You are on page 1of 14

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Дарвин и његова открића

Студент: Јована Миљковић Ментор: Перица Васиљевић

Ниш, март 2017.

................................6 6...............................2 3.........................4 4.................... Дарвинова теорија еволуције. Увод.....................................................1 2.............................................................................................................................. После Дарвина................................................................................. Ламаркова теорија еволуције.............................................................. Tеорија еволуције........................................................10 10.........................Садржај 1...................................11 ................................................................................................................ Претече теорије еволуције....................6 7...................... Дарвинова открића.......................................................... Природна селекција...... Литература................................................9 9................5 5............................................................ Закључак.........................................................................................................................................................................7 8....................

који му је на крају и предложио да пође на путовање Биглом. У време када се спремало друго истраживачко путовање брода Бигл. били су лекари .1. Пуних 200 година од Дарвиновог рођења и 150 од објављивања првог издања Порекла врста готово је немогуће замислити како би уопште изгледао свет без теорије која је потом давала курс свим наукама о живом свету. изузетно интересовао за такозвану природну историју. веровао је у физиогномију. мада се. као једно од оних научних учења према којима се непрекидно одређују и опредељују не само научници већ сви људи. отворило врата за будући настанак теорије еволуције. Да је у лето 1831. па је посумњао да ли кандидат за бродског природњака с таквим носем може имати довољно снаге и решености за исцрпљујућу вишегодишњу пловидбу око света. прослављени природњак. млади Дарвин је на наговор свог оца похађао теологију у Кембриџу. као следбеник швајцарског песника Лаватера. Увод Могло се лако десити да Чарлс Дарвин не крене на чувено путовање брода Бигл и то због облика носа. Капетан брода Роберт Фицрој. После очевог пристанка. што је. попут деде Еразма. Као студент је проучавао пчеле и предузео неколико истраживачких биолошких похода кроз енглески крајолик. запамћен као аристократа изузетне дисциплине и преке нарави. четири месеца пре поласка. а све под утицајем кембричког професора Хенслоуа. касније прслављен у пионирским истраживањима на пољу метеорологије и будући гувернер Новог Зеланда. Млади . Чарлс Роберт Дарвин родио се 12. енглески природњак Чарлс Дарвин не би кренуо у авантуру која му је омогућила да у далеким земљама сакупи изванредну колекцију билошких узорака. али се предомислио на наговор Чарлсовог ујака Јосије Веџвуда. Капетан Фицрој. године у месту Шрузбери. на западу Енглеске. учење по коме се на основу црта лица може установити људски карактер.. фебруара 1809. Дарвинов отац није хтео да му син крене на тај пут. када га је ујак вратио са пута у Кембриџ и одвезао натраг до родног Шрузберија да заједно убеде оца. утучени Дарвин се већ био помирио са очевом одлуком. али за разлику од њих Чарлс није успео да заврши студије медицине на Универзитету у Единбургу. капетан Бигла остао при својим физиогномским сумњама. 1 . Дарвин је отишао у Лондон на разговор са капетаном Бигла-који је осим облика носа приметио и његову изразиту бистрину мисли. како се обично мисли. у породици Роберта и Сузане Дарвин. Његов отац као и деда Еразмо.

У то доба већина геолога заступала је теорију да су поједине врсте животињског и биљног света настајале независно једна од друге. 2 . Остали примерци животних облика постали су фосили. „То путовање“. написао 1876. мада је зависило од тако незнатих околности као што је понуда мог ујака да ме повезе 30 миља до Шрузберија. али се и небројено много пута са њим жестоко расправљао. што би мало који ујак учинио. настале независно једна од друге. Дарвин је добио прилику а посматра геолошке формације које су пронађене на различитим континентима и острвима као и велик број фосила и живих организама. који је без нарочите жеље за објављивањем и под називом „Успомене на мој умни и лични развој“. нису мутирале тако да су заувек остајале на истом степену развоја. као што је нпр. Дарвинова открића Укрцавши се на брод Бигл. независно од таквих тричарија као што је облик мог носа. земљотрес или пуцање и увијање Земљине коре.“ 2. каже. обележило је целу моју каријеру. те да је свака прошла креација уништена изненадном катастрофом. Према том гледишту. У својим геолошким посматрањима Дарвин је био највише задивљен последицама деловања природних сила на Земљину површину. пише Дарвин у Аутобиографији. Према тој теорији последња катастрофа била је она повезана са Нојевом барком која је избрисала све животне облике осим оних који су се укрцали у барку.године-када је већ био прослављени природњак у целом свету.“ „Путовање бродом Бигл био је далekо најзначајнији догађај у мом животу“. врсте.током пет година је делио кабину са Дравином и с њим провео многе “ пријатне и занимљиве“ тренутке. Дарвин у својој Аутобиографији за Фицроја каже да је „у извесном погледу његов карактер један од најплеменитијих које је икад упознао.

своје идеје о променљивости врста објавио је у делу „Белешке о трансмутацији врста“. а производња хране аритметичком). Дарвинова теорија је у целости објављена 1859. 3 .. Лајел је утврдио да Земљина површина пролази кроз сталне промене што је резултат деловања природних сила кроз дужи временски период. Дарвин је следећих двадесет година дорађивао своју теорију и успут се бавио и неким другим природно-историјским пројектима. вратио у Енглеску. будући да је био прилично богат. дроздовима и зебама са европског континента. Такође је приметио да неки његови налази нису у складу с Лајеловим хипотезама. млади природњак који је независно од Дарвина дошао до истог закључка. упркос томе што су блиско повезане са корњачама. болести и ратови.названа „књигом која је шокирала свет“. Та опажања натерала су Дарвина да постави питање да ли је могуће да постоје везе између различитих али сличних врста.Катастрофичну тезу (али не и теорију о немутацији врста) изменио је енглески геолог сер Чарлс Лајел у својој књизи „Принципи геологије“. године у једном часопису. запазио да на острву Галапагос постоје јединствене врста корњача. уместо њега. године начинио нацрт теорије еволуције путем природне селекције. глад. Дарвин је закључио да многа Лајелова запажања одговарају ономе што је сам уочио.Дарвин се у свом становишту о развијању организама још више учврстио након што је прочитао „Есеј о принципима становништва“дело британског економисте Томаса Роберта Малтуса. Човек није у стању да уравнотежи наведене појаве па то. књига је распродата већ првог дана те је накнадно штампано још шест издања. истовремено кад је то учинио и Алфред Расел Волас. никад није имао потребу за додатним радом. Дарвин је своју теорију први пут објавио 1858. различите у структури и прехрамбеним навикама. У том делу Малтус објашњава како број становника света расте брже него што расте производња хране (број становника расте геометријском прогресијом. године под насловом „О пореклу врста“ . Након што се 1836. Тако је. на пример. Док је боравио на Биглу. Дарвин је Малтусову теорију применио на животиње и биљке и 1838.америчког дрозда и зеба које су. чине природне катастрофе .

што готово нужно произилазе из размножавања. па све размишљам. Остатак живота Дарвин је провео дорађујући теорију тако да је касније објавио још неколико књига у којима је објашњавао спорне делове теорије: „Мењање животиња и биљака у домаћим условима. 4 . наслеђивање. постали по законима. Као модел развоја (еволуције). али и на спорове унутар различитих религијских схватања и догми о настанку људске врсте и развоју човека. птице што певају у грмљу. Tеорија еволуције ***Дарвинизам Дарвинизам је опште прихваћен појам за Дарвинову теорију еволуције према којој су се сва жива бића развила од малог броја једноставних облика живота путем посебног и дуготрајног процеса развоја и природног одабирања. Црквени представници су Дарвину оштро приговарали да теорија о природној селекцији пориче утицај Бога на стварање човека и ставља човека на исти ниво са животињама.Реакција на Дарвинову књигу била је веома брза. Ови су закони у најширем смислу: раст и расплођивање. „Порекло човека“. кукце што наоколо лепршају. Други су критиковали Дарвинову концепцију о развијању различитих врста из једне. Неки биолози приговарали су Дарвину да не може доказати своје хипотезе. ма колико се они разликовали једни од других и ма колико замршено завислили једни о другима. 3. нису научници били најжешћи критичари Дарвинове теорије него Црква. „ Радознало проматрам бујно обраслу обалу покривену многобројним разноликим биљкама. Међутим. како су сви ови изврсно изведеи облици. психолошких и социјалних наука. знатно је утицао на развој биолошких. који још и данас делују око нас. црве што пузе по влажној земљи. „Испољавање емоција код животиња и човека“ и „Порекло човека и селекција у вези са полом“.

“ Чарлс Дарвин 4.постанак виших животиња. Аристотел). укрштањем. тако се исто из таквог једноставног узрока развио и наставља развијати бескрајан низ најдивнијих и најчудеснијих облика. Он говори и о преживљавању боље прилагођених врста и у томе се приближава теорији „О природном одабиру“. 5. који ум може себи да предочи. и као што се наша планета окреће према непроменљивим законима теже . које повлачи за собом разилажење својстава и изумирање несавршенијих облика. који се током времена мењао и усавршавао те произвео све животињске родове“. из глади и смрти највећи успех. природног одабира. строго је заступао начело: „Врста има онолико колико их је од почетка створено“ . селекцији. Зоолог Лакапед. брзина размножавања тако велика. Емпедокло. аутор поглавља о рибама у Буфоновој „Историји природе“. по којем је Творац живот са својим различитим појавама удахнуо на почетку у један или ограничен број облика.променљивост о изравном и неизравном утицају услова за живот и о употреби и неупотреби. проводећи у својем делу „Састав природе“ категоризацију свих дотад познатих биљака и животиња. Тако произилази из борбе у природи. тумачи сличност организама пореклом од заједничког претка и сматра да су те промене у вези са променљивим утицајем околине. Ламаркова теорија еволуције 5 . Супротно том креационистичком схватању Џорџ Луис Леклер у делу „Историја природе“ изражава мисао о промени врста. На темељу проучавања великог броја савремених биљака и животиња. Средином XVIII века Карл Лине. итд. Нешто је величанствено у том назирању. да доводи до борбе за опстанак и до њене последице. он закључује да су „све животиње произишле од једнога претка. као и опсежног палеонтолошког материјала. Претече теорије еволуције Еволуцијске мисли јавиле су се већ у старој Грчкој (Хераклит.

По Ламарку постоји у природи полаган. Чиниоце који су условљавали тај процес Ламарк своди на промене околине по којима се мењају и потребе животиње. Чарлс Лајел у делу „Начела геологије“ поступне промене Земље тумачио је спорим и непрекидним деловањем природних појава: воде. 6 . Ламарк је први обухватио у целини еволуцијски проблем. кичмењака. „Систем животиња без кичме“. непрекидан процес преобразбе врста. кртици умањене очи. обратно. У пољопривреди се развијала техника селекције – енглески сточари и ратари узгајали су нове пасмине домаћих животиња и нове сорте културног биља. Теодор Шван открио је 1839. напрегнуте жеље. неупотребљавање органа доводи до њиховог слабљења и ишчезавања у потомака. Дарвинова теорија еволуције Средином XIX века природне науке су већ располагале многобројним чињеницама које су говориле у прилог еволуцији. и упоредне ембриологије.Жан Баптист Ламарк објавио је 1801. јединство ћелијске грађе свих живих бића (целуларна теорија) и основао наука о ћелији – цитологију. имао знатно повољнији научни терен. јер их под земљом не употребљава. 6. Тако су нпр. па тиме она стиче нове навике. У складу са новим навикама и потребама једни се органи више употребљавају и јаче развијају. ветра. Постигнути су важни успеси на подручју упоредне анатомије. Те су промене по Ламарку увек адекватне условима средине. Та прилагођавања настају због воље животиње. Уз све то он је дуго оклевао са издавањем свог главног дела „О пореклу врста посредством природне селекције“ и објавио га је тек 1859. како се види. За обраду и документацију своје еволуционе теорије Чарлс Дарвин је. али се због мањкавих резултата тадашње науке заплео у телеолошке грешке. у којем је први пут изнео идеју о заједничком пореклу организама и њиховом поступном развоју. који је 1809. у познатом делу „Филозофија зоологије“ разрадио у прву целовиту еволуциону теорију. ос. када га је на то наговорио Валас. а родитељи их преносе на потомство. сунца итд. тежње да задовољи своје потребе и навике.

је увек већа (а код неких врста енормно већа) од бројности родитељске генерације. Имирјазев и др. Филогенија је по Хекелу основна наука о променама облика кроз које пролазе организми током целог свог развоја. Хекел се посебно истакао као ватрени присталица Дарвинове теорије. Дарвин је доказао да еволуција има адаптиван значај и да је орг. по Дарвиновом мишљењу. Дарвиново научавање даље су разрадили. и на крају формулисао „биогенетски закон“ (који у савременој еволуцији има само историјско значење). бити детерминисане спољашњим (околина) и унутрашњим (касније названи генетичким) факторима. Хекел је тако први поставио теорију десценденције. Често се и сама наука о еволуцији поистовећује са појмом дарвинизма. сврховитост релативно изражена у прилагођености организма на одређени историјско условљени комплекс спољашњих услова.. спојивши у њој уз дарвинизам и неке ламаркистичке мисли. монофилетско порекло живих бића итд. То се огледа у чињеници да сваки родитељски пар даје мноштво потомака. 7 . Бројност потомака. Његова теорија је у науци позната као дарвинизам. 7. бар на почетним ступњевима њиховог развића.Дарвинова теорија еволуције позива се најпре на природни одабир или селекцију која уништава јединке слабије прилагођене условима живота. проширили и продубили Хули. Он је научно разрадио проблем јединства живе и неживе природе. Индивидуалне варијације које улазе у процес селекције могу. постанак живота хемијским путем из неживе природе. а подупире оне боље прилагођене. коју је назвао трансформизмом. чињеница: Биолошке врсте имају потенцијал за геометријско повећање броја својих јединки. Хеклер. Природна селекција Обично се каже да је Дарвин до принципа природне селекције дошао на основу : 1.

3. Па према томе. неке варијанте ће у тој општој и често оштрој конкуренцији имати предност у преживљавању и размножавању. Мора постојати индивидуална варијабилност да би било селекције. бројност јединки у природи остаје релативно константан. И тамо где врста расте у бројности. Из ове две цињенице Дарвин је извукао 1. да упркос споменутој тенденцији. па према томе. по природи ствари постоји борба за опстанак. И на основу треће чињенице у прве дедукције. а ресурси средине немају тај раст. јесте постојање индивидуалне варијабилности у популацијама јединки. У природи постоје врсте чија бројност расте. 8 . По Дарвину природна селекција је основни механизам еволуције. Мада се данас све више и више појављује аутора који истичу да је принцип природне селекције постојао и пре самога Дарвина. Али сви ови механизми стоје у сенци његовог открића природне селекције. зато што раст броја јединки било које врсте је експоненцијалан. Код неких врста сигурно у огромној стопи мање има потомака него што је потенцијал. извео свој принцип природне селекције. или како се то популарно каже: "Индивидуална варијабилност у популацији јединки исте врсте је 'храна за селекцију'. На основу ове треће чињенице и прве дедукције Дарвин је.. као што је наслеђивање стечених промена." Морају постојати варијанте да би ви селектирали.. чињеница која је њега упутила на закључак да постоји природна селекција. Пошто у природи постоји компетиција за ограничене ресурсе. закључио је да постоји природна селекција. Нема селекције без варијабилности. а и обратно. усмерени ефекат средине. али је он заговарао и друге механизме. дакле. и пошто се јединке исте врсте међусобно разликују (индивидуална варијабилност припадника исте врсте). пошто постоји борба за опстанак. за ограничене ресурсе средине (храна.. дедукцију.. То не треба апсолутизовати. чињеница јесте та. тај раст је мањи од потенцијалног. односно. простор.2.) конкурише много већи број јединки него што средина може да подржи. а то је: да постоји борба за опстанак.

Откако су 1953. По теорији познатој као ламаркизам или. године Џејмс Вотсон и Франсис Крик дошли до свог славног открића структуре ДНК завојнице. молекуларна биологија постала је незаменљива у проучавању еволуције. него у Дарвиново доба. Међутим. наслеђивање стечених особина услед ефекта средине и мутације. док су по трећој теорији. Тако је већ крајем 19. сви ти опскурни покушаји кроз ближу и даљу историју да се појединачно "укине" такозвано Дарвиново учење.веку. а занимљиво је да је свака од њих израсла из једног од наведених механизама еволуције. Синтетичка теорија еволуције. Данас је у биологији општеприхваћена тзв. Међутим. што јесте логично јер је откриће овог механизма еволуције био његов лични допринос. сам Дарвин је истицао да је природна селекција „основни. због утицаја које има на друге научне области. Зато је тешко донети било какав суд о томе колики је значај теорије еволуције за савремену науку и колику опасност представљају бројне изваннаучне тенденције да се она протера из научно-образовног система. Услед брзог развоја генетике у 20.века настао тзв. у оквиру. може се рећи да теорија еволуције данас прожима све природне науке. Све ове теорије биле су утемељене на Дарвиновој теорији. пошто су остала механизме сматрале мање значајним. После Дарвина развило се више нових еволутивних теорија. Неодарвинизам по коме је природна селекција пресудна за настанак нових врста. мутационизму. Поред овог била су му позната још три механизма еволуције: наслеђивање стечених особина услед употребе или неупотребе органа. али на другачији начин. прецизније. теорија еволуције или било која друга област науке не само да су сигнал за кретање у смеру потпуне 9 . модерна теорија еволуције има дубљу заснованост јер су процеси наслеђивања данас далеко боље упознати. саме мутације пресудно одговорне за процес еволуције. која обједињује све ове механизе биолошке еволуције. неоламаркизам. доминантан механизам биолошке еволуције било је наслеђивање стечених особина. генетика и еволуција постале су донекле недовојиве научне дисциплине. али не и једини начин модификације“.8. У том смислу. али и ван биолошких наука. Такође. али су углавном пресудно истицале један од механизама еволуције. После Дарвина Дарвинова теорија често се интдентификује са природном селекцијом.

раздвојене планинама. нити може бити. заиста не прави скокове.једини начин да се било која догма неке приватне групе заштити од научне демистификације било би потпуно "укидање" свих природних наука. Првобитна. Али.априла преминуо у месту Даун. Закључак Шта би се десило да Дарвин заиста није кренуо на тај пут Биглом? Да рецимо. Зато и нема простора да се теорија еволуције разматра као питање било чијег уверења. Тај процес научног сазнања није завршен. такође. након што је 19. као што је Дарвин своје дело засновао на раније насталим. савременијих еволутивних теорија. 10 . ни наука. Дарвинова теорија еволуције довела је . Она је само карика од великог значаја у развоју биологије као науке. Међутим . трансформистичким теоријама о настанку живих створења.деградације једног друштва већ су заправо несврсисходни . те је Дарвин примљен у Краљевско друштво 1839.године. у том смислу. није видео како су корњаче на Галапагосу развиле различите карактеристике зато што су разне популације. Природа. пошто и даље постоји потреба за новим објашњењима механизама биолошке еволуције. 9. поткрепљен необоривим научним доказима. у грофовији Кент. Одата му је и почаст сахраном у Вестминстерској опатији. нити ће их правити. Постепени преображај свих живих врста у времену је неоспоран.године и у Француску академију наука 1878.сам процес еволуције је чињеница.уз потоња научна сазнања - до нових. живеле под различитим условима? Важност Дарвиновог рада препознали су његови савременици.

И. Жан Теоторидес .wikipedia. Проблеми дарвинизма.com 11 .org http://www. 1965. Шмалхаузен . Москва . https://sr. Париз.10. 2. Литература 1. 1946.bionet-skola. Историја биологије.И.

12 .