1

Urednik

Zoran Hamovi

Likovni urednik
Dragana Atanasovi

Naslov originala

LADIES NIGHT AT FINBARS HOTEL Edited by Dermot Bolger

This selection and the concept of Finbars Hotel are copyright Dermot Bolger and all stories are
copyright their respective authors: Maeve Binchy, Clare Boylan, Emma Donoghue, Anne Haverty, Eilis
Ni Dhuibhne, Kate ORiordan, Dierdre Purcell. It is the desire of the writers not to disclose authorship of
individual stories within the book.
ensko vee u
hotelu Finbar
Osmislio i priredio
Dermot Bolger

Izdanje na srpskom jeziku priredila

Ivana uri-Paunovi

2004

CLIO
 Miv Bini
Kler Bojlan
Ema Donohju
En Haverti
Eilis Ni Duibni
Kejt ORiordan
Dirdri Pursel

Svako poglavlje i u ovoj knjizi napisala je (odnosno, prevela) druga

spisateljica (prevodilac). Njihova imena ovde su navedena po
abecednom redosledu a ne po redosledu poglavlja. Na itaocima je da
utvrde autorstvo svakog poglavlja.

Zorica ergovi-Joksimovi
Ivana uri-Paunovi
Nataa Karanfilovi
Maja Markovi
Marijana Novakov-Popovi
Olga Pani
Mirna Radin-Sabado
 Osetljive teme

Sarine oi bile su neprijatno suve. Posle dugih putovanja avionom

uvek se oseala deset godina starijom. Zurila je iza pune plavokose
recepcionerke u hotelu Finbar. Dvadeset do jedan, pokazivao je zidni
sat s desne strane. Od jedan oduzme osam i dobije minus sedam.
Ma, ne, hajde jo jednom. Trinaest minus osam daje pet. Dakle, u
Sijetlu je sada dvadeset do pet. Ujutru ili uvee? Sreda ili etvrtak?
Sklopila je oi i rekla sebi da se smiri. Dan ovamo ili onamo ne
znai nita. Molim te da ne znai nita.
Gospoica Lord? Recepcionerka, Holananka ili Dankinja,
pruala joj je klju sobe 101.
Sara ga je uzela i pokuala da se nasmei. Sada je shvatila da su iza
recepcije etiri razliita sata. Onaj koji je ona gledala pokazivao je
njujorko, a ne dablinsko vreme. Prema tome, ovde je petnaest do est,
mada je njen unutranji asovnik govorio da je...
Ama, dosta.
S torbom u ruci, teturajui po mermernom podu, uputila se ka
liftovima.
Deset minuta kasnije mladi pomonik portira u uniformi sa
edvardijanskim prugama doneo joj je dupli espreso. im je omirisala
kafu osetila se bolje. ak je pomalo i flertovala sa mladiem. Samo
onako Ba ste brzi. i lagano podigla obrve, tek da se razbudi.
Odgovorio joj je prilino veselo. Dobro e doi i najmanju koliina
hormona. Iako ovom mladiu trideset osam godina verovatno deluje
kao devedeset.
Srce joj je tuklo dok je kofein pristizao na pravo mesto. Odvukla je
stolicu do prozora; suneva svetlost je najbolji lek protiv umora posle
dugog leta. Dodue, u Irskoj ba i nema sunca, ali je popodne bar
vedro. Pogled joj je poivao na blistavoj traci reke dok je ispijala

6
espreso. Nekada u Dablinu nisi mogao dobiti ak ni filter-kafu. Ovaj
grad se ba modernizovao. Sada verovatno moe da dobije sve to
poeli, samo ako ima da plati. Prenula se na tu pomisao, suvie ju je
podsetila na kuu.
Uvezana u utirkani bademantil, izvila je stopala na bledocrveno-
crnom tepihu, i razmiljala o haljini koju je prostrla na krevet. Znala je
da je smeno, ali nije mogla da odlui ta da obue. Bila je to bez
sumnje znaajna no, ali ovakva situacija nije navedena u knjizi o
lepom ponaanju koju joj je majka poklonila za osamnaesti roendan.
(Sara ju je i dalje drala na polici sa kuvarskim prirunicima u Sijetlu;
gosti su smatrali da je to jako smeno.) Veeras mora obui neto
udobno, ali neto u emu ima makar mrvica glamura, da bi se dobro
oseala. Kod kue joj se inilo da e ova krem lanena haljina bez
rukava biti izvrsna, ali sada je imala dvadesetak nabora, ba kao i
njeno lice.
Sara je dola u iskuenje da ostane u kunom ogrtau, ali tako bi
moda uplaila Padriga. Da ga bar malo bolje poznaje. Zato nije malo
vie obraala panju na njega na svim onim boinim sedeljkama?
Sigurno postoji neko poglavlje i o tome u njenom priruniku o
bontonu. Potrudi se da porazgovara sa svakim u prostoriji. Prole godine
je itava kompanija imala obuku u stvaranju mree saradnika, koja se
svodila na istu stvar, ali sa neskrivenim motivima. Proui ljude. Nikada
ne zna kada e ti neko biti od koristi.
Da li ona koristi Padriga? Da li se sve svodi na to?
Dosta je bilo glupih moralistikih briga, Sara je podsetila samu
sebe. Ovo je jedini nain da doe do onoga to eli, to joj je potrebno.
to zasluuje, ba kao i svaka druga ena.
Ova haljina ne dolazi u obzir, u njoj bi izgledala kao naprsla
porcelanska oljica. Ponovo je obukla ljubiasti komplet u kom je
putovala. Ponovo je to ona. Sedei prekrtenih nogu na krevetu, ekala
je da joj se umire otkucaji srca. est i dvadeset. U redu, Padrig kasni
samo pet minuta. Jedino to je elela bilo je da legne, ali bilo bi
pogubno da zaspi.
Trebalo je da ita onaj izvetaj o interpersonalnoj saradnji u
preduzeu, ali u ovakvom stanju ne bi mogla da se koncentrie.
Dohvatila je daljinski upravlja i poela da menja kanale. Reklame su

7
ista umetnost u poreenju sa onima u Americi. Zadrala se na kanalu
na kom se prikazivala neka sumanuta kontakt-emisija koju je vodio
kompjuter. Da li ta deca govore irski? Ba neobino.
Molim te da ne zakasni mnogo.
Grozno kako ti Irci uvek kasne.

Padrig je s olakanjem shvatio da se hotel Finbar nalazi daleko na

obali reke, preko puta stanice Hjuston, gde verovatno nee nabasati ni
na koga poznatog. Nakratko se zaustavio pred hotelom, zurei u
bletave balkone. Prisetio se kako je tu nekada bila samo oronula
fasada, pre nego to su ga otkupili slavni rok muziar i njegova ena.
Koliko li samo kota no u jednoj od tih ukusno ureenih soba? Kakva
teta to svi ti japiji imaju pogled na Lifi.
Prvo to je primetio kada su se vrata razmakla bile su bele sofe,
nanizane kao red zuba. Besmisleno, za mesec dana bie crne. Padrig se
iskezio, ne bi li opustio vilicu. Greg iz Odeljenja za reklamu imao je
teoriju o tome da sav bol potie od zadnjih zuba.
Padrig je bio jedan od onih ljudi to uvek nose burmu i nije mu
palo na pamet da je skine. Meutim, dok je stajao kraj recepcije i pitao
recepcionerku da li je stigla gospoica Lord, uinilo mu se da je
primetio da joj pogled skree ka njegovoj ruci. Umalo nije podlegao
besmislenom nagonu da je sakrije iza lea. Ipak, samo se maio za
okovratnik prugastog dempera, koji je obukao posle posla, a u kom je
liio na ribara iz Bretanje.
Recepcionerka je drala telefonsku slualicu prislonjenu uz uho.
Po govoru se moglo zakljuiti da je strankinja, ali nije mogao da odredi
odakle je. ta li je zadralo Saru? U emu bi mogao biti problem?
Sirota ena, pomislio je dvadeseti put. Da mora da pribegne ovako
neemu.
Padrig?
Prenuo se. Osetio je kako mu se itava kima naglo uspravlja u
ravnu liniju. Zatim se okrenuo. Mojra, kako si? Izgleda fantastino!
Nisam te video, ini mi se, jo od bakine sahrane. Zar mi ne ree neko
da si u Engleskoj? Rei su mu izletele iz usta poput mrvica.

8
 Roaka ga je ovla poljubila u obraz, u evropskom stilu. Tek je
mesec dana kako sam se vratila.
Nosila je znaku na kojoj je pisalo Mojra Dermot, upravnica
recepcije. Upro je prstom u znaku. Odlino ti ide. Ako nastavi da
pria, nee uspeti da ga pita ta on tu trai.
Ma, tek je poetak, odgovorila je. Zatim je tiho promrmljala: Da
ti pravo kaem, saterali su me u oak kad ih je ostavio prvi upravnik.
Nisam ni znala u ta se uputam.
Obrve su mu poskoile. U svakom sluaju, izgleda fantastino!
primetio je, okreui se i odmahujui ka snenobelim sofama, arenim
slikama, nizovima siunih lampi koje su visile nalik bodeima.
Okrenuo se leima recepciji, a recepcionerka je konano dobila Saru.
Pa, kako je Karmel? upitala je Mojra. I deaci?
Padrig se ba spremao da iznese detaljni izvetaj o svom
potovanja dostojnom porodinom ivotu, kada se recepcionerka
nagnula preko stola. Izvinite, gospodine Dermot. Ako biste bili
ljubazni da krenete, soba 101. I molim vas, recite gospoici Lord da
ampanjac stie.
Uputio je Mojri usiljeni smeak. Karmelina prijateljica.
Njeno lice se naglo skamenilo. Imalo je drzak izraz ba kao kada
su se kao deca igrali pantomime za Boi i kada ga je uvek terala da
glumi vola.
Padrig joj je veselo zamahao prstima u znak pozdrava. Vidimo
se, rekao je dok je odlazio.
Idui ka liftu, letimino je pogledao u Irski bar, koji je izgledao
sasvim nalik onome na koji su on i Karmel nabasali u Atini. Kad, na
jednoj od barskih stolica uuren sedi onaj gad Nil Nolan, uteriva
dugova koji je pokuao da glumi grubijana sa Karmelinim bratom.
Smanjio se posle dve godine. Da li je itav ovaj hotel prepun ljudi koje
Padrig ne eli da sretne?
Navalio je da pritiska dugme lifta kada je primetio da Nil Nolan
izlazi iz bara, a onda je rukom pokrio svoje zaareno lice. Ono to je
rekao roaci bila je suta istina, Sara je zbilja Karmelina prijateljica.
Meutim, pod ovakvim okolnostima, to je bilo neto najgore to je
mogao da kae. Rodbina sa oeve strane bila je poznata po tome to
samo ogovara. Ponovo je Padrig Dermot sam sebi iskopao jamu

9
sopstvenom jeziinom.
Sara je stajala na vratima sobe 101, a srce joj je tuklo kao sat. Kada
ga je videla kako se pribliava dugim hodnikom, osetila je nalet
neega to je liilo na ljubav. ao! uzviknula je, preglasno.
ao!
Poljubili su se, kao na koktelu. Padrigov obraz bio je pomalo
neizbrijan.
Ui, ama upadaj! Znala je da zvui izvetaeno irski, preterivala
je. Nije elela da je on smatra nekakvom ledenom kraljicom s one
strane Atlantika, koja je zaboravila kako je to putovati autobusom.
Hvala bogu to ima fotelja, pa ne moraju da sede na krevetu.
Padrig se malo povio oduprevi se akama o kolena, kao da je
spreman na akciju. Pokuala je da se seti da li su ikada ranije bili sami
u sobi.
Kako si putovala?
Ma, zna. Sara je zevnula i slegnula ramenima, a onda shvatila
da verovatno ne zna. Kako ide posao u poslednje vreme? upitala je.
Nije loe, odgovorio je, nimalo loe. Primetila je kako su mu
se ramena malo opustila u satenskoj fotelji. irimo delatnost.
Mnotvo novih mogunosti.
Svakako, ohrabrivala ga je.
A ti?
Pa, dobila sam ono unapreenje. Na to se pomalo pokajniki
nasmeila. Naravno da on nema pojma na koje unapreenje misli.
Ma, ajde!
Da li je osetila blagu ironiju? Sigurno ne. A deaci? upitala je.
Odlino su, odgovorio je. Oen je ove godine krenuo u peti
razred.
Sara je oduevljeno klimnula glavom. Donela sam im neke
sitnice... Glas joj se polako utiavao dok je glavom pokazivala na
hrpu poklona na ormariu. Poslednje to je elela bilo je da glumi
bogatu Amerikanku koja sebi kupuje dobrodolicu.
O, divna si. Padrig je izvirio iz fotelje da vidi poklone.
Potom je na momenat zavladala tiina.
Da li uopte via Ejmona u poslednje vreme? Ton mu je bio
napadno leeran.

10
 Ba i ne, odgovorila je Sara. On je u Bostonu.
Hmm. Pomislio sam...
Boston je udaljen od Sijetla skoro koliko od Dablina.
Tako kau.
Padrig je oigledno zaalio to je izrekao Ejmonovo ime. Nije
delovalo da je pogoena, zar ne? Ako je i bila, nije nameravala to da
pokae. Prosto je u vazduhu vladala napetost. Padrig je samo sedeo,
razgledajui nametaj. Odjednom, hvala bogu i svim svecima, neko
pokuca na vrata.
Momak u prugastoj uniformi doneo je ampanjac na
posluavniku. Da li mu se to na licu pojavio zloban smeak? Sari je
prvi put prolo kroz glavu kako to moe izgledati nekome ko nije
upoznat sa okolnostima. Promekoljila se, ali sasvim malo. Za tih
dvadeset godina koliko nije ivela u Irskoj nauila je da ni pet para ne
daje na to ta bilo ko misli.
Pet minuta kasnije, Padrigove ruke i dalje su se muile sa icom
oko epa. Sara je u jednom trenutku oajanja pomislila da e morati
opet da zovu recepciju i trae da momak ponovo doe.
Odlino! rekla je kada se uo prasak, veoma glasan u tiini sobe.
Pena je kapala na sto. Uh, ba je nered!
U tom trenutku shvatila je da zvui kao ona bolniarka iz filmova
Keri oni, i iz grla joj se prolomi smeh, dubok i neobuzdan.
Padrig ju je pogledao irom otvorenih oiju, a onda je i sam poeo
da se smeje. Lice mu se zajapurilo. Napunio je obe ae do vrha.
Tako mi svega, nisam htela..., poela je.
Znam da nisi.
Samo sam...
Svakako, rekao je ispivi pola ae i briui oko.
Sara se malo bolje oseala poto su tako probili led. Ponudila ga je
jo jednim piem.
Radije ne bih, rekao je Padrig, sada veoma poslovnim tonom.
Zna kako je ekspir rekao.
Pokuala je da se seti iega to je ekspir govorio.
Pie, objasnio joj je, ini mukarca, a potom ga kvari... izaziva
udnju ali onemoguuje delanje.
Zbilja?

11
 Padrig e na to, To je jedini citat koji pamtim.
Sara je klimnula glavom. Bila je uverena da ekspir nikada nije
rekao nita slino; to je vie liilo na komiare Morkama i Vajza. Bio je
njen red da preuzme tok razgovora. Sluaj, poela je tonom kojim je
govorila na sastancima. Da li uobraava, ili se Padrig zbilja uspravio u
fotelji? Sluaj, pokuala je ponovo, ublaivi ton, da li si siguran da
se slae s ovim?
Apsolutno, odgovorio je Padrig.
Ali, zaista, samo reci. Dozvolila je da se pauza odui. To je
velika usluga.
Ne brini.
Tako tipino za glupe Irce, da ne umeju da vode nikakav prisniji razgovor
od onoga kad kupuju novine. Sara je snano pritisla vrhove prstiju i
pokuala jo jednom. Glas joj je podrhtavao. Nadam se da shvata da
ne bih bila ovde da postoji neki drugi nain.
Znam, naravno.
Ne mogu ti rei koliko u ti biti zahvalna... mislim, koliko sam ti
ve zahvalna, nastavila je da zamuckuje. Samo, ini mi se da te je
Karmel na ovo nagovorila?
Ni sluajno, odgovorio je, previe zduno. Veoma mi je drago
to mogu da budem od koristi.
Prenula se na ovu re.
No, dobro. Padrig je ustao i poravnao rukave koulje koju je
nosio ispod tog smenog prugastog dempera. Pa, valjda treba da
preem na posao. Iz depa jakne izvadio je praznu teglicu na kojoj je
pisalo: Hajncova kaica za bebe argarepa i graak.
Sara je uprla pogled u nju. Ba odgovara. Grlo joj se osuilo.
Pogledao je pocepanu nalepnicu. Vidi, molim te! Dograbio sam
prvu istu teglu koju sam naao, a da nije prevelika, dodao je, pomalo
smueno.
Saaljenje ju je preplavilo poput bujice. Savrena je.
Stajali su kao da oekuju da se umea prst boji. Potom je Sara
lagano krenula ka kupatilu. A da ja priekam...
Nikako, rekao je pretiui je. Samo ti ostani i malo dremni.
ula je kako se klju okree u vratima kupatila.
Da dremne? Da li je zbilja mislio da bi mogla da zaspi sada kad se

12
moda nalazi na ivotnoj prekretnici?

Padrig je znao da se ponaa paranoino, ali zlu ne trebalo. Sara bi

mogla da smisli neka nova uputstva i upadne u tom zastraujuem
sakou sa picastim reverima. Uostalom, nikada nije umeo da se opusti
u kupatilu dok se ne zakljua.
Teglica je izgledala bezazleno, tu pored malenog sapuna s
mirisom zove. Pokuao je da sedi na ivici kade, ali bila je suvie niska.
Strahovao je da bi mogao da se prevrne i povredi kimu. Poslovni ovek
iz Dablina pronaen kako ini bludne radnje u ekskluzivnom hotelu. Moda
to prilii nekome poput Dorda Majkla, ali nije uputno za karijeru
direktora nieg ranga. Osim toga, roaka Mojra mu nikada ne bi
oprostila takav publicitet.
Pokuao je na olji spustio je poklopac da ne bi bilo toliko
odvratno, ve vie nalik stolici. Nagnuo se unazad, ali mu se neka
ruka zarila meu lopatice i voda je zapljutala kao Nijagarini
vodopadi. Stajao je dok zvuk nije zamro. Sara sigurno misli da gubi
vreme. Sara sigurno misli da je potpuni kreten, ali on je i inae uvek
sumnjao da ona tako misli.
Pa, to ba i nisu stvari o kojima treba da razmilja, zar ne? Treba
da misli o neemu to oputa, o neemu toplom, izazovnom. Plae i
kamin i lealjke i... ne, ne bebe. Da li e liiti na njega, prvi put se
zapitao, ovo hipotetiko dete?
Do tada nije sebi doputao da razmilja toliko unapred. Cele
nedelje bio je reen da to uini, uistinu, kao uslugu Karmel, premda je
Karmel mislila da to ini za njenu najbolju prijateljicu. Bio je prilino
polaskan kada ga je zamolila, posebno zato to je u pitanju neko tako
moan kao Sara Lord. Nije mogao da smisli nijedan razlog da odbije.
To nije neto uobiajeno i nije nameravao da o tome pria majci, ali
zaista, zato da ne uini? Kao to Karmel ree pre neko vee, Ne
moe rei da ti nedostaje materijala, duo.
Ipak, radije ne bi razmiljao o dalekosenim posledicama. Pomisao
na to da e njegovo kratkotrajno zadovoljstvo neposredno
prouzrokovati nastanak deteta i dalje je Padrigu bila zastraujua, i

13
pored toga to je imao tri sina i voleo ih toliko da ga je od toga stezalo
u grudima. Jo je pamtio dan u treem razredu kada im je svetenik
crtao emu na tabli. Spermatozoid, usamljeni jaha, i jaje spremno da
ga proguta. On u to nije mogao sasvim da veruje. Zvualo mu je kao
neka od onih pria koje odrasli izmisle da se ne bi zamarali
objanjavajui sloenu istinu.
Padrig se uspravio, sedei na glatkoj olji. Uzeo je deset udaha za
itavo telo. Jedino toga se seao sa kursa za oslobaanje stresa, koji
im je kompanija plaala prole godine. Dve stotine funti po osobi, a
kancelarija je i dalje prepuna arki i hladne kafe.
Otkopao je pantalone da se zagreje za posao. Nita se ne deava.
Na Zapadu ba nita novo. Uostalom, Sara nije mogla oekivati uslugu
kao u Mekdonaldsu, zar ne? Gotovo za pet minuta ili vam vraamo novac.
Ona i ne plaa, prisetio se Padrig. On joj ini ogromnu uslugu. Bar
pokuava.
Ponovo je zakopao pantalone; ne voli kad ima oseaj da ga neko
posmatra. Kad bi samo uspeo da se opusti, problem bi bio reen.
Nikada nije bilo problema. Obino nikad. Skoro nikad. Nita ee
nego kod drugih. A Karmel je bila toliko veta...
Nee misliti na Karmel. Suvie je nastrano. Ona mu je ena, a on,
eto, sedi tu na veoma skupoj ve-ce olji, spreman da njenoj najboljoj
prijateljici preda teglu svog semena. Na samu nastranost ove misli
osetio je iskricu ivota. Odlino, odlino, samo tako, ovee. Sad e da ga
baci, rekao je sebi pohotno, u novom novcijatom, prvoklasno ureenom
hotelu Finbar. Ovo je prava postmoderna. Ova ena je preletela pola sveta
zbog Svetog grala s tvojim sadrajem. Zamisli ta bi papa na to rekao!
Ovo poslednje prevrilo je Padrigovu meru. Osetio je kako mu je
splasnulo samopouzdanje na pomisao kako papa Jovan Pavle II viri
kroz prozor kupatila.
Bezobrazno, misli na neto stvarno bezobrazno. Odjednom nije mogao
da smisli nita bezobrazno. O emu li je razmiljao kad mu je bilo
sedamnaest? Sada su ga od toga, inilo mu se, razdvajali vekovi.
Znao je da je trebalo da doe opremljen. Pre sat vremena stajao je s
Penthausom pod mikom kraj Izonove tezge sa novinama, gde je
prodavaica izgledala kao da ima dvanaest godina, tako da je izgubio
hrabrost i pruio joj Ajri indipendent. Ba bi mu Ajri indipendent

14
posluio u ovom odsudnom asu. Ve ga je pregledao, a najizazovnija
u njemu bila je slika Meri Robinson kako potpisuje peticiju.
Ovo je besmisleno. Nisi ti neki neandertalac. Roen si 1961.
Naravno da mu ne treba nekakva retuirana ua da ga napali?
Naravno da moe da se pouzda u svoju matu?

Vrata su se iznenada otvorila. Sara, koja je okrenula fotelju ka

prozoru da ne bi izgledalo kao da vreba poput grabljivice, iroko se
nasmejala okrenuvi se preko ramena. Ba si brz!
Odmah je prekorela sebe to je prebrzo progovorila, jer je Padrig
zavrteo glavom kao da mu je zapueno uho. U stvari, promrmljao
je, idem samo da protegnem noge. Odmah se vraam.
Svakako, svakako, samo polako.
Noge? Sara je sedela u praznoj sobi pitajui se kakve veze imaju
noge bilo sa im. Dotok krvi u karlini predeo? Ili je to eufemizam za
napad panike? Zavirila je u kupatilo. Teglica je i dalje bila na lavabou,
suva kao barut.
Posle pet minuta, prolo joj je kroz glavu da je moda otrao kui
kod Karmel.
Tek posle osmog zvona njena prijateljica je podigla sluahcu.
Saro, duo! U kojoj si zemlji?
U ovoj.
Je li moja gora polovina s tobom?
Pa, bio je. Izaao je.
Izaao kuda?
Sklupana na mekom prekrivau, Sara je izula cipele. Ne znam.
uj, ako se pojavi kod kue...
Padrig ti ne bi to uinio.
Nastupila je kratka pauza. U pozadini se ula muzika neke
sapunice na televiziji, a jedan od deaka je neto zapevao, neprekidno
ponavljajui jedno isto. Sluaj, Karmel, kako ti je izgledao jutros?
Prijateljica se kratko nasmejala. Kao i uvek.
Mislim, da li je bio nervozan? Hou da kaem, ja sam nervozna, a
to mu samo die pritisak.

15
 Moda malo, rekla je Karmel razmiljajui. Pa, koliko mu se
podigao?
Koja se prva zacerekala? Danas je samo jedan dugi dan pun
dvosmislica, rekla je na kraju Sara. Koliko dug?
Dovoljno dug!
Zatim su se ponovo uozbiljile. Da li si ga ti na ovo prisilila,
Karmel, iskreno mi reci?
Da li sam ja ena koja nekog prisiljava?
Nije bilo vreme za ovakvu raspravu. Samo hou da kaem da mi
je jasno da eli da pomogne.
Oboje elimo. I ja i Padrig.
Ali pre svega ti. Ti si sa mnom prolazila kroz sve ovo i zna kako
je ilo, na klinici... A, tako mi svega, ne bih to traila da sam imala ikog
drugog. Sara je najednom bila na ivici plaa. Uutala je i pokuala da
proisti grlo.
Naravno. Posle nekog vremena Karmel je nastavila
profesionalnijim tonom. Kakav ti je sekret?
Gust kao med.
Odlino. Uspee, zna?
Hoe li? Sara je bila svesna da zvui kao dete. Hoe.
Najednom nije mogla da poveruje ta je isplanirala. Drugo bi bilo
da se jednog dana prosto probudi trudna i smogne hrabrosti da istraje,
ali da to uini namerno... Iz hladnokrvnih i sebinih razloga, kao to je
obino pisalo po tabloidima. U neverovatnoj nadi, kako je Sara to
shvatala. Uplaena i ustreptala.
Sigurna si da ne moe da svrati ni nakratko?
Zbilja ne mogu. Imam sastanak u Briselu sutra ujutru pre nego
to krenem nazad u Ameriku.
Onda dobro. Drugi put.
Padrig se naslonio na sto glavnog portira. to je vie nalikovao
propovedaonici. Govorio je nerazgovetno, kao na ispovesti.
Naa biblioteka na treem spratu ima sve novine, kao i vei broj
dela savremene irske knjievnosti, gospodine, promrmljao je blago
pogureni portir, kao da ita scenario.
Ne, asopisi, izgovorio je Padrig znaajno. Imamo Prajvat aj,
Magil, Tajm...

16
 Ne takvi asopisi. Padrigove rei zvuale su odluno. Muki
asopisi.
Starac ga je pogledao ispod oka. Mislim da moda imaju neki o
automobilima...
Ama, zaboga, rekao je Padrig sasvim tiho.
Zatim, tik uz njega, stajala je ena koja mu je najmanje bila
potrebna u tom trenutku. Je li sve u redu, Padrig?
Mojra. Pogledao ju je izbezumljeno. Sada je ve pokuavala da
ga uhvati u zamku. Da li ga je pratila po itavom hotelu da ustanovi u
kakvom su mu stanju pantalone? A on, eto, ak nije postigao ni glupu
erekciju, to je pokuavao poslednjih petnaest minuta. Ona bi to
verovatno fotografisala za svoju arhivu.
Ovaj gospodin..., poeo je portir svojim slabanim glasom.
U stvari, nita mi ne treba, Padrig se udaljio bez rei.
Neka i misle da sam nepristojan. Mojra je svakako zakljuila da on
vara Karmel sa njenom najboljom prijateljicom. Meutim, istina je da
on to ne bi uradio nikada, nikada, nikada. Nije on taj tip. Ima on svojih
mana, priznao je Padrig dok je pritiskao dugme lifta, ali ne to. On je
sasvim obian ovek koji voli svoju porodicu. Nije on od onih koji
eksperimentiu, nikad ak nije nosio koulju u boji.
ta onda, koju vraju mater, traim ovde?
Nije imao klju sobe 101; morao je da pokuca. Sara mu je otvorila,
sve vreme razgovarajui beinim telefonom. Osmeh nije uspeno
prikrivao da je iznervirana. Krem, rekla je na telefon. Krem boje, od
lana. Ali nije dobro podnela put. Podigavi paleve u znak pozdrava,
zaputio se u kupatilo.
Sad je ba skroz naskroz sjeban. Iscrpljen, a nema ak ni sliku
eron Stoun. Smeno je to kako se roba lako proizvodi onda kad nije
potrebna. Setio se galona tenosti koju je rasipao kao adolescent, kad
se svakodnevno zatvarao u majino kupatilo. Razmiljao je o svim
kondomima koje je kupio otkad su on i Karmel u braku. A veeras,
kada je potrebno samo nekoliko kaiica...
Seo je na ve-ce olju i oslonio glavu o pesnice. ta mu je, za ime
boga, trebalo da pristane na ovaj sumanuti plan? To prosto nije za
njega. Znao je da irsko drutvo treba da se modernizuje velikom
brzinom, ali ovo je besmisleno. Neto poput amerikih sapunica.

17
Zapetljanog sadraja, u kojima niko ne zna ko mu je otac dok ne uradi
pregled krvi.
Sara je i dalje razgovarala telefonom; uo je prigueni glas. Sa kim
li razgovara? Verovatno se ali na njegov nedostatak poleta, da se tako
izrazi. Padrig je posmatrao sve oko sebe ne bi li naao inspiraciju. Na
svetu nema manje uzbudljive prostorije. ista, umirujua. Jedina
mrvica boje bila je Sarina toaletna torbica od leopardove koe.
Nemarno ju je otvorio i poeo da rovari po njoj. Ba perverzno,
rekao je sebi bodrei se. Da pregleda line stvari enine prijateljice...
njen korektor, tampone super-plus, njene tablete (aha, prozak, prava
sijetlanska stvar). Osetio je da mu se neto mekolji u pantalonama.
Ponovo je seo i zavukao ruku. Drao se ove neverovatne slike o sebi
kao o razvratnom provalniku, koji zadire u ensku intimu. ovek koji
bi mogao nositi i gvozdenu polugu, koji bi mogao uznemiriti enu dok
se kupa, neku samostalnu neudatu poslovnu enu sa zamamnim
usnama, enu poput Sare...
O, boe. Kad bi samo znala o emu razmiljam, samo nekoliko
metara od nje...
Nema veze. Dri se fantazije. Gvozdena poluga. Ne, batali gvozdenu
polugu, nije se mogao spustiti ba na taj nivo. Jednostavno bi
iznenadio... neku lepu, uplaenu enu, epao je golim rukama i...
Da Karmel zna da mata o silovanju, pokazaia bi mu njegovog
boga.
Nema veze. to se mora, mora se. Samo napred. Skoro je gotovo. Prljave,
pokvarene, perverzne misli. Boanstvena, sona poslovna ena otvorenih
usta... pognuta preko lavaboa... oi joj se vide u ogledalu...
Ve je sasvim zaboravio na teglicu. Pogled mu je pao na nju u
poslednji as.
Bila bi to prava ironija, rekao je Padrig sebi dok je zavrtao poklopac
drhtavim rukama.
Nije ba mnogo, palo mu je na pamet. Trebalo je da ponese manju
teglu. Moda ak i epruvetu.
Iskezio se sebi avolskim osmehom u ogledalu. Endorfin mu je
jurnuo kroz vene. Ba bi sad rado dremnuo, ali ne, treba da preda
isporuku.
Sara je itala neki dokument uvezan spiralom, ali je poskoila kad

18
je otvorio vrata, a stranice su skliznule na pod. Divno! rekla je, sva
leprava, kada joj je predao toplu teglicu. Obrazi su joj se zarumeneli.
Zbilja je veoma zgodna.
Nadam se da je dosta, naalio se.
Fantastino, i previe!
Prvi put je pomislio da bi joj mogla zatrebati pomo kod
ubacivanja. O, boe, samo da ne legne na lea i ne zatrai od mene
da... Ali on je suvie veliki dentlmen da bi mogao tek tako da
pobegne. Oklevao je. Sara je, ponaajui se kao da to radi
svakodnevno, izvadila ogromnu pipetu.
Uh! uzviknuo je Padrig. Nadam se da ti nisu pregledali prtljag
na carini.
Nisu, ali se pojavila na rendgenskom monitoru. Nasmejala se
bez daha.
Uh, ponovio je. Zatim je dodao: Moda bi bilo lake na
staromodni nain!
Uputila mu je ledeni pogled. Sigurno nije pomislila da on zaista to
misli? Osetijiva tema, bez sumnje. (A koja pa nije osetljiva u dananje
vreme?) Padrig je znao da ne treba da se ali kad je umoran. Oseao je
kako mu se uz grlo penje vrelina.
Onda, ja beim, u redu? Idem da se poastim viskijem. Hoe li
da mi se pridrui kasnije?
Nije mogao da se zaustavi. Sara se nasmeila, klimnuia mu
glavom i otvorila vrata.

Pokuala je da legne i podigne noge uvis, ali bilo joj je teko da ih

tako dri. Pouri, pouri, govorila je sebi; tegla se brzo hladila. Koliko
li dugo ive? Je li istina da se muki spermatozoidi kreu bre, a
enski due ive? Ili obrnuto? Uostalom, to je se ne tie. Prihvatie ta
god joj bog da, ako je spreman da primi ovu specijalnu poiljku. Molim
te da uspe.
Naposletku je legla na pod, a noge podigla na krevet. Bilo joj je
skoro udobno. Najvanije je da bude srena u trenutku zaea, rekao
joj je neko na poslu. Nespretno, oslanjajui se na lakat, odvrnula je

19
poklopac i poela da puni pipetu. Naravno, na klinici je bilo lake.
Njeno je bilo samo da zamuri, ali mnogo je ugodnije kad to radi
sama, a ne da neko viri i aka. Samo ona i topla teglica sa arobnim
sadrajem jednog finog Dablinca koji ima ime. Nita zamrznuto, nita
anonimno.
Eto, to je to, vrsto je uhvatila gumeni istiskiva. Samo e zabaciti
glavu unazad, duboko udahnuti...
Zaulo se kucanje, toliko glasno, da joj se ruka ukoila.
Ne, hvala, uzviknula je u pravcu vrata.
Nikakav odgovor. Duboko je udahnula i pritisnula istiskiva.
Kasnije nije uopte mogla da se seti da je ula kako se vrata
otvaraju. Jedino ega se seala bilo je kako pomonik portira stoji i
netremice gleda, u tom smenom prugastom sakou, nalik sceni iz
Fejdoovog komada. Ona je pak stajala uspravno, dok joj se suknja
umotala oko kukova. Napolje, proderala se. Navlaei suknju, ula
je kako se cepa po avovima. Niz noge joj se slivala tenost.
Momak je poeo da govori neto o nametanju kreveta.
Izlazi iz sobe!
Zalupio je vrata za sobom.
Kasnije, kada se obrisala, obrisala je pod mokrim pekiriem. Mrlja
je bila mlenobela, jasno uoljiva na crvenom vunenom kvadratu.
Pomislie da su ona i Padrig obavili posao ba na tepihu.
elela je da izae u hodnik i nae mladog portira. Prvi put u
ivotu silno je poelela da pljune drugo ljudsko bie. Vidi, mome,
vrisnula bi mu u uho, ako mogu sama da zatrudnim, sigurno mogu
sama da namestim svoj krevet.
Ipak nije mogla, zar ne? Samo je umrljala tepih.

Smeno, kad su krenule, prljave misli nisu prestajale da naviru.

Razigrano su mu jurile kroz glavu. Dok se sputao liftom, Padrig je
sve vreme posmatrao svoju saputnicu u ogledalu koje je prekrivalo
jedan zid. Moda je petnaestak godina prestara za tu crvenu haljinu i
crni koni kai, ali inae uopte nije loa. Kurva, ili samo neija
ljubavnica u slobodno vreme? Ovaj hotel je udniji nego to bi se

20
spolja reklo; nema pojma ta se sve deava iza te svee farbe.
Odmahnuo je glavom da razbistri mozak, dok se lift zaustavljao.
Pustio je enu da izae prva.
Irski bar bio je prepun. Ljudi su pevali pobunjenike pesme koje
Padrig godinama nije uo. To mu je dolo kao svojevrsno buenje. Ni
traga od Nila Nolana, bogu hvala. Posle dva viskija oseao se odlino.
Olakanje i alkohol plesali su njegovim telom, dok su hormoni pevali
To si morala biti ti.
Ovo vee trailo je celo njegovo bie, a on je to i pruio. Uz malo
sree, ivot jedne usamljene, frustrirane ene doivee preobraaj, a
jedan deli njegove DNK rae tik pokraj Tihog okeana. Svetle puti, na
rolerima...
Eno njegove roake, gleda u svoj notes i razgovara s barmenom.
Nije trebalo da se onako iznervira, ona je samo pokazala zanimanje.
Bio je pomalo napet, sada je to mogao da prizna. Kada je popio trei
viski, mahnuo joj je, ali Mojra kao da to nije primetila. Probio se kroz
gomilu, saekao pauzu u razgovoru i onda je uhvatio za ruku.
ao, opet ti, rekla je.
Nije ono to misli, izjavio je satirinim tonom.
Aha. Kao da razgovara sa svojim notesom.
Ne, zaista. Hou da kaem, jeste, sastao sam se sa jednom enom,
to je jasno, ali stvar je za nekih sto osamdeset stepeni suprotna od
onoga to ti misli.
Mojra je podigla glavu i otro ga pogledala. Sluaj, Padrig, to se
mene uopte ne tie.
Da, ali...
Imam gomilu problema veeras, ustro je promrmljala. albe i
gunanje zbog dvostrukih rezervacija, i sasuenu matoru kuku koja
se gore kupa u mleku i sirovom mesu iako ni sam bog vie ne bi
mogao da joj ulepa lice.
Ali, zaista, Karmel zna da sam ovde, uveravao ju je, povlaei je
za rukav. Stara kolska drugarica. U stvari, Karmel je sve ugovorila.
Njegova roaka je delovala pomalo iznervirano, a on je upravo
zaustio da objasni, kad se setio da je obeao i Karmel i Sari da nikom
ivom nikada nee priati o ovom dogovoru. Zato je morao da pusti
Mojrin rukav. Izletela je kroz vrata poput metka.

21
 Kolenima oslonjenim o bar lagano je ispijao sledee pie,
smiljajui kako da opie vee svojoj eni. Ma, obavili smo posao u prvih
deset minuta, nita naroito. Meutim, ne sme da zvui kao da se suvie
dobro zabavio. Ako bolje razmisli, Karmel je bila izuzetno
predusretljiva prema prijateljici kad joj je pozajmila mua kao kakvog
prvorazrednog pastuva. Natenane se naslaivao ovom slikom.
Smeno, pomislio je. Stari portir poziva nekog drugog gospoina
Dermota. A zatim mu dve misli proletee kroz glavu: da zovu njega i
da je on skoro mrtav pijan. Popio je tek neku aicu, ali je prethodno
zaboravio da veera.
Gospoa bi volela da sazna kada se vraate, gospodine, rekao je
portir. Pomalo preglasno i suvie izravno, pomislio je Padrig.
Popeo se u sobu 101 za tri minuta.
Toliko mi je knvo, zamucala je Sara. Ne mogu da verujem...
Nastupio je kao dentlmen. Teio ju je da bi se to moglo svakome
desiti. (Svakome, dodao je u sebi, ko ima obiaj da se samooplouje po
hotelskim sobama.) Kleo se da e fleku moi da oiste. Ovi ljudi su
profesionalci. (Zamiljao je sobaricu kako pria Mojri da je njen roak
isprskao ceo tepih.) Zgrabio je praznu teglicu i zaputio se ka kupatilu.

Ovaj put, rekla je Sara u sebi, ostae pribrana. Ovaj put e

zakljuati vrata. Ovaj put uradie kako teba. A sutra e putovati nazad
u Sijetl i... Moda. Nikad se ne zna. Karmel je rekla da e se desiti. Jo uvek
je pravi dan. anse su joj sasvim dobre.
Padrigova glava promolila se iz kupatila. Tek sada je primetila
koliko mu je lice zajapureno. Moda e potrajati.
Koliko si popio? Nije nameravala da zvui toliko otresito, ali je
smatrala da ima pravo da zna.
Oslonio se o dovratak. Glas mu je izgubio svu nenost. ta to
treba da znai?
Slegnula je ramenima.
Zna kako, mislio sam da mi je smena zavrena, nastavio je
ljutito. Koliko mi je poznato, dobila si ono to si htela, zavrila si sa
mnom i mogao sam da popijem aicu.

22
 Popio si vie od jedne, primetila je hladnokrvno. A ako mi da
jo minut, uzviknuo je, moe opet da mi se digne, jebem li ga.
Izbegavali su da im se pogledi sretnu.
Isuse, dodao je, nije ni udo...
Krenuo je nazad u kupatilo, ali Sara je ustala. Nita nije mrzela kao
nedovrene reenice. Nije ni udo ta?
Nije ni udo to mora da pribegava ovakvim glupostima.
irom je otvorila oi. Misli, zato to me niko ne bi hteo? To
misli?
Nisam to rekao. Sada se oslanjao glavom o dovratak. Samo,
mora priznati, malo si suvie otra.
Takva sam jer mi je ovo poslednja prilika, izderala se na njega.
U trenutku je ustuknuo. Nemoj tako govoriti. Naravno, lepa ena
kao ti...
Lako je nai mukarca, nastavila je estoko.
Bio je zateen. Iz oiju mu je nestalo saaljenje. Ispostavilo se da
je nemogue da s bilo kojim od njih imam decu, procedila je izmeu
zuba.
Zato ti i Ejmon niste...
Jer smo se razveli jo pre nego to smo napunili tridesetu. A
onda, momak s kojim sam posle toga bila est godina, sluajno nije
voleo decu. Sledei jeste, ali je imao jednocifreni broj spermatozoida.
To hoe da uje, Padrig? Sa zadovoljstvom u te obavestiti o svakoj
sitnici. Glas joj je drhtao poput zategnutog kanapa. Ja imam trideset
osam godina. Plaala sam klinici sedam stotina dolara meseno za
lekove za sterilitet od kojih mi je muka, i zamrznutu spermu koja mi
nije pomogla. ta bi mi ti predloio?
Gledao je u tepih. Samo sam... Valjda sam se pitao zato si toliko
odugovlaila.
Ama, nemoj mi o tome. Da se nisi usudio. Nije mogla da doe
do daha od besa. Kako sam mogla u dvadeset petoj znati ta elim?
Mukarci nemaju pojma. Ti e moi da napravi dete i kad bude
imao sedamdeset.
Padrig se trgao na ovu pomisao.
Posle kraeg vremena upitao je, veoma tiho: Dobro, svakako... Ali
zato ja? Zar nisi prosto mogla da izae jedne veeri i pokupi nekog

23
neznanca?
Sara je sedela na rubu kreveta i plakala. Laktove je zarila u butine.
Nisam elela dete nekog tipa s ulice, rekla je na kraju, veoma
sporo, a rei su lagano izlazile, kao ljunak. Na stranu ta sam jo od
njega mogla pokupiti. Saekala je da joj se glas dovoljno umiri da bi
mogla da nastavi. elela sam dete finog oveka, a svi fini ljudi bili su
zauzeti.
Posle dugog minuta tiine, osetila je kako je krevet poskoio kada
je Padrig seo kraj nje. Sigurno nisu svi, rekao je posle pauze. Zvuao
je kao dete kojem su upravo rekli istinu o Deda Mrazu.
Na licu joj se javio pomalo iskrivljen osmeh. Okrenula je glavu.
Ne brini zbog toga, Padrig, rekla je otegnuto. Odlino se snalazim
bez mua i dipa i kue u predgrau.
Nije znao ta to treba da znai. Posmatrala ga je kako zuri u svoje
cipele.
Jedino to elim je dete, izgovorila je tiho. Nikada u ivotu ni u
ta nije bila toliko sigurna.
U redu, rekao je minut kasnije. Nisi me videla u najboljem
izdanju veeras, dodao je promuklim glasom.
Nasmeila se razgaljeno i obrisala oi. Izgleda da nisam.
Pokuava da postigne erekciju u kupatilu, a nema ak ni
Plejboj. Nemam ja vie sedamnaest godina, zna.
Zakikotala se i obrisala nos. Izvini, trebalo je da ti ponesem neku
teku pornografiju iz Sijetla.
Perverzne cure s one strane Pacifika.
Bolno se nasmejala. Hajde, rekla je sebi. Izai s ponudom. Hoemo
li onda da otkaemo celu stvar? Videla je da je on u iskuenju. Samo
na sekund. Dok nije pomislio ta e Karmel rei.
Ma, nikako, rekao je Padrig. Ustao je. to s mora...
Siguran si?
Odoh ja ponovo tamo, izjavio je, i ne izlazim praznih aka. Ti
samo lezi i razmiljaj o Irskoj.
Ne, rekla je i skoila, ja idem u kupatilo. Tebi bi prijala
promena okruenja.
Dodala mu je njegovu teglicu i zakljuala vrata. Pogledala se u oi,
pustila hladnu vodu i sprala so s lica.

24
 *

Padrig je stajao ispred ogledala u ormaru zurei u svoje pantalone.

Nimalo zavodljiv prizor. Vidno umoran, prevremeno ostareo.
Posmatrao je svoje lice i brojao bore. Lososi ne mogu da jedu posle
parenja, setio se. Prosto svenu posle toga. ta je njemu ostalo u ivotu,
sad kad je odradio svoje, s genetskog stanovita?
No, veeranji posao nije do kraja odraen.
Bio je sasvim iscrpljen. ivci, alkohol i svaa kao kruna svega.
Ipak, morao je biti na visini zadatka. asna obaveza. Setio se
Karmelinog poslednjeg roendana. Bio je slomljen posle posla i pola
boce ampanjca nije pomoglo, a znao je da ona eli da je on napadne,
skoro da je to po mirisu mogao da oseti. Stoga je tvrdio da puca od
snage i, iako je uloio ogroman napor, na kraju je sve ispalo dobro.
Znao je da e uspeti. S njim i Karmel uvek na kraju uspe.
Padrig je legao na krevet. eleo je da je kod kue, u njenom
naruju.
U stvari, ova soba nije nita inspirativnija. Poeo je da menja
televizijske kanale (sasvim je utiao da Sara ne bi pomislila da gubi
vreme). Nita uzbudljivo. Posle pet minuta Prljavog plesa shvatio je da
mu je Patrik Svejzi daleko privlaniji od devojke i to ga je toliko
uznemirilo da je iskljuio televizor.
Ponovo je legao i poeo da razgleda sobu. Grafike su bile izrazito
apstraktne; nikakve vajde od njih. Naravno, tu je telefon. Kad bi se
samo setio jednog od onih brojeva hotlajna. Jednom je pozvao hotlajn
iz hotelske sobe koja je bila daleko runija od ove, negde na severu
Engleske. Seao se samo da je ena na kaseti govorila krajnje otmenim
naglaskom i to veoma, veoma sporo, da bi uveala raun.
Ako pozove recepciju da trai broj hotlajna, sigurno e mu se javiti
Mojra. Sve e ispriati majci. Verovatno e ispriati i njegovoj majci.
Padrig je sklopio oi i pokuao sa nekoliko nepogreivih fantazija.
Samo, one vie nisu palile. Zapitao se da nije posle jedne traumatine
noi ostao trajno impotentan. Da li se i u Irskoj pojavila ona vijagra?
Umorio se od same misli. Nekako mu se imlo da ak i pomisao o
voljnom seksualnom nagonu pripada njegovoj mladosti. Moda je on
odradio svoje.

25
 Odjednom je znao koji broj da pozove.
ao, rekla je Karmel, a njen glas bio je toliko topao da je
pomislio da bi uz njega mogao da se uljuljka i u momentu zaspi.
Dolazi li uskoro kui?
Samo jo malo. Treba mi malo pomoi, priznao je.
Jo uvek to radi?
Prosula je prvu turu.
Karmel se gromoglasno nasmejala. to te nisam upozorila, rekla
je. Kada smo stanovale zajedno, Sara je uvek prosipala oljice s
ajem.
Ti, eno, poredi moje dragoceno seme s napitkom?
Poreenje svakako ide tebi u prilog. Glas joj se nakratko
promenio. Odmakla je slualicu od usta i uo je kako kae: Idi da
opere zube, duo. Doi u im zavrim razgovor s tatom.
eleo je da joj kae da pozdravi dete, ali u ovom trenutku ne treba
da razmilja kao tata.
Karmelin glas je opet pripadao samo njemu. Poela je da govori
tie. Za jednu potovanu suprugu i majku pravo je udo kako je umela
da zvui kao neka mala drolja. Spreman za drugi krug, momino?
upitala je.
Mislim da ne mogu.
Ne mogu znai ne elim, izgovorila je tonom prave uiteljice.
Nasmejao se u sluahcu, veoma tiho.
Dobro, onda, cvrkutala je. Dosta s tim glupostima. Sklopi oi.
elim samo da doem kui.
Kod kue si.
Je li?
Kod kue si, sa mnom u krevetu. Nita posebno.
Ne u nekom jeftinom motelu?
A ni u hotelu Finbar. Preskup je za nas. Kod kue si sa mnom, a
klinci vrsto spavaju. Lei na leima, ruke su ti iznad glave.
Kao, predajem se?
Upravo tako.
Karmel bi, razmiljao je neto kasnije delom mozga koji nadzire
ostalo, trebalo da razmisli o tome da promeni posao. Mogla bi se
obogatiti na hotlajnu. A kad samo pomisli da ona svu tu raskalanost

26
uva za kretena kao to je on. vrsto je murio pretvarajui se da su
njegove ruke njene. Ona je uvek znala ta treba da radi. Poeo je da se
preznojava. Uspee ona.

Sara se oslonila o lavabo i molila se. Toliko dugo to nije radila da

se jedva seala ta treba da kae. Rei Zdravo, Marijo izgovarala je bez
reda, toliko je znala. Blagosloven plod? Uglavnom je govorila molim te.
Vrata kupatila otvorila su se uz tresak. Razvueni osmeh na
Padrigovom licu bio je nalik procepu na bundevi za No vetica. Uzela je
teglicu. Upola manje nego proli put, ali opet, sigurno ima na stotine
hiljada malih gmizavih. Pourila je da legne na tepih.
Sad e biti u redu?
Hoe, hoe, odgovorila je, samo ti idi kui. Pokupio je gomilu
poklona za deake. Kada je doao do vrata okrenuo se i mahnuo
prstima. Ona je ve napunila pipetu.
Vidimo se za Boi, pretpostavljam, rekao je. Drim ti
paleve.
Oboje su stisnuli paleve i podigli ruke.
Sara je poela da se smeje pre nego to su se vrata za njim
zatvorila. I dalje se smejala dok je pritiskala gumeni istiskiva.

27
 Ta na na naa

Bilo je to detinjstvo ispunjeno najrazliitijim mirisima. Kiselkasto,

nepasterizovano mleko, pravo iz bukalice u mlekari; natopljena koa
i memljiva umrena konjska dlaka u radionici Kod sedlara; malecke,
okrugle vakae gume koje su u prodavnici slatkia mirisale na
plastiku. Zadimljena kuhinja svako jutro ispunjena zadahom na viski.
Rezak miris ipsa s ukusom sira i crnog luka koji se irio iz kiom
natopljenih uniformi devojke koje uurene pod nadstrenicom u
kolskom dvoritu dele cigaretu. Mazivo za bicikle. Ustajala kia.
Svea kia. Dim cigarete... Bilo je to detinjstvo ispunjeno predvidljivim
dogaajima. Matine nedeljom. Zatvorene radnje sredom poslepodne.
Prena riba petkom. Deca koja se na ulici skoro svake veeri igraju
Drakule, sa ogrtaima od kuhinjskih krpa obmotanim oko vrata, dok
im iz usta curi keap. A iza ugla jo jedna druina koja zauzima ulicu
konopcem za preskakanje ili probuenom fudbalskom loptom, ili
neiji otac, najee ba va, pijan i skljokan u ulini slivnik. Detinjstvo
ispunjeno neprijatnim mirisima i predvidljivim dogaajima. No, to je
bilo tada.
Ovo je bilo sada. Popi je zverala po predvorju hotela Finbar. Bele
kone sofe bile su tako meke skoro da se moglo uti kako telad plae.
Mermerni podovi i stubovi ne potpuno beli, pre bi se reklo boje
obranog mleka. Traila je neto drugo, bledu reflektujuu svetlost
predvorja da, sinulo joj je kao da je ula u jabuku. etiri zidna
asovnika s mesinganim okvirom na zidu iza recepcije za vane
ljude koji se nisu bavili samo sopstvenim vremenom. Ona je bila jedna
od njih. Vreme u Njujorku ono je i dalje prolazilo, i bez nje. Postariji
portir u livreji kao da je stajao za kitnjastom talasasto iaranom
predikaonicom pult iza koga je stajao inio se previe nedostojnom
rei za oveka koji je s evaneoskim arom propovednika hotelske

29
goste upuivao u pravom smeru. Svojim razmahanim rukama kao da
je obuhvatao itav Dablin. On je predstavljao srce, samu duu ovog
podmlaenog grada. Sav od zagrljaja, sav od osmeha udvoran do
krajnjih granica, i pored toga to je osetila da iza takvog ponaanja
provejava izvestan umor. Popi je ekala da dobije klju od svoje sobe.
Tako su je zvali jer je nekada volela mak.ii Ne cvetove maka, ve
aure. Njeno pravo ime bilo je Mora. Sada ve odavno nije bila Mora, a
i ovih dana retko je jela aure. U svetu mode ak su i dizajneri morali
da izgledaju pomalo anoreksino. Hranila se iskljuivo ribom sa
rotilja, praznim testeninama s par kapi maslinovog ulja i salatama
kao prilogom. Kao i pravim brdima okolade, toblerona, ako bi se
oseala depresivnom, to se sada, poto je postala uspena, retko
deavalo.
Glasovi su se komeali u Irskom baru s njene desne strane.
Izgledalo je kao da je pred poetak zabave pristizala neka grupa ljudi.
Zaposleni u hotelu osoblje ija se smena zavrila, jo uvek u svojim
umformama i radnoj odei podizali su ae i kuckali se njima s
prisutnim svetom. Nije mogla da proceni da li su bili tuni ili sreni.
Pretpostavila je da je neko umro. Portir im je upuivao mrke poglede
svaki put kada bi neiji grohotan smeh prsnuo kroz belinu.
Pogled joj je zatim odlutao ka otvorenim vratima Fioninog bara,
gde je jedan par amerikih matoraca pio za ankom. Bio je to prizor i
po. uranoliki sedi glupak oko koga se irio vonj novosteenog
bogatstva bez ikakvog stila, i njegova podjednako seda ena, sva u
taftu. Povratak u tridesete, ni manje ni vie nego u
smaragdnozelenom. Blagi boe. Popi je odmahnula glavom. Sa sve
veim uivanjem posmatrala je kako se njihova unuka sa silikonskim
grudima kooperi i umiljava im se, a zatim uspeva da iskami sveanj
novanica iz uranovog novanika. Onda im je poslala izvetaen
poljubac i zabacila svoju bujnu kosu pre nego to je odjurila ka
predvorju. Preplanula, vitka i fatalna. Popi je mogla da uje kako
aputavim visokim glasom poruuje baki i dedi da e se videti u osam.
Ne bih ba bila tako sigurna, Popi se nasmeila u sebi. Izgledali su kao
prilino neusklaena porodica. Popi je barem to sa sigurnou mogla
da namirie.
Panju joj je odvukao njen sekretar, Riard, koji joj je dolazio u

30
susret. Nosio je dve ae ampanjca, sa sportskim demperom krem
boje prebaenim preko ramena i sunanim naoarima marke rej-ban,
zabaenim unazad na hidrogenom izbeljenoj, podianoj kosi
samouvereno joj je uzvratio osmeh, ali je prilazio sitnim koracima
feminizirane pudlice, po emu je znala da je nervozan. Prvi boravak u
Irskoj za ovog stanovnika Bronksa, predstavnika druge generacije
irskih doseljenika u Ameriku. Gajio je potajni strah da e ga ovde
linovati. Zato se epurio, istiui svoju homoseksualnost koja je
njegovom ocu, poreklom iz Roskomona, bila toliko odvratna. Tako
nervozan, jo uvek nije mogao da uvidi da mitska Irska o kojoj je
toliko sluao u mladosti, beskrajna, monotona isforsirana
sentimentalnost njegovih roditelja, nije imala nikakve veze sa ovom
novom zemljom. Kao da zaista nije mogao da vidi neskriveno i
upadljivo d.a. istetovirano na zadnjici portirovog mladog pomonika.
Saalila se na Riarda. Zatim je osetila iznenadno saaljenje prema
jadnom pomoniku koji je ukrueno stajao u stavu mirno u tekoj
edvardijanskoj odei. Preznojavao se.
Naizgled imun na sve, Karl Braun, raunovoa njihove kompanije
koji je doleteo zajedno s njima, sedeo je na jednoj od belih sofa i zverao
okolo smeei se. Ve je bio dobio kljueve svoje sobe dok su oni
nervozno raspravljali o detaljima revije. Popi se pitala da li ga ikad ita
moe iznervirati. U ovom trenutku jedino na ta je mislio bila je partija
golfa na nekim od najekskluzivnijih terena u Irskoj i leerna potraga
za korkkimiii korenima nagrada koju je od kompanije dobio za dobro
obavljen posao u poslednjem kvartalu. U samoj reviji nee uestvovati,
ali je znala da e s vremenom svaki detalj biti preprian u Njujorku na
njemu svojstven zanimljiv i umeren nain.
Ba kada je Riard stavljao pie na stakleni sto, Popi je prila
elegantna ena bujne plave kose, u uskom crnom konom
jednodelnom kostimu. Osmeh joj je bio poslovan, gotovo prezriv.
Gospoice Ficpatrik, rekla jc, privrujui metalnu kopu na
notesu, molim vas izvinite to ekate. Vaa soba je skoro spremna.
Dolo jc do male pometnje ovih nedelju dana imamo pravu ludnicu.
Dve rok grupe i sve to su sa sobom dovukli nije da ikad ogovaramo
svoje goste, nemojte me pogreno razumeti. Ba sam htela da vas
ponudim piem no, vidim da se o vama dobro staraju.

31
 ena je pruila svoju ruku sa sjajnim, lakiranim noktima. Popi je
pruila ruku koju je mogla. Na drugoj su joj nokti bili odseeni do
samih nervnih zavretaka.
Fiona van Ajk, rekla je ena, s prepoznatljivim junodablinskim
akcentom. Ja sam vlasnica. Na trenutak je samoprekorno zakolutala
oima. ta ete, ko radi taj i grei.
Pre nego to je Popi mogla bilo ta da odgovori, iz pravca recepcije
dojurila je jo jedna usplahirena ena sa bedom na kome je pisalo ef
recepcije.
Sve je u najboljem redu, go Van Ajk. Njen akcenat vukao je na
severnjaki. Objasnila sam gici Ficpatrik zato mora da eka.
Plavua je nervozno zakolutala oima.
Hvala ti, Mojra. Ne mislim da je to tvoja krivica, srce. Zna samo
da volim da budem u toku. Blaeno se nasmeila. Kada mi to,
naravno, dopusti.
Severni Dablin odjednom je pokuljao iz dubine njenog bia. Riard
se mekoljio na konoj sofi. Ve vieno. Zna ona miris te majice. Popi
je srknula pie sa ironinim izrazom lica. Tu majicu kreirala je ona.
U stvari, samo sam dola da vam predam ovu poruku. ena po
imenu Mojra tutnula je Popi u ruku presavijenu karticu.
Hvala vam. Karticom je prela preko pregiba na aci one ruke
na kojoj su joj nokti bili u redu.
ena je rekla da je neto hitno. Veoma hitno, rekla je Mojra, pre
nego to se povukla pred strogim pogledom svoje poslodavke.
Nadam se da nije nita toliko hitno da ne moete da ostanete kod
nas, umiljavajuim glasom rekla je ga Van Ajk. Neto poslovno ili
privatno, ako nije tajna? Popi se igrala karticom. Htela je da je proita.
Ali je istovremeno htela i da smiri Riarda. Nasmeila im se, dovoljno
hladno da ih zadri na odgovarajuem odstojanju. Bez obzira na to to
je njen veeranji sastanak najbitniji ne, centralni dogaaj u njenom
ivotu. Do sada.
Poslovno, odgovorila je. U stvari, prodajem sneg Eskimima.
Plavua je zabacila glavu i od srca se nasmejala. Od tog trenutka
dopala se Popi. Instinktivno je osetila da bi se mogle slagati. Ali u
nekom drugom ivotu. Kad ona ne bi bila u Njujorku. Riard jo
uvek nervozan sada je ve bio posisao sadraj svoje ae, tako da je

32
oseala obavezu da ga smiri.
Veeras mi dolazi glavni dablinski dobavlja ne bih spominjala
nikakva imena... oi gospoe Van Ajk zaigrale su od zahvalnosti i
zadovoljstva. Popi je nastavila, da pogleda nau kolekciju. Pojma
nije imala zato je oseala potrebu da dalje objanjava, moda je
postojala neka vrsta recipronosti u plavuinoj odglumljenoj
ravnodunosti. Pitala se otkud joj holandsko prezime. Ono joj se
odnekud inilo poznatim. Za reviju smo rezervisali prostoriju sa
modnom pistom, nastavila je Popi. Karirani alovi, odea od tvida,
gumene izme sa vrhovima od velura, spavaice, svetlozeleni enski
donji ve, ogrtai sa izvezenim simbolima iz Knjige iz Kelsa iv dakle,
tipino irske stvarice.
To donosi novac.
Tu ste u pravu.
Prodaj ono to jesi, to je ono to ja uvek kaem, rekla je Fiona.
O, a ponekad i neto to nisi, rekla je Popi.
Riard je zapalio cigaretu. Pomonik portira doneo mu je
pepeljaru. Pogledi su im se susreli. Popi je pomislila: nali ste se bre-
bolje.
Boe, Dablin se promenio, rekla je.
Kada uporedite s onim ega se vi seate?
Aha.
Jedino to izgleda drugaije, verujte mi.
Moje se stvari sada prodaju po celom svetu. A trebalo mi je
gotovo deset prokletih godina da se probijem u Dablin, rekla je Popi.
Nemojte me pitati zato mi je do toga toliko stalo. Slegnula je
ramenima. Ali zaista jeste.
Znai, ovoga puta prodajete sneg Eskimima. Fiona se nasmeila.
Sreno! Uspeh je utoliko slai ako ste na njega dugo ekali.
Nadam se da je tako.
Fiona se izvinila, a zatim se negde izgubila. Popi je primetila da je
jednu drugu gou, demekastu sredovenu enu, probirljiva vlasnica
jedva udostojila pogleda. Verovatno zato jer je izgledala kao neija
sekretarica. ena je na sofi do sebe drala otvoren laptop i kucala
neverovatnom brzinom. S vremena na vreme bi, poput preplaenog
zeca, podigla pogled. A onda opet kuc-kuc po tastaturi. Bila je to

33
strana pomisao, ali je Popi na deli sekunde zamislila kako bi bilo da
je zaposli i da ta ena onda mora takva da sedi u uglu prostorije u
kojoj e revija biti odrana kolski primer toga koliko su se u Irskoj
neke ene i dalje odevale neskladno i staromodno. ena je prestala da
radi. Skupila je svoje stvari i uputila se ka restoranu Soba odjeka. Mora
da je dobro ogladnela nakon kucanja takvim ludakim tempom.
Popi je gledala kako Karl Braun mirno posmatra goste koji prolaze
predvorjem. Nije bio, poput veine amerikih mukaraca, opsednut
mlaim enama. Pitala se koga bi veeras mogao da nae. I pre je ve
posmatrala njegove skoro neprimetne metode udvaranja i nain na
koji uvek uspeva da nae nekog novog, nekog zanimljivog, nekog u
kome samo on moe da uoi neto arobno. Srknula je vino i usput
otvorila presavijenu karticu. Pisalo je da njen otac dolazi i da pod
hitno nazove majku. Re hitno bila je nekoliko puta podvuena.
Sve u redu? Riard je izgledao zabrinuto. Pozelenela si.
Ne, Popi je prokrgutala. Nita ni najmanje nije u redu.
Uputila se ka recepciji, odluna da dobije svoju sobu, makar u
kakvom da je stanju. Mojra Dermot joj je predala elektronski klju.
Ba sam krenula po vas, rekla je, broj 102, na prvom spratu
lift je...
Ali Popi je ve trala uz stepenice. Dobro je cimnula kvaku pre
nego to su se vrata otvorila, pa je ponovo morala da provue
elektronski klju. im se nala u sobi, pojurila je ka telefonu.
Mama? Mamice? ta ova poruka, do vraga, znai? Zato on
dolazi? Ko mu je rekao gde sam? Ti? Pa, ba ti hvala. Ovo je trebalo da
bude kratak poslovni put. Zna da u sledeeg meseca doi kui na
nedelju dana zar nisi mogla da ga sprei, za ime boga? Da, naravno
da sam htela da te pitam kako si? Kako si? Kako je on? to je sad
bitnije... Kako besan? O, sranje... na skali od jedan do... o, ne ba
deset ili blizu deset? Deset. Da, znam da si morala da ga podnosi
poslednjih trideset i vie jebenih godina i, da, znam da bi ja trebalo da
ga podnesem ovo jedno ugavo vee ali samo ne ba ovo vee... Ma,
odjebi i ti.
Zalupila je slualicu, a telefon je u istom trenutku zazvonio.
Recepcionerka Holananka, javlja da joj je stigao otac, pita da li da ga
poalju gore. Glas devojke zvuao je tako mirno, pojma nije imala da

34
pred sobom ima pokretnu tempiranu bombu.
Poaljite ga gore, Popi je odbrusila.
Riard je nazvao iz broja 107 da kae da mu je soba lepa i uredna i
da, ako se ona slae, ide da izvidi situaciju i zapone pripreme u sobi u
kojoj e odrati reviju. Dobavlja je potvrdio da dolazi u pola osam.
Riard je hteo da pita da li da za sve njih zakae veeru nakon revije. A
i da pita kakva je njena soba.
Da, da, i divna je. Spustila mu je slualicu.
Dva sata da ga se oslobodi. Popi je koraala gore-dole po tepihu
na crveno-crne kvadrate. To sigurno moe da se postigne za dva sata.
Iskustvo joj je, meutim, govorilo drugaije.
Odluno kucanje na sobnim vratima. Ah, jadniak, pomislila je,
imao je teak dan.
Tata!
Probio se pored nje, nosei stari kofer od pisae maine i sivo
odelo na vealici. Pramen kose poigravao mu je na elu.
Jedna u Njujorku a druga u Australiji, rekao je. Zapoeo je
inventarisanje pored prozora. Pregledao je svoj ivot. Naoare, vozna
karta, novanik gde mi je maramica gde je? A, evo je. Dobro.
Naoare, vozna karta, novanik, maramica. To je to, zar ne? Bio je bez
daha. Shvatila je da se od nje oekuje da se sloi da je sve ono
najpotrebnije zaista tu.
To je to, rekla bih.
Sedeo je u turskom sedu na kariranom tepihu, poput usamljenog
piona.
Hvala bogu za to. Jue sam na listi imao trideset est stvari.
Trideset est stvari! Dan ima samo dvadeset etiri asa, jebem mu
sveca. Kako bilo, uspeo sam. Evo me. Gospode boe cigarete! Opet
je skoio, proverio depove svojih pantalona i izvadio kutiju cigara
marke korona. Pridodao ih je sve veoj gomili stvari na stolu. Balavo
derle portir pogledao me je ko da je hteo da kae: Ovaj tip nosi
odlino odelo, ali previe je neugledan da bi ga nosio. Pomislio je da
ga ne ljivim, pa on mene prvi nije ljivio. Posl sam petaka tvojoj
sestri u Australiju. Opet je bez kinte. Posl sam joj i poruku, ispis sam
je na poleini kutije od cigara i napis sam joj: Evo ti moj poslednji
petak, kad si ve navalila da luta s ruksakom na leima, ili ta god

35
ve tamo radila da ti se nae. Ako te pre toga ne siluje neki
Aboridin. Dri je samo u cipeli.
Bie oduevljena.
Frknuo je, opet seo i prekrstio noge, prouavajui svoje
razmaknute krive prste na rukama. Tekovina dana kada se napijao.
Prestao je, pre devet godina. Sada je bio samo lud. Izgledao je sitniji,
mraviji koliko je ve tako neto uopte bilo mogue. Duboke bore
na elu, izbrazdani upali obrazi. Unazad zacljana sjajna kosa, sa
izuzetkom onog jednog neukrocnog pramena. Izbrazdano lice
izgledalo je blie sedamdesetoj nego ezdesetoj. Odeven u rite, kao i
obino. Jo uvek je nije ni pogledao.
Kako je u Njujorku?
Super.
Nije mi jasno kako izdrava tamo.
Pomislila je imam trideset pet godina, relativno sam privlana,
uspena, sledccg mescca kupujem mercedes, istina neudata, ali to se
u Njujorku ne smatra stranim. Ima mnogo neudatih ena. Pomislila je
sada me lepo pokopaj i postaraj se da koveg bude dobro zatvoren.
Ali on joj ni u grobu nije dao mira.
Da li si stavio svoje tablete na sto?
Ne, kiselo je odgovorio.
Pa, kako angina? Ma, taj e jo sto godina. Divno. Majka ti opet
ima astnui. Ne mo disati mo misiti.
ula sam preko telefona da prilino teko die.
Treba da je uje kad nije na telefonu.
Hoe li sendvi ili moda neto drugo?
A ta ti misli?
Pa ti mi reci.
Pojeo bi sendvi kad bi imo vremena. Al nemam. U poslednje
vreme idem stazama prolosti. Na putu sam svratio u onaj hoteli u
Terlsu. Zna onaj u kome sam umalo podmetno poar. Nisu me se
setili. Mislim da je to bilo pre dvadeset godina. Izvinio sam im se.
Onda sam i da se izvinim osoblju u ludari u Korku. Nisu uopte bili
tako grozni kakvima sam ih predstavljo. A onda sam na ovo odelo
ta misli? Podigao je vealicu.
Ba je lepo. Vidi, ja u sebi sada naruiti sendvi, a ti kako hoe.

36
 Pa narui. Pogledao je oko sebe s bolnim izrazom na licu.
Gospode, kakva uasna soba. Pravo malo bogatstvo za jednu no,
pretpostavljam? Ko da sam u u ve-mainu. Ja imam sobu kod ge
Dizi kraj Junog krunog puta. Deset funti za no i pravi bukuri od
doruka ujutru. Puta te da spava do deset, ako ti je volja. Kako je u
Njujorku?
Odlino. Kao to rekoh.
Ne, pomislila je. Nemoj me pokopati. Kremiraj me. Raspi moj
pepeo po obalama Afrike. Ali on bi je i tamo pronaao. Naruila je
preko recepcije sendvie i aj.
Ii stazama prolosti. Poslednja prokleta stvar na zemaljskoj kugli
koju bi ikada poelela da uini.
Idem u crkvu, da razgovaram sa svojim duhovnikom, rekao je.
Veeras? upitala je, puna nade.
Ujutru. Pogladio je odelo. Imam ta da mu kaem.
Kada bi imao neto da kae, to bi zaista uvek i rekao. U to je bar
bila sigurna. Popi se sruila na krevet. Uputio joj je bledunjav osmeh.
Ako ima ta da mi kae, sad ti je prilika da doe do rei.
Bacio je pogled na runi sat koji je stajao na stolu. Reci to sada to jes
ako ima ta jer ja u poslednje vreme uglavnom ne zatvaram usta.
Dragoceni retki lucidni trenuci. A sad je upravo jedan takav trenutak.
Nemam ta da kaem.
Da, i to je istina. E pa, hou da zna da ti je ivot arena laa. Ne
treba da trai svoj talenat na haljine i sline gluposti. Zaista me
bruka. Od mene si nasledila taj talenat.
A otkad si ti to pa umetnik?
Kad bi se usredsredio na crtanje, bio bi dobar u tome. Ne. Bio bi
jebeno odlian. Ali ja sam pesnik. Razmiljam o tome da napiem
roman. Ali mislim da neu imati dovoljno vremena. Uostalom, svet
takvo delo ne zasluuje. U stvari, ja sam biznismen. Evo, tu mi je
negde vizitka. Postajao je sve nervozniji. Morae da ga smiri. Skoio
je i poeo da koraa po sobi. Ja nisam Bog, rekao je, ali mogu da
vidim osamdeset godina unazad i osamdeset godina unapred. Ti trai
svoj ivot. Svi vi. Prava jedna gomila bednika. Je l me uje?
Zar nije upravo odbila da ide stazama prolosti? Vratila se u svoje
detinjstvo, u malu kuhinju, i gledala kako tata, pijuckajui viski,

37
obavijen duvanskim dimom, sreuje knjige za svoju malu mesarsku
radnju na ulici. Kako olovkom bode po papirima na linije. Kako joj ne
spratu majka lei u krevetu i teko die. Ispijala je hladno mleko dok je
on urlao i besneo zbog sveopteg neznanja i bezobrazluka,
bezobrazluka koji je skoro iskljuivo odlika njegovih muterija.
Dukelel Smiri se, tata!
Zastao je. Prstima je prolazio kroz zaeljanu sjajnu kosu ono
jedino to je na njemu ostalo ouvano.
Da se smirim! Kako da se smirim? Kad su svi ljudi... sva mesta...
sve to sam uinio... sve je to zbrkano u mojoj glavi. Tu je unutra pravi
omlet. ta u sa svim tim? Nisam siguran ni ta u sa samim sobom...
Vrteo se ukrug, izbezumljenog pogleda. Je l zna ta me sino onaj
dripac pito preko telefona? Dripac je bio njen mlai brat. Mislio je
da je pravi pametnjakovi, seronja pita me, pita me: poto vidi da
sam ja tako estit, da l bi ja sebe smatro skromnim ovekom? On e
mene jebavati.
I ta si mu odgovorio?
Reko sam reko sam: Ako u obzir uzme moj intelekt i moje ne
ba tako zanemarljive telente onda da, reko bi da sam skroman
ovek.
To mu je zaepilo gubicu.
Nego ta da je.
Nasmeili su se. Opet je seo na pod. Luckasti avolak. Morala je
da se naorua snagom da bi uspela da predupredi izliv starog oseanja
saaljenja. Ako bi dozvolila da se takva oseanja ponovo uvuku u
njeno bie, to bi je vratilo mnogo godina unazad. Dve nedelje je
plakala nakon to su je roditelji posetili u Njujorku. Izgledali su tako
jadno i ranjivo van sopstvenog okruenja. Izgledali su tako mali. Uvek
su ili u pogrenom smeru. Oklevali su na trotoaru bilo da je crveno
ili zeleno, svaku raskrsnicu prelazili su kao da im je za petama sam
avo. Majka je bila skamenjena od straha sva ta brzina, buka, taksi
vozila na sve strane. On je iao s jednom rukom u depu, dok je u
drugoj leerno drao cigaru, pokuavajui da izgleda neusiljeno. Svaki
put kad bi podigao pogled prema betonskim zidovima na neboderima
Menhetna, rekao bi: Ovde ba i nema puno neba. To je bilo sve to
je on ikad rekao o Njujorku. Konano ga je neto toliko uplailo da je

38
zanemeo.
Kucanje na vratima ga je umalo oteralo pod krevet, kuda je jurnuo
da se sakrije.
ta je to? ta je to?
Sendvii, najverovatnije.
Aaa!
Portirov pomonik drao je tacnu visoko u ruci. Voleo je svoj
posao. Pogled mu je izraavao pomalo odbramben stav. Kao da je hteo
da kae da nema nita loe u tome to je neko portir ukoliko ne eli da
bude neto drugo. Stajao je pored stola. Na njegovom bedu pisalo je
EJN.
Bi li vam smetalo ako bi neke od ovih stvari pomerio tamo?
ta? Ponovo je skoio na noge lagane. O, Gospode, ne! Ja u.
Pustite mene. To su moje stvari.
Dobro i kaete. Ko e mi se ovde potpisati?
Hoe se ti potpisati ili da to uradim ja? upitao je otac.
Potpii ti.
A koje ime da stavim?
Stavi svoje.
Morao je da pronae naoare. Onda je morao da pronae svoje
pero. Morao je da zapali i cigaru da bi stvar dobila na teini. Buljio je u
raun kroz soiva na naoarima.
Tu li je? Aha. D-ee-j-m-s R Fic-pat-rik. Je l u redu?
Odlino. E, a sad uivajte u sendviima.
Je l treba moda da mu dam napojnicu?
Aha. Ajde samo.
ta? ta da mu dam?
Koliko ima sitnine?
Mladi ejn polako se uputio ka vratima, paljivo skrenuvi
pogled.
Nita! kriknuo je. Uopte nemam sitnine. O, Isuse, Marijo, o,
sveti Josife. Sad smo najebali!
Popi je odmahnula glavom. Ustala je sa kreveta i tutnula novi od
jedne funte u ejnovu ispruenu ruku. Bilo je to vie od sedmine
plate u vreme kada je posao hotelskog portira jo smatran ozbiljnim
zanimanjem.

39
 Kada se okrenula, Dejms Ficpatrik je prodirao sendvie, i to dva
odjednom. Opet ga je videla kako po kuhinjskom podu igra valcer,
drei u jednoj ruci pilei batak, a u drugoj iglu za trikanje kao
dirigentsku palicu. Sluajte sad ovaj deo samo sluajte. Mocart ili
Betoven ili ubert zavladali bi prostorijom. Onaj pramen kose
poigravao mu je na elu dok je dirigovao. Ajde sad, Kejt Bu. ta
ima da kae na ovo? Imao je pik na Kejt Bu od trenutka kad je
Popi rekla da joj se dopada. Bio mu je obiaj da ima pik na bilo koga ili
bilo ta to se njegovoj porodici dopadalo. Bilo ga je tako lako zbuniti
da ponekad nisu mogli da odole iskuenju. Hoe li poslati Bitlse u
svemir? Mislim da ne. Poslae pravu, pristojnu muziku. Oito je
ispalo da, to se ovog tie, ba i nije bio u pravu.
Ipak, bilo je i neeg lepog u tome da mu ugodite u retkim
prilikama kada bi se to dogodilo. Jednom je, nasred puta, naglo
zaustavio automobil. Svi su mu trubili. Pretili su mu pesnicama.
Okrenuo je glavu i nagnuo se prema Popi, koja nije imala pojma o
emu se radi. Taj zvuk to sam uo ta je to bilo? Pogledala je u
svog brata i sestru. Njih dvoje su gledali kroz prozor. ta god da je bilo
u pitanju, na njihovu pomo nije mogla da rauna. Taj zvuk taj
zvuk, ponavljao je, znojei se od nestrpljenja. O, ta na na naa, na to
si mislio? pitala je. Vidite? trijumfalno je rekao ostalima. Potpuno
nesvesno, ona pevui poetak Betovenove Pete simfonije. Krenuli su
dalje, a on je urlao. TA NA NA NAA. Sudbina je na vratima, klinci.
Moe sada do mile volje mjaukati, Kejt Bu. Hitklifev
Gradi i njegovi stanovmci nisu znali ta da o njemu misle. Prvo
su pokuali da ga okarakteriu kao facu, ali je to ispalo nemogue jer
je bio previe zloban i pakostan, i to uvek i svugde. Onda su pokuali
sa intelektualnim ekscentrikom, grekom prirode. Ali tome u prilog
nije ilo to su mu postupci toliko esto odisali neverovatnom
glupou. Nisu mogli da ga se odreknu, bio je izdanak porodice koja je
generacijama bila tu, vrsto ukorenjena u istoriju malog mesta.
Odluili su da na njega ne obraaju panju. Izbegavali su ga. Klimnuli
bi mu glavom u znak pozdrava, ali bi mu se retko iko obraao on je
bio onaj ljutit ovek sa cigarom i psom, koji se svako vee eta sam,
praen oblaiem sivkastoplaviastog dima koji se vue za njim.
Lucifer, glavom i bradom.

40
 Sada se okrenuo prema njoj, gutajui u jednom zalogaju ogromno
pare sendvia.
Zna, ne mora da me voli samo zato to sam ti otac. Moja majka
je bila hladna i bezoseajna osoba. Mrzeo sam je. Svi smo je mrzeli.
Nisam ba bio bogzna kakav otac, je l da?
Pa, preiveu nekako.
O, pa siguran sam da hoe, kiselo je odgovorio. Mladi
poslovni ljudi i ne znaju ta su svakodnevne ivotne brige. Mogu li da
dobijem malo aja?
Samo izvoli.
Svetli trenuci bili su zaista retki i malobrojni. Ali, poput veine
nesrenih porodica, kada bi bili sreni, to bi izazivalo pravu buru
snanih oseanja. U najboljim trenucima bili su kao na otrici noa i
svi su oajniki pokuavali da rasteraju oblake koji su mu se nadvili
nad glavom i pretili, opasno pretili, dok se, u naletu snanih oseanja
kojima vie nije mogao da vlada, na ostale ne bi sruila kia. Knjige bi
sa treskom popadale sa polica. itajte sve to moete, zaustavite
trule neznanja! Jejts, Svift, Beket filmske kritike, drame, bilo ta,
itao im je sve odreda, dok su oni jeli kukuruzne ljuspice ili usoljenu
govedinu, ili dok su tirkali njegovu mesarsku kecelju. Oni su nauili
kako da kau tornjaj se, ali on nikad nije. Jedno im je, ipak, podario, i
to svima Popi, njenoj sestri i njihovom bratu dripcu dar brzine. Sve
troje gradi su napustili brzinom rakete.
Opet je koraao po sobi. Sendvia vie nije bilo. Popi je jedva
uspevala da prati tok njegovog izlaganja. Jo uvek je iao stazama
prolosti. Moda je to nameravao da radi itavog ivota, ali iz onog to
je uspela da shvati, do sada je jedino otputovao u Dablin. Pogledala je
na sat. Svemogui boe, pa on je tu ve dobrih sat i neto. Proveravao
je da li ga slua. Godine iskustva nauile su je kako da postigne da joj
se oi cakle i kako da u odgovarajuem trenutku klima glavom. Na
primer, da kae: Stvarno? dok bi, u stvari, u svojoj glavi radila
domai zadatak ili razmiljala o tome kako e kasnije da isfenira kosu.
Ako bi vam se stvarno posreilo, ili ako biste primenili pravu taktiku,
ponekad bi sagoreo pre nego to je nameravao. tos je bio u tome da
nikada ne treba postavljati pitanja, nikada ne izneti svoj stav, nikada
se ne suprotstaviti i nikada, ali nikada, ne dozvoliti da vas obuzme

41
onaj oseaj saaljenja. Jer onda bi on postajao ljudsko bie, a ne onaj
otac koga se strano stidite i na iji raun sa svojim drutvom zbijate
ale.
Ali on je znao kako da zaobie prepreke. Popi je sada ponovo bila
tamo. Na spratu, u sveanoj sobi s ulice, kod gospoe Skali. Vebala je
klavir iznad male bakalnice gospodina i gospoe Skali. Otac je
insistirao da svi naue da sviraju, iako kod kue nisu imali klavir, niti
jedan jedini notni list. Odlazila je na asove koji bi joj prolazili u
sanjarenju. Onda je morala da veba na starom stenveju kod
Skalijevih.
Do-re-mi-fa-sol bilo je neopisivo dosadno. Bila je to jedina skala
koju je zaista uspela da zapamti. Zato je improvizovala, da bi joj vreme
bre prolo. Jednog popodneva malo se zanela. U stvari, malo se vie
zanela. Imala je dvanaest godina, hormoni su joj divljali i patila je od
ozbiljnih naleta depresije koji bi je potpuno ophrvali. Poela je da
svira. Ne pratei note udarala je po dirkama, sve dok je prsti nisu
zaboleli i dok noge nisu poele da je bole od pritiskanja pedala. Ali u
tim trenucima mogla je da uje svaku melodiju koju je zaelela: i
Climb Every Mountainvi i muziku iz Doktora ivaga i Madam Baterflaj
sve su se stapale u jedno. Ali muzika sama nije bila dovoljna. Morala
je da zapeva. Pustila je glas i na trenutak postala Madam Baterflaj
tonovi srceparajue arije uzdizali su se sve do tavanice. Klavir ju je
preklinjao da prestane. Nije vie mogao da izdri sav taj bol. Plakala je
histerino, udarala i grebala svoje obraze, kad god bi razmahane ruke
podizala sa klavira. Konano, sve se zavrilo tako to je glavom
dramatino tresnula o dirke. Okrenula se da bi se, sva iscrpljena,
poklonila publici koja je bila u pravom transu. Traili su jo. Ali ona
vie nije imala ta da im prui.'
Tek se na stepenitu setila gde je. Gospodin Skali nije hteo da je
pogleda u oi iz kuhinje, gde je sedeo drei olju aja u ruci koja se
zaustavila na pola puta izmeu stola i njegovih usta, dok je na stolu
pred njim stajao netaknut sendvi s paradajzom. Prodavnica je bila
puna. Popi je pokuala da se neprimetno iskrade, ali sve su oi bile
uprte u nju. Ga Skali, ije su se otre dlaice iznad gornje usne
nakostreile poput igala, trudila se svim silama da posre svoj slatki
to je glasnije mogue. Njaaaaa-mmm. Otelotvorenje dobrote.

42
 Je l sad sve u redu, srce?
A tamo iza falange ena stajao je njen otac, sa sputenom glavom,
trljajui jabuku o demper. Popi je videla da mu gore obrazi. U radnji
je zavladala neka specifina atmosfera specifinost im je izgleda bila
porodina odlika. Meavina prezira i saaljenja oitavala se u oima
svih prisutnih. I tada se Popi, po prvi put u ivotu, susrela sa onim s
im se on susretao svakodnevno. Bila je preplavljena oseanjem
sramote i ponienja. Poelela je da pobegne u Kalkutu i da ostatak
svog ivota provede meu siromanima i obogaljenima. Ali nije mogla
da se pomeri s mesta. Noge su joj se zalepile za linoleum.
A ovu lepu veliku sjajnu za ovog maestra, rekao je otac, dok je
gi Skali plaao za robu.
Zajedno su izali iz radnje i nastavili uz ulicu, u tiini jedino to
se ulo bilo je sinhronizovano glasno vakanje dok su savladavali
ogromne zalogaje u ustima. I ako je ikada postojao trenutak kada je
Popi poelela da ga stidljivo uhvati za ruku, bilo je to tada. Ali njeni
prijatelji stajali su na uglu ulice.
Posle toga svratio sam u Bandon tamo sam bio s jednom
bandom, rekao je. Hteo sam da vidim pod u pabu gde sam smrskao
prednje zube.
A ja sam mislila da su ti ih drugi smrskali. Popi je srknula svoj
hladan aj.
A onda... Tako je snano uzdahnuo da je mislila da e mu
otpasti ramena. Nakon krojaa u Korku otio sam u onaj hotel gde
sam zaboravio oev prsten.
To je bilo pre dvadeset pet godina. Popi je bila svesna da kri
pravila. Prekidala ga je.
Hteo sam da pogledam u lavabo, u mukom ve-ceu, gde sam ga
ostavio.
I pretpostavljam da i dalje nije bio tamo?
Ne. A ni lavabo. Gde su bili ve-cei, sad je to, da izvine, noni
klub. Pogledao ju je. Zna, u dubini due oseam da bi sve ove
godine sa mnom sve bilo u redu, da nisam izgubio taj prsten. Sve bi
bilo u redu da se nisam vratio iz Engleske da otvorim tu prokletu
radnju. Ja sam, zaboga, pesnik, a ne mesar. Moj ivot je promaen.
Aha.

43
 Ljudi u belim mantilima toliko su lako i brzo ustanovili da se radi
o maninodepresivnom poremeaju, da je cela porodica smatrala da se
neto to se toliko lako moe utvrditi sigurno toliko brzo moe i
izleiti. Nisu bili u pravu. Pio je pilule za sve i svata, a izmeu se
nalivao itavim bocama viskija. Ono to ih je sve neprekidno ostavljalo
u udu bila je injenica da jedan tako sitan, mrav organizam moe da
izdri toliko mnogo. Bio je u stanju da popije litre, a da mu nita ne
bude. A kada bi se nou vraao kui, buan i spreman da ih tue, deca
bi ga zaskoila da ga spree da nasrne na majku koja je bila u kuhinji i
koja mu je u kafu s melasom upravo stavljala usitnjene tablete za
spavanje. Ponekad je bilo potrebno ak est pilula da bi se uspavao.
Konano, zaspao bi na kauu, raskreen poput morske zvezde, a
majka bi samo rekla: Ah, jadniak, imao je teak dan.
Veito je pretio da e se ubiti. Govorio im je da ide u klanicu da ga
neko oslobodi muka. Majka bi mu onda pruila kuhinjski no i rekla
mu: Potedi sebe odlaska tamo. Hitna pomo je nekoliko puta
dolazila da ih sve zajedno odveze u mesnu bolnicu poto bi otac
progutao itavu boicu pilula za spavanje. I to ne prvi put. A on, on bi
plesao po bolnikim hodnicima, urlajui na lekare da ga puste na
miru, pretio stisnutim pesnicama kao da mu nita ne fali. Lekari bi
turobnim tonom saoptili porodici da moraju da mu isperu eludac.
Namignuvi svojoj deci koja su se, od nervoze, u uglu kikotala i igrala
prstima, majka bi belim mantilima rekla: Ali, zaista, emu urba ne
bi l mogli samo jo malo da priekate?
Nije mogla da ga napusti jer je on sve kontrolisao. Pri kraju
Popinog boravka u porodinom domu, ak je i njegova zloba postala
jedan od oblika psihoze. Majka nije mogla sebi da priuti ni obino
ianje. Nije postojalo nita poput zajednike kase, niti je iko imao
pristup njegovim mnogobrojnim i najrazliitijim oroenim raunima.
Gomilao je novac, pravio tajne zalihe, a sam je uvek imao samo
onoliko koliko mu je trenutno bilo nadohvat ruke. Znao je da u tome
lei njegova mo. A majka je znala da, ako bi ga ostavila, ne bi bilo te
sile ili zakona koji bi nadjaali njegovo ludilo i naterali ga da joj da ono
to joj po pravdi pripada. Ona sama nije bila veta ni u emu. Nikada
nije bila zaposlena. Da li da ga napustim bez prebijene pare sa
decom, ili, bez prebijene pare bez dece? Postojala je pravda a

44
postojao je i Dejms. Popi se seala kako je majka, u svojoj nemoi,
ronila suze. Snani duboki jecaji kojima se nita ne postie.
Kako se kasnije ispostavilo, dani pilula i suza i hitne pomoi nisu
bili ono najgore. Sumrana popodneva koja su se protezala do dugih
noi, kada bi sve postajalo zaista mrano...
Popi nije elela da bude tamo. Ni tu. A naroito ne tamo, poto ju
je u prolost gurnulo njegovo prisustvo ovde i sada. Nee dozvoliti da
podlegne takvim oseanjima. Ali usta su joj ve bila otvorena i, pre
nego to je uspela da se zaustavi, iz grla joj se oteo krik.
Bilo je to bedno, trulo, smrdljivo detinjstvo. I nadam se da e
trunuti u paklu!
Tiina. Ponovo je drhtavim prstima upalio cigaru. Popi zamuri.
Prekrila je sva pravila.
Gospode boe, rekao je, toliko si me zaprepastila da sam na
trenutak povratio razum. Hvala ti! ta je na to mogla da kae?
Nema na emu.
Stidljivo kucanje na vratima.
Ko je sad pa to? Skoio je.
Riard je zurio iza vrata. Bio je u pantalonama od lamea zlatne
boje, patikama sa visokim onom i krznenoj majici bez rukava.
Iznenaen, klimnuo je glavom Dejmsu.
Popi, prostorija je potpuno spremna. Moda bi da pogleda?
Sigurna sam da je sve u najboljem redu, rekla je Popi,
pokuavajui da razvue osmeh. Riarde, ovo je moj otac. Tata
Riard.
Rukovali su se. Otac je sve vreme gledao u sopstvene cipele. Nije
bila sigurna da li je Riard uo kada je ovaj promumlao: Svemogui
boe. Riard je pogledao na sat i osmotrio Popi, tiho je zapitkujui.
Brzo u, rekla je. Koliko jo imamo?
Pa trideset minuta, moda... Moe se desiti da porani. Mogu da
ga zadravam, ako eli.
Ne, ne, otro ga je prekinula. Nema potrebe. Stii u na vreme.
Ti se samo pobrini za modele i jo jednom proveri svu robu. Stiem.
Okej. Riard se obrnuo na petama svojih debelih donova. Bilo
mi je drago, g. Ficpatrik.
A da i meni.

45
 Kada je Riard nestao, otac se okrenuo prema Popi, oiju izbeenih
poput lopti. ta je to bilo?
To je bio Riard. Moj sekretar.
Sekretar? Gospode boe zar se sekretari danas tako oblae? I
ispravi me ako greim, ali zar to nije bio mukarac?
Nismo svi zaglibljeni u prolosti, kao ti, Popi je uzvratila s
uivanjem.
Istinu govorei, i ona sama bila je pomalo skeptina kada se Riard
u punom sjaju prvi put prikazao na jednoj od revija. Teko da je
izgledao ba prikladno za tako neoriginalnu modnu kolekciju jeftinu
i obinu, da ne bi ispalo da je ona neto vie od toga. Za divno udo,
njegov opreni pristup izgleda je upalio. Uverio je kupce da je u
pitanju dobra ala i da slobodno mogu da zadre diskretan veo ironije
bio je to otar kontrast naspram veite gladi muterija za jeftinim i
obinim.
A ta ti je to to ima kasnije?
Prodajem svoju robu jednoj robnoj kui u Dablinu. Ono to sam
oduvek elela.
Zar su ti elje toliko skromne?
Ne moemo svi da budemo grandiozni, otro je uzvratila. Neki
od nas kroje odelo po sopstvenoj meri.
Hteo sam sokole. Dobio sam male prljavosmee kokoke.
Bila je na ivici da se okomi na njega, da jednom ve svri s tim, da
ga jednom zasvagda izbaci. Sada je bio pravi trenutak. Zato bi trpela
ova sranja? Ali on se odjednom bacio u stolicu i udario u glasnu
kuknjavu, s glavom meu rukama, njiui se napred-nazad. Sve vii i
vii, tonovi su trepereli i odbijali se o zidove sobe. Slamajui joj srce.
Seala se tog zvuka. Kao da je bilo jue stajala je sa svojom sestrom,
nepomino zurei kroz stakleni zid, u oca, tog jadnika koji je cvileo
kao violina.
Samo ne tamo. Tamo vie nije imala snage da se vraa.
Pomozi mi. Za ime boga. Pomozi mi, jeao je. Molim te
pomozi mi.
Popi je brzo ustala.
Ajde, rekla je odseno. Idemo malo dole. Vidi treba ti jo
cigara. Naruiemo dva kapuina. To e ti se dopasti. Moda ak

46
imaju i fine zemike.
Meni je ponestalo zemiki. Ali on je samo stajao, pridravajui
se za naslon stolice. Gledala je kako mu se zglobovi na prstima bele i
crvene dok je rukama naizmenino stezao i otputao stolicu.
Moe li da mi proveri stvari? Pokazao je na sto. Voznakarta,
novanik, naoare, maramica-cigare... Popi je prelazila preko svega
redom. Notesi, testisi, novci i ovci, rekla je, oponaajui svoju majku.
Zapalio je cigaru dok su izlazili iz sobe.
Najlake je na svetu zaboraviti svoj sat na stolu. Ili, kad smo ve
kod toga, prsten kraj lavaboa. To se svima moe desiti. U stvari, smeo
bi da se kladim da se to svima nekad desilo. Treba sa sobom nositi to
je mogue manje stvari, tako se oveku tee desi da neto izgubi. U
stvari, najbolje bi bilo nikuda i ne ii. Onda ovek nita i ne moe da
izgubi. Nisi mi ni rekla ta stvarno misli o mom odelu.
Ukljuie protivpoarni alarm od sveg tog dima, Popi je rekla,
maui rukama da bi rasterala sablasne sive oblake dima koje je irio
oko sebe. Odelo je lepo. Je l planira neto s njim?
Kada se okrenula, videla ga je kako stoji nasred hodnika drei
cigaru visoko iznad glave.
Nadam se da u i pokrenuti prokleti ureaj. Mrzim ovo mesto.
Ovde ovek nema mira. Finbar, ma nek se nosi... Pokrenuo bi i
zvezde, samo kad bi mogo.

Popi je zauzela napet stav nalik njegovom. Da bi bila u stanju da

energino reaguje, ako bi to bilo neophodno. No, on je delovao malo
oputenije. Pijuckali su kapuino u Fioninom baru, u dugom
hromiranom staklenom salonu. Zabava u Irskom baru se zahuktavala.
Samo to se nisu zauli i prvi gromki taktovi, ali jo nije bilo dovoljno
pijanih da bi se pesme zaista i prihvatili.
Posmatrala je kako neki ovek u pohabanom odelu i kinom
mantilu mea svoju kafu za ankom. ovek je imao gustu prosedu
kosu, ali nije mogla da mu vidi lice jer je ruku drao na obrazu, kao
neko ko eli da se zatiti od udarca koji svaki as oekuje. Bilo je u
njemu neto to joj se odnekud inilo poznatim zbog nekog razloga,

47
rei nebo je pile odjednom su joj odzvonile u glavi. Moda je i ona bila
aava. Moda ju je ovaj neznanac samo podseao na drhtavi, klecavi
kr od oveka s kojim je sedela za stolom. I Dejms se dao u
prouavanje oveka za ankom.
Neiji otac, do u posetu, zakljuio je.
Sumnjam, Popi je zvuala oporo. Polagala je pravo na takvo
miljenje.
Ne, pogledaj ga, rekao je otac. Eno ga sedi tamo. Dok ne bude
ustao. Ba me zanima ta e rei. Sad ba o tome razmilja. Pogledaj
ga, na ta lii. Sav je u ritama, gore izgleda nego ja. Ne zna ta da kae,
je l da? Uplaen je. Boji se da e sve da uprska, kao i obino. Jadnik.
Bez sumnje e se opet obrukati, i sve to uz to ide. Dobro ga poznajem.
Bog e ga znati, ne bi me iznenadilo da pie i poeziju. Ponudi ga
cigarom, Popi.
Ne pada mi na pamet.
Ali, pogledaj on nema cigaru.
Verovatno ne pui.
Zar ti nema duu? Glas mu je opet zacvileo. Gospode boe,
eno tamo sedi ovek za koji minut razapee ga neki nezahvalni
bednik od sina ili erke, a nee mu dati ak ni bednu cigaru. Ustao je i
usput sruio olju sa stola. Daj mu cigaru, kad kaem! Ljudi su ih
gledali. ovek za ankom kao da se sledio. Kao da je bio svestan da se
o njemu radi. Siao je s barske stolice i poao ka izlazu, brzim, vetim
korakom. Popi je pokuala da povue oca za rukav dempera i da ga
zadri, ali on je silovito otrgnuo ruku i uspeo da se oslobodi, ba kad je
ovek prolazio pored njega, jo uvek titei obraz rukom.
Ovamo! Ovamo! Otac mu je tutnuo cigaru. Niz obraze su mu se
slivali potoci znoja. Poeo je strano da koluta oima. Popi je
strahovala od najgoreg. Molim te, tata, zaitala je.
Uzmi. Gurnuo je cigaru oveku u ruku. Evo, je l treba vatre?
ovek je buljio kroz podignute prste. Popi je ugledala jedno crno
oko. Slobodnom rukom, onom koju nije drao na obrazu, uhvatio je
cigaru. Dvojica mukaraca zurila su jedan u drugog. Otac se toliko
tresao da je stolica kraj njegovih kolena poela da podrhtava. U
jednom trenutku, Popi je pomislila da e zabrinuti barmen reagovati
a onda, polako, paljivo i sa potovanjem, neznanac je stavio cigaru u

48
usta. Sada su mu obe ake zaklanjale lice. Polako se nagnuo prema
ocu. Ovaj je kresnuo upalja i prineo ga vrhu cigare. Plamen je
podrhtavao od njegovih trzaja. Oblak plaviastog dima pokuljao je iz
ovekovih usta. Popi je ponovo ugledala kako se pogled iz crnog oka
susreo sa oevim. Klimnuo mu je glavom.
Hvala, promumlao je nazalnim amerikim akcentom. Valjda.
Sve e biti u redu, rekao mu je otac. Sve: Ponovo je seo,
ispustivi dubok uzdah olakanja. ovek je izvio usne u iskrivljen
osmeh, i u prolazu kratko stegnuo rukom oevo rame. Otiao je.
Vidi? Zaista je hteo da zapali. Naravno da je hteo. Samo mi
nemoj rei da ja ne znam da primetim kada neko eli da zapali, a
nema cigaru.
Popi je morala da se utine za obraze da se ne bi seala. U jedno
drugo vreme. Na jednom drugom mestu. Neko drugi nije imao cigaru.
Da li moda elite jo jednu kafu? Barmen im je priao.
Bio je to mlad momak sa vragolastim osmehom i velikim
klempavim uima. Popi je na trenutak osetila kako joj napetost
poputa. Na kraju krajeva, bila je u Dablinu. Ni nalik Njujorku, gde ne
biste mogli ak ni da popuite cigaru, a kamoli da priete neznancu i
oslovite ga. Osetila je kako joj u krv ponovo nadire stara ljubav prema
ovom gradu. Ljubaznost hotelskog osoblja da gospoo i ne
gospodo i ako bi gospoa moda... a onda neverovatna promena
na telefonu jedno De si! koje bi prijateljski razmenili meu sobom.
Uvek to blago parodiranje u njihovim glasovima. Kao i sada kod
barmena.
Nema veze, govorio je njenom ocu, koji se sagnuo da s poda
pokupi komadie razbijene olje. Ja u to pokupiti as posla. Onda,
jeste za jo jednu kafu?
Hoemo? upitao ju je Dejms.
to da ne? Pogledala je na sat i samo to se nije onesvestila.
Dvadeset do osam.
Kroz staklena vrata videla je kako Riard u predvorju ivahno
razgovara sa kupcem, oigledno pokuavajui da ga zadri dok Popi
ne stigne. ovek je gledao na sat i lupkao nogom po mermernom
podu. Karl Braun se muvao po onom drugom baru i ispipavao lokalnu
atmosferu, poto je paljivo klisnuo iz neprijatne situacije u kojoj se

49
Riard naao, i tako i dalje bio na raspolaganju ma kojoj koja bi mu se
bacila u naruje. Ko zna zbog ega, smatrala je da im njegovo
prisustvo uvek donosi sreu. A srea joj je sada bila potrebnija nego
ikad. Uz kripu je pomerila svoju stolicu unazad.
U vozu je bio neki star ovek, govorio je otac. Dobro, ajde, ne
ba tako star. Ipak, propisno se tresao. Pokuavao je da ita novine,
ovek je samo gledao svoja posla, pokuavao je da ita novine i da pazi
na svoje stvari...
Vidi, ja bih samo morala..., pokuala je da zaustavi bujicu.
Ali neki mladi dripci nisu hteli da ga ostave ne miru. Lice mu se
zgrilo od gorine. Ismevali su ga i to u lice.
Da, da, Popi ga je nervozno prekinula. Samo sedi tu minut-
dva, pij kafu. Vratiu se.
Bio je jako uplaen. Prestravljen. Nikako nisam mogao da mu
pomognem. A onda onda se upiao. Teklo mu je niz nogu, kapljalo
mu u cipele. Zamisli zamisli tu sramotu upiati se kao mala beba.
Popi je stajala. Pogledala ga je i primetila ukast trag na njegovim
pantalonama u predelu prepona. Ponovo je sela.
Hajdemo opet gore u sobu moda bi eleo da se okupa ili
Nemam ja vremena za kupanje, zaitao je, stegnuvi pesnice.
Ima vremena za sve, rekla je, drei ga za lakat. Vukao se za
njom po predvorju hotela, kao pas koga su naterali da bude miran.
Pogled joj se susreo sa Riardovim pozvala ga je na stranu.
Popi! ta se deava? Ovaj tip postaje besan ko ris. Neu jo dugo
moi da ga zadravam.
Morae da pone bez mene. Samo mu reci da sam umorna
posle dugog leta i da se jo nisam privikla na vremensku razliku
smisli tako neto. Evo me za nekoliko minuta.
Popi je krajikom oka zapazila onu demekastu sekretaricu.
Oigledno je izala iz Sobe odjeka i sada je ponovo besomuno kucala,
ovaj put na sofi. Onda je naglo zaklopila laptop i brzo ustala. Popi je
instinktivno naterala oca da pouri ka liftu nije elela da im se iko
pridrui. Ali ena se uputila ka recepcijskom pultu.
Bolje bi ti bilo da se to pre vrati., upozoravao ju je Riard.
Nije od onih tipova koji bi da sklapaju posao sa obinom ulizicom
kao to sam ja. Hej! Ozbiljno ti govorim. Ovaj tip je ozbiljan nee mu

50
se dopasti ako misli da ga zavitlava. Dobro vee, jo jednom, g.
Ficpatrik.
Bro vee.
Riard je bio na ivici oaja epao ju je za ruku. Popi ga je otresla
s neodobravanjem.
Ajde samo brii! Moe ti s njim. Evo me za minut. Stvarno. Idi
sada, idi, idi!
Riard je nervozno odjurio. Uvreeno stisnuvi usne, okrenuo se u
punom krugu i otiao. Ali Popi je videla kako mu se uglaeni osmeh
vraa na usne kada je ponovo priao kupcu. Nije imala mnogo
vremena. A opet ko ga je uopte imao?

Priao je i priao, bez prestanka. Odmotavao je klupko svog ivota. U

jednom trenutku ljutit, u sledeem oajan. Na tren bi zautao, dok je,
izbaene vilice, sedeo i posmatrao svoje razmaknute krive prste. Popi je
morala da otvori prozor, da bi ulo malo sveeg vazduha. Kao i obino,
govorio je vie no to je trebalo i ona je osetila da ne moe da doe do
daha. Reka Lifi proticala je ne marei za njihove brige. Novi blokovi
stambenih zgrada sa balkonima od kovanog gvoa nazirali su se na
drugoj obali. U daljini se uo zvuk sirene. Ovako, sa prozora, sve joj je
izgledalo novo, sve dok nije ugledala ruevine zgrada od crvene cigle koje
su jo uvek odolevale nasrtajima graevinskih preduzea. Mali razbacani
delovi Dablina, smrdljivi poput utroba davno pocrkalih riba. Deca koja se
mire sa svojom sudbinom za razliku od njenog herojskog bega. Kau da
je ovek ono to pojede? Vraga, pomislila je. ovek je ono ime ga hrane.
Telefon je zazvonio i prekinuo njegovu bujicu rei. Riard, samo da joj
kae da je kupac odgledao polovinu revije i da sada ve kipti od besa. ta,
do vraga, ona to pokuava? Nee biti nikakvih porudbina ako sa sprata
smesta ne dovue svoje dupe. Popi ga je sluala, potpuno zanesena i
odsutna. Riard joj je kukumavio u jedno uvo, dok su joj kraj drugog
proletale staze i stranputice oevog ivotnog puta.
Mora da ide? Sada mora da ide?
ini mi se.
Dobro. Evo, idem. Samo da pokupim svoje stvari. Naoare... vozna

51
karta... kuda ja to idem? Pa da. Sada idem kui. Ne, ne, kod ge Dizi.
Mislim da u odelo ostaviti ovde, ako ti ne smeta. Ponovo je koraao po
sobi, grabio stvari i stalno ih usput isputao.
Popi ga je gledala, dok je rukom pokrila slualicu.
Popi? Riard se drao. Znam da si tu. Reci mi ta da kaem
ovom tipu?
Kako da tamo stignem? upitao je otac. Zastao je nasred sobe.
Ruke su mu mlitavo visile niz slabine. Gledao je u pod. ta misli da
uini za mene? Proaptao je. ta misli da uini za mene?
Popi je zatvorila oi.
Riarde?
Da? Da?
Reci oveku iz Del Montea vii, zastala je, reci mu da nemamo
vie ananasa.
ta? Ma ta do...
Popi je spustila slualicu. Dohvatila je kutiju cigara, zapalila jednu
i stavila je ocu u usta. Zahvalno je klimnuo glavom. Ruke su mu se
tako jako tresle da je morala da mu pridri cigaru da bi povukao dim.
Kada je nekoliko puta uvukao dim, uhvatila ga je za rame i pomogla
mu da unazad dokoraa do stolice. Telefon je opet zacvrkutao.
Zgrabila je slualicu, spremna da se izdere na Riarda, ali sada je bila
njena majka.
Da, da. Jo uvek je ovde. Popi je klimala glavom. Pogledala je u
oca izgubljeno je prelazio pogledom po sobi, kao da je pokuavao na
neto da se usredsredi. Nije bio siguran gde se nalazi. Vidi, mama,
prekinula je bujicu rei s druge strane slualice, ao mi je zbog onog
ranije, u redu? Ne nemoj se brinuti za sve to. Sigurna sam da Dablin
nee propasti.bez... Samo se uvaj. Da. I ja tebe. ao.
Popi i njena sestra stajale su stisnute u maloj staklenoj kabini.
Redovi kreveta, nanizani poput brazda ispunjavali su ogromnu
prostoriju iza stakla. Mukarci su sedeli ili leali na krevetima, zurei
u tavanicu ili u zidove. Medicinski tehniari su im rekli: Eno ga.
Njih dve su se okrenule u maloj staklenoj prostoriji i ugledale svog
oca, vezanog poput urke, kako praznim pogledom zuri u njih. Bilo je
Badnje vee. Moramo da ga drimo ovako umotanog, devojke, da ne
bi naudio sebi, tehniar samo to se nije izvinjavao. Sestre su klimale

52
glavom, kao da su shvatale ta se dogaa. Bile su na putu kui.
Nerado su skrenule s puta da bi obavile ovu posetu.
Otac im je priao, pritiskajui lice na staklo. Nasmeio im se bio
je to mali preostali razumni deo njegovog bia, da ih umiri i uveri ih
da je sve u redu. Zakolutale su oima, kao da je on neko nevaljalo dete,
ba kako su to uvek radile, kroz celo detinjstvo. Cigarete? nemi
pokreti usana bili su puni nade. Popi je pogledala u svoju sestru. Kako
su mogle da zaborave? Nita mu nisu donele. Namrtio se, nita ne
shvatajui. Jebenu cigaretu? drao se kroz staklo.
Sada se razjario, devojke, moda bi bilo bolje da vas dve sada...
Tehniari su bili ljubazni. Devojice se nisu pomerale. Gledale su
jednog drugog pacijenta, mladia kovrdave kose, kako prolazi pored
njihovog oca. Zapalio je cigaretu i stavio je ocu u usta. Dim iz oevih
usta zamaglio je staklo.
Ne bi smeli ovde da pue. Jedan od tehniara pojurio je u
prostoriju. Dajte mi to. Izvadio mu je cigaretu iz usta i zgazio je.
No, no, Dejms, znamo kakva su pravila. Usta koja su sada ostala
prazna jedno vreme su se u tiini naizmenino otvarala i zatvarala.
Poput bebe koja se sprema da zaplae. Popi nikada nije mogla da se
seti koja je od njih dve prva poela, ali su obe sestre, odjednom,
prsnule u histerian smeh. Smejale su se, smejale, i smejale. Nisu
nikako mogle da se zaustave. A usta s druge strane stakla i dalje su se
beumno otvarala i zatvarala. Tehniari su ih odgurali do vrata.
Najbolje da poete, devojke.
Morale su da prou ispred njega, a jo se uvek nisu bile smirile
nakon napada glasnog piskavog smeha. Beznadeno ih je zagledao. A
onda je i on poeo da se smeje. Isputao je glasne frktave zvuke koji
kao da su mu odzvanjali iz stomaka. I tako su njih troje stajali
vritei i njaui dok su tehniari odmahivali glavom i skretali
pogled. A onda je iznenada prestao, ba kako je i poeo. Povremeni
piskavi prodorni i otri trzaji po glasnim icama bili su sve to je ostalo
od napada smeha, dok je prodoran pogled iz crnih, napaenih oiju
uperio pravo u oi svojih erki.
ta mislite da uradite za mene? ta mislite da uinite za mene?
jeao je i jeao, dok su devojice gurali prema tvrdim hrastovim
vratima. Ali to nije bila ozbiljna molba. Glas mu je bio zaravnjen,

53
gubio se i zamirao. Onda se otac povukao. Ruke su mu bile vezane i
obmotane oko tela. Na vratima su se okrenule. Ve je leao na svom
krevetu, ispruen, leima okrenut prema njima, dok su mu kratke,
goljave noge podrhtavale. Znale su da je i dalje ponavljao: ta
mislite da uinite za mene? Pitale su da li bi mogle da se vrate sa
cigarama, ali su tehniari rekli da se ne vraaju. Oni e se pobrinuti da
za Boi dobije cigaretu.
ta hoe? sada je viknula. Za ime boga ta hoe?
Ramena su mu potonula. Jo jednom se naao na sredini sobe.
Podigao je glavu i ona je ponovo ugledala onaj prazan pogled.
ta mogu da uinim? pitala je tiim, nenijim glasom. ta
hoe?
Hou... Prvo mu se lice zguvalo i zgrilo. A onda i celo telo dok
je padao na kolena. Morao je da podeava visinu svog glasa dok su mu
se rei probijale kroz grlo. Hou da obuem odelo, rekao je.
Popi je podigla vealicu. Namestila je nepostojeu postavu na
odelu.
Pa onda ga obuci.
Odvela ga je u kupatilo i okaila odelo na kuku s unutranje strane
vrata.
Je l moe sam?
Klimnuo je glavom. Zatvorio je vrata, a ona je ostala u sobi. Drala
je ruke u krilu i ekala. Znai, ipak je uspeo da je dovede dotle. Do
take koja ju je nagnala da uspe u svakoj drugoj situaciji u ivotu. Do
take gde je ovek morao ili da se smeje ili da se ugui od saaljenja.
Do take gde nita nije moglo da se popravi i sredi i gde su ljudi
tumarali, ogoljeni, osloboeni svoje ljuture. Ljudi irom sveta nosili
su njenu odeu a tek je sad poinjala da shvata kako ona sama treba
da nosi sopstvenu prolost.
Izaao je iz kupatila. Popi mu je glasno dala do znanja da dobro
izgleda.
Moje ruke, rekao je, gledajui u drhturave leptire, ne mogu
prokleti lic.
Povukla mu je rajsferlus. Ustuknuvi pred oseanjem
nepodnoljivo nene prisnosti. Pogledao se u ogledalu.
Nije loe. Okrenuo se da bi ga i ona pohvalila. Vraki dobro

54
izgleda, rekla bi.
Pa, duboko je udahnuo, bolje da sad krenem. Ga Dizi
izuzetna jedna ena. Ne bi da je naljutim.
Vidi ovde stvarno ima puno mesta. Krevet je velik ko fudbalski
teren bilo bi mi drago da...
A, ne. Pljucnuo je i zalizao kosu. Idem sad put pod noge.
Je l ima para za taksi?
O, da. Dobra ideja. Ii u taksijem.
Jesi li potpuno siguran da...
Ii u taksijem.
Skupila je njegove stvari i stavila ih u kofer od pisae maine.
Zaustavio ju je kada je htela da u torbu zguva njegovu staru odeu.
Glavom je pokazao u pravcu korpe za otpatke.
Otpratiu te do lifta, rekla je.
A, da. Lift.
Celim putem niz hodnik ogledao se u svakom ogledalu. Nametao
revere. Prstima prelazio preko nabora na pantalonama. Kada je uao u
lift, zbunjeno ju je pogledao.
I ta sad treba da radim?
Pritisni to dugme. Pokazala mu je koje. Vidi, tata, samo hou
da ti kaem...
Stavio je prst na usta.
Lift i taksi. Lift i taksi, govorio je, kolutajui oima, kao da je u
pitanju neka interna ala. Mii mu se zgrio na levom obrazu, ali je
uspeo da zadri nameten osmeh dok su se vrata lifta zatvarala. Popi
je nekoliko trenutaka stajala u mestu, obraza priljubljenog uz zid
hodnika. Onda je odjurila nazad u sobu.
Stigla je ba na vreme da uspe da ga vidi kako odlazi. Odetao je
do reke. Gledala je kako pali cigaretu. Prolazio je taksi za taksijem, ali
on nije zaustavio nijedan. Iao je, zaustavljajui se s vremena na
vreme, da poravna revere. Okrenuo se i pogledao u zgradu zurio je,
kao da je odmerava. Zasenila ga je visina zgrade, kraj nje je izgledao
kao patuljak. Znala je da ne moe da je vidi kako stoji na prozoru.
Pomislila je kako e joj suze koje joj se slivaju niz obraze sigurno
ostaviti prava rena korita na licu. Gladala je za njim sve dok od njega
nije ostalo nita osim tragova dima na mestu gde je stajao kraj reke.

55
Nije uzeo ni jednu jedinu pilulu tokom cele posete. Marljivo je iao
stazama prolosti, a nju je doao da poseti na kraju svog puta. I tada je
shvatila. Uinio je jedini ustupak koji je mogao. Odenuo je rei koje
nije mogao da izgovori. eleo je da ona moe da kae da moe da
saopti drugima onda kada ga je videla, poslednji put, on je na sebi
imao odelo.
Telefon je uporno zvonio.

56
 Uteriva dugova

Roni Rajan je mrzela perionicu automobila u garai na dokovima,

preko puta hotela Finbar. inilo se kao da dve mrtve, jarkozelene ovce
napastvuju tojotu-starlet njene majke. Meutim, elela je da auto
izgleda dobro kada sledeeg dana bude ila na aerodrom. Nema
nikakvog smisla da potroi itavo malo bogatstvo na svoju kosu, kou,
nokte i garderobu, a da se onda pojavi u pranjavom automobilu.
Sutra sve mora da bude savreno. Zato e i prenoiti tu, u Dablinu.
Majka joj je rekla da je blesava. Njegov avion nee stii iz
Stokholma pre ruka i ako krene kolima ujutro moe da stigne i ranije
nego to je potrebno. Za to joj treba najvie tri sata. Umesto da baca
novac na hotel u gradu. Ali Roni je bila nepopustljiva. Nije elela da se
zaglavi iza nekog tipa koji vue prikolicu za konje trideset kilometara
na sat, ili da naleti na saobraajku, ili da ne nae parking na
aerodromu,da da bude u trci i panici. Treba da saeka estera. ester
Stoun dolazi u Irsku da se oeni njome. Idue nedelje ona e biti
gospoa Veronika Stoun.
Nedelju dana pre svog tridesetog roendana, Roni, koja je mislila
da je nijedan ovek nikada nee voleti, bie mlada. Ako to nije vredno
male proslave u vidu noi provedene u pomodnom dablinskom
hotelu, onda Roni zaista nije znala ta jeste.
Pogledala je u retrovizor dok su crknute zelene ovce nastavile da
razmazuju sapunicu po prozorima kola. Videla je blago zabrinute
krupne tamne oi, lep ten i dugu, ravnu, smeu kosu. Veeras e
traiti da joj Dirdri iskreno, potpuno beskompromisno iskreno, kae
da li je ula u godine kada ne treba da nosi dugu kosu. Dirdri e joj
sigurno rei. A moda i nee. Moda nee hteti da bude gruba i kae
neto to bi moglo da pokvari Ronino venanje.
Bie to skromno venanje, samo porodica i nekoliko prijatelja.

58
vedski sto za dvadeset estoro ljudi na ruku u roditeljskoj kui
ugovorila je mnogo pre nego to je njena majka mogla da preuzme
kontrolu nad protokolom. Roni je isplanirala da joj snaha skuva
paradajz orbu, iz lokalne samoposluge nabavila je lososa sa prelivom
i raznovrsne salate, a sladoled e biti posluen sa svadbenom tortom.
Iznajmila je porcelanski servis, pribor za jelo i ae mnogo pre nego to
je njena majka mogla da kae da imaju dovoljno toga po kui i da niko
nee obratiti panju na to to su stvari rasparene. Pie je bilo na
snienju, ono nepopijeno se moe vratiti, a sluie ga pouzdani mladi
iz jednog lokalnog bara. Doi e esterova majka i brat, a kum e biti
njegov prijatelj Majkl. Preostalih dvadeset i dvoje su sa Ronine strane.
Nije brinula zbog tog dana. Sve je savreno organizovano.
To je neto to je Roni umela dobro da radi, organizovanje
konferencije, trgovaki sajmovi, izlobe. Oko toga se njen ivot vrteo
poslednje etiri godine. Daleko od kue, u njujorkoj putnikoj agenciji
u kojoj je radila. Tamo je otila da se sakrije od svega to se dogodilo.
Znala je kako da prepozna i izdvoji mogua problematina podruja,
izoluje one koji mogu da prave probleme ili da budu negativni, kao i
da maksimalno podstakne snagu i samopouzdanje svih onih koji bi
radili bolje kada bi znali da ih neko ceni.
Roni je iz iskustva odlino znala da sveanost treba da se zavri
kada je na vrhuncu i da treba prekinuti dok se jo pobeuje. Mlada i
mladoenja e odjuriti automobilom samo tren pre no to iko pomisli
da je vreme da pou. Isplanirala je i da se esterova majka, brat i kum
vrate u svoj hotel, jer bi se preterano druenje s njenom porodicom i za
jedne i za druge moglo pretvoriti u dosadu.
Njeni roeni majka i otac su nakon svega verovali da su oni
pripremili ovu raskonu i sa stilom organizovanu svadbu, i stvarno su
joj se radovali.
Roni je izvezla svoj blistavo isti auto iz perionice i uputila se
preko mosta ka hotelu Finbar. Poastie se veerom sa svojom
prijateljicom Dirdri u Sobi odjeka, bez previe pia i oputanja, rano e
lei i dobro se naspavati. Ujutro frizer, aerodrom, a onda vodi estera
kui da se venaju i da otponu novi ivot.

59
 Parkirala je automobil i liftom se popela od parkinga do foajea
hotela Finbar. Bila je tu na piu pre tri nedelje kada se vratila iz
Amerike sa svojim neverovatmm novostima i planovima.
Ba tu, u Fioninom baru, ispriala je Dirdri sve o esteru i o tome
kako je njihovo upoznavanje izgledalo kao prelistavanje ve proitane
knjige. Imali su iste nade i snove, slian drutveni milje, a nisu
preduzeli nita posebno da bi to postigli. Voleli su iste pesme Ele
Ficderald i Besi Smit i filmove Vudija Alena. Oboje ih je fascinirala
Arizona i nervirao Pariz, a najsreniji su bili u Amsterdamu gde su se
upoznali i etali kraj kanala drei se za ruke.
Dirdri, koja je udata i ima dvoje male dece, sluala je s nevericom
Roni kako, reima koje se sapliu jedne i druge, prepriava svoju
priu. Ona e biti ili deverua ili kuma. Nosie prelepi sako i suknju od
roza svile, obrubljene krem ipkom. Mlada e nositi krem ipku i eir
obrubljen roza svilom. Obeale su jedna drugoj da e sve oboriti s
nogu.
Zamisli, Roni, sve ovo ti se deava nakon svega to si preivela,
izgovorila je Dirdri pre nego to je uspela da se zaustavi.
Ali Roni se nije uzbudila. Znam, nakon svega. Zar to nije
neverovatno? rekla je.
I jednim pokretom ruke odbacila je bol i ponienje koje je ljubljeni
Nil Nolan izazivao u njoj tokom svih ovih dugih, tunih godina.
Vedro su se nasmeile jedna drugoj kao da nije u pitanju cela decenija
Roninog ivota koja joj je oduzeta samo zato to je imala tu nesreu da
sretne Nila Nolana na svoj dvadeseti roendan.

Ni veeras, niti ikad vie nee askati o Nilu Nolanu, pomislila je

dok je gledala kako jedna stara ena s tekom minkom
dostojanstveno ide iz bara kroz hol u izbledeloj smaragdnozelenoj
veernjoj haljini. Ona nikada ne zaboravlja lica. ena je osetila da je
neko posmatra, okrenula se i mahnula pomalo uobraeno prema Roni
koja je ila ka njoj kao da ju je ova pozvala. Na kraju svi ovako
zavrimo, promrmlja ona skoro apatom Roni. Ljubav je kurva.
ena je izgledala jadno dok je pokuavala da namigne i prie blie

60
Roni, a glas joj se jo vie utiao kada je zatraila funtu.
Nadam se da e vam se srea osmehnuti, ree Roni gurajui joj
novi u ruku. ena se okrenula kao da je posramljena, a ipak, kada je
izala na veernju svetlost, Roni je videla kako je iz dugake limuzine
koja se zaustavila izaao ofer da joj s potovanjem otvori vrata.
Nil Nolan je prolost, pomislila je. ester je sadanjost i
budunost.
Nema potrebe da pred esterom glumi i lae.
Nema pretvaranja da voli trke hrtova i boks.
Nema razloga da bude ljubazna prema sumnjivim tipovima koji se
hvale kako su prevarili poresku slubu, nabavili robu bez poreza ili
nasamarili osiguravajua drutva tako to su bacili kofer pun starih
stvari na kraju godinjeg odmora i za to dobili ogromnu odtetu.
ester je radio u turizmu kao i Roni, specijalizovao se za Nagradna
putovanja odmore koje kao nagradu dobijaju grupe uspenih
prodavaca. I, naravno, ester ju je znao kao uspenu osobu, kao
nekoga ko je naporno radio da bi uspeio u poslu. Nil Nolan ju je znao
samo kao gubitnika, kao osobu koja je napustila studije pre nego to je
diplomirala da bi ivela s njim i bila njegov ponizni, ljubljeni rob.
Kao osobu koja je ostala jo dugo, dugo nakon to je sve bilo
gotovo prihvatajui prezir i postepeno unitavanje svog
samopouzdanja.

ena na recepciji bila je odsena i efikasna. Mojra Dermot, pisalo je

na njenom identifikacionom bedu. Ispod rodnog dablinskog, nazirao
se engleski akcenat. Roni se pitala ta je nju dovelo nazad u Dablin.
Nije izgledala kao ena koja bi se vratila kui za nekim mukarcem.
Previe je nezavisna i jaka za takvu vrstu nepromiljenosti.
Mojra Dermot je rekla da ima poruka za nju i predala joj kovertu.
Dirdri je ao, ali mali Katal ima vrlo visoku temperaturu i misli da
veeras nee moi da doe. Da li Roni moe da je nazove im uzme
sobu? Moda bi umesto toga Roni mogla da doe do nje?
Roni je bila vrlo razoarana. Ne ide se u posetu nekome ko brine
zbog bolesnog deteta. Ali nije je uznemirila sama pomisao da e vee

61
provesti sama. Navikla je da se sama zabavlja. Stvar je bila u tome to
je ovo trebalo da bude Vee istine. Dirdri, koja je ve est godina
udata, otkrila bi joj dobre i loe strane braka. Dirdri bi joj sasvim
iskreno rekla ta misli o njenoj kosi. Smejuljile bi se to e ester biti u
odvojenoj sobi poto Ronini roditelji nikako ne bi mogli da prihvate
injenicu da su oni ita imali pre braka. Ali ipak je Dirdri bila
zabrinuta zbog deteta.
Roni je otila do telefona pored recepcije i pozvala svoju
prijateljicu.
Ne, ne, uveravala ju je, mnogo pametnije je da ostane sa
detetom... naravno da to nije meningitis. Ali mora da bude tu. Zar te
neu videti na venanju? Glupost, potrebno mi je samo da rano
legnem.
Zadovoljna to je ubedila prijateljicu, Rom je pogledala na sat koji
je pokazivao vreme u raznim zemljama.
U Irskoj je pola est, u vedskoj je pola osarn i tamo ester pakuje
kofere da doe u Irsku na svoje venanje. U Njujorku je pola dva posle
podne, a tamo je esterova majka jo uvek u oku to je njen
etrdesetogodinji sin odluio da se oeni u jednom gradiu u Irskoj.
Roni je podigla svoj mali runi prtljag da bi otila u sobu 103 na
prvom spratu i odjednoin se setila odakle joj je poznato lice ene iz
limuzine. Bilo je to lice sa jedne stare reklame koju su prikazivali na
kablovskoj televiziji, jo u Americi.
U San Francisku je pola jedanaest pre podne i tamo esterov brat
Mark provodi vrerne pokuavajui da ubedi sud da mu smanji
alimentaciju koju plaa svojoj bivoj eni.
Kako je udno razmiljati o svim tim razliitim ivotima koje ljudi
vode.

Roni i ester su esto razgovarali o tome da radei u turizmu

dobija mogunost da otkrije o emu ljudi sanjaju. Klijenti esto
misle da bi voleli da budu pet dana u Las Vegasu, a moda bi im se
mnogo vie svidelo da provedu vreme u kotskim brdima. A ako
pokua da im to kae? Ni govora, bio bi najgori na svetu.

62
 Ila je ka liftu, ija su se vrata zatvorila za izbezumljenim ovekom
u prugastom demperu, kada je ugledala njega.
Nil Nolan je izlazio iz Irskog bara sa piem u ruci i onim istim
podrugljivim osmehom na licu.
Prolo je vie od etiri godine od kada ga je poslednji put videla.
Pitala se, s vremena na vreme, da li se ugojio, ima li pivski stomak
puno je pio. Ali ne, jo uvek je bio bolno privlaan.
Njoj.
Shvatila je da su drugi ljudi govorili da on uopte nije privlaan,
da ima sitno, picasto lice. Po Dirdrinim reima, a ona ga je iz sve
snage mrzela, nalik pacovu.
Uvek je veoma brzo reagovao, za razliku od estera koji je, kada
ukapira neto, lagano razvlaio usne u osmeh. Sada ju je prepoznao i
prilagodio izraz lica za pola sekunde.
Ne mogu da verujem, podsmeljivo je rekao, mrtvi su ustali iz
groba i izali na svetlost dana.
Ne, ja nisam umrla, Nile, uzvratila je.
Kao i da jesi, o tebi nikakvih vesti. Roditelji ti ute kao zaliveni.
Dirdri je rekla da e, ako jo jednom budem pitao za tebe, pozvati
policiju. Ta udna poruka koju si ostavila. ta sam mogao da mislim
osim da si se koknula?
Zvuao je iznervirano i kao da mu je skoro ao to to nije uinila.
Roni je bila potpuno smirena. Nemoj praviti dramu, u poruci sam
jasno rekla da odlazim.
Da, ali poto si sve stvari ostavila u stanu, to je delovalo malo
poremeeno, kako sam mogao da znam u kakvom si stanju bila?
U glavi je toliko puta vrtela scenu njihovog ponovnog susreta. Da
li e ga iskasapiti? Da li e se on izviniti i rei da tada nije shvatao da je
ona bila dobra osoba? Da li e oni shvatiti da je razlaz bio deo toga,
neto to se moralo desiti, pa nastaviti tamo gde su stali?
Ono to nije mogla da pretpostavi ni u jednom scenariju koji je
sanjala svih ovih godina bez njega, jeste da e joj biti potpuno
svejedno.
Njegovo prisustvo tu, meu sivobelim stubovima foajea hotela
Finbar, nije bilo ni priblino vano kao to to Dirdri nije tu. Njegovo
lice nije bilo nita u poreenju sa licem koje e ona videti sutra kada

63
ester doleti iz vedske. Pomirljivo mu se nasmejala.
Ma daj, Nile, niko nije znao u kakvom sam stanju ja tada bila
ak ni ja sama. A kako si ti, inae?
Pogledao ju je sa divljenjem. Dugo, dugo nije videla da je tako
gleda. Jo od samog poetka, pre nego to se zaljubila do uiju, postala
opsednuta i pretvorila u dosadni teret u njegovom ivotu.
Jasno je video da ga je prebolela i to ga je nerviralo. ak bi mogao
neto i da pokua da mu se vrati. Ta pomisao joj se ak i dopala poto
mu to nikada ne bi uspelo. Ali bilo bi fantastino imati tu mo makar
na nekoliko minuta.
Ja sam dobro, ba dobro, rekao je skenirajui je odozgo nadole,
na svoj spori nain, od vrata do kolena, namerno istraujui njeno telo.
Oseala je detinjasto zadovoljstvo to je nosila elegantni pleteni
kostim od meke zelene vune i kvalitetnu svilenu maramu.
Nije se ugojila, a oni tamni kolutovi od nervoze i tuge su nestali
ispod njenih oiju. Izgledala je dobro i to je znala.
A posao? Da li i to ide dobro?
Bila je ljubazna, ali ne previe zainteresovana.
Nije mogla biti zadovoljnija pravcem u kom su se stvari odvijale.
Ovo ak nije bila ni gluma kao to je to uvek bilo sa Nilom, bilo je
iskreno.
I on je to shvatio.
Da, moj posao procveta kada je ekonomska situacija dobra, ljudi
postanu pohlepni, treba ih srediti.
Naravno.
Da li treba da se nae s nekim ovde? upitao je Nil.
Trebalo je, ali je upravo otkazano, odgovorila je.
To je bila injenica, a ne iznuivanje poziva ili ugovaranje pia.
Izgledala je kao da e se svakog momenta pozdraviti s njim. A on je
delovao kao da mu je to jasno.
Pa, moda...? poeo je.
Pogledala ga je upitno. Da?
Da li bi moda, u ime starih vremena...?
U ime starih vremena! Pitala se na ta je mislio. ovek koji je
svojim izrugivanjem i cinizmom, lagano i sistematski, unitio njenu
veru u sebe, njen ugled, nadu u budunost, bilo kakvu budunost.

64
eleo je da popiju pie ili neto pojedu da bi mogao na neki nain da
proslavi taj proces. Bio je ak suroviji i bezoseajniji nego to je ona
verovala da je mogue.
Zaista mislim da ne...
Hajde, Roni, prolo je dve godine... skoro tri.
Nije rekla da je prolo etiri godine i tri meseca. Ali znala je da je
tano toliko.
Nije rekla nita.
Voleo bih da ujem ta si radila, hajde, bilo bi lepo, molio je.
Iznenada je odluila. Priae s njim. Moda e mu i postaviti neka
pitanja koja je elela da postavi Dirdri.
Naravno, dobro. U koji bar eli da idemo?
Naprasno se promenio, delovao je ak sumnjiavo, kao da to nije
oekivao. Bilo bi malo neugodno... mislim... tamo ima ljudi, ne bih
eleo da me vide. Zna prirodu mog posla.
Roni je znala.
Uterivanje dugova. Prilino nasilno uterivanje dugova.
Ali to nikada nije znailo da Nil Nolan nije mogao da se pojavi u
javnosti. U stvari, bilo je obrnuto. Samo njegovo pojavljivanje, kao i
pojavljivanje nekih njegovih kolega, esto je bilo dovoljno da natera
ljude da brzo plate.
Gledala ga je podrugljivo, utei.
Znai, shvata problem, rekao je.
Onda neki drugi put. Okrenula se da poe ka liftu.
Roni?
Da?
Mogli bismo da odemo u tvoju sobu, tamo verovatno ima mini-
bar, mogli bismo ak i da budemo uslueni u sobi.
Mora da se ali, rekla je.
Znala je da je to izgovorila sa tako oitim zaprepaenjem da joj je
poverovao. To nije bilo ni nalik neubedljivim protestima koje je
izraavala iz godine u godinu kada su svi znali da tako ne misli.
Podgrevanje mita o enama koje kada kau ne misle da.
Ne, boe sveti, Roni, nisam mislio... da idemo u tvoju sobu da...
nita ni nalik tome. Ne, samo da nas ne bi niko uznemiravao.
Koga ne eli da vidi? upitala je.

65
 Nikoga posebno. Onako, uopte.
Roni je preletela pogledom po holu, sa belim sofama i ivopisnim
slikama na zidovima, koji se odjednom ispraznio.
Nije bilo nikoga.
ak je i Mojra Dermot otila u prostoriju iza recepcije. Za pultom
ju je zamenio recepcioner koji je izgledao kao stranac i nije ak ni bacio
pogled na njih. Nije bilo nikog drugog ko bi mogao da ih vidi kako
razgovaraju.
Pio si ovde potpuno javno, Nile. Ne eli da te vide sa mnom, ili
sa bilo kojom enom? Od koga se krije? Opet od svoje ene?
Kada ga je upoznala bio je oenjen groznom Darom. Pa, tako ju je
Roni tada zvala. Dara Nolan, dvadesetpetogodinja majka dvoje dece,
a po Roninom miljenju najomraenija ena na svetu. Nil je nikada nije
zaista ostavio. Imao je stan za svoje potrebe, stan u kojem je Roni
ivela s njim, dok je grozna Dara podizala decu.
Koliko je tada samo mrzela Daru, sebinu, surovu, bezoseajnu
enu, koja niti je umela da zadri mua, niti je elela da ga pusti, koja
je stalno za neim cmizdrila i priala prie o tome kako deci nedostaje
njihov tata umesto da im sama obezbedi neki vrst i siguran oslonac.
Kada je Roni ula u njihov ivot, deca su imala tri i etiri godine,
slatka mala plavokosa stvorenja s oevim osmehom. To nije bila
njihova greka, ta itava uasna zbrka. Nil je odlazio da ih vidi
nedeljom, a kada bi se vratio bio bi uvek neraspoloen i uznemiren.
Bilo je gotovo nemogue udovoljiti mu tih veeri i sve to bi Roni rekla
bilo je pogreno.
Sada bi Dara morala da ima trideset i pet, a deca trinaest i
etrnaest. Nije mogue da im se vratio? Dara ga nikada ne bi primila
nazad, ne nakon svega to se desilo.
Bilo mu je neprijatno. Deca su imala problema, problematine
godine, zna i sama. Nekako smo se zakrpili, tako da se sada vie
motam po kui.
Vrlo mudro. Roni je zaista tako i mislila.
Nadala se da e ona i ester imati dece. To je sigurno bilo u planu.
Kakve veze ima to to su sada blizu tridesetoj i etrdesetoj? Roditelji
uvek izgledaju kao da su vekovima stariji od svoje dece, ak i ako su
mladi kao Nil i grozna Dara.

66
 Da, tako da... Pokazivao je ka liftovima.
Misli da nas Dara moe videti ovde?
Mnogo njenih prijatelja dolazi ovamo na pie, a ja sam joj na neki
nain obeao...
Da me vie nee viati? upitala je.
Pa, ne ba tebe iskljuivo. Mislim, ti ve godinama nisi ovde.
Rekao sam da nikoga neu viati.
To mora da je teko u gradu kao to je ovaj. Nadala se da ne
zvui previe cinino. Nije morala da brine, shvatio je to zdravo za
gotovo.
Na neki nain jeste, ali zbog nekih poslova idem van grada, pa je
onda vazduh ist.
To je dobro, rekla je.
Pa, pomae, rekao je Nil Nolan.
Roni je shvatila da nikada nee sresti toliko bezoseajnu,
neuviavnu i grubu osobu, koja bi mogla da joj odgovori na neka
pitanja o njenoj budunosti. Ovo je ovek koji e joj otvoreno ukazati
na njene slabosti, a poto ona nije oseala ni trunku aljenja, niti se
meu njima ita moglo ponovo desiti, bie sasvim bezopasno da ga
pozove u sobu.
Dobro, onda idemo gore, ree i ugleda iznenaenje na njegovom
licu, te poe ispred njega ka liftovima u dnu mermerom poploanog
hola.
Pred vratima je uzeo njenu klju-karticu da je stavi u bravu. Uvek
je radio takve stvari smatrajui da ene nisu sposobne ni za ta.
Nekada je to volela. Sada ju je to uasno iznerviralo. Uli su, ona je
nemarno spustila svoju torbu na veliki francuski leaj i otila do
prozora.
Koliko ostajes? upita.
Samo veeras. Gledaj, stvarno imaju mini-bar. Ba zgodno, ree
Roni.
Pa, danas ga veina hotela ima, rekao je opet podrugljivim
glasom ismevajui svakoga ko bi pomislio drugaije.
Nije obraala panju na njegov ton, kleala je ispred mini-bara.
Pivo, vino? ponudila je.
Ej, nismo se videli dve godine, hajde da popijemo neto

67
posebno? predloio je.
Odjednom je dobila ideju. U svom prtljagu imala je bocu
ampanjca, poklon od roake koja je rekla da je besmisleno davati
poklone koji se moraju nositi u Ameriku i da Roni treba da trai samo
ono to se odmah moe pojesti i popiti.
ampanj koktel? predloila je.
Ma daj, nemaju to ovde?
Imaju male boce brendija, a ja imam ampanjac, i moemo staviti
dve kocke eera sa tacne za kafu.
Bio je zadovoljan ovim predlogom i napravio je itavu predstavu
oko vaenja aa.
Setila se vremena kada bi sve dala samo da mu ovako udovolji.
Sada, kada joj to nije nita znailo, sve je bilo neverovatno lako.
Roni je sela na stolicu pored prozora, Nil je seo na krevet.
Pia su se zapenuala i oni su nazdravili.
Sreno, rekla je.
I nema ljutnje? pitao je. Nil je uvek voleo da se osigura.
U vezi s im?
Nismo se razili kao prijatelji.
Ali to je bilo pre sto godina, kao to si i sam rekao; priaj mi o
sebi.
I ispriao je poneto.
Trenutno u gradu ima puno razmetljivaca, ljudi koji ne mogu da
saekaju da dobiju pravi posao i ne znaju da je neka vrsta dogovora
neophodna. Ne, oni ba to vee moraju da imaju jaknu od 400 funti za
izlazak u klub. I ta onda urade? Odu i kupe je lanom kreditnom
karticom ili ekom bez pokria. Nije vano. Pa, to tako ne ide. Dok je
govorio o tome, zvuao je skoro ispravno.
Ne, naravno, Roni je coknula negodujui.
Tako da se primenjuju sve stroa i stroa upozorenja i naplata
dugova. Trenutno je neto stresnije nego ranije, ponekad ti momci idu
u grupama, pa nas je potrebno i trojica da bismo se suoili s njima.
Poznavala je vrlo malo njegovih prijatelja tako da nije mogla da
izdvoji i analizira mnogo imena iz njegove prolosti. On nije znao
nikog od njenih prijatelja osim Dirdri, a na nju ne bi trebalo da ga
podsea. Dirdri se izvikala na njega na javnom mestu, na doeku Nove

68
godine, kada je izaao s Darom i grupom svojih prijatelja. Mojoj
prijateljici si rekao da te eka, kopile jedno. Rekao si mojoj prijateljici
Roni da ostane kod kue i da eka tvoj poziv. Neka ti je bog u pomoi
ako je gurnula glavu u rernu.
Naravno, ubrzo nakon toga je pozvao Roni telefonom i rekao joj
da je opet uspela da upropasti jedan sasvim civilizovan veernji
izlazak time to alje svoje prijatelje da ga prate i maltretiraju, i, ako je
rerna njen izbor, to se njega tie, ne treba da se dvoumi. To je bio
najgori trenutak u njenom ivotu. Nee mu spominjati Dirdri.
Gledao je u TV program. Pogledaj, daje se Terminator,
zadovoljno je rekao.
Ali mnogo kasnije, rekla je. Dotle e ve uveliko biti kod kue,
uukan.
Ne mora da znai, rekao je Nil dok im je sipao drugu turu pia.
Kako su deca? pitala je.
Ti ne eli nita da zna o njima.
Naravno da elim. Bila je ljubazna, oputena, zainteresovana.
Obino si plakala kada sam priao o njima.
O, Nile, za ime boga, to je bilo onda, a ovo je sada. Pogledao ju je
na trenutak i inilo se da ga je ubedila. Bila je to tuna pria.
Deaku, koji ima etrnaest i po, ve je dva puta sueno na sudu za
maloletnike. Nita strano, obina kraa u radnji. Krstari po trnim
centrima sa gomilom drugih klinaca, krenuo je loim putem.
Devojica je obolela od onog to sada zovu poremeaj ishrane.
Izgladnjuje se, na silu jede pred njima, a onda ide gore i u kupatilu sve
povrati. Mogu da je uju kako to radi.
I da li Dara uspeva da se nosi sa svim tim? Glas joj je zvuao
zabrinuto.
Ranije nisi pominjala Darino ime, rekao je, zaprepaen. Da,
seam se, to je bilo tada... Pa, ona je dobro, Dara, zaista je dobro. Njeni
roditelji su eleli da me se otarase, ali ona je rekla ne, zbog dece, tako
da sada moram redovno da se pojavljujem i da budem strogi otac
jednom, a brini tata drugom.
Ali ne veeras? pitala je Roni.
Ne, mogao bih biti opravdano odsutan, ako zna ta mislim.
Znala je ta misli.

69
 Pozvao ju je na pie da bi priali o njoj, o tome ta je ona radila.
Nije je nita pitao, nije znao da ivi u Americi, nije znao da e se udati
idue nedelje, nije znao, a nije mu bilo ni stalo do toga, kako e ona i
ester iveti. Da se molila i nadala da ona i ester ive zajedno.
Jer, negde u dubini due, Roni je oseala da se to nee desiti. Nije
bila vredna takvog oveka, da se uda, da ima svoj dom. To je ve dugo
znala.
Zato je tokom svih tih dugih meseci ivela usamljeno u Njujorku,
u samo jednoj iznajmljenoj sobi koju je plaala radei kao kelnerica.
Trudila se da nema drutveni ivot ve da vreme provodi uz
prirunike za uenje kod kue i na dopunskim kursevima. Nije
verovala da vredi ak ni kada je postala najbolja u svojoj grupi, kada je
mogla da se snae u kompjuterskom programu pre nego to su ostali
studenti uopte i poeli da ga shvataju.
Znala je da je bila oajna i bezvredna osoba. U protivnom, zato bi
joj Nil Nolan, koji je normalan, rekao to toliko puta? Veeras bi mogla
od njega da sazna sve, od A do . Da joj ukae na sve to ga je kod nje
nerviralo, da je sprovede kroz minsko polje osobina koje bi mogle da
zasmetaju esteru i odbiju ga od nje.
Ali Nil je bio podozriv kada su u pitanju poverljivi razgovori.
Osim, naravno, ako ih on nije pokrenuo. Ne sme ga pitati previe
direktno. Osetila je da mu je bilo nelagodno da pria o eni i deci. Tu
nema spektakularnih pria o uspehu i bilo bi joj bolje da se vrati na
oblast posla.To je podruje u kome e Nil Nolan briljirati.
I da li je situacija jo uvek ista? Sud nije u mogunosti da obavee
na naplatu duga?
Zagrejao se za temu. Pa, zna kako to ide, nije uvek krivino delo
napisati ek bez pokria. Poto moe da uplati sredstva nekoliko sati
nakon toga. Kao da toga ima! U svakom sluaju, veina povrata novca
ili robe spada u graansku parnicu, a duina i trokovi procesa su
prokleto beskonani.
Znam. Umela je tako dobro da slua.
Tako da neije prisustvo, prosleena kratka poruka da bi bilo
dobro da se prokleti automobil vrati na to i to mesto i u dobrom
stanju... pa, to obino upali bolje nego spori sudski zahtev.
I ti ne upotrebljava nikakvu silu, zar ne? Pogledala je direktno

70
u njegov oiljak na elu.
Ne, izuzev ako oni ne ponu prvi. Neki od njih to rade. Gadovi,
rekao je lagano dodirujui oiljak.
Jedva je vidljiv. Stvar je u tome da te ja znam, u stvari, da sam te
dobro znala.
Zato tada nisi bila ovako normalna? emu sva ona vriska i
urlanje? pitao je.
Da li je tada bilo puno toga?
Delovala je zainteresovano na neki blag nain. Boe, Roni, bila si
kao prokleta beni viii, svako vee Nijagarini vodopadi.
Zato si onda ostao sa mnom? Pitala je to mirno, bez gorine.
Obeavala si da se to vie nikada nee ponoviti i ja sam ti
verovao. Ba tako. Nasmeio se osmehom koji joj je ranije lomio srce,
a sada je videla kako ga po potrebi ukljuuje i iskljuuje.
I zato se sve to deavalo? inilo se da je iskreno zbunjena.
O, ubij me ako znam. Podigao je ruke ka nebu. Iskreno da ti
kaem, nikada nisam ni imao pojma.
ta te je tada kod mene najvie nerviralo?
Plakanje i kukanje, mislim. Isuse, nakon napornog dana to nije
ono to ovek eli. I tvoja stalna potreba da se neemu divim.
Kako to misli?
Ne znam, na primer: Pogledaj, Nile, napravila sam presvlaku za
jastuk. Pogledaj, Nile, nisi primetio da sam zamenila mesta kutiji za
hleb i konzervi za keks.
Da li je stvarno bilo tako strano? Podrugljivo se smejala osobi
kakva je bila.
Jo gore. Zagrejao se za temu. Bilo je zaista strano kada si od
mene traila da pogaam: Pogodi ta sam danas radila u kui, Nile,
pogledaj okolo i pogodi. Afektirao je i vrskao imitirajui nain na
koji je tada govorila. Naterala je sebe da se ne nervira.
I da li si ikada pogodio? upitala je.
Mislim da nisam, cerekao se s njemu svojstvenom deakom
eljom da udovolji. Pokuao sam, znam da jesam. Pitao sam se: Da li
su proklete zavese bile ovakve jutros ili nisu? Ali zna kako je teko
primetiti stvari nakon celodnevnog posla. Sve to mi je bilo potrebno
bilo je pivo, zagrljaj, jelo, a dobijao sam samo to oajniko kinjenje. ta

71
je trebalo da radim?
Pogledao ju je, sauesnik u zaveri, oboje su gunali na Roni kakva
je bila u stara loa vremena.
Jedva se usudila da progovori.
Robovala je tom stanu. On nije imao para da ga odrava, pa je ona
ofarbala svaki pedalj stana. Mada nije valja, borila se da napravi
opremu za stan poto nisu imali novca da je kupe. Ubedila je gazdu da
im dozvoli da ostanu da ive iznad radnje, a zauzvrat mu je pomagala
dole, unosila dakove povra i premeravala ga u vree.
I dozvoljavala mu je da je tipa za zadnjicu i nije cikala glasno, da
njegova ena ne uje. Mogla je da ponese gore i neto povra.
Nil je dobro zagazio u uspomene.
I boe sveti, Roni, hoe li ikada zaboraviti ono povre, supe i
variva, isprdeo sam se sa jednog kraja Dablina na drugi zbog toga? ta
te je spopadalo da to sprema? Nisi bila prokleti vegetarijanac, zar
ne?
Ne. Ne mogu da se setim zato. Pretvarala se da razmilja. Da
nije zbog toga. to nismo imali para za meso, ribu ili namirnice?
Delovala je iskreno i naivno.
Nije primetio ironiju.
Ma hajde, imali smo dovoljno za trunku neeg normalnog, ali ti si
toliko bila u tim stvarima. I soivo! udo jedno da mi je stomak uopte
dobro.
A o emu smo priali dok smo jeli... te odvratne stvari? Toliko je
elela da sazna ega e se on setiti.
Boe Roni, ti kao da ve ima prokletog Alchajmera. O emu smo
priali? Ovom, onom, preteno o tvojim planovima, bila si sjajna u
pravljenju planova. Sledei vikend emo raditi ovo, sledee leto ono,
za pet godina radiemo opet neto. Dan sam po sebi za tebe nikada
nije bio dovoljno dobar, uvek si ila dalje, dalje, dalje na sledeu
stvar.
Bingo! Roni je pomislila. To je bilo ono na ta e morati da obrati
panju.
U njeno viemeseno uenje kod kue bile su uvrtene knjige o
tome kako se ponaati na javnim mestima i o ophoenju u drutvu.
Znala je da ljudi mogu da dave, a da toga nisu ni svesni. Sve to je Nil

72
do tada rekao bilo je potpuno nebitno. Ali ova stvar sa planiranjem
budunosti je svakako neto to bi moglo da izludi estera. Do sada
verovatno nije, jer je planiranje oboma bilo potrebno u njihovom poslu
vezanom za turizam. I, naravno, to im je bilo potrebno i u privatnom
ivotu jer su morali da se dogovore kada da se nau, pre esterovog
odlaska u vedsku zbog ugovaranja Nagradnih putovanja, a nakon to
se Roni vratila iz Pitsburga s Turistikog sajma. Ali to je bilo neto to
je trebalo zapamtiti, moda je imala sklonost da i u privatnom ivotu
pravi previe planova.
Upotrebio je ve-ce olju u njenom kupatilu. Vrata je, kao i obino,
ostavio otvorena, oduvek je to mrzela. To je bilo tako bahato. Ali nee
to spominjati. Nil Nolan je doao gore da bi priao, a ne da bi se
nauio lepom ponaanju.
Spretno je sipala jo jednu boicu konjaka u njegovu ampanj au
i dolila ampanjac do vrha. Pie mu uvek razvee jezik, saznae vie.
Dobie sopstveni kurs za poboljanje linih osobina.
Povukao je vodu i izaao, a da nije oprao ruke. Da li je i pre toliko
godina primeivala te stvari, a ako jeste, da li su joj smetale?
Sve je prva liga, rekao je.
Drago mi je da ti se dopada, rekla je.
Delovalo je kao da e je pitati neto o njenom ivotu, o svetu u
kome je nauila da pravi ampanj koktel, svetu koji joj je obezbedio
dovoljno novca da prenoi u hotelu Finbar.
Samo na trenutak je izgledao spreman da se interesuje za ivot
nekog drugog, a ne samo svoj. Ali trenutak je proao.
Pa, bar si posluala moj savet da ostane u cipelama, rekao je
smejui se i pokazujui na njena stopala. Roni je nosila jednostavne
crne salonke s visokom tiklom. lanci koje je itala o uticaju oblaenja
preporuivali su ih za skoro svaku priliku. Bile su nezamenljive u
svakoj poslovnoj prilici i, verovatno, pogodne za svaku drutvenu,
osim za one vezane za sport ili prirodu. Upravo su poele da je malo
uljaju i ba je htela da ih izuje.
Molim?
Zna kako si umela da zbaci cipele i podigne stopala
prekrivena uljevima, plikovima i slinim stvarima, na sofu. Uvek sam
ti govorio kako ima oajna stopala i da je bolje da ih dri pokrivena.

73
 O, sada ih drim pokrivena, rekla je uz zvonki smeh.
Pa, onda sam te neto i nauio, zadovoljno je rekao.
Da, Nile, pomislila je. Nauio si me da mrzim svoje telo, ba kao
to tvoja trinaestogodinja erka mrzi svoje.
Nauio si me da se oseam loe i odbojno. Bila sam zdrava, krepka
dvadesetogodinjakinja kada sam te upoznala, privlaila sam momke,
imala sam budunost, diplomu i karijeru pred sobom.
Bila sam slaba, preplaena, starica od dvadeset est i po godina
kada sam te napustila ili kada si ti mene ostavio, nikada ne znam kako
je bilo.
Nije da si ti eleo da mi to uradi, jer ti nikada to nisi planirao,
nego sam ja dopustila da se to desi, Pitala se da li je ovo sa njenim
stopalima jo jedan Bingo. Neto o emu bi trebalo da vodi rauna u
budunosti?
Retko kada je bila u situaciji da ester moe da ih vidi i da oseti
gaenje. Ili su oboje bili bosonogi na plai, ili su kraj vatre zajedno
pekli pogaice nakon tuiranja. Ili u krevetu. Gde nije rekao nita loe
o njenim stopalima, niti o bilo kom drugom delu njenog tela. Sasvim
suprotno.
Reci mi, ta je jo, osim stopala, na meni bilo grozno, pitala je
veselo.
Ma daj, Roni, nemoj sebi kvariti raspoloenje, postala si lepa
ena, znam da je u pitanju dobro perje, ali ti uopte ne izgleda kao to
si ranije izgledala.
Tada jedva da sam imala ikakvog perja, ako se dobro seam.
Namrtila se kao da pokuava da se priseti. Ali jasno se seala, previe
jasno.
Par pomodnih farmerica koje je ukrala sa tezge i nosila svaki put
kada bi izlazili. Imala je samo njih. Njih i nekoliko majica ili koulja
koje joj je dala Dirdri uz gomilu upozorenja o tome kako e joj ivot
izgledati ako i dalje ostane sa Nilom Nolanom.
Nikada pre ni posle toga nije nita ukrala i jo uvek se seala
ukusa straha u grlu da je ne uhvate. To je trajalo danima, agonija da ju
je neko pratio do kue i da policija samo odugovlai.
Neto si sigurno imala, nije te interesovalo i to je sve, jedva da si
se i eljala.

74
 O, to je bilo tako pogreno, i te kako ju je interesovalo, volela je
odeu koju je videla na drugim mladim enama, na televiziji, u
kafeima, na ulici. Odeu koju bi sebi mogla da priuti da je jo uvek,
kao student, primala deparac od svojih roditelja, odeu koju bi kupila
da je diplomirala i zaposlila se.
A to se tie njene kose i tu je uasno greio. Ona ju je i eljala, i
etkala, i prala u limunovom soku, kada bi uspela da ga nabavi. Jedino
to nije mogla sebi da priuti ianje, pa je stekla naviku da je
potkrauje sama. Kako je mogao i da pomisli da joj nije bilo stalo. To
ti je mladost, ree ona vedro. Do ega mi je bilo stalo? Mora da mi je
do neega bilo stalo.
O, samo do plakanja i planiranja, mislim da je to bilo sve.
Nasmejao se i otvorio malo plastino pakovanje keksa digestiv koji
se nalazio na tacni za kafu.
Ne, ma hajde, bila sam u ranim dvadesetim, mora da je bilo neto
to me je interesovalo. Moda seks? ta kae na to? Da li me je seks
interesovao?
ekaj, stani, Roni, nemoj zapoinjati temu za koju zna da moe
izazvati svau. Ponaamo se civilizovano, pijemo sjajnu stvar koja
razgaljuje, zato to da kvarimo?
Dok je bio u kupatilu Roni je u svoju au sipala mineralnu vodu.
Popila je mnogo manje od njega onoga to je on zvao sjajna stvar koja
razgaljuje. Um joj je bio bistar, ali je dozvolila da joj govor postane
malo nerazgovetan.
Ne, nije poteno da ti postavim to pitanje, interesovao me je,
znam da jeste. Ono to bi trebalo da te pitam jeste da li sam bila
dobra.
Prolost je prolost, koliko ja znam, ti se sada moe jebati kao
zvearka, rekao je smeei se.
Da li one to rade dobro, ta misli? Delovala je oduevljeno
celokupnom idejom.
Ne znam da li one to rade dobro ili ne, ali unesu trunku
entuzijazma i moda malu dozu opasnosti. Nasmejao se.
A mi to nismo tako radili? Ponovo naivan pokuaj da se seti.
Vie kao vrea krompira, nisi ba uivala, duo, zar ne? Samo si
leala zatvorenih oiju dok se ne zavri. to je bilo prilino brzo uzevi

75
u obzir takvu tvoju reakciju.
Zaledila je izraz na licu, nije elela da mu pokae kako je ovo bilo
jezivo nepravedno.
Nije znala da je mogue ovako preraditi prolost.
Ponekad su leali satima i isprobavali sve to je on predlagao.
Dugo nakon toga bila je modra i iscrpljena. Tumaila je njegovu
udnju kao izraz ljubavi, pa je smatrala da treba da se potrudi da je
odri.
Neno se smeio kao na blesava izmotavanja blentavog kueta.
U svakom sluaju, hajde da se sada ne vraamo na to, rekao je
velikodunim tonom. Dovoljno smo onda o tome razgovarali, ja sam
pokuao da te zadovoljim, da ti pokaem o emu se tu radi, ali ti
jednostavno nisi mogla da shvati.
Ne, pretpostavljam da i takvi ljudi postoje, sa aljenjem se
sloila.
I oni drugi koji moda previe oekuju. Ovde joj je izaao u
susret.
To nije bilo samo zbog toga to sam previe visoka ili to sam
imala oputene grudi, ta misli?
Ne, nita ti nije falilo, Roni, veruj mi, jednostavno nisi to radila
srcem.
Sa mnom je sve bilo u redu.
To mi sada kae.
Zato sam onda stalno iznova sluala kako sam runa, i kako ne
postoji mukarac koji bi me poeleo, i kako sam srena to me on
uopte podnosi?
Ili kako je tuno gledati sve te lepe fotografije devojaka po
asopisima, a onda drati oputene grudi poput mojih?
A kada bi se pokrila rukama on bi se jo vie smejao.
ta je iz toga mogla da naui? Da li je ita mogla da iskoristi u
svom novom ivotu? Vrea krompira koja nije umela da se prepusti
emocijama.
To nije ono to joj ester govori, posle, dok je dri u zagrljaju.
Niti je mogue da on to misli.
Ima jo samo jedno pitanje koje mora da mu postavi.
Hajde da dokrajimo ovo, hajde. Iscedila je poslednju boicu i

76
ostatak boce u njegovu au. Umesto toga, on je gledao u mali crveni
jelovnik.
Zar neemo poruiti neto od ovog izobilja?
itao je naglas.
Losos, piletina, odrezak od bubrenjaka, moj boe, pogledaj ta
sve ovde moe da porui, ako moe da plati. Nije za vegetarijance
poput tebe... ne, laem, ima ovde neto sa peurkama. Bio je poput
halapljivog deteta.
elela je da uzme njegovo pie i pljusne mu ga u lice. elela je da
vie na njega: Ja nisam vegetarijanac, ti glupi, nepromiljeni,
besmisleni klipane. Stvar je u tome da est godina nisam jela meso da
bi nam utedela novac. Ali jo uvek je trebalo da mu postavi pitanje.
Uzela mu je jelovnik iz ruku i poloila ga na televizor.
Onda, neemo jesti? Bio je razoaran.
Ne, nisam gladna, rekla je i time je na to stavljena taka. Kao to
je taka mogla biti stavljena i pre toliko godina da je ona imala bar
malo pameti.
ta misli zato sam ostala s tobom sve one godine? pitala je.
Pa hajde, ti si ta koja je ostala, to bi trebalo ti da zna.
Ja zaista ne znam, Nil, i pitam se da li ti zna?
ta?
Ne, zaista, bilo je, kao to kae, tako davno, a sada smo tako
iskreni jedno prema drugom.
Jesmo, sloio se.
Njen um je posustajao. Da li je Nil zaista verovao da je bila iskrena
prema njemu? Nije nijednom reju kritikovala prolost. Nijednom.
Pa, zato sam ostala? Da li zbog ljubavi? Ili zaljubljenosti? Ili
straha od samoe?
Isuse, ne znam...
Ne, sigurna sam da zna, sve drugo zna. Iskreno, zna da si me
pustio da ostanem zato to si bio dobroduni idiot, zar nisi to rekao?
Smejala se, sada oigledno oduevljena svim tim.
Pa da, pomalo, cerekao se.
I?
I ostala si zato to si bila oajna, Roni duo, bila si krpa od
oveka, bila si pomalo priglupa. Moram priznati da si se prilino

77
sredila i kultivisala. Tada si bila pravi gubitnik i poto smo sada
iskreni, to je prava pravcijata istina.
Jo samo nekoliko minuta i onda e on otii.
Nee vie biti ni dostave u sobu, ni pia, ni filmova, ni seksa.
On e morati da ode.
Roni je toliko mnogo radila na svom ivotu u poslednje vreme,
moe da se obuzda jo nekoliko minuta, zar ne?
Nee mu dati do znanja da je on taj koji je veseloj devojci koja je
tek izala iz puberteta oduzeo sve emu je stremila i ostavio za sobom
usamljenu bezvrednu ljuturu.
To je to, rekla je veselo. Trebalo mi je vremena da se pokrenem
i to je sve.
Pa, po tome kako izgleda, dobro ti je ilo od onda, rekao je kao
da joj odaje priznanje koje je i zasluila.
O da, mora da si me nauio nekoliko stvari usput.
Pa, nadam se. Bilo mu je drago to je bio od pomoi.
Sada bi trebalo da te pustim da ide. Bilo mi je zaista drago da te
vidim.
Ranije bi bilo dovoljno da samo dodirne njenu ruku i kosa bi joj se
najeila kao da ju je udarila struja. Sada ju je dodirnuo i nita se nije
dogodilo.
Ne moram odmah da idem, poeo je.
O, ali ja moram, rekla je.
Mislim da si rekla kako te je prijatelj ispalio.
Ja imam vie od jednog prijatelja, smeila se pomerajui ga
postepeno ka vratima. ulo se kako glasovi ljudi iz susedne sobe
odmiu niz hodnik.
Polako je odkrinula vrata sobe. ula je kako se vrata od lifta
zatvaraju, a onda brze korake nazad ka sobi poto je tamo zvonio
telefon. Hodnik je sada bio prazan.
Do vienja, Nile, rekla je irom otvarajui vrata. Ne mogu da
verujem da ne plae, rekao je. Slegla je ramenima.
O, to vie ne radim.
On jo uvek nije eleo da ide, tako da je poela da zatvara vrata.
Dodirnuo ju je, samo lakim pokretom po reveru njenog skupog
pletenog zelenog kostima.

78
 Previe oklembeeno, nasmejala se.
Nikada to nisam rekao, savreno oblikovano, koliko se ja seam.
Laku no, Nile.
Zatvorila je vrata i on je otiao.
Dugo je mirno sedela, nije znala koliko dugo, i razmiljala o
dobrom oveku u hotelskoj sobi u vedskoj, koji e sutra doi da se
njome oeni.
Znala je da e izvui pouku iz injenice da su joj stopala
neprivlana ako se previe otvoreno pokazuju i da njeno planiranje
budunosti moe da iznervira.
Nita drugo nee poneti iz godina ponienja. Poelela je da postoji
nain da ga kazni zbog one reenice koja ju je ostavila tako ponienu i
bez vere i nade.
Na neki nain, on je bio kanjen time to su mu deca postala
problematina. Ali, ne dovoljno.
Proprala je ae, zamotala praznu bocu od ampanjca u novine i
stavila je u runi prtljag da je sutra negde baci i taman je htela da
ukljui televizor kada se zaulo veoma glasno kucanje na vratima.
Otila je da vidi ko je, ali nije otvorila vrata. Policajci su rekli svoja
imena i iz koje su stanice.
Molim vas, o emu se radi?
Vi ste Veronika Rajan?
Tako je.
Da li moemo da uemo, gospoice Rajan?
Kao to sam ve pitala, da li mi moete rei o emu se radi?
Gospoice, samo elimo da znamo da li moete da nam potvrdite
jedan alibi.
Otvorila je vrata. Ispred su stajala dva mlada policajca. U dnu
hodnika je bilo jo policajaca i ulo se komeanje kao da nekoga
obuzdavaju.
Alibi? upitala je Roni.
Gospodin Nolan tvrdi da je bio u vaoj sobi veeras izmedu
osamnaest i trideset i dvadeset i petnaest.
Gospodin Nolan? inilo se da eli da pomogne, ali je zbunjena.
Da, Nil Nolan, on kae da je va stari prijatelj.
A zato mu je potreban alibi?

79
 Proveravamo kretanje nekoliko ljudi, desio se ozbiljan incident
nedaleko odavde. Neko je gadno pretuen. Izvinite gospoice Rajan,
da li vi poznajete gospodina Nila Nolana?
Da, poznavala sam Nila Nolana pre mnogo godina, polako je
izgovorila.
Pogledali su ka liftu i amor glasova se pojaao.
I da li je on veeras bio sa vama?
Roni je zastala.
Veeras on nije pretukao nikoga na parkingu. Veeras mu zglavci
nisu bili izderani niti lice izgrebano kao nekada kada se vraao iz
nonog posla.
Ali bilo je noi kada je to radio. Noi kada policija nije bila u
blizini.
Ne, veeras Nil Nolan nije bio ni blizu ozbiljnog incidenta u kojem
je lice nekog mladia izoblieno zbog toga to uteriva duga ne moe
da saeka regularni pravni postupak da povrati dug.
Umesto toga, on je bio ovde u ovoj sobi, eksirao ampanj koktele i
govorio eni kojoj je unitio ivot kako sada i nije tako loa, da se malo
opametila i, da bi je potpuno nagradio, ne bi mario da se kresnu. eni
toliko slomljenoj i ponienoj da se jedva mogla suoiti sa budunou
koja joj je ponuena.
Nil Nolan je bio kanjen: njegov sin je iao ka nizu popravnih
domova, a erka obolela od bulimije.
Ali nije bio dovoljno kanjen, ne on lino.
Setila se njihovog susreta u foajeu. Bio je prazan, osim
recepcionera stranca, koji ak nije ni pogledao u njihovom pravcu.
Nikoga nisu sreli u liftu, niti su traili dostavu u sobu. Niko ih nije
video zajedno.
Ne, gospodine, rekla je Roni Rajan preletevi pogledom po sobi
koja je izgledala potpuno nevino kao da u njoj nije bilo nikakve posete.
Nisam videla Nila Nolana vie od etiri godine.

80
 Dar od Boga

Obasjana svetlou, ednom i mlenobelom, sedela je na

duguljastoj be sofi u osamljenom kutku predvorja i, zaudo, oseala
se kao kod kue. Zbilja, pomislila je, hotel Finbar je pomalo podseao
na samostan svakako nije bio nalik ni na jedan samostan koji je ona
poznavala, no ipak joj se inio neobino bliskim.
Palme u velikim sivim upovima podseale su je na predstave
Svete zemlje u dejim molitvenicima. Glatki mermerni pod, bio je
poput onog u crkvi kod kue. U elegantnim crnim kostimima i lakim
belim prslucima zakopanim do grla, dve mlade ene obavljale su
svoje dunosti za pultom recepcije koji je bio dug i bled poput oltara.
Gosti hotela su dokono prolazili, krupni mukarci i sitne ene, krupne
ene i sitni mukarci sa bradom i bez brade. U odevanju je
preovladavao odreeni stil, mokasine i komotna be odea. Toliko njih
je bilo obueno upravo ovako da im je to mogla biti uniforma.
Dopadala joj se takva moda, lagana i udobna. Odea je esto neudobna
i sputava. Verovatno su stranci.
Njeno skladno sivo odelo i bela koulja, ovde su se sasvim dobro
uklapali, to joj je bilo drago, mada je ta vrsta pomodarstva imala
skromnije, irsko obeleje. Zahvaljivala je provienju to je izgovorio
ime Finbara, a ne nekog od onih prometnih predvorja u blizini mosta
OKonel gde bi se nala u arenoj uurbanoj gomili, i svojom pojavom
izrazito odudarala od okoline.
Kada je, meutim, otila da proveri kako izgleda bar, bila je
zbunjena. U Finbaru su postojala dva bara. Koji li je imao na umu?
Onaj spreda, im se ue, Irski bar nije joj ulivao poverenje. Bio je slabo
osvetljen, sveama postavljenim u boce posred gomilica pocrnelog
voska na kuhinjskim stolovima, to nije bilo funkcionalno reenje za
kratkovide ljude poput nje. Bez naoara ga moda nee prepoznati.

82
Bilo joj je nezamislivo da mora da nosi naoari. No, slinost Finbara sa
samostanom postala je jo izrazitija kad je ugledala ogradu
propovedaonice sa koje je pli bio strgnut, kako stoji posred prostorije.
Iz nje su trali komadi drveta i trebalo ih se paziti. A meu visokim
stolicama sa seditima od pletera bilo je i crkvenih klupa namenjenih
sedenju, koje nisu obeavale ni odmor niti oputanje. Iako je bilo tek
kasno popodne, bilo je ve mnogo mukaraca, crvenih u licu, koji su
ispijali pivo i utivo izgovarali Izvini, sreo, dok se provlaila
izmeu njih, no, plaila se da bi mogli postati napadni, pa ak i
nasrtljivi kako no i opijanje budu odmicali.
Hajde na pie sa mnom, rekao je ovek iz voza. Veeras. Hajde.
to da ne. Bio je zauzet zakopavanjem aktentane, no za trenutak je
podigao pogled kako bi joj uputio neodoljivi osmeh profesionalca. Taj
osmeh i rei to da ne, prepoznala je to je s obzirom na njeno
neiskustvo, bilo prilino otroumno kao nagovetaj da i on sam radi
neto nedoputeno, oenjen je ili tako neto; a moda je i u njoj
naslutio prestupnika. Da li je mogue da on zna? Moe li mukarac
imati intuiciju i pronicljivost ene? Ili ak i vie od toga? I za trenutak
je osetila teret prisile da prihvati poziv, a inilo se izvesnim da je taj
teret i on sam morao oseati ispod energine srdanosti; teret obaveze
da na pie pozove prvu iole privlanu enu koju upozna u vozu. Nije
li doao hodnikom paljivo osmatrajui odgovarajui plen? Ona je bila
ta koja je uhvatila njegov mesoderski pogled. Sve vreme dugog,
suncem obasjanog putovanja do stanice Konoli, te junske veeri,
umirujue, ute i meke kao puter, takorei ju je pipkao i dodirivao
reima.
Ne pijem, odgovorila je bez razmiljanja, navika je pomaljala
svoju glupu glavu. A to je stvarno bilo vrlo glupo jer nije ak bilo ni
istina, vie ne. Sad joj je ve prelo u naviku da lae, da prikriva
sopstvene tragove na ovom raspusnom putovanju u potrazi za
uzvienim ili za rajem, nazovite ga kako hoete. Paklom i
prokletstvom, najverovatnije. Mnogo, brzo je dodala, gledajui u
njegove zaprepaujue bezline muke ruke sa kojih su crne dlake
provirivale ispod bledoruiastih manentni koulje. Bilo joj je drago
to zna tako malo o njemu. Predstavio se samo kao Dim. To je bilo,
pretpostavljala je, zapravo se nadala, lano ime. Duli, rekla mu je da

83
je njeno ime. Lepo ime, Duli, odgovorio je, sa neoekivanom
naivnou. Na njegovo pitanje zbog ega ide u Dablin, rekla mu je
istinu. Ide na konferenciju. No bila je dovoljno prisebna da temu
konferencije Duhovnost i sestrinstvo preinai u Nega u zajednici.
Sreom, to ga uopte nije interesovalo i nije ga potaklo da pita bilo ta
drugo.
Zovem te na pie. Prekorno je naglasio e. Dobro, moda na
dva. Ali niko ti ne brani da uzme balidi ako je to tvoj porok.
Gde? upitala je. Ta joj je re zvuala zanosno, kao to je raj
nekada zvuao, mesto stvarnog, pa makar i odgoenog blaenstva.
Dimu je sve izgledalo kao i obino.
Recimo u Finbaru. U hotelu. Zna li to mesto?
Znam, odgovorila je. Pronai e ga, sigurno je u telefonskom
imeniku. Zakopavao je jaknu sav razdragan, dogovor je pao. Juni
dokovi, rekao je kao da zna da je slagala. Blizu stanice Hajston. Lepo
mesto. Ranije je bio skoro rupa. Ali nedavno je sreen, nije se tedelo.
Ona holandska rok zvezda, kako se zvae, bio je oenjen naom
Fionom Meknali. Draga enica. To je izgovorio veoma ironino,
nagovetavajui lino poznanstvo sa pomenutom Fionom, ko god da
je ona bila. Pun je para, nastavio je. Finbar je novo mesto u modi,
tako bar kau. Dobro je za posmatranje ljudi, ako ti je do toga.
Nagnuo se prema njoj sa teatralnom intimnou kao da nije samo
eleo nego je i mogao da zaviri u njenu duu. Meni nije do toga, ne
veeras. Veeras u gledati samo u tebe Duli.
U koliko sati? upitala je bojaljivo. Oseala je da joj postaje
pomalo muka, nervoza, nita drugo. Ko ne bi bio nervozan, dok aska
sa dlakavim enskaroem? Hvala ti, Oe, u mislima se zahvaljivala
imala je naviku da iskazuje zahvalnost boanstvu skoro u svakoj
prilici hvala Ti to ovog Dima nisi poslao da mi bude prvi na ovom
neobinom putovanju.
Oko osam? U baru. Odgovara li ti?
Da kaemo u osam i etvrt? Iznenadila je samu sebe odgaajui
vreme sastanka, ali joj se to zbog nekog razloga uinilo ispravnim,
delom neophodne taktike. Biti puna sebe, zadrati njegovu panju.
Pustiti ga da zakljui da i ona ima da posvrava vane poslove u
Dablinu. To, iako neuobiajeno u njenom sadanjem stanju, nije bila

84
la. Dugorono gledano, ono to je ona trebalo da obavi, sigurno je
bilo znaajnije nego to e njegovi poslovi sa malim laptopom i
aktentanom od koe reptila ikad biti. Svakako e biti iznenaen,
moda ak i ljut, kad sazna da mu je uloga da poslui samo kao valuta
u transakciji. No, on to nikada nee otkriti.
Tumarala je po peronu i posmatrala ga kako nestaje u gomili to se
komeala ispod ogromnog aavog krova, njegova crna kosa imala je
bronzani odsjaj u priguenim pozlaenim senkama; koraao je brzo i
odavao utisak da je ovek koji zarauje veliki novac i susree se sa
nemilosrdnim bogataima. Potom, jo uvek dangubei, pola je za
njim, kroz ratrkanu gomilu obinog sveta kojem se ne uri; sa
devojkama koje vuku kofere, starim branim parovima koji se svom
teinom oslanjaju jedno drugom o ruku, i bogaljima koji se tekom
mukom kreu uz pomo taka.
Nakon to je iz daljine paljivo osmotrila red za taksi, prikljuila
mu se. Red je bio podui, mada su ljudi stajali u koloni po jedan. Njega
nije bilo u redu, i bilo joj je drago zbog toga. Mora da je neko doao po
njega. Moda ena? Ne, ena je na sigurnom, kod kue u Kilkeniju,
dok on luta hodnicima vozova i uliicama leve obale Dablina. Saekao
ga je poslovni partner, pretpostavila je, ili je makar neki od njih poslao
ofera koji bi stajao sa visoko podignutim natpisom na kojem je
njegovo ime ispisano krupnim slovima, njegovo pravo ime. Moda je i
to bio jedan od razloga zato ju je ostavio pretvarajui se da je jako
zauzet.
Hotel Finbar, rekla je taksisti. Juni dokovi. Dopadalo joj se da
istera stvari na istac, da zadri privid da kontrolie situaciju, koliko
god da joj je kontrola u stvari izmicala. U svakom sluaju, imala je
reputaciju osobe koja uvek dolazi na vreme.
Finbar joj se veoma dopao. Naroito kada je pronala drugi bar i
istog asa ga prepoznala kao mesto koje je Dim odabrao za sastanak.
Zvao se, prilino neumesno, Fionin bar, i nalazio se u izduenoj
skladnoj prostoriji, prohladnoj i provetrenoj, spartanski dekorisanoj
kombinacijom sive i bele boje, s mnotvom hromiranog nametaja i
bledozelenim jastuiima na, kako je otkrila, izuzetno udobnim
seditima. Bilo je to mesto na kome se podrazumevalo da su prozirna
pia u pastelnim bojama kao sa vitraa prikladnija od jaih napitaka

85
to se slue u Irskom baru. I zaista, ovde nije bilo mukaraca crvenih u
licu koji oslonjeni na ank lou pivo. Moda e ih prizvati veernje
senke. Ali to ba i nije izgledalo verovatno. Naruila je aj, koji su joj
posluili u sjajnom hromiranom servisu, i pijuckala ga je razmatrajui
ta joj je initi.
Potom je otila u toalet i prebrojala novanice u smotuljku koji je
uvala u zakopanom depu crne aktentane i uzdahnula je. Jo uvek
ih je bilo tako mnogo. Iako je bila iskreno zahvalna to ju je Bog
obezbedio sredstvima potrebnim za ostvarenje njenog puta ka Njemu,
povremeno bi takoe poelela da je On tih sredstava oslobodi kako bi
pokazao svoje neslaganje sa njenim delima. Na primer, mogao je
urediti da je presretne narkoman i da joj otme tanu. U stvari, kada se
pripremala za putovanje u Dablin, gde na ulicama ima tako mnogo
narkomana koji vrebaju, dokumente za konferenciju je, iz
predostronosti, premestila iz aktentane u tanu sa odeom.
Narkomanu bi rado prepustila aktentanu i novac, koji bi mu potrajao
danima, na njegovo veliko olakanje, a verovatno i na njeno.
Zavet siromatva bio je prvi koji je prekrila. Ili je to bio zavet
poslunosti? No, poslunost je ovih dana bila veoma relativna
kategorija. Od asne sestre se oekivalo da sama donosi odluke, da
pokae inicijativu, da veruje svom predoseaju. Dobitak na lutriji bio
je nedvosmislen dokaz, govorio joj je unutranji glas bez neto novca
nije bilo verovatno da e moi da razrei svoju nedoumicu, to je bila
njena jedina nada za spasenje. A onda, kao da je boijom milou
poslato sa neba, palo joj je pravo u krilo. Tri hiljade petsto etrdeset i
jedna funta. Gotovinu joj je isplatila nije imala raun u banci
zbunjena devojka u velikoj poti u Voterfordu. Bilo je to Njegovo
obilje, zakljuila je, odgovor na njene usrdne molitve.
A to je dovelo do konanog raskola, prekrila je zavet kreposti.
Prvo u Golveju, sa ribarom po imenu Robi. Potom u Belfastu sa
postarijim studentom medicine koji se zvao Mekinto, po roenju
prezbiterijancem, sada preobraenim budistom. Je li time greh
postajao vei ili manji? Zbilja, ako se uzme u obzir olakavajua
okolnost njenih motiva, je li to uopte bio greh? To je, najverovatnije,
bilo pitanje bez smisla, i suvie besmisleno da ga postavi bilo kojem
sveteniku kojeg je poznavala. A nije mogla da pita ni mati Martu,

86
svoju savetnicu kada su gresi u pitanju. Marti bi nanela veliki bol ako
bi je to upitala. Izvetaji o sagreenjima svetenika, biskupa i
kardinala, koji su dolazili sa svih strana, Martu su veoma vreali, iako
je pokuavala da ih razume i da im oprosti i molila je za njih. Nije
elela da bude prva koja e tu temu naeti izloena Martinom
zbunjenom i uvreenom pogledu.
Nadala se da e ribar biti dovoljan, da e u tom iskustvu pronai
odgovor, da e ponovo spoznati put koji je nekada videla tako jasno.
Da e nakon toga moi da koraa sigurnog koraka uzanim puteljkom
na kome nema skretanja, ponovo naenih ubeenja i vere. Ali ne, on je
nije niemu nauio, osim komine, mada nene, nespretnosti ljudskog
parenja bez obaveza. To nije imalo naroito mnogo veze s injenicom
da mu je demper smrdeo na ribu. A Mekinto, neto iskusniji,
pokazao joj je opojnost tog ina; ali kada trezveno razmisli, sve je to
ve iskusila mnogo godina ranije, sa Liamom, pre nego to je
pristupila redu i odustala od toga. Sada u Finbaru, moda e biti trea
srea. Ali opet, moda ovaj put bude kap koja e preliti au. Moda
joj ljubavne slasti preu u naviku. No, uvek je mogla da odoli
iskuenju. Kao to je uvek umela da razlikuje ito od kukolja. To je bilo
ono to je oseala da vie ne moe da prizove, mo da prepozna ito.
Bilo je nemogue to objasniti, posebno Ajlin. Pokuala je, nakon
epizode sa ribarom, no, zaista, i Marta bi imala vie razumevanja. Pa
ipak, prvo to je uradila nakon to je uzela sobu u Finbaru, bilo je da
sedne na krevet i telefonira Ajlin. Ma koliko se alila, Ajlin je bila njena
sestra, i morala je biti obavetena da e ona provesti no u hotelu, a ne
u Ajlininoj gostinskoj sobi.
im je donela odluku, nije joj bilo teko da uzme sobu. A sigurno
je i On to odobravao, jer je soba bila slobodna uprkos tome to je
Finbar bio popularno mesto i to je turistika sezona u jeku. Nakon to
je izala iz toaleta, odlunim korakom je prila recepciji i zatraila
sobu. Bila je odluna ena, kao to je veina asnih sestara moda su
zbog toga u izvesnoj meri ulivale strah. Devianska ministrantkinja
uruila joj je pljosnatu plastinu karticu kao klju sobe 104, a da nije ni
trepnula. Iznenaenje osoblja, kada je postalo izvesno da ona nema
nikakvu kreditnu karticu, prouzrokovalo je pravu pometnju. No,
nakon to se apatom posavetovala sa enom za koju bi se reklo da je

87
neko od osoblja uprave, i koja ju je ispitivaki odmerila sa drugog
kraja pulta, ministrantkinja joj je dopustila da plati unapred
gotovinom. Potom je njenu omanju torbu zgrabio vitki mladi sa
ploicom sa imenom na reveru zelenog fraka na kojoj je pisalo EJN.
ejn ju je poveo do lifta i sa neskrivenim zadovoljstvom posmatrao
sopstveni odraz u ogledalima unutar kabine sve dok se vrata nisu
otvorila na prvom spratu glatko kliznuvi u leite. Uzeo je klju-
karticu iz njene ruke, kad je zbunjena zastala pred vratima, pokazao joj
je kako se koristi i dodao Verujte, gospoo, i ranije se deavalo da se
ljudi zbune. Ali ovako vam bar nita ne kvari depove. Zatim, nakon
to je bacio jo jedan pogled na svoj lik u jednom od nekoliko ogledala
u sobi, ostavio ju je samu. Pola je do telefona i okrenula Ajlinin broj.
Petsi. Najzad. Ve se moglo naslutiti da je Ajlin ljuta. Gde si ti?
Jesi li jo na stanici Konoli? Vidi, ja sad ne mogu da doem po tebe,
sad ne. Trebalo je da mi se javi ranije. Ali krevet ti je spreman... Kako
to misli, nee doi? Ti si u Finbaru? U hotelu? O Petsi, nisi valjda?
Od svih mesta ba tamo. Petsi, molim te, nemoj opet.
Sledilo je mnogo gunanja s Ajlinine strane. Zato jednostavno
ne ode? Ne, mislim iz samostana... Bilo bi me ba briga gde odseda i
ta radi, da si iskrena prema sebi... Izbacie te, zna. Marta nee imati
izbora kad bude saznala... Zarazie se sidom ili tako neim... Ve
vidim, vui e se po novinama pre nego skona... Ne, ne treba ja da
se smirim, ali tebi u da kaem ta tebi treba, Petsi. Treba ti
psihijatar...
Meutim, kad se malo smirila, ili kad ju je savladala radoznalost,
Ajlin je upitala pomirljivijim tonom, Inae, kako izgleda Finbar?
Lepo je. Mada mislim da se tebi ne bi dopao. Nekako moderan i
tih...
Tih? Ali strano je u trendu. Nisi znala? Jesi li srela nekoga
poznatog? Ma, ti ne bi prepoznala nekog poznatog, pa da ti prie sa
Oskarima oko vrata.
ta je to Oskar?
Nema veze.
Da, pretpostavljam da je s te strane, to se mene tie, Finbar
promaena investicija. Ajlin, molim te, nemoj da se brine. Ti zna da
sam ja u stvari vrlo trezvena...

88
 Trezvena? Ti? Sa Ajlinine strane, sledio je podrugljivi krik.
Ajlin, ja sam odrasla osoba. Molim te da to ima na umu. Dakle,
videemo se sutra uvee kad se konferencija zavri. Obeavam. Sutra
uvee u biti u tom lepo nametenom krevetu, uukana, zdrava i
itava. Ako me prima.
Ne bi trebalo, ali primam te. Sve bih uinila samo da izae iz tog
Finbara, promrmljala je Ajlin. Koji ti je broj sobe? U sluaju da mi
zatreba. Neko mora da vodi rauna o tome gde si ti, zaboga, do sutra
bi mogla postati deo statistike o ubistvima.
To stoji.
Koje?
Ne bi razumela, Ajlin... Petsi je oklevala.
Jo neto. Ako bude zvala... molim te trai Duli Marfi.
Marfi? Pa, ne mogu da verujem. Imala si obraza da koristi moje
ime, ime moga mua, kao pokrie za svoje avanture. Rejmond to nee
trpeti, a neu ni ja.
Zna Ajlin, ni ti ni Rejmond nemate monopol na prezime Marfi.
To je najee prezime u telefonskom imeniku. Zato ga koristim. Ne bi
valjda htela da koristim sopstveno ime?
Ako tamo ima jo takvih kao to si ti, sve to mogu da kaem je,
da Bog uva Crkvu. Pa gospoice Duli Marfi, nadam se da vas niko
nee ubiti. Uz zagluujui tresak, njena je sestra prekinula vezu.
Uzdiui tek pomalo setno, Petsi se ispruila na krevetu. Bila se
spremala da umilostivi Ajlin opisujui joj sobu, krevet sa oba kraja
zaobljen poput brodskog pramca, snagu reke koja se videla s prozora.
Ona je zaista i suvie nagla, Ajlin, uvek je i bila. I suvie sklona tome
da na najmanju provokaciju izgubi kontrolu, i nimalo rada da roenoj
sestri prizna pravo na line osobenosti. Kao mlaa sestra, bila je
neuobiajeno zapovedniki nastrojena. Koreni toga najverovatnije lee
u sukobima iz detinjstva, elje za takmienjem, u njihovim slinim
naravima koje su ispoljavale na tako razliite naine; ona je bila tiha i
svojeglava, Ajlin gromoglasno iskljuiva. Nikad joj ne bi palo na
pamet da se izvini zato to joj je tako zalupila slualicu. O, da, od Ajlin
se ne mogu oekivati izvinjenja. Ali ve sutra bie veoma raspoloena
da uje kako je bilo u Finbaru sve po redu. Popie po au vina uz
sestrinski razgovor u kuhinji u predgrau, dok Rejmond bude gledao

89
fudbal u sobi, i cela e stvar biti zatakana, kao i sve prethodne svae.
Posteljina u Finbaru bila je snenobela i utirkana, ime je bila
veoma zadovoljna, i bila je i vie nego dostojna poreenja sa Ajlininom
gostinskom sobom. Pokriva, tamne grimizne boje, poput dragulja, bio
je za nijansu tamniji od crno-crvenog tepiha sa kvadratnim arama
kombinovanim da oponaaju teraco pod. Zlaano veernje sunce
obujmilo je zgrade preko reke kosim zracima svetlosti, zbog ega je
njena soba postala mrana, gotovo sumorna i udno nalik na crkvu.
Na velikoj slici, intenzivnih, jarkih boja, uraenoj rukom koju je
preteno zanimala geometrija, bila su prikazana pravougaona lica
mukaraca, nasumino poreana oko trouglastog lika plavue u plavoj
haljini koja do usana podie neto nalik na metalnu au s ravnim
dnom. Promislila je malo o tom liku i zakljuila da je to Bogorodica.
Teka, moderna, groteskna i vulgarna, ali ipak Bogorodica.
Njena se mata oslanjala na klerikalno; sve to je nalik crkvenom
smatrala je uzvienim. Ipak je crkva bila mesto na kojem je doivela
trenutke najveeg uznesenja, ono popodne kada je primila poziv,
mistini, ali ovozemaljski. Sada je traila obnovu tog otkrovenja, i
uzdala se da e joj On, Dim i Finbar to i pruiti. Ispod prozora na
prvom spratu reka se valjala, tamna i nedopustivo bliska, kao da tek iz
hira nije preplavila sobu, hotel i ceo Dablin. inilo joj se da je na
velikom brodu, daleko od kopna i agora grada.
Isprobala je none lampe, sa abaurima u obliku malih
mesinganih iljatih kapuljaa. Bilo bi lepe da ima svea, no ne moe
se imati sve na svetu. Razgledala je kako je soba opremljena; mlaz
vode je tekao iz umivaonika bez slavine kao bojom rukom voen,
krupni komadi mirisnog sapuna, na njenu radost, mini-bar bio je
dobro opskrbljen flaicama alkoholnih pia. Skoro je izvesno da e on
eleti da se poslui. Izvadila je flau mineralne vode i pila je dok je
itala listu menija za posluenje u sobi. Dobro je ruala pre nego to je
sela na voz asne se sestre uopte trude da dobro ruaju u podne
kako bi imale snage za ceo dan kako su u ali govorile ali sada je
ve bilo prolo vreme kad ona obino veerava.
Tortelini od sveih peuraka pretpostavila je da je to testenina,
sve to zavrava samoglasnikom obino je testenina inili su se
najprimamljivijim mada, sumnjala je da je to delimino i zbog toga

90
to je njihova cena od jedanaest funti i devedeset pet penija bila
najnia. Navika da tedi ostala joj je i sada kad je bila puna para.
Moda bi, meutim, trebalo da sie i uzme sto u restoranu Soba
odjeka? dvoumila se. Verovatno najprefinjeniji veernji obed u
Evropi, tvrdilo se u meniju. Prilino hvalisava izjava, svakako, no
moda bi je vredelo proveriti. Ne, zakljuila je, to nije bilo neophodno.
Jedan takav gest nije se uklapao u merila njenog pohoda. inilo joj se
nekako razmetljivim da se nae u javnosti za stolom u restoranu i da
je posluuju strani konobari ijim bi laskanjima mogla podlei i zbog
ega bi morala da pojede vie nego to njen apetit zahteva. Telefonom
je traila da joj u sobu donesu torteline sa peurkama.
Potom, kleei na podu pored kreveta, mrmljala je teno i predano
svoje veernje molitve. ta god da se desilo sa njenim zavetima, nije
bila voljna da se odrekne molitve, utivog oblika komunikacije sa
svojim nebeskim uvarima.
Hrana je stigla za tili as, pokrivena kupolastim srebrnim
poklopcem na ogromnom srebrnom posluavniku, a nosio ga je ejn,
tati mladi u fraku. Dala mu je novanicu od pet funti kao napojnicu.
Uputio joj je profesionalni polirani osmeh i ponizno joj poeleo
prijatnu veeru. I bila je prijatna, bar za onoliko koliko je trajala, jer se
ispostavilo da su tortelini bedno jelo, ukraeno belim platnenim
salvetama i sa previe srebrnine. Dobila je i mali tanjir sa salatom,
ilavom, ali tim zdravijom, pretpostavljala je. Uz to je popila jo jednu
bocu vode iz mini-bara. Potom je, nakon to je uredno sloen
posluavnik ostavila u hodniku ispred vrata, otila da se okupa.
Njena kosa, deaki kratka, traila je malo nege. Dok se suila,
prelistala je novine koje je poela da ita u vozu pre nego to je Dim
seo preko puta nje i zaokupio joj svu panju. Vesti i stavovi koje je tu
nalazila, uopteno je nisu mnogo zanimali, ali je ipak revnosno
okretala stranice. Tako e imati o emu da zapodene razgovor sa
Dimom kad nastupe nelagodne pauze, do ega neminovno dolazi
kad niko od uesnika u razgovoru ne eli da govori o sebi. Osim toga,
nije htela da dozvoli da ispadne loe obavetena o aktuelnim
deavanjima. Htela je da se predstavi kao svetska ena.
Izbor odee nije zahtevao ni paljivi odabir niti isprobavanje. U
torbi je imala samo jednu preobuku, par farmerica i majicu kratkih

91
rukava, koje je nameravala da obue za vikend kod sestre. U
kombinaciji sa sakoom od njenog odela, bila je to bezlina, ali sasvim
prihvatljiva odea. Ve je sasvim uspeno prebrodila ranije susrete.
No, sada se pomalo dvoumila, ne bi li u rafiniranoj atmosferi Finbara,
neto drugaije, ne neizostavno glamurozno, ali ipak neto ime bi
pokazala da se trudila, bilo prikladnije. Hoe li ta bezlina odea,
paradoksalno, uiniti da postane uoljiva? No, odevanje je smatrala
dosadnim i nije mnogo brinula zbog toga.
Iskezila se svom liku u ogledalu dok je stavljala hledoruiasti ru
za usne i trag jedva vidljive maskare. minka je poticala iz sestrine
raskone kolekcije kozmetike i prihvatila ju je silom prilika pre nekog
vremena kada ju je Ajlin ubedila da njenom bledom tenu koji je
izgledao pomalo isprano, kritiki je naglasila Ajlin upravo to
nedostaje. Ajlin ne bi bila tako velikoduna da je znala pod kojim e se
okolnostima ta minka koristiti.
Nije volela minku, ni oseaj na koi, ni efekat na licu. Bilo kako
bilo, nije mogla da se pojavi na veernjoj sceni hotela u modi, sa ime
su se izgleda svi sloili, sa svojim uobiajenim, prirodnim, Ajlin bi
prezrivo rekla bogomdanim, izgledom. Traio se daak natprirodnog.
Takoe, trebalo je da se prikae u izvesnoj meri dostupnom i
zainteresovanom, inae bi se cela stvar mogla okonati bez rezultata.
Izvesna vrsta uniforme bila je neophodna kako bi se izrazilo ono
autentino i sutinsko. Ceremonija i ritual, obiaj i tradicija govorili su
u prilog tome.
Sada je bilo dvadeset do osam. Oko osam, rekao je. Iskuavanje
njene due bilo je na pomolu. Kako vreme sporo prolazi kada se ovek
bavi obinim stvarima, pomislila je pomalo se gadei. A onda je
napravila jo jednu grimasu. Kakva sam ja to asna sestra, rekla je
svom odrazu. I zaista, sestre su esto bile iznenaene kako ona, u
poreenju sa njima, ume da bude kalueriki ozbiljna. Da, mati Marta
nije trebalo da strahuje za mladu sestru Petsi. Meutim, poto je ona
bila najmlaa sestra u manastiru, svi su joj udovoljavali, najvie iz
straha da e popustiti pod teretom obaveza. Ajlin, koja je bila uverena
da uvek sve zna bolje od drugih, od poetka je izraavala sumnju u to
da e imati snage da ostane. Ali, koliko god da je teko objasniti tako
neto (ko bi mogao objasniti tajanstvene mehanizme due i savesti),

92
ona je bila oduevljena svojim pozivom. Sve to joj je sada trebalo, u
trideset drugoj godini, bilo je da svoj put ponovo ugleda tako jasno
kao kada je imala devetnaest. Ako je bilo potrebno da zbog toga gurne
glavu u lavlje eljusti i rizikuje sve, pa, onda je to ono to
podrazumeva duhovno iskuenje. Dobro je poznavala itija svetaca.
Oko osam je za njega verovatno znailo etvrt do. Volela je da
misli da je svako na svoj nain taan, kao to je bila i ona sama, mada
se esto ispostavljalo da nije tako. Bilo je vreme da krene dole. Dok je
prilazila liftu, postajala je svesna svoje uznemirenosti, jer su joj noge
odjednom pomalo klecale.
Fionin bar bio je relativno pun, mada nije bila guva. Bilo je
mnogo stranaca preplanulog tena i svi su pili ginis. Doterani, dobro
obueni ljudi sa direktorskih poloaja rojili su se oko anka, ene su
pile kratka pia, podatnog enstvenog pogleda prikovanog za
mukarce, tako sakrivajui svoje mukotrpno graene karijere
berzanskih agenata. Ljudi poput Ajlin i Rejmonda. Lagano je hodala
uz ank, trepui ne bi li bolje videla na modernoj bletavoj svetlosti.
Nije ga bilo u gomili, koliko je mogla da primeti. Sela je za slobodan
sto do zida odakle je imala dobar pregled i levo i desno. Ubrzo zatim,
devojka u minijaturnoj mesarskoj kecelji sa belim i ruiastim
prugama na kratkoj crnoj haljini, ponudila joj je pie. Sigurna u sebe,
zatraila je kampari i sodu. Znala je da je to pie prikladno, jer to pije
Ajlin. Kotalo je tri funte i osamdeset penija. Dala je devojci petaka i
promrmljala joj da zadri kusur.
Trebalo je da se pojavi svakog asa, privue stolicu preko puta nje
i strovali se u nju odajui utisak oveka nepresune energije. Pogled
mu je bio pronicljiv, promaklo bi mu samo ono to je eleo da
propusti. I naravno, ona je korigovala njegovih oko osam na osam i
etvrt. On je sasvim sigurno bio tip oveka kojnn je oko osam
znailo osam i etvrt, ne etvrt do.
Dva puta je nerado stavljala naoari i osmatrala okolinu, i
kradomice ih vraala u aktentanu kada bi se uverila da nema nikoga
ko bi mogao da lii na njega. Kada joj je devojka donela veernje
izdanje novina, iako to nije traila, i uputila joj blago saoseajan
osmeh, znala je da verovatno izgleda usamljeno i da joj je potrebno da
skrene panju. Bilo je osam i dvadeset pet. Tada je shvatila da bi on

93
svakako mogao biti u Irskom baru. On je bio ovek sa sela, ono bi mu
mesto vie odgovaralo. vrsta u svojoj odluci, dovrila je pie. Nema
joj druge nego da ode i pronae ga.
Predvorje je izgledalo drugaije nou. Bletalo je pod vetakim
osvetljenjem, iako se mlenoljubiasta svetlost neba u dugoj letnjoj
veeri cedila kroz ogromnu staklenu kupolu na krovu. Liilo je na
mesto koje polako tone u dokonu dekadenciju. Ljudi su stajali okolo,
svako sa aom u ruci, u grupicama po dvoje i po troje lenjo naslonjeni
na prljavobele stubove. Pridruila im se naslonivi se na slobodan
stub. Oseala je potrebu da se za nekoliko trenutaka iskljui iz svega
predajui se umaloj atmosferi sanjarenja, pre nego to ue u Irski bar.
Nasuprot njenom stubu, otvorila su se vrata lifta. Iz njega su izala
dva uniformisana policajca, izmeu sebe vrsto drei zanemoalog
oveka bledog lica. Njegovo bledilo bilo je naglaeno runim oiljkom
koji se protezao preko celog lica, a dok je prolazio pored nje i dok su
ga u lisicama sprovodili kroz predvorje, zapazila je njegov uasnut
pogled. Pa naravno. Na ovo blagosloveno letnje vee, u jednom
momentu uivati u raskoi hotela Finbar, a ve u sledeem biti u
rukama policije...I inilo se da nikoga nije bilo briga, pa ak i da to
niko nije ni primetio. Na jednoj od be sofa sedela je ena glave
nagnute nad laptop, i ni za trenutak nije prekidala uurbano kuckanje
kao da su njene hirovite rei bile vanije od drame napaene ljudske
due koja se odvijala nekoliko koraka dalje. Naravno, ni sama nije
imala nameru da rizikuje da pokua da ga spasi. Ipak, policajci su
sigurno imali svoje razloge. No, da li je bilo pravo da jedna ljudska
nevolja izazove samo meketavo kreveljenje dva punaka tipa u
blejzerima? Glasno je uzdahnula za duhovnu dobrobit kriminalca i
njegov skori izlazak na slobodu.
U Irskom baru je bila ludnica. Redovi ljudi crvenih u licu bili su
popunjeni sveim trupama istog kova, i dobro proarani enama u
odei jarkih boja sa grimiznim usnama. Loe izvedena, ali emotivna
verzija pesme Polja Atenrija, ula se u pozadini te kakofonije.
Nervozno je oklevala i ula je u bar istovremeno sa udakom koji je
nosio sunane naoari. Roeni usamljenik, bilo joj je jasno, sigurno
stranac, umoran od pia i putovanja, oronuo, u izlizanom mantilu i sa
oputenim zamrenim prosedim loknama. Zamiljeno je drao

94
ugaenu cigaretu kao da ju je uvao za nekog drugog. Mada, on je i
pripadao onoj vrsti ljudi kojima je opuak uvek visio, bilo u ruci bilo
na usni, kao neki prirodni produetak. Kakvo traenje novca i
zdravlja. Odmeravao ju je iza naoara, pretpostavljala je, prezrivo
ravnoduan. Nikako nije elela da bude uvuena u razgovor sa njim.
Gurnula je ruke u depove farmerica i nadmeno se probijala kroz
guvu do sredita Irskog bara.
Trai li nekoga, duo? ena, majinski brina, u ljubiastoj
haljini, mahnula je kriglom piva prema njoj kao da eli da je silom
zadri. A, sigurno njega trai, jasno mi je. Pogledala ju je
podignuvi obrvu i uputila joj ljubopitljiv osmejak. Ko li bi pa to
mogao biti? Ja poznajem sve ive ovde i svi poznaju mene. Najstarija
sam od sviju, radila sam u Finbaru tamo kuda i car ide peke.
Odnosno carica, da pravo kaem. Pogledala ju je paljivije. Osim
tebe, vidi. Ti si, moram priznati, neko koga ne poznajem. A ni ti mene
ne zna, rekla bih. Grohotom se nasmejala. Pa, ja sam Meri. Meri
Muni.
Ja sam Duli, rekla je Petsi usteui se.
Neija si devojka, je li, Duli? gospoa Muni se trudila da joj
pomogne. Nikad nisi radila u Finbaru, to je sigurno. Moda si neka
roaka sirotog Sajmona, je li, draga? Ima nekoliko njegovih roaka
ovde. Mada, meu nama reeno, da nije bilo nas, iz stare postave
osoblja, iz starih vremena, ne bi ga ni blizu ovako lepo ispratili.
Traim Dima, odgovorila je rasejano, merkajui mukarce oko
sebe, a onda je poelela da samu sebe oamari. Razotkrila ih je oboje.
Ali zato je dogovarao sastanak usred ovog veselog drutva? inilo se
da su svi prijatelji. Moda su gosti sa venanja. Bila je sigurna da je
delio njeno miljenje da je anonimnost od sutinskog znaaja.
Dima? rekla je gospoa Muni. A. Naeg glavnog konobara.
Biveg glavnog konobara, da pravo kaem. Eno Dima. Posmatrala ju
je sa radoznalou, oduevljenjem i saoseanjem u isto vreme, i otpila
je gutljaj piva. Sa Brendom, svojom enom.
Uznemirena, Petsi se okrenula. Nijedan od mukaraca u blizini
nije joj izgledao poznato. Neto dalje, krajikom oka ugledala je
oronulog usamljenika, seda kosa mu je poigravala tamo-amo.
Izgledalo je da je priao grupi koja je Poljima Atenrija dodala

95
kretavo finale. Slono su odmahivali glavama i gromoglasno se
smejali. Svi prisutni su, to joj je sve vie smetalo, bili raspoloeni da se
gromoglasno smeju svemu to bilo ko izgovori.
Eno ga. To je Dim. ena je zamahnula aom u pravcu elavog
oveka srednjih godina u prugastom fudbalskom dresu.
Pogrean Dim, rekla je eni i pola dalje.
Pogledajte momci, vidite ko je ovde, radosno je uzviknuo visoki
momak, dok se trudila da se probije pored jedne zabrinjavajue vesele
grupe. Niska ena sa karikama na uima zapoela je pesmu, to nije
obeavalo. Momak koji je izgleda pomislio da je njen stari prijatelj
zgrabio ju je za ruku. Slabo pamtim imena, tvog ne mogu da se setim,
kako li bee...? Zurila je u njega, kako to rade kratkovidi, puna nade,
to ga je jo vie zasmejavalo. Ni ovaj nije bio Dim, i bilo joj je drago
zbog toga.
Sobarica, objavio je trijumfalno. Jesam li u pravu? Ti si
spremala sobe sa Meri. Meri Brazil. Gde je Meri? Je li Meri tu? Momci,
je li neko javio Meri Brazil? Ali niko nije pokazao veliko interesovanje
za Meri Brazil i za to gde je ona.
A, naravno, pretpostavljam da Meri ne bi interesovalo da doe
na bdenje. Njen je prijatelj pomirljivo uutao. Mada, veoma je volela
sirotog Sajmona, bog da mu duu prosti. Oi toga oveka poprimile
su vodenast i odsutan izraz dok je potezao gutljaj piva. Potom se opet
vratio dobrom raspoloenju.
Zar nee pie? Daj mi malo vremena i rei u ti ko si. aom ju
je gurnuo u prsa, a potom je njome veselo mahnuo unosei joj je u lice.
Setio sam se. Hana. Tako je, zar ne? Hana. Vidi, nisam ja tako
bezazlen kao to se inim. ta pije Hana?
Zovem se Duli, rekla je.
Duli, Duli, Duli, pevuio je. Naravno, Duli. Kako
drugaije. I sam sam ti to mogao kazati.
Ko je Sajmon? pitala je s namerom da promeni temu.
Sajmon je bio divan ovek. Dobar ovek. Noni portir u Finbaru
etrdeset godina, pre nego to su ga uparadili. Dok je Sajmon radio,
nikad ti ne bi zafalila aa piva ili etkica za zube, ili ta god da ti
zatreba. Nema vie takvih kao to je on. Ovo e se mesto srozati, sad
kad ga vie nema. Takvi kao Sajmon vie se ne raaju. Njemu u

96
zdravlje. Otpio je iz ae. Znai, nisi ga poznavala, Dudi, rekao je
saoseajno.
Ne, nisam, sloila se.
Danas smo ga sahranili. I doli smo ovamo u ime starih vremena
da popijemo za njegovu duu. Ali ni pivo nije to je bilo. Nekad je
Finbar sluio najbolje pivo u Dablinu. I zamisli, onaj mali skorojevi
Doni Farel, to je prodao hotel, danas se nije udostojio ni da se pojavi
da ga isprati. Ali Sajmon se ne bi iznenadio. Sajmon je uvek znao
kakav je taj mali Farel.
Zalutala je na epilog sahrane. I svi prisutni bi mogli pomisliti da je
tu pod lanim izgovorom, s obzirom na to da nije poznavala
pokojnika. Pomalo posramljena, osmehnula se u znak izvinjenja i
pola dalje. Dudi, povikao je za njom obeshrabren. Kuda e,
Dudi. Dudi... Ton njegovog glasa se promenio, poto je ona
prestala da ga interesuje, kad je ugledao nekog drugog. Meri. Meri
Brazil, ula ga je kako vie. Hvala dragom bogu. Ipak si dola.
Potom se njegov glas utopio u buci.
Izbegavajui dalja zbliavanja, nastavila je da krivuda kroz
krkljanac, trudei se da bude neupadljiva koliko god je to bilo mogue,
pogledavajui levo-desno sa pesimizmom kratkovide osobe. Pao joj je
na pamet izraz ostaviti na cedilu, a onda ga se nikako nije mogla
reiti. Kako to da nije ni pomislila da se i to moe desiti. Nedovoljno
iskustva i izvesnost kao navika. Ajlin ju je esto optuivala da ima
obiaj da bude arogantna. Sada se priseala kako to izgleda. Ako bi
devojka prihvatila poziv na sastanak, takoe je pristajala na
mogunost da bude ostavljena na cedilu.
Razgovor se iznenada utiao i drhtavi sopran je tiinu ispunio
taktovima pesme Deni boj. Bravo, Moli, uzviknuo je ovek do nje.
Dim nije liio na oveka koji bi se prepustio uivanju u baru u
kojem se okonava sahrana i ori se glasna pesma. Verovatno je doao,
procenio situaciju i povukao se u mirniji ambijent Fioninog bara.
Mnogi ljudi uopte ne dolaze na vreme, mogue je i da se negde
zadrao, da se desilo neto nepredvieno... Probila se do izlaza, to je
sada bilo lake, jer se veina sveta trudila da s uvaavanjem stoji
mirno i pognute glave slua pesmu. Prola je pored usamljenika u
kinom mantilu. Izgledalo je da trai neto od onog drugog Dima,

97
biveg glavnog konobara. Je li i on doao na sahranu? Teko da je
mogao biti neko od biveg osoblja Finbara, kao svi ostali. Izgledao je
kao ovek koji u ivotu ni dana nije radio. Dok je prolazila, ula je da
drugi Dim kae: ao mi je gospodine, ne znam.
Vratila se u Fionin bar i dva puta ga celog obila. Ali izgleda da
Dim kojeg je oekivala nije bio tu. Ugledala je ljubaznu devojku u
kecelji sa jarkim prugama koja ju je saaljivo pogledala. Jadna ena,
ostavljena na cedilu, govorio je pogled.
U predvorju je bilo jo vie izbeglih iz Irskog bara. Videla je
oveka koji ju je nazvao prvo Hana, a onda Dudi, kako izlazi i
trepui osmatra okolinu. Videla je ekscentrinog tipa sa sunanim
naoarima, koji je opet stajao pored vrata, kako ga vue za rukav i
neto govori kao da se raspituje. ovek je paljivo sluao, onda se
nasmejao, odmahnuo glavom i nastavio pomalo nesigurnim korakom
ka Fioninom baru. U strahu da nju trai, sakrila se od pogleda iza
jednog stuba. Ekscentrik je traio novac, pretpostavila je. To je tako
jadno, biti bez igde iega u ovakvom okruenju. Mora da pronae
nain da mu doturi nekoliko novanica, diskretno, kasnije. Moda
njemu pomo nije bila najprea, ali ko je ona da o tome sudi. Za to je
Bog bio zaduen.
Bilo je ve skoro devet, ali se veernje nebo jo uvek naziralo,
prozranoplavo iznad staklene kupole. Kako bi divno bilo da je neto
uznese do tog mira, da sedi kao heruvim na stubu i odozgo posmatra
dogaaje, staloena i skrivena od pogleda, dok se Dim ne bude
pojavio. Ali, polako je postajala svesna injenice da se on nee pojaviti.
Ako se ne pojavi, onda je takva boja volja i morae da razmisli o tome
to radi. Ali, da doe ak dovde, do Finbara i ni za ta, je li mogue da
je takva Njegova namera? Nije bila ohrabrena izvesnou sopstvenog
preispitivanja. Iz Irskog bara su dopirali tugaljivi zvuci pesme
Slivenamon koju je pevao robusni bariton.
Izvinite gospoo, osetila je neiju ruku na ramenu i okrenula se.
Glas je bio otar, ameriki, i nije mogao imati veze sa Dimom i
njegovim midlendskim akcentom. Svejedno, bila je malo razoarana
kad je otkrila da je to tek onaj samotnjak. Naravno, rekla je bez
oklevanja i posegnula da otkopa tanu, koliko vam treba? Imate li
gde da spavate noas? Pokuala je da mu ugura nekoliko novanica u

98
ruku. Nemojte sad da odete i sve propijete, dobro, ula je sebe kako
kae. I odmah poalila. Ako ti ovek u nevolji daje priliku da zaslui
milost Boiju tako to e mu dati nekoliko funti, nema prava da ga
ispituje kako e ih potroiti.
ovek je izgledao zateeno i ustuknuo je. Nekontrolisano je
mahnuo rukama ispred sebe, kao da ona nije ba pri sebi i da je treba
drati na sigurnom odstojanju. Ne, gospoo. Ne, sklonite to. Ne treba
mi va novac. Imam novca. Glas mu je bio grub, skoro promukao.
Potom, uvidevi da joj je neprijatno, rekao je, drei se podalje od nje:
Nema problema, gospoo. Nemate ega da se stidite. Sam sam,
pretpostavljam, kriv. Ovde su drugaiji obiaji. I da znate, vi ste ivi
dokaz da je uspelo. Vrebati u odelu skitnice, stvarno je upalilo,
izgleda. Razvukao je usta u iroki osmeh pokazujui lepe bele zube.
Mada, nisam ba siguran da elim da toliko liim na protuvu.
Govorio je sporo, promuklim glasom i oteui. Vi ste
Amerikanac, rekla je, tek da neto kae. Razgovor sa ovekom ije su
oi bile skrivene iza crne plastike i koji je insistirao da stoji na
udaljenosti od jednog metra unosio je nemir u nju.
Jest, sloio se jednom reju. Nije eleo da zapodene razgovor na
tu temu. Bilo kako bilo, opet joj se pribliio, mada sa izvesnom dozom
nepoverenja. Ne, ne elim va novac, gospoo. Samo sam hteo da vas
pitam da li moda sluajno znate rei jedne pesme. uo sam je jednom
u Bjutu, u Montani, pevao ju je neki Irac. To je jedna od onih uvenih
starih irskih pesama, pretpostavljam. I nikad je vie nisam uo.
Mogli ste njega da pitate za rei.
Starog Irca? Ne. Sreo sam ga u baru. Bili smo kao brodovi to se
mimoilaze u noi, obojica... Ne, do sada ve nije meu ivima,
pretpostavljam. Ni tada, kad sam ga sreo, nije bio dobrog zdravlja. A
otada su mnogi vetrovi ibali Bjut.
Ja ne znam nijednu pesmu, rekla je. Moda samo nekoliko
starijih. Pesama od davnina. Pesama koje je nekada moj otac pevao.
Vudi Gatri. Otac je voleo Vudija. A kad sam ila u kolu, ja sam volela
Boba Geldofa...
Hvatala je korak. Bilo je iznenaujue prijatno askati sa nekim
ljudima. On se primakao. Do nje je dopro jedva osetan miris alkohola.
estoko pie, votka moda. Nakratko je podigao naoari za sunce na

99
elo i paljivo prouio njeno lice, pa ih je opet spustio. Ali ona je
osmotrila njegovo izborano lice i prodoran staklasti pogled. Odjednom
joj se uinilo da ga je prepoznala. Je li mogue? Naravno da nije ali
ovaj je izgledao ba kao godinama nagriena, iskvarena verzija lika
koji joj je bio poznat sa korica albuma iz pranjavih hrpa naslaganih
oko oevog gramofona pre mnogo godina.
Pesma o kojoj govorim se zove No pre nego to je obeen Leri,
rekao je. I prokleti da su, svi tamo pevaju, a ba niko je ne zna.
Osmehnula se. No pre nego to je obeen Leri? upitala je.
Znam je. To je bila pesma koju je moj otac najradije pevao na
proslavama. Poela je da pevui prve stihove. No pre nego to je
obeen Leri, Svi momci su bili da ga vide... Oseala je njegov
prodoran pogled i glas joj je zadrhtao. Dugaka je to pesma. I nije
laka. Nasmeila se u znak izvinjenja. Nisam sigurna da bih mogla da
se setim svih rei.
Ali seate se bar dela pesme? Zgrabio ju je za ruku. I to e biti
dovoljno. Do avola, ja ne znam ni re. Pustio joj je ruku. Kuda
moemo da odemo? Zapisau rei. Ne, snimiu pesmu. Moe li u
onom drugom baru? Dozvolite mi da vas pozovem na pie. Tamo je
mirnija atmosfera.
Bilo joj je dosta Fioninog bara i saaljive konobarice. Moemo
otii u moju sobu, ponudila je, ako nemate nita protiv.
On je iznova izgledao zateen. Vau sobu? Sigurni ste? Uzeli ste
sobu ovde? Mislite li da je to u redu, draga?
Izgledala je iznenaeno. A zbog ega ne bi bilo? upitala je.
Oklevao je. Ba ni zbog ega, rekao je zatim i uzeo je pod ruku.
Dok su se penjali liftom, shvatila je da je potpuno zaboravila na
Dima. E, pa, svakako moe sii za pola sata i jo malo se promuvati
da ga nae. Nema potrebe da se uzalud brine zbog Dima, ako on
bude tako neuljudan da se pojavi u pono. U meuvremenu, ovaj je
ovek morao da dobije svoju pesmu. Nakon to se prema njemu
ponela kao da je obina skitnica, mada joj s obzirom na to da mu je
odea tako otrcana niko ne bi zamerio, svakako je makar to mogla da
mu uini.
Kad je zakoraio iz lifta, malo se zaneo prema hodniku, kao to to
biva kad se malo vie popije. Ali, izgledalo je da je potpuno trezan,

100
kada je, kao ovek koji dobro poznaje sobe Finbara, uzeo od nje klju-
karticu kad je krenula da petlja s njom, i bez problema otvorio vrata
uvebanim pokretima. Izvukao je crvenu tapaciranu stolicu ispod
pisaeg stola, seo je na nju pogrbljen, i nestrpljivo cupkao nogom.
Hoete li neto da popijete? utivo je ponudila, i pola k mini-
baru.
Vodu, rekao je odluno. S ledom. Ako je i uivao alkoholna
pia neto ranije, sad je bio voljan da zakratko s tim prestane, primetila
je s olakanjem, kako bi se u potpunosti posvetio njenom pevanju.
Nasula je dve ae.
On je ispio svoju naiskap. OK, rekao je potom, kao ovek koji od
drugih oekuje poslunost, ovek koji u filmovima dri pitolj.
Pevajte.
Napeto je iekivao, pognute glave. Zakljuila je, dok ga je gledala,
da, ak i kad bi imao pitolj, ne bi ga upotrebio protiv nje. Pomislila je
na pitolje zbog prizora iz predvorja, kada su onog jadnika dva
straara sprovodila izmeu sebe. Tih je misli nestalo i poela je da
peva.
Nakon to je otpevala prva dva stiha, i zapoela trei ao mi je,
dragi Leri, rekoh ja, to te zatiem ovako, podigao je ruku kao
saobraajac, dajui joj znak da stane. Auh, uzdahnuo je. Pa, to je
neverovatno. Ustao je, skinuo mantil i bacio ga na pod. U crnoj majici
kratkih rukava opet joj se uinio neobino poznatim.
Ne mrdajte, naredio je. Idem po gitaru. Izgovorio je to gi-
taru s nekom grubijanskom nenou.
Gde vam je gitara?
U sobi, rekao je. Odmah se vraam.
Vi ste uzeli sobu? Bila je iznenaena.
Uzeo sam obinu rupu. Prosiktao je. Rezervisao sam apartman
u potkrovlju, a smestili su me u rupu. Posvaao sam se s ovim
njihovim uvenim Finbarom na krv i no.
Kako se zovete? upitala je kad je bio na vratima.
Zastao je, sa kvakom u ruci, pre nego to se okrenuo. Bog, inilo
se da je narogueno promrmljao, kao da ini poveliki ustupak. Vrata
su se za njim zatvorila.
Bog? To joj se sigurno uinilo, ka tome su se kretale samo njene

101
misli. Ponekad je umela da bude budalasta. Ali ta je on uopte rekao?
Je li to moda bilo Gog? Nije to bilo neko ime koje je ranije ula, ali on
je bio stranac, a oni su esto imali veoma udna imena. Sedela je
prebirajui u mislima mogua jednoslona imena. Njegovo
nerazgovetno mumlanje, izvesno se sastojalo od jednog sloga. Rov?
Skraeno od Rover? Ali to je bilo ime za psa. Rod? To je verovatnije.
Da li bi moglo biti Bob? To je bilo jo verovatnije. Ne moe se rei da je
Bob bio pandan prezimena Marfi, kad je re o krtenim imenima, ali u
svakom sluaju nije bilo neobino ime, naroito ne za Amerikanca.
Setila se bilborda, koji je uspela detaljno da proui dok je taksi
beskrajno dugo stajao na semaforu na dokovima. Da li je on...? to da
ne...? Bio je u alosnom stanju pod teretom godina, ali takav je ljudski
vek. Da li bi on odseo u Finbaru? Gde drugo? rekla bi Ajlin. Muzika
je scena bila veoma jaka, rekla joj je Ajlin, jedna od najboljih u Evropi.
Teko da bi samo doleteo avionom, i onda opet odleteo u sitne sate.
Negde bi morao da odsedne, da oseti noni ivot grada. Ali takva
vrsta ljudi privlai i mnotvo dvojnika, ljude koji putuju unaokolo i
provode ivot imitirajui svoje idole.
Bio je duhovna osoba, tragalac tako ga je doivljavala. To se
osealo u enjivoj promuklosti njegovog glasa. Zato su ona i sestra
Rene volele njegove pesme. Nadala se da e uspeti da se, njega radi,
seti preostalih stihova pesme No pre nego to je obeen Leri. Za
sada joj je dobro ilo, a ostatka e se prisetiti kako pesma bude
odmicala. Kad je pevuei za sebe stigla do treeg stiha, od rei do rei,
bila je sigurna, on se vratio sa gitarom.
Seo je na krevet, prebacio nogu preko noge kao to to rade
muziari, i potapkao crveni jorgan dajui joj znak da sedne pored
njega. Hajde da je prvo jednom probamo, naredio je. Zatim emo je
snimiti.
Siguran budi, kad veala su visoko, Krai e biti tvoj put do
Neba, pevala je. Tu je ve prebirao po icama i usredsreeno je
pratio, lica u gru. Bilo joj je drago to nije skinuo tamne naoari, i
njena je koncentracija bila bolja dok je pesmu upravljala ka njihovoj
neprozirnoj tmini.
Odlino, promrmljao je kad je zastala i glas joj je tradicionalno
zatreperio, nalik na jecaj. Jeste li sigurni da niste propustili nijedan

102
stih? otro je upitao.
To je sve to je moj otac pevao, rekla je.
Odlino, promrmljao je ponovo. OK, iznenada ree poslovnim
tonom.
Snimiemo je.
Ja ba i ne pevam lepo, skromno je rekla.
Pevate sasvim dobro, rekao je.
Postavio je mali, glatki kasetofon na krevet izmeu njih. Crveno
dugme za snimanje arilo se u priguenoj svetlosti lampi sa
abaurima. Poput dirigenta, podigao je kaiprst i dao joj znak da
pone. On izgovori potresno poslednje slovo i ree, Svi isplakasmo
oi na kii... Nepogreivo, opojni zvuci gitare pratili su je,
ohrabrujui je da nastavi. Zatvorila je oi i pustila da je muzika ponese,
da je sjedini sa melodijom i istom emocijom stihova, to govore o
mladom buntovniku Leriju, koji je obeen licem prema gradu.
Savreno, proaptao je Bob ili Rod ili Gog ili moda ak Don.
Sa stahopotovanjem je pritisnuo dugme za zaustavljanje. Crvena
svetlost je ugasla. Paljivo je spustio gitaru na pod. Skinuo je sunane
naoari, i izmoren grubo protrljao oi. Oslonjen na laktove, spustio se
na krevet, kao da je iscrpljen snanim doivljajem, i zatvorio oi. Oko
njih su bili crveni krugovi, kao oderotine od trljanja.
Mogu li neto da vas pitam? zamolila je.
Slobodno, odvratio je umorno.
Jeste li vi...? Proaptala je ime, tako tiho da je moda nije ni uo.
Ali, ipak ju je uo.
Otvorio je jedno oko i ispitivaki je pogledao. Moda jesam,
rekao je. A, opet, moda i nisam.
Poznati, primetila je nakon krae stanke, esto vole da putuju
inkognito. Bar ja tako volim.
Otvorio je i drugo oko. I vi ste poznati?
Ne, rekla je. Ja sam asna sestra.
asna sestra? Podigao se u sedei poloaj. Pogled mu je bio
prodoran. Da li su sve asne sestre kao vi? Izgledate li vi kao asna
sestra?
Slegla je ramenima. Ne znam. Da li izgledam?
E, to je dobro pitanje, rekao je prouavajui je iznova

103
zainteresovan. Nikada ranije nisam sreo asnu sestru. U stvari, ni sa
jednom nisam sedeo na istom krevetu, to je sigurno. Nakon kraeg
premiljanja, izgledalo je da je veoma zadovoljan razvojem situacije.
Ja sam tu zbog konferencije, objanjavala je usluno.
Ako si ti tu zbog konferencije, iroko se osmehnuo, duo, onda
sam i ja.
Njegov pronicljivi pogled bio je uprt u nju. Nagnuo se napred i
grubo joj izmasirao ramena. Prsti su mu, iseeni icama gitare, bili
hrapavi kao i glas. Izmakla se, da ne moe da je dosegne.
Hou da kaem, rekla je ledenim glasom, dola sam u Dablin
zbog konferencije. Dola sam danas iz Voterforda. Vozom. ivim u
Voterfordu. Amerikancima je sve trebalo podrobno objasniti.
Sastanak je sutra.
Kako se zovete?
Petsi.
Sestra Petsi, ponovio je polako se kezei. Da li ste sluajno
Milosrdna sestra?
Nisam. Nije elela da mu kae kojem redu pripada, nikako. To
bi bilo i suvie. Marta bi to shvatila kao obeaivanje celog
sestrinstva. Bila bi to apsolutno poslednja kap.
Ima jedna dobra pesma, enjivo je rekao, o Milosrdnim
sestrama.
Jednom naglom kretnjom naao se pored nje i zgrabio ju je za
ruku. Sestro Petsi, predloio je podiui njenu ruku na svoje grudi,
elim da spavate sa mnom.
Bio je to glas oveka koji nije doputao da ga odbiju. Iako to nije
imalo nikakvog uticaja na nju.
Zato? upitala je. Nije imala pojma zato je to odjednom
poeleo. Njoj ideja da sa tim ovekom ode u krevet mada zaudo,
budui da je, iako umoran i istroen, ipak bio mukog pola nije pala
napamet.
Zato? Do avola, vi ste asna sestra. ta moe biti inspirativnije
od asne sestre?
Inspirativnije? Neki drugi ljudi, znala je, eleli su da dele postelju
iz razliitih razloga; zbog privlanosti, poude, usamljenosti i tako
dalje. Ali zbog inspiracije? Ipak istog je momenta shvatila na ta on

104
misli. To je bio i njen razlog, iako joj se nikad nije prikazao u tom
svetlu, ili se bar nije setila te rei. Nadala se da e joj ribar, budista i
ovek iz voza to pruiti, ali oni nisu bili ni prineti. Naravno, ne svojom
krivicom, jednostavno nisu odgovarali. Ali inspiracija! Odagnati veo
stvarnosti i pustiti na videlo stvarnu uzvienost. Sjedinjeni u istoj svrsi
mogli bi doiveti blaenstvo, mogli bi biti spojene ice to put neba
bacaju iskru poput munje.
OK, rekla mu je.
Uhuh, uskliknuo je. Strastveno ju je poloio na crveni pokriva.
Hajde da skinemo tu rizu, zareao je, i zavitlao majicu visoko u
vazduh iznad glave. Ona je zbacila cipele s nogu.
Dok je ponirao u nju, gledala je njegovo od strasti razuzdano lice.
Bio je to tuan lik palog anela. I inilo se da krevet plovi na tamnoj
nabujaloj reci i oseala je po drugi put u ivotu, i bio je to oseaj topao
i pomaman, svoje jedinstvo sa svetom Finbara i sa svim ljudima u
njemu, sa svim ribarima i svim Marfijevima iz telefonskog imenika...
Mistino, promrmljao je.
Ba tako, proaptala je zaneseno.
I potom su plutali u istom blaenom snu, kao da ih reka nosi u
malenom amcu do mora, a mrani, bezimeni, ali dobroduan i blizak
im amdija vodi ih stojei na krmi. Legao je pored nje i zaspali su.
Kao to to rade aneli, iskrao se, negde oko ponoi, nakon to je
njegovo roavo lice u znak pozdrava grubo oealo njeno. Treba da
idem nekud, promrmljao je. Ono mesto na vodi. Izgovorio je
voda sa mekim amerikim d. Moram da idem tamo, iz ovih
stopa. Briem, duo.
Ujutro je nala njegove naoari na podu. Unutar rama bila je
majuna nalepnica. D. P. Gon. MPSI. Talamor, proitala je naglas.
Takvi ljudi stvarno mnogo putuju, razmiljala je. Spakovala je i
naoari, kad je prepakivala torbu. Marta je volela da nosi naoari za
sunce dok vozi, ali ih je stalno gubila. Uvek se radovala rezervnom
paru.
Telefon je zazvonio.
Dakle, gospoice Duli Marfi, ivi ste, to prihvatam s
olakanjem. Ali, sledei put, vidi, ne elim da znam, vai? Imam dosta
briga i bez tebe.

105
 Ko kae da e biti sledeeg puta?
Ajlin se pravila da je nije ula. Htela je da do u tanine raspravlja o
tome kako je optereena na poslu i o tome kako je proirivanje njene
kuhinje prouzrokovalo nepredviene probleme sa instalacijama.
Inae, hajde reci. Ko je on? najzad je upitala, kad ju je savladala
znatielja.
On je umetnik, rekla joj je Petsi. Doiveli smo otkrovenje u
mistinom sjedinjenju. Blagoslovena sam boanskom milou.
Petsi, sestra je povisila ton. Rasplinjava se. Reci ve jednom,
ko je on?
Proaputala je ime. Iako zidovi moda nemaju ui, nikad se ne
zna. A njemu je bilo veoma stalo da ga ne prepoznaju.
Ti nisi normalna, prostenjala je Ajlin, ti bi poverovala u bilo
ta.
Pa, moda je bio i aneo, rekla je nesmotreno, i poalila to se
poverila. Ali ta je pretpostavka ostavila jo gori utisak na njenu sestru.
Nikome na skupu nemoj rei ni re o ovome, ubeivala ju je
Ajlin. Nikome ivome ni rei. Petsi, je l ti mene slua?
Razgovaraemo o svemu veeras. Prekinula je vezu
ta li je Ajlin mislila? Naravno da nee ispriati nikome na skupu.
Ako neko ovde nije normalan, onda je to sigurno Ajlin.
Dok je hodala kejom do autobusa izgleda da je preko noi
postala mnogo manje optereena tanou i sa tanom u jednoj ruci i
aktovkom u drugoj, sitna mrava crnokosa ena sa maramom cvetnog
dezena na glavi nala joj se na putu.
Treba mi novaca, uzvikivala je ena svima redom,
zapovedniki, stranim naglaskom. Bolesna sam, i gladna.
Prolaznici su ili svojim putem, skreui pogled. Petsi je zastala.
ena joj je prila, njene tamne oi su zurile u Petsine. Gladna sam, i
bolesna sam, trebaju mi lekovi, vikala je.
Naravno, rekla je Petsi, poseui rukom da otvori aktentanu.
Ne brinite vie. Ja imam novca.
ena kao da je nije ni ula, nastavila je da nabraja nedae koje je
doivela. Pesnicom je tukla svoj stomak kao gong to udara uplje
zvono, kao to se pokajnici busaju u grudi.
Ja sam Rumunka. Treba mi novac. Gladna sam. Petsi je uhvatila

106
njenu pesnicu u punom zamahu, ispravila joj prste i stegla ih oko
drke aktovke. Evo, rekla je, Evo novca. Uzmite ga. Ima tu i ru za
usne. Neto minke. Moda vam se dopadne.
ena je zgrabila aktentanu i pogledala prvo u nju, pa u Petsi.
Njeno lice zgreno od straha, opustilo se u nepoverljivi osmeh.
Bog vas blagoslovio, rekla je Petsi.
Bog vas blagoslovio, ponovila je oprezno ena. Kad je Petsi
stigla do trga For Korts, shvatila je da mora biti da ima istine u onome
to je Ajlin rekla. Da, stvarno ba i nije bila normalna. Zaboravila je da
zadri malo novca za autobus.

107
 Klju za sve brave

Plaim se visine! Deta se s negodovanjem obrati recepcionerki,

ustroj plavui koja je liila na ponija. Deta je slagala i uivala je u
tome; jedna od stvari koja joj je priinjavala zadovoljstvo otkad je zala
u srednje godine bila je domiljata upotreba jezika. Za trenutak, oseti
kao da joj je neka teka torba, moda kolska, spala s lea i vinula se
ka nebu na krilima od perja. Moram da dobijem sobu na niem
spratu.
Nie od etvrtog? recepcionerka je po drugi put u roku od dva
minuta izvila obrve. Njeno elo, glatko poput jajeta, pretvorilo se u
natmureno izorano polje. Jednoga dana, Deta je znala, to izorano polje
bie sve to joj je ostalo: njeno elo prekrivae samo bore. Karakter se
odraava na licu. Lepota, bar u poznijim godinama, nije u oima
posmatraa. Ona je zbirni proizvod iskustva, i stavova, njenog
vlasnika. Isto vai i za runou, i za sve to se nalazi izmeu.
Mlad i lep mukarac ekao je kraj pulta dok je Deta durenjem i
laima pokuavala da sebi obezbedi sobu na prvom spratu hotela
Finbar, sobu koju je rezervisala pre dve nedelje. Krajikom oka videla
je samo da on na sebi ima neto tamnocrveno, i neto snenobelo, ali
nije spazila da je taj ovek obuen pre kao glumac u kostimiranoj
drami na BBC-ju kao Tom Dons, moda, ili Volfgang Amadeus
Mocart nego kao gost u modernom dablinskom hotelu.
Sve sobe na prvom spratu su zauzete. Ne mogu nita da uinim.
ao mi je! Recepcionerka podie ruke i zafrkta poput ljutitog
malenog ponija.
Detina krilata kolska torba puna briga spustila se s neba i poela
ponovo da joj se svaljuje na ramena. Othuknula je ka devojci. Obe su
se puile od ljutnje, koja je izbijala iz njih kao nevidljivi klobuci dima.
Moete da uzmete moju sobu! ovek u tamnocrvenom reio je

109
Detin problem jednim pokretom svoje elegantne ruke. Imao je prijatan
ameriki akcenat, koji okrepljuje kao orba minestrone. Na prvom je
spratu. Soba broj 105!
Deta po pravilu nije prihvatala usluge od stranaca obuenih kao
za BBC-jeve kostimirane drame. Ipak, bila je oajna.
U redu! rekla je. Hvala vam mnogo!
Recepcionerka prezrivo zabaci svoj konjski rep i zafrkta gledajui
u kompjuter.
Uzeu va klju! ovek zgrabi Detinu glatku belu karticu. A vi
uzmite ovo! On neno poloi svoju karticu u njenu ruku.
Jednostavno, zaista! Podiui Detin omaleni kofer, on pokaza ka
liftu.
Hej, Karl! Sa jedne od belih konih sofa kojima je hol bio
proaran kao livada belim radama dopro je poziv sa amerikim
akcentom. Deta se okrenu i ugleda mladog Amerikanca kratke
izbeljene kose s mobilnim telefonom u ruci. Iako je izgledao
uznemireno, polo mu je za rukom da istovremeno odaje utisak
bogatog, nepobedivog i vrlo, vrlo pomodnog oveka. Karl, bitango
nijedna! Ne moe tek tako da se izvue sad kad je Popi neopravdano
odsutna. Meutim, Karl se i ne osvrnu.
Deta Hanema, Deta se rukovala s njim. Iz Amsterdama sam.
Prouavala ga je. Izbliza, podseao ju je na okoladu, nalik na one
uvijene u zlatnu hartiju, koje kupujete na aerodromima u Austriji ili
Nemakoj. Mozartkugeln, tako se zovu, ili tako nekako. ovek joj se
blago naklonio. Karl Braun. Nije rekao odakle je. Meutim, sva
kultura, sva dobrota i uljudnost nekog mesta kao to je Raderford u
Nju Derziju odjekivale su u naglaenom kotrljanju njegovih
suglasnika, u velikodunoj razvuenosti njegovih samoglasnika.
Vi ste Amerikanac?
Vrata lifta se otvorie, a iz njega nespretno izroni neki sredovean
par najpre ena, dok je mukarac stidljivo posrtao za njom. Njihova
garderoba bila je tako udnovato neusklaena da se Deta okrenula i
zurila u njih dok su prolazili holom, neznatno razdvojeni, kao da ne
ele da priznaju oiglednu povezanost. Mukarac mora da joj je to
mu izgledao je kao da se uputio na fudbalsku utakmicu, dok je
njegova ena ostavljala utisak kao da je krenula na koktel ili plesno

110
vee. On je na sebi imao prugasti dres i trenerku; ona je bila sva
doterana imala je sjajnu purpurnu haljinu stegnutu u struku irokim
sjaktavim kaiem, onakvim kakve su u Detinoj mladosti zvali osica,
a koliko zna i dalje ih tako zovu.
Uite! Karl Braun se strpljivo nasmeio, prstom pritiskajui
dugme da se vrata lifta ne bi zatvorila.
Boe! Izvinite! uskoi Deta. Zanelo me ono tamo!
Ula je u lift.
Ovde ste poslom?
Moj deda, moj pradeda, potie iz Korka. Znate, doao sam da
istraim svoje korene.
Dok su se vozili navie, spremao se da joj razotkrije ogromna
uzbuenja koja su pratila njegovo istraivanje rodoslova.
Vrata se otvorie. PRVI SPRAT, zapevuio je lift, tanunim
enskim glasiem koji je zvuao pripito.
Stigao je preko na Titaniku, zapravo. Ponovo je podigao kofer.
To sam tek nedavno otkrio. Pokuao je to da zabauri, ali takve stvari
na kraju uvek isplivaju. inilo se kao da mu je neprijatno zbog
lukavstva svog irskog pretka. Zar nije tako?
Pretpostavljam, zakikotala se Deta, koja je i sama mnogo toga
zabaurila. Bio je to njen prvi irski kikot za bezmalo trideset godina.
Izvinite! Samo sam hteo da... vam... ovaj, razmestim krevet.
Portir je ustuknuo pred delimino otvorenim vratima. Deta se
iznenadila da jo uvek obavljaju taj prevazieni ritual. Glas ene koja
je odgovorila portiru zvuao je jo vie iznenaeno od Dete. Deta,
zapravo, nije ula ta je ta ena rekla, ali je njen ton odavao
zaprepaenje, krivicu i uasnu nevericu, bez svake sumnje, bio je to
ton osobe uhvaene na delu, ta god to podrazumevalo. U stvari, taj
ozlojeeni glas odvojen od tela mogao je i da uzvikne Evo, uhvatili
ste me u preljubi. tako da sve zainteresovane strane uju. Deta baci
pogled na svog pratioca. Sjaj u njegovim plavim oima govorio joj je
da i on prepoznaje tu usplahirenost u glasu i da dobro zna ta ona
znai. Ujedno, delovao je kao da ima razumevanja za naroita svojstva
tog prekinutog nezakonitog uitka, ma ta to bilo. Znao je ta to radi
par uhvaen na delu. ovek koji izgleda kao Karl Braun verovatno je
strunjak za seks.

111
 Detinim telom iznenada prostruja kratkotrajan gr poude. Kinula
je, kao i uvek kad se uzbudi.
Prestani! Deta upozori svoje telo. Obuzdaj se! Poznaje ovog
oveka dva minuta! Zaboga!
Karl Braun joj se nasmei znalaki. U tiini ispunjenoj oseanjem
krivice hodali su hotelskim hodnikom, koji nije bio ni najmanje seksi.
Liio je na unutranjost cevi, ili neke arterije u ljudskom telu. Bilo je to
kao da etaju probavnim kanalom.
A vi? Sa uzdahom se vratio askanju. ime se vi bavite?
ta radim? Vlasnica sam cveare, zapravo. Zapravo.
Lale?
Prodajem i druge vrste cvea. Ali, da. Lale.
Lale su najbolje cvee, rekao je svojim milozvunim glasom koji
klizi kao okolada, glasom predodreenim da upotpuni najslaa
zadovoljstva.
Deta oseti njihove povijene vlane debele latice, njihove nabrekle
stabljike.
Oh, da! odgovori ona. Jesu.
U stvari, njen omiljeni cvet je narcis. Ali, ko bi priznao tako neto?
Odlazak do sobe broj 105 trajao je i suvie kratko. Stigli su do nje
za nekoliko sekundi. Bez rei, Karl Braun uze od Dete karticu za
otkljuavanje i otvori vrata. Pred njima se ukaza soba, polumrana i
zavodljiva, obasjana bledom, sivkastom svetlou. Crveno-crni tepih
bio je debeo i mekan, a ogroman krevet, u obliku srednjovekovne
barke, dozivao ih je na svoje paperjaste grudi. Isprobajte me! mamio
je krevet kao morska sirena.
Deta se ogluila o taj poziv, a isto je uinio i on. Odleprao je brzo
do ormara i izvukao kofer i torbu sa tapovima za golf.
Vrlo ste ljubazni. Jedva je prozborila.
Nema na emu.
Ne, zaista. Zaista sam mnogo elela da budem na ovom spratu.
Koliko ljudi, toliko udi! Na etvrtom spratu je mnogo mirnije,
kao to ree ona gospoa! A ja sam navikao na visinu, naravno!
Pogledao ju je na trenutak. U njegovim oima boje razlika zaiskri
pitanje jasno kao dan ili moda nije? Skrenula je pogled.
A onda je on otiao, njena okoladna mocart-kugla, privlana kao

112
sonata, otiao je i pre nego to je uspela da prozbori Jeste li moda za
pie?
Deta razgrnu teke zavese. Soba, s pogledom na elezniku
stanicu i reku, ispuni se sva prozranom severnom svetlou.
Osmehnula se, odbacila cipele, a potom skinula ostatak odee:
arape, suknju, brushalter. Koa joj je odahnula, a telo povratilo svoju
prirodnu veliinu izmeu konfekcijskih brojeva 42 i 44 i poprimilo
svoj pravi, oputeni oblik. Otila je do kupatila, a stopala su joj prijatno
uranjala u debeli vuneni tepih u njenom stanu u Amsterdamu svi
podovi su bili drveni.
Poto je pikila, zurila je u svoj lik u ogromnom zidnom ogledalu.
Ne izgledam loe! rekla je naglas, u savrenom malom kupatilu
ispunjenom hladnim srebrnim odsjajem. Ako se uzme sve u obzir!
Ona je bila niska ena sa ivahnom kratkom plavom kosom, o struku
nije vredelo ni govoriti, siunih ruku i stopala. U proteklih nekoliko
godina zadnjica joj se zaokruglila kao balon, potom splasnula, a mesta
koja su nekada bila snenobela, bila su proarana mrkim mladeima,
pegama i bubuljicama. Uzdahnula je, obgrlila jedinu dojku,
zamiljajui, na trenutak, kako je Karl dodiruje. Rukom je okrznula
drhtavu butinu. Ponovo je kinula. U preponama oseti slabani gr
razoaranja.
Nemogue je da mi se ovo deava! Zgrabila je mekani beli
bademantil sa vrata i njime obmotala svoje neverno telo, zavezavi
snano kai. Prekini! Prekini! Ljutito je odjurila do mini-bara i sa
njegovih dobro snabdevenih polica epala limenku tonika i
minijaturnu bocu dina. Sedei oslonjena o bele jastuke na pramcu
kreveta, kao Gospa od alotaix, smeala je sebi pie i ispila polovinu u
jednom gutljaju.
Uz pomo alkohola, sve moe da izgleda manje privlano, a isto
vai i u obrnutom sluaju.
Laknulo joj je, pa je oputeno posmatrala sobu.
Iako je temperatura bila via nego to je neophodno, boje su bile
osveavajue. Pri bledoj veernjoj svetlosti soba je delovala magliasto
poput unutranjosti sante leda: mnogo nijansi bele i bledoplave;
neoekivani odsjaji srebra. Sada je sve plavo, to je boja devedesetih.
ak se i dablinski din presijava kao svetli safir u svojoj malenoj boci.

113
Nekada se govorilo da je plava boja i suvie hladna za sobe. Kada je
Deta poslednji put bila u hotelu Finbar, omiljena boja bila je smea.
Sagovi su bili mrki, sa uskovitlanim smeim arama u obliku lia,
blago izbledeli od praine i sunca. Oker tapete, sa ogromnim reljefnim
ruama, pokrivale su zidove mnogih soba. Bilo je i varijacija, naravno.
Beskrajnih varijacija. Stari vlasnici, Ficsajmonovi, preuredili su sobe
onako kako su mogli, a ne kako su eleli, tako da je 1970. godine, kada
je Deta poslednji put bila tu, gotovo svaka soba izgledala drugaije.
Imale su brojeve, ali im je osoblje nadenulo posebna imena. Vinska
soba. Soba s pijaninom. Soba sa daskom koja kripi. Soba gospodina
OHanlona.
Sobu gospodina OHanlona je zapamtila. Da li je ovo ta soba? Nije
mogla da se seti njenog broja da je mogla, traila bi nju za
prenoite. Ali, seala se samo da je na prvom spratu. Njena memorija
bila je krajnje probirljiva. Neka seanja, u iji je znaaj teko mogla da
pronikne, ostala su vrsto pohranjena u njenoj svesti, dok su preostala
bila iscepkana. Tako se daske koja kripi seala vrlo dobro bila je to
esta daska od vrata u sobi broj 203. Kao to se seala i tapeta u
Zelenoj sohi, belih sa zelenim stabljikama urevka, to je bilo veoma
lepo i enstveno za jedan hotel koji, sve u svemu, nije mogao da se
podii time to ima mnogo enstvenih detalja, pa ak ni ena. (Tih
dana, gosti i osoblje u gradskim hotelima druge kategorije bili su,
uglavnom, mukarci. Verovatno je isto vailo i za hotel bilo koje druge
kategorije.) Ipak, nikako nije mogla da se seti boje hodnika, pa ni sale
za ruavanje, iako joj je ostao utisak o njenom obliku i obrisima. Je li
bila oblepljena tapetama, kao i sobe, ili okreena u neku od omiljenih
boja iz ezdesetih? Magnolija? Zeleno kao listovi nane? Stolovi su bili
zastrti belim aravima. Opet, tako su izgledali, i jo izgledaju, stolovi
u svim hotelima, pa to to se setila toga i nije neki uspeh njene
memorije. Kakav su pribor za jelo imali? Iilelo. Keramiki servis za
ruavanje? Ili porculan, kako su ga ljudi zvali? Beli sa zlatnim
obodom? Sa plavom arom?
Izmilja, Deta! ponovo je rekla naglas. Pojma nema. Sve ti je
to isparilo iz seanja, a verovatno je i svima isparilo. Potonulo, kao i
Titanik, u bezdan okeana zaboravljene prolosti. Mentalni otpaci.
Koliko otpadaka su ljudski umovi stvorili, milione tona zaboravljenih

114
injenica, baenih na dno tog okeana, smrvljenih, iseckanih ili
pretopljenih.
Iezlo. A sa stanovita opipljivih injenica, hotel Finbar koji je
Deta nekada poznavala, sada je pripadao arheologiji. To mesto su
bezbroj puta preureivali, a ovi novi vlasnici su ga sad gotovo
praktino iznova sagradili, kao to su, nema sumnje, na tom mestu
tokom vekova i itave generacije kua bile izgraivane i ruene,
izgraivane i ruene. Ispod zdanja koje se sada zove Hotel Finbar,
leali su itavi slojevi ljudskih ivota. Zaboravljeni, poluzaboravljeni,
ali neizbeno prisutni, tu i tamo, ostavili su traga, jo od vremena kada
su na tom mestu vikinzi prvi put podigli neku kolibu pokrivenu
busenjem, kad god da su doli onamo. Osnivai Dablina. ta je s
mojim Karlsbergom? Kakva gomila!
Deta oseti da je u glavi poelo da joj se muti. Popila je pie i nasula
sebi jo jedno. U ovom trenutku, moe da se nosi samo sa pritiscima
sadanjice, i svoje line istorije sada ne moe da se bavi vikinzima i
svim onim to je prethodilo i to je usledilo.
Istog trenutka, pade joj na pamet Braun, taj okoladni
Amerikanac. Ponovo ga je prizvala, gotovo da se naglas nasmejala
samoj sebi, besmislenosti svoje udnje. Ta vrsta ljubavi za kojom je jo
eznulo njeno telo bila je neraskidivo vezana za njenu prolost. Kao da
bi ono moglo tako neto da zna! U svakom sluaju, nju su sada
zanimali drugi oblici ljubavi, ne toliko fiziki, ali nita manje snani.
Tek je trebalo da ovlada njima. ak i da je imala poverenja u svoje telo,
ne bi elela da mea te svoje nove ljubavi sa starim, zbrkanim
ljubavima, sa onima kojima je tako uspeno ovladala nekada, u nekom
ivotu i telu koji joj se sada inio tako stran kao da je pripadao
nekom drugom.
Bacila je pogled na runi asovnik. Jo je rano. Trebalo bi da
pojede neto pre sastanka. Ali, imala je vremena na pretek. Isteui
udove, uivala je u mekoi nove snenobele perine i odobrila sebi jo
pola sata sanjarenja.
Vlasnici hotela bili su Holanani. Nije to znala sve dok joj
recepcionerka nije rekla, dok su jo bile u dobrim odnosima.
Podudarnost? To ba vie i nije podudarnost, kao to bi nekada bila.
Dablin je iz minuta u minut sve vie postajao kosmopolitski grad. Ili,

115
pre bi se reklo, evropski. inilo se da su njegove veze s ostatkom sveta
slabe. Izgleda da Irci i dalje veruju da je Evropa itav svet, jedini svet
koji treba da osvoje. Amerika im doe kao neka vrsta smenog,
bogatog roaka, dobroudnog ali suvie poznatog da bi bio ozbiljno
shvaen. Nezamislivo je da bi iko u Irskoj eleo da se jo vie
amerikanizuje, dok je tenja za evropeizacijom (kao i tenja da se
Evropa pohara, a da joj se, za uzvrat, da to manje) decenijama bila
uzvien nacionalni cilj. A ostatak sveta je bio tek ostatak sveta.
Nevaan.
Deta je uhvatila sebe kako pie pismo novinama, ili kratki lanak,
dok je u mislima razmatrala tu temu, navodei besomuno uoptene
stavove o Ircima i Holananima i ostatku sveta. Kolumna to je ono
to je elela da napie na tu temu. Shvatila je da je pisala kolumne u
mislima jo otkako se ukrcala u avion, otkako je ponovo poela da
razmilja na engleskom jeziku. Na holandskom je bila sklona da
razmilja o poslu, ta treba da narui, kome treba da plati. Razmiljala
je o kupovini cvea i krompira, o tome kome od njenih prijatelja je
uskoro roendan i ta bi bilo zgodno za poklon. Njen jezik je bio jezik
posla i kunih obaveza, kao i njen ivot. Na holandskom, ona je bila
tipina Holananka, praktina, pribrana, nepoverljiva prema
dubokoumnom razmiljanju. Na svom maternjem engleskom njen
irski um sklon razmiljanju mogao je da luta do mile volje, da reava
probleme sveta. Na engleskom je mogla sve. Osim, moda, onoga to
bi trebalo da uini.
Nekada je elela da postane novinarka. Naslonila se na mekani
jastuk. Kada je radila u hotelu Finbar, imala je tu ambiciju. Godinama
nije razmiljala o tome.

Tog leta 1970. godine Deta tada se nije zvala Deta ve Bernadeta
bila je sobarica. Finbar je imao dve stalne sobarice, Meri Muni i Meri
Brazil, ali je Grof, kako su zvali oveka zaduenog za zapoljavanje i
otputanje, primio dodatnu sobaricu za to leto. Nije ba bilo mnogo
dodatnog posla vezanog za goste. U hotelu Finbar odsedali su
trgovaki putnici, i uvek je bio ionako manje-vie pun. Ako emo

116
poteno, tokom leta je dolazilo do manjeg opadanja broja gostiju.
Meutim, Meri Brazil je trebalo da ode na dvonedeljni odmor u
avgustu, kao i Meri Muni, iako niko, a posebno ona sama, nije bio
siguran da li e otii ili ne. U svakom sluaju, letnji gosti su bili
zahtevniji od zimskih. Leti je u hotelu bilo vie parova, ljudi iz mesta
kao to su Klonmel ili Balina, koji su dolazili da nedelju dana svog
medenog meseca provedu u Dablinu. Povremeno bi u hotelu odsela
neka porodica, irski emigranti iz Manestera ili Liverpula ili tako
nekog mesta, koji su jo bili dovoljno vezani da ele da posele svoje
irske roake jednom godinje, ali su se, najzad, dovoljno obogatili da
ne moraju da ive u njihovim turobnim i hladnim kuama. Ti ljudi, sa
svojom ivahnom, samouverenom engleskom decom od kojih je
veina Iraca digla ruke zbog njihove nemogue smelosti i drskosti
zadavali su mnogo vie briga od zimskih gostiju, koji u svojim sobama
nisu radili nita, osim to su puili i spavali. (Nije bilo hopa-cupa
pravila, prikaena s unutranje strane vrata, jasno su stavljala do
znanja: PRIMANJE GOSTIJU U SOBAMA JE STROGO
ZABRANJENO. Ostala pravila odnosila su se na pijenje u sobama i
obavezu da gosti na dan odlaska napuste sobu pre deset sati. Bilo je
navedeno i vreme sluenja doruka i veere, kao i dnevnih misa u
crkvama svetog Pavla i Adama i Eve, koje su bile najblie.) Ti ljudi bi
jedva dotakli krevet. teta je, govorila bi Meri Muni, to moramo da
menjamo njihovu posteljinu posle samo jedne noi. Menjala se, ipak,
ak i 1970. godine, ak i ovde. Ali inae, trebalo je samo isprazniti
pepeljaru. Kao da su bili posebno obdareni, trgovaki putnici nisu za
sobom ostavljali ni zrnce praine niti bi ita izguvali. Bili su melem za
duu! A ne kao oni to su dolazili leti. Boe dragi!
Detin posao je bio vrlo slabo plaen, ali veoma lak. Trebalo je da
svakog jutra obie dvanaest soba, oisti ih i namesti krevete. Potom bi
uvee, u sedam, morala da se vrati da raspremi krevete a upravo
to je onaj portir pokuao da uradi veeras. Bio je to udan postupak,
verovatno zasnovan na obiajima posluge u bogatakim kuama:
raspremanje kreveta, eljanje gospodariine kose, odlaganje njene
odee za naredni dan. Uvek joj se inilo da bi sledei logian korak bio
da se vrati kada se gosti uvuku u raspremljen krevet i uuka ih. Ipak,
to se nije trailo.

117
 Deta je volela svoj posao. Volela je da obilazi sobe, koje su sve bile
razliite, i da razgleda ta gosti imaju. Obino je imala vremena na
pretek da pronjuka naokolo, da zaviri u fioke i ormare, da pregleda
sadraj kofera. Njoj, koja je imala sedamnaest godina, inilo se da su
njihove linosti beskrajno raznovrsne i oaravajue. Njena znatielja o
ljudskom rodu tada je jo bila neiscrpna, a njeno iskustvo u tom
pogledu nikakvo. Ushiivale su je siune razlike izmeu gostiju.
Iako su to bile tek beznaajne razlike zasnovane na polu, finansijskom
i branom stanju, njoj, jo neiskusnoj, inilo se da su ogromne.
Verovala je da u sobama hotela Finbar stie prosvetljujue uvide o
ljudskoj prirodi u svoj njenoj udesnoj raznovrsnosti. Za nju su te sobe
sadrale sve izobilje koje je Bog stvorio. Unutar njihovih izbledelih
smeih zidova bile su zakljuane psiholoke tajne vaseljene, a u depu
njene ruiaste uniforme od najlona bio je klju koji otkljuava sve
brave. Jedan gost je sa sobom doneo pidamu, brija i brojanice. Kako
je to bilo arobno, kako arobno! Jedna goa je imala dva
bademantila, tri spavaice, tuce haljina i cipeia, etiri razliite vrste
parfema, kutije okolade, boice limunade, knjige izdavake kue Mils
i Buns, primerke Vumanz oun, Vumanz vej, a Ajri pres i Ivning pres je
dobijala svakodnevno. ta su sve sadrale te sobe! Neke su bile
ispunjene omamljujuim miomirisom otmenih parfema, miriljavih
sapuna mirisima koje je Deta izuzetno volela. U drugima je bio po
jedan sapun lajfboj, ili ba niega nije bilo, a gosti su morali da se
zadovolje malenim paretom suvog, kiselog belog sapuna koji je
obezbeivao hotel Finbar, i to samo jedan nedeljno po gostu to jest,
ako je gost uz sobu imao kupatilo. (Ako niste imali svoje kupatilo,
niste ni dobijali sapun.) Neki gosti se verovatno nisu uopte ni kupali,
dok su drugi provodili pola dana kupajui se. Neki su spavali do
poslednjeg minuta, da bi se potom sjurili dole na doruak u pola deset,
dok su drugi ve ustali i otili, verovatno u crkvu Adama i Eve, na
misu u sedam ili na neki drugi oblik mazohizma iz sedamdesetih (u
dananje vreme na obavetenju s unutranje strane vrata stoji da je
sala za rekreaciju otvorena od est sati ujutro). Ne zna se koji su
gori, esto je govorila kuvarica. Ranoranioci ili spavalice.
Za vreme pauza, kojih je u toku dana bilo nekoliko, Deta bi se
povlaila u kuhinju, sa kljuem za sve brave u depu, dok su kofa,

118
etka i kolica sa aravima stajali naputeni na hodniku. Tu bi pila
kafu sa dve Meri i ostalim lanovima osoblja. Meri Muni, koja je imala
etrdesetak godina i bila grae gospoe Skitl iz knjiga o lutku Nodiju,
okruglastog tela sa siunim stopalima na visokim potpeticama i sa
onduliranom plavom kosom nalik na gumenu loptu, uveseljavala ih je
priama o svom zdravlju i zdravlju svoje porodice, ili priama o
njihovim bolestima. Imala je desetoro dece, a ivela je u jednom od
onih novih solitera u Balimunu. Njen mu Edi je imao slabe nerve, a
patio je i od hroninog pojasnog herpesa, angine i artritisa. Ne udi,
otud, to je vei deo ivota proveo u krevetu. Njena deca su imala
mnotvo nedaa. Jedno je bilo u zatvoru, dve keri su bile nosee,
jedno je imalo krivu kimu, drugo je bilo mentalno zaostalo. Uz to je
lift u njenom soliteru veito bio u kvaru, a Meri je morala sa decom da
se penje i silazi deset spratova peice. Nije to bila ala, znala je Deta.
Ali, Meri se nekako trudila da sve to zvui urnebesno zabavno.
Nesrea nikad ne ide sama, uzdahnula je i zakikotala se, kao da
je sve to mnogo smeno, kao da se sve to deava samo da bi ona mogla
da ispria dobre prie i malo se nasmeje. Ma, kakva je vajda od
vajkanja?
I Detina majka je govorila da nesrea nikad ne ide sama, ali ona je
pri tom mislila na to da je maina za ve crkla, a da se, povrh svega,
angliji opet pokvarilo kvailo. A Meri Muni je mislila na to da je, pored
toga to Dim ponovo mora da robija u zatvoru godinu dana, Monika
imala epileptini napad u ulici Dorset, a aron je dobila venerinu
bolest. Da l ona to izmilja? pitala je Deta jednom prilikom
krupnooku Meri Brazil, koja je imala dvadeset tri godine i ija je jedina
tema razgovora bio njen deko Majkl.
Pobogu, ne! ree Meri. Upoznala sam ih ja na sahrani Merine
majke. Ma, isti su ko to kae.
Pa, kako izdrava?
Dobija mnogo napojnica, odgovori joj Meri Brazil, a potom
dodade: Osim toga, ljaka ta na raznim mestima. Zna ona da se nae
ucveljenima. Deta nije znala ta radi onaj koji se nae ucveljenima.
Sprema mrtvace za pogreb, objasni joj Meri Brazil bezbrino. A
obavlja ona i poroaje. Deta je bila zaprepaena. Meri Brazil se
zagleda u nju, pa nabora nos. Vidi, ree nestrpljivo, u nekim

119
sluajevima. Kad se bebe ne rode u bolnici.
Veina ih se rodi u bolnici, zar ne? Deta je bila zbunjena. Znala
je ona tano na ta Meri Brazil misli, ali je glumila nevinace; bila je to
tehnika koju je godinama koristila da bi zaustavila neprijatne
ispovesti.
Aha. Meri Brazil je bilo dosta Dete za taj dan. Odmahnula je
glavom i ukljuila svoj usisiva.
Bila je prva nedelja u julu. Deta je u hotelu radila ve dve nedelje.
Od dvadeset funti, koliko je zaradila, utedela je deset, za odlazak na
koled u oktobru. Majka joj je uzela osam za izdravanje, poto je Deta
sada imala posao, a dve je ona potroila na autobuske karte. Svakog
jutra dok se vozila kraj reke sunce je obasjavalo kejove. Vazduh je bio
iskriav kao ampanjac, voda se razigrano mrekala. Dok se vozila kraj
njih, stare kue bele, ute, purpurne, zelene i ruiaste liile su na
nasmejane bake i deke, a dablinski tornjevi stremili su neustraivo ka
beskrajnom nebu koje joj je govorilo da je pred njom itav ivot. Krv
joj je ubrzano tukla u venama, koa joj je blistala, a oi sijale od nade.
Svaki zrak sunca, svaki visoko izvijeni toranj, obeavao joj je da neto
izuzetno, neverovatno, divno, treba upravo da se desi. Prozraan, ist
vazduh govorio joj je da, upravo u tom trenutku, stupa u svoju
budunost, ba kao to se sa sivog betona keja stupa na most belog
prekookeanskog broda. Bila je na putu ka svetu odraslih na putu ka
nekakvom arobnom ostrvu, ka nekoj riznici s blagom.

Ukljuila je televizor. Sportski rezultati. Izvetai su izgledali vrlo

zvanino, u odelima i kravatama, kratko podiani. Govorili su
usplahireno, kao da izvetavaju s podruja ratnih dejstava. Promenila
je kanal. Neki program na irskom. Drama ili sapunica, sa titlom na
engleskom jeziku. Pustila je da joj ti udni zvuci ulaze u ui. Svi su
govorili vratolomnom brzinom. Razumela je tek poneku re. Nikada
joj nije dohro iao irski. Njena majka ga je mrzela, jer je to beskoristan
mrtav jezik i jer je bila primorana da ga koristi u svojoj staroj koli, u
Zlatnoj livadi. Bila je vrsto uverena da irska deca treba, umesto toga,
da ue neki koristan moderan jezik, neoptereen istorijom. Moderan je

120
znailo nemaki. Bila je potpuno ubeena da je znanje nemakog klju
uspeha i sree. Kada je Deta to rekla Pitu, svom muu Holananinu,
zavritao je od smeha. Dobro, nije ba zavritao, on nikada ne vriti.
Od srca se nasmejao na pomisao da je nemaki neoptereen balastom
istorije. Ipak, niti je mnogo mario za nemaki niti ga je kudio. Jezik je
samo sistem za sporazumevanje, rekao je na sebi svojstven logian
nain. Mislim da prema jeziku ne treba da imamo odnos kao prema
nekom ratnom zloincu, ili heroju!
Deta, koja je nekada bila tiha, povuena devojka, sada je prilino
samouvereno brbljala na nemakom, holandskom, francuskom, kao i
na engleskom. Evropeizovala se vie nego to je njena majka ikada
mogla i da sanja i suvie se evropeizovala, natuknula bi joj majka,
prilikom ne ba estih poseta Amsterdamu, koji je, zapravo, mrzela.
Evropa nije ba bila onakva kako se predstavlja, otkrili biste poto
biste se i zaista nali u njoj. Sve se, uglavnom, svodi samo na skuene
stanove, nedovoljno crkvenih misa i previsoke cene olje kafe.
Deta je promenila kanal. Bum bum, bumbum, bumbum! tretala je
pica za vesti. Evo, stiu nae kataklizmike prie!
Drama, drama, drama.
Iskljuila je TV. Kod Holandije je volela upravo ono to je volela i
kod svog mua: tihu efikasnost, uzdranu trpeljivost prema ljudskoj
raznovrsnosti, nesklonost da dramatizuje svakodnevne situacije.
Ionako je ono to se deava dovoljno aavo, govorio je Pit esto.
Nema potrebe da kitimo. U Irskoj je kienje, i to esto vrlo sloeno,
oduvek bilo glavni hit.
Pit je bio inenjer elektrotehnike, zaposlen u kompjuterskom
preduzeu. Rikaste kose i onii, nimalo nije liio na Holananina.
Pokuavao je da vodi ivot lagano upravljajui njime, kao da je re o
prilino jednostavnom kompjuterskom programu ili fudbalskoj
utakmici. Prolost je zavrena. On je nije zaboravio, ali je ozlojeenost
bila gubljenje vremena. Pit je iveo u sadanjosti, fudbalsku loptu je
drao na oku. Neodlunost je, govorio je stalno, jedini pravi problem.
Odlui se, odlui se! govorio bi nestrpljivo Deti. Nema veze kakvu
e odluku doneti. Samo je donesi i onda se dri toga. utni loptu kad
ti naleti.
Deta to nije mogla. Za nju je ivot bio sloen, tajanstven i

121
nedokuiv. Za razliku od Pita, verovala je da postoji jedno pravo
reenje. Ono se nije moglo nai na fudbalskom terenu ve negde
drugde, daleko skriveno u naelektrisanim oblacima to se valjaju
nebom ili pokopano duboko u radioaktivnoj zemlji kakve mrane
severne ume. Njen je zadatak bio da ga pronae. ini se da je
verovala da e joj to poi za rukom ako joj bude bilo dovoljno stalo.
Tada e prestati da se preispituje. Bie srena.
Pit i Deta nisu imali dece. Sada su retko i odlazili zajedno u krevet,
ali su se voleli tako snano kako samo mukarac i ena to mogu. Ako
je Deta i u ta vrsto verovala, onda je to bilo to.

Konor je stigao u hotel Finbar desetog jula. Iako je i on tek zavrio

maturski ispit, pre nego to je poeo da radi preko leta, otiao je na
odmor sa ujakom, da igraju golf u Keriju. Trebalo je da radi kao
posluitelj u destileriji.
im se pridruio osoblju, izmeu Dete i dve Meri dolo je do
razdora. One su je trpele, kao svoju, kao sobaricu, iako su smatrale da
je dosadno tajanstvena, detinjasta i snob. Krhka enska solidarnost
uruila se pod pritiskom mnogo snanije veze zasnovane na
zajednikom dablinskom poreklu: Konor i Deta su bili iz junog dela,
a dve Meri sa suprotne strane reke. Konor i Deta su izali na maturski
ispit, bili su sezonski radnici i govorili su kratkim, pravilnim akcentom
svog dela grada. Dve Meri gurnule su Detu Konoru u naruje. Kakve
veze ima to to je ona devojka, sobarica, kao i one? Ionako se samo
pretvara. im doe oktobar, ona e se vratiti svom pravom ivotu.
U svakom sluaju, nisu ni znale ta bi sa Detom, koja je u to vreme
bila gotovo patoloki suzdrana. Morale su da joj vade rei iz usta,
jednu po jednu. Nikada nije svojevoljno otkrila nita o sebi. Sisica,
tako ju je zvala Meri Brazil. Kako je bila starija, Meri Muni nije bila
toliko stroga; srela je ona mnoge Dete u svoje vreme. Povuena je,
govorila bi, definiui je jednom jedinom reju.
Konor je bio od druge sorte. Svi su ga voleli. Bio je dobroduan,
veseo, otvoren. Sa svima je taj askao o svojoj porodici, prolosti,
planovima, a znao je uvek i da ispali duhovitu opasku. S druge strane,

122
on je i paljivo sluao druge, pratei obe Meri, Grofa, pa ak i starog
gospodina Ficsimonsa, nauljenih uiju, a oi su mu bile ispunjene
saoseanjem i zanimanjem. Ukratko, bio je momak upravo od one
vrste kakvu bi svaki hotel mogao samo da poeli meu privremeno
zaposlenima.
to se izgleda tie, bio je izuzetno privlaan, ali na tako
nenametljiv, bezazlen nain da to niko nije primetio svi su verovali
da im se dopada zbog svoje linosti. Imao je jaku vilicu i plave oi kao
Kenedi, dok mu je telo bilo vrste grae, skladno, a ne nezgrapno ili
mlitavo kao kod mnogih mladia. Nije bio ni previsok. ak su se i
niski ljudi, poput Grofa, kraj njega oseali bezbedno. Bio je zadovoljan
ivotom i samim sobom, oko sebe je irio oseanje spokoja. Mogao je
da vodi TV emisije sa gostima u studiju ili da bude trener uspenog
fudbalskog tima, ili neki od omiljenijih predsednika Sjedinjenih
Drava. (A mogao je da bude i Detin otac, na koga je izuzetno liio
shvatila je to mnogo godina kasnije.)
Taj zna ta hoe! rekla je Meri Muni, kikoui se i uzdiui. Ma,
nek se mane toga, dosta mu je i to to je sladak!
Konor je hteo da za sledeu godinu zaradi dve stotine funti kako
bi mogao da plati trokove za koled, a hteo je i da na maturskom
ispitu poloi nekoliko predmeta sa odlinim uspehom, kao i da dobije
neko posebno priznanje, stipendiju ili nagradu. Potom je hteo da se
upie na medicinu i postane lekar.
Nije bilo lako, pa ak ni mogue, da zaradi dve stotine funti kao
posluitelj u destileriji. Njegova plata je iznosila deset funti nedeljno.
Posluitelji u destileriji nisu dobijali baki jer je njihov posao bio jo
zaklonjeniji od oiju javnosti od posla sobarice u stvari, Deta nije ni
znala da postoji takav posao sve dok Konor nije doao u hotel. Ubrzo
je Konor ubedio Grofa da mu dopusti da vikendom radi u baru da bi
zaradio koju funtu vie i baki. Nije prolo mnogo, a on je radio u
baru veinu noi u nedelji.
Deta se nikada pre toga nije druila sa mukarcima. Zapravo,
nikada nije razgovarala s nekim mladiem, bar ne due od desetak
minuta, koliko je potrebno da se popije fanta sa ukusom limuna u
garderobi kolskog hola. Plesala je sa mnogima, ali tokom plesa ne
moete ba mnogo da priate, posebno kad ne znate ta treba da

123
kaete. Bilo je strano razmiljati o temama za razgovor dok ste
uhvaeni u vrst zagrljaj i zaglueni vrlo glasnom muzikom. U
svakom sluaju, ak i kada nije nastupala neka takmiarska grupa ili
disk dokej ljudi izgleda nisu mogli da uju ono to im Deta govori.
Mnoge njene usporene, nezanimljive opaske ostajale bi da vise u
vazduhu, dok bi njeni partneri uljili ui u drugom pravcu, nestrpljivi
da uhvate veseliji, glasniji razgovor osoba koje su bile otroumnije i
upuenije u trenutna deavanja nego to je Deta to ikada bila.
to se nje tie, Konorova sposobnost da saslua druge bila je
njegov najvei i najudnovatiji dar. On je umeo da je natera da se
otvori, da je ukljui kao da je radio-aparat, a iz nje bi pokuljale sve te
kojetarije. U njegovom prisustvu ona bi se preobrazila iz utljive u
izuzetno zabavnu osobu, iz dosadne u duhovitu devojku. Postavljao
joj je zanimljiva, lina pitanja i stvarno je sluao njene odgovore. Deta
u ivotu nije srela nikoga nalik njemu.
Bezbrino sluajui povremeno itanje srebrnog aparata za
destilaciju, sedela je satima s njim u kuhinji, u mirnim veerima, posle
veernjeg aja ili kafe pa sve do deset sati, kada bi Konor zavravao sa
poslom ili odlazio u bar. Razgovarali su. Za poetak su imali idealnu
temu maturu. Prvu fazu njihove veze obeleila su podrobna
razmatranja raznovrsnih ispitnih pitanja. Kada su doli do analize
latinskog, poslednjeg ispita, Deta je ve bila zaljubljena do uiju u
Konora. Potom su preli na podrobnije rasprave o hotelu: o gostima,
osoblju, hrani, arhitekturi, vlasniku, budunosti, plati, izrabljivanju, o
tome kako bi oni upravljali hotelom da je njihov. Posle samo nedelju
dana i Konor se zaljubio u Detu. Pozvao ju je da odu u bioskop u
sredu, kad bude imao slobodno vee. Prikazivao se film Aninih hiljadu
dana. Gledali su ga u Savoju. Konor ga je gledao. Deta nije mogla da se
usredsredi. Slike su joj igrale pred oima kao to vam tekst titra na
stranici kada ste uzbueni. Tokom itavog filma Konor ju je drao za
ruku. Prvi put ju je dodirnuo neki mukarac u koga je bila zaljubljena.
Taj doivljaj nije elela, a ni mogla, da umanji time to bi se
usredsredila na bilo ta drugo.
Konor je posle filma bio veoma tih. Na putu kui i dalje je drao
Detu za ruku. Pevuio je Grin slivz. Deta je razmiljala o tome da li
moe sebi da priuti da kupi traku za kosu nalik preslatkoj tijari Ane

124
Bolin. Pitala se da li je Konor primetio da ona malice lii na zlosrenu
romantinu kraljicu. Pitala se da li e je poljubiti na rastanku.
Nije. Ne te noi.

Deta je iskapila drugi din sa tonikom i oduprla se porivu da ode

do mini-bara i naspe i trei. Treba da bude trezna, bar dok se susret ne
okona. Ali, sastanak ima tek za dva sata. Odluila je da ode u etnju i
pojede neto.
Iz kofera je izvadila prugastu bluzu, plavo-belu, i iroku suknju od
teksasa. Zagnjurila je lice u pamunu tkaninu: uvek ju je oduevljavao
svei miris nedavno kupljene nove odee, a taj je miris postojao samo
dok odea ne bi bila oprana. Brzo se obukla, nazula ravne otvorene
sandale i krenula.
U donjem delu hodnika, koji je liio na cevovod, mlaa, elegantno
obuena ena pokuavala je da uvede nekog postarijeg oveka u sobu.
Starac je izgledao prestraeno, kao da upravo treba da se suoi s nekim
udovitem. Mora da je taj oigledno preplaen ovek otac te devojke.
Odrasla deca mogu da imaju ogromnu mo nad svojim roditeljima, i u
dobru i u zlu. Deti pred oima iskrsnu njena majka, koja je umrla pre
dve godine bee to avet koja sa sobom donosi darove krivice, ljubavi,
zbrke.
Oseti kao da u njoj neto pade. Napustila ju je hrabrost, uobiajena
svakodnevna hrabrost koja ju je pokretala da ujutro ustane iz kreveta,
da se istuira, da avionom ode na odmor. Iscurila je kao aj iz termosa,
i obuzeo ju je hladan, prodoran strah koji je ispunjavao vakuum.
Agorafobija. Ipak, nije to bila agorafobija. Bila je to dablinofobija.
Hibernofobijax.
Avet njene majke ispriala joj je stravinu priu, kao to je obino i
inila s vremena na vreme. Pria, koju joj je majka ispriala prodornim
glasom punim sarkazma, ticala se jednog dogaaja iz majinog
detinjstva. Njena majka je svojevremeno uivala jednu povlasticu:
njeni siromani roditelji, koji su imali malo imanje u Kleru, poslali su
je u kolu s internatom, to ih je skupo kotalo. kola se nalazila u
staroj sivoj plemikoj kui, u umovitom kraju usred Irske. Tamo je

125
njena majka govorila irski. kola se zvala Zlatna livada bilo je to
ljupko ime. Ipak, to mesto nije bilo ljupko, objasnila joj je majka
uzdiui. Nije bilo ljupko, ve surovo, hladno i okrutno. ispriala joj je
svoju priu da bi joj doarala osobenosti tog mesta. Imena u priama
su se menjala: Idel Molom ili Anet Fin, Mari Bern ili Rita Darsi. Ali,
pria je uvek bila ista: pria o prebijanju ili izgladnjivanju, ritualnom
poniavanju nekog deteta. Roditelji te dece, kao i roditelji Detine
majke, plaali su kolarinu za to, opratajui zlostavljanje. Traili su to.
I Detina majka, koja je sada bila mrtva, kada je kasnije priala o tome,
opratala je to zlostavljanje. Njeno utanje znailo je da oprata. Samo
je Deta ula njene prie. Njena majka ih nije priala javno, nije se
bunila, nije ih ispriala ak ni svojim prijateljicama ili Detinom ocu.
Priala je takve prie kada je elela da povredi svoju ker. Sigurno je
znala da takve prie ostaju zauvek u seanju. ekaju pritajeno po
okovima, pod stepenitem, u umu, izbijajui kad dobrih pria
ponestane, u ledenim trenucima na pragu, u vreme kada se dan blii
smiraju i kad se srce cepa.
U trenucima kao to je ovaj. Na stepenitu hotela Deta zau
vritanje u Zlatnoj livadi. ula je pla svoje majke. To je taj zvuk Irske,
pomisli Deta, koji zagluuje saobraajnu buku du keja. Zvuk
naricanja i plaa, dece koja cvile. Spopade je elja da pobegne. Za dva
sata mogla bi biti bezbedna u Amsterdamu mogla bi da se vrati u
Holandiju. U Amsterdamu se oseala bezbedno, to nije bio sluaj u
Irskoj, gde je vriska dece bila pomeana sa ilovaom u parkovima, bila
uzidana u izbledele cigle. I Amsterdam je prolivao svoje suze, znala je
ona to dobro. Ali, one nisu bile njene i nisu dopirale do nje.
Neko joj spusti ruku na rame.
Zdravo!
Bio je to Karl Braun.
Bi joj milo to ga vidi.
O, zdravo! Kako je na etvrtom spratu?
Sa balkona se vidi park Finiks. U mojoj brouri pie da je to
najvei park na svetu. Moda bi vam se dopao!
Nije vie bio u crvenoj jakni. Sada je imao purpurnu. Podseao je
na okoladu vie nego ikada.
Pa...

126
 Naravno, vi se plaite visine! nasmeja se on.
Da. Deta se zagleda u njega. Ponekad hodam u snu.
Ah! To je ostavilo snaan utisak na njega. Pa, jeste li se
smestili?
Savreno mi odgovara.
Imate li nekih planova za veeru?
Zapravo, imam sastanak.
Zvualo je kao da se izvinjava, a bila je pomalo i razoarana.
Izvinjavala se to ne moe da ode na veeru sa potpunim neznancem
jer ima sastanak sa nekim ko je njene krvi! Karl spusti ruku na njenu.
Njena zbunjenost iile. Taj ovek stvarno ima aroban dodir.
Divno. S kim?
elela je da mu kae. Ipak je odustala.
Sa starim kolskim drugom.
Osmehnuo se, blago, ali i suvie znalaki. On ju je itao kao
otvorenu knjigu, sve je znao. Mukarci kao to je on razoruavali su je.
Njen ego se ruio pred njima jer su mu laskali, a njen libido im je hrlio
u susret.
Videemo se, rekao je nimalo ozlojeeno.
Deta ga je posmatrala jedan trenutak dok je prelazio preko mosta,
nalik purpurnoj mrlji nasuprot plavom nebu. Dva krupna galeba
leprala su mu nad glavom. inilo joj se kao da pomalo lebdi nad
stazom, noen magliastim vazduhom.
Delimino je povratila hrabrost. Iskoraila je na ulicu i prela
preko mosta na levu obalu reke. Dok je hodala, u glavi joj je
odzvanjala neka Mocartova arija. inilo joj se da uje muziku, iako nije
bila muzikalna; retko kad je mogla da prepozna neko muziko delo,
kao to to mogu neki ljudi Pit, na primer. ta je to? pitao bi on.
Hajdn, odgovorila bi ona. Grig. Betovenova Deveta. Nagaala je.
Nekad bi i pogodila taan odgovor, a ako bi joj to polo za rukom Pit
bi se ozario od duboke, iskrene sree, to je Detu zabavljalo i
zbunjivalo. Jo neto o Pitu: on je takvo nevinace, u poreenju s njom.
Da li je to razlika izmeu mukarca i ene, ili izmeu Holanana i
Iraca?
Bez njegove pomoi, bez njegovih pitanja, bez njegovog
upuivanja, ona nije mogla da prepozna muziku koju uje u sebi, ba

127
kao to ponekad nije mogla da zapamti naslove knjiga koje je proitala
u snovitna i to ak naglas, kako je tvrdio Pit. Ali, u glavi joj je
odjekivao zvuk klavira, a bes i drama smenjivali su se s polaganim
mirenjem. Alegro, andante, alegro, nizale su se simfonije. Pit joj je to
utuvio u glavu. Alegro, andante, alegro. Kao ivot. Kao pria. Kao
reka.
Deta je hodila stazom du keja Aran, to nije uinila jo od
osamnaeste godine. Promenilo se? Da. Ali i ne. Stambene zgrade, od
crvene cigle, sa pranjavim zavesama na prozorima, zamenile su stara
skladita i kue sa stanovima za izdavanje. Inae, tamonji pabovi
Kropi ejkr, Ligal igal i prodavnice Heders uz (enska obua do broja
etrdeset tri), Bargintaun izgledali su joj poznato, mada otmenije nego
to ih se seala. Ta meavina uglaenosti i ranjivosti koja je oduvek
krasila ba to pare priobalja nije se mnogo izmenila, premda su detalji
bili drugaiji.
Nije bilo mnogo ljudi. Povremeno bi srela ponekog mukarca ili
grupu mukaraca, a svi su je odmeravali, kao da se pitaju ko je ili ta
je ona. Izgleda da ene ne etaju du reke, ili bar ne ine to same.
Ona zategnu demper oko sebe, a u stomaku oseti blagi treptaj straha.
Zaalila je to tanu nije ostavila u hotelu.
Kej Aran. Crkva svetog Pavla. Kako je to mogla da zaboravi? Kao
neki oiljak od boginja, na jedan zid tog posivelog gradskog svetilita
naslanjala se ogromna kamena peina. Visoko u udubljenju te peine
stajala je blaga plava figura Device Marije, ispruenih ruku, tuno
nasmeenog glatkog lica okrenutog ka manjoj smeoj figuri koja klei
ispod: ka Bernadeti svetici. Nije to bila Deta.
Bernadeti od Lurda ukazuje se vizija Device Marije. Gledano iz
ugla prolaznika, Bernadeta je siuna devojka prekrivena smeim
velom, koja klei i Devici upuuje svoju ljubav i molitve. Sveta
pomonice, Majko Boija, pomozi mi!
U Irskoj koju je Deta poznavala, bie joj potrebna sva natprirodna
pomo koju moe da dobije.
aljiva ironija sudbine odredila je da zbog dablinskog
urbanistikog plana, ili moda usled toga to takav plan uopte i
nepostoji, prvi sused lane peine u Lurdu bude zgrada etiri suda,
gde su svetovne vlasti Irske predsedavale i presuivale, a tokom veeg

128
dela 20. veka njihova je mudrost bila snano nadahnuta uticajem
Rimokatolike crkve. Statua ene koja predstavlja pravdu stajala je,
strogo i ukoeno, drei terazije u dvoritu otmene zgrade sudova;
potenije bi bilo da su sudije na svoj prag postavile Devicu, Devicu sa
njenim krotkim tunim osmejkom i rukama bespomono ispruenim,
neoptereenim nikakvim terazijama. Ali, makar im je bila u susedstvu.
(Jedina protestantska crkva u blizini bila je srednjovekovna katedrala
Hristove crkve, briljivo skrivena od pogleda zdanjem od stakla i
betona, u kome se nalazila Dablinska skuptina. Daleko od oka, daleko
od srca.)
Kako se tvrdi u izvetajima, celokupno to staro dravno-religiozno
zameateljstvo se promenilo. Irska postaje liberalnija, a fundamentalni
katolicizam koji je podupirao svaki njen zakon veim delom
dvadesetog veka, oslabljen je protokom vremena i otkriem greaka u
samoj boanskoj graevini.
Ko bi rekao? Deta je bila sumnjiava.
Ti tu vie ne pripada, ti si sada samo turista, raspravljala se ona
sa samom sobom. Utekla si iz poslednjeg bastiona katolike Evrope.
Ne mora vie da brine o tome. Neka se Irci sami brinu o sebi uvek
su dobijali upravo ono to su i traili.
U svakom sluaju, ono to je veina njih traila.
Osetivi udnju za utehom koju prua voda, prela je ulicu i
uputila se ka reci.
U njenom seanju Lifi je bila namrekana plavozelena reka, koja
melodino ubori kao da plee pod plavim nebom Dablina. Seala se
srebrnih i zlatnih talasa i ara koje stvara titrava svetlost. Tee kao
reka, razigrana kao reka, slobodna kao reka. Nasmejana kao reka.
Annaliviaplurabella i sve to.xi
Meutim, zaboravila je da Lifi ima plime i oseke. Sada je upravo
bila oseka. Izmeu vrstih granitnih zidova reka je bila boje zelenog
stakla, nalik na kaljave gumene izme. Povrina joj je bila prekrivena
slojem nafte: odrazi oblaka, drvea, kua, odslikavali su se u
sivkastoplavim vrtlozima i zloslutnim nepravilnim mrljama duginih
boja. Zastor prljavoukastih algi visio je sa zidina na mestima do
kojih je nivo vode dopirao za vreme plime. Inae, malo je bilo ikakvih
znakova prirodne flore ili faune. Nije bilo labudova ili patki, ak ni

129
galebovi nisu lebdeli nad gustom neprozirnom vodom.
Prizor je postajao lepi kako se kretala nizvodno. Zastraujui zid,
kojim je reka Lifi bila ograena du veeg dela svog toka kroz Dablin,
skrivajui je od pogleda osim ako niste tik kraj nje, na keju Ormond je
zamenila bela klasina balustrada. Nenija arhitektura podsticajno je
delovala na prirodu: ovde su bokori budleje dikljali iz pukotina
vijugavih stubova od krenjaka; tano na sredini reke garavi kormoran
plovio je ka izvijenom belom mostu, besmisleno rairenih krila kako to
samo kormorani mogu nalik na Devicu Mariju rairenih ruku.
Izgledao je izgubljeno, bio je daleko od morskog stenja kome je
pripadao. Ipak, voda mora da je slana, to potvruju i alge. Detine
nozdrve zapahnu otar miris ozona, taj sumoran miris od koga se srce
cepa.
Kej Ins. Zavojito stepenite. Vunovlaare. Koara.
Momako etalite bilo je ba onakvo kakvog je pamtila: ruiastih
i utih, plavih i krem boja, veselo, ispunjeno zadovoljstvom i
otmenou. Hotel Najtsbrid. Tu je vrvelo od ljudi. Mladii u dinsu i
kratkim pantalonama e, to je novina. U stara vremena nisu nosili
kratke pantalone. Devojke su izgledale isto kao i uvek: dugokose,
njihale su se stazom u grupama i parovima, stopala utegnutih u cipele
sa visokim platformama i kaiiima prelepe su te njihove cipele,
sjajnocrne, bletavopurpurne.
Ja sigurno nisam nosila tako kratke suknje?
Zasigurno jesam.
Ali, tenje, a figura mi je bila zaobljenija, dok su boje bile dreave,
kako se nosilo ezdesetih. Jarkoruiasta i bletavozelena. uta.
Sjajnosmea sa belom kao sneg. Mi devojke bile smo u to vreme
blistave, ozarene, svetlucave, sa dugim oblim potamnelim nogama,
isturenim grudima, sa slapovima i kovitlacima sjajne kose.
Sav taj sjaj, bletavilo, sjaktanje i jedrina, bili su maska za
prikrivanje uasa koji je vrebao iznutra.
Bilo je to pre Konora.

Konor je mrzeo drsku, izazovnu odeu, a voleo je nene

130
romantine stvari: maglovite dane u zapadnoj Irskoj (po mogustvu
da tamo igra golf), narodnu muziku koja lagano klizi kroz mutni sivi
dim neudobnih pabova. Konor je voleo ene koje lie na devojice
vitke i skromne, plemenite i jake, dugokose i lepe, zagonetne, ali
podreene njemu nalik devojkama u njegovim omiljenim romanima
Voltera Makena. Kod Dete mu se najvie dopadala njena kosa kao u
prave irske devojke; pa, u tom pogledu nije bio usamljen. Bila je
tamnocrvena, one boje ka kojoj frizeri tee ali im retko kad polazi za
rukom da je postignu, kovrdala joj se i talasala u sjajnim slapovima
sve do struka. Kada je bio umoran, to je esto bio sluaj, Konor je
voleo da zagnjuri lice u njenu kosu. Potom bi je njuio kao da je
opijum i govorio Deti da je prelepa.
U pogledu odee, Deta je uskoro otkrila, najvie je voleo cvetne
bluze sa vrpcom oko struka i iroke zelene suknje. Pastirske pelerine.
A kad su razgovori u pitanju imali su zajedniku sklonost ka dugim
ozbiljnim brinim raspravama o seksualnom moralu, praenim dugim
strastvenim cmakanjem i maenjem (tako su to zvali u rubrici Pisma
italaca, ali, naravno, ne ljudi koji su to i inili i koji nisu imali potrebe
da imenuju svoje postupke).
Posle filma Aninih hiljadu dana njihova se veza produbila. Deta je
osetila da uranja u ljubav kao u topao okean uzavreo od ivota.
Tonula je sve dublje i dublje, gubei iz vida sve to pliva po povrini
tog mora, gubei sasvim iz vida i seanja poznato kopno. Preobrazila
se iz devojke u ribu, iz ribe u sirenu. Nestala je povrina ivota, pre
samo nekoliko nedelja tako vana, zahtevna. Nalazila se u nekoj
drugoj dimenziji. Dimenziji ljubavi, dimenziji koja ju je u potpunosti
izmenila. Iilela je uzdranost koja je obeleavala njene odnose sa
skoro svakim drugim ljudskim biem. Kada bi je pogledao, Konor bi
oslobodio neku drugu Detu, Detu koja se obino krila pod koom
utive, prijatne, predusretljive Dete, Dete koja je bila marljiva i
ljubazna, ali retko kada sjajna, a nikada briljantna. On je sve to
promenio. Postala je ozarena i poletna, sa usana su joj vrcale ale, a
otrcani detalji su prerastali u uzbudljive prie.
I on je bio zaljubljen. Bio je zaokupljen ljubavlju, kao i ona, tako da
su svaki trenutak ivota, svaki mogui trenutak, morali da provedu
zajedno. Ipak, njegova se linost nije promenila kao njena. Njoj je on

131
udahnuo novi ivot. On je ostao onakav kakav je oduvek i bio. Tako joj
se bar inilo kada je kasnije razmiljala o tome. U to vreme nita joj od
toga nije padalo na pamet. Sve to je znala bilo je da se nala... negde
gde nikada pre nije bila, a gde pripada. Ljubav je bila njen dom. Bio je
to veliki poklon, znala je to, koji je dobila prvog leta kada je zakoraila
u svet odraslih. Pogledi koje su joj upuivale dve Meri, kao i svi u
hotelu, stavili su joj do znanja da joj se srea osmehnula. Bili su to
stidljivi, vedri pogledi, ispunjeni divljenjem. U tim pogledima
uglavnom nije bilo zavisti, jedino su im moda zavideli zbog njihove
mladosti. Ponekad mladi zaljubljeni parovi nerviraju ljude, izazivaju
kod njih ljubomoru i druge vrste neprijateljstava. To to Deta i Konor
nisu doiveli nita od toga govori mnogo o atmosferi u hotelu Finbar i
njegovom osoblju.
Za to je delimino bila zasluna njihova umerenost. U to vreme, a
moda je tako uvek, otvoreno isticanje seksualnosti duboko bi
uznemirilo ljude. Dobra deca ezdesetih, Konor i Deta u javnosti su
obuzdavali sve svoje prirodne porive za fizikim dodirom.
Obuzdavali su ih i nasamo, ali ne previe: ostave za metle, ormari za
posteljinu, prazne sobe, pa ak i dvorite puno gajbi piva i otpadaka
bili su mesta gde su mogli da daju oduka svojoj strasti. Njihova je
ljubav bila toliko fizika da ih je nagonila na pla dok bi se ljubili, grlili
i pripijali jedno uz drugo. Njegova zlatna koa, miris njegovih ruku,
njegova otra kosa, ispunjavali su je divljenjem. Pri samoj pomisli na
njega, krgutala je zubima, a dah joj je zastajao.
Naravno, nisu imali snoaj. Upravo su tako to zvala sama ta re
bila je dovoljna da svakog odvrati od tog ina. Bila je to jetka, odbojna
re, nalik na bodljikavu icu, koncentracioni logor. Sasluavanje.
Unakrsno ispitivanje. Hajka. Majke koje zakeraju, naravno naravno
naravno. Naravno da ne.
Kontracepcija. Deti bi pozlilo od same te rei: bio je to pravi tabu.
U to vreme ako bi carinik uhvatio nekoga kako pokuava da u Irsku
prokrijumari kondom, pa ak i neku knjigu o onome to se nazivalo
vetakim metodama za planiranje porodice, mogao je to da zapleni
na licu mesta. Takav je bio zakon.
I tako su se Konor i Deta ljubili i mazili, a njihova su se tela srano
borila za ono to im prirodno sleduje. Ali, i Konor i Deta su bili

132
pametni, odluni, uvebani da odbace sve to. Ne.
Konor je bio uvebaniji od Dete; mogla je to da vidi od samog
poetka. On je bio svesniji svojih prirodnih elja, ali to ih je bio
svesniji to ih se vie i bojao. Mladii, posebno mladii poput njega, bili
su bojaljivi tih dana. Deta nije znala ta su ih uili, ali neto su ih uili
za razliku od devojaka, kojima su samo nejasno govorili da ne treba
da zatrudne, ali im nisu nita podrobnije rekli kako bi do takve
nesree moglo da doe. Konor je verovatno znao kako dolazi do toga.
Otud je on telo doivljavao kao pravog neprijatelja, kao neku vrstu
gerilca, promuurnog i prevejanog, koji moe da zaskoi neoprezne.
Uspevalo mu je da istovremeno bude i zaljubljen i oprezan.
Deta je to znala, nesvesno, u svom srcu sirene, a njeno srce sirene
bilo je kivno zbog toga. Ali, stvarna Deta, sobarica i novinarka in spe,xii
bila je sasvim zadovoljna postojeim stanjem stvari. Imala je sve to bi
mlada devojka mogla da poeli: ljubav, poljupce i ono to se nazivalo
potovanjem bila je to jo jedna re na koju je sirena gledala s
prezrivim neodobravanjem.

Prela je preko velikog mosta, mosta OKonel. Neki deak je sedeo

kraj parapeta, a limenka je bila ispred njega. Prosio je nenametljivo,
pasivan kao budistiki svetenik, pognute glave, krupnih oiju
lspunjenih bolom. Na poruci ispisanoj zaprepaujue savrenim
rukopisom na pravilno izrezanom paretu kartona pisalo je Beskunik.
Deak je imao oko dvanaest godina. Na prelazu kod semafora s june
strane mosta neka ena uvijena u plavi svileni al poturi Deti asopis:
Kupite jedan, ja sam izbeglica iz Rumunije, zavapila je moleivo.
ukastog tena, bila je sva mrava i jadna. Uvijena u njen al, spavala
je beba glatkog, pospanog lica. Ostavi bez daha, Deta dade toj eni
pet funti za asopis. Ona se udesno ozari, zubi joj blesnue kao biseri,
i ree, oseajno, Hvala vam. Nije kazala Bog vas blagoslovio, kao
to su pre mnogo godina govorile prosjakinje sa bebama.
Poto je popila kafu i pojela kola sa vinjama kod Bjulija, Deta se
vratila na junu stranu reke, hodajui to je bre mogla. Kej Aston. Kej
Velington. Templ Bar hiljade letnjih sandala promicalo je kroz

133
poploane sokake; tamjan, vino, miris kima. Izvor svetog Vinifreda.
Podl.
Onaj kormoran jo je plovio rekom kod keja Ormond. Ali, sada je
gotovo potpuno uronio u masnu vodu. Virili su mu samo glava i
veliki kljun. Mahao je glavom izbezumljeno, i izgledao kao da se
smeje, dok je jeo neku zmijuljastu ribu moda jegulju. Potom je
zaronio. Moda je, na kraju krajeva, i znao ta radi kada je ovaj deo
Lifija obeleio kao svoju neospornu teritoriju?
Kej Vud, Aerov kej.
Aerovo ostrvo kej, ali na blagoj uzbrdici, brdace iznad reke.
Tu se nekada nalazio klub Oun, odmah do Broja petnaest, kue
tetaka iz Dojsove prie Mrtvi.
Nije ga vie bilo, naravno. Kua broj petnaest se uruila. Na mestu
gde je nekada bio klub Oun stajala je nova stambena zgrada. PAUK
ODNOSI VOZILA KOJA NEMAJU DOZVOLU ZA PARKIRANJE.
Razna nasumino nabacana postrojenja Ginisove pivare, iz kojih se
vijorio dim, virila su iza te zgrade, to joj uli spokoj. Na reku se iz
pivarinih odaka od opeke sputao slatki blagi miris hmelja.

Bio je to klie nad klieima uradili su ono u noi kada su

objavljeni rezultati ispita, sredinom avgusta. Nije to tada bila neka
posebna no u Dablinu, kao to je sada. Ljudi su s nestrpljenjem ekali
rezultate, naravno, ali nisu stajali u redu itave noi iekujui ih.
Uenici bi tokom dana, negde oko jedanaest-dvanaest sati, u malim
grupama svratili do svoje kole, a glavna monahinja bi im uruila
njihov koverat. Potom bi se osmehnuli i rekli Imam est poloenih,
ili Uspeo sam.
Konor i Deta su poloili po sedam ispita. Na nekima su dobili
trojke, ali to niko nije morao da zna sitnije pojedinosti bile su
prekrivene velom diskrecije koju su svi uvaavali. Konor e moi da se
upie na medicinu, a ona e biti primljena na novinarstvo. Nije bilo
nikakve frke, a teko i da je bilo razloga za slavlje, jer su oboje sve
vreme znali da e ishod verovatno biti takav. I pored toga, uzeli su
slobodno vee; Grof je navaljivao, lako je Konor hteo da radi (morao je

134
da zaradi jo sedamdeset funti, a za pet nedelja je trebalo da ode).
Otili su u bioskop davao se Aerodrom a potom su, umesto da
odu kui, svratili u noni klub, Oun, na Aerovom ostrvu. Nikada pre
nisu bili u takvom klubu. Jednom-dvaput svratili su u Doktor ivago,
koji se sastojao od neke vrste povezanih belih laguma pod zemljom,
ispunjenih kovitlacom psihedeline rasvete i glasnom muzikom. Tamo
su se oseali glupo bilo je besmisleno otii u klub udvoje. Disko je bio
za ljude koji ele da ulove neto, a ne za one koji su ve nali sehi
partnera. Oseali su se usamljeno, neprijatno, razoarano. Konor je s
prezirom gledao na to kako su obuene devojke, koje su se trudile da
budu seksi vie nego to je on odobravao. Deta se smejala, zadovoljna
to je, odevena u cvetnu koulju i dugu zelenu suknju, dovoljno edna
za njegov dobar ukus.
Klub Oun nije bio kao Doktor ivago. Morali su da pokucaju na
arena zelenoplava vrata da bi ih pustili unutra. Kada su uli, nali su
se u prostoriji mranoj kao peina, zidova obojenih areno i talasasto
kao i spoljanjost, sa koljkama, sirenama i ribama, a svetla su bila
priguena. Svirao je mali dez orkestar, a Deta je osetila kako je duboki
pulsirajui tonovi udaraju o grudi i gaaju pravo u srce. Posetioci su
izgledali staro; nije bilo klinaca, a ene su na sebi imale tesno pripijene
haljine, kombinezone, dok su mukarci bili u sjajnim purpurnim
kouljama, zvoncarama, belim cipelama. Neki su parovi plesali,
lagano, na malenom podijumu za ples. Veina ih je sedela za
stolovima i jela ili pila to mesto je bilo ispunjeno mirisom prene
hrane.
Konor i Deta seli su za sto. Plamen svee je treperio u vinskoj flai
na kojoj se nagomilala lavina crvenog voska koji je curio. Deta je
prstima dodirivala vosak koji se ugrejao od plamena svee. Uzbudio ju
je miris ribe i prenog krompira, proet blagim mirisom vina. Ti su joj
mirisi bili poznati. Hotel je zaudarao na njih. Ali, ambijent joj je bio
nepoznat. Ovo se mesto razlikovalo od hotela Finbar.
Jeli su prene kampe i pomfrit. Konor je pio svoj omiljeni napitak
mleko. Deta je mislila da kao i obino narui fantu sa ukusom
limuna, ali je iz kaprica od hladne, pospane konobarice naruila malu
bocu ampanjca. Konor se trgao, ispravio lea, ali se opustio kada mu
je muzika prostrujala kroz krv.

135
 Nisu plesali toliko pripijeno, to su uinili stotinu puta, koliko je to
bio prljavi ples tako bi ga oni nazvali. Deta zaali to nije obukla
kratku suknju i majicu umesto te iroke odee. Stavila je Konorovu
ruku ispod svog struka, dopustivi mu da joj miluje zadnjicu dok su se
njihali po podijumu. Lizala mu je ui. Privila se tako vrsto uz njegove
prepone da je svrila, tiho, sladostrasno, nasred podijuma za ples,
plua punih mirisa cigareta i prenog krompira, dok joj je u uima
brujao dez.
Premostila je jaz. Od treberke, postala je mizla. Njih dvoje su bili
treberi, treberi od glave do pete. U to vreme, ta podela je postojala;
devojke o njoj obino nisu govorile, ali je veina njih bila preutno
svesna toga. Te noi njih dvoje su se preobrazili, kao to se mukarci
pretvaraju u labudove ili udovita ili zveri, postavi ono to obino
nisu. Bar se ona preobrazila. A on, ako se i nije preobratio, bar je
pristao na to. Dopustio je sebi da ga ponese talas njene
raspomamljenosti. Dozvolio je sebi da bude zaveden.
Potom su se uunjali u hotel, u sobu gospodina OHanlona,
koristei Detin klju za sve brave, i vodili ljubav na krevetu, na podu,
na stolici. Nisu imali nikakvih problema, nijedno od njih: u svakom
pogledu, bili su spremni. Soba im je pruila utoite. areni tepih boje
kestena i vazduh ispunjen mirisom cigareta delovali su podsticajno; ta
soba tamnocrvene boje, nalik na matericu, bila je kolevka njihovog
prvog snoaja. (Mogue je da se to tako desi, ako ste mladi i zdravi,
ako ste zaljubljeni. I ako vam se privia da ete se pretvoriti u sirenu.)
Deti je to bilo prvi i najbolji put. Savren seks i savrena ljubav.
Naravno, zatrudnela je. Imali su sedamnaest godina, bili su u
vrhunskoj formi. Naravno naravno naravno naravno.

Ima jo etrdeset pet minuta do polaska. Deta se vratila u sobu.

Sada je bila otrija prema svom izgledu nego pre nekoliko sati: iz
saoseajnog pisca prikaza pretvorila se u pripadnika Kjukluksklana
spremnog za lin. U meuvremenu, izgleda da je s njenim licem bilo
svreno. Suoi se s tim. Finito. Kako se samo zavaravala? Sve
donedavno, drala se prilino dobro, zategnute koe, mladalakog

136
tena lice joj je izdralo due od veine drugih delova tela. ak su i
njena bolest i uasno leenje ostavili taj deli nje neoteenim. Ali, sada
se i ono promenilo, nije vie bilo glatko, gipko i ivo ve nalik
nekakvom pudingu boje gita. Nema te skupe minke kojom bi mogla
da prikrije taj pihtijast izgled, tu odvratnu podbulost svog lica.
Naravno, njome je mogla da prikrije poprilian broj drugih mana
tako da je ipak vredelo staviti je.
Skinula je periku i utrljala teni puder u kou: kada moete da
skinete svoju kosu onda nemate problema sa nanoenjem pudera do
ivice kose. Rak, kad bi se usudila da prizna, ipak ima nekih prednosti.
Briljivo je nanela senku za oi, crni kaal,xiii karmin. Nee staviti
maskaru moda e se kasnije rasplakati, iz ovog ili onog razloga.
Stavila je periku i opet prouavala svoj izgled. Ishod je bio
povoljan: malo lickanja moe da uini uda, ak i kod bogalja kao to
je ona, kome nedostaje nekoliko kljunih delova; ona, koja je poela
verujui da je ivot posluavnik pun dragulja koji samo eka da ga
neko pohara, ila je kroz ivot, gubei i dobijajui, gubei i dobijajui.
Gubei. Alegro andante alegro. Uglavnom je imala oseaj da je ta
raspodela uravnoteena. U loim danima besnela je protiv ivotnih
nepravdi. U dobrim danima njeno je srce jo moglo da zapeva.
Pol.
Pol.
Pol.
Stameno ime. estito, privlano. Ime nekoga kovrdave kose,
nekoga ko ima pravilan nos i bele zube. Ko ima iskren otvoren osmeh.
Brodovi, kule, kupole. Visoke katedrale i neunitivi hramovi od
megalita. Stene koje odolevaju olujama. Horizonti. Sve to govorilo joj
je ime Pol.
Poten, otvoren, pristojan.
Dobro ime za sudiju?
Pre nekoliko meseci Pol joj je pisao, traei da se sretnu. Takvi
zahtevi esto stiu od deteta, reeno joj je u agenciji za usvajanje. Na
njoj je bilo da pristane ili ne, ali... nagovestili su joj da bi bilo normalno,
i ljubazno, da prihvati.
Deta nije mislila o njemu petnaest godina, otkako se udala za Pita.
Nije namerno potisnula seanje. Za to i nije bilo potrebe: jednostavno

137
je iilelo. Neke majke su podizale ograde vrste i komplikovane kao
Berlinski zid; njihova psiha morala je mnogo da se pomui da bi
zaustavila bolna seanja. Ali, Deta uopte nije morala da se trudi.
Potpuno ga je zaboravila, svoje prvo dete, samo nekoliko godina posle
poroaja, bez ikakvog napora. Kao da je on neki njen kolski drug koji
je nestao iz njenog ivota, ili neki deli prolosti.
Istinu govorei, ni sad nije razmiljala o Polu ve o Konoru.
Trebalo je da se sretne sa svojim davno izgubljenim sinom, a sve to je
inila bilo je da sanjari o njegovom davno izgubljenom ocu. Pol, siroti
mali Pol, potroio je silne godine pre nego to ju je pronaao u njenom
utoitu meu lalama. I umesto da se raduje sto e ga videti, pitajui se
kako li izgleda, ona se potajno, glupo nadala da e se nekako sresti sa
Konorom. Nadala se da e, zahvaljujui nekom neobinom udu, u
trenutku kada Pol bude kroio u hotel Finbar, Konor biti kraj njega,
sav nasmejan, snaan i vrst, kao to je bio 1970. godine. Njeno srce,
njena dua, njeno telo udeli su za njim u njoj, negde u njoj, postojalo
je neko oseanje, seanje na demper koji je obino nosio, bledozeleni
vuneni demper. Ona snano poele da zagnjuri glavu u taj demper.
Demper iz 1970. godine. Eto o emu ona razmilja na dan svog prvog
susreta, posle dvadeset sedam godina, sa svojim sinom Polom, koji ak
i ne zna da mu je Konor otac.
A ni Konor ne zna. Nikada mu nije rekla za bebu. Posle one noi u
klubu Oun on se udaljio od nje, ne zbog seksa u sobi gospodina
OHanlona ve zbog toga to se ona promenila. Deta drolja. Konor
nije eleo da uzme u naruje, ni da u svoj ivot primi drolju. Na to ga
je opominjalo celokupno njegovo vaspitanje. eleo je karijeru, enu
koja bi bila ivahna i skromna, edna i nalik na devojicu, dobro
raspoloena i povuena. eleo je enu iz romana Voltera Makena.
Kojom moe da upravlja. Koja je predvidljiva. Koja je olienje svih tih
rei koje lepo zvue. A ne divljakuu. Ne Detu, koja je dvostruka
linost.
Kada je shvatila da je trudna, ona ga je, ipak, pitala da se oeni
njome. Odgovorio joj je da je snano voli, da je ona udesna devojka.
Upravo je tako rekao, svojim milozvunim, zavodljivim glasom.
udesna devojka. im je to ula, Deti je pozlilo. Znala je da nema
nikakve nade. Ona je udesna devojka i on e joj uvek biti zahvalan,

138
veno zahvalan, to ju je upoznao. Samo to se nije zaplakao dok je to
izgovarao. U Deti se neto sledilo. Kada je poeo da joj pria da
namerava da postane svetenik jedino to je elela bilo je da pobegne
od njega, pobegne bre nego to je to ikada uinila. elela je da zapliva
u olujnom okeanu, ili da skoi sa litice u duboki hladni sneg. elela je
da bude to dalje od njega.
Kasnije je razmotrila mogunosti koje je pred sobom imala. Bilo joj
je jasno da moe da ga privoli na enidbu tako to e mu jednostavno
rei za bebu. Ne bi oklevao ni za trenutak; ako bi mu rekla, brak bi bio
sklopljen prvom zgodnom prilikom. Izbor je bio samo na njoj.
Verovatno je i mogla da ga primora time to bi istakla prava koja
proistiu iz njene ljubavi. Popustio bi ta pria da hoe da bude
svetenik verovatno je bila hir trenutka. U roku od mesec dana on e
se predomisliti.
Ipak, ona mu se vie nije obraala. Bilo je neeg u ukoenosti
njegovih lea, u uzdranosti njegovog pogleda, hladnom prizvuku
uasne fraze udesna devojka, to ju je spreilo. Do tada im je sve
bilo lako: pronali su jedno drugo i iveli zatieni meusobnim
razumevanjem. Posle seksualnog odnosa, to razumevanje je iilelo.
Bila je svesna toga, ak i pre nego to je shvatila da je trudna. Znala je
da mu se vie ne dopada, iako bi ponekad pokleknuo, pohrlio ka njoj,
udeo za njom, udeo da vodi ljubav s njom. Ali, to se kosilo sa boljom
stranom njegove linosti.
Ona vie nije elela tu stranu njegove linosti, nije elela samo nju,
sa njenim uglaenim i izbruenim kritikim aparatom, spremnim da je
mrzi ako opet utone u pohotu ako opet bude kao onda u klubu
Oun.
Durei se, okrenula mu je lea.
Rekla je majci da je trudna. To je neto najgore to je moglo da me
snae, rekla je njena majka. Plakala je gorko i postieno. ta da
kaem svetu?
Kasnije, njena se majka pokajala zbog svoje reakcije. Pokuala je da
pomogne Deti. Deta ju je kaznila, prihvativi samo minimalnu pomo
od nje. I ona je bila postiena. Ali i nadmena, gorda i nezavisna. teta
je bila uinjena. Nije urila s oprotajem.
I ona i njeni roditelji prihvatili su bez pogovora injenicu da e

139
njeno kolovanje biti odloeno ili prekinuto. Zaposlila se u
advokatskoj kancelariji, kao sekretarica, i iznajmila malenu sobu u
Ranelaku, zbog ega su se njeni roditelji veoma uznemirili. Kada je
ula u sedmi mesec trudnoe i kada vie nije mogla da skriva stomak,
ef ju je pozvao u svoju kancelariju. Upitao ju je da li namerava uskoro
da se uda i objasnio joj da se on, u skladu sa pravilima dravne slube
i veine organizacija, dri politike da ne zapoljava udate ene. Deta
mu je rekla da nije verena i da ne namerava da se uda. U svakom
sluaju, zamolio bih vas da date otkaz, rekao joj je. Dau vam dobre
preporuke.
Deta nikad nije prealila, a zbog toga je alila vie nego zbog ieg
drugog, to mu nije odgovorila Nema potrebe. Ipak, preporuke je
primila utke, i otila.
Nedaleko od mesta gde je ivela nalazio se Dom za majke s
decom. Umesto da ode kod svoje majke, otila je tamo. Nijednom joj
nije palo na pamet da se obrati Meri Muni.
U tom domu je jedna prijateljski nastrojena asna sestra
porazgovarala s njom. Ta sestra je posavetovala Detu da ne ostane u
domu, ne navodei nijedan poseban razlog; doivljavajui tu ustanovu
kao neku vrstu bolnice, Deta je stekla utisak da ba u tom trenutku
nema mesta. Moda da je dola u neko drugo vreme... Umesto da
primi Detu, sestra ju je poslala jednoj porodici, nekoj vrsti milosrdne
hraniteljske porodice kakve su cvetale u Irskoj u to doba, a koje su se
specijalizovale za tu egzotinu vrstu dobroinstva: tajno su prihvatale
neudate majke koje su ekale da se porode. Ta porodica, Ivon i Mik
Klensi, ivela je u utoj prizemnoj kuici izvan Atlona; njihova bata,
gde je Deta prostirala ve, jer je prema sporazumu neudata majka
morala da obavlja kune poslove, sputala se ka reci enon. Bio je
mesec maj, bata je plamtela od cvetova forzicije i zanoveta, opojnih
jorgovana. Tu je Deta sedela, na suncu, pijui aj i askajui s Ivon.
Kasnije, kada je saznala kakvi su domovi za majke s decom, kako se
okrutno tamo postupa, kako se devojke zlostavljaju, Detu je ophrvalo
oseanje krivice. Mogla je i ona da pere prljavu odeu i riba podove
(donekle kao u hotelu Finbar, samo to je sve proeto oseanjem srama
i bolom, bez ikakve zabave, a nema ni dve Meri, novca ni Konora).
Umesto toga, sedela je meu jorgovanima, sluala poj kosova,

140
posmatrala kako svetlost sunca plee po uzavreloj plavoj vodi enona.
Nikada nije saznala zato je njoj bila namenjena takva sudbina, dok su
druge devojke morale da peru prljav ve i trpe pokude. Moda je
imala sree ili su moda tome doprineli njenih sedam poloenih
ispita, to je spomenula asnoj sestri, i njen novi kaputi od krem
buklea i njen klonskejki akcenat?
Sada se bolje seala bate Klensijevih kraj reke nego svoje bebe,
koju je rodila, posle bolnog poroaja miii su joj bili i suvie jaki i
nije bilo nikakve mogunosti da se normalni trudovi pretvore u
neizvestan izazov. Sam poroaj bio je za nju pre olakanje nego
trenutak velike radosti o kome priaju majke. Istina, kada je ugledala
novoroene, Detu je zapljusnuo snaan talas ljubavi, one vrste ljubavi
kakvu nikada pre (a ni posle) nije osetila. Istog trenutka briznula je u
pla. Nikada nije toliko plakala. Uskovitlana, nabujala reka materinske
ljubavi pokuljala je iz nje. Iscrpljena si, rekla joj je babica odseno,
pribojavajui se da su to suze radosnice kod Dete. Bie ti bolje kad
odspava. Mi emo se pobrinuti za ovu krupnu mominu! Momina.
Deta se trgla. Nastavila je da plae, ali su joj suze, u kojima je bilo sve
vie gorine, tekle sve slabije, ne donosei joj olakanje.
Predala ga je nedelju dana posle poroaja; Kon, tako ga je nazvala,
po ocu. Roditelji koji su ga usvojili imali su pravo da ime koje mu je
nadenula zamene nekim po svom izboru. To su i uinili.
Deta je imala osamnaest godina. Dve njene velike ivotne ljubavi
bile su okonane. Tako je ona mislila. Otila je u Englesku, u London,
gde se zaposlila u jednoj od novih kompjuterskih kompanija
pomogle su joj odline preporuke od njenog biveg efa. Tu je, posle
vie od deset godina, srela Pita, koji je doao da im pokae nove
programe. Bio je stariji od nje, i razveden od prve ene. Zaljubila se u
njega i posle izvesnog vremena vratila se s njim u Holandiju. Tako
glasi njena zvanina biografija, pregledna kao sloena reenica.

U pet do devet sjurila je niz stepenice. Dok je prolazila, spazila je

Karla Brauna u foajeu; posmatrao je enu koja je sedela na sofi,
nasuprot ulazu, piui uurbano na laptopu. Deta klimnu glavom ka

141
Karlu. Sutra e otii s njim na pie. Obeala je to sebi da bi ono to
treba da se desi stavila u nekakvu perspektivu. Kakav god da bude
ishod, bie to samo jedna no u njenom ivotu. Doi e sutra. To sutra
e joj doneti odlazak na pie s Karlom, ako nita drugo, kao i bilo ta
to joj sudbina sprema.
Pretpostavila je da je Irski bar pravo mesto gde moe da ga saeka,
i otila je tamo. Bar nije bio ba toliko irski koliko je ime
nagovetavalo, ali je bio topao i udoban; kroz prozore sa vitraima
probijala se svetlost i tako obojena na neudobnim drvenim stolicama
pravila are u obliku rombova. U pozadini se ula tipina setna keltska
melodija, ali su njeno zloslutno jecanje gotovo sasvim nadjaali buni
glasovi vesele grupe ljudi koja je sedela u uglu je li to jedna od onih
dablinskih momakih veeri za koje su ak i Holanani uli?
Pogledala je malo bolje. Svi ljudi iz tog drutva izgledali su vremeno.
Mora da je neka staraka proslava odlazak u penziju, moda.
Strelica je pokazivala da se Fionin bar nalazi s druge strane
trpezarije. Deta je otila da pogleda tu otmenu pravougaonu
prostoriju, ureenu sa dobrim smislom za prostor i svetlost izgleda
da je mesto nastalo po uzoru na italijanske ili francuske kafee, a oni su
Deti uvek delovali pomalo zastraujue zbog desetina mukaraca koji
bi znatieljno podigli pogled sa svojih pia ili domina ili karata i
upiljili se u nju kad god bi ula u neki od njih. U Fioninom baru sedelo
je svega nekoliko ljudi i niko od njih uopte nije ni obratio panju na
Detu. Ipak, odluila je da se vrati u Irski bar, gde su joj pletene stolice
ulivale spokoj.
Sela je najdalje to je mogla od grupe u uglu. Meutim, oni su bili
ba buni i nije bilo mogue prenebregnuti ih zadugo. Pogled joj je
lutao od njih ka ulazu, od ulaza ka njima. Dvojica-trojica njih izgledali
su joj poznato, ali nije znala odakle. Tada kroz prostoriju proe i uputi
se ka uglu neka ena okrugla kao kegla, sitne glave sa plavim
kovrdicama, i ree: Zdravo da ste! Izvinte to kasnim, al... Deta
ustuknu. Bila je to Meri Muni.
Zagledala se pomnije u drutvo u uglu. I ostala lica postadoe joj
jasnija, dobie svoje neprolazne obrise, svoja imena. Ugleda i Meri
Brazil.
Mislila je da je sve to i da su svi oni nestali, da su potonuli s

142
krhotinama starog hotela Finbar. Meutim, nije bilo tako.
Moda treba da ode negde drugde? Nije elela da se sa svojim
davno izgubljenim sinom sretne pred oima Meri Brazil i Meri Muni.
ta joj bi da uopte odabere hotel Finbar? Kako je mogla da pomisli da
je celokupno staro osoblje otilo, samo zato to je prolo toliko
vremena, a hotel je preureen i pripada holandskim rok zvezdama ili
ta god da su? Pa. Da li moda zato to nije mogla da zamisli da bi
holandska rok zvezda, ili bilo koji Holananin, zaposlio nekoga kao
to je Meri Muni ili Meri Brazil, ili bilo koga iz stare ekipe? To to je
ba iste noi koju je ona odabrala za posetu bilo organizovano
nekakvo ponovno okupljanje bila je stravina podudarnost, i nita
vie. Ne preteruj!
Nije mogla da ode sa tog mesta. Pol ga je odabrao. Ako on stvarno
bude doao, ako do susreta doe, bie to ba tu, a Meri Muni i Meri
Brazil i ko zna ko sve jo ne posmatrae to sa strane.
Pogled joj je opet odlutao ka vratima. Nita.
Pola deset je. Konor je uvek kasnio, setila se bio je to njegov stil.
Takvi su Irci, sasvim razliiti od Holanana. Pit bi doao onda kad bi i
rekao. Devet je znailo devet. Ako Pol kasni, onda je to zato to je Irac,
a ne zato to je nepouzdan. ovek mora da prihvati takve kulturne
razlike.
I pored toga, bila je zabrinuta, toliko zabrinuta da joj se stomak
stegao od nervoze.
Otila je do anka i naruila au vina. Dok je stajala tamo prie joj
Meri Brazil i ree: Izvinite! Da se ne poznajemo odnekud?
Deta je pogleda. U prolosti je Meri izgledala mnogo starije od nje,
a bile su, zapravo, gotovo vrnjakinje. Kosa joj je jo bila crna, na
njenom bledom licu nije bilo bora. Da li se udala za onog svog deka,
Majkla? Deta bi volela to da sazna, ali je odgovorila Ne. Ne bih
rekla. Njenu privatnost skrivala je plava perika. Meri Brazil se
osmehnu nelagodno, odmeri Detu, i vrati se u ugao.
Devet i etrdeset pet.
Deti pade na pamet da on moda nee doi. Ponestalo mu je
hrabrosti u poslednjem trenutku. Ni njemu nije lako, treba da se sretne
sa svojom davno izgubljenom majkom. Koliko li je ozlojeen na nju!
Kada ga je dala, kako se tada govorilo, inilo se da je tako najbolje.

143
Nije ga dala u sirotite, mada ju je mesto gde je rodila bebu podsealo
na sirotite, na stranu kolu o kojoj joj je majka priala, na mranu
mrnju dece koja je obeleila prolost Irske. Od trenutka kad ga je
dala, znala je da je smeten u dobru porodicu. Znala je njihova imena,
njihova zanimanja: mu je bio bibliotekar, a ena uiteljica. inilo joj se
da ne moe da trai nita uglednije, nita humanije. Imali su kuu u
Breju, blizu morske obale. Oseala je kao da se samo ona rtvuje, da
ini neto iskljuivo za dobrobit bebe.
Ali, to bi dete moglo drugaije da gleda na stvari. Moda mu se
nisu dopali njegovi usvojitelji? Ako tako neto ne bi izalo na dobro,
bilo bi lako uperiti prst osude ka majci. Koga biste inae mogli da
okrivite, a posebno u ovom sluaju, kada otac ak ne zna za svog sina?
Obuze je i oseaj krivice. Oevi. Oni su sada sasvim drugaiji, i oni
kao i sve ostalo. Njoj 1970. godine nije ni palo na pamet da bi Konor
moda eleo da zna da ima dete. Ona je pretpostavljala da bi dete za
njega, za bilo kog mladog oveka, znailo propast. Stalno je sluala o
mladiima koji su zbrisali, napustili devojku, vikali da dete u stvari
nije njihovo. Pomisao da bi mladii traili svoja roditeljska prava, da bi
hteli da uzmu dete, tada bi delovala smeno. Zato bi eleli tako neto?
Majka joj je usadila stav da mladii ne ele ak ni da se oene. Kao
devojka, ona je morala nekako da ih namami na tako neto. Majke su
gunale da e ta pria o slobodnoj ljubavi mukarcima omoguiti da
se sasvim izvuku od odgovornosti. Detina majka je bila uverena da se
mukarci ne bi uopte ni enili da ne moraju. A zato bi, kad seks
mogu da dobiju besplatno? Kad za to ne moraju da plate burmom,
doivotnim poslom, hipotekom i bebom? Drutvo je tada bilo
mizogino; toga su postale svesne novonastale organizacije prezrenih
ena, koje su ve tada pokrenule talas protesta protiv duboko
ukorenjenog omalovaavanja devojaka i ena u irskom drutvu. Ipak,
to isto drutvo mrzelo je i mukarce, na neki skriven, zagonetan nain.
ene, ozlojeene na sve druge ene, esto su podozrevale od
mukaraca i ismevale ih. Ponaale su se kao da oni pripadaju potpuno
drugaijoj vrsti, kao da nemaju nikakva ljudska oseanja, kao da su
detinjasta, neotesana stvorenja koja treba obmanjivati i podvaljivati
im, a potom ih sludeti da bi mogle da upravljaju njima do kraja ivota.
Detu je tako nauila majka. Detina majka nije verovala da postoji

144
prava ljubav i primorala je Detu da deli njeno miljenje, uprkos svim
dokazima koji su govorili suprotno.
Deti su usadili ideju da e postati rtva mukaraca, i ona je
ispunila majina oekivanja. Time to je postala naputena neudata
majka u potpunosti je ispunila oekivanja svoje majke Deta je toliko
bila spremna za tu ulogu da nije primetila da je upravo ona bila ta koja
je sve napustila. Oseala se kao prava muenica: ivela je u svom
bednom sobiku, a zatim je, u osmom mesecu trudnoe, otila u ono
mesto u Atlonu. Bila je prava irska heroina, svetica, muenica! Svi koje
je srela podsticali su takvo gledite. U Atlonu, Ivon se naslaivala
svojom hrianskom samilou. Izbijala je iz nje kao medni cvetovi
njenog zanoveta. Duice moja jadna, guila se od emocija. Sve je to
tako teko za tebe, srce, ali brzo e tome doi kraj, i sve e biti dobro.
Malo je nedostajalo da to nazove pounim iskustvom, ali nije, samo
zato to u to vreme jo nije bila u upotrebi ta fraza, ili bar nije u
Atlonu.
Deta je ba i mogla da se uda za Konora. Kao to je i predvidela,
on nije postao svetenik. Saznala je da je napustio semenite posle dve
godine, i da je studirao medicinu. Izgurao bi i da ju je uzeo za enu, sa
detetom. Konor je bio od one vrste ljudi koji mogu da se snau, a
takva je bila i ona. Dobro je prola, uprkos svim preprekama. Ljudi
preive nedae, i potom doive uspeh. Veini ljudi to polazi za rukom
u mislima joj iskrsnu slika one Rumunke, to je podseti da postoje
izuzeci od pravila.
Trebalo bi da potrai Konora. Samo da bi zadovoljila svoju
radoznalost.
Ne bi trebalo da bude teko. Verovatno ga ima u telefonskom
imeniku. Mogla bi da ga pozove posle susreta s Polom. Obeala je sebi
da e tako i uiniti. Posle susreta s Polom. Jo jedan zadatak za sutra.
Devet i pedeset pet je. Deta je ustala i otila do vrata bara, a
stomak ju je jo boleo. Ona ena sa laptopom je i dalje sedela u foajeu,
iako vie nije kucala. Gledala je kriomice naokolo, oigledno i sama
traei nekoga. U jednom mranom i uasnom trenutku Deta se zapita
nije li nju moda poslao Pol, da joj prenese njegovo izvinjenje. Moda
je to njegova pomajka? Sa grem u stomaku, ona proeta ispred ene,
tako da ova moe dobro da je vidi. Meutim, ena ustade i ode, ne

145
obrativi uopte panju na nju.
Ionako je ono to se deava dovoljno aavo, Deta u sebi zau
Pitov glas, pomalo podsmeljiv. Ne prizivaj avola.
Pit ju je ohrabrio da doe u Dablin i sretne se s Polom, ali ju je
ubeivao da ne treba sve to da shvati i suvie ozbiljno. Naravno da
neu! odgovorila je Deta. Zna ti mene, bezbrina sam kao leptir!
Pit nije bio samo Holananin ve i Jevrejin, ili je to bio nekada
davno. Majka ga je dala nejevrejskom paru koji nije imao dece odmah
posle roenja, 1944. godine. Neto kasnije te iste godine ona je umrla,
u Auvicu. To to ga je majka ostavila Pitu je donelo spas.
Izgleda da nita od toga nije ostavilo traga na njemu. Nije bio
ogoren. Bio je to razlog zato ga je Deta volela, ili jedan od razloga.
Vratila se na svoje mesto u baru, odluivi da Polu da jo petnaest
minuta. Onda e odluiti ta da radi: da pozove Pita i zatrai savet od
njega da je utei svojim realnim, zdravorazumskim pristupom. Ili da
pozove Karla i predloi mu da ipak odu na veeru, i tako prihvati rizik
koji to donosi sa sobom. Ili da se vrati u svoj prazni krevet u obliku
barke i plae sve dok ne zaspi.
A onda je Konor uao u bar.
Konor, isti onakav kakav je bio pre trideset godina. Moda neto
vii, ali istog rumenog lica, guste riaste kose, oiju i vilica nalik
Kenedijevim. Na sebi je imao farmerke i plavu koulju, prsluk. Kruio
je pogledom po prostoriji.
Deta razrogai oi kada ga ugleda. On rairi ruke. Ona ustade, a
on brzo krenu, potra, ka njoj.
Ona ustade, pruajui ruku.
Ti si Pol? upita ona glupavo.
Zar me ne prepoznaje, majko? On se nasmeja i uze je u naruje.
Deta poloi glavu na njegovo rame.
U njenoj glavi utihnu pla dece.
Pol se smeio. Bio je privlaan, jednostavan, glatkog tena, ozaren.
Bio je sposoban Konorov sin. Znao je kako da se postavi, ak i u
ovako neprijatnoj situaciji.
Lepo izgleda, izmakao se malo drei je i dalje za ruke. Ba
sam te tako zamiljao!
Sve ide i suvie lako, pomisli Deta. Trebalo bi da malo okleva, da

146
doe do nesporazuma. Trebalo bi da bude neugledan, siromaan, zao.
I razoaran.
Ona primeti da je i Karl Braun tu i da je posmatra ljubopitljivo. On
podie au, sjajnu au punu ampanjca.
Zau u mislima Pitov glas kako joj kae, Sve izae na dobro!
Drei ruke i dalje na Polovim laktovima, odmae se da ga bolje
osmotri.
Karl je, bez imalo stida, znatieljno piljio u nju i Pola, a to je, u
stvari, inila i veina ljudi u prostoriji. Deta nelagodno pogleda ka
onim starijim ljudima u uglu. Meri Muni je odatle zurila u njih,
osmehujui se boleivo, shvatajui sve: verovatno je sve razumela.
Deta se osmehnu, a Meri joj namignu. Meri Muni! Posle e otii do nje
i porazgovarati, pod uslovom da to posle uopte postoji.
Budunost i prolost slie se u sadanjost.
Deta podie svoju bebu. Prstima joj prelazi preko oiju, uiju,
prstiju na rukama i nogama, kao da ih broji. Okree je i zagleda svetle
dlaice koje joj se proteu niz kimu. Stavlja je na grudi i doji je.
Oh, koliko te volim! govori ona. Govori. Govori.
To je to.
To je taj trenutak, trenutak o kome priaju majke, kada se
nenadano uznesete na nebesa, kada se kupate u blaenstvu venosti.
Zakasnila je dvadeset sedam godina, ali opet joj pripada taj najsreniji
trenutak u ljudskom ivotu. Zar nije mogla da pronae originalniji
nain da se izrazi, da iskae udesnu bujicu emocija koja ju je zasula,
snanije od iega to je ikada osetila? Ipak, ne moe da nae bolje rei.
Ona govori engleski, holandski, francuski i nemaki. Natuca
italijanski. Ali joj nijedan od tih jezika nije od koristi. Volela bi da
napie simfoniju, pa ak i pesmu. Volela bi da zapeva strasno iz sveg
grla.
Najzad neko poe da peva neku irsku pesmu, neku staru melodiju
preraenu da bi se bolje uklopila u novo raspoloenje Irske, Irske u
kojoj je dobro biti Irac, koja je dobro mesto za ivot. Meri Muni se
pridruuje pesmi uvek je imala udesno milozvuan glas, seti se
Deta, koji je odjekivao dok je ila hodnicima, praena zveckanjem etki
i kanti. Sanjah da u mermernoj palati ivim, pevala je visokim
sopranom. Drago mi devoje ree Mati mi nee mariti dopiralo je iz

147
toaleta u prizemlju. Zvuk usisivaa pratila je pesma Oh, Deni
mome! a njeni tonovi su se utiavali i pojaavali uz huk maine.
Karl Braun se osmehuje sa anka, pijuckajui ampanjac, a njegova
purpurna jakna bleti. Iz njega izbija zlaana svetlost i obasjava Detu i
Pola, Pola i Detu, Detu i Pola, Pola, Detinog sina, i Detu, Polovu
majku. Meri Muni peva radosna i iznenaena pa zar nije ivot
zabavan ko bi reko a je l nije ono onaj kako se zvae to je teo da bude
svetenik nita se nije promenio a nisi ni ti Deta a nekad si imala dugu
riu kosu i dve dojke i deka i bebu, Deta nekad si bila mlada i itav je
ivot bio pred tobom, Deta nekad si bila sobarica i zvala si se
Bernadeta.
Deta sklapa oi.
Iz njenih vrsto stisnutih kapaka liju tople suze, a sa njenih usana
kuljaju te neukusne, istroene mlake rei, jedine rei koje su joj
preostale.
Volim i ja tebe, kae Detin sin Pol, koji se nekada zvao Kon. Telo
mu je toplo, glas mu je topao, toplo joj je u njegovom zagrljaju.

Plima je nadola. Reka se uurbano propinje pod izvijenim

lukovima mostova. Ulica Kejpel Karlajl Mat Talbot. Most Luiza. Most
Hafpeni, kao velikoduno ispruena ruka koja spaja obalu s jedne i kej
s druge strane. Plave ploe, crne ploe, sive ploe. Crveni tornjevi,
zelene kupole. Srebrnkaste kule. Oblaci koji donose kiu razbacani su
po nebu, bezbrini po toplom danu, kao jastuci. Vazduh je sparan,
ulice su pijane, opijene letom. Nadola je plima. Voda, zelena kao
rastinje, proarana, raznobojna, osunana, hrli svom silinom, ispod
sivih mostova, dole ka moru.

Volim i ja tebe! Volim i ja tebe!

U Detinoj dui neto je eksplodiralo. Milioni raspevanih delia
poletee ka zvezdama.

148
 Venanje Pjuovih

Gospoa Pju, inilo se nita manje zvanina od zvuka svog

prezimena, kuckala je po tastaturi laptopa pred sobom.
Teko je bilo drati ga ravno na mekanim belim jastucima sofe u
holu hotela Finbar. Morala je da sedi na samoj ivici, tamo gde joj se
ram od trenjinog drveta Gospoa Pju je bila ponosna na svoje
poznavanje drveta za izradu nametaja usecao u meko meso butina.
Bacila je pogled na sat iznad recepcije. Pet i etiri minuta u Tokiju.
Samo etiri minuta kako je u Njujorku prolo tri. Uhvatila je pogled
osobe za recepcijom, uputila joj blistav osmeh, i slegnula ramenima u
znak potpune zbunjenosti. Pa zar je ve toliko? Vreme leti kad ima
posla. Devojka s izgledom strankinje u svojoj crno-beloj uniformi, nije
marila i nije joj uzvratila osmeh. Neprijatno je zbog ovoga bilo gospoi
Pju koja je uspela da svoju veeru u hotelskom restoranu udnog
imena, Soba odjeka, rastegne na vie od jednog sata, grickajui salatu,
stavljajui u usta fine male zalogaje rolnica, pijui espreso u najmanjim
moguim gutljajima, sve dok zaista vie nije bilo opravdanja da
zauzima sto i minut due. Njoj je spora usluga koju je nadugako
kritikovao par za susednim stolom, savreno odgovarala.
To to je ponela laptop u Dablin, ak i u Sobu odjeka, bila je dobra
zamisao koja joj je u velikoj meri pomagala u sloenom poslu lutanja s
namerom. Dakle. Gde je ono stala s pisanjem?
Evo ta je napisala: as;dkjf jka:sdkjf jkl;aido ioioa eiog hi
Gospoa Pju je zurila u slova kao da su joj ona neto grdno
skrivila. Nasumino ih je brisala, trudei se da ih uklanja jedno po
jedno. Za to joj je bilo potrebno nekih etrdeset sekundi. Trepnula je
opet u pravcu recepcije. Odluka doneta u deliu sekunde. Opet je
poela. Prsti poletee, obrve se nabrae. Od ovoga bi mogla da zavisi
sudbina neke multinacionalne korporacije.

150
 Laptop je dobila kao boini poklon od gospodina Pjua. Ne bi ti
kodilo da uhvati kopu s dvadeset prvim vekom, bubice, kazao je,
mogao bi da ti koristi za beleke, za ta god poeli. Toliko je mono,
to udo, da bi pomou njega bez problema mogla da vodi
meunarodnu kompaniju.
Emili, ije je srce nervozno tuklo, zurila je u zlokobnu, pljosnatu
stvar, sivu poput olujnog oblaka. Posle boine veere za kojom su
uvek bili sami, sela je s uputstvom za upotrebu dva puta teim od
maine, mrtei se, dok se u pozadini uo snimljeni smeh posebnog
izdanja neke humoristike serije na televiziji. ak i kasnije, kada bi je
gospodin Pju pitao kako napreduje s udom informatike, vedro bi se
nasmejala. Iznenadiu te vrlo brzo. Potrai me na Kajmanskim
ostrvima. Srea, nikada nije traio da mu demonstrira svoju vetinu.
Uvek je bio previe zauzet.
ido;gf id;ajkdl;a ejif;jid;a kdl;ak;ghi;ak;k.
Dok je sedela tu, u foajeu, gde je sve mirisalo na novo i odisalo
novim mogunostima, gospoa Pju oseala se kao glumica u nekoj
velikoj, novoj predstavi. Prvi put u ivotu, sve se vrtelo oko nje. Kada
je pre etiri sata i jedanaest minuta uzela sobu, ekala je da se zavesa
podigne, da prestane amor. Neki mali znak prepoznavanja, kratko
zadravanje daha njene nestrpljive publike.
Ipak, izgleda da niko od ljudi koje je srela nije smatrao da se
deava neto to izlazi van granica uobiajenog. Ni portir, ni devojka
za recepcijom, ni uobraena plavua koja bi, po tome kako se
ponaala, mogla hiti i vlasnica, i koja nikako ne bi smela, po miljenju
gospoe Pju, da nosi tesno pripijenu konu odeu. ak se i momak u
lepoj uniformi koji je poneo njen neseser i torbu na tokie do lifta,
ponaao kao da je dolazak Emili Pju u hotel Finbar bio tek obian
dogadaj. I kada je otkljuao vrata njene sobe na etvrtom spratu i uveo
je, inilo se da nije primetio kako su se teke zavese na prozorima
ukrutile od oekivanja.
io;qhu i,:hi | gh uri; hir;hioorp hihio hio/poe8
Ponovo je prela na brisanje, spustila glavu, duboko se zamislila.
Uklonila je trunku sa svoje nove lanene suknje. Ponosna na svoj
izgled, pa, barem toliko. ista kosa, dobro odabrane cipele, elegantna
boa oko vrata, tanana noga u arapama od likre pravljenim da suze

151
figuru od struka do stopala. S pamunim umetkom, naravno.
Udobnost je moto dananjice.
Ili negdanjice. Srce Emili Pju bilo je pocepano nadvoje. Poput
oklopa s dva lica, jednim za napolje, jednim za unutra, nosila je tu
odeu, tu frizuru, ne samo da odbije radoznalce jer, bila je sigurna da
svi u gradu znaju koliko je simpatina ve da sprei da stvar pokulja
iz njene napukle utrobe.
Rizikovala je pogledavi prema ljudima koji su, s vinskim aama
u rukama, doli do prostora ispred recepcije. Neka ena koja je nosila
sako preko pamune majice etkala se oko ulaza hola kao da u tajnosti
iekuje nekoga. Dablin je oigledno bio pun ovakvih stvari. Gospoa
Pju je uhvatila sebe kako zuri s neskrivenom mrnjom u pravcu te
ene, a zatim je, setivi se svoje misije da treba da ostane neprimeena,
panju urno prebacila na dvoje Amerikanaca s naoarima, na ijim su
pozamanim trbusima trale torbice koje se kae oko pojasa; oni su
stajali preko puta zajedniki osmatrajui neku sliku dreavih boja.
ena, koja nikako ne bi smela da nosi odeu bez rukava, kriom je
izula jednu patiku i hladila je stopalo na mermernom podu. Bili buni
ili zbunjeni, kod Amerikanaca nikada nije bilo sredine, pomisli Emili, i
iznenadi sebe takvim zapaanjem. Vrednim pamenja. Mogao bi ga
ovek dobaciti u predahu razgovora koji su se esto zapodevali u
zbornici, onako preko stola, tokom pauze za ruak.
Ne moe se, ipak, rei da je Emili upoznala ba toliko
Amerikanaca. Njen je grad spadao u red onih u koji bi zalazili samo
anksiozni veani i Finci, odluni da ne idu na zapad Irske. Bila je
jednostavno zateena da joj je bilo kakva misao, izuzev onih vezanih
za njeno trenutno stanje, pala na pamet. Sauvala ju je u laptopu.
Amerikanci. Nema sredine.
Vrata lifta su se otvorila i krupnog mukarca, koga je nekoliko
trenutaka pre toga videla da ulazi u sendviu izmeu dvojice
policajaca, sada su policajci izvodili drei ga ispod ruke. Iako je znala
da je poriv koji je osetila besmislen, gospoa Pju se nadala da su ga
odveli zbog toga to je optuen za preljubu.
Kuliraj, Emili, pomislila je zatim iznenadivi iznova sebe
kolokvijalnim izrazom koji je tako esto proterivala iz pismenih
zadataka svojih uenika. Opet se usredsredila na svoj laptop i

152
proverila ono to je uradila ido;gh id;ajkdl;a ejif;jid;a kdl;ak;ghi;ak;k
io;qhu i,:hi j gh uri; hir;hioorp hihio hio/poe8..
Amerikanci. Nema sredine.
Zaulo se otvaranje ulaznih vrata. Emili spusti bradu,
duboko se zamislivi. U stvari je ispod oborenih trepavica proveravala
ko to ulazi. Primetila je da to ini i tajanstvena devojka u majici. Nije to
bio gospodin Pju.
Pa gde je gospodin Pju?
Izaao je. Izaao je na veeru. Ali ne sa onima s kojima je rekao da
e izai.
U dva i dvadeset osam tog popodneva, gospodm Pju se telefonom
javio svojoj eni koja je bila kod kue da joj kae da je uzeo sobu.
Zevnuo je. Umoran od Londona. Zdravo, bubice. Odremau malo.
Onda u se na brzinu istuirati, pa na bezveznu veeru s klijentom.
Ta beskrajna dosada u ivotu koji se ivi trista na sat.
Pitala ga je za hotel. Je li lep?
Hotel je, u redu, nita posebno, zna ve, uobiajeno. Moderan.
Mada ne zvui tako. Finbar, kakvo mu je pa to ime? Gospodin Pju
vraa se ujutro. Otii e pravo na posao, videe se oko est, sedam
uvee? Moda bi elela da izau na veeru, da se ne bi muila da
kuva? Mariov restoran, kao i obino?
Zato da ne?
Onda, u redu. To je sreeno. ao, volim te.
I ja tebe.
ujemo se uskoro, dvienja.
Vienja.
Telefonirala mu je odmah nakon toga. Prvo je morala da pozove
informacije. A kada se javio na telefon u sobi, kazala je, Izvini, bubice,
zaboravila sam da ti kaem da u sutra uvee malo kasniti. Obeala
sam Bredi da u joj pomoi s novim zavesama. To je krupan posao.
Ponovo su jedno drugom rekli do vienja i, poto je prekinula
vezu, Emili pogleda u telefonsku slualicu i srce joj preplavi talas
adrenalina. Dobro, u Finbaru je.
Ono to siroti gospodin Pju nije znao bilo je to da se, dok je on
telefonirao, automobil njegove ene ve nalazio ispred njihove duple
garae, da mu je rezervoar bio pun, vrata otkljuana, i da je bio

153
okrenut prema otvorenoj kapiji njihovog bungalova. to se njegove
ene tie, ona je bila obuena i ekala je. Sve dok nije saznala ime
hotela u Dablinu. (Svaki put drugi hotel.)
Finbar je bio nov.
Sada su policajci otili sa svojim zbunjenim i buntovnim
hapenikom. Mirni Amerikanci koji su, razrogaenih oiju, verovatno
mislili da je re o predstavi koju u Finbaru svake veeri prireuju za
strance, istovremeno su se okrenuli prema vratima koja su se ponovo
otvorila i ovog puta propustila grupu mladih koji su se uputili prema
bunom baru. Androgini momci i devojke, u crnim, pripijenim
rolkama, s malenim alkama, onim elegantnim uskim narukvicama na
mravim, potamnelim rukama. Zar to nije zapanjujue, pomislila je
Emili, da je u stanju u kom se nalazi mogla da se seti rei androgin.
Pomerila je pogled prema ostarelom portiru koji je najvei deo
vremena provodio zurei napolje, u vetrovitu ulicu, izuzev kada stoji
za neprikladnim drvenim pultom nalik predikaonici. I posmatra prie
ispisane na nebu iznad reke. Da joj je preostalo bar malo saaljenja
potroila bi ga na njega. Dok je njegov pomonik zujao naokolo, on je
bio umoran, utuen. Znala je da dok koraa gazi spoljanjom ivicom
stopala jer ga je videla da to ini. Nisu mu dali ni stolicu, ve su ga
ostavili da stoji za pultom koji je izgledao kao da je iupan iz neke
stare, protestantske crkve.
U predvorju hotela provela je ve itav sat. Nije vie mogla da
ostane tu. Postae im sumnjiva, naroito onoj vlasnici plavui koja je
esto izvirivala iz svoje kancelarije kao da traga za onima koji
otaljavaju posao. A pojavila se jo jedna ena, stranog izgleda kao i
recepcionerka, koja je dola do dela hola u kome su sofe, da bi je
posmatrala. Ali, da li je bila ba strankinja? Emili poe netremice da je
posmatra. Seanja se uskomeae i dobie oblik prepoznavanja. Ima
tome dvadeset pet godina, moda i vie. Gospoa Pju je neko vreme
radila kao zamena u Atlonu, uklopila se donekle u lokalno
stanovnitvo, kako to ve biva. Ovo je bilo lice koje se nekoliko meseci
moglo videti po gradu, jedno od moda desetak takvih, neka su bila
izgubljena, na nekima se videla hrabrost, dolazila su i odlazila,
boravili su kod porodice Klensi u Atlonu, a tamonji ljudi bili su i
suvie ljubazni da se zapitaju otkud oni ba tu. Mogla je da vidi da je

154
se ena ne sea.
Lice gospoe Pju nije bilo od onih koja se pamte. Morae da se
pomeri odavde.
tio;q ig uhihiu; y ir yu;rhi; hjagfd.
Emili udari poslednju taku uz zamah maioniara. itala je tu
taku. Zurila u nju. Osenila je. Promenila veliinu slova i prebacila ih
u drugi font.
Da. To je najzad bilo to. Pritisnula je control quit. Sauvala
promene. Iskljuila je i poela paljivo da zatvara laptop sve dok laki
klik brave nije ispunio oekivanje njenih prstiju. Bacila je pogled na
devojku za recepcijom oekujui od nje priznanje za zavren posao.
Ipak, devojku nije bilo briga. Sada je razgovarala telefonom, drei
aku preko mikrofona slualice, pognute glave tako da su trzaji
besprekorno zaeljanog repa doprinosili napetosti razgovora. Emili je
bila razoarana, shvatila je da rauna na sauesnitvo ove devojke. Da
su u tome zajedno. ene.
A onda, prisetivi se zbog ega je tu, skoro da se nasmejala.
Zapravo bilo je smeno to joj je, makar na sekund, na um pala enska
solidarnost. Brzo je, dok je devojka jo uvek razgovarala telefonom, a
ena s kojom su joj se u Atlonu ukrstili putevi otila nazad do hara,
lupkajui tiklicama po poploanom podu, prila recepciji i zatraila
klju sobe gospodina Pjua pominjui samo njen broj. Devojka, ija je
panja bila usredsredena na predmet telefonskog razgovora, posegnu
ispod pulta i preda joj ga ne prestajui da govori.
Hvala. Osmeh upuen u pravcu zaglaene kose devojke s
recepcije bio je namenjen publici u okolini, u barovima, u Sobi odjeka,
u predvorju, na ulici, gradu, svemiru, panteonu koji je posmatrao i
prosuivao svaki pokret koji je gospoa Pju napravila.
Dok joj je klju njene sopstvene sobe lupao o butinu kroz tanku
postavu lanenog depa, Emili je prola kroz hol i pritisnula dugme
lifta. Oima je pratila njegov brzi silazak kroz spratove ka prizemlju.
Vrata se otvorie, ona pritisnu dugme koje se nalazilo unutra (i na
brajovom pismu, kako smotreno!) i odveze se gore.
Emili je veoma malo znala o eni koja je sada, nesumnjivo, blistala
pod svetlou svea za koje je platio gospodin Pju. Nita ona o svemu
tome ne bi ni znala da sudbina nije klimnula glavom u pravcu

155
Kanaleto klouza, broj 4.
Toga dana, 29. maja, gospodin Pju bio je odsutan, nalazio se,
zajedno s ostalim rukovodiocima iz kompanije na Prolenom skupu
koji se odravao svake druge godine; brani drugovi ili partneri, kako
to danas kau, pozivani su na jesenje putovanje, ali ovo proleno, koje
se odravalo krajem maja, bilo je iskljuivo iz poslovnih razloga,
odlazili su sami na neko od udaljenih mesta za odmor, do Kilarnija,
recimo, ili Kavana, ili Voterforda. Prenoili bi tamo s namerom da se,
kada su na taj nain okupljeni, bez ometanja iz spoljanje sredine,
drue, razmenjuju ideje i vrate se na posao orni za letnje poveanje
prodaje. Tome su se barem nadali glavni efovi iz Ohaja.
Emili se tog petka vratila iz kole i zatekla radnike iz preduzea
za gas kako kopaju put ispred njene kue. Jedan sasvim obian
dogaaj ali, ispostavie se, od kljune vanosti, oko koga e se vrteti
ivot Pjuovih.
Od tada su prola skoro tri meseca, a ona se jo uvek seala svakog
takta pneumatske builice, jo uvek je videla ute titnike za ui koje
su nosili radnici da ne bi otetili sluh, unjeve i traku kojom je bila
odvojena od ulaza u garau. Ipak su joj dozvolili, uz brojnu pratnju,
da nakratko ue u kuu i spakuje malu torbu. Izvinjavali su se ali su
bili neumoljivi. Morae da pronae neko prenoite, za jednu no
najmanje.
Kada je izala napolje, misli su joj neodluno krelale as na jednu
as na drugu stranu. ta da radi? ta e Teri pomisliti kada telefonira a
niko se ne javi? No ipak nije podnosio ako bi mu telefonirali dok je na
poslu, ili na putu. esto ju je upozoravao na to. Samo u hitnim
sluajevima. Ali kako su i njeni i njegovi roditelji umrli, a ona bila
dobrog zdravlja, i dece nisu imali, teko im je bilo da zamisle bilo koji
razlog zbog koga bi ona njemu uopte morala da telefonira.
Da li je curenje gasa spadalo u hitan sluaj? Teko. Ali, zamisli da
on pozove onako, neplanirano to je povremeno i inio da li bi se
zabrinuo? Da li bi pomislio da su je odvezli u bolnicu zbog akutne
upale slepog creva?
Njena prijateljica Breda, nastavnica domainstva, bila je
iznenaena kada je ugledala Emili na svom pragu, no ipak srena to
moe da je smesti u slobodnu sobu u haosu svoje kue. Kada su se njih

156
dve (Emili se oseala prilino nestano i pustolovno) smestile za
kuhinjskim stolom uz pogaice i aj, ponovo je poela da brine pa je
iznela problem na diskusiju. Bredin stav hio je nedvosmislen. Pobogu,
trebalo je samo da Emili okrene broj u Kavanu i zavri s tim. Nije ak
morala ni da razgovara s gospodinom ako je ve bio toliko sitniav,
mogla je samo da ostavi poruku na recepciji.
Emili ak i nije bila sigurna da li je sitniav prava re, tek, savet je
prihvatila i iz istih stopa izala u Bredin hodnik. Breda je imala
moderan telefon u obliku fudbalske lopte. Trebalo je odvojiti gornju
treinu lopte koja je inila slualicu, pa je Emili morala da stavi
naoare za itanje da bi razaznala brojke na prugastim tipkama.
Ipak uspela je da od jedne predusretljive osobe na Informacijama
dobije broj telefona hotela, i dok je pritiskala redom sve bitne brojeve,
u glavi joj se ve uobliavala jasna, nedvosmislena poruka koju e
ostaviti. Gospoa Emili Pju nee biti kod kue te veeri nego e
prenoiti kod svoje prijateljice, gospoe Brede Meklaflin.
Javio se glas sa centrale i spojio je s recepcijom, kao to je traila.
Emili je poela da govori poruku, ali je bila prekinuta. Da li je on
odseo u hotelu?
Da, Emili je bila strpljiva. Zajedno je s grupom iz , pa ree
ime fabrike.
Samo trenutak, molim vas.
Vie se nita nije ulo i Emili je mogla da se iznervira, ali nije to
uinila. Pretpostavljala je da proces beleenja poruke traje i da devojka
samo radi svoj posao.
Izvinite, kako ste rekli da glasi ime, Mekhju?
Pju, izdeklamovala je Emili paljivo. Gospodin Teri Pju, s
grupom iz .
Opet se nita nije ulo, ali ovoga puta Emili je dozvolila sebi laki
coktaj iz korena jezika.
No kada se devojka vratila, coktaj se raspukao pod sopstvenim
pritiskom. ao mi je, ali nemamo nikoga ko se tako zove.
Emili saeka i ovaj put izgovori ime fabrike, slovo po slovo.
Devojka je bila sigurna. Proverila je spisak, kao i sve ostalo. U
hotelu nije bilo nikoga ije ime tako glasi, ili slino zvui.
Emili zahvali devojci i vrati reanj fudbalske lopte na mesto. Jo

157
minut-dva zurila je u loptu. Mora da je re o groznoj greci, i to
njenom krivicom, kao i obino. Nije dobro ula ime hotela.
Ipak oseti zebnju. Devojka je pronala ime fabrike. Pronala je
spisak. Proverila ga.
Kad je Teri Pju stigao kui sa puta iz Kavana, njegova ena
odluila je da ga ne propituje. Na kraju krajeva, raspolagala je izuzetno
slabim dokazom koji bi lako mogao biti oboren. Recepcionerka je,
recimo, mogla da napravi greku. Emili je donekle elela da se itavoj
toj stvari nasmeju zajedno, da on kae, Ta devojka? Ta glupaa? I da
zatim doda, Emili, zaista! s onim napola saaljivim, napola prisnim
znacima sporazumevanja izmeu mua i ene otkrivenim u
arheologiji dugog braka. Meutim, njena druga, mranija strana,
govorila joj je da se pritaji i eka. Da posmatra. Slua. Da bude na
oprezu.
Kada joj je predao poklon s puta, sat od kavanskog kristala
obino bi joj donosio razne sitnice negodovala je i kazala mu da je
previe dobar prema njoj. Odloila ga je u dnevnom boravku, u
vitrinu za porcelan u nii kraj kamina gde su stajali i svi ostali suveniri
koji su sada svetlucali lanim sjajem.
Tokom nekoliko nedelja koje su usledile Emili Pju se promenila,
ali to je u velikoj meri bila unutranja promena. Spolja gledano, bavila
se kolskim testovima, sastavima za kraj godine, roditeljskim
sastancima, i delovala je pribrano i razumno kao i uvek, i ukoliko je
neko i primetio da je bilo dana kada je nosila smee cipele i teget
kostim, ili da je dva dana zaredom bila u istoj bluzi, to niko nije
komentarisao. A kad je raspust konano stigao, uspela je da se
pozdravi s kolegama na svoj uobiajen stiano-veseo nain.
Kod kue su se letnji sati, nedelje i meseci oduili. Odsecala bi
uvele cvetove lobelija, ili bi kreozotom dezinfikovala drvenu reetku
koju su proizveli u pergolu, a onda bi je acnulo neto u predelu
izmeu stomaka i srca, nalik bolu. Poela je vie da ita, i to razne
stvari. Kosmopolitan, Si, i Kompani umesto romana, ili Haus end garden,
ili Intiriors. Najpre bi okrenula strane s horoskopom, upijajui
prognoze za svoj znak ali i za znak gospodina Pjua, paljivo vaui
svaku re i upozorenje koje joj se na bilo koji nain uinilo bitnim.
Prvi put je sada, kao odrasla osoba, itala i rubriku U poverenju

158
 i gutala sve lanke koji su imali naslove poput Kako da otkrijete da
li vas mu vara.
Nevane epizode iz prolosti poele su da dobijaju smisao. Recimo
kao onda kada je njen mu naglo spustio slualicu u trenutku kada se
ona neoekivano rano vratila s brida. (Na njeno pitanje samo je
promrmljao da ga je prepala.) Zatim, tu je bilo i njegovo
novoprobueno interesovanje za pop muziku. ovek iji je obiaj bio
da se cenjka i da traga za povoljnim cenama i najsitnijih stvari, sada je
bez pogovora plaao punu maloprodajnu cenu za komplet kompakt
diskova s ljubavnim pesmama koje izvodi Net King Kol.
enu nije brinula njegova sekretarica. Emili je bila sigurna u vezi s
tim jer je prilikom poslednjeg muevljevog putovanja, telefonirala u
njegovu kancelariju i sekretarica se javila. To je bilo pravo olakanje
zbog toga to joj se devojka veoma dopadala; srela ju je dva puta
tokom jesenjih susreta. Postoje stvari kao to su nivo i stil, a veza sa
sekretaricom je takav klie da mu to ne bi mogla oprostiti kada
vreme za oprotaj doe.
Iako ju je vlastiti mozak vukao sve dublje shvatila je, recimo, da
joj je uvek telefonirao pre veere s poslovnim partnerom, a nikada
posle Emili se trudila da se u prisustvu svog mua ponaa normalno.
Kada je bio na putu nikada mu nije telefonirala iako su je prsti svrbeli
da to uini. Sve dok zaista nije morala da pribegne tome jer se otisnula
u misiju na kojoj se trenutno nalazila.
Ipak, pritisak je bio jeziv. Dok je sedela preko puta njega za
njihovim stolom, s upaljenom sveom u restoranu Kod Marija, jezik
joj je esto dolazio do take prevaljivanja svih onih optubi i pitanja.
Posmatrala ga je kako sa zadovoljstvom odmerava svoju niclu ili
lososa, dok bi bes emocija do tada njoj potpuno strana kljuao u
dubini njenog stomaka. Poelela je da zgrabi viljuku s nabodenim
paretom nicle ili ribe iz njegove punake ake i da njome pree
preko njegovih obraza i grudi, i to nekoliko puta, da mu povredi kou
i ile tako da prokrvare, da krv pone da prska po njegovom tanjiru,
stolu, celom svetu.
A onda bi on sasvim neoekivano podigao pogled, i jo uvek
vaui, bez trunke sumnje, uputio osmeh. ta ti je veeras, bubice?
Neto si uznemirena.

159
 I gospoa Pju bi se vedro nasmejala pripisujui ljutnju ponaanju
nekog kolskog mangupa koji se dokopao letnjeg raspusta i koji e
sada nesmetano da terorie grad. Ponekad te tako neto potpuno
izbezumi, ne, zaista.
Ponekad se pitala, dok je posmatrala njegovu okruglastu figuru i
proreenu kosu, zbog ega li je on to privlaan toj drugoj eni. No, u
tome se krila apsurdnost cele situacije. Nakon njenog kapitalnog
otkria, savreno otre konture gospodina Pjua poele su da se
pomaljaju iz mulja navike udobne poput perine, zbog ega je i izgubila
iz vida ko je on zapravo. Ko je ona. Zato su se uopte venali.
To krupno pitanje morilo je Emili Pju u trenucima kada se nije
bavila pronalaenjem tragova koji bi ukazivali na perfidnost
gospodina Pjua.
Kada su se prvi put sreli, njeno ime bilo je Emili Kroson. Kako su
upravo stekle diplomu uiteljske kole, ona i njena prijateljica odloile
su knjige na stranu i pole na peaenje po kotskim brdima da tako
provedu raspust. Kada su petog dana ujutro sile na doruak, za
zajednikim stolom sedeo je Teri Pju. im su izgovorili dobro jutro,
slinost naglaska postala je jasna, pa je sporu, severnoenglesku
intonaciju para koji je takoe s njima sedeo poklopila bliska, irska.
Odakle ste? Nemogue, ja imam roaku koja se tamo udala! A je l
poznajete tog i tog? Ispostavilo se da je Teri iz sela koje je svega
desetak kilometara udaljeno od mesta u kome je Emilina prijateljica
roena i odrasla.
U to vreme mraviji, s duom kosom i sopstvenim zubima,
ugodno je askao o ovom i onom. Kazao im je da trenutno radi kao
trgovaki putnik u firmi koja prodaje pastu za cipele, ali u planovima
za budunost stajao je i pokuaj povratka u Irsku. uo je da se tamo
stanje popravlja, a i majka (koja je tada jo uvek bila iva) neprekidno
je navaljivala da se vrati. Posle doruka razmenili su adrese i svako je
krenuo svojim putem.
Dve godine kasnije, Emili, koja je tada radila kao zamena u
Dablinu, bila je iznenaena, ak zapanjena, kada je primila
razglednicu koju joj je prosledio otac, iz koje se obavestila da se Teri
Pju zaista vratio u Irsku i da je udnom sluajnou dobio posao u
novootvorenoj elektrani u njenom gradu. Ne znam gde si sada, pisalo je,

160
ali moda ovo i doe do tebe, a moda i ne. Samo pokuavam da ti se javim.
Zdravo. Potpisao se sa Teri, i dodao jo i P.S. Pozovi me nekada, kao i broj
svog telefona.
U hotelu Finbar lift je stao na prvom spratu, vrata otklizae ulevo i
Emili Pju shvati da koraa, bez doputenja, k sobi svoga mua.
Klju-kartica je odgovarala i vrata se otvorie iz prve bez
incidenata, bez obezbeenja koje se na konopcima sputa s tavanice da
je epa i gospoa Pju se, neovlaeno, nae u sobi svoga mua. U
znojavom dlanu stiskala je ruku torbe za laptop, zatvorila je vrata i
naslonila se na njih. ekala je. Da se neto dogodi.
ula je kako joj srce snano lupa. U sobi je mirisalo na njega,
vazduh je bio ustajao, i vie nego to bi trebalo da bude. Aktovka mu
je neotvorena leala na fotelji, njegova samsonajt torba za odela koju
mu je ona poklonila bila je prebaena preko montanog stalka kraj
vrata od kupatila. Jedna od nonih lampi nije bila ugaena. Ona s
desne strane kreveta. Njene strane.
Emili je nastavila da iekuje. Kao i sve ostalo u sobi. Krevet, zastrt
crvenim prekrivaem na kome je bilo udubljenje na mestu gde je njen
mu sedeo, posmatrao ju je. Posmatralo ju je i kiklopovsko oko
televizora. Novo drvo ugradnog nametaja upuivalo joj je hiljade
pogleda, kao i crni i crveni kvadrati na tepihu. Toliko posmatraa i
ekaa da se Emili odjednom prepala i zamalo pobegla.
A onda je primetila da je svoj elektrini brija ostavio na krevetu,
ica je krivudala preko jastuka. Obrijao se pre nego to je izaao. Da se
nae sa enom. Na tajnom sastanku.
Emili vie nije bila nervozna. Stavila je u dep klju od sobe
gospodina Pjua, paljivo naslonila laptop na zid kraj vrata i poela da
njuka. Najpre aktovka. Brza, paljiva pretraga. Materijali za sastanke,
katalozi proizvoda, olovke, baterije, pozivnjca (zapravo, nareenje) za
seminar iz menadmenta. Podsetnice u konom depu predvienom
za njih. Teri je oduvek bio organizovan i uredan. Jedino to je
nedostajalo bio je njegov filofaks rokovnik i mobilni. Jedino bez ega
nikuda nije iao. Nieg inkriminiueg, nikakvih tragova tu nije bilo.
Vratila se na vizitkarte. Ovde se zapravo nalazio samo izbor, dobijao
ih je toliko da je u svojoj radnoj sobi imao posebnu kutiju za njih,
organizovanu po abecednom redu.

161
 U tani su se nalazile uglavnom one na kojima su bila njoj poznata
imena. Samo dve ene, i nijedna od njih nije meu osumnjienima u
ovom sluaju.
Ili moda jesu? Iako je htela da vrati vizitkarte na mesto, Emili je
promenila miljenje i sela na krevet, zurei u dva mala pravougaonika.
Jedna od ovih ena radila je za glavni ogranak kompanije u Ohaju.
Kada je poslednjih put dolazila, izala je zajedno s njima kod Marija.
Glasna, prilino napadna. Kosa bakarne boje. Teriju se nikako nije
dopadala. Tako je barem rekao.
Druga ena radila je u jednoj firmi u Korku. Devojka, u stvari, u
ranim dvadesetim, malena, sitnih oiju, otrih crta. Ona i njen mu bili
su gosti firme na prologodinjem jesenjem okupljanju, i Emili ju je
smatrala neupadljivom, mada, kada je kasnije to napomenula Teriju,
on joj je rekao da ponekad izgled i ponaanje znaju da prevare.
Devojka je bila genije za marketing.
Ali, dvadesetak godina? Udata? ak iz Korka? I to da bi se videla
s Terijem?
Emili je vratila na mesto vizitkarte dveju ena i krenula da po sobi
106 traga za tajnama u ivotu jednog neznanca. Zaustavila se shvativi
da upravo to i radi. Ko je uopte Teri Pju?
Njihovo zabavljanje nije ni izbliza bilo burno. Nije mu telefonirala
u iznajmljene stanove u kojima je iveo iako je samujui u Dablinu
esto na to pomiljala. Meutim, kada je dola kui za boini raspust,
skoro etiri meseca od kada je dobila razglednicu, doslovno je naletela
na njega u piljarnici Nen Kaningem (koja je od onda izrasla u uspean
supermarket, prodavnicu video i bele tehnike, iji je sporedni posao
bio iznajmljivanje limuzina i formalne odee). Na izlasku iz radnje nije
gledala kuda ide i poput uleta je udarila u Terija koji je ulazio.
Pomogao joj je da pokupi stvari iz korpe, voe, hleb, konzerve, i tome
slino, ali tek kada je krenula da se zahvaljuje i oprata od njega,
prepoznali su jedno drugo. Upitao ju je da li bi popila aj s njim, i ona
je pristala.
I to je bilo sve, ili se bar tako inilo, iako su razmenjivali estitke za
Boi, Uskrs i dan Svetog Patrika, i povremeno se susretali tokom
kolskih raspusta. A onda je, dve godine kasnije, Emili polo za rukom
da dobije posao u lokalnoj koli, i tokom igranke, na koju ju je dovukla

162
njena prijateljica Breda, ona i Teri Pju ponovo su se upoznali. On je
najvei deo vremena sada provodio na putu, kako joj je rekao, ali od
tada su, kada bi ostajao kod kue i vikendom, poeli da izlaze, kako su
jo uvek govorili ljudi u tom kraju. Odlazili su u bioskop, na piknike,
na dobrotvorne priredbe. U gradu su postali drutvena konstanta, kao
u: A da pilamo Terija i Emili? Nikada zapravo nisu razgovarali o
braku sve dok nije, na obostrano iznenaenje, postalo nemogue da to
ne uine. Izgledalo je kao da svi to oekuju, pa su to i uinili.
I sve do sada, dobro su se snalazili.
Emili je uzela samsonajt torbu i stavila je na krevct. Bacila je
pogled preko ramena, prema vratima sobe 106, kao da se uplaila da
ne zauje lupanje i povike koje predvodi plavua obuena u kou.
urno je dola do vrata i dva puta okrenula rezu. Kada je dola do
kreveta, otkopala je tanu i detaljno je pregledala. Izuzev kese iz fri-
opa pune prljavih koulja, arapa i donjeg vea, torba je izgledala
upravo onako kako ju je ona tri dana pre toga spakovala.
Uz jedan dodatak. Kada je ispipavala spoljanji dep, Emili je
osetila hladnu glatkou korice nekog asopisa. Imala je neki
predoseaj u vezi s tim. Dlaice na potiljku joj se najeie.
Lagano ga je izvukla. Izdahnula. Dugi uzdah olakanja. Predoseaj
potpuno besmislen. On je taj asopis kupio njoj. Vog.
Besmisleno, besmisleno, besmisleno. Sada se uspaniila iz sasvim
drugog razloga. ta ako je veeras zaista izaao na veeru s poslovnim
partnerom? ta ako ona itavo ovo vreme grei i ako ne postoji trea
osoba? ta ako je postala opsednuta neim ega nema, samo zbog toga
to je jednu malu brljivicu za recepcijom u konferencijskom centru
mrzelo da proveri spisak kako treba?
ta ako se on vrati i zatekne je kako se igra detektiva? Nikada joj
ne bi oprostio. Videla je njegov optuujui pogled. ta si uopte
traila? Poverenje? ta se dogodilo s poverenjem, Emili?
Sada ve sasvim sluena, Emili vrati asopis na mesto nadajui
se iz sve snage da ga je ostavila u istom poloaju iz koga ga je uzela
zatvori torbu, vrati je nazad na stalak, pojuri k vratima, s rukom na
kvaci poe da okleva. Da li je ostavila neki trag? Aktentana je
delovala netaknuto, ali na krevetu se ocrtavalo mesto na kojem je
spustila torbu. Pojuri da ga zategne. Zatim je morala ponovo da

163
napravi trag na prekrivau na onom mestu na kome je Teri sedeo, i to
je uinila tako to je i sama sela i blago se zaklatila. On je bio mnogo
krupniji od nje.
U sigurnosti svoje sobe do koje je, hvala bogu, stigla a da je niko
nije video, gospoa Pju se oprui na krevet i pokua da se usredsredi
na to da se smiri. Kroz dvostruka stakla prozorskih okana uo se
utiani grad. Automobili, povici. Odnekud iz hotela dopirali su tupi
udari. Diskoteka, moda. Ili karaoke, ili samo neki preglasni gosti u
svojim sobama. Negde blie njoj, iznad, iz luksuznog apartmana u
potkrovlju, kako joj je objasnila recepcionerka kad je uzela sobu,
iznenada je zaula priguenu riku. Gospoa Pju nije volela da
prislukuje ali ovo je bilo nemogue izbei: urlik strasti,
nedvosmisleno, zvuao je sasvim animalno. Zatim se zauo i tup zvuk,
kao da su se dva tela skotrljala celom teinom na krevet. Pokrila je ui
rukama.
Ponovo ih je otkrila. Bilo je relativno tiho.
I ta sada? Gospoa Pju je odbijala da razmilja o sopstvenoj
sudbini, barem za sada. Bio joj je potreban mali odmor od misli i
sukoba. Malo e gledati televiziju. Da, to uvek deluje poput valijuma.
Daljinski upravlja, briljivo stavljen nadohvat ruke, na stoi kraj
kreveta, razlikovao se od onog koji je imala kod kue, ali nije bio teak
za rukovanje. Uperila ga je prema televizoru i pritisnula dugme. Ekran
su ispunila dvojica mukaraca koja su se tukla u bokserskim
rukavicama. Uznemirena, opet je pritisnula dugme i naila na neki
blesav, ameriki film s nedokuivim dijalogom. Klik: zagluujua
buka. Ogromni svemirski brodovi.
Gospoa Pju iskljui televizor. Volela je da gleda Late, late show i
Kenny Live, neki fini dokumentarac, pod uslovom da u njemu nema
niega o seksualnom zlostavljanju. Volela je Dejvida Atenboroa.
Mora da je luda kad je dola ovamo. ta je uopte mislila da e
uraditi? Toliko je bila opsednuta idejom o postavljanju zamke da je
zanemarila bilo kakvu razradu plana o tome ta da uini s plenom.
Sada je shvatila da je jedino to ima maglovita slika nje koja lebdi
ispred otvorenih vrata hotelske sobe, obasjana poput Kamil xiv dok se
njen mu i njegova crvenokosa drolja preznojavaju od zbunjenosti (od
strasti da se i ne pominje), u izguvanoj postelji greha. Slika je sezala

164
samo dotle. Nije mogla ni da zamisli ta bi bilo ko od njih kazao, niti
ko bi prvi poeo da govori.
Pitanje koje se sada postavlja jeste kako e se ona izvui iz svega
toga? Plaila se da ode do recepcije i odjavi se jer bi u holu mogla naii
na svog mua. Teko da bi joj polo za rukom da se iskrade na zadnji
ulaz, ipak je morala da plati raun. Kao sumanuta tragala je za
reenjima: postoji li neto u njenom koferiu s tokovima pomou
ega bi mogla da se prerui? Sva oajna udarala je akom po krevetu, a
potom ju je obuzelo neto nalik na katatoniju. Uspela je ba sve da
upropasti. Tupog pogleda, poduprla se o jastuke i zurila u prazno. U
itavom ovom velikom gradu ljudi umiru, vole se, raaju decu,
svaaju se, smiljaju svae, tope se pod naletom novih ljubavi. A evo,
Emili Pju kako uludo trai dobar ivot koji joj je gospod podario. Ne
postoje rei koje bi mogie da iskau odgovarajue snaan prezir prema
njenim postupcnna.
A to i jeste bio dobar ivot, sve do ovog trenutka, zaista. Tako su
svi govorili. Ona je bila srena, oni su bili sreni. Slobodni poput
lahora, mogli su da odu na odmor kad god bi Teri dobio nekoliko
vezanih dana, i da ne brinu o tome ko e uvati dete ili psa. Imali su
dovoljno novca da esto izlaze u restorane. Od Terijevih dnevnica
mogli su da kupe razne luksuzne stvarice. Planirali su da u
produetku kue sagrade mali staklenik im Teri bude imao vremena
da organizuje nekoliko licitacija od kojih e dobiti procenat. (Juli je
sezona rasprodaja, ovaj juli su propustili, ali nema veze, ionako e
sledea biti za Boi.) I sada, kada oboje oekuju fine zarade i lepe
penzije, na zavist celog grada, malo e putovati, moda e otii na
krae krstarenje. A tu je bila i vitrina koja se ugibala pod teinom
poklonia koje joj je Teri donosio sa svojih putovanja. Paljiv. Svi
njeni prijatelji koristili su tu re. Teri je paljiv.
Ako bi Breda koji put i upotrebila re kao to je sitniav, pa, po
tome se samo videlo da ona nije elela da uvidi kakav je Teri zaista.
A ko uopte sa strane i moe da zna ta se deava u neijem
braku...
Dan njihovog venanja bio je savren. Sunce je sijalo, prijem je
tekao tano po rasporedu, u zdravicama ni izbliza nije bilo neeg
neprijatnog, bile su skoro umirujue, niko se nije napio. I kada su

165
krenuli na medeni mesec (zbog sentimentalnih razloga ponovo na
peaenje po kotskim brdima, a i Teri je uspeo da dobije izuzetno
povoljan aranman od turistike agencije iz grada) Emili je bila
zadovoljna to niko nee moi da narodnu tradiciju raspredanja pria
po pabovima obogati onima s venanja Pjuovih.
A to se samog medenog meseca tie, on i nije bio ba toliko
savren, no, dogovorili su se da budu razumni kada je o tome re. I
Teri i Emili bili su dovoljno odrasli da znaju da se oekivanja na
medenom mesecu retko kada ispune. Tako da su se danju iscrpljivali
etnjama, dok bi nou pravili planove za sutranji dan i zadovoljno
usnuli jedno drugom u naruju.
I to stanje nekako se produilo i odralo i dugo nakon to su se
vratili kui. Sve dok nije preraslo u trajan dogovor. Spavali su u istom
krevetu. Ljubav su iskazivali zagrljajima i maenjem. Ali kao da ni njoj
ni njemu nije bilo potrebno neto vie.
Emili je esto, uz oseaj krivice, zahvaljivala bogu to je sve tako
kako jeste. Ona je bila zadovoljna. Deca joj nisu nedostajala. A kako ga
nikada nije ni upoznala, seks joj svakako nije nedostajao. Naroito u
trenucima kada bi se u zbornici, to je bio est sluaj, raspredali
dogaaji iz branih postelja, na najprljaviji, najvulgarniji nain.
Oseala se istom, urednom, samodovoljnom. Netaknutom. Srena je
bila zbog toga to nije ni nalik onima koji su se gore, u luksuznom
apartmanu, oigledno upustili u takve radnje. (to je sada zvualo kao
da maka prede. Da promuklo prede. ta sve ljude u dananje vreme
nee uzbuivati?)
Gospoa Pju nije bila ni glupa ni zaostala te je ponekad, naroito
spoetka, brinula da Teri nee biti zadovoljan mirnim stanjem stvari
kao to je ona bila. Pomirljivo ga je ispitivala s vremena na vreme o
tome ali on bi uvek uklonio njene zebnje. Ni najmanje, bubice. Zaista,
pa zar nam nije divno? I zar nismo malo i previe uzbueni zbog toga
to razmiljamo na takav nain? I ona i Teri su imali preko trideset
godina kada su se venali. Sada su bili u svojim pedesetim.
Na novom plianom krevetu hotela Finbar gospoa Pju se ispravi
u sedei poloaj tako naglo da je daljinski upravlja otklizao na pod i
bez zvuka pao na debeli tepih. Naterala je sebe da se suoi s
moguuou koju je sve do sada odbacivala kao previe budalastu,

166
kao psihologiziranje koje ne treba uzimati ozbiljno.
Svi njeni asopisi, njeni novi asopisi, bili su puni lanaka o
mukoj menopauzi. Ona zaista postoji, moglo se proitati u naslovima
koji bodu oi. Pogaala je mukarce, razarala kod njih onaj sloj
zadovoljstva i zrelosti, primoravala ih na samopreispitivanje koje su
dosledno izbegavali sve dok se ne bi nali oi u oi s gubitkom kose,
energije, ambicije, zainteresovanosti za svoje supruge. Videli su svoje
potroene ivote koji sve strmoglavije hrle smrti. Sada, kada se suoila
s postojanjem takvog stanja, gospoa Pju, koja se ponosila svojom
pravinou, sasvim je jasno uvidela zbog ega toliki broj njih pada u
ake ena voljnih, mlaih od njih, koje uivaju u ivotu. I time je pad
sasvim olakan. Emili nije bio potreban asopis da joj potvrdi
postojanje bataljona neudatih i razoaranih ena koje patroliraju po
gradovima i selima i po foajeima hotela kakav je Finbar, ekajui i
vrebajui priliku. Ukoliko je instinkt ne vara, nije li ona ena u
pamunoj majici koja je stajala kod ulaza radila upravo to?
Da li se to dogodilo njenom Teriju? I da li je bila kriva zbog toga?
U mislima se vratila na period od pre samo tri meseca. Bili su
sreni, zar ne? Jesu li bili?
Ona sada svakako nije srena. Potpora njenog vlastitog ivota, za
koju je mislila da je velika i stabilna, skupila se do veliine iljatog
stuba ograde koji je sada lelujao, levo i desno pre svog neumitnog
pada pod naletom bure koja ju je snala, i jedino je sluaj odreivao da
li e pad biti na ovu ili onu stranu.
Oamuena od sveg tog razmiljanja i nesvikla na takve emocije,
oteturala se do kupatila. Moda jedna fina kupka, pomislila je. To ju je
uvek oputalo, i bila bi sposobmja da razbistri misli. Ako nita drugo,
sada je na sigurnom. Teri nije znao da se ona nalazi u Finbaru, i ako se
bude smirila i razradila plan, nikada ne bi ni morao da sazna kakva je
budala ispala.
Ukoliko je ispala budala...
Napunila je kadu, iz kitnjaste boice sipala hotelsku penu za
kupanje, svukla se, i da bi izbegla odraz svog pedeset leta starog golog
tela u ogledalu, brzo je skliznula u toplu, skrivajuu vodu.
Postojali su i drugi zabrinjavajui znaci. Ukoliko bi bila sasvim
iskrena, Emili bi priznala da se, tokom godina, njen odnos s muem

167
sveo na lako tapanje po leima, jednu treinu razgovora i dve treine
mulja koji niko nije hteo da zatalasa. esto joj se inilo da je odsutan u
mislima, ak i tokom zajednikih obeda, ili kada bi radili neto u emu
oboje uivaju, kao to je recimo projektovanje njihovog vrta. Onda
kada bi ona to spomenula, uvek je imao spreman neki logian
odgovor. Ima neke brige koje nikakve veze s njom, bubicom, nemaju.
Njegov posao. Njegov neposredni pretpostavljeni koga je prezirao.
Plan kampanje prodaje po kome svi stariji zastupnici predstavljaju
direktnu konkurenciju jedan drugome. I ona bi doputala da oboje
budu zadovoljni takvim odgovorima. Zanemarujui manje trzaje svoje
savesti, rekla je sebi kako bi svako dalje insistiranje predstavljalo
navaljivanje. Pojedinci u braku ne prestaju da budu pojedinci i imaju
pravo na sopstvene misli, pa ak i brige. Da je neto zaista ozbiljno, da
je stvarno nesrean, Teri bi joj to ve rekao. Naravno da bi.
Sada je prisilila sebe da prestane s tim glupostima i da isprazni
svoj um. Da razmilja o belim oblacima na plavom nebu. O nevenima.
Skoro da je uspela, topli, meki mehurii koji plutaju delovali su toliko
umirujue da je oseala kako klizi u prijatan, lak san.
O, boe! Emili je ceo pod ispljuskala vodom i mehuriima. Njen
laptop! Gde joj je laptop? Ostavila je svoj laptop u sobi 106.
Iskobeljala se iz kade ne marei ovoga puta za bore i mlohavost,
dojurila do sobe ostavljajui za sobom tamne stope na besprekorno
istom, debelom tepihu. Zatim je morala urno da se vrati u kupatilo
po pekir da se obrie. U svom strahu, vlanih nogu, nije uspela da
obuje arape pa je divljaki vukla sve dok nisu pukle. Rezervni par
nije imala.
Samo joj je jo to falilo u ovom trenutku. Emili se oslonila na rub
kade i suze su krenule.
Ne zadugo. Problem je bio i suvie hitan.
Emili zavri s oblaenjem, bez arapa. Pozvala je telefonom sobu
gospodina Pjua. Niko se nije javio. Hvala bogu. Jo uvek je bilo
vremena. Gotovo omamljena od olakanja potraila je klju. Gde je
klju od njegove sobe? Da, evo ga, jo uvek joj je bio u depu suknje,
opet hvala bogu.
Izbegla je lift i popela sa stepenitem s prvog na drugi sprat.
Pokolebala se ve kada je trebalo da skrene. Silazei, u susret joj je iao

168
vitak mladi izbeljene kose, obuen u pantalone zlatne boje i patike.
Vikao je u mobilni telefon. Gospoa Pju je, instinktivno, bila sasvim
sigurna da je Amerikanac i da je ne poznaje niti da ga je briga to su
rei poput budala i glupaa krupnim slovima ispisane po goloj
koi njenih ruiastih, iaranih nogu. Dok su se mimoilazili ula je
nije mogla izbei da uje jer je on kretao u telefon Izgubili smo
narudbu zbog njenog prokletog oca...
Vrata poarnih stepenica iz hodnika na spratu gospodina Pjua bila
su teka, staklena. Zatvorila su se uz zamah iza nje, proizvodei tup,
dubok zvuk. Bezbrinim hodom, iako se tako nije oseala, gospoa Pju
pouri hodnikom. Meutim, pre nego to je stigla do vrata gospodina
Pjua lift se otvorio i iz njega je izalo dvoje Amerikanaca koje je videla
u foajeu. Osvrui se levo i desno, kao da nisu sigurni gde se nalaze,
konano odlue da pou u njenom smeru. Emili nije usporila korak.
Nadala se da je nain na koji im je klimnula glavom u znak pozdrava
bio dovoljno oputen, pa je stavila klju gospodina Pjua u prorez,
otvorila vrata i zatvorila ih za sobom. Udahnula je duboko,
isprekidano.
Potom opet jedan trenutak koji se granii s histerijom. Mislila je da
se laptop nalazi blizu kreveta, i bilo joj je potrebno nekoliko sekundi
da ga spazi. Evo ga tu, naslonjenog na zid, tik do njenih stopala.
Zgrabila ga je i u okretu opet otvorila vrata.
I tada se nala oi u oi sa zapanjenim pogledom svoga mua. U
jednoj ruci drao je klju (sigurno je postojao rezervni), a u drugoj je
stezao najlon-kesu. Bio je bez kravate.
Emili Pju je sve to opazila pre nego to joj je nekakva izmaglica
zamutila vid. Saplela se i svakako bi pala da je suprug nije uhvatio i
pridrao. Doveo ju je do kreveta i naterao da legne. Teko je bilo rei
ko se vie potresao, on ili ona. Hoe li au vode, da li da pozove
lekara?
Ne, dobro joj je, zaista. Odlino se osea. Za sekund e biti odlino.
Jo uvek niko nije postavio najznaajnije pitanje.
Emili je povratila snagu. Zagledala se u mua irom otvorenih
oiju, poput sove. Sada, kada je bacila mreu, ostala je bez teksta.
Njemu je prepustila da naini sledei korak jer sama nije bila sposobna
za tako neto.

169
 ta radi ovde, Emili? upitao je kada im je ponestalo izgovora za
utanje.
Emili je drugi put za manje od deset minuta zaplakala. Nije bila
plaljivica, njen mu je to znao, dakle, uznemirena je do krajnjih
granica. Emih, bubice, molim te... Istovremeno, on je delovao jo
prestravljenije nego to je to bilo primereno ak i u toj bizarnoj
situaciji.
Emili je to primetila pa je prestala da plae, sela na krevet i
prikupila snagu.
Gde si bio za vreme letnjeg okupijanja? Pozvala sam hotel u
Kavanu. Nisi bio tamo...
Uutaia je jer je Teri Pju, sav napet, zurio u nju. Nije pokuao da
opovrgne njene rei, injenica zbog koje je Emilin bes doiveo krah.
Uzvratila mu je pogled i shvatila da je ispod sveg tog planiranja i
sumnje propupeo jedan mali traak nade. On je sada uvenuo brzo i
bez traga.
Reci mi istinu, Teri, proaputa Emili bez daha. Njen mu je
uistinu malo posrnuo dok se kretao prema fotelji u uglu u koju se
sruio i presamitio poput harmonike koja se zatvara, a kesa mu je
ispala iz ruke. Ponovo je netremice gledao u nju i, odjednom, Emili
vie nije elela da uje ono to e joj rei.
Nemoj, nita mi ne govori. ta god da je, nemoj da mi kae, ne
elim da znam. Hajde da idemo kui, nas dvoje. Hajdemo kui. Naoj
kui a ta je sa staklenikom? Bubice, bubice, na mali staklenik...
Pribila se uz njegove ake, prekrila ih poljupcima. ta god da je,
bubice, ne brini. Toliko dugo smo zajedno, tako se dobro slaemo, pa
zar ne? Zar nije tako, bubice? ta god da je bilo, ne tie me se, stvarno
me se ne tie. Samo poi sa mnom kui, molim te.
Netremice ju je gledao, kako se Emili Pju inilo, cela etiri dana. A
onda je, veoma, veoma polako, sklonio njene ruke i pomilovao ih.
Zapravo mi je drago. Drago mi je to e sve izai na videlo. Mrzeo
sam to to ivim u lai.
Nekada se gospoa Pju rugala svojim uenicima to koriste kliee
kao to je, recimo, krv joj se sledila u ilama. A njoj se sada upravo to
desilo. Kada je sela na svoja stopala, uas je jurnuo kroz venice na
njenim obrazima i istog trenutka se pretvorio u led. Taj led poeo je da

170
se iri od obraza preko drugih delova njenog tela, neverovatno brzo,
kako se inilo, sve do nadlanica i podlaktica. Ono to je dolazilo vie
nije moglo da se zaustavi. Toliko je znala. Bila je to kazna za njen
sopstveni prestup. Bila je puna sebe. Nije imala razumevanja za brana
nadmudrivanja svojih kolega iz zbornice. Stegnula je srce da bi mogla
da prihvati sudbinu koju joj je bog namenio za dalje. Negde iz sebe
iupala je glas. Da li je poznajem?
Umesto odgovora, gospodin Pju je posegao za kesom, izvukao
periku, crvenu haljinu, cipele s visokom tiklom, podvezice, brushalter
s umecima i crne arape. To je njena odea? proaputala je. Zbog
ega mi pokazuje njenu odeu?
Gospodin Piu, koji nijednog trenutka nije skinuo pogled s nje,
odmahnuo je glavom.
Moja je, bubice. Meni pripada.
Gotovo u udu, gospoda Pju prui ruku i opipa sjajnu crvenu
tkaninu haljine. Shvatanje. Zatim olakanje. Led se otopio i nestao u
talasima, bujici, poplavi olakanja. Nema druge ene. Ni prostitutke,
ni ljubavnice, nalonice, lake enske ni bludnice. Ovo nije nita. Emili
Pju je savremena. Ume da bude irokih shvatanja. Emili Pju e ovo
prihvatiti s osmehom. Tamo gde je bio ponor, nalazio se vulkan sree.
Glas joj je grgoljao promukao od radosti. Je li to sve, bubice? Da li je
to sve? udo. Bio je izgubljen, sada je spasen.
Emili ponovo zaplaka i kroz suze, naglas, zahvali se bogu, i
zahvali mu se ponovo na njegovoj milosti i dobroti. Zahvali se Teriju
zato to je njen mu, i ree mu da ga voli, da ga voli, da ga voli, i opet
da ga voli...
Gospodin Pju, manje zbunjen neoekivanim prihvatanjem svoje
ene, a vie njenim potpunim odsustvom mere u ponaanju, prisloni
se uz najblii zid kao da pred njim stoji opasna zver. Ali Emili je dola
do njega, bacila mu se oko vrata i jo jae zaplakala. Tako da ni on nije
izdrao pa je zaplakao i sam.
Gospodin i gospoa Pju razgovarali su do kasno u no, verovatno
prvi put u svom ivotu. etiri minuta posle pet ujutro, u sobi 106
hotela Finbar, gospodin Pju je ceremonijalno odenuo svoju crvenu
odedu i visoke potpetice, uzeo u naruje svoju enu i u toku narednih
pola sata njihov brak je konano dobio pun smisao.

171
 Tarzanova irska rua

im je ula u hotel Finbar, Neli je znala da su je prepoznali. Ne

toliko po tome kako su se glave u foajeu okrenule prema njoj, koliko
po laganom zamiranju razgovora, kao da ga je progutao mrak tunela.
Zamislite samo! Mislila je da se niko nee seati. Dobar je oseaj biti
ponovo na poznatom terenu. Ukoenost u rukama i nogama je nestala,
dobacila je kratak osmeh prepariranim majmunima postavljenim na
naslone fotelja i dugakim koracima prila recepciji. Dobro jutro
elim. Mislim da imate sobu za mene.
Devojka ju je posmatrala s uenjem. Verovatno pomalo
zadivljeno. Treba da bude fina prema svojim oboavaocima. Neko
mestace da spustim glavu, duo. Neli OMara, tako se zovem.
Devojka je polako odmeri od glave do pete. Nalakiranim noktima
nespretno je prelistavala knjigu rezervacija. Da nije moda malice
tupava? Ili to, ili je Engleskinja. Kada je konano progovorila, bio je to
izvetaeni pokuaj umilne uglaenosti ulini govor Dablina ukraen
otmenim govorom Londona: Izgleda da ste smeteni u De luxe
apartman na poslednjem spratu.
Luksuzni apartman? U Finbaru? Neli je prasnula u smeh. Pa,
traila je najbolju sobu koju imaju, zar ne?
O, samo najbolje za Neli OMara. Zabacila je svoja krzna, a
upravnica recepcije sagnula se da izbegne odvratnu njuku afrikog
tvora ili lisice koja je proletela na svom olinjalom krznu.
Izvinite me, gospoo. Klisnula je pored nje. Potpetice su joj sitno
lupkale po mermernom podu dok se urno udaljavala.

Neki problem, Mojra? Kakav problem? Fiona nije volela da je

173
ometaju. Upravo se spremala da proslavi tri meseca u hotelijerstvu sa
dobrim rezultatima. A sada je morala da rasipa svoj dragoceni beli
prah i coke zbog toga to niko vie ne mari za brisanje praine.
Pa, seate se one nezgodne situacije od jutros, oko luksuznog
apartmana. Nismo ga mogli dati znate ve kome zato to ga je ve
neko rezervisao. Stranka koja ga je rezervisala upravo je stigla.
I?
Neka aknuta starica. Izgleda kao da nema ni za pivo, a kamoli
za luksuzni apartman. Iskreno, mislim da joj nije mesto u Finbaru.
Fiona je pogledala svoju novu upravnicu recepcije kao da je slina
na rukavu. Iskreno, draga moja, nije ni tebi. Hoe da mi kae da ne
moe da se pobrine za neku matoru kokoku? Ajde radi neto
korisno, idi i utei naeg slavnog gosta. Reci mu da je luksuzni
apartman njegov, a ja odoh da reim problem. Kao i obino.
Neli je laknulo kada se pojavila druga devojka. Ova je bila
neukrotiva, draesna Irkinja, bez obzira na izblajhane lokne. Bacila je
pogled na knjigu rezervacija, a onda prila Neli sva nasmeena.
Ja sam Fiona, vlasnica hotela Finbar. Dolo je do male zabune. Mi
smo vam dali luksuzni apartman, meutim, trai ga jedna slavna
linost. Imamo jednu ljupku sobu spremnu za vas. ejn e vam poneti
stvari i poslaemo vam olju aja, s najlepim eljama od Finbara.
Neli je nakrivila glavu. O, slavna linost? A o kakvoj se to slavnoj
linosti radi?
Pa, traio je da to drimo u tajnosti, ali sigurno se mogu pouzdati
u vas da ete biti diskretni u vezi s naim poznatim gostom iz
Amerike. Nagnula se preko recepcije, leprava i namirisana, i apnula
joj.
Neli je osmotrila svoje cipele. Lepe cipele, zaista. Kakve vie ne
prave. Poten par cipela nije se mogao nabaviti ni za ta na svetu jo
od rata. Nisam ba sigurna da svoju sobu elim da prepustim jednom
Jenkiju.
E, pa vidite, Fiona ju je ubeivala. Nije on bilo kakav
Amerikanac. On je ikona.
Ikona, je li? A sa kakvim nikogoviem mislite da sada priate?
Izraz na Fioninom licu joj je sve rekao. Sad je znala o kakvoj se
sorti radi. Nije ona uopte neukrotiva i draesna, uprkos pripijenom

174
konom kombinezonu, ve joj je na elu pisalo da je prava
nedotupavna napirlitana glupaa. Uhvatila je devojku za ruku. Da ti
kaem neto, duo.
Fiona je pokuala da se odmakne, ali Nelini nokti su se vrsto
zarili u njeno meso. Ne zajebavaj me, ti nafrakana fufice. Ja u dobiti
smetaj koji sam rezervisala. Luksuzni apartman, ma ta mi ree! Pre
e biti jeftina rupa. Neli se nadmono osmehnula svojoj sada ve
potpuno zainteresovanoj publici. Uzela je klju iz devojinih ukoenih
prstiju.
Dok su se penjali liftom primetila je da se ejn, nosa, suzdrava
od smeha. Zgodan mladi gizdavac, mada mu se oprema u
edvardijanskom stilu nije ba sasvim slagala sa minuom u uhu.
Peder, naravno, ali svi zgodni mladii su u dananje vreme pederi. I
sama je dobila napad kikotanja. Zamislite takvo neto u Finbaru!
Mada, pazite, hotel se izmenio. Uklonjene su buave stare prostirke i
zavese. Sada se sve sija, staklo posvuda nema vie ni udobnosti niti
privatnosti. U staro vreme nije bilo ak ni lifta. Tada je traila
najjeftiniju sobu, i prisetila se kako se s koferom u ruci tekim
koracima dugo penjala uz rasklimane stepenice i molila se Devici da
nema pacova. Kad je ugledala sobu, htela je da pobegne kui majci. Ali
ak i da je pobegla kui, ne bi to bilo majci, ve Biliju onesiju i
svinjama. Sela je na ivicu kreveta i kukala na sav glas, a onda, kada ju
je to prolo, odluno je obrisala lice, obukla plesnu haljinu i s
neseserom u ruci izala na ledeni hodnik da potrai kupatilo, a tamo je
na preplaeno lice nanela minku tako da je dobilo nekoliko smelih
crta koje bi i biskupa navele na bludne misli.
I, kakav je taj luksuzni apartman? pitala je nosaa.
Strava, odgovori on.
Strava. U to nema sumnje. Bilo kako bilo, strano se uplaila kad
ga je videla. Stajala je tako, zinuvi od uda i netremice posmatrala
unaokolo.
Je l vam dobro, gospoo? upita je mladi.
Noge su joj klecale dok je preko tepiha gazila prema brodskom
prozoru sa koga se zagledala u dinovske ute kranove koji su vakali
stare delove grada u oputenom vegetarijanskom stilu. Gde je
krevet? Videla je koncertni klavir i drvenu kadu poput onih u

175
filmovima o Divljem zapadu, postavljenu nasred sobe, ali nita to bi
liilo na krevet.
Koji? zadovoljno se osmehnuo. Veliki ili mali? Apartman ima
dve spavae sobe i tri kupatila. Tree je za Dravnu bezbednost.
Dravnu bezbednost? Starica je izgiedala zbunjeno.
Strani dravnici uvek odsedaju u luksuznom apartmanu, ali ne
vole da dele klonju s gorilama. Pokazao joj je kuhinju i friider
opskrbljen litarskim bocama ampanjca. Ovde moete da dobijete sve
to poelite, dodao je. Ne samo standardno posluivanje. Moete da
traite sve to vam padne na pamet, a nama e biti zadovoljstvo da
vam to nabavimo. To je specijalna usluga koju dobijate sa luksuznim
apartmanom. Ponosimo se njome.
Na primer? pitala je Neli. Mora da su sruili sve sobe na
poslednjem spratu da bi napravili ovaj apartman. Imao je kuhinju,
kancelariju sa raunarom, pa ak i malim filmskim platnom, kao i
kupatilo veliine klizalita, sa pravom pozlatom na ploicama.
Fiona je utuvila novom nosau da mora da govori sve najbolje.
Oni, zapravo, i nisu imali toliko mnogo zanimljivih gostiju na
poslednjem spratu u tih nekoliko meseci otkad se hotel otvorio.
Bogatih, svakako, ali ne medijskih linosti dok se ovaj matori tip iz
ezdesetih nije danas pojavio. Kokice sa ukusom rotilja, odluio je.
Do Eliot iz Def Leparda traio je kokice sa ukusom rotilja. To se
desilo u Berkeli Kortu, gde je ejn radio pre, ali ona to nije mogla da
zna. Imate li limuzinu na raspolaganju svoju linu limuzinu da vas
odveze kud god poelite. Pa, ta elite da uinim za vas, gospoo?
Tuna zbog pomisli na gluvog leoparda, sruila se na sofu
presvuenu mlenobelim antilopom i pokuavala da smisli ta bi
mogla da zatrai. Koliko ovo kota?
Hiljadu i po funti, odgovori on.
Nedeljno?
Ne, dnevno.
Nakon toga ona se toliko umirila da je on sigurno pomislio da je
umrla, ali ona je samo razmiljala. elim kunog ljubimca, rekla je.
Nita nesvakidanje, samo jedno mae. Moe i kanarinac.
Deko je prsnuo u smeh. Kad bi to predloio Fioni, ona bi vam
verovatno lino donela kanarinca. U stvari, neki aljivdija je jednom

176
kriom uneo maku u Finbar. U to vreme maka bi sigurno naletela na
svoju veeru kako izlazi iz podnih dasaka. Sad je sve drugaije
mnogo drugaije.
Jeste, promrmlja Neli. 1.500 funti. Tri hiljade dolara. Pobogu,
kako im to dozvoljavaju? Kako e da plati? Kad je poslednji put bila u
Finbaru, dala je petnaest ilinga za svoju sobu Finbaru Ficsimonsu
lino, pa i to je bila pljaka. Zbog nekog razloga malia se jo uvek
motao okolo i gledao je nekako s iekivanjem. ta li je ekao?
Naravno. Predugo nije bila u centru panje. Uzela je jelovnik i
potpisala se uz teatralan zamah rukom. Evo, sinko. Moj autogram.

Slavni gost bio je zlovoljan.

Prvo nema prokletog apartmana, pa onda ima apartmana, sad
opet nema apartmana. Kakvo je ovo mesto uopte?
Nije ba zvuao kao ikona. Glas mu je bio nekakvo tugaljivo
zvrjanje, kao muva koja umire u prozorskom oknu po vrelom danu.
Nije mogla sa sigurnou da kae ni da li je on zapravo osoba za koju
se izdaje. Toliko toga je bilo lano, od grudi do orgazama, da je vie
nita ne bi iznenadilo. A ovaj tip ne bi pobedio ni na takmienju za
dvojnike.
Da ste nam se samo najavili, gospodine, ree Fiona. Gospodin,
nije nego. Mrzela je da se ulaguje. Izgarala je od elje da mu kae da je
u svoje vreme imala posla i s mnogo poznatijim linostima od njega i
to tako da bi mu se ukrutile i ice na gitari.
Ej, znate da to ne dolazi u obzir, iscerio se. Novinari otkriju gde
odsedam, pa ne mogu da se otarasim te gamadi.
U Finbaru vam garantujemo privatnost, obeala je. U stvari,
mislim da bi vam vie odgovarao neki od naih direktorskih
apartmana. Pokazau vam na luksuzni direktorski apartman.
Uverena sam da ete biti zadovoljni.
Ne elim da budem zadovoljan. Poao je za njom, ali je zvrjanje
dostiglo jainu elektrine builice. Kad rezerviem apartman u
takozvanom hotelu visoke kategorije, onda, jebi ga, elim da budem
zabezeknut.

177
 *

Ostavljena na svome rajskom ostrvu, Neli se sledila od straha kao

zec na avionskoj pisti. Jurnula je kad se svetlost velikog kristalnog
lustera sruila na nju kao dijamantska kia. Uprkos maloj pobedi,
oseala se usamljeno i uplaeno. Nije znala ta bi drugo, pa je otila do
svog linog bara i nasula pie. Treba da razmisli. Skoro sav novac
potroila je na putovanje ovamo. Osetila je poriv da pozove recepciju i
kae Fioni da se predomislila, da joj ipak nije stalo do apartmana i da
bi elela obinu sobu, ali nee toj nitariji pruiti takvo zadovoljstvo.
Mnogo je rizikovala to je u Irsku dola bez iega napismeno, ali ta je
drugo mogla da uradi. Da do kraja ivota ostane u tronom
dvosobnom stanu gde ne moe ni maku da dri?
Kad je popila i drugo pie, panika je poela da poputa. U
mladosti je verovala da joj sudbina odreuje put. Zato ne bi i sada?
Mora da ju je sudbina dovela u ovaj luksuzni apartman. Tako niko
nee znati da je siromana, da se pretvarala da je bolesna da bi je
smestili u bolnicu gde je konano mogla da se najede i ugreje. U
bolnici je srela starog Harolda Zadblata i on joj je ispriao o novom
visokobudetnom filmu koji se snima u Dablinu sa Hjuom Grantom u
ulozi V B. Jejtsa i Helenom Bonam-Karter u ulozi Mod Gon. Imao je
rak grla i klokotao je kao voda iz kade dok otie niz slivnik, Nijednoj
prekaljenoj matoroj krampai koja se u poslu zadrala due od nje ne
odgovara uloga mladine majke, ve nekoj glumici koja je poslednji put
viena u cvetu mladosti. Onaj picopevac od mog sestria, Ed Smaders,
je producent. Igraj na pravu kartu, mala, i uloga je tvoja.
Pokazae ona njima ta je stil. Ba je ona ta koja treba da bude u
luksuznom apartmanu. Dograbila je telefon i pozvala Proksi
produkciju. im ugovor bude potpisan sigurno e joj dati malu
akontaciju verovatno e insistirati da plate hotelski raun. Priredie
zabavu, odrati konferenciju za tampu. Koraala je po sobi tamo-amo
s telefonom u ruci i birala mesta za fotografisanje. Kao devojka slikala
bi se u kadi. Ali sada moda ipak ne. Koncertni klavir! Slikae se
pored koncertnog klavira u Balensijaginoj haljini, sa posterima i
fotografijama poreanim svuda oko nje. Hvala bogu, nije ih zaloila
zajedno sa svim ostalim. unula je da izvadi studijske snimke iz

178
kofera. Neli OMara, Cvet iz Fermoja! Neli OMara, Divlja irska rua!
A onda joj se u ruci nala izbledela fotografija Neli sa devetnaest
godina lepa kao rua i ista kao planinski potoi.
Da? Javio se neko s dosadom u glasu.
Da li mogu dobiti Eda Smadersa?
Gospodin Smaders je veoma zauzet. Hoete li da ostavite
poruku? Bila je to jedna od onih odbojnih mladih ena koje danas
posvuda sreete. Od armiranog betona. Nijedan mukarac ne bi
poeleo da ih povali. Moda da ih poravna mistrijom.
Za mene e imati vremena, duo, ree. Recite mu da ga trai
Neli OMara uvena Neli OMara. Sa devetnaest Neli OMara je bila
uvena samo po dve stvari po lepoti i umeu sa ivotinjama. Imala je
kosu crvenu kao dlaka irskog setera, mlenobelu kou sa malo
rumenila na jagodicama i energiju mladog drebeta koja je izbijala iz
svakog njenog pokreta. Bacila je oko na Bilija onesija, jer je bio
zgodan i imao farmu i jer je mislila da bi bilo lepo provesti ivot
odgajajui decu. Njen tata imao je samo pab. Kada se udala za Bila,
nije znala nita o mukarcima, a jo manje o uzgoju svinja. U seks je
svakako bila upuena, budui da je odrasla na selu, ali dobre stare
ovce i goveda nisu tukli kaiem jedni druge da bi se uzbudili. Tako da
je za mesec dana nauila sve to je ikada htela da zna o mukarcima i
svinjama; da su mukarci prave svinje i da njihovi nesreni imenjaci
umiru stranom, krvavom smru. U njenom ivotu nije bilo ni
izdaleka neeg prijatnog, osim sopstvenog odraza u ogledalu, tako da
je zgrabila torbu i dvadeset funti iz depa Bilijevih pantalona, stopirala
magareu zapregu i uhvatila voz za Dablin.
Uzela je sobu u hotelu Finbar jer je bio najblii eleznikoj stanici i
zato to nije mogla da rasipa novac na taksi. Gospode, kakva rupa!
Sijalice boje kravljih desni, a iz trpezarije je bazdelo na supu i plesan.
U neku ruku bilo joj je ao to se hotel toliko izmenio. Oseala je da se
klju za razumevanje njene preanje linosti nalazi u Finbaru, jer
odatle je sve poelo.
Mala prostakua je ponovo bila na vezi. ao mi je, gospodin
Smaders je trenutno zauzet. O emu ste hteli da razgovarate s njim?
O tome kako e ti izgubiti posao ako ne promeni ton. Neli
OMara, tako se zovem, i igram veoma vanu ulogu u novom filmu

179
gospodina Smadersa.
Drim listu glumaca ispred sebe. Nema vaeg imena. Devojin
glas je i dalje bio bezbojan.
Pitala se da li takve devojke ikad ita oseaju radost mladosti, bol
ljubavi, uzbuenje ivljenja. Sa sedamdeset i tri ona je jo sve oseala,
a trenutno je oseala samo paniku. Odjurila je u veliko kupatilo i
ispljuskala lice hladnom vodom. Videla je svoj odraz na etiri
ogromna ogledala. Izgledala je uasno staro i siuno. Drhtavim
rukama istresla je sve iz nesesera. Tablete za spavanje! Ponela je
dovoljno za dve nedelje. Nasula je au vode i poela da trpa tablete u
usta. Dok je roktala i soptala spazila je ponovo svoj odraz. Ispod bora i
slamaste kose jo se nazirala nekadanja Neli one ljupke jagodice i
pospane oi ali nije izgubila samo lepotu ve i hrabrost iz mladosti.
Neli OMara, stidi se! obratila se ogledalu. Pljunula je tablete u
lavabo i odvrnula slavinu. Spremna si da prizna poraz zbog jednog
malog neuspeha. Na ta to lii, da oduzme sebi ivot samo zato to
nema da plati hotelski raun? Bog bi te zgromio zbog takve pomisli.
Mlada Neli bi imala vie pameti.
Mlada Neli nije dozvolila da joj se strah i uas vide na licu. Obukla
je finu haljinu, spustila se klimavim stepenicama i sela u smrdljivo
predvorje gde su gosti hotela provodili vreme. Spadali su u dve sorte
nasumini skup izgubljenih sluajeva koji su doli sa sela ili idu na
selo, devojke u nevolji ili mlade kao i ona sama, dole iz zabiti bez
obrazovanja i bez novca, i jo nekoliko pijanaca. U drugoj skupini bili
su mukarci, razliiti od ostalih, tihi i oprezni, lepo obueni i umereni
u piu. Ovamo su doli samo zbog jedne stvari, da pokupe mlade
devojke, zelene kao trava u prolee, i posvete ih u tajne gradskog
ivota. Lovci na provincijalke, tako ih je nazvala. Mislili su da je to
jednostrani poduhvat, gde sva korist ide njima. Neli je imala drugaiji
stav. Ako mukarac ima novanik, vredi ga bolje upoznati.
Prosto se zapanjite kad pomislite koliko je u to vreme u gradu
veliine Dablina bilo mukaraca koji su znali nekoga ko je znao
nekoga ko bi mogao da vam sredi ulogu. Uglavnom su to bile uloge u
privatnom aranmanu. Neli nije marila za to. Nikad mje bila glupa i
bila je svesna da put do Holivuda vodi preko kreveta. Devojka iji je
seksualni ivot poeo grozno bila je u velikoj prednosti. To je znailo

180
da ne oekuje mnogo i da e imati manje iskuenja. Neli je znala da e,
ako sauva hrabrost i samopouzdanje i ako se ne zaljubi, pre ili kasnije
naii ovek koji zaista ima nekog uticaja. U meuvremenu, zaposlila
se u Greamu kao konobarica. Baki je bio bogat kao i muterije. Dve
godine kasnije srela je jednog Amerikanca koji je zaista radio na filmu.
On ju je poveo sa sobom u Holivud i sredio joj nekoliko probnih
snimanja. Iznenadila se kad su joj rekli da istakne svoj irski akcenat i
koristi sve starinske izraze kojih moe da se seti. Nikad nije bila
naroito dobra glumica, ali je bila lepotica i dobijala je uloge u
filmovima sa ivotinjama jer je umela da pripitomi i najneukrotivije
zverke. Uskoro su je predloili za novi film o Tarzanu. Pomoglo je to
to je bila Irkinja. Tarzan nije imao potenu partnerku posle Morin
OSaliven. Kada je 1948. godine Gidion Stilbruk zamenio Donija
Vajsmilera i postao novi Tarzan, ak su napisali i scenario specijalno
za nju Tarzanova irska rua.
Pria je bila predivna. Irska opatica misionarka odvoji se od grupe
i otme je pleme divljaka, priveu je za drvo spremajui se da je pojedu.
ivotinje sa kojima se sprijateljila rasteraju divljake, koji otre po
oruje i pomo. Tarzan uje njene himne Bogu, oslobaa je i oni bee
zajedno, a Neli se sa zadignutom mantijom penje uz drvee i na
lijanama prelee provalije. Ona ui Tarzana kako da se moli i
zaljubljuje se u njega. Taman kad su se skoro predali jedno drugom,
pronalazi ih svetenik i nju odvodi nazad opaticama. Poslednja scena
prikazuje skrhanog Tarzana, koji ipak na kraju nalazi utehu u molitvi.
Film je bio nenadmaan, i bez obzira na injenicu da u njemu nije
bilo ni pravog poljupca, bio je seksi poput svilenog rublja, jer pogled
na Neli, sa onim dugim, dugim nogama, kako se penje na drvo sa
mantijom podignutom i zakaenom oko struka, naterao je mnoge
gledaoce da prekrste noge. Jo je uvala tu fotografiju. Onu to je
MGM koristio za promociju filma. Sada ju je izvadila iz kofera,
obrisala je o rukav i stavila na klavir. Toliko je dobro izgledala da
zamalo nije sela za klavir i odsvirala neto u njenu ast, ali panju joj je
privukla druga slika njenog partnera, Gidiona Stilbruka.
Gidion Stilbruk! Imao je telo varcenegera i lice Kijanua Rivsa.
Pravo ime bilo mu je Harvi Blamberg, a stvarni ivotni san mu je bio
da proizvodi posue za jednokratnu upotrebu. Neli je mislila da je to

181
najblesavija ideja koju je ikad ula. Hoe da kae da jede pa baci
tanjir? Zato ne bi imali i takva jela za one koji su na dijeti sve skupa
baci u smee?
Ne, ozbiljno ti govorim, Neli. Uprkos seksi izgledu, ponaao se
krajnje ozbiljno, a bio je i oseajan. Vetake sirovine su sve jeftinije, a
radna snaga sve skuplja. Doi e dan kada e biti jeftinije kupiti nove
olje i tanjire, nego platiti nekoga da ih pere.
To joj je bio najlepi period u ivotu. Volela je Harvija i bilo je
divno biti okruen ivotinjama iz dungle. Tada nije bilo
kompjuterske animacije, ali ona se nije bojala lavova i tigrova. Da je
bilo drugaije, mogli su snimati filmove o Tarzanu narednih deset
godina. Da je sve bilo drugaije, mogla se udati za svoga Tarzana. On
je bio jedini ovek do koga joj je ikad bilo stalo. Naravno da nikad ne
bude drugaije. Samo onako kako jeste.
Bilo kako bilo, samo od seanja na svoj rani uspeh Neli se oseala
bolje. Odluila je da se pojavi u Proksiju i lino razgovara sa Edom
Smadersom. Suvie lako se predala. Najverovatnije snima dva filma
istovremeno i devojka je imala ispred sebe pogrean spisak glumaca.
Izvukla je iz kofera smaragdnozelenu Balensijaginu sveanu haljinu.
Kvalitetna garderoba nikada ne izlazi iz mode. Kada je obukla haljinu,
nije ba sasvim dobro nalegala na leima. Jo uvek je imala isti stas.
Samo nije sve bilo na istom mestu. Sise su joj visile kao arape na ici.
Za gornji deo izabrala je aketi od buklea. O, bilo je sjajnih trenutaka
u toj kombinaciji. To je bilo pre pedeset godina, ali magija se i dalje
zadrala u naborima tkanine. Oseala se dobro. Oseala se izvanredno.
Ako susret dobro proe, sve e ih pozvati na zabavu. injenica je,
mala moja, da je apartman tvoj, plaen ili ne, i uivae u njemu.
Dok je izlazila, ula je muziku. Sledila je zvuk, prola pored
trpezarije i ula u Fionin bar. Blagi boe! To je staro gostinsko
predvorje gde je provela svoju prvu nesrenu no u Finbaru. Sedela je
sama za stolom s limunadom ispred sebe, ime je skretala panju na
svoje neiskustvo i ednost. I, naravno, za deset minuta mukarci su se
sjatili kao muve na govno.
Sami ste doli, gospoice? Ovo je opasan grad za mladu devojku
bez igde ikoga.
Treba ti jedno poteno pie po ovako hladnoj noi, ja astim.

182
Hoteli su strano skupi. Da li bi htela da te smestim kod moje sestre?
Neli je za sve to vreme samo nakrivila glavu, njen stari trik kojim
je prikrivala ljutnju.
Kako se zove, mlada damo? Jako si lepa. Da li ti je to ve neko
rekao? Radi li negde?
Tada je Neli progovorila prvi put. Biu glumica. U baru je bio
samo jedan matori Amerikanac sa starom poutelom amerikom
koom boje kuvanog pileta. Bezveznjakovi, odmah je pomislila,
sigurno jedan od turista sa paket aranmanom, koji se po itave dane
u mantilima vozikaju autobusima i veito trae izgubljeni prtljag. Bio
je sama kost i koa, kao da su od njega pravili supu, a ta dizajnirana
stolica mora da ga je estoko uljala, ali videlo se da je nekada bio
krupan ovek i da je imao dranje, kao neka preistorijska aba
krastaa koja je nadivela druge vrste i suvereno vlada svojim golim
stenama. Karirana jakna je visila na njemu kao nacionalna zastava, a
on je optio sa svojom cigarom, prevrtao je po rukama, premetao
jezikom po usnama, zagledao je, vukao dim iz nje, tako da je sve liilo
na seks na javnom mestu. Sad joj je postalo jasno da starkelja ima para.
Neli je otila do anka i naruila viski sa sodom i ledom. Uradila je
to bez razmiljanja, zaboravljajui da niko u Irskoj ne pije koktele i da
kada ga naruite dobijete samo ankerov prezriv pogled i veliku au
punu leda i kiobrania. Meutim, mladi za ankom izvadio je au
za koktele i usledila je prilino ubedljiva egzibicija praena ljunkastim
zvukom mukanja koji je uvek razveseli. Izvadila je cigarete i jo vie
se oraspoloila kada je deko izvadio malu kutiju ibica i pripalio joj
cigaretu. ibice su bile plave sa zlatnim vrhovima, ostavio ih je na
tacnici. Boe, svia joj se ovo mesto.
Savreni koktel umeo je u njenim ustima, razasuti zvuci klavira
padali su po njoj, tako da joj se inilo da je prekrivena zvezdanom
prainom. Mogla je ostati ovde i ispijati koktele sve dok joj nos ne
utrne. Ako ne ispadne sve kako treba u Proksiju, uvek se moe vratiti
u apartman, progutati nekoliko blesuljaka i na sporedna vrata otii na
nebo. Nije to ni tako loe reenje.
Stari je naruio jo jedno pie. Neli se uinilo da je to dobra ideja.
I meni jo jedno isto, sinko, obrati se ankeru; Nek te gospod uva,
i njegova presveta majka. Razgledala je unaokolo, s osmehom na licu,

183
dok je anker spremao jo jedno pie. Kada je spazila da je matori
Amerikanac posmatra malim, sjajnim oima, ak mu je izazovno
namignula. On se strogo namrtio na nju. Ma, nosi se ti, pomislila je, i
tvoja presveta majka. Znamo li se odnekud? upitao je.
Ne, i neka ti neko napie drugi scenario, odvrati ona, ali bilo je
neeg u njegovom glasu.
Zovem se Blamberg, izustio je s mukom. Harvi Blamberg.
Tarzan! zinula je u njega u udu.
Lice mu se jo jae naboralo dok je pokuavao da je se priseti.
Neli, pomagala je ona. Neli OMara.
Sto mu gromova! Zar ti nisi umrla? Ne, stani, video sam te pre
nekoliko godina u nekoj glupavoj reklami na kablovskoj.
Dola sam da snimim film.
Njegov kretavi glas zvuao je kao reska perkusija naspram
melodije ae za koktele. Koji? Dorijan Grej?
Ne, ovo je visokobudetni. O Jejtsu i Mod Gon.
A, da, uo sam za taj film. Zovu ga Prohujalo s vihorom. Koga
igra?
Igram Mod u poznim godinama.
Meao je pie prstom. O, sumnjam. Svuda su izlepili plakate.
Marta je dobila tu ulogu Marta Vernon. Neli je obuzimao uas.
Mora da je greka. Ona ak nije ni Irkinja.
Nasmejao se, lagano i duboko. Zvualo je kao samrtni hropac.
Nije ni Mod Gon, ako se dobro seam. Neli je zadrhtala. Uloga je
njena pa dobro, praktino njena. Obeali su joj ili, u svakom
sluaju, rekli su da jo nisu odabrali glumicu. Tuie ih. Ali nema nita
napismeno. I za to joj treba para.
Ah, Nel. Tarzan je pogleda saoseajno. Gadan je to i prljav
posao. Trebalo je da prestane jo davno.
Kao ti? Suza joj je curila niz bradu. Pokuala je da je umrkne,
ali suza je nastavila da se kotrlja. Ili si moda opet u poslu? Jesi li
zbog toga ovde? Nekada su svi u Irskoj pisali roman. Danas svi
snimaju film.
Ne snimam ja film, nego moja ena. Braa Koen snimaju ovde
Prljavi Dil i mali ljudi.
Ovde si sa Martom?

184
 Odmahnuo je glavom. To je odavno gotovo. Naslonio se leima
na drveni ank u Fioninom baru i pun sebe rekao: Ja sam na
medenom mesecu.
Ma ta mi napria? Ti i tvoja cigara.
Da, dobro, ena je ena, nita vie...
Zeza me, Harvi Blamberg.
Tek to sam se oenio, peti i poslednji put.
I gde ti je ta ena?
Nikita je u sobi. Tek smo stigli. Malo se nadurila. Htela je
luksuzni apartman na poslednjem spratu, jer je ula da je Bred Pit
tamo spavao, ali ga je neki kreten ve rezervisao.
Sigurno neka zgodna plavuica. ta je s vama matorcima, samo
traite lepe, mlade devojke da zadovoljite svoj ego?
Harvi je odmahnuo glavom. Sve si pogreno shvatila, Neli.
Ha! Nemoj mi rei da je iskrena ljubav u pitanju.
Ne, Neli. Neu. Prestar sam za ljubav, a mukarci se ne ene
mlaim enama da zadovolje ego, ene se njima da im se digne oka.
Dugo sam iveo i svata sam radio i mogu ti rei jedno. Kad je sve
reeno i uinjeno, samo jedno ti je bitno u ivotu, a to je dobra
jebaina.
Samo ti sanjaj, Tarzane, rekla je zajedljivo. U tvojim godinama
treba ti padobran da ti ga digne. Uozbiljio se i pogledao na stranu, pa
je pomislila da ga je uvredila, ali on je posmatrao devojku koja je
ulazila u bar. Ve ga imam, rekao je blago. Nosila je usku crnu
konu haljinu i visoke crne kone izme, a i jedno i drugo su vie
otkrivali nego pokrivali. Kosa joj je bila bujna i plava, a usne sone kao
zgnjeeni paradajz. Skoro da nije ni pogledala Harvija dok je prilazila
anku.
Neli je pokazala prstom. Harvi je klimnuo. Neli nije verovala
svojim oima. Harvi je protrljao palac o kaiprst. Lova.
Kada su devojka i anker zavrili s flertom, sela je pored Harvija s
dosadom na licu.
Jesi li se lepo odmorila, Nikita, srce? upita je. ta bi sada volela
da radi?
Izlazim, ree ona. Treba mi para.
Naravno, eeru. Uzeo je novanik i izvadio sveanj novanica.

185
Hoe da poem s tobom? Prezrivo ga je pogledala i zgrabila novac.
Nai emo se opet ovde u osam. Ustala je da krene, a onda kao da se
prisetila, napuila je zgnjeeni paradajz i ponudila ga Harviju. Neli je
primetila da se devojka malo namrtila kad je granitna naprslina od
njegovih usana pritisla njene. Izdrala je dokle je mogla, a onda se
zlovoljno odmakla i odmarirala iz bara. Harvi je kao hipnotisan
posmatrao njeno dupe dok je odlazila. Kad je ponovo pogledao u Neli,
stavio je ruku na usta i blago ispustio tarzanovski krik.
Pravi budalu od tebe, ree Neli. Zar ne vidi da te ne voli?
Harvi je slegnuo ramenima.
Kako moe biti u vezi s nekim kome se ne svia?
Taj viski sigurno nije lud za tobom, ali izgleda da se ti lepo slae
s njim.
O, odrasti ve jednom, Harvi Blamberg. Na kraju krajeva, pie u
mojoj ai je pravo. A na njoj nema nita pravo. Kladim se da ima sise
od stiropora.
Silikona, ispravi je on.
Hoe da kae da zna i da ti nije bitno?
Ne mogu rei ono to ne znam, nasmejao se. Mahnuo je ankeru
da donese jo jednu turu. U dananje vreme sasvim je u redu da
kae devojci da svue haljinu, ali je jo uvek nepristojno da trai da
svue kou. U svakom sluaju, nemam nita protiv silikona. Nije
bioloki razgradljiv. Razmisli malo o tome, duo, kad ona bude u
tvojim godinama, njene e sise i dalje trati uvis kao Vezuv. Napalim
se od same pomisli na to.
Nekada se Harvi palio i na nju. I obrnuto. Nije mogla da poveruje
da je kripava matora drtina pored nje ovek koga je volela preko
etrdeset godina.
Znai pun si love, Harvi? nije mogla da smisli nita drugo da
kae.
Kao Krez.
A ta radi?
Radim ono to sam eleo pre nego to me je neki kreten primetio
u teretani i ponudio mi da budem glumac pravim papirne ae za
ugostiteljstvo. Hoe jo, lutko? upita on.
Ne, hvala, ree ona. Imam neto da obavim. Pucnula je

186
prstima deku iza anka. Spremite mi apartmansku limuzinu.
Uivala je u svojoj maloj predstavi. ak je i Harvi izgledao
impresionirano.
Dok je u predvorju ekala limuzinu, kroz staklena vrata
posmatrala je iroku, sivu panoramu grada mekano nebo, sive
zgrade, reku zatalasanu kao teka rebrasta svila. Dan je bio divan, ali
plavo nebo nikad nije pristajalo ovom gradu. Kao da je jarka suneva
svetlost vreala njegove oi. Bila je prejalca i za njene oi pa je
zamurila, odjednom se osetivi starom i poraenom. Kad ih je
otvorila, kroz koprenu od sunevih mrlja ugledala je enu kako je
posmatra. Gledala je kao da je poznaje. Pa, i Neli je znala nju znala je
o njoj mnogo vie nego to je ova mogla i da zamisli. Po blistavoj
besprekornosti njenog izgleda Neli je znala da je ivela u Americi, ali
da nije Amerikanka. S kilometra je mogla da prepozna sveinu irske
puti i naprasitu irsku narav. Prijateljski je namignula eni. Ah, sve se
na kraju vratimo. Uostalom, kau da se ena uvek vee za nekog
skota.
ena ju je posmatrala razrogaenih oiju, u udu. Neli je moda
trebalo da kae betija, za grad. Dablin je svakako bio betija. ena je i
dalje zurila u nju. U stvari, kao da je bila pomalo zateana. Neli je
napokon ukapirala. Jo jedan lovac na autograme! Stajala je tu u
Balensijaginoj haljini i jadno stvorenje se ukopalo na mestu kad je
videlo uvenu Neli OMaru u punom sjaju. Ah, ta lepa, lepa slava.
Zato je nije bilo tako dugo kad je toliko voli da bi je u slast pojela? I
zato je, za ime boga, izala bez olovke?
Izvini, duo, primakla se oboavateljki. Je l ima moda da mi
da jednu ...
Naravno, prekinu je ona, sva smetena od nelagodnosti, kako se
ljudi obino ponaaju u prisustvu slavnih. Nadam se da e vam se
srea osmehnuti, proaputala je i tutnula joj neto u ruku.
Sada je Neli razrogaila oi. Otkud je, zaboga, saznala? Ali u tom
trenutku limuzina se zaustavila ispred hotela i Neli je izala na
staklena vrata dok je voza izaao da joj otvori vrata od automobila.
Neli se okrenula da da autogram, ali ena je ostala unutra. Ej,
zaboravili ste olovku! doviknu joj Neli. Medutim, kada je pogledala,
u njenoj aci uopte nije bila olovka, ve novi od jedne funte.

187
 Zato nema nikoga? pitala je vozaa dok je lagano ulazila u
bletavi crni sarkofag. Skoro da uopte nema saobraaja. Zar u ovom
gradu ne postoji pic?
Veeras se igra meunarodna prijateljska utakmica u Lendsdauni
roudu, objasni on. Jubilarna. Moda zbog toga. Moe biti i da je
tigar pobegao iz zoolokog vrta. Znate, gospoo, mislim da bi moglo
biti ba to. Priao sam preko radio-stanice, ali mislim da sam uo neto
o odbeglom tigru na vestima. Ha, ha! Mora da je to tigar iz Seltika.
Sve je ovo zooloki vrt, promrmlja Neli. Od koktela joj se
prispavalo. Tigrovi su najmanji problem. Prva osoba na koju je Neli
naletela u Proksiju bila je Marta Vernon. Kakav ok. Videti sve glumce
iz svog prethodnog ivota ovako na okupu ostavljalo je utisak kao da
je dola na sopstvenu sahranu. Jo jedan ok izazvala je Martina odea.
Kada se izuzme put, koja je bila kao kod prastarog dinosaurusa, Marta
je lzgledala kao tinejderka. Nosila je stare farmerice i bledoroze set od
kamira. Imala je pa frizuru poput neke curice. Marta je bila krupna
ena, ali je uvek uspevala da izgleda kao devojurak. Sve do pedesete
godine nosila je pletenice. Neli je poela da gubi samopouzdanje.
Shvatila je da je potpuno pogreno obuena. Danas se dizajnirana
odea vie ne nosi po danu pogotovo ne ona od pre pedeset godina.
Pri samom pogledu na Martu, videlo se da je bogata. Isto tako, Neli je
u trenutku shvatila da e svakome ko nju pogleda biti jasno da ona
nema ni prebijene pare.
Marta! Nakon prvobitnog obeshrabrenja Neli je skupila snagu i
oduevljeno zagrlila svoju staru suparnicu. Tako mi je drago to te
vidim! Danas sreem sve same filmske zvezde. Dragi, prljavi Dablin se
pretvorio u Sanset bulevar.
Marta je ove poasti primila ravnoduno. Kao i uvek, bila je
hladna i toliko kruta da bi potopila Titanik. Zovi me Mod, ree.
Moram da se naviknem na to kao i na periku koju u posle prodati
Doan Kolins da nosi pod stare dane.
Neli je s mukom savladala uznemirenost. I ti si dola zbog te
uloge? Otila je do recepcije. Imam zakazan razgovor sa
gospodinom Smadersom, rekla je hrabro. Recite da ga trai Neli
OMara, zvezda Tarzanove irske rue.
Rua koja e svenuti neprimeena, promrmlja Marta i nastavi da

188
detinjasto gricka nokat.
Gospodin Smaders je danas izaao malo ranije na veeru, ree
devojka.
Neli potisnu svoje razoaranje. Pa, Marta, neka bolji pobedi.
Ve jeste, srce, odvrati Marta.
Potpisano, overeno i predato? Nada je izvirala iz Nelinog glasa.
Potpisano i overeno, likovala je Marta. Moram jo da predam.
Neli se borila da skloni s lica umorni, zbunjeni izraz. Pa, kad je
tako, ree. Onda mi je laknulo, stvarno. U mojim godinama vie
volim da ivim od seanja.
Marta se zakikota kao iparica. Eh, draga moja! Nadam se da u
kasici prasici ima neto vie od toga.
Nego ta, ree Neli. Ali nita to vredi vie od seanja. Mislim
da nijedan film ne moe da se poredi sa Tarzanovom irskorn ruom. Zar
nije bio predivan, Marta?
Naravno da jeste, srce, i velika bruka, zar ne?
Hajde da te astim piem da proslavimo tvoj novi film. Neli je
pokuala da skrene razgovor na drugu stranu.
Rado, srce, ali moram da beim. Imam zakazanu fotosesiju. U
stvari, ve kasnim. Ne moe nai taksi ni za ta na svetu u ovom
ugavom gradu.
Uzmi moju limuzinu, ree Neli. Moj voza e te odvesti kud
god eli. Doi posle kod mene na pie. Ja sam na poslednjem spratu
u Finbaru.
Neli je bila vie nego zadovoljna to je to rekla, bez obzira na to to
je morala da se vraa peke u hotel. Grad se promenio do
neprepoznatljivosti i stalno se gubila. Nema vie Nelsonovih statua da
se po njima orijentie, a nisu bile od pomoi ni suze od kojih joj se
mutilo pred oima. Prokleta bila Marta Vernon, avo je odneo. Otela je
od Neli sve do ega joj je bilo stalo. Zato je morala da joj otme i
seanja? Tarzanova irska rua je bila veliki hit bar dok neki ameriki
biskup nije protestovao zbog toga to jedna opatica pokazuje noge. Za
tili as svuda po svetu svetenici su poeli da osuuju film i sa
predikaonica zabranjivali vernicima da ga gledaju pod pretnjom
smrtnog greha. Distribucija je prekinuta, i mada se o filmu govorilo jo
nekoliko godina, bio je to kraj Neline karijere. MGM je raskinuo

189
ugovor s njom. Harvi je, iz lojalnosti, raskinuo svoj ugovor i zaprosio
je. Udala bi se za tu grdosiju, ali ve je bila udata. Za manje od godinu
dana Harvija je zamenio Leks Barker u Tarzanovom arobnom izvoru, a
umesto Neli Tarzanova mlada postala je bezlina plavua po imenu
Marta Vernon.
Dok nije stigla nazad u hotel bila je potpuno iscrpijena i jo
jednom je pogreno skrenula. Stigla je sa stranje umesto sa prednje
strane, kad tamo, i pored luksuznog apartmana i raskone
spoljanjosti, napolju su stajale vree sa smeem, kao i svugde. Jadna
mala maca preturala je po otpacima.
Doi, maco, ree ona. U stvari, nije to bila mala maca. To je bila
najvea maka koju je videla u ivotu.
Maka ju je pogledala i nasmeila joj se. Neli se oduevila tim
irokim osmehom, punim zuba. Bio je to prvi iskren osmeh koji je
videla otkad je dola u Irsku. Dobra maca. Pljesnuia je rukama.
Maka je rastvorila eljusti jo jae i riknula. Neli je malo ustuknula.
Ej, prestani s tim. Nisi ti stvarno zlonamerna samo si gladna. Hajde,
poi sa mnom.
Maka je opet pokuala da se usprotivi, ali Neli je oduvek znala sa
ivotinjama. Maka je protresla glavom, tek da sauva dostojanstvo, i
mirno krenula za njom. Samo se dri mene i budi tiha, uputi je Neli.
Ui emo na stranji ulaz. Nekako mi se ini da ovde ne trpe nemuta
bia i ustre starice.
Luksuzni apartman imao je i svoj privatni lift. Upakovala je i
uukala ivotinju tako da joj je samo rep virio, kad se pojavi neki
pijanac i pokua da ue u lift.
Ovo je lift za luksuzni apartman, ree mu odseno. Nije na
raspolaganju obinim gostima.
Zar ne zna ko sam ja? Zaulo se tupo ameriko zvrjanje. Liim
li ti ja na obinog gosta? Izgledao je pomalo sablasno, kosa na sve
strane, a odea kao da ju je krava vakala.
Da ti kaem pravo, ne, ree ona. Izgleda kao polusvet. udi
me da su te pustili da ue na jedno ovako pristojno mesto.
Gospoo, tek da znate, s punim pravom mogu da kaem da
apartman pripada meni. Ja sam ...! Zastao je i progutao knedlu. ini
se da je zaboravio kako se zove. Oi samo to mu nisu iskoile iz glave.

190
Da li ja to vidim ono to mislim da vidim?
Nego ta! prasnu Neli. Ispred tebe je Neli OMara, zvezda
Tarzanove irske rue.u Fijuknula je repom ispred njega, ula u lift i
zatvorila mu vrata pred nosom.
Zar nije zabavno? obratila se maki. Nisam se toliko zabavljala
svih ovih pedeset godina. I maka se smejala, pokazujui sve one
velianstvene zube. Iz malih utih oiju je, meutim, izbijala krvolona
narav. Podigla je apu i pokazala strahovito otre kande kojih se ni
Fredi iz Strave u ulici brestova ne bi postideo. O, odbij, majmune
jedan. Tresnula je ivotinju torbicom. Nee se poteno najesti od
ilavog bakutana kao to sam ja. Ubrzo e dobiti propisnu veeru.
Poto su stigli u apartman pozvala je poslugu. Zovem iz De luxe
apartmana. elim da poruim jelo. Uzeu narezak od goveeg
bubrenjaka. Devet kilograma. Ne, nisam rekla dekagrama. A, da,
elim da meso bude sirovo. Za pie? Desetak litara sveeg mleka. Da,
tako je. Donesite ga u kanti. O, i recite deku da ne ulazi. Kupam se.
Neka samo pokuca i ostavi sve ispred vrata.
Maka se upoznavala s mestom. etala je tamo-amo ispod
prozora, a onda, kako to ve make rade, suknula uz zavese. Neli se
zakikota kada se ukrasna draperija pretvorila u rezance, a ivotinja
tresnula o pod. Takvo ponienje joj se nije svidelo, pa je iscepala
filmsko platno, potom naotrila kande na mlenobelom antilopu sofe,
a onda snano riknula.

Fiona! ejn je uleteo u njenu privatnu kancelariju bez kucanja.

Neto se udno deava u luksuznom apartmanu. Sa onom
matorom!
O, ne opet ona! prasnu Fiona.
Da samo uje kakve krike isputa. A naruila je i pola krave
sirove.
Primalna terapija. U Americi su svi ludi za tim. A meso joj
verovatno treba za neki kalifornijski recept za podmlaivanje. Kao to
bi ve trebalo da zna, gosti mogu da rade ta god im padne na pamet
u tom apartmanu. A sad se gubi ili u ja na tebi isprobati primalni

191
krik.

Neli je kao opinjena posmatrala dok je maka laptala jezikom

veliine otiraa i pozamanim gutljajima pila mleko, oiju
poluzatvorenih od zadovoljstva. Odnela je meso u spavau sobu, i
razmazala krv svuda po ukrasno izvezenoj lanenoj posteljini. Kad je
zavrila s jelom, sila je s kreveta i zaustavila se na debelom belom
sagu. Malo je unula, podigla rep i popiala se. Neli se oduevljeno
nasmejala. U ivotu nije videla takav mlaz. Ne od vremena Erola
Flina... o, ali to je pria koju je obeala da nikad nee ponoviti. Para se
dizala sa natopljene prostirke, a apartman je ispunio udan, otar vonj.
Apartman je gubio svoj minimalistiki izgled. Ovo je bilo daleko bolje.
Poinjao je da lii na dunglu. U znak odobravanja, ivotinja je
ponovo naskoila na krvavi krevet, valjala se po njemu i poela da
prede.
Mogla je i ona neto da veera. Prolo je osam, a Neli nije jela ceo
dan. Bacila je pogled na jelovnik za posluenje u sobi, ali nita od
ponuenog joj se nije svidelo. Umirala je od elje za hranom koju nije
mogla godinama sebi da priuti morskim plodovima, peenom
patkom, parglama. Pitala se da li sme da ostavi maku samu.
Razmiljala je o tome kad je neko zakucao na vrata. Verovatno
posluga, da pokupi kolica za posluivanje. Paljivo je zatvorila vrata
od spavae sobe, a onda odgurala kolica do izlaza. Neverovatno! im
je otvorila vrata, poelela je da ih zalupi. Pred vratima je bila Marta
Vernon.
Odluila sam da prihvatim tvoj poziv, srce. Oduevljena sam.
Stvarno si u luksuznom apartmanu.
Naravno da jesam, ree Neli. Rekla sam ti. Ba sam htela da
siem na veeru.
Blago tebi, ne mora vie da brine o budunosti! Ali poto si me
pozvala, sipaj mi ampanjac. Kosti su joj kljocale dok je na vrhovima
prstiju razgledala dnevnu sobu. U stvari, zanima me u emu je tajna
tvog uspeha. Ovakve sobe su za bogatae. Poslednji put kad smo se
ule nisi imala para ni za kiriju. Hej? Zastala je. ta se to ovde

192
desilo? ta je bilo sa zavesama? Ovo mesto izgleda kao da ga je
urnisala pobesnela ivotinja. ta se to uje?
Vodovodne cevi. Neli je otvorila flau ampanjca, u nadi da e
prasak skrenuti panju sa majeg urlika. Upravo sam se okupala, a
voda ba buno otie.
ta ti to smera? Njukala je. Kakav je to smrad?
Neli je ispraznila au u jednom gutljaju. Mehurii su joj
prostrujali kroz glavu kao kometa. Ulje za kupanje, ree. Pauli.
U pozadini, uo se prigueni, usamljeni jauk. Tamo se neto
udno deava! Martine oi se zasjaktie. Ba lepo, eto nama
skandala! Neli je pokuala da je zadri, ali Marta ju je odgurnula i
svom estinom otvorila vrata. Osmeh joj se ukoio na licu, a ona se
skamenila. Maka je snano riknula i pripremila se za skok. Marta je
pokuala da vrisne, ali joj je iz grla izaao samo slabani cijuk. Krajnje
polagano, okrenula je ukoenu glavu prema Neli, kao poziv u pomo,
a onda se uz tup udarac sruila na pod. Maka se oblizala.
Nevaljala maco! Uplaila si je, ree Neli. A sad da se nisi
pomakla ili u te tresnuti.
Odvukla je Martu u drugu spavau sobu i s tekom mukom je
stavila na krevet. Jadnica, stvarno grozno izgleda. Najbolje e biti da je
ostavim da spava. Zatvorila je vrata. Nije htela da maka pomisli da joj
je to desert. Nije smela rizikovati jo neki ispad, pa je zdrobila
nekoliko tableta za spavanje i pomeala ih sa sveim mlekom iz
friidera. Njen ljubimac je opet ogladneo i s uivanjem polokao svoje
mlekce pre spavanja.
Dok je sila u Sobu odjeka, sve je ve bilo puno, ali je ugledala
Harvija samog za stolom. Zar ne bi trebalo da veera sa svojom
mladom, kako se ono zvae? Sela je i dohvatila jelovnik.
Nikita? Odmahnuo je glavom. Izgledao je neraspoloeno.
Mlade ene nikad ne jedu. One samo peru kosu i jebu se.
Pa, mislim da nita od toga ne moete da radite za veerom. Ali
zar ne bi mogla da gricne malo celera?
Ne dok se jebe. Harvi se dobrano nalivao vinom.
Neli je naruila pargle, a zatim patku. Ne moe to bez tebe,
rekla je oprezno.
Kako da ne. Pogledao je tugaljivo. Nikita zna da sam uvek

193
taan, i kad je rekla da se naemo ovde u osam, to je znailo da e soba
sigurno biti prazna u to vreme. I tako, stigao sam ovamo neto pre
osam, ali u baru sam shvatio da imam rasparene arape. Deava se u
mojim godinama. Otrao sam da sparim arape. Ona je bila u krevetu
s nosaem. Nije me ak ni primetila.
Sa ejnom. Jesi li siguran? Mogla sam se zakleti da je taj deko
topli brat.
O, da, bio je jako zagrejan kad sam ga video to jest ono to sam
od njega uspeo da vidim, procedi Harvi.
Jadniak. Bez obzira na sve to je rekao, videlo se da mu je srce
slomljeno. Bilo joj je neprijatno da jede u takvoj situaciji, ali umirala je
od gladi, a hrana je bila stvarno izvrsna. Prionula je na ukusno jelo, i
pruala mu zalogaje na viljuci kao to je to radila kad su bili
ljubavnici. Smeno iako je izgledao kao speena aba, ipak je bio
armantan.
Hoe li neki desert? pitao je.
Hajde da popijemo konjak, ree ona. Ali ne ovde. Doi kod
mene u apartman. Hou neto da ti pokaem.
ta to? Nije se ni pomerio.
Iznenaenje. Namignula mu je. Ostae bez teksta.
Joj, Neli, samo ne to. Nemoj sad i ti.
Jo bolje od toga, obeala je. Bolje ak i od onog sa gospoicom
Nerazgradljive sise.
Poi u s tobom ako me pusti i da malo dremnem. Ni u
sopstveni krevet ne mogu da legnem, u vraju mater.

Harvi je kriknuo kad je uao u spavau sobu. Krupna maca, a?

Neli je bila zauzeta sipanjem brendija.
A-ha, krupna je. Ali je i mrtva, Neli.
Otiao je u pogrenu spavau sobu. Posmatrao je Martu Vernon
opruenu na krevetu.
Oh, zaboravila sam na nju, ree Neli. Ne uzbuuj se. Samo se
onesvestila. Neto drugo sam htela da ti pokaem.
Ne uzbuujem se, ree Harvi. Drao je prst na Martinom vratu.

194
Ali ona je sasvim sigurno mrtva.
ta da radimo, Harvi? Sad se uplaila. Uhvatila je Harvija ispod
ruke, nosio je odelo od tvida. Da zovemo policiju?
Nasmejao se poluglasno. Ne, lutko. Zovi studio. Sad kad Marte
nema, sto posto e ti dobiti ulogu Mod.
Iza njih se zaulo razvueno potmulo reanje. Gospode boe! ta
to bi?
Jo uvek drei ga ispod ruke, povela ga je do spavae sobe.
Omamljena maka je mirkala i zevala. Kakva mrcina! Harvi je
razrogaio oi u udu. Neli se ponosno osmehivala. Zar nije
predivan? Zar te ne vraa u stare dane?
Harvi se oprezno primakao ivotinji. Ona je pokuala da zarei, ali
je opet samo zevnula. Da, skroz. ree Harvi veselo. I to zna ta?
Taj miris dungle! Sasvim sam zaboravio. Od njega stvarno proradi
testosteron. Da ima neko drvo u sobi, sad bih se ljuljao na njemu.
Ima ovaj ogromni luster, pokaza Neli.
Do avola s tim, to sam sve ve radio. Ali ima neto to Tarzan
nikad nije uradio na filmu.
Tvoja sam, ree ona. Ali ja nisam Nikita.
Po ovom svetlu, lue, ree on, izgleda strava. Uostalom,
moram neto da ti priznam. Seks s mladim devojkama nije ba onakav
kakav bi seks u stvari trebalo da bude. Kad hou da plivam, volim da
skvasim noge, ali ove dananje cure nee da uzimaju pilule. Ako ne
stavi kondom, one zatrudne i nema anse da sazna ko je otac.
Bilo joj je drago to nije uspela da zakopa haljinu do kraja, jer je
pala na pod u jednom potezu. Ona i Harvi takoe. Pa, sa mnom si na
sigurnom, obea ona. Unutra je park iz doba jure.

U mraku voza limuzine nije dobro video tri putnika koja su ula
u kola. Onda je pogledao u retrovizor. Majko mila! Nosite to udo
odavde.
Vozi! ree Neli. Ako ne krene, on e se naljutiti. Nee ti se
svideti ako se naljuti.
Morali su da se popnu preko ograde da bi uli u zooloki vrt.

195
Uzeli su sajlu za lepanje da naprave povodac za tigra. Nazvali su ga
Leo. Leo, po Leopoldu Blumu, jo jednom nedunom putniku u
zlobnom gradu po jednom letnjem danu. Imali su u planu da ga
priveu za njegov kavez i vrate se nazad. Kuda nazad? Harvi nije
imao elju da se vrati u Finbar, a ni Neli nije ba mogla da ostane tamo
ne nakon to je Leo bio malo prilegao na krevet. Osim toga, tamo je
obavila sve to je htela. Ostavila je poruku na telefonskoj sekretarici u
Proksiju da im kae da je Marta Vernon preminula u miru, i dodala
broj svog agenta. Ostavila je i poruku za Fionu.
Moe li jo uvek da se penje? Harvi je upitao Neli.
Pa, popela sam se uz ogradu, zar ne?
Vidi ono drvo. Izgleda lako. A ta emo sa tvojom lepom
haljinom? Neli je podigla i zakaila oko struka Balensijaginu haljinu i
poela da se vere po granama. Harvi je zviznuo. Njene noge nisu vie
to su nekad bile, ali ipak su je dobro sluile. Neli se popela otprilike
do treine drveta i uhvatila se za jednu granu. Dua joj je bila u nosu,
ali predugo je bila i u peti. Harvi se s mukom penjao za njom. Kada se
popeo nekoliko grana iznad nje, ispruio je ruku i prebacio Neli na
jednu visoku granu. Stigli su do jednog ravanja i zastali da se
odmore. Letnje nebo se prostiralo iznad njih kao baldahin od
indigoplavog baruna, ukraenog blistavim iskricama. Harvi je stavio
ruku na usta i poeo da isputa tarzanovske krike. Kao odgovor
odmah se zaulo roktanje, urlikanje i zavijanje. Harvi je bio potpuno
spokojan. Kralj papirnih aa i gospodar dungle!
Lepa ti je ova kua tu gore. Neli se gnezdila u njegovom
naruju. Kako se zove?
Poljubio ju je u naborani obraz i zakikotao se. Apartman de luxe,
lutko.

Ve je prola pono kad je Fiona uzela da proita Nelinu poruku.

Poslednje to joj je trebalo tog dana bilo je jo problema oko ratoborne
babuskare. Imala je teak dan. Bdenje onom starom portiru u Irskom
baru pretvorilo se u pravi lumperaj. Pijanci su se skupljali iz celog
kraja, pevali na sav glas i povraali na sve strane. Njen slavni gost

196
potucao se po hotelu kae da ne moe da spava ako nije okruen
gomilom ljudi. Navikao je da ima sopstveni prostor. Verovala je da e
zadobiti njegovu naklonost i uz pomo njega primamiti jo slavnih
gostiju. Otvorila je noem kovertu kao da kolje neprijatelja.
Fiona, duo. Preletela je preko nakrabanih redova. Vraam vam
ovaj lepi luksuzni apartman, zdrav i itav. Bili ste u pravu, suvie je
skup za ovakve kao to sam ja i poto nemam ni prebijene pare,
umesto novca ostavljam vam nekoliko uspomena iz moje holivudske
prolosti.
Fiona je tada uradila neto to je mislila da nikad, nikad u ivotu
vie nee uraditi. Bacila se na kolena i zahvalila bogu.
Pojurila je da nae slavnog gosta. Nije bio u svojoj sobi niti u
Irskom baru, gde su ga ranije videli. Kad ga je napokon ugledala kako
se tetura iz lifta, u pokuaju da navue i ostatak odee, morala je da
odvrati pogled i usredsredi se na ogromnu sliku Grejama Natela koja
je prikazivala pet osoba veoma raskalanog izgleda, okupljenih oko
trpeze. Sjajne vesti, gospodine! Uspeli smo da oslobodimo De luxe
apartman. Mati mila! Osamdesete su bile raspusne, ali ti ljudi iz
sedamdesetih! U njeno vreme ljudi su bar znali kako da se upristoje
posle obavljenog posla. Nije mogla podneli da ga pogleda. Prosto nije
mogla. Visilo je s njega na sve strane! Dajte mi samo sat vremena,
rekla je slici, i bie spreman za vas.
Nemam sat vremena, zamumlala je iva ikona, dopola obuena,
i u punoj veliini (istini za volju, iznenaujuoj veliini). Za boga
miloga, jedan je sat ujutru. Koliko je tete mogla jedna starica da
napravi?
O, nimalo, gospodine, uveravala ga je. U stvari, nije tu ni
prespavala.
Pet minuta kasnije pozvala je luksuzni apartman. Nije mogla da
odoli. Posle celodnevnog puzanja i dodvoravanja, htela je da uje rei
hvale. Samo sam htela da se uverim da je va novi smetaj ba ono
to ste navikli da imate.
Tiina s druge strane. Mrtva tiina. A onda kratki, promukao
apat: U, jebo te!
Pa, ne bih imala nita protiv, ali ja sam udata ena, naali se
Fiona sva srena. Sve je napokon dolazilo na svoje mesto. Mogu je u

197
novinama nazivati amaterom, ali koliko god se trudio da zvui
ravnoduno, mogla je sasvim sigurno da zakljui da je njen slavni gost
zapanjen luksuznim apartmanom u hotelu Finbar koji je osmislila ona
lino.

198
 O spisateljicama i o prireivau

MIV BINI (Maeve Binchy) roena je u oblasti Dablin, pohaala

je razne enske kole pre nego to se 1969. godine prikljuila listu Ajri
tajmz za koji i danas pie. Njenih poslednjih est knjiga, ukljuujui
Evening Class, Copper Beech, The Glass Lake i Tara Road, bile su bestseleri
u mnogim zemljama irom sveta, i esto su adaptirane za film i
televiziju. Najzapaenija od njih je Circle of Friends. Udata je za pisca
Gordona Snela.

DERMOT BOLGER (Dermot Bolger) roen je u Dablinu 1959, i

autor je est romana (meu kojima su i The Journey Home i Fathers
Music), sedam drama (The Lament of Arthur Cleary i In Germany) kao i
nekoliko knjiga poezije. Sastavio je, uredio i kao koautor uestvovao u
nastanku veoma popularnog romana Hotel Finbar. Takoe je i urednik
u izdavakoj kui Pikador, za savremenu irsku prozu.

KLER BOJLAN (Clare Boylan) autorka je est romana (Home Rule,

Holy Pictures, Black Baby, That Bad Woman, Room for a Single Lady i
Beloved Stranger), kao i dve zbirke kratkih pria. Napisala je i knjigu
eseja, The Agony and the Ego, o umeu i strategijama pisanja romana,
kao i knjigu pod naslovom The Literary Companion to Cats.

Roena 1969. u Dablinu, EMA DONOHJU (Emma Donoghue)

sada ivi u Kanadi. U njene romane spadaju, Stirfry, na osnovu koga
e uskoro biti snimljen film, potom Hood, kao i Kissing the Witch. Pie i
dramske tekstove (7 Know My Own Heart, Ladies and Gentlemen i
Trespasses). Takoe se bavi i istorijom i biografijom spisateljica-lezbijki;
uredila je i knjigu The Mammoth Book of Lesbian Short Stories.

Prva knjiga EN HAVERTI (Anne Haverty), An Independent Life,

199
biografija je Konstanse Markijevic. Njen roman, One Day As A Tiger
osvojio je nagradu Runi, a naao se i u uem izboru za Vitbred.
Takoe, bio je kandidovan i kao irski predstavnik za nagradu
Aristeon, 1998. godine. Zbirka pesama, The Beauty of the Moon, dobila
je odline kritike. ivi u Dablinu.

EILIS NI DUIBNI (Eilis Ni Dhuibhne) roena je u Dablinu, 1954.

U njene zbirke kratkih pria spadaju, Blood and Water, Eating Women is
not Recommended i The Inland Ice. Objavljena su joj i dva romana, The
Bray House i The Dancers Dancing. Poznata je i kao pesnikinja, dramski
pisac koji pie na irskom i engleskom, kao i pisac za decu.

KEJT ORIORDAN (Kate ORiordan) roena je u Londonu, a

odrasla na zapadu Irske. Danas ivi u Londonu. Autorka je dva
romana, Involved i The Boy in the Moon. Pie dramske tekstove i
scenarija, a trenutno svoj poslednji roman prerauje za BBC-jevu
filmsku produkciju. Njen trei roman objavljen je u maju, 2000.

Gradei karijeru kao jedna od vodeih novinara u Irskoj, DIRDRI

PURSEL (Deirdre Purcell) je autorka est, od kritike visoko ocenjenih
bestselera: A Place of Stones, The Childhood County, Falling for a Dancer,
Francey, Sky i Love Like Hate Adore. Nedavno je Falling for a Dancer
preradila za seriju od etiri epizode za BBC. ivi u Dablinu.

200
Sadraj

Soba 101 Osetljive teme (6)

Soba 102 Ta na na naa (29)
Soba 103 Uteriva dugova (58)
Soba 104 Dar od Boga (82)
Soba 105 Klju za sve brave (109)
Soba 106 Venanje Pjuovih (150)
De luxe apartman Tarzanova irska rua (173)

O spisateljicama i o prireivau (199)

ensko vee u hotelu Finbar

Izdavako preduzee CLIO

Zmaja od Noaja 12/1 Beograd
clioinfo@eunet.yu

za izdavaa
Zoran Hamovi

recenzent
Raa Sekulovi

lektura i korektura
Marija Lazovi'

dizajn knjige
Dragana Atanasovi

tehniki urednik
Dejan Tasi

tampa AB Ta
Ilije Garaanina 26 Beograd

www.clio.co.yu
i Filmovi Keri on (Carry On) serija britanskih humoritikih filmova iz ezdesetih i

sedamdesetih godina dvadesetog veka koje odlikuje fiziki humor s mnotvom

seksualnih
ii Poppy (eng.) mak. Prim. prev.
Cork (eng.) Kork, vei grad na jugu Irske; sedite istoimenog okruga. - Prim.
iii

prev.
ivThe book of Kells (eng.) -Knjiga iz Kelsa, ilustrovan srednjovekovni religijski rukopis,
nastao u 8. veku u manastiru Kels u Irskoj; rukopis predstavlja izuzetan primer
stapanja druidske i hrianske kulture. Prim. prev.
v Heathcliff... (eng.) stih iz pesme Wuthering Heights koja izvodi Kejt Bu.
Prim. prev.
vi Climb Every Mountain (eng.) pesma iz filma The Sound of Music (Moje pesme

moji snovi) iz 1965. godine. Prim. prev.

Del Monte ime fabrike; proizvoa hrane, u prvom redu konzervisanog voa i
vii

povra. Prim. prev.

viii Vila vesnica smrti u irskoj i kotskoj mitologiji. Prim. prev.
ix Junakinja istoimene pesme Alfreda Tenisona. Prim. prev.
x Strah od Irske; Hibernija je latinski naziv za Irsku. Prim. prev.
xi Aluzija na Fineganovo bdenje Dejmsa Dojsa Prim. prev.
xii U nadi, onaj koji se neemu nada (lat.) - Prim. prev.
xiii Prah od antimona koji se koristi za minkanje. - Prim. prev.
xiv Kamil lik iz istoimenog romana Aleksandra Dime iz 1852. godine. Prim. prev.