You are on page 1of 30

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

LESKOVAC

BIZNIS PLAN
Predmet:Preduzetništvo
Tema: Izgradnja hladnjače

Mentor: Studenti:
Prof. Dr. Žika Stojanović Tamara Marjanović 10701
Milica Dimitrijević 10675
Emilija Jovanović 10688
Kristina Jović 10692
- Finansije i bankarstvo -

Leskovac,2011.god.
SADRŽAJ

1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU................................................................3
1.1. Opšti podaci o investitoru..........................................................................3
1.2. Osnivanje i istorijat....................................................................................6
1.3. Delatnost....................................................................................................7
1.4. Tehnička i kadrovska opremljenost...........................................................7
1.5. Ekonomsko – finansijska analiza...............................................................9
2.OPIS I SVRHA INVESTIRANJA..........................................................................16
3. ANALIZA TRŽIŠTA.............................................................................................17
3.1. Tržište prodaje...........................................................................................17
3.2. Tržište nabavke..........................................................................................20
3.3 Konkurencija..............................................................................................22
4. REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA.........................................................22
5. TEHNIČKO – TEHNOLOŠKA REŠENJA PROJEKTA......................................24
5.1. Opis procesa proizvodnje i proizvodi........................................................24
5.2. Kapaciteti i obim proizvodnje...................................................................25
5.3. Pregled opreme..........................................................................................25
5.4. Građevinski objekti i zemljište..................................................................27
5.5. Struktura radne snage................................................................................28
5.6. Lokacija i transport....................................................................................28
6. MERE ZAŠTITE....................................................................................................29
6.1. Mere zaštite okoline..................................................................................29
6.2. Mere zaštite na radu..................................................................................30

1. OSNOVNI PODACI O INVESTITORU
1. 1. OPŠTI PODACI O INVESTITORU

Tabela broj 1.
1. Naziv “ FRIGO “ d.o.o.
2. Sedište ul. Industrijska br.22, Leskovac
3. Direktor: Tamara Marjanović
4. Telefon/fax 016/ 825-388; 016/ 556-696
5. Datum osnivanja: 2008.god.
6. Poslednja registracija: Decembar 2010.god.
7. Osnivač: Milica Dimitrijević
8. Pretežna delatnost: Trgovina na veliko i malo
9. Šifra pretežne delatnosti: 501000
10 Matični broj:
07940874
.
11 PIB broj:
101140100
.
12 Broj zaposlenih:
8
.

ino-tržište: 106. · Vrednost godišnje nabavke: 118.000.uvozna oprema 36. Devizni kurs: 95 din. 5. Tržišni aspekt programa(za program): · Ukupni godišnji obim prodaje: 150. .241. .315. .domaća oprema . Lokacija: Leskovac 4.000. · Oprema: 36.966.000.966. 9.000.domaći tržište: 44.280. Naziv programa: Izgradnja hladnjače 1. Početak rada: 2007. .000.315.000.483. Stalne cene: 6.novi : 850 met. 7.000.ino-tržište: Predračunska vrednost ukupnih 65.Postojeći: . . ulaganja .domaći tržište: 118. 3 PODACI O PROGRAMU Tabela broj 2. . · Broj novih radnika: 47 ( 27 svedeno na puno radno vreme ) 8.god.483.000. Tehničko-tehnološki aspekt programa · Proizvodni program i obim proizvodnje ’’za investiciju’’ · Proizvodni prostor: 850 met.kv.kv. Karakteri investicije: Dugoročna 3. 2.

· Osnovna sredstva: 45. 7. Efekti ulaganja : · Ukupan prihod: 150.241.68 % · Neto sadašnja vrednost: 107. · Neto dobit: 10.280.280. · Vreme povraćaja ulaganja: 4 godine · Nivo razvijenosti opštine: razvijena .241. 10. .521.966.000.000.000. 11. · Sopstvena sredstva : 42.315.577. .660.241.000. · UKUPNO: 65. .676.000.483.000.oprema: 36.gradjevinski objekti. 12. Ekonomska ocena projekta: · Likvidnost projekta: likvidan · Interna stopa rentabilnosti: 26. · Ukupan rashodi: 138.442.zemljište 1. · Trajna obrtna sredstva: 20.716.615.000.604. Konstrukcija finansiranja · Kredit fonda za razvoj: 22.068.

604. Sve dosadašnje aktivnosti . kao i ocena perspektivnosti u prodaji i potražnji proizvoda u inostranstvu su samo ojačali odlučnost da se krene u izgradnju proizvodno – uslužnih kapaciteta hladnjače određene zapremine.676. što znači da smo ostvarili neto dobit u vrednosti od 10.280. rokova plaćanja i kvaliteta robe. Pomenutim merama obezbeđuje se planirana količina kvalitetne robe i pored prisustva veoma jake konkurencije u ovom delu poslovanja. Sve probleme i iskušenja koja su pratila poslovanje privrednih subjekata kod nas u predhodnom periodu . pa je kvalitet usluga i vrhunska ponuda roba iz godine u godinu samo povećavao broj potrošača . a koje se ogledaju u proizvodnji i prometu obojenog voća . ) i skladišni prostor ( površina 100 m. student druge godine Visoke Poslovne škole u Leskovcu. otkupa obojenog voća i proizvodnjom drvene galanterije.716. kao i prometu šumskih proizvoda pa je veliki deo aktivnosti usmerilo u tom pravcu i to na duži rok . preduzeće već duži niz godina iznalazi načine za finansiranje proizvodnje unapred . U svom vlasništvu ima market (površina 60 m.483. Osnivač preduzeća je Milica Dimitrijević.kv. Iste su proizašle iz dugogodišnjeg poštovanja cena u otkupu .000 dinara. 5 1 . Iskustva i dobri rezultati iz predhodnog perioda.241 dinara. godine i od samog početka obavljalo je delatnosti u trgovini na veliko i malo .241 dinara naša sopstvena uložena sredstva. Takođe . Takođe . Posebno trebamo naglasiti da je poslovodstvo znalački iskoristilo deo prednosti ovog područja . za potrebe normalnog odvijanja poslovnih delatnosti nabavljena su dva teretna i dva putnička vozila. dok preostali iznos od 22. pa kroz jačanje proizvodne osnove obezbeđuje sigurnost u snabdevanju robom koja je veoma konkurentna. Ukupni ostvareni prihod iznosi 150. Za rekonstrukciju i modernizaciju poslovnog prostora ukupna uložena sredstva iznose 65. niti je pak iskazalo negativne rezultate poslovanja. Svesni da se samo kvalitetnim nastupom kod proizviđača i kupaca može izgraditi dobar poslovni ugled i ojačati pozicije za dalja ulaganja u oblasti koja je veoma perspektivna za razvoj ovog područja . 2 . mini trgovinski centar ( površina 150 m. poslovodstvo je odlučilo da se dalji razvoj i nova ulaganja realizuju u organizaciji proizvodnje i usluga zasnovanih na prisutnoj sirovinskoj bazi. u pogledu obezbeđenja obrtnih sredstava i investicionih zahvata. a što je pozitivno uticalo na rezultate poslovanja.Tome je posebno doprinela dobra kadrovska popunjenost koja je imala odraz na zdravu poslovnu politiku uz poštovanje ekonomskih zakonitosti i običajnih uzansi. trgovine na veliko i otkupom poljoprivrednih proizvoda.kv. preduzeće je uspešno prebrodilo i sada ima tretman ozbiljnog privrednog subjekta kod poslovnih partnera i potrošača. Od izuzetnog značaja je postojanje veoma čvrstih veza sa proizvođačima poljoprivrednih proizvoda koje su stvarane na dugi rok i sa velikim međusobnim poverenjem.kv.000 dinara. finansirane su gotovo u potpunosti iz sopstvenih izvora .) u Leskovcu. od kojih su 42.000 din. to bi se kroz izgradnju pomenutih pogona produžile aktivnosti u faznoj . OSNIVANJE I ISTORIJAT Preduzeće je osnovano 2007.577. Od osnivanja do danas preduzeće je poslovalo sa zavidnim finansijskim rezultatima i nikada nije bilo u blokadi zbog neizmirenih obaveza .000 dinara. U zadnjim godinama deo ukupnog prihoda se ostvaruje preko trgovine na malo prehrambenim proizvodima .). ukupni rashod iznosi 138. Po kategorizaciji spada u mala preduzeća. a koje traju dosta kratko. Prodajni objekti su locirani u centru Leskovca . Imajući u vidu da se radi o aktivnostima i robi sezonskog karaktera . pripada sredstvima iz kredita fonda za razvoj.

Opremljenost samog tehnološkog procesa je na nivou zahtevanih standarda u toj oblasti poslovanja . planira se proširenje delatnosti kroz izgradnju kapaciteta za preradu i skladištenje voća putem rashlađivanja. a nastavak bi se realizovao kroz potrebnu preradu i skladištenje iste do prodaje – izvoza. Postoje izgrađeni građevinski objekti u vlasništvu i u njima se realizuju sve trgovinske aktivnosti . kvalitet i kvantitet proizvoda stavlja ovo područje u sam vrh po značaju u zemlji . Dodamo li tome da je dugoročnim planovima i prostornom opredeljenošču predvidjeno veliko povećanje zasada pod aktuelnim kulturama . Postojeći skladišni prostor u potpunosti odgovara nivou poslovanja . U sezoni otkupa poljoprivrednih proizvoda – obojenog voća . društvo je u tehničkom smislu dobro opremljeno. TEHNIČKA I KADROVSKA OPREMLJENOST Za obavljanje poslovnih aktivnosti na dosadašnjem nivou . Mikroklimatski uslovi . a u prilog ide i činjenica da nije potrebno finansiranje većih zaliha jer su prisutne veleprodajne organizacije obezbedile gotovo prometno snabdevanje traženom robom . . obavljani su poslovi za poznatog kupca sa utvrđenim količinama i cenama. to se ulaganja u tom delu nebi dovodila u pitanje. Pošto se radi o robi koja je u najvećem delu namenjena izvozu i za koju postoji konstantna tražnja . kao i pozitivnim iskustvima u delu otkupa i prodaje obojenog voća . onda su aktivnosti u tom pravcu veoma opravdane. donekle izvršila finalizacija proizvoda i ostvarila bi se bolja upošljenost radne snage. Zahvaljujući dobrim rezultatima u poslovanju . a ovde dajemo pregled postojeće imovine sa stepenom otpisa. Time bi se postigao kontinuitet poslovanja čija se prva faza ogleda u otkupu robe . U trgovini najveći deo poslova se ostvaruje preko maloprodaje robe široke potrošnje i tehničke robe u svojim objektima. 1 . Transportna sredstva su više u funkciji otkupa i prodaje obojenog voća Specifikacija tehničkih sredstava biće obrađena u delu troškova preko obračuna amortizacije osnovnih sredstava . 4 . DELATNOST Društvo je registrovano sa pretežnom delatnošću pod šifrom 50100 .proizvodnji obojenog voća . odmah iza ivanjičkog kraja. a transportna sredstva zadovoljavaju iskazane potrebe. Uspostavljena je dobra terenska zastupljenost otkupnih mesta koja je osiguravala otkup u predviđenim količinama i dobrim kvalitetom. Ovakav način organizacije ne zahteva veliki skladišni prostor i ne nameće obavezu organizovanja sopstvenog transporta.3. 6 1. a od osnivanja do danas dominantna aktivnost se ostvarivala preko trgovinskih aktivnosti na veliko i malo uz dopunu u sezoni otkupom i prodajom obojenog voća sa ovog područja.

Stepen otpisanosti opreme i građevinskih objekata % r 2007 2008 2009 2010 b 1 Nabavna vrednost opreme 2.715.0 0.0 0.0 0.0 3 SSS 75. građ. 7 Tabela 2.000 2 Ispravka vrednosti opreme 2. opreme (2/1) (u %) 88.0 2 VŠS 25.332. (2/1) (u %) 4.obrazovni i kvalifikacioni nivo rb 2007 2008 2009 2010 1 VSS 0.0 4 VKV 0.80 4 Nabavna vrednost građ. objekata 2.0 75.72 Kadrovska opremljenost je dobra . Struktura zaposlenih . Broj zaposlenih .000 5 Ispravka vrednosti građ.000 6 Stepen otp.0 6 PKV 0.0 . objek.0 0. Stuktura postojeće radne snage : Tabela 3. objekata 110.0 5 KV 0.000 3 Stepen otpis.0 25.411. a specifičnost se ogleda u tome što se radi o porodičnoj organizaciji sa svim prednostima koje iz toga proizilaze.obrazovni i kvalifikacioni nivo rb 2007 2008 2009 2010 1 VSS 2 VŠS 2 2 3 SSS 6 6 4 VKV 5 KV 6 PKV 7 NK Ukupno 0 0 8 8 Tabela 4.

EKVIVAL.0 1 . licence i slično Goodwill Ostala nematerijalna ulaganja OSNOVNA SREDSTVA 2. FINAN. 408 74 POSL. u kapitalu dr. pravna lica Kratkoročni krediti Ostali kratkoročni plasmani GOT. 5 . licima Dugoročni krediti Dugoročne hartije od vrednosti Ostali dugoročni plasmani OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 8. paten.0 0.0 100.183 Oprema Ostala osnovna sredstva Avansi i sredstva u pripremi DUGOR.276 72 Kratkoročna potraživanja Kupci .230 4. I GOTOVINA 512 AKTIVNA VREMEN.174 12. u kapitalu pov.428 Dati avansi KRATK. 1. Bilans stanja (aktiva) 000 dinara AKTIVA 2007 2008 2009 2010 2 4 5 6 7 NEUPL.269 GUBITAK . EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA Tabela 5.7 NK 0. PLASMANI Uč.260 7.230 4. IMOVINA (A+B+V+G) 11.260 7.povezana pravna lica Kupci 1. pravnih lica Dugor.428 Materijal Nedovršena proizvodnja Gotovi proizvodi Roba 7. I PLASM.krediti pov.183 Zemljište.230 4..183 NEMATERIJALNA ULAGANJA Osnivačka ulaganja Konc.zasadi Građevinski objekti 2. UPISANI KAPITAL STALNA IMOVINA (I+II+III) 2.536 8. pravnih lica Uč. plasm. – pov.276 72 Ostala poslovna potraživanja Kratkoročni plasmani Krat. šume i višeg. RAZGR.012 ZALIHE 7. POTRAŽ.0 Ukupno 100. prav.

285 4 Troškovi poreza 5 Troškovi doprinosa VII POSLOVNI REZULTAT (V-VI) 2. PRIH. MATER. FIKSNI TR. p. zal.879 59.863 52. od prodaje proiz. 3.615 VI FIKSNI I REL. iznad posl. . i usluga 3 Prih.863 52.329 2 Troškovi amortizacije 668 149 3 Nematerijalni troškovi 1.269 Tabela 7.419 1 Nabavna vrednost prodate robe 36.519 V NEPOSLOVNI I VANR.206 5.174 12.202 1. DIR.763 1 Troškovi bruto zarada 1.374 1 Troškovi ostalog materijala 2 Troškovi goriva i energije 810 1. prih.419 2 Troškovi materijala za izradu III BRUTO POSLOVNI REZULTAT 6. vrednosti zaliha učinaka 6 Ostali poslovni prihodi 7 Smanj.408 1 Prihodi od prodaje robe 42.876 59. POSLOVNI PRIHODI PERIODA Prihodi od prodaje robe Prihodi od izvoza II RASH.174 12.TROŠKOVI 810 1.269 VANPOSLOVNA AKTIVA UKUPNA AKTIVA (E+Ž) 11.045 2. Bilans uspeha 000 dinara 2006 2007 2008 2009 2010 A POSLOVNI PRIHODI I RASHODI I POSLOVNI PRIHODI 42.852 668 668 B FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI I FINANSIJSKI PRIHODI 706 50 II FINANSIJSKI RASHODI 38 219 III REZULTAT FINANSIRANJA (I-II) 668 -169 -522 -1. vr.161 2. POSL.175 1. vrednosti zaliha učinaka 5 Smanj. I ROBE 36.989 IV OSTALI VARIJAB.Gubitak ranijih godina Gubitak tekuće godine POSLOVNA AKTIVA (D+Đ) 11.374 3 Troškovi proizvodnih usluga V KONTRIBUCIONA DOBIT (III-IV) 5. od aktiviranja učinaka i robe 3 4 Poveć.016 6. I RASH.408 2 Prih.

076 895 Tabela 8.00 4 Ostali kapital 7.00 2 0. I RASHODI I REVALOR.076 895 NETO DOBITAK (GUBITAK) 2.164 BRUTO DOBITAK 2. REZ. 2 Odlaganje revaloriz.00 Ukupni kapital 7.00 3 Državni kapital 0 0. IZ DOBITKA 231 269 Ž NETO REZULTAT 2.I NEPOSLOVNI I VANR. od ukid. REZULTAT (I-II) D BRUTO REZULTAT 2. prih.164 Đ DOBITAK I GUBITAK DOBITAK (GUBITAK) E POREZI I DOPR.00 Ukupno 0 100.519 III NEPOS.519 G REVALORIZACIONI PRIH. Vlasnička struktura i pojedinačni vlasnici kapitala rb vrsta kapitala 000 dinara % 1 Društveni kapital 0 0.00 2 Akcijski kapital 0 0. PRIHODI (1+2) 1 Tekući revalorizacioni prihodi 2 Prih. odlož.709 100. II REVALORIZACIONI RASHODI 1 Rashodi po osnovu tek.307 1. RASH.prihoda III REVALORIZ.307 1. reval.00 .00 rb Najveći vlasnici kapitala % 1 Janković Ljubiša 100. PRIHODI II NEPOSLOVNI I VANR.164 BRUTO GUBITAK 2.revalor. (I-II) -522 -1.709 100.307 1. I VANR. 522 1.00 3 0.

u uk.00 .00 0.00 0.61 0.00 1.63 3 Uč.izv. 0. .sred. Pokazatelji strukture izvora sredstava (pasiva) (koeficijenti) rb Pokazatelj 2007 2008 2009 2010 2 Uč.u poz.38 0. . sr.u fin.00 Tabela 10.ob.sred. 0.20 0.ob.20 0. .00 6 Uč.sred. . - 0 5 Učešće obr. Tabela 9.76 0.izv.u posl. 0.izvor.36 4 Uč.kap. sop.u zalihama . sred. . - 1 9 Učešće robe u zalihama .65 6 Učešće novč. . pr. u uk. pas.00 1. u uk. 0. 0. - 0 3 Učešće građ obj.sop.sred.34 4 Učešće opr. .poz. - 8 Učešće got.kratk.u dug. u zalih.izv. 1.pas.pos.34 2 Učešće zemlj. Pokazatelji strukture sredstava (aktiva) (koeficijenti) rb Pokazatelj 2007 2008 2009 2010 0 1 Učešće stalnih u uk.kap.u obr.dug.00 5 Uč. u uk.04 7 Učešće mat.u poz.

183 7 Sopstveni neto obrtni kapital (5-6) 0 0 4.294 1 Poslovni rashodi 0 0 40. Neto obrtni kapital preduzeća 000 din rb Pozicija 2007 2008 2009 2010 1 Kapital (bez umanjenja za gubitak) 0 0 6.230 4. Tabela 11.316 2.668 7. iz za fin.584 3.837 14 Višak kr.526 11 Zalihe + AVR 0 0 7. (12+13) 0 0 -768 -1.00 1 Poslovni rashodi 98.814 7.09 0.709 2 Neuplaćeni upisani kapital 0 0 0 0 3 Otkupljene sopstvene akcije 0 0 0 0 4 Gubitak 0 0 0 0 5 Sopstveni kapital (1-2-3-4) 0 0 6.rashodi 1. rashodi 0 0 522 1. zal.519 4 Revalorizacioni rashodi 0 0 0 0 Tabela 14.278 58.526 8 Dugoročna rezervisanja 0 0 0 0 9 Dugoročne obaveze 0 0 0 0 10 Ukupni neto obrtni kapital (7+8+9) 0 0 4.709 6 Stalna sredstva 0 0 2.38 3 Neposlovni i vanr.718 56. fin. Struktura rashoda % rb Rashodi 2007 2008 2009 2010 UKUPNI RASHODI 100.26 2. Rashodi preduzeća 000 dinara rb Rashodi 2007 2008 2009 2010 UKUPNI RASHODI 0 0 41.814 7.556 2 Finansijski rashodi 0 0 38 219 3 Neposlovni i vanr.976 13 Kratkoročne finansijske obaveze 0 0 2.61 .64 97.084 -3.02 2 Finansijski rashodi 0.502 12 Višak neto obrtnog kapitala (10-11) 0 0 -3.00 100.139 Tabela 13.584 3.

95 2.06 12 Faktor rizika poresk.863 52.69 2 Troškovi materijala izrade 0.rezultat iz red. tačka .12 27.64 0.99 2.00 6 Troškovi bruto zarada 2. Kontribuciona analiza rezultata rb Elemenat 2007 2008 2009 2010 1 Poslovni prihodi 42.32 2.855 4.rez.35 7 Troškovi amortizacije 1.76 1.posl.00 100.45 11 Faktor finansijskog rizika 0.00 3 Troškovi ostalog materijala 0.u ukup.137 5 Poslovni rezultat 2.56 9 . 2.414 10 Faktor poslovnog rizika 2.989 4 Fiksni i pretežno fiksni rashodi 3.111433306 13 Faktor ukupnog rizika 2.14 0.% 0.00 Tabela 16.598 2.00 0. 35.43 5 Troškovi proizvodnih usluga 0.829 2.prih.27 9 Troškovi poreza 0.89 2.00 0.6 16 Odnos posl.161 2.00 1 Nabavna vrednost prodate robe 90.00 4 Troškovi goriva i energije 1.rashodi 36.00 1 0 Troškovi doprinosa 0.00 Tabela 15.78 2.08891455 1.016 6.4 Revalorizacioni rashodi 0.419 3 Marža pokrića 6.53 92. . marže pokr.00 0.852 6 Rezultat iz stavki finansiranja 668 -169 7 Neto poslovni rezultat 2. 1.26 8 Nematerijalni troškovi 2.16 15 Prelomna tačka prihoda 476 5 1 1.00 0. varij. Struktura poslovnih rashoda u% rb Rashodi 2007 2008 2009 2010 Poslovni rashodi 100.zahvat.prihod/prel.90 14 Uč. 231 269 9 Neto fin.879 59.683 8 Porezi i doprinosi iz fin.00 0.408 2 Varijabilni i pret.00 0.

nabavna vrednost prodate robe ( 92.704 2 Otkup i prodaja obojenog voća 21.godini i 2 % u 2007.868 30. Koeficijenti obrta i dani vezivanja kupaca i dobavljača pokazuju izuzetnu efikasnost u poslovanju . a što ukazuje na dobar nivo razlike u ceni u ukupnoj prodajnoj ceni.06 i govori da je prinos na sopstvena sredstva veći od prinosa na ukupna sredstva i radi se o veoma sigurnoj zoni poslovanja.Analizom predhodno datih pokazatelja . Obim prodaje preduzeća 000 dinara r Proizvodi 2007 2008 2009 2010 b 1 Trgovačka roba 21.45 i govori da se radi o sigurnom nivou poslovanja. Ne sme se zanemariti ni učešće drugog dela trgovine ( otkup i prodaja obojenog voća ) u ostvarivanju ukupnog prihoda . FAKTOR POSLOVNOG RIZIKA u 2010. a isti tretman je i u strukturi rashoda. a naplata je na veoma zadovoljavajućem nivou tim pre jer se radi o opredeljujućem učešću maloprodaje u ukupnim poslovnim aktivnostima.011 28. FAKTOR FINANSIJSKOG RIZIKA za istu godinu je 1. uočavamo da se radi o društvu koje gotovo u potpunosti posluje sa sopstvenim sredstvima .165. svedoče i pokazatelji rentabilnosti gde su angažovana sredstva imala dobar prinos u periodu posmatranja . dinara . a to je slučaj kod našeg privrednog subjekta. Koeficijenti solventnosti i likvidnosti su na zavidnom nivou i uklapaju se u opštu sliku dobrog poslovanja privrednog subjekta. Tabela 19. Dominantna kategorija prihoda su Poslovni prihodi .godini iznosi 2. iskazuje stabilno poslovanje. Prelomna tacka se nalazi na 69 % ukupnog prihoda i iznosi 35. godini. pa kao takav takođe.69 % ).704 3 4 5 . kako osnovnim . a što navodi na zaključak da se radi o društvu koje se bavi prevashodno trgovinskom delatnošću. FAKTOR UKUPNOG RIZIKA ostvarenja finansijskog rezultata je 2. tako i obrtnim. Pomenuti faktori rizika su manji ukoliko je veće učešće sopstvenih sredstava u strukturi ukupnih sredstava . a od ukupnog prihoda nakon podmirenja svih poslovnih i zakonski obaveza ostaje 5 % za kategoriju dobiti u 2006. Da se radi o veoma znalačkom vodjenju poslovanja i kontroli pratećih troškova . U ukupnim rashodima najveće učešće ima . što znači da su obaveze izmirivane u gotovo zakonskom roku .90 i on je umnožak koeficijenata poslovnog i finansijskog rizika .

00 2 Otkup i prodaja obojenog voća 45. a povezan je regionalnim putem sa lokacijom. Uz činjenicu da se radi o veoma povoljnim makroklimatskim uslovima koji najviše utiču na kvalitet roda .00 0.00 0.879 59. 2 .00 3 0 0. koji je u neposrednoj blizini i udaljen je 25 – 30 kilometara . Već evidentiranoj tražnji iz Zapadne Evrope u zadnjih nekoliko godina dodata je i rastuća tražnja iz Rusije za gotovo svim artiklima iz programa.00 0.00 6 0 0. Izabrana je lokacija u selu Lepenac u neposrednoj blizini Brusa i značajnom činjenicom da pored transportne povoljnosti veliki broj okolnih sela gravitira oko pomenutog sela . a i za dalju preradu i prodaju robe. a posebno aktivnosti u prometu obojenim voćem i rezultati koji su iz toga proizašli . U tom delu se računa na višnju .6 UKUPNO 0 0 42. Postojanje konstantne tražnje za proizvodima po osnovu ovog programa je i najbitniji elemenat koji je opredelio ulaganja. Struktura prodaje preduzeća % r Proizvodi 2007 2008 2009 2010 b 1 Trgovačka roba 55.00 51.00 4 0 0. kanalizacija i dobre saobračajnica su prisutne u neposrednoj blizini lokacije. prevashodno gledano preko infrastrukturnih činioca. daju za pravo da se naredni korak u razvoju društva učini u pravcu proširenja delatnosti kroz nova ulaganja u proizvodno – uslužne kapacitete. .su i velike površine sa zasadima obojenog voća . Poseban akcenat se baca na sirovinu iz topličkog kraja . sledi i cenovna komponenta koja je veoma stimulativna za proizvođače . voda .00 0.00 UKUPNO 0 0 100 100 Obim i struktura prodaje robe dati su da bi se uočilo učešće prometa obojenog voća u ukupnom prometu . a što je dalo osnova za planiranje novih investicionih ulaganja u tom delu. Planira se izgradnja hladnjače sa kapacitetom od 600 tona sa mogućnošću dalje nadgradnje. Svi preduslovi za gradnju postoje . OPIS I SVRHA INVESTIRANJA Dugogodišnje iskustvo u trgovinskoj delatnosti . šljive i jabuke.408 Tabela 20.00 5 0 0. Struja . jagodu i šljivu kao dominantnim poljoprivrednim kulturama topličkog kraja .00 49. a transportno i životno je povezan sa njim.

proizvedena od svežih . Smrzavnje se vrši u punoj tehnološkoj zrelosti na – 18 C ili niže. 3 . duboko zamrznuti plod koji je maksimalno deformisan do 3 % . Kupina konfitura . a koristi se mahom u proizvodnji sokova. bez koštica i duboko zamrznuta. • Malina griz . proizvedena od mahom deformisanog ploda . Maksimalno je dozvoljeno 20 % crvenih plodova bez peteljki i stranih primesa. plodovi čvrsti i zdravi . naravno uz ekonomske prednosti koje iz toga proizilaze . ručno sečena na jednake polovine . gde je dozvoljena plesnost do 5 % . bez stranih primesa i smrznutoj na najmanjoj temperaturi od – 18 C ili niže. Kupina blok . Tržište je potpunosti izdiferenciralo artikle po vrstama i kalitetu i to : MALINA : . plodovi moraju biti zdravi i krupni bez crva i tamne boje. TRŽIŠTE PRODAJE Pošto se nova delatnost uključuje u poslovanje društva koje egzistira duži niz godina . i upotrebljava se mahom za proizvodnju sokova. zdrav i bez buđi. Stanley ( B/K ) . a koje su dale pozitivan efekat u dosadašnjem radu. to ćemo posebno obraditi kupce pre ulaganja . 16 Krajnji cilj celog projekta je da se roba preradi u poluproizvode ili finalne proizvode i kao takva proda kupcima . bez crva . duboko zamrznuta . zdravih neoštećenih plodova . ne suviše zrela . . proizvedena mlevenjem ploda koji je čist . 1 . a zatim obraditi nove kupce i konkurenciju. ŠLJIVA : . Pored potrošnje na domaćem tržištu. ujednačene veličine. evidntno je prisustvo tržište Zapadne Evrope i kao novina javlja se tržište Rusije. Malima rolend .kalibraže 16 mm. KUPINA : . • Malina blok . ne oksidirana . ANALIZA TRŽIŠTA 3 . .

U tom pravcu se kreće i predmetno investiciono ulaganje . Nova ulaganja u tom pravcu su veoma opravdana sa posebnim osvrtom na povećani kvalitet proizvoda i ponudom koja će obuhvatiti širu lepezu preradjevina od voća.375 kg/ha. Svetska proizvodnja maline iznosi 274. mašinski sečena na jednake polovine. Viši stepen finalizacije samo jača ponudu i donosi veće koristi kroz prodaju na inostranom tržištu. Poljsku . zdrava . izvoz voća i povrća jedino ima suficit u celokupnoj grupi poljoprivredno – prehrambenih proizvoda. duboko smrznuta . veliki napori se moraju uložiti u marketinške akcije na domaćem i stranom tržištu. Englesku i Francusku. To znači da će se ići na veći stepen finalizacije proizvoda koji su namenjeni izvozu. bez peteljki . dolazi se do faze kada se stvaraju uslovi za izgradnju prerađivačkih kapaciteta zasnovanih na postojećoj sirovinskoj bazi. bez crva i tragova crva . Sve napred izneto ukazuje da postoje velike rezerve kako u proizvodnji i preradi voća . Jagoda se izvozi u Italiju . 17 . Uobičajena roba za presu.000 tona. adekvani klimatski uslovi i odgovarajući tretmani u proizvodnji samo će pozitivno uticati na prinose i kvalitet proizvoda koji će naći kupca na evropskom i svetskom tržištu. Maleziju . ujednačene veličine. tako i u plasmanu jer je prisutan stalni rast tražnje za ovim proizvodima. Ako se uzme u obzir da evropsko tržište apsorbuje 250. a koje se uklapa u dugoročnu strtegiju razvoja naše zemlje . duboko zamrznuta . sa prosečnim prinosom od 4. a imajući u vidu i prednost manjih proizvođača u pogledu kvaliteta i fleksibilnosti u nameni korišćenja izgrađenih kapaciteta. plodovi moraju da budu celi . ne suviše zrela . Šljiva Požegača ( mašinski sečena ) . Pored Srbije .000 tona maline i 600. Na Srbiju otpada do 78. malinu proizvodi Čile . . plodovi čvrsti i zdravi . sa košticom . Višnja Oblačinska ( S/K ) . Hong – Konk i Singapur. Pored evropskog tržišta ona se plasira u Japan . Bosna . . Kao zaključak može se navesti da u opštem deficitu u spoljnotrgovinskom poslovanju naše zemlje . onda se može steći slika o zainteresovanosti svih proizvođača da na njemu učestvuju. Daljim razvojem i jačanjem ove grane . bez koštica. Poljoprivreda kao bazna grana uvek mora imati potporu državne strategije razvoja i samo u tom kontekstu se mogu očekivati veća ulaganja i dalji razvoj ove privredne grane koja će u budućnosti biti dominantna delatnost u našoj zemlji. bez peteljki i stranih primesa . Bugarska i Poljska. bez koštica i vrhova koštica i duboko zamrznuta VIŠNJA : . zdrava . Postojanje veoma dobrog poljoprivrednog zemljišta . listova i stranih primesa.000 tona jagoda godišnje . Višnja oblačinska ( B/K ) . Naravno .000 tona i najveći smo svetski proizvošači . ne oksidirana .

Najvažniji kupci 000 dinara rb Kupci 2007 2008 2009 2010 1 EUROKOP BEOGRAD 2.980 3 PETROVIĆ NIŠ 6. Najvažniji kupci . “ Frigonais “ Niš . “ Menex “ Kruševac.73 2 JUTRA BEOGRAD 21.15 3 PETROVIĆ NIŠ 32.. Malina 44479 53084 62658 45020 63815 64680 55999 77781 93982 78974 Tabela 22. Proizvodnja voća u Srbiji 1 2001. 2 . 2008. “ Jutra “ Beograd . 5. “ Minar fruit “ Vranje.77 22. . 2002.struktura % rb Kupci 2007 2008 2009 2010 1 EUROKOP BEOGRAD 10.150 2 JUTRA BEOGRAD 4. 2003.82 21.686 40. 2007. 7. 8. Kajsija 22889 12156 28575 7973 6132 27095 12474 15642 13409 27365 5 . 2006. Višnja 85495 60667 85235 61819 68002 70979 58013 63355 48919 86174 4 . 4. “ Popex “ Kragujevac .610 UKUPNA PRODAJA 18. 2. 9. 2009.044 5.629 9. “ Vulić-Vulić “ Valjevo . 11.440 Tabela 23.94 12. računamo da ćemo imati sledeće kupce : 1. “ Fruktal product “ Leskovac . 18 Tabela 21.35 UKUPNA PRODAJA 100.66 16.63 5 Ostali kupci 9. “ Eurokop “ Beograd . 2004.150 5 Ostali kupci 1. “ Petrović “ Niš .076 10. 10 . 6. 3.550 4 POBEDA PROKUPLJE 4. .14 4 POBEDA PROKUPLJE 24.81 27. 2005. Trešnja 29080 23413 30634 19226 24644 26007 20973 19900 15726 25655 3 .132 8. Jagoda 20563 24078 26371 24441 30875 39707 24910 34696 34577 29868 6 .805 6.00 Nakon puštanja novih kapaciteta u funkciju . “ Pobeda “ Prokuplje .00 100. 2010. “ Eurocop “ Beograd .

dat je pregled dobavljača koji imaju najveće učešće u iskazanim prometima . 2 .00 11. Tabela 24. priključujemo dobavljače koji će opsluživati nove poslovne aktivnost u hladnjači.36 29. Najvažniji dobavljači 000 dinara Dobavljači 2007 2008 2009 2010 1 IMPEX PROMET NIS 5. stvorena je pouzdana mreža otkupnih mesta na terenu.080 2. Za potrebe trgovinske delatnosti koja je u osnovi poslovanja društva od osnivanja .BEOGRAD 1.476 UKUPNA NABAVKA 0 0 34. već u prvi plan izbijaju potrebne aktivnosti oko nabavki sirovina za doradu i preradu u procesu rada.293 12.86 3 PONTO KOMERC N.27 2 SWISSLION NIS 5.626 Tabela 25.04 12.3 .24 UKUPNA NABAVKA 100.870 3 PONTO KOMERC N.72 5 Ostali dobavljači 67.727 3.00 Dugogodišnjim učešćem u aktivnostima oko otkupa i daljoj prodaji obojenog voća sa korektnom cenovnom ponudom i poštovanjem rokova za plaćanje preuzete robe .BEOGRAD 3. TRŽIŠTE NABAVKE Dobavljačima koji su bili evidentirani u dosadašnjem poslovanju .550 2 SWISSLION NIS 1. Ovde se ne nameće problem obezbeđenja potrošačke i tehničke robe za održavanje proizvodnog ciklusa.struktura % Dobavljači 2007 2008 2009 2010 1 IMPEX PROMET NIS 16.150 5 Ostali dobavljači 23.00 100.47 38.91 4 PANICI DOO BRUS 8.521 32.580 4 PANICI DOO BRUS 2.647 9.774 4. Takodje .13 7. 20 . Najvažniji dobavljači . društvo je stvorilo solidnu polaznu bazu u tom delu kod proizvođača.

“ NELT LTD “ Beograd . Sigurno je da će kao najveći dobavljači za potrebne sirovine figurirati individualni poljoprivredni proizvođači . Palanka . “ Nektar “ B. a ukupna ponuda po proizvodima se kretala : . 11. “ Artech “ Beograd . 17. 3.d. 13. “ Imlek “ Kraljevo . “ Budimgrad “ Brus . 4. “ Frikom “ Beograd . 2. malina : 9.000 tona . “ Timing “ Beograd . ili pak zbog neproizvodnje pojedinih proizvoda na ovom terenu. višnju i šljivu. “ Swisslion “ Niš . višnja : 3. jabuka : 10. “ Ponto komerc “ Novi Beograd . šljiva : 15.500 tona robe . 8. Čačak . 20. 5.000 “ . 21 . 6. Tu se posebno misli na jagodu .000 “ Dobavljači na koje se može računati u ukupnom radu društva su : 1. “ Jukomerc “ Kruševac . “ Impex promet “ Niš . 10. 9.000 tona . borovnica : 200 “ . “ Ponto komerc “ Novi Beograd . 7. U zadnja dva slučaja se mahom misli na robu koja dolazi sa drugih terena. 14. 18. “ EPS “ Kruševac . 12. kupina : 7. “ MODO “ o. . “ Impex promet “ Niš . radnje ili društva koja se bave samo otkupom proizvoda i na kraju već organizovani proizvođači koji imaju interesa da prodaju otkupljenu robu. “ Swisslion “ Niš .Ranije smo istakli da je ustaljena praksa u ovom delu da se vrši beskamatno kreditiranje proizvođača putem novca ili pak potrebnih sredstava za pripremu proizvodnje do novog roda .000 „ . Pored obezbeđenja potrebne robe na navedeni način . Ovaj vid aktivnosti će u budućem periodu dobiti više na značaju kada budu u opticaju namenska sredstva za podsticaj poljoprivrednih aktivnosti od odgovarajućih vladinih agencija i institucija. kako bi se obezbedile planirane količine za otkup. Nabavka u okviru našeg terena se do sada kretala u količinama od 1. “ Panići “ Brus . “ Internacional “ Beograd . jagoda : 100 “ . “ Popex “ Brus . mora se računati i na nabavku robe sa drugih područja u nedostatku iste sa ovog terena . “ Frutal product “ Leskovac . 16. 19. 15.

pa je konkurentnost veoma prisutna i u stalnom rastu. koji su u ekspanziji . a i u prodaji. Već smo naglasili da su tu prisutne mere koje idu na ruku proizvođačima . gde je trgovinski deficit u razmeni sa inostranstvom dostigao maksimum . onda se ne treba posebno naglašavati zainteresovanost za otkup i prodaju navedenih artikala . KONKURENCIJA Konkurencija vezana za oblast koju obrađuje program je posebno naglašena jer je prisutna i u nabavci . REZIME INVESTICIONOG PROGRAMA U dosadašnjim aktivnostima . pa ćemo navesti nekoliko proizvođača na našem području i iz bližeg okruženja. Ako nam je poznato stanje naše privrede . a da je izvoz voća i povrća gotovo u vrhu izvoznih artikala . * “ Swet home “ Doljevac . Aktivnosti su se ogledale u realizaciji trgovine na veliko i malo robe široke potrošnje i otkupu i daljoj prodaji obojenog voća sa ovog područja. Takođe . Ovde nam nije cilj da nabrojimo sve proizvođače . društvo je ostvarivalo poslovne rezultate i održavalo kontinuitet u poslovanju oslanjajući se na trgovinsku delatnost. u zadnjih nekoliko godina je izražena ekspanzija u izgradnji malih i osrednjih kapaciteta . nameće veoma jaku konkurenciju u tom domenu. * “ Vulić – Vulić “ Niš . * “ Voćar “ Leskovac . * “ Podgorka “ Surdulica. * “ Minar frucht “ Vranje . Pokazatelji poslovanja za zadnje dve godine navode na zaključak da su poslovi obavljani sa dobrim uspehom . a analize iz ranijeg perioda ukazuju na kontinuitet uspešnog rada u zadnjih deset godina. * “ Panići “ Brus . 22 . * “ Vino Župa “ Aleksandrovac . * * “ Plantaža “ Leskovac .3. Kod nabavke je posebno izražena jer je proizvodnja obojenog voća kod nas još uvek nedovoljna da bi pokrila celokupno izraženu tražnju . koji kao takvi imaju veoma dobru fleksibilnost u procesu rada . 4 .. da bi se poboljšali uslovi proizvodnje i obezbedio siguran otkup proizvoda..3. pa borba za popunu kapaciteta . a koje se ogledaju u obezbeđenju sredstava redovnim putem ili putem plaćanja unapred .

) Statička ocena projekta : . din.41 % .880. Osnovni cilj ulaganja je povećanje obima poslovanja kroz delimičnu finalizaciju proizvoda .000. din. repr. 23 .839. din.068. ekonomičnost 108.68 % Neto sadašnja vrednost . Postojeći broj radnika : 8 Novi radnici u st. akumulativnost 16. din. ( 2012.tr. Dinamička ocena projekta : Interna stopa rentabilnosti . postizanje boljih finansijskih efekata kroz prodaju prevashodno na inostranom tržištu .603.odnosu : 6 Novi radnici – sezonski : 41 – svedeno na puno radno vreme na godišnjem nivou preko norma časova je 27 radnika.sposobnost 22. a i postignuti rezultati u segmentu otkupa i prodaje obijenog voća . .god.023. Kao dobar preduslov za uspešan rad mogu se navesti postojanje veoma razvijene otkupne mreže na terenu . kapitalna opremljenost 1.025.460. Dugogodišnje iskustvo . Trgovina 33. Planirani obim delatnosti u 2009.000. : Hladnjača 117. obezbedjenju realizacije dugoročnih planova razvoja društva i konačno upošljavanje novih radnika kao zajedničkog interesnog segmenta državne politike i privrednih društava.Angažovanje tuđih sredstava korišćeno je samo u momentima kampanje otkupa poljoprivrednih proizvoda i to po pravilu na kratak rok. din. 43.26.483.4 god. Vreme povraćaja sredstava . Ukupno 150.59 % . din.79 % .rad. kao i stalni porast tražnje . dobri poslovni odnosi sa proizvođačima koji su stvarani kroz dugogodišnju uspešnu saradnju zasnovanu na obostranim interesima i razrađen mehanizam prodaje robe .000. din. Dom.000. doveli su do odluke da se dalja ulaganja usmere na izgradnju rashladnih kapaciteta uslužnog i proizvodnog karaktera.107.god. prosečna bruto zarada po radniku 29.000.Dosadašnja ulaganja u osnovna i obrtna sredstva ostvarivala su se mahom iz sopstvenih izvora.000. Izvoz 106. din.188.

5 . pakuje u PVC kese . posebno za očuvanje vitamina. TEHNIČKO – TEHNOLOŠKA REŠENJA PROJEKTA 5 . Nakon ovog postupka roba ide transportnom trakom na detekciju metala. 2 . peteljki i sl. a sastoje se od : Malina rolend . 24 . Zamrzavanje spada u jednu od najboljih metoda konzerviranja prehrambenih proizvoda . Šljiva stenley i šljiva požegača . Prebiranje voća u cilju odstranjivanja loših i oštećenih plodova . zaključujemo da se radi o privrednom subjektu koji je stabilno poslovao i realno postavio planske zadatke za naredni period. doprineti boljem kvalitetu robe . Upakovani proizvodi se skladište u hladnjači do momenta isporuke. 6 . i stranih primesa u vidu lišća . Novi kapaciteti će kroz veći stepen finalizacije . Da bi se vitamini očuvali . najbolje je zrelo voće zamrzavati odmah nakon berbe. griz i blok . Roba će se pakovati u standardnim težinama . OPIS PROCESA PROIZVODNJE I PROIZVODI Cilj celog programa je zamrzavanje maline . Višnja oblačinska S / K i višnja oblačinska B / K . 1 . višnje i jagode u prebranom i očišćenom stanju. kao i sagledavanjem očekivanih rezultata po osnovu novih ulaganja . kupine . Pranje voća i detekcija metala. a nakon toga ubacuje u hladnjaču.Analizom predhodnih rezultata poslovanja . Očišćeno i oprano voće se pakuje u gajbice i transportuje u komoru gde se na temperaturi od – 24 C zamrzava . Otkup poljoprivrednih proizvoda preko otkupne mreže na terenu i u krugu hladnjače. Jagoda. Sam proces se sastoji od sledećih faza : 1 . Iz hladnjače se voće uzima i u prostoru namenjenom za pakovanje . 5 . 4 . postizanju viših cena u prodaji i na kraju ostvarenju boljih finansijskih rezultata društva. a i po zahtevima kupaca. Proizvode smo već pomenuli . 3. Kupina konfitura i blok . a onda u kartonske kutije 10 / 1 kg.

300 tona šljiva . montiraju se dve . PREGLED OPREME Tehničke karakteristike opreme . 500 tona kupima . neophodno je da hladnjača poseduje sertifikat za preradu i prodaju istih. I 1. 3 . 200 tona biološke maline . 25 . 2 . vrednosti komercijalni ulovi . Iz tih razloga društvo ima ugovore sa proizviđačima koji se bave BIO proizvodnjom . tako da je ukupan kapacitet 24 tone na dan. 100 tona biološke kupine . 3 . projektovani su kapaciteti hladnjače na 600 tona jednovremene angažovanosti uz odgovarajući koeficijent obrta zaliha. 4 .. 2 . a što je preduslov za dobijanje finalnog proizvoda sa oznakom “ organska roba “. KAPACITETI I OBIM PROIZVODNJE Na osnovu planiranog obima proizvodnje na godišnjem nivou . Zbog sve većih zahteva izinostranstva za BIO proizvodima .5 . Lager komora jednovremenog lagera je 300 tona . Ovde dajemo pregled potrebne opreme u količinama i vrednostima. 2 . Planirani obim proizvodnje konvekcionalnih proizvoda je : 1 . 300 tona višanja . 500 tona malina . navedeni su u ponudama koje su sastavni deo programa . tako da je kapacitet jednovremenog lagera na dan 600 tona.900 tona ( I + II ) UKUPNO PROIZVODA 5 .600 tona UKUPNO Planirani obim BIO proizvoda je : 1 . Tunel za duboko zamrzavanje je kapaciteta 15 tona za 24 časa. II 300 tona UKUPNO III 1. a montiraju se dva .

Termička izolacija i for.00 B. mere EUR DINARIMA A.225.000. 1.00 4. Elektro radsovi Kpl.STANICA 3.Tabela 26. Klizna i krilna vrata Kom.800. 6.000. 1.00 2.100.000.223.000.113. NAZIV Jedinica Količina Vrednost u Vrednost u Br.000. 2.750.000.066.00 UKUPNO 36.521.333.695. PDV 18 % 3.000. TRAFO . TEHNOLOŠKA 4. HLADNJAČA 21.600.00 3.900 . 10 16.00 vo. Trafo .00 OPREMA: A+B+C+D 26 5 . SKLADIŠNA 2.445.00 4.000.249. Rashladna oprema Kpl. GRAĐEVINSKI OBJEKAT I ZEMLJIŠTE .00 SVEGA A : 24. 1.041.889.00 SVEGA D : 3.00 SVEGA C : 2.750.700.00 C. Kpl.492. PDV 18 % 405.100.655.00 1.796.196. Red.00 OPREMA 1.00 2.000. 4 . 72.750.315.423. Ram palete Kom.kom. PDV 18 % 558. Detektor metala Kom. 500 2.092. 3.000.000 2.00 3.500.250.029.00 2. 1.250. 143.892. 12.658.00 5.500.00 SVEGA B : 5.966. Plastična gajba HOLANDEZ Kom.stanica Kpl.00 1. PDV 18 % 780. Linija za preradu zamrznutog Kpl. 14.00 OPREMA 1.00 D. 40.

Plafonski paneli se postavljaju preko zidnih.000. Zidovi i tavanica su predvišeni od poliuretanskih panela .00 X Fasaderski radovi 8.615.548.637. jer se nakon zemljanih radova i betonske osnove. Završna obrada poda je beton.883.000. planira montaža čelične kostrukcije .952. GRAĐEVINSKI RADOVI I Zemljani radovi 449. sa obostranom oblogom od čeličnog plastificiranog lima.442. betonski radovi 1. Unutrašnja i spoljašna strana zidova i tavanice ostaju bez ikakvih naknadnih obrada.00 IV Izolaterski radovi 610.50 III Armirački radovi 336.520.10 B .zanatskih radova dat je u skladu sa ponudom i iznosi: Tabela 27.00 VI SVEGA A : 6.978.60 II Betonski i arm. Paneli se međusobno povezuju specijalnom sponama.909. a nakon toga zatvaranje površina putem panela.231.00 VIII Limarski radovi 257.60 27 ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA . Predmer građevinsko .210.000. ZANATSKI RADOVI VII Bravarski radovi 163.00 V Čelična konstrukcija 2.50 UKUPNO: A+B= 7.877.760.00 XI SVEGA B : 1.50 IX Podovi 781. uz mestimično prihvatanje za krovne rožnjače tamo gde je potrebno.000.Objekat je montažnog tipa . A .

Pored same lokacije nalaze se svi infrastrukturni elementi ( struja . LOKACIJA I TRANSPORT Objekat je lociran u Leskovcu na veoma pristupačnom mestu. NAMENA IZNOS I OPREMA 36. 6 .00 5 . kanalizacija ). Lokacija i pozicija objekta omogućavaju veoma lak pristup i manipulaciju sa robom u toku otkupa .Tabela 28.280.00 II GRAĐEVINSKO-ZAN.00 IV UKUPNO 45.615.241. Tabela 29. STRUKTURA RADNE SNAGE Na postojeći broj radnika koji obavljaju sadašnju delatnost ( 8 radnika ) . Broj zaposlenih . 28 .RADOVI 7.966.a i kasnije kod isporuke robe. dodaju se radnici po novom programu i na osnovu toga dajemo pregled ukupno zaposlenih radnika.00 III ZEMLJIŠTE 1.315.660. Red.br.521.442. 5 .obrazovni i kvalifikacioni nivo Ukupno Ukupno Postojeći Novi Sezonski rb stalnii Sezonski radnici radnici radnici radnici radici 1 VSS 1 1 2 VŠS 2 2 3 SSS 6 2 8 4 VKV 1 1 5 KV 2 2 6 PKV 2 2 7 NK 39 39 Ukupno 8 8 39 16 39 5 . vodovod .

koja se takođe moraju poštovati i u redovnom održavanju opreme. Stalnim praćenjem . od sirovina . Transport gotovih proizvoda zahteva specifična i po gabaritu velika vozila . posebno za rashlađivanje . repromaterijala i gotovih proizvoda koji iz tog procesa izlaze.Lokacija je izabrana zbog saznanja da veliki broj sela gravitira prema otkupnoj poziciji po prirodnoj i komunikacionoj osnovi. Oprema koja se koristi u procesu rada . Osnovna karakteristika ovog proizvodno – tehnološkog procesa je da ne spada u agresivne zagađivače okoline . Postoji veoma dobra i razuđena mreža puteva koja će se koristiti kod sabiranja tj. Za normalan rad i eksploataciju iste . Kod nas postoji veliki broj hladnjača u dužem nizu godina i samim tim da nije bilo gotovo nikakvih havarija koje bi ugrozile okolinu ili ljude . iz rašloga što su otpaci prirodna materija koja se razgrađuje kroz prirodni proces. redovnim servisiranjem i poštovanjem tehničko – normativnih ograničenja pojedinih uređaja . eliminiše se rizik koji proizilazi u procesu rada po bilo kom osnovu. 6 . MERE ZAŠTITE 6 . veoma su bitni materijali sa kojima se tretiraju sirovine i gotovi proizvodi u toku proizvodnog ciklusa. propisane su stroga upustva .Takođe . govori o visokoj sigurnosti ove vrste opreme. tako i okoline. koristi materije koje su opasne po ljudsko zdravlje kako radnika . a što olakšava realizaciju popune kapaciteta po planiranoj dinamici. 29 . pa je postojanje dobre putne mreže u više pravaca . samo olakšavajuća okolnost. otkupa robe . MERE ZAŠTITE OKOLINE Mere zaštite okoline određuju se u zavisnosti od tehnološkog procesa tj. Društvo je u inetesu zaštite i normalnog održavanja opreme predvidelo upošljavanje radnika sa određenim iskustvom i kvalifikacijama iz tog domena. 1 .

6 . Detaljnim upustvima za rad je predviđena dužina zadržavanja radnika u prostorima za duboko zamrzavanje . kao i pristup robi koja se tu nalazi. Ostale mere lične zaštite odnose se na specifične poslove kod održavanja postrojenja i uređaja koji koriste električnu energiju ili gas za rashlađivanje i one su u domenu kvalifikovanih i osposobljenih osoba. MERE ZAŠTITE NA RADU Zaštita radnika na radnim mestima obuhvata više postupaka zbog specifičnosti samog tehnološkog procesa. Radnici svoje radne obaveze obavljaju u prostorima gde su temperature dosta niske pa je zaštitna odeća i obuća veoma bitan faktor u zaštiti zdravlja radnika. Preventivne mere se ogledaju u kontinuiranoj edukaciji zaposlenih . strogo su propisani postupci za slučaj problema sa gasom koj se koristi u postupku rashlađivanja. 30 . Takođe. 2 . sa akcentima na opasnosti i posledice koje mogu proizići zbog ne poštovanja propisanih upustava za rad na pojedinim radnim mestima.