You are on page 1of 21

Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih

FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITET U NOVOM SADU

ISTORIJA

Predmet: Interaktivna pedagogija

AGRESIVNOST MLADIH

Profesor: Prof. DR Milica Andevski

Studendi: Ana Stolić i Nenad Minaković

NOVI SAD
20.01.2011.

1

Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih

1. UVOD

Cilj ovog seminarskog rada je definisati pojam nasilja, navesti
njegove oblike, uzroke I posledice. Nasilje u školama i medju mladima obuhvata
širok spektar agresivnih ponašanja koja se događaju među decom, od rešavanja
sukoba nasilnim putem, neprihvatljivog izražavanja ljutnje ili frustracije do
ozbiljnih incidenata uz upotrebu oružja.
Namera mi je odgovoriti na pitanja: Zašto su mladi nasilni? Zašto
su neki mladi podložniji nasilju? Zašto je nasilje među mladima štetno? Kako
prepoznati žrtvu nasilja I nasilnika? Šta se može učiniti u školi? Može li se tim
merama postići zadovoljavajući rezultat?

2

ŠTA PODRAZUMEVA NASILNIŠTVO? Nasilje postoji otkada znamo za čoveka. Nasilje može biti pokušaj prevladavanja ličnih problema ili frustracija koje dete ne može na drugačiji način rešiti. a najpodložniji nasilničkom rešavanju problema smatraju se mlade osobe koje su u procesu sazrevanja i formiranja identiteta i životnih stavova. no i dalje nije potpuno razjašnjena etiologija nasilničkog ponašanja. Hobbes te psihoanalitičar Sigmund Freud i mnogi drugi. sposobnima ili da na sebe skrenu pažnju. O nasilju kao društvenoj pojavi pisali su mnogi filozofi. Do danas postoji vrlo velik broj istraživanja vezana uz nasilje. 19). a još je složenije sprečiti ovu pojavu. Sociologija posebno obraća paznju na one aspekte nasilja koji su uslovljeni socijalnim. Ova definicija naglašava negativno (agresivno) delovanje koje se ponavlja kroz duži vremenski period. kao što su Heraklit i Platon. počevši od porodice. Dete izloženo nasilju u vlastitoj porodici može isti način ponašanja preneti i na svoju školsku sredinu. preko škole sve do slobodnog vremena. Ponekad nema oštre granice između “mučitelja” i “žrtve”. dok je drugima cilj postići nešto. 1998. Od sredine ovog veka mnoge je sociologe zainteresovao fenomen nasilničkog ponašanja. od antičkih predstavnika. Nekima je u cilju naneti štetu i bol (impulzivna agresija). odnosno društvenim devijacijama te se ona fokusira na nasilje u društvu kao celini te na obeležja ponašanja pripadnika određenih kultura . sve do "novijih" filozofa. kao što su Darwin. Neka deca ne razumeju da je način njihovog ponašanja loš i neprihvatljiv. niti mogu sagledati kako se oseća njihova žrtva. Postoji mnogo kompleksnih razloga zašto su neka deca nasilna prema drugima. Nasilničko ponašanje može biti pokušaj sticanja popularnosti. jer se u različitim razdobljima i situacijama uloge mogu i zameniti. te nasilnik postaje žrtvom i obratno Nasilje među vršnjacima (bullying) se može odrediti i na sledeći način: učenik je zlostavljan ili viktimiziran kada je opetovano i trajno izložen negativnim postupcima od strane jednoga ili više učenika (Olweus. bez obzira na to ko će stradati na tom putu (instrumentalna agresija) . pokušaj da se pokažu odlučnima. Olweus (1998) smatra da bullying uključuje tri bitna elementa: 3 . Nasilničko ponašanje pojavljuje se u svim aspektima života osobe.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 2. Nasilje može biti i izraz nemoćne ljubomore na osobu prema kojoj se nasilno odnosimo. Ciljevi nasilnika različiti su od osobe do osobe.

Mogu biti fizički i verbalni. odnosno nanošenje ozlede ili štete bespomoćnoj žrtvi koja se ne može braniti (Olweus. ako žrtva sebe doživljava fizički ili mentalno slabijom. Stvarni ili percipirani nesrazmer snaga može se javiti u situacijama direktnog nasilništva ako je učenik (žrtva) zaista fizički slabiji u odnosu na učenika (zlostavljača). odnosno fizičkog bola. Fizičko nasilje je kada neko udara. zadirkivanje i pretnju. širenju glasina i tome slično. a koji su sastavni deo igre i relativno prijateljske naravi. i to nanošenjem psihičkog. nasilje je svesna okrutnost usmerena prema drugima s ciljem sticanja moći.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih Negativni postupci: podrazumevaju namerno nanošenje ozleda drugoj osobi. Bullying znači ponavljenu agresiju. 4 . Ovaj zahtev je postavljen u definiciju nasilja kako bi se iz pojave nasilja u školi isključili povremeni beznačajni sukobi između učenika. kreveljenjem. Borba ili sukob između dva jednako snažna protivnika najčešće se ne smatra bullyingom. nepristojnim kretnjama ili odbijanjem da se udovolji željama druge osobe. Meta nasilja takođe može biti pojedinac (žrtva) ili grupa. ako postoji brojčani nesrazmer između žrtve i zlostavljača. dok verbalno uključuje izrugivanje. Negativni postupci pojavljuju se i bez upotrebe reči ili telesnog dodira u obliku društvene izolacije. Asimetričan odnos snaga: nasilništvom nazivamo samo ako između učenika postoji nesrazmer snaga. U širem smislu. Opetovano i trajno: da bi se neki negativan postupak smatrao nasiljem mora se ponavljati I biti trajan. Nasilništvo može činiti pojedinac (nasilnik) ili grupa. 1988). U situacijama indirektnog nasilništva nesrazmer snaga može se javiti u slučaju izolacije učenika iz grupe. poput zadirkivanja. gura ili sputava drugoga telesnim dodirom.

Najčešće se manifestuje udaranjem. tzv. godine Nasilje među decom i nad decom u 2009. na ulici i sportskim igralištima te u virtualnom svetu putem mobilnih telefona i interneta. Od tog broja 44 su se odnosile na nasilje među decom (Tablica 1). a jedna na nasilno ponašanje dece prema radnicima škole. I na kraju.. Istraživanja o povećanom broju prijava nasilja medju decom iz 2009. straha ili nedostataka empatije (Internet stranica Hrabrog telefona – Za roditelje: nasilje među decom). te podrazumeva vređanje. Kulturalno nasilje podrazumeva vređanje na nacionalnoj. Debela!). Emocionalno nasilje podrazumeva namerno isključivanje žrtve iz zajedničkih aktivnosti razreda ili dečje grupe. verbalno. Godina 2004 . širenje glasina. Druga vrsta bullyinga. U školi se najčešće događa u wc-ima. emocionalno. četiri na nasilje učitelja nad decom. 2008. jedna na nasilje drugih zaposlenih prema deci. dok verbalno nasilništvo najčešće prati fizičko. OBLICI NASILJA Nasilje među mladima možemo podeliti u više oblika: fizičko. Ovakvi incidenti se ponavljaju i dete se teško s tim nosi. ali i izvan škole. 3. ekonomsko nasilje uključuje krađu I iznuđivanje novca . jedna prijava odnosila se na nasilje od strane drugih odraslih osoba prema deci u školi. uključuje namerno isključivanje deteta iz grupnih igara. Često uključuje komentare o detetovoj porodici ili rodbini. religijskoj i rasnoj osnovi. Vršnjačkonas 36 25 25 33 62 44 ilje 5 . ali ne manje važno. guranje. (npr. kulturalno i ekonomsko. oštećenjem imovine drugog učenika. bacanjem stvari kroz prozor. Sluzba pravobranioca za decu primila je 51 pojedinačnu prijavu povreda prava na zaštitu od svakog oblika nasilja u školama. Indirektno nasilje. Može se događati i u razredu. 2006. ismejavanje i sl. ruganjem i verbalnim uvredama. čupanje i sl. pred drugom decom koja najčešće ne priskoče u pomoć žrtvi zbog nezainteresiranosti.1. Škola je bez svake sumnje mesto na kojem se događa najviše nasilništva među mladima.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 3. 2009. štipanje. 2005. kao i ignorisanje. uništavanjem stvari. stalno zadirkivanje. te podrazumeva udaranje. godini događalo se u školama. seksualno. 2007. hodnicima i ostalim prostorima van kontrole nastavnika. Seksualno nasilje uključuje neželjeni fizički kontakti uvredljive komentare. Događa se jednom od petero školske dece. Fizičko nasilje je najuočljiviji oblik.

38%). 6 . što je uglavnom opisano u poglavlju o obrazovnim pravima dece. Isto tako. Kad se uzmu svi oblici nasilja u obzir. uglavnom pratili kao neprimereno i neetično postupanje. 22 prijave odnosile su se na fizičko nasilje. Prema vrstama nasilja. 1998. rezultati upućuju na polne razlike u obliku počinjenoga nasilja tako što su dečaci skloniji direktnom. fizičkom nasilništvu. zadirkivanje).). dve na seksualno. ove godine nije bilo prijava vezanih za nasilje u vrtiću. a najveći broj prijava odnosio se na decu osnovnoškolskog uzrasta i to u dobi od 13 i 14 godina (30. Broj prijava nasilja među decom kroz zadnjih pet godina Za razliku od prošle godine. godinu manji za 18 . U odnosu na prethodno izvještajno razdoblje broj evidentiranih prijava nasilja među decom i nad decom je manji. vrijeđanje. delom i zato što smo ove godine prijave o nasilju koje su nad decom počinili vaspitno-obrazovni radnici.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih Tablica 1. dečaci u suštini pokazuju veću sklonost nasilju prema drugoj deci od devojčica (Olweus. a 19 prijava na višestruko nasilje. osam na psihičko. Broj prijavljenih slučajeva vršnjaškog nasilja bio je u odnosu na 2008. dok su oba pola podjednako sklona direktnom verbalnom nasilništvu (npr.

zbog položaja u društvu. Evropska i američka istraživanja govore o 80% počinitelja kaznenih dela koji su adolescenti sa iskustvom ličnog zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu. zlostavljana emocionalno. često pod uticajem niskog samopoštovanja napuštaju školu što najčešće dovodi do nezaposlenosti i siromaštva te mogućeg učešća u krivičnim radnjama. tj. često su zanemarena. antisocijalni su i skloni kršenju školskih pravila. 4. manje su popularni kod svojih vršnjaka i osećaju se manje sigurnima. Napadač ne mora direktno biti uključen u čin nasilja. religije. porodice. podrške i zaštite. drugi imaju slabiji školski uspeh. rat. slabije. Često se za nasilje okrivljuju i mediji u kojim je konstantno prisutna priča o nasilju. Teško se nose s frustrirajućim situacijama. porodičnom i društvenom nivou dovode do nasilja i među njima možemo izdvojiti stres. Kocijan. sa problemom alkoholizma i sl. Uglavnom biraju žrtve koje su sitnije. Nasilnici uvijek uspeju pronaći način zastrašivanja i zadirkivanja koji će najviše uznemiriti žrtvu: zadirkuju zbog težine. osećaju se sigurnim i prihvaćeni su među vršnjacima. nasilju. nizak stepen edukacije i nezaposlenost. Prkosni su. 7 . može biti organizator grupe. uloženog truda. a neretko I fizički. Kako prepoznati nasilnika? Nasilnici imaju potrebu osetiti kontrolu i moć nad drugima te im ponekad nedostaje saosećanja za žrtve. UZROCI NASILJA Postoji mnogo faktora koji na individualnom. identifikacija s agresorom. Dok neki nasilnici uživaju u agresiji. niskog samopoštovanja.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 4.1. U nekim situacijama i sami nasilnici postaju žrtve. karakteristike komšiluka te kvaliteta porodice i porodičnih odnosa.. Deca neobrazovanih roditelja. Deca koja su odrastala bez ljubavi. sukobljavaju se s odraslima. poticati i nagovarati druge da se nasilno ponašaju. povučenije i pasivnije od njih.. bilo da se radi o novinama sa lošim vestima ili zabavnim filmovima (Buljan. medijska prenaglašenost. disleksije. mlađe. Često su skloni ljutnji i ''lako eksplodiraju''. dispraksije. izgleda. ljubomore na žrtvu. lošeg psihičkog stanja. To su često izjave roditelja u sredinama sa većom stopom nezaposlenosti i siromašnije sredine. 2003). boje kose. Vrlo često su i sami nasilnici bili žrtve fizičkog zlostavljanja i nasilništva u školi(ili u porodici)! Mogu biti ljuti i uznemireni zbog situacije u školi ili kod kuće. popularnosti. konzumaciji alkohola i droge.

Znakovi kod školaraca: imaju lošiju pažnju i koncentraciju. neustrašivost. impulsivnost. sličnih stajališta i vrednosnih preferenci . često ometaju školske aktivnosti. Njihova privlačnost i naklonost temelje se na sličnosti interesa među osobama. konstantno odbijanje pravila i slušanje odraslih. imaju loš uspeh u školi. učestvuju u tučnjavama. konstantno se suprotstavljaju odraslima. neistine ili klevete. Deca sklona nasilju nad drugom decom nameću se drupi ili pokušavaju okupljati članove koje povezuje antipatija prema nekom detetu. koriste alkohol i droge. Mogući znakovi nasilnika Znakovi kod male i predškolske dece: česti napadi bijesa i ispadi agresije bez većeg razloga.2. na kritike i zadirkivanje reaguju izuzetnom ljutnjom. sklapaju prijateljstva s drugom decom koja su poznata po agresivnosti i neposlušnosti. 8 . krivnjom i osvetom. često upadaju u tučnjave s drugom decom. energičnost. Pridruženi članovi obično su podložni autoritetu vođi grupe. Obično grupa nasilnika postaje vrlokohezivna. isključuju ih iz škole. trude se širiti krugove mržnje. krađama i uništavanju javnog vlasništva (Internet stranica Hrabrog telefona – Za roditelje: nasilje među decom). zadirkuju i draže životinje. nedostaje im saosećanja za osećaje i prava drugih. zahvaljujući dobroj socijalnoj strukturi odnosno međusobnoj privlačnosti članova. imaju malo prijatelja te su često neprihvaćeni zbog svog ponašanja. postižu loš školski uspeh i markiraju bez razloga. osećaju se frustrirano i ne suosjećaju s drugima. nisu vezani za roditelje. probleme rešavaju nasilnim ponašanjem. uživaju u nasilnim temama i zlobni su prema vršnjacima.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 4. Razlozi tome mogu biti ostvarivanje zajedničkog cilja i motiva te potreba da im se pridruže drugi članovi koji vole svoju individualnost istaknuti u društvu. često gledaju nasilnčke filmove i igraju nasilničke igrice. Znakovi kod adolescenata: ne poštuju autoritete.

pasivna. manjak sigurnosti. KOJA DECA POSTAJU ŽRTVE ŠKOLSKOG NASILJA? Nasilnici pronalaze žrtve koje su zbog nečega ranjive ili odskaču od druge dece (boja kože. način oblačenja…). manjak podrške od strane nastavnika i drugih učenika. veličina. naočare. prestanu jesti. Često su to tiha. napeti. želja da se uklope. pogoršava se školski uspeh. zaspu plačući. postanu anksiozni. imaju noćne more… Žrtve su najčešće: novo dete u razredu. religija. hendikepirano dete/ dete s posebnim potrebama.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 5. nadareno dete. porodica. dete razvedenih roditelja. mirno i ljubazno dete. mirna. način hoda. anksiozna. ime. nesigurna i oprezna deca niskog samopouzdanja. Imaju malo prijatelja i čvrsto su povezani s roditeljima.1. imaju glavobolje ili bolove u trbuhu. ''bolesni'' su ujutro pre škole. Mogući znakovi žrtve nasilja Neke od karakteristika žrtava nasilništva su: lošije socijalne veštine. dete žrtva porodičnog nasilja (Internet stranica Hrabrog telefona – Za roditelje: nasilje među decom) 9 . 5. osećaj krivnje. dete iz druge etničke skupine. boje se ići u i iz škole i često mole roditelje da ih voze u školu. prete ili pokušaju samoubistvo. odbijaju ići u školu. dete nižeg socioekonomskog statusa. dolaze kući s pocepanom odećom i oštećenim školskim knjigama. dete koje ima dobar odnos s učiteljem.

sklona priklanjanju nasilniku kako bi se zaštitila. Strahuju da su potencijalne žrtve u budućnosti. Krug nasilja (Olweus. nesigurna su i prestrašena. ZAČARANI KRUG NASILJA Posebno je značajno naglasiti da učesnici u krugu nasilja nisu samo žrtve. kao inicijatori nasilja i agresivnosti. Bullying je kao predstava na čijoj su pozornici žrtva i zlostavljač. te neki saosećaju s učenikom koji je žrtva i nesretni su što ne mogu pomoći. Mogu pomagati i ohrabrivati osobu koja inicira zlostavljanje. a postoje i gledaoci (Buljan-Flander.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 6. Iz straha se čak pridružuju nasilnicima kako bi sebe zaštitili. kao ugrožena grupa ili napadači. 2003). 10 . već i deca promatrači (Slika 1). Slika 1. 1998) Posmatrači su treća grupa vršnjaka koji indirektno i sami učestvuju u činu zlostavljanja. Deca koja posmatraju nasilje.

modeliranje vrednosti i načela nenasilnih rešenja konflikata. poučavanje samopoštovanju te poštivanju različitosti kako kroz školsku politiku I kroz sve aktivnosti u kojima učesvuju učenici. Ciljevi programa prevencije nasilja među decom Usklađeno s Poveljom UN i ostalim međunarodnim deklaracijama temeljni ciljevi programa prevencije nasilja podrazumijevaju osigurati deci i mladim ljudima (kao i svim ostalim građanima) život uz potpuno uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Navedeni je predlog dokumenta prethodnih. programi su prošireni i za djecu u višim razredima osnovnih. 7.-2012. 2004. razumevanje i poučavanje o sadržaju i oblicima nasilja.2. razreda osnovne škole). proširivanjem spoznaja i definiranjem prirode nasilja. PREVENCIJA NASILJA MEĐU MLADIMA Nakon definisanja pojma nasilja te upoznavanja s njegovim oblicima i posledicama potrebno je pažnju usmeriti na to što se može učiniti kako bi se sprečila ili barem umanjila njegova pojava. Metode rada u prevenciji nasilja 11 . Premda se u ranim pokušajima prevencije nasilja među mladima i decom najviše pažnje posvećivalo najmanjoj deci (uglavnom do 5. postavljanje pravila za brzo i dosledno prepoznavanje i reagiranje na nasilje. 2004).1. U vaspitnim ustanovama nasilje se javlja u rasponu od vrtića do srednje škole i nadalje. U vaspitno-obrazovnim ustanovama aktivnosti usmerene na prevenciju nasilja uglavnom imaju temeljne ciljeve koji su usmereni na: smanjivanje agresivnog ponašanja.g. Krajnji cilj Programa je pronaći razlog I uzroke nasilnog ponašanja među mladima i njegovo sprečavanje raznim preventivnim merama i aktivnostima na svim poljima. 7. predstavila je Program aktivnosti za prevenciju nasilja među mladima. te srednjih škola (Zloković.Nacionalnog programa za mlade i Nacionalne strategije za prevenciju poremećaja u ponašanju djece i mladih 2009. školsko osoblje i roditelj (Zloković. Vlada Republike Srbije. poučavanje strategijama prepoznavanja i izbegavanja neugodnih (neprijateljskih) situacija. 214). Donošenjem Programa Republika Srbija je na najvišoj visini pokazala ozbiljnu nameru i volju suočavanja s problem vršnjačkog nasilja i njegovog potpunog rešavanja s ciljem da se svakome detetu osigura pravo na zaštitu od bilo kojeg oblika zlostavljanja ili nasilja .Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 7. poučavanje o tome kako ne postati žrtvom.

12 . već da jedno dete ili više njih manipuliše. uvežbavanje prihvatljivih ponašanja. nastavnici i stručni suradnici dužni su sarađivati s policijom i centrom ya yastitu maloletnika te pobrinuti se za postojanje ''sigurnog'' mesta na koje se mogu skloniti oni koji se osećaju žrtvama (Internet stranica Hrabrog telefona – Za roditelje: nasilje među decom). Često se koriste i diskusije u većim ili manjim grupama koje se upotpunjuju videosnimcima iz stvarnog života. 7. korištenje lutaka ili pozorišne predstave.3. Posebno se u srednjim školama primjenjuju i metode «vršnjaka edukatora» kao jedan od modela koji pokazuje pozitivne efekte među mladima. Starijim se učenicima mogu ponuditi različiti zadaci poput intervjuisanja odraslih o nasilju i rešenjima konfliktnih situacija.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih Kao metode rada u prevenciji nasilja uglavnom se koriste multidimenzionalni pristupi i interaktivne tehnike učenja. Ono što se od nastavnika očekuje je da trenutno intervenišu i tačno utvrde šta se dogodilo. Skladno Programu aktivnosti za sprječavanje nasilja među decom i mladima direktor. Uloga i edukacija nastavnika u prevenciji nasilja Budući da je škola odgovorna za nasilje koje se događa u i okolo škole. 2004). U nižim razredima to podrazumeva: pričanje priča i igranje uloga (posebice u konfliktnim situacijama). Kako bi prevencijski programi nasilja među decom bili uspešno izvedeni nastavnike je potrebno informisati o tome što sve podrazumevaju termini nasilja nad i među decom te kako ih prepoznati. primjenu tehnike crteža i posmatranja slika. Većina programa edukacije nastavnika odvija se putem neposrednog podučavanja ili primenom videa i priručnika (Zloković. te zadacima za samostalno istraživanje o uzrocima I posljedicama nasilja. zlostavlja i iskorištava drugo dete ili ga prisiljava na nešto što dete «žrtva» ne želi (Zloković. razjasniti što se od njih u nekim tipičnim situacijama očekuje te podučiti tehnikama koje bi im mogle biti korisne pri provođenju programa. program sprečavanja nasilja među decom i mladim poziva tj uslovljava učitelje da intervenišu uvek kada uoče da konflikt među decom nije stvar rasprave ili «uobičajenog» sukoba. Učinkovitima su se pokazale i primene metoda kojima se stvara i podiže visina kvalitete prevencije nasilja poput metoda «pozitivnog razrednog zajedništva». «zajedništva preispitivanja» te primena različitih saradničkih modela poučavanja nenasilju (Zloković. verbalne instrukcije i savete kako se u nekim situacijama nasilja snaći. pruže podršku i sarađuju sa žrtvom i roditeljima. 2004). 2004).

. socijalnih. defektologom.4. emocionalnih I zakonskih poteškoća.. roditelje. Važno je saznati što uzrokuje takvo ponašanje te razviti plan menjanja nasilničkog ponašanja i pritom razgovarati s detetom. Roditelji mogu puno toga napraviti da pomognu detetu žrtvi nasilničkog ponašanja.. potraže pomoć nastavnika. te mogućnostima prevencije nasilja u porodici i među vršnjacima (Zloković. rodbinu. psihologom. direktorom škole. važno je odmah potražiti pomoć. sami su doživeli zlostavljanje.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih razgovaraju s nasilnikom i žrtvom odvojeno o incidentu. školskim pedagogom.dokument u kojem se navodi kako se škola suočava i rešava svaki incident (Internet stranica Hrabrog telefona – Za roditelje: nasilje među djecom). ne znaju druge. ukoliko već ne postoji. Uz to. psihijatrom… Istraživanja su pokazala da se nasilno i agresivno ponašanje uči u ranim godinama života. 13 . U nekim se situacijama deca mogu sama suočiti sa zastrašivanjem i nasilničkim ponašanjem. osiguraju učenicima atmosferu u kojoj bez straha mogu prijaviti zastrašivanje. Sadržaji namenjeni roditeljima uglavnom se odnose na educiranje roditelja o oblicima nasilja. ali često je potrebna pomoć odraslih i njihova uključenost. pre nego što dođe do većih obrazovnih. Ako. međutim. međutim deca nasilnici mogu imati brojne razloge za svoja ponašanja: oponašaju stariju braću. 2004). Uloga i edukacija roditelja u prevenciji nasilja S obzirom na važnost uloge roditelja i učitelja u životu deteta. objasne nasilniku koja ponašanja su prihvatljiva. posumnjaju da je upravo njihovo dete nasilnik u školi. i konačno da i sami daju primere prikladnog ponašanja (Internet stranica Hrabrog telefona – Za roditelje: nasilje među djecom). a koja nisu i pružaju mu podršku ukoliko uvidi problem i prihvati odgovornost. pedijatrom. uvere dete da nije ono krivo i da je učinilo pravu stvar rekavši im. budu svesni znakova i simptoma zastrašivanja te da ih ne zanemaruju već kontaktiraju školu. programi namenjeni prevenciji nasilja podrazumijevaju strategije kojima se želi postići kvalitetnije povezivanje roditelja i škole. potaknuti pitanje uvođenja programa za suzbijanje nasilničkog ponašanja izastrašivanja u školi te predložiti školski pravilnik za rešavanje sukoba . njegovim uzrocima i posledicama. trebali bi okupit i druge roditelje te raspraviti o problemu nasilja i načinima njegovog suzbijanja. bolje načine komunikacije s drugom decom. obaveste i uključe roditelje nasilnika i žrtve u plan sprječavanja daljnjeg nasilničkog ponašanja i zastrašivanja te. Roditelji se trebaju potruditi da: saslušaju dete i ne prekidaju ga. 7. napeti su zbog raznih izvora stresa.

glas i reči. stoga. Takođe je potrebno shvatiti zašto je dete zlostavljano.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih Roditelji. manje 14 . Vrlo je važno u suočavanju s nasilništvom izgrađivanje detetovog samopoštovanja. naučiti nekolicini učinkovitih strategija kojima mogu spriječiti zadirkivanje. osobni. manje telesnih sukoba. s puno ljubavi. stoga. a vrednosti poštovanja. manje prijetnji oružjem. davanje oduška svojim osećanjima. ponašanje. One obuhvataju govor očiju. upravo odgajajući svoju decu u sigurnim domovima. Kad je dete žrtva zadirkivanja i nasilništva. Field u svojoj je knjizi Živjeti bez nasilja razradila program i metode koje će pomoći roditeljima da zajedno s decom planiraju što učiniti kad ih se zadirkuje. manje školskih kazni. M. Čim shvati o čemu se radi. razvijati socijalne veštine da bi ojačala mrežu podrške u školi Iako nasilništvo zaista nanosi bol. pogotovo ako se susreću s negativnim pritiskom vršnjaka. Rezultati programa prevencije nasilja u školama Rezultati programa prevencije nasilja u školama pokazali su da rano angažovanje škole ima pozitivan uticaj na razvoj deteta i prihvatanje pozitivnih neriskantnih životnih stilova. 2004). isključivanje i fizičke napade (Field. Roditelji. žive u nasilnom komšiluku ili idu u školu punu nasilja (Internet stranica Hrabrog telefona – Za roditelje: nasilje među djecom). veći osećaj sigurnosti u školi. istine i ponosa u svakoj porodici mogu biti važni izvori snage za decu. E. Budući da deca uglavnom uče prema primerima. članovi porodice i svi drugi kojima je stalo. lica i tela. Otkad se oni sprovode uočeno je značajno manje pritužbi u vezi s nasiljem. Moraju. okolina i škola. ali ne sme ni reagovati i vraćati milo za drago. imaju važnu ulogu u smanjivanju nasilja. dete se ne sme odreći svoje moći i prepustiti je nasilniku.5. Programi usmereni na sprečavanje nasilja nad i među mladima uglavnom su rezultirali povećanjem znanja i svesti o tim problemima kao i smanjenjem nasilja. moći će se nešto preduzeti. kulturalni. vrednosti i stavovi roditelja i drugih odraslih imaju veliki utecaj na decu. stoga moraju dete naučiti kako se nositi s osećajima ljutnje bez upotrebe nasilja. Deca koja aktivno sudeluju u društvenome životu bolje se snalaze od one dece koja pokušavaju preživeti sama. ono doživljava bolne osećaje koji utiču na njegovo ponašanje. stoga. isključuje I tjelesno kažnjava. manje sukoba sa braćom ili sestrama. Poželjno ih je. porodični. Prvi je korak u donošenju odluke o suočavanju s nasilništvom. više prijava problematičnih situacija od strane učenika ili učitelja. kao i usavršavanje njegovih komunikacijskih vještina. Razlozi mogu biti razni: genetski. 7.

roditelji koji su bili uključeni u prevencijske programe davali su pozitivna mišljena. 15 . te reduciranju rizičnih životnih situacija (Zloković. boljem funkcionisanju. 2004). u prihvatanju zdravih životnih stilova.Takođe. te ih je 40% izjavilo kako su im prevencijski programi bili od pomoći u konkretnim životnim situacijama. u učenju socijalno prihvatljivih uloga.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih agresivnih namjera ili razmišljanja o agresiji.

razvijanje smernica postupanja u tim slučajevima. Dok nasilnike među decom nije teško uočiti. jer se u različitim razdobljima i situacijama uloge mogu i zameniti. podizanje visine svesti o nasilju u školi. Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 8. ili pak pokušaj prevladavanja ličnih problema ili frustracija koje dete ne može na drugačiji način riješiti. osobito ako se radi o povučenoj. Agresija u školskog doba može biti kasnije povezana s i razvojem problemom alkoholizma i okrutnosti i nasilja u porodici. ohrabrivanje dece da potraže pomoć u slučaju nasilja 4. nije jednostavno. Neke od aktivnosti koje preduzimaju su: 1. Deca koja su žrtve zadirkivanja mogu patiti od psihičkog i fizičkog stresa. Iako se pristupi i aktivnosti mogu donekle razlikovati. evaluacija programa je pokazala da njihovo trajno i konzistentno provođenje pojavljivanje nasilja može smanjiti. Međutim. 16 . Nasilničko ponašanje može biti pokušaj sticanja popularnosti. Škole u mnogim zemljama ulažu napore kako bi smanjile pojavu i posljedice nasilja među decom. 3. Praćenja su pokazala da su žrtve imale veću sklonost depresiji i negativniju sliku o sebi. 2. pokušaj da na sebe skrenu pažnju. ranim znakovima uočavanja I prepoznavanja te mere intervencije. potrebno je i napomenuti kako ponekad nema oštre granice između “mučitelja” i “žrtve”. ali pokazivati i dugoročnije posledice. nenametljivoj i inače neupadljivoj deci. edukacija školskog osoblja i roditelja o uzrocima nasilja. prepoznavanje onih koji su žrtve nasilja. ZAKLJUČAK Kratko razmatranje osnovnih karakteristika naselja među vršnjacima ukazalo je brojne kompleksne razloga zašto su neka deca nasilna prema drugima. te nasilnik postaje žrtvom I obratno. Ranjivost i sklonost postajanju žrtvom ne mora nužno biti povezano sa smetnjama učenja ili telesnim nedostacima.

počevši od obitelji. kulturalno i ekonomsko. Nasiljem među decom i mladima smatra se svako namerno fizičko ili psihičko nasilno ponašanje usmereno prema deci i mladima od strane njihovih vršnjaka učinjeno s ciljem povređivanja. Postoji mnogo faktora koji na individualnom. a najpodložniji nasilničkom rješavanju problema smatraju se mlade osobe koje su u procesu sazrevanja i formiranja identiteta i životnih stavova. Škole u mnogim zemljama ulažu napore kako bi smanjile pojavu i posledice nasilja među decom. Pojavljuje se u svim aspektima života osobe. seksualno.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 9. 17 . verbalno. emocionalno. nizak stepen edukacije i nezaposlenost. Možemo ga podijeliti u više oblika: fizičko. identifikacija s agresorom. rat. SAŽETAK Nasilje postoji otkada znamo za čovjeka. porodičnom i društvenom nivou dovode do nasilja i među njima možemo izdvojiti stres. preko škole sve do slobodnog vremena. medijska prenaglašenost.

Zloković. Zagreb: Hrvatski pedagoško-književni zbor 2. H. Fenomen maltretiranja djece – Oblici pomoći obitelj i školi.. U: Vrgoč.). (2004). Bilić. Zagreb: naklada Ljevak. Bilić.dijete. d. V. http://www. (1999). V. http://www. Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 10. Agresivnost (nasilje) u školi).hrabritelefon. Agresivnost u suvremenoj školskoj svakidašnjici.o. (ur. LITERATURA 1.hr/ 18 .o 3. J.hr/ 4.

Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 11. SADRŽAJ: 19 .

1. Mogući znakovi nasilnika 7 5. ZAČARANI KRUG NASILJA 9 7. ZAKLJUČAK 14 9. Mogući znakovi žrtve nasilja 8 6. UZROCI NASILJA 6 4.5.2. Istraživanja o povećanom broju prijava nasilja medju decom iz 2009. Metode rada u prevenciji nasilja 10 7. Kako prepoznati nasilnika? 6 4.2. Uloga i edukacija nastavnika u prevenciji nasilja 11 7. UVOD 1 2. Ciljevi programa prevencije nasilja među decom 10 7. ŠTA PODRAZUMEVA NASILNIŠTVO? 2 3.Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 1. SAŽETAK 15 10. Godine 4 4. Rezultati programa prevencije nasilja u školama 13 8. PREVENCIJA NASILJA MEĐU MLADIMA 10 7. OBLICI NASILJA 4 3.4. KOJA DECA POSTAJU ŽRTVE ŠKOLSKOG NASILJA? 8 5.1.1.1. LITERATURA 16 20 .3. Uloga i edukacija roditelja u prevenciji nasilja 12 7.

SADRŽAJ 17 21 .Interaktivna pedagogija Agresivnost mladih 11.