ су, без икакве провокације, Странку „Partito popolare Italiano“ је 1919. године, након што је Стурцо сиг­
убијани политички противници, где год би 18. јануара 1919. основао сицилијански налисао своју спремност за заједнички
их срели. Цела државна власт гледала је духовник Луиђи Стурцо. Потпредседник наступ са социјалистима, поздравио пов­
то, међутим, скрштених руку и свој ауто­ општине Калтађироне и генерални сек­ ратак либерала Нитија на власт и рекао:
ритет прећутно је уступила фашистима“. ретар Католичке акције стајао је теолош­ „Пустио сам да Партито пополаре добије
У ствари, влада је трпела то вршљање, ки на десници, али политички је ипак један мали шамар. Игра коју су пополари
беспомоћна и сметена ако не чак и благо­ одбацивао дотадашњи савез католика с (народњаци) водили била је пресмела.”
наклона. Од војске наоружан, од полиције конзервативцима. Ватикан, који је Стурца Ватикан је одбацио свако повезивање са
штићен, од правосуђа неузнемираван, од крајем 1918. године овластио да оснује социјалистима пошто социјалисти нису
индустрије и посебно земљопоседника PPI (Народна партија Италије) и укинуо били само антиклерикални, него уопште
финансиран, терор, „не много другачији свој сопствени „non expedit“, тј. дрску из­ антихришћански и антирелигиозни.
од масакра“, попримио је „гигантске ди­ борну забрану католицима под претњом Католичка Народна партија Италије,
мензије“ и био уз уобичајене тираде о екскомуникације, борио се с том новом која је опонашала немачку странку
миру и љубави, потајно благословљен од странком не само против либералне Центра, постала је „пресудан језичак на
папе. Све друго пре него случајност јесте државе, него и од рата и поратне невоље ваги“, премда ни она – најпре потиснута
чињеница да је фашизам настао управо у растућег социјализма и брзо надолазеће од либералног система, а онда од фа­
центру римског католицизма. „црвене плиме“. Али ако су „пополари“, из шистичког – није била у стању да спро­
Да ли је већ Бенедикт XV директору пропагандних разлога наглашавали своју веде своју црквену и културну политику.
миланског листа „Popolo d’Italia“ – у коме потпуну политичку независност од папе, Године 1919. када су социјалисти од три
се Мусолини за време рата профилисао претеривали су много са тиме, упркос из­ и по милиона уписаних бирача добили
својим делом радикалним, делом рево­ весним тенденцијама ублажавања. за себе 1.840.593, католичка странка је
луционарним, делом националистичким Пошто су Стурцове присталице до­ ипак освојила 100 посланичких седиш­
захтевима - указао „особите знаке своје лазиле нарочито из сеоских подручја, та, 1921. године чак 107, а 1922. седела је
наклоности“, није сасвим сигурно. Али, где је он имао више утицаја од соција­ заједно с фашистима у влади. Али, „Дуче“
то је утврћено за његовог наследника листа – јер управо је на селу, као што је хтео диктатуру и зато су му Стурцови
Пија XI. признаје „Приручник за црквену исто­ католици требали исто тако мало као и
Додуше, „Света столица“ је сасвим од­ рију“ (Handbuch der Kirchengeschichte), Хитлеру касније „Центар“ прелата Каса.
бацивала фашизам у његовим почецима, „социјална беда“ подржавала „површно Сам Мусолини је преузео многе црквено­
те „будалине“ „које наступају многоструко очување религије“, он се заузео за из­ политичке тачке из програма пополара, а
горе од социјалиста..., чији насилнички весну социјалну оријентацију, за аграрну њих вештим тактизирањем гурао и даље
поступак мора водити граћанском рату“. реформу, поделу земљишног велепо­ ка савезништву на левици. А пошто је ку­

1/2010 l Двери српске l 57
рија од фашиста – чије је препаде, пљачке, Али, Пије XI је инсистирао на томе. А и знак протеста, напустили Скупштину, али,
убиства понекад гласно оптуживала, али Мусолинију је concilia-zione, измирење с упркос поразним доказима, нису добили
потајно желела - могла да очекује много папством, било потребно ради унутра­ очекивану подршку Круне. У Ватикану
радикалнију борбу против својих либе­ шње-политичке стабилизације као и за су изјавили: „Све зависи од исхода про­
ралних, демократских и комунистичких његов спољнополитички реноме. Пошто цеса Матеоти.” Ипак, Пије XI је опет стао
противника, подупирала је Мусолинија је, владајући најпре с фашистима у мањи­ на „Дучеову“ страну, ускратио је пријем
обезвлашћујући све више Стурца. ни, 1923. избацио католике из кабинета, Матеотијевој удовици, а курија је дала
Већ 22. октобра, недељу дана пре фар­ Мусолини је борбом против левице и ли­ „све од себе... да би деловала умирујуће“.
се „марш на Рим“, Ватикан је наредио берала, концесијама у корист католичких Дубоко узбуђени „Osservatore Romano“
италијанској хијерархији да се не поис­ школа и другим љубазностима, задобио призивао је 25. јуна опасност која од раз­
товећује с католичком странком, него да даљу благонаклоност куријалне хијерар­ дражености народа прети делатности
остане неутрална, што је могло једино хије, а постепено чак и многих католика. правосућа. Јер, ако би оно увидело да је
да има смисао осујећивања њених коа­ Па су већ тада „највиши заступници цр­ угрожен опстанак државе, тешко да би се
лиционих стремљења. И ускоро после кве - пре свега они који су били упозна­ усудило да иде до краја. Папски дворс­
Стурцовог успеха с пролећа 1923. годи­ ти с политичким плановима новог папе ки лист је чак ширио тврдњу да би било
не на торинском националном конгресу - инсценирали пропагандну кампању за равно свесном „кобном скоку у неизвес­
његове странке, монсињор Пучи захте­ Мусолинија која се већ граничила са ен­ ност“ ако би се сада фашисти најурили.
вао је од њега да не прави неприлике тузијазмом“. А четири седмице касније, 19. јула, језу­
црквеном ауторитету.” Још увек се веро­ А при том је умрло неколико хиљада итске куријалне новине „Civilta Cattolica“
вало да су пополари у стању да у савезу Италијана од фашистичког терора. писале су да би „манифестација“ (у част
са социјалистима сруше фашисте, како је /.../ Матеотијеву) „још достојанственије про­
августа 1924. мислио језуистки часопис шла да новине и говорници... том при­
„Civilta Cattolica“. Али лист (који је готово Ватикан у случају Матеоти ликом нису с неподношљивим расип­
увек заступао мишљење Папске столице ништвом употребљавали свете речи које
и уопште више зависио од државног сек­ Фашисти су 10. јуна 1924. ликвидирали нису доликовале сећању на делатност и
ретаријата него од језуитског генерала) младог професора кривичног права и идеале жртве, чија се успомена славила“,
прогласио је сарадњу са отвореним не­ вођу социјалиста, једног од најоштријих пошто се радило о човеку „који је хтео да
пријатељима хришћанства неповољном, Мусолонијевих противника Ђакома се бори под другим симболима - а не под
несврсисходном и недозвољивом („ne Матеотија. Пореклом из богате породи­ оним мира и праштања“. Тај ватикански
conveniente, ne opportuna, ne lecita“). це земљишних велепоседника, Матеоти лист се није устручавао да тврди ни ово:
Уистину, Стурцо je стајао на путу је помагао сиромашним сељацима своје „Ако би се могло продрети у савест оних
сарадње између фашизма и курије. покрајине жртвујући целокупни свој који организују те јавне манифестације
Због тога је ова 1923, када се у „Centro иметак. И захваљујући свом познавању туге и пијетета, видело би се да су они
nacionale“ међу католичком аристокра­ финансија и привреде, неумољиво је проливали само крокодилске сузе...”
тијом већ образовала једна фашистичка критиковао, упркос тиранији и претња­ Папа и Гаспари су непрекидно велича­
партија, изнудила његову оставку на по­ ма, Мусолинијеву финансијску и економ­ ли Мусолинија као човека који је напрос­
ложај партијског секретара, а маја 1924. и ску политику, штавише, на скупштинској то незаменљив, јер спречава комунизам
његов иступ из председништва. У септем­ седници од 30. маја 1924, у свом пос­ у Италији и поштедео је нацију грозоте
бру је папа лично и јавно осудио коали­ ледњем говору, документовао је вла­ граћанског рата. „Увек наново папа и
цију народне странке са социјалистима дину изборну превару помоћу безброј његов државни секретар говорили су
верним уставу. Октобра је Стурцо, с дру­ случајева насиља и корупције. Наравно, тих година о великим и спектакуларним
гим истомишљеницима, морао у изгнанс­ тиме је политичар изрекао своју сопстве­ заслугама Мусолинија за нацију и земљу
тво (у Париз, Лондон и Њујорк, пре него ну смртну пресуду. Отет је 10. јуна у Риму и нема сумње да су они у њему и даље ви­
што се, тек 1946, вратио у Италију), и тако од фашистичке терористичке банде поз­ дели човека Провићења, једног од оних
је био елиминисан најопаснији супарник нате под називом „Чека“ и убијен. Крвави људи које благонаклоно Провићење, с
фашизма у борби за власт и отпочело злочин узбудио је целу Италију и свет да­ времена на време, поклања једној на­
распуштање Партито пополаре. леко изван њених граница. Како доказују цији. Крајем 1925. године могло се го­
Као што је Ватикан, десет година кас­ документи, злочин је (католички листови ворити о још више растућем признању
није, дигао руке од католика Брининга и су га касније стављали на терет слобод­ према Мусолинију у Ватикану.” Ужаснуто
„Центра“, тако је и сада напустио католи­ ним зидарима) наредио лично Мусолини. се питао „Osservatore Romano“ након јед­
ка Стурца а ускоро потом и његову стран­ Чак је и кардинал-државни секретар две ног атентата на фашистичког боса шта би
ку. Свештеник који је заступао социјални недеље после убиства признао „извесну се догодило да је покосио онога „који је­
етос - што је барем земљопоседницима одговорност“ (una certa responsibilita) дини поседује морални престиж и њиме
изгледало као „црни бољшевизам“ - а и „Дучеа“, „јер је овај морао знати шта се влада ситуацијом“.
одлучно је тежио еманципацији лаика од збива у министарству унутрашњих дела“, Тај официјелни куријин лист је потвр­
клера у политици, такав свештеник није и није тајио да примена насиља има ко­ дио морални престиж убици хиљада
могао наћи милости код једног папе који рена у суштини фашизма. људи, и он је сада, крајем 1925. и током
се ничега више није бојао од левице, а Криза око Матеотија била је најтежи 1926, на основу закона „leggi fascistissime“
такође се неуморно борио и против ли­ унутрашњи потрес у фашизму између свога министра правосућа Алфреда Рока,
бералног лаицизма. То утолико мање што 1922. и 1943. године, значајнији него и отимао за себе све више диктаторских
његовој странци ни решење „Римског „марш на Рим“. Чинило се да је Мусолини овлашћења па је дошао у потпун посед
питања“ није било довољно битно и што на крају, нагло, остао усамљен „као бо­ извршне власти, забранио тајна друштва,
су пополари, на горко незадовољство лесник од куге у пустињи“ и тражило се штампу ставио под своје туторство, анти­
Римске столице, одбили да у свој прог­ од краља да га смени. Кратко време пре­ фашистичкој делатности у иностранству
рам унесу помирење државе и цркве. тило је његово развлашћење и слом пок­ запретио одузимањем држављанства и
рета. Антифашистички посланици су у имовине, итд.135 А кардинал Мери дел Вал

58 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Потписивање Латеранских
уговора, 1929. година

захвалио је 31. октобра 1926. Мусолинију, ЛАТЕРАНСКИ УГОВОРИ рализам, али Италији сада треба „като­
„што чврсто у рукама држи узде италијан­ Оно што протест четири папе није пос­ лички иморализам да би постала велика“.
ске владе и што је, са јасним погледом за тигао код либералне државе, то је Пију Нити, негдашњи редовни професор фи­
будућност, желео и жели да се религија XI успело код фашистичке, јер њој је и нансија у Напуљу, продужава: „Ја сам је­
респектује, цени и извршава. Видно за­ надаље требала потпора онога који ју је дини човек који изван Ватикана познаје
штићен од Бога, мудро је окренуо судби­ довео на власт. Ипак, док је папа видео финансијско стање цркве. Чак поседујем
ну нације на добро и у свету ојачао њен поновно враћање „Италије Богу и Бога документа о њеним тачним расходима
углед.” А сама Његова Светост обзнанила Италији“ Латеранским уговорима, дотле и приходима. Био сам министар финан­
је 20. децембра 1926: „Мусолини нам је је Франческо Нити пређашњи премијер сија за време рата када су контролисани
послан божанским провићењем!” – то је који је фашизам коректно назвао „про­ приходи различитих фондова. Био сам
једна од бројних похвала папиних зли­ дуктом састављеним од клерикализма и премијер када је уведен порез на капи­
ковцу које имају утолико већу тежину, милитаризма“ видео угашени двестаго­ тал. Немам право да објавим исправе
што је управо Пије XI стално наводио да дишњи унутрашње-политички развитак које нису намењене јавности али сва­
треба да „каже две речи мање него једну и укинуту духовну независност земље како имам право да кажем да је то обе­
превише“. – „капитулацију италијанске владе“. Јер, штећење, које је беспримерно у целој
Године 1926, пошто су распустили ка­ „какве користи има италијанска држава?”, историји, апсолутно необјашњиво.”
толичку Народну странку, забранили питао се Нити (који је након фашистичких Црква је тријумфовала. Папство се
либерале и социјалисте који су управо напада и покушаја атентата емигрирао победоносно подигло, из дебакла од
били добили преко педесет процената 1924, а 1943. године пао у руке есесовци­ 1870, са силно пораслим угледом. Дана
свих гласова, сузбили њихове новине и ма; после рата још је наступао као про­ 13. фебруара 1929. папа је пред студен­
позатварали њихове воће (генералног тивник НАТО-а). „Ништа осим признања тима Католичког универзитета хвалио
секретара католичке странке Алчиде фактичких односа постојећих од 1870. Мусолинија не само као човека „који је
де Гасперија осудили су 1927. на четири године. Ко је икада могао веровати да ће слободан од предрасуда либералне шко­
године затвора, потом је био исписивач папа опет владати Римом. Чак и у самом ле“, него опет такође и као онога „што
картица у картотеци Ватиканске биб­ Ватикану нико на то није помишљао. нам га је Провиђење послало“. Приликом
лиотеке а након рата демохришћански Тридесет година сам са водећим лич­ једног пријема дипломатског кора про­
шеф владе) - укратко, када је Мусолини ностима цркве разговарао о Римском гласио је себе „крајње срећним“, изјавио
од папе добио све што је хтео, тј. тота­ питању. Нико није озбиљно од мене зах­ је да је то најпријатнија и најрадоснија
литарну фашизацију државе, како је сам тевао Рим или, само и делић италијанског аудијенција коју је икад дао, сада је та­
говорио, тада је и папа морао добити тла. Али, шта је сада Ватикан фактички кође наредио клеру да на крају дневне
своје. У Ватикану су били сигурни у пог­ добио? Једну додуше веома малу терито­ мисе читају молитву за краља и фашис­
лавицу фашиста. Од преговора кардина­ рију, али признату као суверену државу. тичког главешину („Pro Rege et Duce“)
ла-државног секретара с Мусолинијем у Осим тога, добио је једну своту чији је – и доделио, више ради фамилијарног
јануару 1923. у вили председника вати­ износ јединствен у историји цркве...., ка­ заокружења великог посла, наследну
канске банке, грофа Сантучија, „знао сам“, питал једне светске банке.” титулу грофа своме брату Ферму (који га
тако је признао сам Гаспари, „да бисмо од Нити, о коме је Курцио Малапарте, под је, такоће и приватно, ословљавао само
тог човека ако доће на власт добили, што Мусолинијем уредник новина „Stampa“, у трећем лицу, уз титулу „Свети Оче“ и
год хоћемо“. писао: строги, праволинијски, пристојни „Ваша Светости“). Ипак, у начелу он је
Нити је представљао протестантски мо­ примао, како „не би допустио да настане

1/2010 l Двери српске l 59
Нацистички поздрав римокатоличких свештеника, Берлин, 1933.

нека сумња у непотизам..., своје сродни­ самом папи су читали радосне поруке Са др Аденауером клицала је цела
ке, не у приватном стану, већ у службе­ тек делимично и летимице, при чему је верујућа Немачка. За њену католичку
ним просторијама за пријем“. уосталом нагласак више стављан на по­ штампу братимљење Ватикана и фашиз­
У свим већим градовима Италије уп­ шиљаоца него на убитачно монотони ма било је „највећи и најсрећнији до­
риличена су нарочита свечана богослу­ садржај. гађај који је светска историја доживела
жења у присуству проминентних прелата, Наравно, такође се захваљивало и у току читавог једног века“, „час Божји“,
високих партијских воћа и војних лица. „Дучеу“, којега је сам „Свети отац“ опет Мусолини је пререзао Гордијев чвор,
Фашистичке и црквене заставе вијориле назвао „посланим од Провиђења“. он је „Александар тога дела“, „световни
се једне поред других, музичке капеле Кардинал Аскалези од Напуља, који је, понтифекс Италије“, „огањ добре воље“,
свирале су националну химну и црквене касније, једном процесијом узвисио „геније политике“, велики државник кога
песме. Скоро сви бискупи одушевљено разбојнички напад на Абисинију, хва­ „италијански клер обожава“ јер је „цркви
су поздрављали догаћај, узносили су у лио је сада Мусолинија као обновитеља скинуо ланце“ и „на стег фашизма за не­
проповедима папу и Мусолинија, а кар­ Италије. А кардинал Ванутели, декан колико година уписао беспримеран ус­
динали су писали Његовој Светости да „Светог колегијума“, изјавио је дописни­ пех коме се Италијанска народна странка
Мусолини влада „по налогу божанског ку „North American Newpapers Alliance“, могла надати тек за неколико деценија“,
Провиђења,” што за Пија XI тешко да је Штрут: „Ja сам велики обожаватељ про­ итд. /.../
била нека новост. Ипак, ако се каже – слављеног Мусолинија, државника гвоз­
пише његов некадашњи секретар – да је дене воље и надмоћног разума, који је Хитлер и Ватикан
Италија тада „дала својој радости један ступио у наслеђе римског духа и римске
тако експлозиван израз као ретко када величине.” Сам Хитлер је тада такоће мислио да
или још никада у својој историји, онда је Ипак, није славила и благодарила само ако католичке странке и надаље под­
то само магловита ознака за оно што се Италија. Фашизам је уживао управо „око ржавају демократију, онда је то у про­
дешавало у стварности. Не само у градо­ 1930. године раширене симпатије међу тивречности с духом Латеранских угово­
вима и великим општинама, већ, такоће и католицима и конзервативцима целога ра. „Тиме се ти органи усућују да из пар­
у најзабаченијим селима Алпа и Апенина света“.182 И један од тих узбуђуних и уз­ тијско-политичких разлога подвргавају
приређиване су манифестације и бакља­ будљивих честитарских усклика, који је коректури поглед на свет Светог оца.”
де радости због помирења. Снег и зимс­ Мусолинија уверавао да ће његово име Хитлер није само рекао: „Све што Италију
ка хладноћа нису сметали и славило се бити златним словима уписано у повес­ данас јача, иде у нашу корист. Стога
до дубоко у ноћ. Сва звона Италије сје­ ницу католичке цркве, дошао је из Келна најсрдачније поздрављамо садашњу ре­
динила су своје гласове у једно дуготрај­ од Конрада Аденауера, док се Карл фон гулацију у Италији“, него такоће: „Али ако
но звоњење. Сигналне ватре су зрачиле Осјецки сасвим непотребно бринуо у курија данас закључује мир с фашизмом,
с брда, певало се и плакало од радости берлинском листу „Weltbuhne“: „Фашизам то онда доказује да Ватикан поклања по­
и грлило се као да се слави породични је чудовишна, али такође и орочена сила. верење том политичком систему.” Па ће
празник. Тако присно су у Италији пове­ Шта ли ће папство започети када се она из тога закључити: „... ако црква данас с
зане вера и љубав за отаџбину.” једном сломи?” Али одговор је већ био ту, фашистичком Италијом долази до спора­
Ватикан је био преплављен телеграми­ чврст као стена Петрова: Оно ће се пове­ зума који би био неспојив с либералном
ма – толико, да их је пошта, ради уштеде зати с победницима фашизма. И потом са демократијом, онда је тиме несумњиво
у времену, одашиљала незатворене, ку­ победницима победника. Ad infinitum. доказано да је фашистички мисаони свет
рија је запослила персонал за испомоћ, у ближем сродству с хришћанством него

60 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
јеврејско-либерални, или чак атеистич­ рије; они се овој нуде као савезник про­ било, обојицу је, више или мање, покре­
ко-марксистички, с којим се данас тзв. тив комунизма и слободног зидарства, тало обоје. И један и други су настојали
католичка партија Центра осећа толико а државни подсекретар Пицардо држи да странци Центра огаде коалицију са
везаном, на штету свеколиког хришћанс­ се повољно према том приближавању, социјалдемократима, на којој је још по­
тва и нашег немачког народа.” препорученом од берлинског бискупа чивала извесна стабилност немачког
Заиста, папа је 1933. пустио, „тзв. като­ Шрајбера. парламентаризма. Пије XI је и у Италији
личку партију Центра“ да падне. Као што Као „световна рука“ његове политике у ригорозно пресекао сарадњу измећу ка­
је у Италији одстрањивањем католичких Немачкој папи је служила странка Центра. толичке странке и социјалиста. А сигурно
Пополара прокрчио Мусолинију пут до Њен воћа, Вилхелм Маркс, терцијарац је и папа желео онај општенемачки кон­
диктатуре, тако је и у Немачкој припо­ доминиканског реда, три пута канцелар кордат који његов славољубиви и успе­
могао Хитлеру да доће до неограничене немачког Рајха, није правио ниједан по­ хом размажени државни секретар јамач­
власти - преко каснијег папског коморни­ литички корак а да претходно није питао но ниједног тренутка није заборављао.
ка фон Папена, прелата Каса и распушт­ Пачелија; на тај начин странка је постала Да је Пачели сада, почетком тридесетих
ањем Центра, као најстарије католичке нунцијев инструмент. Његов утицај по­ година, покушавао да оствари и конкор­
странке Европе. /.../ растао је још више када је с њим блиско дат баш на питању армијског бискупа и
спријатељени и њиме одушевљени све­ војног душебрижништва у војсци Рајха, не
штеник Лудвиг Кас аванзовао, децембра треба да чуди јер се он касније и те како
Уништавање Странке центра 1928, за председника Центра. Кас, профе­ уздао у победу немачког оружја, погото­
сор црквеног права у Триеру и Бону, папс­ во што је и тадашњи „намесник Христов“,
Политику курије према Хитлеру као и ки кућни прелат (1921) и апостолски про­ а сасвим сигурно не само тадашњи, посе­
према Мусолинију одређивали су страх тонотар (1930), борио се, као спољнопо­ довао нескривену љубав према војсци (в.
од јуриша комунизма и социјализма ши­ литички експерт своје фракције, против стр. 203).
ром света и нада у конкордат. С једне стра­ покушаја да се немачки захтеви остварују Државни секретар је сада испословао
не, имајући пред очима највећи прогон стрпљивим преговарањем. При том је – преко немачког министарства иностра­
хришћана новијег доба у Русији, а с друге стајао у истом фронту с вођама деснице, них дела, што је поприлично чудновато
у Немачкој спектакуларне Хитлерове ус­ Хитлером и Хугенбергом, бившим пред­ – именовање прелата Каса за посебног
пехе с почетка тридесетих година, за ваз­ седником Круповог директоријума, који опуномоћеника. Па овај му је пружио
да опортунистичко папство, које живи и је од октобра 1928. предводио Немачку „већ толике успешне услуге“, коментари­
преживљава од прилагођавања најјачи­ националну народну странку и 1931, са сао је баварски посланик при Ватикану
ма, одлука и није могла испасти друкчије „Челичним шлемом“ и нацистичком пар­ марта 1930. А пошто је, уз то католик и
него што је испала. Ватикан се не клања тијом, образовао „Харцбуршки фронт“ политичар Центра Хајнрих Брининг 28.
ничему толико као успеху. Па ако и није као савез „Националне опозиције“. марта постао канцелар Рајха, Пачели је
имао никаквих симпатија за расну идео­ Преко Каса, који је поново проводио одлучно кренуо ка свом старом, вели­
логију нациста – премда тешко да га је одмор са Пачелијем у Швајцарској и та­ ком циљу, општенемачком конкордату.
баш могла одбити борба против Јевреја, кође био пријатељ са прелатом Зајпелом, Поставио је своје претеране захтеве, пре
које су његови људи ионако ловили већ планером католичког царства у средњој свега, опет, у погледу школског, брачног и
близу две хиљаде година - па ма колико Европи (в. стр. 244), Ватикан је добио сада финансијског проблема.
да му је био мрзак дивљи антиклерика­ Центар сасвим у руке. „Нижа партијска Али стање у Немачкој, где је било пре­
лизам једног Розенберга, Штрајхера и места то нису знала, осећала су само да ко четири милиона незапослених, где су
других партијских главешина, ипак се се странка усмерила у једном још реак­ индустријске поруџбине тешко стагни­
Хитлер лично, стално поново, постављао ционарнијем и још националистичкијем рале, а банке биле у великој кризи, било
на тло хришћанства и сигнализовао своју правцу. Нису знали да њихова странка је толико очајно да ни сами католички
склоност да сарађује с црквама (в. стр. треба да служи само једној сврси: раза­ центрумашки политичари, који су влада­
223). Па пошто је он, исто тако без разли­ рању демократије и уништењу раднич­ ли без парламентарне већине, али уз то­
ковања као и Рим, али још одсечније по­ ког покрета помоћу успостављања дик­ леранцију Социјалдемократске партије
бијао комунизам, социјализам и уопште татуре која би требало да се бори против Немачке (СПД), нису изашли у сусрет енор­
сваку левицу и либерале уз то, зашто му комунизма и респектује интересе цркве.” мном конкордатском славољубљу курије;
се не би требало приближити и с њим се Али Кас, проводећи по читаве недеље јер, би у том случају, осим отпора левице,
повезати? поново у Риму, и његова партија имали навукли на себе и „furor protestanticus“.
Већ у лето 1924. је Пастор од меродав­ су „кључно место у немачкој политици“. На Ускрс 1931. центрумашки поли­
не ватиканске стране упитан да ли се Осим тога, Центар је дао низ католичких тичар и министар унутрашњих посло­
Ватикан сада може упустити с Хитлеровом канцелара Рајха, који, међутим, управо ва Јозеф Вирт, боравио је у Риму. Он је
партијом, „која тврди да је прекинула са тада, сасвим различито од бонског про­ 1921/22. године био канцелар коалиције
(строго антиримским) Лудендорфом“ и фесора црквеног права Каса, никако Центра, Социјалдемократске партије
„преко једног посредника изразила жељу нису помишљали да буду већи католици Немачке и Немачке демократске стран­
да ступи у додир с Ватиканом“. Пастор на­ од папе и пре су изазвали живо разоча­ ке и увео је после убиства свог минист­
глашава да је та жеља „упућена Ватикану“ рење у Ватикан“. ра иностраних послова, код радикалних
по једној „свакако веома поверљивој Мислило се да је Пија XI, који је стање десничара омрзнутог Валтера Ратенауа,
личности“. И веома дипломатски одгова­ на Истоку познавао као својевремени законодавство о заштити републике под
ра тај историчар папа, да се „једна таква очевидац, више водио његов крути ан­ девизом „Непријатељ стоји десно“ - (и за­
жеља тешко“ може „одбацити а limine“, тикомунизам, а његовог државног сек­ ступао још и после Другог светског рата
али он ипак саветује „највећу опрезност“, ретара Пачелија, творца конкордата с немачку неутралну политику). Приликом
као и „мишљење кардинала Фаулхабера“. Баварском, Пруском и Баденом, нада у његове аудијенције у Ватикану 1931. Пије
Дана 25. новембра 1931. чехословачки крунидбу целине, у општенемачки кон­ XI је енергично захтевао напуштање коа­
посланик при Папској столици, Радимски, кордат, који му је упркос неуморном тру­ лиције са социјалдемократама у Пруској,
јавља о контактима између нациста и ку­ ду, до тада стално ускраћиван. Било како

1/2010 l Двери српске l 61
Кардинал Пачели (седи у центру, касније Папа Пије XII) на
потписивању Конкордата 20. јула 1933. у Риму. С лева на
десно: немачки прелат Лудвиг Кас, немачки вицеканцелар
Франц фон Папен, секретар за ванредне црквене послове
Ђузепе Пицардо, Алфредо Отавиани и Рајх министар
Рудолф Бутман.

на шта је Вирт коначно, „веома узбуђен“ ла нова политичка ситуација и Пачели је ће, ако би му успео да пробије немачку
напустио папу. био одлучан да је искористи, као што је брану, преплавити целу Европу“. Папа је
Кад је ускоро потом, 8. августа 1931, увек покушавао да искористи политичке консеквентно пледирао за заједнички
католички центрумашки политичар, кан­ ситуације.” наступ Центра и Баварске народне стран­
целар Рајха и министар спољних послова Када се онда говорило о протестантским ке с националсоцијализмом. И слично се
Хајнрих Брининг говорио с Пачелијем, црквеним уговорима, Пачели је изјавио да у лето идуће године изјаснио државни
дошло је до потпуног раскида. Док се је немогуће „да један католички канцелар секретар Пачели, кога је у исходу избора
Брининг суочавао са и даље растућом закључи протестантски црквени уговор“. у Немачкој највише узнемирио изнена­
војском незапослених, опадајућом при­ А када је Брининг оштро одвратио да већ ђујући пораст комуниста. Све ваља учини­
вредом и радикализовањем целокупног према Уставу, на који се заклео, он мора да ти „да се културни бољшевизам, који ступа
политичког живота преко националсо­ заступа интересе верујућег протестантиз­ иза Комунистичке партије, задржи далеко
цијалиста и комуниста, Пачелију су ти ма на темељу потпуне равноправности, од Немачке“. „Ради сабирања нужних од­
унутрашње-политички проблеми били, кардинал је осудио „сада целу моју по­ брамбених снага“ једна нова коалиција
као и увек, потпуно безначајни. Њему је, литику“. Још исте вечери саопштио му је у Рајхстагу мора се оријентисати „више
пре свега, било стало до питања војног Брининг кратко своју одлуку „да питање удесно“ и укључити десничарске партије
бискупа и, уопште, обезбеђења цркве­ војног бискупа и конкордата уопште пусти - међу које су спадали и нацисти.
ног права конкордатом. „Рекао сам му“, да мирује“, при чему је иронично изразио Брининг који је тада, у јесен 1931, пре­
извештава Брининг о дијалогу вођеном наду, „да ће Ватикан већи успех имати с бацио Пачелију да „не препознаје приро­
у Пачелијевим приватним одајама, „да је Хитлером и Хугенбергом него с католиком ду националсоцијализма“, покушао је у
мени као католичком канцелару немо­ Бринингом“. растућем хаосу да брани републику про­
гуће, с обзиром на напетости у Немачкој, Томе су се монсињори такође надали. тив свих екстремиста једном „санационом
да уопште приступим том питању. Готово Већ децембра 1931. барон Ритер је извес­ политиком“ која је, међутим, заоштрава­
све немачке земље од значаја већ имају тио своју минхенску владу о једном разго­ ла кризу. Али, при томе је он, који је био
конкордате, а са осталима се стоји у из­ вору с папом, при чему је овај кудио гру­ обожаватељ Мусолинија, већ штитио
гледним преговорима.” Канцелар је ука­ би пропуст националсоцијалиста „што се чиновнике наклоњене нацистима и није
зивао на неразумевање протестаната и нису споразумели с бискупима у Немачкој хтео да угрози коалиционе преговоре
левице, али то очевидно није Пачелија када су се ови нашли примораним да због између Центра и NSDAP, између осталог
дирало, већ је захтевао да Брининг „мора широко распрострањених, према цркви и у Хесену.
баш с обзиром на општенемачки конкор­ непријатељских начела партије, упозоре Брининг је више пута преговарао и с
дат да образује владу деснице(!) и при вернике пред њом“. То додуше отежава Хитлером, вероватно ради прихватања
том постави услов да одмах буде закљу­ свако приближавање, али папа је ипак нацистичких министара у свој кабинет. Па
чен конкордат“. „Како год да је тај пред­ разматрао извесну сарадњу, „можда само ако се и није отишло толико далеко, ипак
лог изгледао изненађујући“, пише тибин­ привремено у одређене сврхе“. се у јесен 1931. канцелар јавно захвалио
генски теолог Шолдер, „ипак се тако пот­ Разуме се, при свим тим одмеравањи­ нацистима и њиховом „вођи“ за „љу­
пуно уклапао у политику кардинала да се ма куријална борба против комунизма и базност“ с којом су се понашали према
у Немачкој свим средствима и по сваку Совјетског Савеза играла је прворазред­ њему, упркос свој критици, док је Хитлер,
цену осигура канонско право конкорда­ ну улогу. Та управо је Пије XI својевреме­ са своје, стране показао да је Брининг
том. Више од деценију он је свим силама но говорио Ритеру „с озбиљном бригом оставио „дубок утисак“ – несумњиво због
радио у правцу тог циља. Сада је наста­ о посвуда претећем бољшевизму..., који његове обмане савезника и огромног

62 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
програма наоружања. Наиме, католички
канцелар, који је у светском рату учест­
вовао као пешадијски официр, потајно
је спроводио немачко поновно наору­
жавање, а нарочито унапређивање рат­
ног ваздухопловства. „Ваздухопловнлм
одељењем“ његовог министарства са­
обраћаја руководио је исти онај капетан
Бранденбург, који је деценију касније
меродавно суделовао у предвођењу ле­
тачких напада на Лондон. Ваздухопловне
фирме као Јункерс и Хајнкел држава
је већ снажно субвенционисала, војни
летачи школовани су у 44 илегална об­
разовна логора, а у трезорима су лежа­
ли разрађени планови бомбардовања
Лондона, Париза и Мажиноове линије.
Сваких 100 марака издатака Немачког
Рајха расподељивано је 1932. овако:
42,42 РМ за последице и припрему
рата.
23,60 РМ за благостање (и помоћ).
15,02 РМ за школство.
12,08 РМ за управу.
5,65 РМ за текуће дугове.
0,81 РМ за становање и насељавање.
0,42 РМ за образовање.
Државни издаци за последице и при­
прему рата, 42,42 РМ, и за образовање,
0,42 РМ, стоје како у реалистичној тако и у
логичној релацији. Јер, зашто образовати Приликом разговора са заступницима Антанте констатовао да „један истакнути
људе који ће опет (и увек опет!) бити пос­ редова било је присутно не мање од 22 функционер Ватикана“ стоји према на­
лани на клање? Или друкчије речено: да политичара канцеларије Рајха, минис­ ционалсоцијализму „зацело не безуслов­
ли би људи дозволили да буду убијани за тарства иностраних послова, минис­ но одбојно“. У априлу 1932, месец дана
хазардере и гангстере када би били обра­ тарстава Рајха за унутрашње послове и пре Бринингове оставке, већ је „проми­
зовани и критички информисани? финансије, као и пруских министарстава нентни куријски кардинал“ предвидео
просвете и вере, финансија и трговине. А сигурни долазак националсоцијалиста
Католици, гласајте за Хитлера бивши адмирал Бенке реферисао је под­ на власт; „њихов скори успон на власт је
робно „о значају немачке обавештајне незадржив“. „Сасвим проминентни ку­
Бринингов уставнополитички и спољ­ службе(!) у иностранству и из иностранс­ ријски кардинал“ је био мишљења да ће
нополитички циљ није било одржање де­ тва и о суделовању католичких редова у се првобитне „оштрине у програму“ на­
мократије него поновно успостављање том раду, значајном за немачку отаџбину“. циста „изгладити“, да ће се они радовати
монархије, и то у њеној старој потпуној На једном другом заседању, приређеном ако им ни са црквене стране не буду на­
моћи; затим, не само војна равноправ­ 1932. у штајлеријанском самостану Св. стајале „тешкоће“, и у сваком ће случају,
ност Немачке, него и – најпре наравно Августина код Сигбурга, које је потпуно уз помоћ владиних странака или без њих,
визионарски коначни циљеви – реви­ стајало у знаку антикомунизма, говорио доћи на кормило. А, томе гледишту се и
зија немачке источне границе, можда је духовник Конрад Алгермисен, руково­ курија приближавала такорећи званично.
чак једнога дана, као наследство нека­ дилац апологетског децерната при цен­ „Ватикан је од тада стављао на вагу цели
дашње Дунавске монархије, и вођство трали Католичког народног друштва, о свој ауторитет да би Хитлера довео на
Југоисточне Европе. „Та спољна поли­ „опасностима бољшевизма по Немачку“. власт. Хинденбург се непосредно после
тика дала је, мада ненамерно, снажан У међувремену број незапослених свог поновног избора одсечно окренуо
допринос унутрашњеполитичкој фаши­ примицао се броју од пет милиона, оси­ против социјалдемократије, не хајући за
зацији Немачке, створила међународ­ ромашење маса постајало је све горе, то што без њених гласова никад не би био
не претпоставке за Хитлеров кабинет и крупна индустрија је симпатисала, баш изабран, и узео је оштар курс удесно који
омогућила прве спољнополитичке кора­ као и курија, из страха од левице, све се на крају окончао Хитлеровим“ устоли­
ке националсоцијалистичке Немачке.” више десницу, а председник Рајха фон чењем.
Нико, наравно, не сумња да је като­ Хинденбург коначно је и због притиска Непосредно пред изборе за председ­
лички центрумашки канцелар Брининг, аграраца из источног Полабља, пустио ника Рајха, на подручјима католичког
такође члан једне елитне религиозне Брининга да падне – наводно „100 метара становништва, масовно се врбовало ру­
организације, одржавао блиске кон­ пред циљем“. ком исписаним листићима на кућама,
такте с најразличитијим институција­ У Риму, где је један експерт за Немачку поштанским сандучићима и телеграфс­
ма своје цркве: од прелата Каса, кога је као Пачели сада предводио државни сек­ ким стубовима: „Католици! Бирајте по­
увек обавештавао о својим разговорима ретаријат, пратили су догађаје у Берлину, божног католика Адолфа Хитлера!”  z
с Хитлером, до самостана, с којима је за нарочито растући значај нацистичке Карлхајнц Дешнер, „Политика
време Брининговог канцеларства пос­ партије, са све већим интересовањем. римских папа у 20. веку“,
тојала чак једна посебна повезаност. Са жаљењем је један шеф мисије Мале Фонд истине о Србима, Београд, 2003.

1/2010 l Двери српске l 63
ВАТИКАН И ЗЛО
Миша Ђурковић

Ватикан и
фашизам
Укидањем Партије центра и притиском на ­
римокатолички клер и паству који су ­
великим делом били против новог режима, ­
Ватикан је Хитлеру решио највећу бригу, ­
страх да може да му се понови Бизмарков ­ СВЕ
Хитлер саСУ ЗНАЛИ:
папаским
пораз из Културног рата Павелић
нунцијем и Степинац
у Берлину, 1935.

Ј едно од занимљивијих питања за
разумевање историје Европе у првој
половини прошлог века јесте однос
Католичке цркве, односно Ватикана према
демократији и фашизму1. Као што је познато,
до 1945. Први је повезан са суштински
ауторитарном традицијом коју је сама
баштинила и према којој се сматрало да
се највећи утицај остварује у ауторитар­
ној недемократској држави у директном
споразума са Мусолинијем 1929. и кон­
кордата са Хитлером 1933.
Папе иначе нису биле претерано скло­
не подршци стварању католичких поли­
тичких партија, иако су оне по природи
након вишедеценијских разматрања и договору са ауторитарним владарем. Ако биле везане за Ватикан. Међутим као део
дилема, објављивањем енциклике Нове се баци поглед посебно на период из­ ова два споразума Ватикан је пристао да
ствари 1891, римокатолици су формално међу два светска рата лако се уочава да нареди укидање политичког католициз­
прихватили плуралистичку демократију као је сама (либерална) демократија дошла ма, односно католичких партија у Италији
нужни оквир деловања у савременом свету. у озбиљну кризу и да је третирана као (Народна) и Немачкој (Партија центра), а
Објављивање РН енциклике представљало политички систем који је на издисају. То да заузврат осигура друштвени католи­
је међутим тек први корак у формалном је само ојачало недемократске трендове цизам и друге привилегије за католике у
развоју идеје хришћанске демократије у унутар саме цркве. образовању, положају свештеника итд.
чијем центру је дакле била борба за душе Други значајан фактор јесте међуна­
обичног света, већине становништва. Пије XII родно окружење које је од 1917 ради­
До чувеног божићног говора Пија XII кално измењено са појавом комунизма
1945. године којим је, иако доста не­ Осим тога у највећем броју земаља у и његовом победом у Совјетском савезу.
вољно, ипак званично подржана идеја Европи на власти су били ауторитарни Ако се сетимо да је и један класични либе­
хришћанске демократије и исказана под­ или чак тоталитарни режими. Није за­ рал попут Мизеса 1922. сматрао да само
ршка италијанској партији са тим име­ немарљив ни људски фактор. Већ након фашизам може спасити Европу од кому­
ном, проћи ће још више од пет деценија смрти Лава XIII уследила је серија папа низма онда постаје схватљиво колики је
у којима је католичка црква лавирала који су према демократији показивали страх комунизам произвео у Католичкој
између подршке ауторитарним режими­ мање наклоности. Још пре Првог свет­ цркви и колико је тек код њих било јако
ма и подршке хришћанској демократији, ског рата велику улогу је почео да игра схватање да само ауторитарна сила, а
при чему је подршка оном првом систе­ Еуђенио Пачели, каснији контроверзни никако опадајућа демократија може са­
му била далеко уочљивија и значајнија. папа Пије XII који је био изразито неде­ чувати католичке земље (од којих је у не­
Ово треба укратко објаснити. мократски оријентисан. Он је између кима попут Италије комунистички покрет
Постоје два основна разлога зашто осталог директно радио на изради новог био веома распрострањен) и католике од
католичка црква није у потпуности при­ Канонског кодекса који је 1917. изразито комунистичке претње. Шпанија у којој су
хватила демократију и демократску бор­ ојачао ултрамонтанизам и централизам, комунистички републиканци по доласку
бу као начин за ширење свог утицаја све претварајући католичку цркву у стро­ на власт почели и физички да ликвиди­
1 Аутор овде због природе текста користи израз
го хијерархијски организовану војску. рају свештенике, радикално је забринула
фашизам у најширем могућем виду као збирни појам за Касније, као државни секретар водио је клер и Курију, водећи их ка пуној подр­
низ различитих ауторитарних и тоталитарних режима преговоре о потписивању Латеранских шци Франкове фашистичке диктатуре.
који су се развили у Европи двадесетих и тридесетих Осим њега велику подршку је имао и
година прошлог века,

64 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Пацовски канали
Поменимо такође и операцију
Пацовски канали, којом је Ватикан
омогућио великом броју усташких и
нацистичких злочинаца да се извуку
пут Јужне Америке.
Истине ради, велики део клера је
током ових контроверзних година
улазио у оштре сукобе са Ватиканом.
Постојала је јака струја у Италији која
је помогала прогоњеним лидерима
Народне партије, хуманитарне актив­
ности биле су јако развијене, било је
бискупа којис у протестовали против
прогона Јевреја или против злочина
Павелићевог режима и католичких
свештеника у НДХ. Но све до краја
рата, званична политика била је на­
клоњенија тоталитарним режимима
Сила осовина.
Звог свега реченог тек су слом
фашистичких режима у централној
У Хитлерову част: нацистички
Европи, америчка војна окупација
поздрав католичких бискупа
западне Европе, и Стаљиново ос­
вајање источне Европе (укључујући
португалски фашиста Салазар, а Дуче је и физички прогорни и убиства наставили и низ католичких земаља) довели дотле
поред дозе неповерења сагледаван као су се још већом жестином. Нпр. у Ноћи да Католичка црква коначно прихвати
савезник у борби са комунизмом. дугих ножева није страдао само Рем и демократију као политички систем, као
врх СА одреда, већ и низ водећих като­ и формирање јаких католичких односно
Папине речи о НДХ личких лидера и публициста. На све ово демохришћанских политичких партија. У
Ватикан је одговарао доста резервисано свега неколико година настале су и власт
Постоје, међутим, и елементи који на­ да би тек 1937. била објављена енцик­ освојиле Хришћанско-демократска
дилазе ово објашњење, а то су крајње лика Mit brennender sorge (Са великом унија у Немачкој и Хришћанска демокра­
контроверзни односи са Хитлером и забринутошћу) која је осудила прогоне тија у Италији, као и низ других партија
максимална подршка Павелићевом ус­ католика у Немачкој. Остало је и конт­ сличне оријентације у Аустрији, Белгији,
ташком режиму у НДХ. У овим случаје­ роверзно ћутање Ватикана о „коначном Холандији, скандинавским земљама итд.
вима фашистички режими су перципи­ решењу“ и још мноштво других неразја­ Ове партије су углавном биле на власти
рани као инструмент за борбу за право­ шњених односа. Италијански историчар у периоду 1945-1990, и донеле су Европи
слављем, за прозелитизам, насилно пок­ Карло Фалкони објавио је значајну књигу један дуг период мира, стабилности и
рштавање и чак и физичку елиминацију Тишина у којој је јасно документовао да изванредног технолошког и привредног
православаца, у којој су у НДХ директно је Ватикан имао пуну информацију о све­ развоја. Осим тога оне су (генерација
учествовала и свештена лица. Пије XII је му што се у НДХ дешавало и да је упркос Шумана, Монеа, Аденауера, Ерхарта, де
у првој аудијенцији Павелића изрекао томе остао нем. Гасперија) фундаментално утицале на
чувене речи о Хрватској као предстра­ стварање Европске економске заједни­
жи хришћанства јасно дефинишући ср­ це, а затим и Европске уније.  z
пске православне хришћане као неку
врсту пагана са којима је очигледно све
дозвољено радити. Такође је познато
да је црква покушала да под заштитом
Хитлеровог напредовања у СССР тајно
покрштава православце на окупираним
територијама. Цео подухват је пропао јер
је сам Хитлер био против тога и наредио
је стрељање свештеника који би били ух­
ваћени у том послу.
Од свих ових режима најконтроверз­
нији је свакако био однос са Хитлеровим
окултним режимом. Укидањем Партије
центра и притиском на католички клер и
паству који су великим делом били про­
тив новог режима, Ватикан је Хитлеру ре­
шио највећу бригу, страх да може да му
се понови Бизмарков пораз из Културног
рата. Међутим, након потписивања кон­ Надбискуп Степинац са
хрватским нацистима - усташама
кордата, притисци на католике, па чак и

1/2010 l Двери српске l 65
ВАТИКАН И ЗЛО
Ра­до­ван Пи­ли­по­вић

Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква
пре­ма пра­во­слав­ним
Ср­би­ма 1941–1945.
Ри­мо­ка­то­лич­ки клер је у це­ли­ни по­здра­вио на­ста­нак НДХ,
а до­ста ве­ли­ки део истог се све­срд­но укљу­чио у ак­ци­ју
чи­шће­ња „хр­ват­ских кра­је­ва“ од Ср­ба

Д ру­ги свет­ски рат (1939–1945) је по­кре­
нут Хи­тле­ро­вом же­љом да се ство­ри
ко­смос ко­ји би био обо­јен и про­жет
то­та­ли­тар­ном иде­о­ло­ги­јом на­ци­о­нал­со­ци­
ја­ли­зма. Хи­тле­ри­зам ни­је са­мо оства­ре­на
као уста­штво на­дах­нут је иде­јом кле­ри­
ка­ли­зма, а нај­ве­ћи део прак­тич­них по­те­за
ре­жи­ма хр­ват­ског по­глав­ни­ка Ан­те Па­ве­
ли­ћа на ни­воу ре­ли­гиј­ске по­ли­ти­ке био је
до­брим де­лом за­сно­ван на од­но­су и об­зи­
ји Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске пру­жа­ла је
Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква. Хр­ват­ска цр­кве­на
штам­па да­ва­ла је пр­вих да­на по­сто­ја­ња
НДХ пра­ву те­о­ло­ги­ју по­ли­тич­ке си­ту­а­ци­је
у ко­јој се на­шао хр­ват­ски на­род. Та­кво бо­
ауто­ри­тар­на вла­да­ви­на јед­ног су­ма­ну­тог ру пре­ма ка­то­лич­кој дог­ма­ти­ци. го­сло­вље ен­де­ха­зи­је ви­ди се и у по­сла­ни­
де­спо­та, не­го и дру­штве­ни про­цес про­у­зро­ко­ Не­за­ви­сна др­жа­ва Хр­ват­ска пред­ста­ ци од 28. апри­ла за­гре­бач­ког над­би­ску­па и
ван број­ним фак­то­ри­ма у Не­мач­кој и Евро­пи. вља кла­си­чан при­мер по­ли­тич­ког екс­пе­ хр­ват­ског ме­тро­по­ли­те Алој­зи­ја Сте­пин­ца:
За­у­зи­ма­ње ста­ва пре­ма нај­ве­ћем стра­да­њу ри­мен­та ри­мо­ка­то­лич­ког одр­жа­ња ci­vi­tas „Ча­со­ви су ово, у ко­ји­ма не го­во­ри ви­ше
и ра­за­ра­њу у исто­ри­ји чо­ве­чан­ства ко­је је dei. Она је у прак­си за пра­во­слав­не Ср­бе, је­зик не­го крв сво­јом та­јан­стве­ном по­ве­
пра­ти­ло Дру­ги свет­ски рат од­ре­ђу­је да­нас Је­вре­је и оста­ле би­ла за­пра­во ова­пло­ће­ње за­но­шћу са зе­мљом, у ко­јој смо угле­да­ли
етич­ку и иде­о­ло­шку ауру мо­дер­ног чо­ве­ка. јед­не ре­ал­не ci­vi­tas di­a­bo­li. Про­го­ни пра­во­ сви­је­тло Бож­је и с на­ро­дом из ко­је­га смо
Она мо­же да зра­чи као про­гре­си­ви­зам или сла­вља, 1941–1945. до­ве­ли су до ци­ви­ли­ ни­кли.“
дру­штве­но-по­ли­тич­ка на­зад­ност. Све што је за­циј­ског уз­ми­ца­ња гра­ни­ца пра­во­сла­вља Ри­мо­ка­то­лич­ки клер је у це­ли­ни по­здра­
у Евро­пи на­сле­ђе ак­си­о­ло­шких си­сте­ма из ко­је се ко­нач­но и де­си­ло кра­јем XX ве­ка вио на­ста­нак НДХ, а до­ста ве­ли­ки део истог
епо­хе на­ци­зма и фа­ши­зма не­ма да­нас пра­во (ег­зо­дус Ср­ба из Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не се све­срд­но укљу­чио у ак­ци­ју чи­шће­ња
на де­мо­крат­ски из­бор и на­чин по­сто­ја­ња. и Хр­ват­ске). Пре­по­зна­тљи­ве ве­ли­ке реч­не „хр­ват­ских кра­је­ва“ од Ср­ба. На­ве­шће­мо у
Иако су у док­три­нар­ном сми­слу на­ци­о­ гра­ни­це, као што су Дри­на и Са­ва, ни­су са­ том по­гле­ду при­ме­ре ма­ње по­зна­тих жуп­
нал­со­ци­ја­ли­зам и хри­шћан­ство ра­ди­кал­но мо Хи­тле­ров ре­ван­ши­зам и ре­ви­зи­о­ни­зам ни­ка из За­пад­не Бо­сне:
су­прот­ста­вље­ни, у праг­ма­тич­но-по­ли­тич­ Аустро-Угар­ске (Хр­ват­ска до Зе­му­на), не­го, Фра Ми­јо Чу­јић је да­вао на­ло­ге да се ру­
ком по­гле­ду ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква је, за­у­ ви­ђе­но очи­ма пап­ског ку­ри­јал­ца, и ствар­ ше пра­во­славн­ме цр­кве и вр­шио је кам­па­
зев­ши ути­ли­та­ри­стич­ку по­зи­ци­ју, од вла­да­ не гра­ни­це по­врат­ка За­пад­ног Или­ри­ка њу за пре­кр­шта­ва­ње „Вла­ха“ и „гр­ко­и­сточ­
ви­не на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­зма у не­ко­ли­ко де­ под пап­ску власт. ња­ка“. Ни­ко­ла Би­ло­гри­вић, ри­мо­ка­толч­ки
ло­ва европ­ског кон­ти­нен­та про­фи­ти­ра­ла. жуп­ник из Ба­ња Лу­ке, док­тор те­ол­ о­ги­је и
У слу­ча­ју „ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве у Хр­ва­та“ ОП­ШТИ ОКВИ­РИ бли­ски са­рад­ник и пра­ти­лац Вик­то­ра Гу­
екс­пан­зи­о­ни­зам то­та­ли­тар­не иде­о­ло­ги­је и ти­ћа при­знао је по­сле ра­та на су­ђе­њу да
но­ве по­ли­тич­ке гра­ни­це ус­по­ста­вље­не на­ Алој­зи­је Сте­пи­нац је сво­ме „Днев­ни­ку“ је са­мо у Ба­ња Лу­ци пре­вео на ри­мо­ка­то­
кон април­ског сло­ма Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ из­но­сио не­тр­пе­љи­ве ста­во­ве пре­ма пра­во­ лич­ку ве­ру 1500 гра­ђа­на. За овог гор­љи­вог
ви­је ство­ри­ле су по­вољ­не усло­ве за јед­ну сла­вљу и срп­ству, обез­вре­ђу­ју­ћи кул­тур­ни Па­ве­ли­ћев­ца се зна да је на ми­си у Па­влов­
вр­сту агре­сив­ног вер­ског про­зе­ли­ти­зма. и дру­штве­ни зна­чај „би­зан­ти­зма“, сма­тра­ју­ цу код Ба­ња Лу­ке по­зи­во Хр­ва­те ри­мо­
Пр­ви ра­до­ви ко­ји су се по­ја­ви­ли и вред­ ћи да ће са до­вољ­ним бро­јем ми­си­о­на­ра ка­то­ли­ке на ис­тре­бље­ње ком­ши­ја Ср­ба.
но­ва­ли зва­нич­ну по­ли­ти­ку Рим­ске Ку­ри­ „ци­је­ла Ср­би­ја би­ти ка­то­лич­ка“. То је са­мо Пре­ла­зак на ри­мо­ка­то­ли­чан­ство од­ви­јао
је 1933–1945. го­во­ри­ли су о „ћут­њи Пи­ја на­го­ве­шта­ва­ло оп­ште ан­ти­срп­ско др­жа­ње се под прет­ња­ма, у стра­ху за очу­ва­ње го­
XII“ (Кар­ло Фал­ко­не). Стра­да­ње Је­вре­ја у оне цр­кве­не ор­га­ни­за­ци­је ко­ју је оли­ча­вао лих жи­во­та и спа­са­ва­ња чи­та­вих по­ро­ди­
Евро­пи и Ср­ба на Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ „као над­би­скуп за­гре­бач­ки и хр­ват­ски“ ме­ ца. Ти­пи­чан при­мер срп­ског ина­та био је
ву су про­це­си ко­ји има­ју де­скрип­тив­ну и тро­по­ли­та. ко­лек­тив­но при­ма­ње исла­ма ста­нов­ни­ка
фе­но­ме­ни­ол­ о­шку ана­ло­ги­ју. Ра­ди­кал­ни Иде­о­ло­шко оправ­да­ње ан­ти­срп­ских из­ се­ла Бе­го­во Бр­до код Це­тин­гра­да. Жуп­ник
хр­ват­ски на­ци­о­на­ли­стич­ки по­крет по­знат ли­ва бе­са у ле­то 1941. го­ди­не на те­ри­то­ри­ Пе­ро Ме­двјед је ор­га­ни­зо­вао по­кољ у по­

66 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
ме­ну­том се­лу као ка­зну што ни­су пре­шли
на ри­мо­ка­то­ли­чан­ство. Ка­ко су пред­став­
ни­ци ри­мо­ка­то­лич­ког кле­ра у ве­ћи­ни слу­
ча­је­ва раз­ми­шља­ли тих тре­ну­та­ка мо­же се
са­гле­да­ти из но­вин­ских на­пи­са ба­ња­лу­чог
фра­тра Пе­тра Па­ји­ћа:
„До са­да је Бог го­во­рио по са­вје­ти­ма, по
па­пин­ским ен­ци­кли­ка­ма, по не­бро­је­ним
про­по­вје­ди­ма, по ка­те­хи­за­ци­ји, по кр­
шћан­ској штам­пи, по ми­са­ма, по ју­нач­ким
при­мје­ри­ма све­та­ца итд... Са­да је Го­спо­дин
од­лу­чио упо­три­је­би­ти дру­гу ме­то­ду. При­
ре­ди­ти ће ми­си­је. Европ­ске. Свјет­ске. Др­
жат ће их не све­ће­ни­ци, не­го вој­ско­во­ђе на
че­лу са Хи­тле­ром. Про­по­ви­је­ди ће се вр­ло
до­бро чу­ти по­мо­ћу то­по­ва, ми­тра­ље­за,
тен­ко­ва, бом­бар­де­ра...” (Ка­то­лич­ки тјед­
ник, бр. 35 од 31. ав­гу­ста 1941).

РИ­МО­КА­ТО­ЛИЧ­КА ОФАН­ЗИ­ВА ИЗ
МУ­СЛИ­МАН­СКЕ ПЕР­СПЕК­ТИ­ВЕ
Бо­сан­ска Кра­ји­на је би­ла цен­тра­ла­на
област са­те­лит­ске др­жа­ве ко­ја је у Хи­
тле­ро­вом „Но­вом по­рет­ку“ у Ју­го­и­сточ­
ној Евро­пи би­ла по­ли­тич­ка сен­за­ци­ја.
То је би­ла пр­ва хр­ват­ска др­жа­ва на­кон
не­ко­ли­ко ве­ко­ва не­по­се­до­ва­ња ме­ђу­на­
род­но-прав­ног су­бјек­ти­ви­те­та. У ге­о­по­
ли­тич­ким пла­но­ви­ма уста­шког по­кре­та
Ба­ња Лу­ка је тре­ба­ло да бу­де хр­ват­ски
глав­ни град, а оп­се­жна ак­ци­ја фи­зич­ког
по­ти­ра­ња Ср­ба у Кра­ји­ни, ја­кој срп­ској
ет­но­граф­ској зо­ни, тре­ба­ло је њен де­мо­
граф­ски и на­ци­о­нал­ни еле­мент да про­
ме­ни у хр­ват­ску ко­рист. Стра­да­ње Ср­ба
је на­ве­ло на раз­ми­шља­ње та­мо­шње му­
сли­ма­не.
Пе­ти­ци­ја ба­ња­луч­ких му­сли­ма­на упу­
ће­на 12. но­вем­бра 1941. го­ди­не су­на­род­
СВЕ СУ ЗНАЛИ:
ни­ци­ма у Па­ве­ли­ће­вој вла­ди Џа­фе­ру Ку­
Павелић и Степинац
ле­но­ви­ћу и Хам­ди­ји Бе­шла­ги­ћу све­до­чи
о не­ми­ру са стра­да­њем пра­во­сла­ва­ца са
ко­ји­ма су му­ха­ме­дан­ци Бо­сне и Хер­це­го­ви­ ку вје­ру, све су то чи­ње­ни­це ко­је су за­пре­ је био фес. Му­сли­ма­ни су про­гла­ша­ва­ни за
не истог ге­не­тич­ког ста­бла и је­зи­ка. На­ве­ па­сти­ле свког истин­ског чо­вје­ка и ко­је су и нај­ра­сни­ји део хр­ват­ског на­ро­да, а из вре­
шће­мо не­ке од­лом­ке ко­ји ба­ца­ју све­тло из на нас Му­сли­ма­не ових кра­је­ва дје­ло­ва­ле ме­на Дру­гог свет­ског ра­та по­ти­че син­таг­ма
по­себ­ног угла и упот­пу­њу­ју те­шку сли­ку на нај­не­у­год­ни­је... „хр­ват­ско цви­је­ће“.
мул­ти­ре­ли­гиј­ском Бла­ка­ну: Је­дан дио ка­то­лич­ког све­ћен­ства сма­тра
„Још од по­чет­ка ус­по­ста­вља­ња ове на­ше да је до­шао ње­гов час и он га без скру­пу­ла РИ­МО­КА­ТО­ЛИЧ­КА ОФАН­ЗИ­ВА ИЗ
НДХ гле­да­мо ми Му­сли­ма­ни са нај­ве­ћом
за­бри­ну­то­шћу ка­ко су не­ки уста­ше и дру­ги
ис­ко­ри­шћу­је. Про­па­ган­да за ка­то­ли­ци­зам
је узе­ла то­ли­ко ма­ха да под­је­ћа­на шпан­ску
ПРО­ТЕ­СТАНТ­СКЕ ПЕР­СПЕК­ТИ­ВЕ
нео­д­го­вор­ни фак­то­ри чи­ни­ли нај­гру­бље ин­кви­зи­ци­ју.“ (В. Но­вак, Mag­num Cri­men, За­ Ми­тро­по­лит Јо­сиф Цви­јо­вић, као за­
гре­шке, па и зло­чи­не. Нај­е­ле­мен­тар­ни­ја греб 1948, стр. 634–635). ме­ник ин­тер­ни­ра­ног срп­ког па­три­јар­ха
пра­ва чо­вје­ка га­же­на су без ика­квих скру­ У пе­ти­ци­ји, од­но­сно ре­зо­лу­ци­ји, из­ра­жа­ Га­ври­ла До­жи­ћа је пи­сао ме­мо­ран­ду­ме о
пу­ла. Си­гур­ност жи­во­та и имет­ка, сло­бо­да ва се страх да ће по за­вр­ше­ном об­ра­чу­ну про­га­ња­њу Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у
вје­ре и са­вје­сти пре­ста­ли су да ва­же за ве­ са пра­во­слав­ни­ма, оштри­ца ри­мо­ка­то­лич­ Не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­ват­ској. Они су са­ста­
ли­ки дио на­ро­да ових кра­је­ва. ке офан­зи­ве би­ти упе­ре­на про­тив са­мих вља­ни на осно­ву из­ве­шта­ја про­те­ра­них и
Уби­ја­ње све­ће­ни­ка (пра­во­слав­них, прим му­сли­ма­на: „Чу­ју се че­сто и по­грд­не пје­сме пре­жи­ве­лих све­ште­ни­ка и дру­гих Ср­ба ко­
Р. П.) и пр­ва­ка без су­да и пре­су­да, стри­је­ља­ од стра­не не­ких ка­то­ли­ка, ко­ји ври­је­ђа­ју ји су на­пу­ша­ли сво­је за­ви­ча­је. Је­дан та­кав
ње и мр­цва­ре­ње у го­ми­ла­ма че­сто по­све вјер­ске осје­ћа­је му­сли­ма­на и про­ри­че им ме­мо­ран­дум је до­спео у ру­ке еван­ге­лич­ког
не­ду­жних љу­ди, же­на и дје­це, го­ње­ње у ма­ се иста суд­би­на као хри­шћа­ни­ма...” (Исто). би­ску­па Бер­ли­на, др Те­о­до­ра Хе­ке­ла, ко­ји
са­ма из ку­ће и из по­сте­ље чи­та­вих по­ро­ди­ Уста­ше су ве­штом про­па­ган­дом при­до­ је у мар­ту 1942. го­ди­не по­се­тио Бе­о­град.
ца са ро­ком од јед­ног до два ча­са за спре­ би­ја­ли му­сли­ма­не Бо­сне и Хер­це­го­ви­не у Овом ви­со­ком про­те­стант­ском ве­ли­ко­до­
ма­ње те њи­хо­во де­пор­то­ва­ње у не­по­зна­те сво­је кр­ва­во ко­ло про­тив Ср­ба. Је­дан од стој­ни­ку ме­мо­ран­дум је пре­дат по­сре­до­
кра­је­ве, при­сва­ја­ње и пљач­ка­ње њи­хо­ве зва­нич­них по­глав­ни­ко­вих пор­тре­та био је ва­њем па­сто­ра Бер­нхар­да Бор­ни­ко­ел­ а. У
имо­ви­не, те си­ле­ње на пре­ла­зак у ка­то­лич­ са обе­леж­ји­ма ислам­ског фол­кло­ра ка­кав Исто­риј­ском ар­хи­ву Бе­о­гра­да, фонд БДС

1/2010 l Двери српске l 67
Фрањевци и Павелић

чу­ва се ње­гов до­си­је, Б-141, за­ни­мљи­ве са­ по­па­ље­не, епи­ско­пи по­би­је­ни, за­тво­ре­ни, ли­ћа, и ко­ји­ма су из­не­те мно­ге не­и­сти­не
др­жи­не. да се не зна за њих, све­ште­ни­ци исто та­ко о на­шој Цр­кви, ко­је се мо­гу од­но­си­ти и на
Нем­ци су би­ли до­бро оба­ве­ште­ни о звер­ски му­че­ни, по­уб ­ и­ја­ни и про­те­ра­ни, еван­ге­лич­ку, а то све да оправ­да­ју сво­ја
свим по­ли­тич­ким при­ли­ка­ма. У јед­ном не­ сто­ти­не хи­ља­да не­ви­не де­це, же­на и љу­ звер­ства, на­сил­но ка­то­ли­че­ње и про­гон
дељ­ном из­ве­шта­ју о ра­ду Срп­ске пра­во­ ди су на нај­гро­зни­ји на­чин по­би­је­ни, да се Срп­ске Цр­кве. Шта тр­пи наш на­род, не­ка
слав­не цр­кве од 4. до 11. де­цем­бра 1941. та­квим звер­стви­ма не мо­же на­ћи при­мер му по­ка­же и пи­смо што га је упу­тио је­дан
го­ди­не, са­ста­вље­ном од ти­ма не­мач­ких у исто­ри­ји, док се пре­о­ста­ли си­лом пре­ Хр­ват над­би­ску­пу Сте­пин­цу, у ко­ме те­шко
оба­ве­штај­них офи­ци­ра, раз­ма­тра њен во­де у ри­ма­ко­а­то­ли­ци­зам, све на сра­мо­ту оп­ту­жу­је Ри­мо­ка­то­лич­ку цр­кву, а ко­га му
по­ло­жај у Не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­ват­ској: кул­тур­ног ве­ка и хри­шћан­ства. Зар мо­же ја пре­да­јем у не­мач­ком пре­во­ду“. Ов­де се
„Од осни­ва­ња хр­ват­ске др­жа­ве хр­ват­ска еван­ге­лич­ка цр­ква мир­но ста­ја­ти и то по­ ми­сли на чу­ве­ни Па­ве­ли­ћев го­вор у Хр­ват­
вла­да је пред­у­зе­ла ме­ре пре­ма ко­ји­ма сма­тра­ти, по­сле она­ког де­таљ­ног ме­мо­ ском др­жав­ном са­бо­ру из фе­бру­а­ра 1942.
срп­ски на­род, ко­ји по хр­ват­ским по­да­ци­ ран­ду­ма о сви­ма ти­ма звер­стви­ма и ка­да го­ди­не у ко­ме је под­ву­као: „У пра­во­сла­вље
ма бро­ји 1 800 000, тре­ба да бу­де ис­тре­ се зна да је све то де­ло Ри­ма (Ва­ти­ка­на)?“ не ди­ра ни­тко, али у Хр­ват­ској не мо­же би­
бљен и учи­њен хр­ват­ским. У том ци­љу су Иза­сла­ник Све­тог ар­хи­јерјс­ког си­но­да је ти Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве“!
усле­ди­ла по­зна­та про­га­ња­ња и про­те­ри­ на­гла­сио: „Ми се у овим пре­те­шким мо­ Ка­да је бо­ље са­гле­дао кр­ва­во ис­ку­ство
ва­ња срп­ског еле­мен­та у Хр­ват­ској. Чи­ни мен­ти­ма обра­ћа­мо апе­лом хри­шћан­ској Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве у НДХ 1941.
се да ће они пре­ста­ти са­мо на ини­ци­ја­ еван­ге­лич­кој цр­кви за по­моћ. При то­ме го­ди­не, би­скуп Те­о­дор Хе­кел је за­кљу­чио
ти­ву Рај­ха и Ита­ли­је. По­ме­ну­ти про­гон је на­гла­ша­ва­мо да ће Срп­ска Цр­ква уме­ти о че­му нам је пре­не­то: „Он ми је од­го­во­рио
пр­вен­стве­но по­кре­ну­ла ка­то­лич­ка цр­ква. да це­ни ту по­моћ ко­ја јој се пру­жа у ње­зи­ да је и пот­пу­но убе­ђен да је све то де­ло Ри­
Она је спи­ри­тус агенс чи­та­ве ове исто­ри­ ним нај­те­жим мо­мен­ти­ма, да је она не­ће ма и да је са­да по­треб­но ство­ри­ти је­дин­
је до­га­ђа­ја...“ (Исто­риј­ски ар­хив Бе­о­гра­да, ни­ка­да за­бо­ра­ви­ти, јер Ср­бин уме да бу­де стве­ну ак­ци­ју еван­ге­лич­ке и на­ше Цр­кве
М-17, стр. 81). бла­го­да­ран, а на де­лу тре­ба да се по­ка­же про­тив то­га, раз­ум ­ е се опре­зно, узев­ши у
Те­о­дор Хе­кел је до­шао у Бе­ог­ рад да се да смо хри­шћа­ни“. об­зир и са­да­шњу по­ли­тич­ку си­ту­а­ци­ју“.
на ли­цу ме­ста уве­ри у исти­ни­тост на­во­да Би­скуп Те­о­дор Хе­кел је у пр­ви мах од­го­ Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви је за­ме­
у ме­мо­ран­ду­му Ми­тро­по­ли­та Јо­си­фа. Те­о­ во­рио да су мо­рал­ни осно­ви за пру­жа­ње ре­на те­сна са­рад­ња са Ан­гли­кан­ском цр­
дор Хе­кел се са срп­ским епи­ско­пи­ма ни­је по­мо­ћи Срп­ској Пра­во­слав­ној Цр­кви ису­ квом у пе­ри­о­ду 1918–1941. ко­ја је че­сто
зва­нич­но са­ста­јао, али је од стра­не Све­тог ви­ше ма­ли, да Ср­би не при­па­да­ју пра­во­ ишла у сме­ру пре­те­ра­не при­сно­сти, па
Ар­хи­је­реј­ског Си­но­да од­ре­ђен др Ду­шан слав­ној гру­пи не­мач­ких са­ве­зни­ка као што чак и оства­ре­не in­ter­com­mu­nio са ан­гли­
Глу­мац, про­фе­сор Бо­го­слов­ског фа­кул­те­ су то Ру­му­ни или Бу­га­ри, и да су у вре­ме­ну кан­ским зва­нич­ни­ци­ма, то­ли­ко рет­ке и
та, да са њим оба­ви раз­го­вор и из­ло­жи су­ пре 1941. го­ди­не са­ра­ђи­ва­ли жи­во за Ан­ не­сва­ки­да­шње за дог­мат­ску стро­гост пра­
шти­ну ства­ри о про­го­ни­ма Ср­ба и Срп­ске гли­кан­ском цр­квом. Са дру­ге стра­не по­сто­ во­слав­ног Ис­то­ка.
Пра­во­слав­не Цр­кве за­пад­но од Дри­не. ји не­ла­год­ност код не­мач­ких про­те­ста­на­та То су би­ле Хе­ке­ло­ве при­мед­бе, али је
„Раз­го­вор сам по­чео са обич­ним ре­чи­ма ко­ји су ипак за­те­че­ни екс­пан­зи­јом Ва­ти­ срп­ски про­фе­сор те­ол­ о­ги­је на­ста­вио: „ми
по­здра­ва и да сам до­шао да га за­мо­лим за ка­на у Ју­го­и­сточ­ној Евро­пи, сто­га је Хе­кел тре­ба да бу­де­мо осве­до­че­ни у то да на­
по­моћ еван­ге­лич­ке цр­кве у овим нај­те­жим ре­као „да ће учи­ни­ти ко­ли­ко мо­же“. Ду­шан ша цр­ква мо­же сво­јим вер­ни­ци­ма мир­но
вре­ме­ни­ма ко­је про­жи­ља­ва наш на­род и Глу­мац је по­ја­чао мол­бе Срп­ске цр­кве. ка­за­ти: ево за­хва­љу­ју­ћи брат­ској по­мо­ћи
цр­ква. Ми не мо­же­мо да се обра­ти­мо са­да „Што се ти­че мо­рал­ног осно­ва, др­жим да Еван­ге­лич­ке Цр­кве у нај­те­же вре­ме, омо­
ни јед­ној дру­гој цр­кви хри­шћан­ској, не­го му га у нај­ве­ћој ме­ри пру­жа пре­да­ни ме­ гу­ће­на је на­шој Цр­кви по­но­во ње­зи­на бо­
са­мо еван­ге­лич­кој, про­тив свих стра­шних мо­ран­дум и апел на­ше Цр­кве, па да се ми жан­ска слу­жба и жи­вот у тим кра­је­ви­ма.
про­го­на и звер­ста­ва ко­јим је из­ло­же­на на­да­мо да ће он и ње­го­ва Цр­ква пред­у­зе­ти Ми смо уве­ре­ни да ће Еван­ге­лич­ка Цр­ква
на­ша цр­ква и на­род у Хр­ват­ској. Да­нас све да се на­ша Цр­ква та­ко стра­шно не про­ то и учи­ни­ти, а на­ша Цр­ква уме би­ти бла­
не­ма та­мо ни­јед­ног на­шег пра­во­слав­ног го­ни. Упо­зо­рио сам га на го­во­ре хр­ват­ског го­дар­на. По­треб­но је омо­гу­ћи­ти и за­га­
све­ште­ни­ка, цр­кве на­ше су по­ру­ше­не и ми­ни­стра прав­де Пу­ка и по­глав­ни­ка Па­ве­ ран­то­ва­ти по­вра­так, мир­но и не­сме­та­но

68 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
Си­сте­мат­ске зло­чи­не
ни­је мо­гао да по­чи­ни
ка­ми­он уста­ша ко­ји
је до­шао у За­греб из
Ита­ли­је, по­сто­ја­ла
је ге­не­за зло­чи­на,
пра­ва пре­ди­спо­зи­
ци­ја и под­ло­га, а у
зна­чај­ној ме­ри је
свој „до­при­нос“
да­ло ри­мо­ка­то­лич­ко
све­штен­ство
Римокатолички свећеник у
акцији покатоличавања Срба

вр­ше­ње свих функ­ци­ја на­шим епи­ско­пи­ и по­сле­дич­ну уста­шку кан­та­ту, ка­ква је Хр­ват­ски шо­ви­ни­зам је угу­шио уни­вер­
ма, све­ште­ни­ци­ма и вер­ни­ма, на пре­де­ уисти­ну, ис­ком­по­но­ва­на и из­ве­де­на“. (Кр­ за­ли­зам за­јед­нич­ке хри­шћан­ске ба­шти­не
дов­ско ог­њи­ште и ка­нон­ску ве­зу са ма­те­ ва­ва цр­ква – Хр­ват­ски по­по­ви и фра­три ко­ји је мо­гао да по­бе­ди уско­гру­де пар­ти­
ром Цр­квом и по­гла­ва­ром Цр­кве“. у рас­па­ду Ју­го­сла­ви­је и упо­ко­љи­ма Ср­ба, ку­ла­ри­зме „ово­га све­та“. Ни ко­ле­бљи­ви
Те­од
­ ор Хе­кел је про­го­не Срп­ске Пра­во­ Бе­о­град 2009, стр. 35). Алој­зи­је Ми­шић, би­скуп мо­стар­ски или
слав­не Цр­кве у НДХ из­јед­на­чио са уни­шта­ Си­сте­мат­ске зло­чи­не ни­је мо­гао да по­ ба­ња­луч­ки Јо­зо Га­рић ни­су по­се­до­ва­ли
ва­њем еван­ге­ли­ка у Со­вјет­ској Ру­си­ји ко­јих чи­ни ка­ми­он уста­ша ко­ји је до­шао у За­ ис­по­вед­нич­ку сна­гу мин­стер­ског би­ску­
је од 2.400.000 оста­ло тек 12.000, а од 200 греб из Ита­ли­је, по­сто­ја­ла је ге­не­за зло­ па фон Га­ле­на, ко­га је због про­по­ве­ди
па­сто­ра пре 1918. го­ди­не у жи­во­ту ни­је ос­ чи­на, пра­ва пре­ди­спо­зи­ци­ја и под­ло­га, а Мар­тин Бор­ма­ан хтео да обе­си, или јед­
тао ни­је­дан. Би­скуп Бер­ли­на је имао по­дат­ у зна­чај­ној ме­ри је свој „до­при­нос“ да­ло ног кар­ди­на­ла Шул­теа из Кел­на ко­ји је
ке да уста­шке вла­сти у НДХ оне­мо­гу­ћа­ва­ју ри­мо­ка­то­лич­ко све­штен­ство. кри­ти­ко­вао на­ци­стич­ку док­три­нар­но-
кон­так­те еван­ге­лич­ког би­ску­па из Бо­сне Ме­ђу де­пор­то­а­ва­ним Сло­вен­ци­ма ко­ иде­о­ло­шку ли­те­ра­ту­ру. Он је Ро­зен­бер­
Ха­ма, са би­ску­пом По­пом из За­гре­ба. ји су се на­шли у Срем­ским Кар­лов­ци­ма у гов „Ми­тус“ на­звао пам­фле­том про­тив
је­сен 1941 на­шло се и пред­став­ни­ка ни­ хри­шћан­ства, а фи­ре­ра Адол­фа Хи­тле­ра
НЕ­ПО­СЛУ­ШНА ДЕ­ЦА У КРИ­ЛУ ­ жег ри­мо­ка­то­лич­ког кле­ра. По­след­њи мрач­ним чо­ве­ком.
„ЈЕ­ДИ­НО­СПА­СА­ВА­ЈУ­ЋЕ ЦР­КВЕ“ слу­жбе­ник срп­ске на­ци­о­нал­но­сти у згра­
ди Кар­ло­вач­ке бо­го­сло­ви­је, Хер­це­го­вац ПО­ВЈЕСТ­НИЧ­КО НА­РА­ВО­У­ЧЕ­НИ­ЈЕ
Вик­тор Но­вак (1889–1977), ри­мо­ка­то­ Но­вак Ту­ра­ња­нин оста­вио је за­пи­се раз­ По­сма­тра­но са ста­но­ви­шта исто­риј­ске
лик и Хр­ват по ро­ђе­њу је у сво­јим до­бро го­во­ра са јед­ним ста­рим жуп­ни­ком, жр­ ге­не­зе Ва­ти­кан је имао сим­па­ти­је и пси­
до­ку­мен­то­ва­ним исто­риј­ским сту­ди­ја­ма твом Хи­тле­ро­вог ан­ти­сло­вен­ства: хо­ло­шку пре­ди­спо­зи­ци­ју за Но­ви по­ре­
по­ка­зао да је кле­ри­ка­ли­зам код Хр­ва­та „Уне­ко­ли­ко ме је те­шио онај ста­ри сло­ дак (Ne­ue Or­dung). Он је у пр­ви мах од­
би­ла си­ла ко­ја је раз­би­ја­ла ју­го­сло­вен­ску ве­нач­ки све­ште­ник кад ми ре­че: Слу­шај го­ва­рао с об­зи­ром да је цр­ква на За­па­ду
иде­ју. У де­лу Mag­num cri­men из 1948. да­ Но­вак, Не­мач­ка гу­би рат“. За­чу­ђе­но сам има­ла ла­ко раз­бу­ди­ве тра­го­ве ре­пре­сив­
је број­не и вр­ло до­ку­мен­то­ва­не при­ме­ре га по­гле­дао и упи­тао: „Ка­ко то мо­же би­ не, опор­ту­ни­стич­ке и по­све­тов­ња­че­не
уме­ша­но­сти све­штен­ства у зло­чи­не над ти ка­да ви­чу па­ла Мо­сква?“ Он ре­че: Та­ко про­шло­сти. Ту спа­да­ју ин­кви­зи­ци­ја, вер­
Ср­би­ма. што је Аме­ри­ка ушла у рат про­тив Не­мач­ ски ра­то­ви и на­вик­ну­тост на си­гур­ни дру­
Ђу­ро Ви­ло­вић, бив­ши све­ште­ник Ри­мо­ ке, па по­ка­за пр­сти­ма: „Ово по­бе­ђу­је, тј. штве­ни по­ло­жај под ја­ким ауто­ри­тар­ним
ка­то­лич­ке цр­кве, да­је сјај­ну ана­ли­зу пси­ Еко­ном­ска моћ“. Па још до­да­де: „На ко­га вла­сти­ма. Тре­ћи Рајх је за­го­ва­рао чу­ва­ње
хо­ло­шке ат­мос­фе­ре пр­вих ме­се­ци по­сто­ Аме­ри­ка уста­не тај је об­рао бо­стан“. европ­ске кул­ту­ре, а то се по­кла­па­ло са
ја­ња Не­за­ви­сне др­жа­ве Хр­ват­ске у свом Ме­ђу­тим, зва­нич­ни курс Ва­ти­ка­на је гле­ди­штем цр­кве про­тив ко­му­ни­зма.
спи­су Кр­ва­ва цр­ква: био фи­ло­то­та­ли­та­ри­стич­ки. Са­мо Ри­мо­ка­то­лич­ко уче­ње о устрој­ству
„Са­мо цр­ква, по­ред ка­но­на, за­ко­на и ма­ли број ри­мо­ка­то­лич­ких је­рар­ха и то цр­кве, ин­си­сти­ра­ње на стро­гој хи­је­рар­
про­пи­са за ко­рект­не све­ће­ни­ке, има низ ма­хом не­хр­ват­ског по­ре­кла је за­у­зи­мао хич­но­сти и вла­сти епи­ско­па Ри­ма као
пра­ви­ла за све­ће­ни­ке ко­ји же­ле да иду со­ли­да­ран људ­ски став пре­ма Ср­би­ма, ви­дљи­ве гла­ве на зе­мљи са­др­жи обри­се
ми­стич­ним и ми­сте­ри­о­зним – пу­тем са­ на пра­ви на­чин вред­ну­ју­ћи срп­ски исто­ пра­вог со­ци­ол­ о­шког то­та­ли­та­ри­зма. Али,
вр­шен­ства. Ти има­ју не са­мо да ис­пу­њу­ју риј­ски усуд. Та­ко је ис­ту­пио Не­мац Ал­ одав­но је ре­че­но: Та­мо где је Хри­стов ви­
све же­ље и же­љи­це цр­кве, сво­јих по­гла­ фред Пи­хлер ко­ји се 1963. као ба­ња­луч­ кар не по­сто­ји ме­сто за истин­ског Хри­
ва­ра, не­го да се тим же­ља­ма и же­љи­ца­ ки би­скуп зва­нич­но из­ви­нио Ср­би­ма за ста! Ис­ку­ство Ср­ба са Ри­мо­ка­то­лич­ком
ма оду­ше­вља­ва­ју, у свом оду­ше­вље­њу да зло­чи­не по­чи­ње­не у име ка­то­ли­чан­ства цр­квом на Бал­ка­ну 1941–1945, Ја­се­но­
их хва­ле без об­зи­ра што о њи­ма ми­сле и Фран­цуз Ев­ге­ни­је Ти­се­ран ко­ји је због вац, Гли­на, Га­ре­ви­це, Шу­шњар, Ја­дов­но,
– Im­mo la­u­da­re! Би­ло би по­треб­но оду­ на­кло­но­сти пре­ма Ср­би­ма и са­пат­њом Пре­би­лов­ци, Ри­со­вац, Лив­но, Шар­го­вац
же вре­ме при­пре­ма да би се мно­го­број­ са њи­хо­вим жр­тва­ма био про­гла­шен за и дру­га мно­го­стра­дал­на и мар­тир­ска ме­
не сви­ра­ле цр­кве­них ор­гу­ља по­ре­ђа­ле, не­при­ја­те­ља од уста­шке ди­пло­ма­ти­је у ста то са­мо по­твр­ђу­ју.  z
при­ре­ди­ле и уде­си­ле за јед­ну она­ко ја­ку Ри­му.

1/2010 l Двери српске l 69
74  Окултна историја нацизма НАЦИОКУЛТИЗАМ
За­ку­ли­сна пред­и­сто­ри­ја Дру­гог свет­ског ра­та

На­ци­сти и окул­ти­зам
Да би за­до­би­ли власт над све­том, у окви­ру SS-а по­сто­ја­ла је
струк­ту­ра ко­ја је укљу­чи­ва­ла око 50 ин­сти­ту­та, на ­
ко­ји­ма су се из­у­ча­ва­ла рун­ска сло­ва, исто­ри­ја Ари­је­ва­ца, ­
ми­то­ви и ле­ген­де ра­зних на­ро­да, сан­скрит и мно­ге дру­ге ства­ри

Х и­тле­ра је од мла­дих го­ди­на при­вла­
чио окул­ти­зам, и тај окул­ти­зам био
је крај­њег, мрач­ног усме­ре­ња. Он
је сма­трао да је свет „ха­о­са“, свет „мрач­
них бо­го­ва“ из­вор це­ло­куп­не тво­ре­ви­не,
во­ли­ку. Сим­во­ли ра­зних ми­ни­стар­ста­ва
по­ста­ле су ру­не, зна­ко­ви (сло­ва) ко­је су
скан­ди­нав­ска и гер­ман­ска пле­ме­на не­
ка­да ко­ри­сти­ла ра­ди култ­них нат­пи­са. У
то вре­ме, то­ком 30-тих го­ди­на, ар­хи­тек­
мач­ке на­ци­је ве­ро­вао је да у тим ре­јо­ну
мо­ра да жи­ве љу­ди ко­ји по­се­ду­ју зна­ња
нео­п­ход­на за го­спо­да­ре­ње све­том. Овим
ве­ро­ва­њем об­ја­шња­ва се чи­ње­ни­ца по­
сто­ја­ња ко­ло­ни­је ти­бе­тан­ских мо­на­ха
осно­ва ство­ре­ног све­та, и ода­тле по­ти­че и та Бар­тес је пре­ма Хи­мле­ро­вом на­ре­ђе­ (ла­ма) у фа­ши­стич­кој Не­мач­кој. У су­шти­
ње­гов по­глед на свет, и по­тре­ба за пот­чи­ њу про­јек­то­вао за­мак Ве­велс­берг, ко­ји ни, Хи­тлер се на­шао под сна­жним ути­ца­
ња­ва­њем спо­ља­шњој, угње­тач­кој си­ли. Ова је тре­ба­ло да по­ста­не цен­тар SS-а. Сва­ка јем оних си­ла ко­је се у Би­бли­ји име­ну­ју
спо­ља­шња си­ла, ко­ја је вре­ме­ном овла­да­ла од ње­го­вих про­сто­ри­ја би­ла је уре­ђе­на као „де­мон­ски ду­хо­ви“. Шта мо­же­мо да
Хи­тле­ро­вим уну­тра­шњим све­том, да­ла му у сред­њо­ве­ков­ном сти­лу, уз ко­ри­шће­ње зна­мо о том си­ла­ма? На­ве­шће­мо Хри­сто­
је по­себ­не, де­мон­ске спо­соб­но­сти и мо­ћи. ми­то­ло­шке сим­во­ли­ке. Ис­под глав­не са­ ве ре­чи: Ва­ма је отац ђа­во, и же­ље сво­га
Он је по­стао про­вод­ник де­мон­ског у свет, ле на­ла­зи­ла се Вал­ха­ла, где су се од­ви­ја­ оца хо­ће­те да чи­ни­те; он бе­ше чо­ве­ко­у­
по­стао је про­вод­ник енер­ги­је та­ме. Ка­да ле це­ре­мо­ни­је, по­све­ће­не мр­твим офи­ би­ца од по­чет­ка, и не сто­ји у исти­ни, јер
из­у­ча­ва­мо исто­ри­ју Не­мач­ке 30-тих го­ди­на ци­ри­ма SS-а. У гроб­ни­ци је го­рео веч­ни у ње­му не­ма исти­не. Кад го­во­ри лаж, сво­је
ХХ ве­ка, го­то­во да је не­мо­гу­ће да не осе­ти­ огањ. По­сле смр­ти чла­на SS-а, ње­гов лич­ го­во­ри, јер је он ла­жа и отац ла­жи (Јн. 8;
мо при­су­ство не­ке оно­стра­не си­ле ко­ја је ни пр­стен био би ста­вљен у ур­ну ко­ја је 44). Као што се ви­ди из ових ре­чи, ђа­во је
би­ла у ста­њу да за са­мо 3–4 го­ди­не из­вр­ши сим­во­ли­зо­ва­ла ве­зу мр­твих чла­но­ва ре­ - отац ла­жи. „Исти­на не по­сто­ји“, ре­као је
ре­во­лу­ци­ју у не­мач­ким умо­ви­ма. да са жи­ви­ма. јед­ном при­ли­ком Хи­тлер Ра­у­шин­гу. Јед­на
Да би спро­ве­ли у жи­вот сво­ју иде­о­ Да би за­до­би­ли власт над све­том, у од ка­рак­те­ри­сти­ка ђа­во­ла је и чи­ње­ни­ца
ло­ги­ју и ова­пло­ти­ли сво­је иде­је, Хи­тлер окви­ру SS-а по­сто­ја­ла је струк­ту­ра ко­ја је да је он чо­ве­ко­у­би­ца, и ова цр­та се та­ко­
и ње­го­ви исто­ми­шље­ни­ци про­у­ча­ва­ли укљу­чи­ва­ла око 50 ин­сти­ту­та, на ко­ји­ма ђе сна­жно ис­по­љи­ла у де­лат­но­сти Хи­тле­
су ми­стич­на уче­ња и из њих по­зајм­љи­ су се из­у­ча­ва­ла рун­ска сло­ва, исто­ри­ја ра као по­ли­ти­ча­ра.
ва­ли оно што је мо­гло да им по­мог­не у Ари­је­ва­ца, ми­то­ви и ле­ген­де ра­зних на­ Пот­пу­на су­прот­ност Хи­тле­ро­вој иде­
оства­ри­ва­њу њи­хо­вих ци­ље­ва. Ам­бле­ми ро­да, сан­скрит и мно­ге дру­ге ства­ри. По­ о­ло­ги­ји би­ли су иде­ја јед­ног Бо­га и Хри­
фа­ши­зма до­шли су из ста­рог Ти­бе­та. Сва­ чев од 30-тих го­ди­на, у ре­јон сред­ње Ази­ сто­во уче­ње, ко­је је са­чу­ва­лу сву сна­гу
сти­ка је древ­ни ис­точ­ни знак ко­ји сим­ је би­ле су упу­ће­не мно­го­број­не не­мач­ке Мој­си­је­вих ре­ли­ги­о­зно-мо­рал­них за­ко­на
во­ли­зу­је сун­це и веч­ност. У вре­ме Пр­вог екс­пе­ди­ци­је. По­себ­но су бри­жљи­во про­ и још сна­жни­је осве­тли­ло њи­хо­во бо­жан­
свет­ског ра­та Нем­ци су по­че­ли да но­се у­ча­ва­ле Ти­бет. Хи­тлер је у тој обла­сти тра­ стве­но на­че­ло. Ал­берт Ајн­штајн је јед­ном
сва­сти­ку као за­штит­ну амај­ли­ју. Ка­да је жио ста­нов­ни­штво ме­ђу ко­јим се мо­ра­ло при­ли­ком ре­као: „Ја сам Је­вре­јин, али
Хи­тлер до­шао на власт, окулт­но на­лич­је са­чу­ва­ти зна­ње о нат­при­род­ним људ­ бли­ста­ви лик На­за­ре­ћа­ни­на оста­вио је на
на­ци­зма од­ра­зио се и на не­мач­ку сим­ ским спо­соб­но­сти­ма. Окулт­ни ли­дер не­ ме­не сна­жан ути­сак. Ни­ко се ни­је из­ра­жа­

70 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
вао та­ко бо­жан­стве­но, као Он. И за­и­ста,
на овом све­ту по­сто­ји са­мо јед­но ме­сто
где не­ма та­ме. То је лич­ност Ису­са Хри­ста.
У Ње­му нам се Бог от­крио на на­чин ко­ји
нај­бо­ље мо­же­мо да раз­ум ­ е­мо“.
Хи­тлер је по­себ­ну мр­жњу га­јио пре­ма
Је­вре­ји­ма. Је­вре­ји су ис­по­ве­да­ли ве­ру
у јед­но­га Бо­га и, пре­ма Хи­тле­ро­вим ре­
чи­ма, „по­ста­ви­ли су по­че­так та­квој бо­
ле­сти као што је хри­шћан­ство“... Хи­тлер
је још 1923. г. од­лу­чио да из­вр­ши „по­ход
на Бер­лин“ и да зба­ци „је­вреј­ско-марк­
си­стич­ке из­дај­ни­ке“. Ова мр­жња је вре­
ме­ном по­ста­ја­ла све ве­ћа и озна­ча­ва­ла
је ре­ал­ну про­ја­ву де­мон­ских си­ла ко­је су
њи­ме упра­вља­ле. Хи­тлер је у ве­ћој ме­ри
био ан­ти­се­ми­та, не­го ра­си­ста. „Упра­во су
Је­вре­ји“, го­во­рио је он Хер­ма­ну Ра­у­шин­ Нацистичка експедиција на Тибету, 1938.
гу, „до­не­ли у свет свог ти­ран­ског Бо­га и
Ње­го­вих Де­сет за­по­ве­сти ко­је не­ги­ра­ мо, где је за Евро­пља­не пут био за­тво­ ге­о­по­ли­тич­ким по­сле­ди­ца­ма по­ра­за у
ју жи­вот“. Хи­тлер је об­ја­вио рат упра­во рен? Са ка­квим је ци­љем би­ла упу­ће­на и Пр­вом свет­ском ра­ту, раз­о­ча­ре­њем и по­
про­тив ових Де­сет за­по­ве­сти и њи­хо­вих дру­га екс­пе­ди­ци­ја SS-а, и то не би­ло где, ни­же­њем вој­ске, ре­ван­ши­стич­ким рас­
без­број­них за­бра­на. Хи­тлер је сма­трао да не­го упра­во на Ан­тарк­тик? За­што, то­ком по­ло­же­њем у дру­штву... Нај­ва­жни­је је,
се, тек кад уби­је и по­след­њег Је­вре­ји­на, по­след­њих го­ди­на ра­та, фи­рер ни­је из­ ме­ђу­тим, да је све то об­је­ди­ња­ва­ло - на­
мо­же оче­ки­ва­ти пот­пу­но ис­ко­ре­њи­ва­ње два­јао нај­ви­ше фи­нан­сиј­ских сред­ста­ва ци­о­нал­но по­ни­же­ње.
је­вреј­ске иде­је јед­ног Бо­га и је­дин­стве­ за тен­ко­ве и ави­о­не, не­го за за­го­нет­не и Нер­во­зни мла­ди чо­век ко­ји је же­лео
ног мо­ра­ла (Јо­сиф Те­лу­шкин, „Је­вреј­ски при­лич­но нео­пи­пљи­ве про­јек­те тог истог да по­ста­не умет­ник са­ти­ма је ста­јао ис­
свет“). „Ане­нер­бе“-а? Да ли то мо­жда зна­чи да су пред „ко­пља суд­би­не“, из­ло­же­ног у Беч­
се ови про­јек­ти већ на­ла­зи­ли на гра­ни­ци ком му­ зе­ју. Сма­тра­
ло се да онај, ко­ ји
*** ре­а­ли­за­ци­је? За­што су на Нир­нбер­шком по­се­ду­је ово ко­пље, мо­же да го­спо­да­ри
про­це­су пре­ки­ну­ли са­слу­ша­ње штан­дар­ све­том. Овај бив­ши вој­ник сил­но је же­
ОКУЛТ­НЕ ТАЈ­НЕ РАЈ­ХА тен­фи­ре­ра SS-а, Вол­фра­ма Зи­вер­са, ге­ лео да за­вла­да све­том, по­што је жи­вео у
не­рал­ног се­кре­та­ра „Ане­нер­бе“-а, чим је си­ро­ма­штву а ње­гов умет­нич­ки та­ле­нат
„Не­сум­њи­во је да се сва­ки на­ци­о­нал-со­ци­
по­чео да на­во­ди име­на? И за­што су обич­ ни­ко ни­је при­зна­вао. Ко би мо­гао да бу­
ја­ли­ста, пре или ка­сни­је, мо­ра са­гла­си­ти са
та­ко­зва­ним ’окулт­ним’ чи­ње­ни­ца­ма“. ног пу­ков­ни­ка SS-а та­ко бр­зо стре­ља­ли, де опа­сни­ји од та­квог мла­дог чо­ве­ка? И
за­јед­но са во­де­ћим рат­ним зло­чин­ци­ма у чи­ју би се гла­ву лак­ше мо­гле уко­ре­ни­ти
Но­ви­не „Рај­хсварт“, од 30. ав­гу­ста 1937.
„Тре­ћег рај­ха?” За­што је упра­во док­тор нај­мрач­ни­је ма­гиј­ске фор­му­ле и ми­стич­
У бор­би са та­квим про­тив­ни­ком као Ка­ме­рон, ко­ји је у Нир­нбер­гу био при­су­ не иде­је? У сва­ком слу­ча­ју, ка­да је Адолф
што је на­ци­зам, ни­су нај­стра­шни­ји од­го­ тан у са­ста­ву аме­рич­ке де­ле­га­ци­је и ко­ Хи­тлер по­чео да по­се­ћу­је са­стан­ке тај­ног
во­ри на пи­та­ња: нај­стра­шни­је је ка­да се ји је про­у­ча­вао де­лат­ност „Ане­нер­бе“-а, дру­штва „Гер­ма­не­нор­дер“, ње­го­ва пси­
ства­ра при­вид да ви­ше не по­сто­је ни­ка­ на­кон то­га стао на че­ло про­јек­та „Пла­ва ха је при­јем­чи­во ре­а­го­ва­ла на нео­бич­на
ква пи­та­ња. Ме­ђу­тим, ства­ри сто­је до­не­ пти­ца“, у окви­ру ко­јег су вр­ше­на ис­тра­ за­кли­ња­ња и ри­ту­ал­не об­ре­де. Кључ­не
кле дру­га­чи­је. На при­мер, ка­да чи­та­те о жи­ва­ња у обла­сти пси­хо­про­гра­ми­ра­ња фи­гу­ре тај­них дру­шта­ва су, са сво­је стра­
на­ци­стич­ком ко­смич­ком про­јек­ту „Ал­де­ и пси­хо­тро­ни­ке? За­што се у ре­фе­ра­ту не, ве­о­ма бр­зо при­ме­ти­ле фи­гу­ру ко­ја би
ба­ран“, те­шко је да се одво­ји­те од ми­сли аме­рич­ке вој­не екс­пе­ди­ци­је, да­то­ва­ном од­го­ва­ра­ла бу­ду­ћем во­ђи на­ци­је. Мре­жа
да је то обич­на фан­та­сти­ка, али ка­да ме­ђу у 1945. го­ди­ну, у пре­ам­бу­ли го­во­ри о то­ слич­них тај­них дру­шта­ва фак­тич­ки је раз­
ин­фор­ма­ци­ја­ма о том про­јек­ту на­иђ ­ е­те ме да је це­ло­куп­на де­лат­ност „Ане­нер­ ра­ди­ла ме­ха­ни­зам фа­ши­стич­ког ре­жи­ма.
на име SS штан­дар­тен­фи­ре­ра Вер­не­ра бе“-а има­ла псе­уд ­ о­на­уч­ни ка­рак­тер, док Као што је по­зна­то, Хи­тлер је „Mein
фон Бра­у­на, мо­ра­те да се за­ми­сли­те. На­ је у са­мом ре­фе­ра­ту за­бе­ле­же­но и та­кво Kampf“‘ на­пи­сао у мин­хен­ском за­тво­
и­ме, мно­го го­ди­на по­сле Дру­гог свет­ског „псе­уд­ о­на­уч­но“ до­стиг­ну­ће, као што је ру, по­сле не­у­спе­лог на­ци­стич­ког пу­ча.
ра­та, Вер­нер фон Бра­ун ни­је био би­ло ко, успе­шна бор­ба са ма­лиг­ном ће­ли­јом? У там­ни­ци је био за­јед­но са Ру­дол­фом
не­го јед­на од кључ­них фи­гу­ра у аме­рич­ Нај­зад, ка­ква је то чуд­на при­ча о про­на­ла­ Хе­сом. Та­мо их је по­се­ћи­вао про­фе­сор
ком про­јек­ту ле­та на Ме­сец. Ме­сец је, на­ же­њу ле­ше­ва ти­бе­тан­ских мо­на­ха у есе­ Ха­ус­хо­фер, је­дан од нај­у­ти­цај­ни­јих љу­
рав­но, не­у­по­ре­ди­во бли­жи, не­го пла­не­та сов­ским мун­ди­ри­ма, и то на са­мом кра­ју ди у дру­штву „Ту­ла“. Хи­тлер се до­пао
Ал­де­ба­ран, али се, као што зна­мо, лет на ра­та, у Хи­тле­ро­вим бун­ке­ри­ма? За­што је про­фе­со­ру, по­сле че­га је ру­ко­вод­ство
Ме­сец до­го­дио. „Ане­нер­бе“, упо­ре­до са ар­хи­ва­ма спе­ци­ „Ту­ле“ по­кре­ну­ло ње­го­ву по­ли­тич­ку
По­сто­је, да­кле, пи­та­ња, и њих ни­је ма­ јал­них слу­жби, ре­дов­но за­пле­њи­ва­ла до­ ка­ри­је­ру. Још док су би­ли у там­ни­ци,
ло. Ра­ди се са­мо о то­ме ко ће и ка­ко на ку­мен­та­ци­је на­уч­них ла­бо­ра­то­ри­ја и свих про­фе­сор Ха­ус­хо­фер је бу­ду­ћим во­
њих од­го­во­ри­ти. На­ве­шће­мо са­мо не­ка мо­гу­ћих тај­них дру­шта­ва и то у сва­кој од ђа­ма по­чео да др­жи не­ка та­јан­стве­на
од њих: зе­ма­ља ко­је је Вер­махт осво­јио? пре­да­ва­ња ко­ја су Хи­тле­ра и под­ста­кла
Шта је екс­пе­ди­ци­ја SS-а, ко­ја је ор­га­ни­ Исто­ри­ча­ри су ап­со­лут­но у пра­ву ка­да да се ла­ти књи­жев­но­сти.
зо­ва­на под по­кро­ви­тељ­ством окулт­не и у школ­ским уџ­бе­ни­ци­ма пред­у­сло­ве Хи­ Ов­де се по­ја­вљу­је још јед­но пи­та­ње,
ми­стич­не ор­га­ни­за­ци­је „Ане­нер­бе“ 1938. тле­ро­вог до­ла­ска на власт об­ја­шња­ва­ју ко­је би се мо­гло на­до­ве­за­ти на она, већ
г. тра­жи­ла на да­ле­ком Ти­бе­ту? И за­што те­шким со­ци­јал­но-еко­ном­ским усло­ви­ма на­ве­де­на, а то је пи­та­ње ко­је је ве­о­ма
су „есе­сов­ци­ма“ до­пу­сти­ли при­ступ та­ ка­кви су вла­да­ли у Не­мач­кој у то вре­ме, ва­жно за раз­у­ме­ва­ње оно­га што се до­

1/2010 l Двери српске l 71
га­ђа­ло у Тре­ћем рај­ху: да ли је ве­ро­ва­ им по­мог­не да бар на тре­ну­так по­ти­сну гро­бу свог древ­ног име­ња­ка). Пре­ма
ње нај­ви­ших пред­став­ни­ка SS-а у ми­ тај страх? све­до­че­њу не­ких ње­го­вих са­бо­ра­ца,
стич­но и оно­стра­но би­ло искре­но? Мо­ Свет ми­стич­них за­но­са бу­ду­ћег фи­ из­ме­ђу оста­лих и ко­ман­ди­ра бел­гиј­
гло би се од­го­во­ри­ти и са „да“, и са „не“. ре­ра био је, нај­ве­ро­ват­ни­је, убог и бо­ ске ди­ви­зи­је SS-а, де Гре­ла, у рај­ху ни­је
С јед­не стра­не, во­ђе на­ци­о­нал-со­ци­ја­ ле­стан. Ме­ђу­тим, и са­ма ње­го­ва пси­ би­ло дру­гог во­ђе ко­ји би та­ко искре­но
ли­зма из­вр­сно су раз­у­ме­ва­ле ка­ко сна­ хич­ка кон­сти­ту­ци­ја у пот­пу­но­сти је од­ и мах­ни­то жу­део за ис­ко­ре­њи­ва­њем
жне ефек­те, са ста­но­ви­шта упра­вља­ња го­ва­ра­ла оним зах­те­ви­ма ка­кве су пред хри­шћан­ства у це­лом све­ту.
љу­ди­ма, мо­гу да да­ју све те сред­њо­ве­ ње­га по­ста­вља­ли љу­ди ко­ји су га ис­та­ Ис­тра­жи­ва­чи ко­ји по­ку­ша­ва­ју да
ков­не ви­зи­је са ча­ша­ма Гра­ла, упа­ље­ кли у пр­ви план. Исто би се мо­гло ре­ћи про­на­ђу би­ло ка­кав си­стем у ми­стич­
ним ба­кља­ма и сл. Ов­де су они ис­ко­ри­ и за Хи­мле­ро­ву пси­хич­ку кон­сти­ту­ци­ ним пред­ста­ва­ма во­ђа „Тре­ћег рај­ха“,
сти­ли ком­би­на­ци­ју ти­пич­ног не­мач­ког ју. И по­ред свих сум­њи да је шеф SS-а ко­ји по­ку­ша­ва­ју да об­ја­сне огро­ман
ро­ман­ти­зма и ти­пич­ног не­мач­ког праг­ мо­гао да са­вла­да при­лич­но за­мр­ше­на број нео­бич­них за­го­нет­ки - исто­ри­ју
ма­ти­зма. С дру­ге стра­не, сва­ко­днев­ и те­шка из­ла­га­ња ма­дам Бла­ват­ске, он тај­них ре­до­ва и дру­шта­ва као што су
но прак­ти­ко­ва­ње окулт­них ри­ту­ал ­ а и је о ње­ним иде­ја­ма мо­гао да чу­је и од „Гер­ма­не­нор­дер“ или „Ту­ла“, раз­ра­ду
пот­пу­но по­гру­жа­ва­ње у ми­сти­ку те­шко сво­јих пар­тиј­ских дру­го­ва. Због то­га не ну­кле­ар­ног и пси­хо­тро­ног оруж­ја, те­
да је мо­гло да про­ђе без по­сле­ди­ца за по­сто­је ни­ка­кве сум­ње да их је рај­хсфи­ шко об­ја­шњи­ве екс­пе­ди­ци­је под окри­
њи­хо­ву соп­стве­ну пси­ху. Нај­зад, по­сто­ рер про­це­нио ка­ко до­ли­ку­је. Осим то­ љем SS-а, ка­ ква је, на при­ мер, би­ла
ји и тре­ћа ствар. То­ком свих го­ди­на док га, овај про­вин­циј­ски школ­ски учи­тељ екс­пе­ди­ци­ја на Ти­бет - до­пу­шта­ју се­би
су би­ли на вла­сти, на­ци­сти су осе­ћа­ли искре­но је се­бе сма­трао пру­ским кра­ јед­ну озбиљ­ну гре­шку. Ана­ли­зи­ра­ју­ћи
не­све­сни страх пред бу­ду­ћом ка­зном. љем Хен­ри­хом у но­вој ин­кар­на­ци­ји (на до­га­ђа­је и по­ре­де­ћи их је­дан са дру­
Да ли је ба­вље­ње ми­сти­ком мо­гло да кра­ју Дру­гог свет­ског ра­та за­ро­би­ли су гим, они по­ла­зе од то­га да су во­ђе рај­ха
га у вре­ме ка­да се Хи­млер про­би­јао ка би­ли љу­ди ко­ји су спо­зна­ли не­ку тај­ну,
да су би­ли по­све­ће­ни у не­што озбиљ­
но, да су, ма­кар и де­ли­мич­но, овла­да­ли
ти­бе­тан­ским тај­ним зна­њи­ма. Фи­ре­ри,
ме­ђу­тим, ни­су би­ли та­кви! Ова чи­ње­
ни­ца ти­че се нај­пре са­мог Хи­тле­ра, ко­
ји је, на при­мер, ис­кљу­чи­во на осно­ву
сво­је „ви­зи­је“ за­бра­нио да се на­ста­ви
рад на про­јек­ту ФАУ и то упра­во у тре­
нут­ку ка­да се успех на­зи­рао на хо­ри­
зон­ту! Ге­не­ра­ли Вер­мах­та и на­уч­ни­ци
би­ли су на иви­ци са­мо­у­би­ства ка­да су
до­зна­ли за ову „ви­зи­ју“ и за Хи­тле­ро­ву
ко­нач­ну од­лу­ку!
Би­ло би крај­ње не­за­хвал­но ако би­
смо по­ку­ша­ли да раз­ја­сни­мо ко је у
пра­ву - да ли они што тра­же тај­ни сми­
сао или они што се при­др­жа­ва­ју гру­
бог, ма­те­ри­ја­ли­стич­ког об­ја­шње­ња, јер
исти­на не при­па­да ни јед­ни­ма, ни дру­
ги­ма. Јед­но­став­но ре­че­но, бу­ду­ће во­ђе
„Тре­ће­га рај­ха“ су­сре­ле су се са ства­ри­
ма и ма­те­ри­ја­ма ко­је ни­су мо­гли да раз­
у­ме­ју, а уто­ли­ко пре ни­су би­ли у ста­њу
да њи­ма упра­вља­ју, и то за­то што им је
не­до­ста­ја­ло ко­ли­ко-то­ли­ко озбиљ­но
обра­зо­ва­ње, јер за сва­ко­га чо­ве­ка, ка­
да се за­ин­те­ре­су­је за ми­стич­но и оно­
стра­но, упра­во обра­зо­ва­ње слу­жи као
сво­је­вр­сна за­штит­на ба­ри­је­ра. Са не­
пи­сме­ним или по­лу­пи­сме­ним љу­ди­ма
„оно­стра­но“ вр­ло ла­ко зби­ја не­сла­не
ша­ле, у пот­пу­но­сти пот­чи­ња­ва­ју­ћи њи­
хо­ву свест и па­ра­ли­шу­ћи њи­хо­ву во­љу.
Не­што слич­но до­го­ди­ло се и са во­ђа­ма
рај­ха. Они су по­ста­ли сле­пи за­ро­бље­
ни­ци соп­стве­них ха­лу­ци­на­ци­ја и соп­
стве­них пред­ста­ва о све­ту ми­стич­ног
и не­по­зна­тог. На њи­хо­вом при­ме­ру
оно­стра­ни свет је ја­сно по­ка­зао да се
њи­ме не мо­же екс­пе­ри­мен­ти­са­ти без
прет­ход­не при­пре­ме. Њи­хо­ва си­ту­а­
ци­ја под­се­ћа нас на је­дан од ро­ма­на
Разни облици свастике - кукастог крста Стру­гац­ких, чи­ја је рад­ња сме­ште­на на

72 l Двери српске l Видовдан 2010. л. Г.
јед­ну да­ле­ку пла­не­ту: та­мо жи­ви дру­ без­бед­но­сти - СД, што већ и са­
штво ко­је се на­ла­зи на ра­ним сте­пе­ни­ мо по се­би мно­го го­во­ри.
ма раз­во­ја и ко­је се из­не­на­да су­о­ча­ва Да­нас је, да­кле, не­мо­гу­
са нај­но­ви­јом тех­но­ло­ги­јом. Та­мо­шњи ће од­го­во­ри­ти на пи­та­
на­род по­чи­ње да упра­вља ма­ши­на­ма и ње да ли су Ру­си или
да укљу­чу­је све по­лу­ге јед­ну за дру­гом, Аме­ри­кан­ци уну­тар
док на­сле­по не про­на­ђе ону пра­ву. „Ане­нер­бе“-а има­
Се­ти­мо се са­да на­ци­стич­ких конц- ли свог Штир­
ло­го­ра, ко­ји су би­ли не­схва­тљи­ви и по ли­ца. Ако, пак,
свом сми­слу, и по су­ро­во­сти псе­у­до­ме­ упи­та­те за­што,
ди­цин­ских екс­пе­ри­ме­на­та ко­ји су вр­ на­и­ћи ће­те на
ше­ни над љу­ди­ма. По­сто­ји ипак јед­но још јед­ну чуд­
об­ја­шње­ње: те­о­ре­ти­ча­ри из „Ане­нер­ ну за­го­нет­ку.
бе“-а, јед­не од нај­за­го­нет­ни­јих ми­стич­ Без об­зи­ра на
них ор­га­ни­за­ци­ја ко­јом је упра­вљао SS чи­ње­ни­цу да
или је она упра­вља­ла њи­ме, по­ку­ша­ва­ је ве­ли­ки број
ли су да из тај­них зна­ња ис­точ­ног ми­ опе­ра­ци­ја тај­
сти­ци­зма и европ­ских ми­сти­ка из­ву­ку них слу­жби,
не­ку прак­тич­ну при­ме­ну. Њих је, на ко­је су из­ве­
при­мер, сил­но за­ни­ма­ла тзв. „ма­ги­ја де­не то­ком
кр­ви“. У конц-ло­го­ри­ма су ле­ка­ри, пот­ Дру­гог свет­ског
чи­ње­ни SS-у и свим без­ум­ним иде­ја­ма ра­та, углав­ном
ко­је су се ра­ђа­ле у ње­го­вом окри­љу, по­знат (из­у­зи­ма­
по­ку­ша­ва­ли да ту исту „ма­ги­ју кр­ви“ ју­
ћи оне ко­ је су
ова­пло­те у прак­си. Нај­че­шће ти­ме ни­су ка­сни­је во­ди­ле ка
по­сти­за­ли ни­шта, али су има­ли огром­ну ра­ду ак­тив­не аген­ту­
ма­су „људ­ског ма­те­ри­ја­ла“ са ко­јим су ре у по­сле­рат­ном пе­
мо­гли да екс­пе­ри­мен­ти­шу без ика­квих ри­о­ду), све што се ти­че
огра­ни­че­ња. И као што се че­сто до­га­ђа „Ане­нер­бе“-а и да­ље је
у екс­пе­ри­мен­тал­ним на­у­ка­ма, не до­ла­ окру­же­но тај­ном. По­сто­ји
зи се до пр­во­бит­но по­ста­вље­ног ци­ља, све­до­чан­ство Ми­ге­ла Се­ра­на,
али за­то без­број­ни огле­ди до­ве­ду до јед­ног од те­о­ре­ти­ча­ра на­ци­о­нал- Обележје Аненербе-а
са­свим нео­че­ки­ва­них и уз­гред­них ре­ ми­сти­ци­зма и чла­на тај­ног дру­штва „Ту­
зул­та­та. Мо­жда су ал­хе­ми­ча­ри SS-а ра­ ла“, чи­је је са­стан­ке по­се­ћи­вао Хи­тлер.
ди­ли на­сле­по, и за­то се сви ре­зул­та­ти Он у јед­ној од сво­јих књи­га твр­ди да је жби, на­уч­них ла­бо­ра­то­ри­ја, ма­сон­ских
ко­је су по­сти­гли мо­гу сма­тра­ти слу­чај­ јед­на ин­фор­ма­ци­ја, ко­ју су у „Ане­нер­ тај­них дру­шта­ва и окулт­них сек­ти, и то
ним. Ов­де се, ме­ђу­тим, не ра­ди о то­ме бе“-у до­би­ли са Ти­бе­та, зна­чај­но по­кре­ у свим зе­мља­ма ко­је је на­ци­стич­ка Не­
да ли су ре­зул­та­ти до­би­је­ни слу­чај­но ну­ла рад на атом­ском оруж­ју у Рај­ху. мач­ка по­ко­ри­ла. По­не­кад су овај за­да­
или не. Реч је о то­ме да су, пре­ма не­ким Пре­ма ње­го­вом уче­њу, на­ци­стич­ки на­ так оба­вља­ле спе­ци­јал­не слу­жбе SS-а.
зна­ко­ви­ма, ре­зул­та­ти по­сто­ја­ли, али за уч­ни­ци су чак ство­ри­ли не­ке пр­во­бит­ На­ме­ће се за­кљу­чак да ар­хив „Ане­нер­
са­да још увек не зна­мо - ка­кви су они не мо­де­ле атом­ског оруж­ја и са­ве­зни­ бе“-а ни у ком слу­ча­ју ни­је те­о­рет­ско
би­ли. ци су их пред крај ра­та про­на­шли. Ми­ ис­тра­жи­ва­ње не­мач­ких ми­сти­ка, не­го
гел Се­ра­но за­ни­мљив је и по то­ме што збир нај­ра­зли­чи­ти­јих до­ку­ме­на­та, про­
Аненербе и је то­ком не­ко­ли­ко го­ди­на пред­ста­вљао на­ђе­них у мно­гим др­жа­ва­ма и ве­за­них
атомске бомбе сво­ју отаџ­би­ну, Чи­ле, у јед­ној од ко­ми­
си­ја ОУН-а за атом­ску енер­ги­ју. Осим
за ве­о­ма спе­ци­фич­не ор­га­ни­за­ци­је.
Део тог ар­хи­ва про­на­ђен је пре не­ко­
Агре­сив­ни ма­те­ри­ја­ли­сти се јед­но­ то­га, СССР и САД су до­шле до зна­чај­ног ли­ко го­ди­на у Мо­скви. То је тзв. до­ње­
став­но тру­де да не обра­ћа­ју па­жњу на де­ла тај­них ар­хи­ва „Тре­ћег рај­ха“, а он­ шле­зиј­ски ар­хив „Ане­нер­бе“-а, ко­ји је
очи­глед­не за­го­нет­ке. Ми­стик мо­же да да је од­мах за­тим, то­ком по­сле­рат­них со­вјет­ска вој­ска за­пле­ни­ла при­ли­ком
ве­ру­је, а мо­же и да не ве­ру­је. Ме­ђу­тим, го­ди­на, и у јед­ној и у дру­гој др­жа­ви до­ ју­
ри­ша на за­ мак Ал­ тан. То је, ме­ ђу­
ако би ту би­ло ре­чи са­мо о не­плод­ним шло до вре­мен­ски го­то­во па­ра­лел­них тим, са­мо ма­ли део це­ло­куп­ног ар­хи­ва
спи­ри­ти­стич­ким се­ан­са­ма ег­зал­ти­ра­ про­бо­ја у сфе­ру ра­кет­ног на­о­ру­жа­ња, „Ане­нер­бе“-а и не­ки вој­ни исто­ри­ча­ри
них же­на, те­шко да би аме­рич­ка и со­ ства­ра­ња атом­ског, ну­кле­ар­ног оруж­ прет­по­ста­вља­ју да је мно­го то­га па­ло у
вјет­ска оба­ве­штај­на слу­жба тро­ши­ле ја и ко­смич­ких ис­тра­жи­ва­ња. Нај­зад, ру­ке Аме­ри­кан­ци­ма.
огром­не сна­ге и ри­зи­ко­ва­ле сво­је аген­ не­по­сред­но по­сле ра­та обе су­пер­си­ Онај део ар­хи­ва ко­ји је до­спео до
те ка­ко би об­ја­сни­ле шта се на тим се­ ле су ак­тив­но вр­ши­ле ис­тра­жи­ва­ња у нас у Ру­си­ји још увек ни­ко ни­је про­уч ­ а­
ан­са­ма до­га­ђа. Пре­ма се­ћа­њи­ма јед­ног сфе­ри пси­хо­тро­ног оруж­ја. Оту­да сле­ вао, а не по­сто­ји чак ни де­та­љан опис
ве­те­ра­на со­вјет­ске вој­не оба­ве­штај­не ди да су ко­мен­та­ри, пре­ма ко­ји­ма у ар­ до­ку­мен­та­ци­је. И са­ма реч „Ане­нер­бе“
слу­жбе, ње­но ру­ко­вод­ство се сил­но хи­ви­ма „Ане­нер­бе“-а ни­је про­на­ђе­но да­нас је ма­ло ко­ме по­зна­та. Ме­ђу­тим,
ин­те­ре­со­ва­ло за би­ло ка­кав при­ступ у ни­шта озбиљ­но, јед­но­став­но нео­др­ зло­коб­ни џин ко­јег су из бо­це осло­бо­
„Ане­нер­бе“. При­ступ „Ане­нер­бе“-у био жи­ви. Већ смо по­ме­ну­ли да је је­дан од ди­ли цр­ни ма­го­ви SS-а и „Ане­нер­бе“-а
је, ме­ђу­тим, крај­ње сло­жен опе­ра­тив­ за­да­та­ка ове ор­га­ни­за­ци­је, ко­ју је пред ни­је про­пао за­јед­но са Тре­ћим рај­хом,
ни за­да­так Сви љу­ди у тој ор­га­ни­за­ци­ји њу по­ста­вио њен пред­сед­ник, Хајн­рих не­го је остао на на­шој пла­не­ти.  z
и њи­хов кон­такт са спо­ља­шњим све­том Хи­млер, би­ло и при­ку­пља­ње свих ар­ Пре­ве­ла Ан­то­ни­на Пан­те­лић
би­ли су под стал­ном кон­тро­лом слу­жбе хи­ва на­ци­о­нал­них спе­ци­јал­них слу­ Извор: www.deodar.ru

1/2010 l Двери српске l 73
Окултна
историја
нацизма
По­чет­ком три­де­се­тих го­ди­на СС ­
већ пре­рас­та у струк­ту­ру, фор­ми­ра­ну по
прин­ци­пу сред­ње­ве­ков­них ре­до­ва. ­
То је би­ла ан­ти­хри­шћан­ска ­
ор­га­ни­за­ци­ја. Пра­зни­ци су у њој ­
озна­ча­ва­ни по рун­ском зо­ди­јач­ком кру­гу.
Глав­ним пра­зни­ком су сма­тра­ли дан лет­ње
рав­но­дне­ви­це. Основ­ни ри­ту­ал је био
по­кло­ње­ње ва­три.

П ре по­ла ве­ка у Нир­нбер­гу је одр­жа­но
су­ђе­ње. На по­ли­тич­ком пла­ну су­ди­ло
се фа­ши­зму, а на при­род­ном и етич­ком
- ан­ти­ху­ма­но­сти и чо­ве­ко­мр­зи­ла­штву.
Ме­ђу­тим су­ди­је - ху­ма­ни­сти из де­мо­
ини­ци­ја­ци­је. Ме­ђу­тим, у спи­ску гла­ве­ши­
на штан­дар­тен­фи­рер сто­ји на скром­ном
1082 ме­сту.
Чуд­но: Нир­нбер­шки три­бу­нал осу­дио је
ње­га, обич­ног пу­ков­ни­ка, на смрт­ну ка­зну,
са­вре­ме­них, нео­бич­но ути­цај­них, тај­них
струк­ту­ра. „Они ко­ји су зна­ли, чу­ва­ли су
тај­ну ћу­та­њем. Ли­де­ри тај­них дру­шта­ва,
по­ве­за­них са осми­шља­ва­њем свет­ске по­
ли­ти­ке, схва­та­ли су: ни­шта не­ће до­би­ти
крат­ских зе­ма­ља За­па­да и ко­му­ни­стич­ког на­по­ре­до са елит­ним пред­став­ни­ци­ма од раз­об­ли­че­ња са­тан­ске при­ро­де на­ци­
СССР-а - по­ста­ра­ли су се да ћу­те о оном Рај­ха. Мо­жда ње­гов чин ни­је од­ре­ђи­вао стич­ке пар­ти­је“.
глав­ном. О нај­ва­жни­јем раз­ло­гу до­го­ђе­не ње­гов пра­ви по­ло­жај? И шта зна­чи та чуд­ Па до­бро, про­бај­мо да за­ви­ри­мо иза
ка­та­стро­фе. О устан­ку нео­па­ган­ства. на реч „Ане­нер­бе“? пре­вар­љи­ве за­ве­се ба­нал­не исто­ри­о­гра­
Овај пуч ста­ро­за­вет­них бо­го­ва мо­гао Фран­цу­ски ис­тра­жи­ва­чи Жак Бер­жи­је и фи­је. По­ку­шај­мо да про­ник­не­мо у сфе­ру
је би­ти упра­вљен са­мо про­тив Хри­шћан­ Луј Па­уе­ лс, у књи­зи „Ју­тро ма­ги­ча­ра“ под­ чи­је по­сто­ја­ње ра­ци­о­на­ли­стич­ки ум са­
ства. Та­кав је гло­бал­ни су­дар у по­след­ње се­ћа­ју на још јед­ну нео­бич­ну по­дроб­ност. вре­ме­них на­уч­ни­ка иг­но­ри­ше. Мо­жда ће­
две хи­ља­де го­ди­на. И по­тај­ни на­бој још Пред смрт­ну ка­зну, Вол­фрам Зи­верс је из­ мо упра­во та­ко до­би­ти од­го­во­ре на из­ве­
увек не по­пу­шта. вр­шио не­ка­кав та­јан­ствен ри­ту­ал. Стра­жа­ сна пи­та­ња, ак­ту­ел­на и да­нас.
ри ни­шта ни­су мо­гли да схва­те у чуд­ним На ко­ји на­чин је Хи­тлер умео да за­ча­ра
Нир­нбер­шки про­цес по­кре­ти­ма те­ла и не­ра­зу­мљи­вим ре­чи­ма ми­ли­о­не сво­јих су­гра­ђа­на?
есе­сов­ца. Ка­ко је са За­па­да на Ис­ток би­ла упе­ре­на
Нир­нберг. Осми ав­густ 1946. го­ди­не. Они су ли­чи­ли на за­кле­тве. Али, ко­ме су чу­до­ви­шна моћ Вер­мах­та?
Ту­жи­лац: „Ви сте бив­ши штан­дар­тен­фи­ обра­ће­ни ти ге­сто­ви и зву­ци? Ко је по­бе­дио у свет­ском ра­ту?
рер СС-а Вол­фрам Зи­верс, ру­ко­во­ди­лац У нео­бич­ним рад­ња­ма је уче­ство­вао и
Ане­нер­бе-а?“ за­го­нет­ни Хил­шер. Па­ра­докс: он је у со­бу Сва­сти­ка у са­мо­ста­ну
Оп­ту­же­ни: „Да!“ осу­ђе­ни­ка пу­штен као по­се­ти­лац. А сам је,
Пре­трес је по­све­ћен екс­пе­ри­мен­ти­ма иако је­дан од осни­ва­ча „Ане­нер­беа“ - из­ Ин­фор­ма­ци­ја из ме­ђу­на­род­не асо­ци­ја­
СС-а над за­тво­ре­ни­ци­ма кон­цен­тра­ци­ бе­гао смрт­ну ка­зну. ци­је „Po­li­ti­ca her­me­ti­ca“.
о­них ло­го­ра. Зи­верс по­ри­че сво­ју уме­ Го­ди­не 1989. у Њу­јор­ку је об­ја­вље­на ...У аустриј­ском гра­ди­ћу Лам­бах по­сто­јао
ша­ност. Он го­во­ри о Ша