You are on page 1of 19

Vivi j e n Z e l iz er *

OD KORISNE DO BESKORISNE I PONOVO KORISNE?


Nastupajui obrauci vrednovanja dece

lako ne b ism o e le li da se vratimo u doba eksploatisanj a dej eg


rada... ipak im am o utisak da su deca u drutv ima kao to j e nae
nedov oljno uposlena.

Iz Deca u savrem enom drutv u", Saren S. Bukok (Child ren in

Contemporary Society", Sarane S. Boocock, 1976)

Zakoni o dejem radu i obave zno obra zovanje, naj avio je E. S. Martin u
izdanj u Harpers Monthly Magazine iz 1913. naglo su pretvorili decu u luksuz
za sirom ane, a zadovoljstvo za im unije" 1 . Ali u osamdesetim, moda je
sakralno, ek onomski beskorisno dete postalo luksuz ili zadovoljstvo koje
savrem ena porodica vie ne ceni niti to sebi zapravo moe priutiti. Ironija
je u tome to se neka od drutvenih reenja s poetka XX veka danas
iznova odreuju kao novi drutveni problem i. Jo odreenij e, pisci i
teoretiari iz mnogih disciplina ponovo procenj uju vrednost besk orisnog
deteta sa zabrinutim i esto kritinim pogledom.
Svak ako, niko ne zagovara povratak oblicima dej eg rada iz
XIX veka, ali postoji rastue interesovanje za pronalaenj e inovativnih
naina uklj uivanj a dece u produktivni ivot zajednice. Tu je takoe
pitanje potencijalne korisnosti dece unutar porodice. Na prim er, da
li bi deca trebalo produktivnije da uestvuju u podeli rada u
dom ainstvu? Da li je pametno ili ak izvodlj ivo da zaposlena
majka i dalje snosi odgovornost za prave" poslove, dok su za decu
pa ljivo re zervisani obra zovni zadaci (a oevi tek polak o i nerado
poveavaju svoje uee u kunim poslovima)? I da li je uopte za
samo dete dobro da ostane privilegovan gost kome se

XX V . Z e li z e r , " F r o m U s e f u l t o U s e l e s s a n d b a c k t o U s e f u l ? E m e r g i n g P a t r e r n s i n t h e V a lu a t i o n o f
C h i ld r e n " , u : Pricing the Priceless Chitd. The Changing Sociat Value of Children, P r i n c e t o n , N . J . :
P r in ce t o n Un iv e rs it y P re ss , 19 84 : 20 8 - 22 9 .

1
E . S . M a r t i n , " O l d - F a s h i o n e d C h i l d r e n " , Harpers Monthiy Magazine 126 ( J a n . 1 9 1 3 ) : 2 4 2 .
Teo r i j s k i o k v i r i

78

zahvaljuje i koji se hvali zbog ispomaganja", um esto da je saradnik od


koga se u odreenom starosnom dobu oek uje da preu zme svoj fer udeo u
kunim obave zama? Osvrnimo se pre svega nakratko na drutveno
konstruisanje sakralnog deteta da bismo ispitali mogunost budueg
rek onstruisanj a detinjstva.

OD KORISNOG RADNIKA DO SAKRALNOG DETETA

U periodu izm eu 1870-ih i 1930-ih, vrednost amerike dece je


preobra ena. Ekonomski besk orisno ali ernotivno neprocenj ivo dete XX
veka isusnulo je korisno dete iz XIX vek a. Svak ako, najdram atinij e
prom ene odigrale su se meu radnik om klasom; do poetka XX veka
deca iz srednje klase ve su postala iskusne dangube". Ali,
sentimentalizacija detinjstva se poj aala bez obzira na drutvenu klasu.
Novo sakralno dete nastanjivalo je poseban i zaseban svet kojim su
upravljala oseanja, a ne rad i profit.
Kao to smo ve raspravlj ali, isklj uivanj e dece iz radnike klase sa
trita bio je kontrover zan proces koji su reformatori estoko podr avali,
ali emu su se sa podj ednakom uverenou protivili zagovornici
produktivnog detii.jstva iz radnik e i srednje klase. To je delimino bila
stvar protivrenih ekonomskih interesa, ali uglavnom ideoloka rasprava
izm eu dva suprotstavljena gledita o detinjstvu. Preovladalo je sak ralno
dete. Decu je trebalo dr ati podalje od trita, kao beskorisnu ali punu
Ij ubavi, i podalj e od ulice, tititi ih i nadgledati. Meutim, ek onomska
uloga deteta nije iezla ve se iz osnova transformisala, i u porodicama i
u domovima za nezbrinutu decu. Deji rad i deji novac poeli su da se
odreuj u pre svega s ob zirom na obra zovanje, a ne na instrumentalnost.
Dete je tak o steklo pravo na deparac; nai zad, kako bi drugaije on ili ona
mogli nauiti kako se postaje dobar potroa? Simbolino uestvovanj e
dece u kunim poslovima opravdavano je kao moralno vaspitanj e, retko
kad kao stvatrii radni doprinos.
Poto je naglaena sentimentalna jedinstvenost dece, pragmatino
novano procenjivanje njihove vrednosti smatralo se ne sam o
nepraktinim, ve i moralno neispravnim. Stoga je odreivanj e cene
neprocenjivog deteta postalo kompleksan zadatak koji je stvorio pometnju
u zak onsk oj teoriji i praksi, kontroverze u poslu osiguranja i nei zvesnost u
ra zm eni" usvojene dece. Uspostavljeni su novi sentimentalni kriterij umi
radi odreivanja novane vrednosti dejeg ivota. Sudovi su poeli da
dosuuju odtetu i
V. Zeli zer : Od korisne do beskorisne i ponovo korisne?

79

za gubitak drutva deteta; osiguranje je zakonski pravdano kao pok rie u


sluaju gubitka Ijubavi; prodavci dece poeli su da prodaj u dra esnost i
lepotu bebe. Zaudo, i otk upna" gotovinska vrednost dece koja su umrla i
njihova prom etna" cena poveale su se sa iezavanjem njihove
ekonomske vrednosti.
Stvoren je temelj ni paradoks. Porodica XX veka odreena je kao
sentimentalna institucija, antiteza konceptu Ijudskih odnosa u trinoj
ekonomiji", kako je to zgodno formulisao Karl Degler (Carl Degler). 2 Pa
ipak, izgleda da je ak i porodica kapitulirala pred dominatnim novanim
lancem, poto je vrednost njenog najdragocenijeg lana, sak ralnog deteta,
poela rutinski da se pretvara u svoj novani ekvivalent. Da li je dete
izgubilo svoj u ekonomsku vrednost samo da bi postalo jo jedan trgovinski
artikal? Moji nala zi snano navode na pomisao da je sentimentalna
vrednost dece posluila kao zak lon od trita. Istorijski ra zvoj ove tri
ispitane institucije pok azuje da su posao osiguranja, kao nadoknada za
nepravedno umiranj e dece, i prodaja dece bili iz osnova oblikovani
njihovom ncekonomskom vrednou. Neprocenj ivim vrednostima je
odreena cena, ali je sam proces odreivanja cene bio preobra en svojim
pove zivanj em sa vrednou. U odtetama zbog smrti deteta, polisama
osiguranja za decu i plaanj u za usvajanje deteta novac je u izvesnoj meri
lien svoje ekonomske vrednosti. Um esto toga, takvo novano plaanje
zadobij a snano sim boliko znaenje. Na primer, polisa osiguranj a se u
XIX veku nikada nij e prodavala kao pametna investicija ve kao znak
potovanja prem a detetu koje umire, a kasnij e kao znak Ijubavi
prem a ivom detetu. Sluaj evi odtete za ekonomski besk orisno
dete obuhvatali su emocionalne nejasnoe i reavani su na
neobine naine. Slino tome, plaanje za sak ralnu usvoj enu decu
retk o kada je obavljano kao obian trgovinski posao.

GRANICE TRITA

Sluaj dece samo je prim er kompleksne interakcije izm eu trita i


Ij udskih vrednosti: s jedne strane, postoji dram atina ekspan zija novanog
lanca u aspekte drutvenog ivota koji se nek ada nisu mogli kvantifikovati,
kao to su oseaji i emocije; no, s druge strane, slabije je shvaeno
dejstvo ncekonomskih faktora koji obu zdavaju, ograniavaju i oblik uju
novac i trite. U ovoj

2
C a r l N . D e g l e r , At Odds: VRomen and the Fami!y in America from the Revolution to the Present ( N e v r Y o r k :
Oxford Un ivers ity Press, 1980), str. 472.
Teo r i j s k i o k v i r i

80
knjizi se dovode u pitanj e uvrene pretpostavk e o neizbe nim drutvenim
posledicama novane ek onomije. Proces racionalizacije i komodifikacij e*
savrem enog sveta im a svoj e granice jer se novac i trite preobra avaju
drutvenim, moralnim i sakralnim vrednostim a.
Tak o je odreivanj e cene ekonomski be zvrednog deteta XX veka
postalo probni sluaj efekta sak ralizovanja" vrednosti kao dopune efekta
komercij alizovanj a" novca. On pokazuje reduk ovanje naj dragocenij ih i
neopiplj ivih vrednosti na njihove novane ekvivalente, ali isto tak o
dem onstrira kako se sam a ek onomska racionalnost i proces kvantifik acije
modifikuju. Trina odteta za nepravednu sm rt, usvajanje i osiguranj e
oblikovana su kulturnim definicijama detinjstva. Stoga prodaj na vrednost
usvojenog deteta ili ekonomsk a vrednost deteta koje umire nisu odreene
samo uobiajenim utilitarnim formulam a, ve zavise od sentim entalnih
merila. Kod plaanja za sm rt i usvajanj e, novac zadobij a drugaij a
emocionalna i sakralna znaenj a.
Nadalj e, ekonomski svet savremenog deteta ilustruje znaaj uzimanja u
ob zir sim bolikih funkcij a novca, kao i ncek onomskih aspekata radnih
uloga. Deca su jedinstveni ekonomski akteri. Njihovim odnosom prema
radu i novcu delim ino upravljaju praktini interesi; deca su veliki potroai
koji su vrsto odluili da se dokopaj u pravog prihoda bilo pregovaranj em o
depareu ili radei za dodatni novac. No, deji rad i deji novac isto tako
su oblikovani ncek onomskim obrazovnim interesima. Posao ili deparac su
vaspitna sredstva koja decu ue pravim vrednostima i stavovima prem a
radu i troenju. Korisnost dejih svak odnevnih poslova je sporedna; od
dejeg rada se oekuje da vaspita dete, a ne da pom ogne roditeljima.
Visina d eparca ne zavisi od efikasnosti ili koliine dej eg rada, ve od
uverenja roditelj a o tom e ta je prikladan iznos.
Kao to je uoio francuski sociolog Fransoa Simian (Frangois Simiand)
u svom pionirskom eseju iz 1934., novac je jedna realite sociale".**
Simbolike funkcij e novca prepo znali su i anali zirali antropolo zi, ali sam o s
ob zirom na prim itivni novac u primitivnim drutvima. Na prim er, u knjizi
Fenomen novca (The Phenomenon of Money), Tomas Kramp (Thomas Crum p)
primeuje da novac moe reprezentovati sakralno isto kao i profano;
poto je kon-

* U o r i g i n a l u conimodification, t o s e o d n o s i n a p r o c e s p r e t v a r a n j a u k o m o d i t e t , t j . p o t r o a k u r o b u
( p r im . p rev.)

* * Rcafite sociale ( f r a n e . ) d r u t v e n a s t v a r n o s t ( p r i m . p r e v . )
V. Z e l i z e r : U d k o r i s n e d o b e s k o r i s n e l p o n o v o k o r i s n e ?

81
verzij a potpuno simbolina, u okviru moi svak e kulture je nj eno
sprovoenje." 3 Ipak, on ograniava sakralizaciju novca na istonjake ili
prim itivne kulture. O simbolikim i sociolokim dimenzijam a novca u
savrennenom zapadnom svetu znam o tak o malo. Kako kultu rni i drutveni
inioci utiu na upotrebu i znaenj e novca? Deji novac je samo jedan
prim er; kako se on ra zlikuje od novca koji dobij a ena-dom aica za svoje
trokove* ili od plate nek og ko zarauje? ta se dogaa kada se deji
novac smatra redovnom platom? Na primer, protivljenje da se deci plati za
kune poslove, kao i opiranje tome da se enama-dom aicama da
nadok nada za njihov rad, ukazuj e na upotreb ljavanj e novca kao
ogranienj a. Ak o se kuni poslovi plaaj u pravim" novcem, onda porodica
postaje jo jedno komercijalno okruenje.
Odnos izmeu trita i ncekonomskih vrednosti nije statian. Na prim er,
ekonomska vrednost deteta u XIX veku bila je legitimno zdru ena s
njihovom sentimentalnom vrednou i bile su prihvatijive instrumentalne
upotrebe dejeg novca. U sledeem odeljk u ra zm atraemo neke od
moguih buduih varijacija u promenljivoj interakciji izm eu cene i
vrednosti deteta.

OD SAKRALNOG DETETA DO DRAGOCENOG


DETETA-DOMAINA" * * ?

Prela zak koji je opisan u ovoj knjizi, sa ekonomski korisnog na


ekonomski beskorisno dete, nij e bio vrem enski precizno utvren dogaaj,
ve postepen i neujednaen proces. Kao kod svih drutvenih prom ena,
granica izmeu dva shvatanja detinjstva nikad nij e bila jasno odreena ili
apsolutna. Sentimentalizovana gledita postojala su zajedno sa
instrum entalnim vrednovanjem deteta u XIX veku, dok je ekonomska
vrednost deteta opstaj ala dugo nakon to je bila proglaena ne zakonitom i
moralno neispravnom. Do dana dananj eg, ek onomska vrednost deteta jo
uvek je od interesa, naroito u ruralnim podrujim a, a ponekad i meu
gradskim niim klasama. Na prim er, Nacionalni odbor za deji rad (The
National Chiid Labor Conimitrce) procenj uje da najmanj e 300 000 dece koja
migriraju rade u Sjedinj enim Amerikim Dravam a. Ta

3
T h o m a s C r u m p , The Phenomenon of Money ( L o n d o n : R o u t l e d g e &c K e g a n P a u l , 1 9 8 1 ) , s t r . 2 0 .

* U o r i g i n a l u pin money ( p r i m . p r e v . )

* * U o r i g i n a l u housechild, t o s e o d n o s i n a d e t e k o j e o b a v l j a k u n e p o s l o v e , i z v e d e n o i z t e r m i n a
houseWife. k o j i o z n a a v a e n u d o m a i c u ( p r i m . p r e v . )
Teo r i j s k i o k v i r i

82
deca, to je otkrio Robert Kouls (Robert Coles) u svom istra ivanj u,
staraju se jedno o drugom, br zo sakupljaju etvu, donose vodu i hranti u
u zrastu od dve ili tri godine i znaj u koju veliinu novia ili kolik o papirnih
novanica moraju odneti kui". 4 Neku drugu decu danas prim oravaju na rad
ilegalni klanovi prostitucije, veoma unosna industrij a pornografije i di leri
droge koji koriste malu decu za raznoenje. Na suprotnom kraju
profesiona lnog puta, deca glumci i deca modeli imaju profitabilne i esto
glam urozne karijere. Nedavno je putem kompjutera uvedeno novo
legitimno zaposlenje za strunu decu koja mogu svoj e znanj e da pretvore
u posao. Tak oe je bilo povremenih drutvenih eksperimenata ponovnog
uspostavlj anja korisnosti deteta. Na prim er, studija o seoskim kom unama
koju su obavili dva sociologa poetk om sedamdesetih opisuje nam erno
ukljuivanje dece u profesionalni, pa ak i drutveni ivot odraslih u tim
hipi ili posthipi naseobinama. 5
No, uprkos povrem enom preklapanju sentimentalnog i ek onomskog
shvatanj a detinjstva, u XIX veku je prevladavala kulturna legitimnost
korisnog deteta, dok je u XX veku neprocenjivo dete postalo prihvaena
norma. Ekonomski korisno dete postaje izuzetak. Trite rada je za veinu
dece, bez obzira na drutvenu klasu, ogranieno na slabo plaene kune
poslove, ra znoenj e novina i povrem eno upolj avanje od strane suseda da
im se pokosi travnjak, oisti sneg ili uvaju deca. Kao to pok azuje
nedavno anketiranje 764 uenika estog razreda iz Ouklenda, Kalifornij e
(Oakland, Californja), glavni izvor prihoda" dece su njihovi roditelji.
Zaista, ako dete danas zarauje pravi" novac, postoji malo pravila o tome
kako njime ispravno rukovati. Jedan asopis za ene upo zorava roditelje
dece zaposlene na snimanju televizijskih reklam a:
Roditelj ima moralnu dilemu u pog ledu toga koliko finansijskih
obaveza imaju zaposlena deca prema svojoj porodici. Jedna
strana argumenta kae da je ono to dete zaradi sam o nj egovo.

4
R o b e r t C o l e s , Migrants, Sharecroppers, Mountamcers, I I k n j i g a Chiidren of the Trisis ( B o s t o n : L i t r i e ,
B r o v r n , 1 9 7 1 ) , s tr . 6 3 . S t u d i j a L o i s H o f m a n i D i n M e n i s ( L o i s V R . H o f f m a n & : J c a n D . M a n i s ) o
p s i h o l o k o m z a d o v o l j s t v u u r a a n j u d e c e u S j e d i n j e n i m Am e r i k i m D r a v a m a p o k a za l a j e d a j e 1 0
procenata mukaraca iz nj ihovog uzorka i neto manj i procenat ena spom enulo ekonom sko-utilitarnu
ko r is t o d de ce , " Th e Valu e o f C h ild re n in th e Un ite d S ta tes : A N ev r Ap p roa ch to the S tud y o f F e rtilit y" ,
Journal of Matriage and the Family 4 1 ( a v g u s t , 1 9 7 9 ) , s t r . 5 9 0 .

5
B e n n e t r M . B e r g e r a n d B r u c e M . H a c k e t r , " O n t h e D e c l i n e o f Ag e G r a d i n g i n Rura l Hipp ie
C o n i m u n e s " , u Famiiy in Transition, e d . A r l e n e S . S k o l n i k a n d J e r o m e H . S k o l n i k ( B o s t o n : L i t r i e , B r o v r n ,
1977), str. 427-41.
V, Z c i i ze r : O d k o r i s n e d o b e s k o r i s n e i p o n o v o k o r i s n e ?

33

Drugi tvrde da ... ostatak porodice im a legitimno pravo na udeo u


detetovom profitu. Naalost, gotovi odgovori ne postoj e ... vaa vlastita
savest pom oi e vam da odluite.
Kada je Bruk Silds (Brooke Shields) im ala petnaest godina i zaraivala
oko 10 000 $ dnevno kao model, njena majka je reila taj problem tako to
je deponovala zaradu, ali ne itav iznos. U tradicionalnom maniru dece-
zvezda iz tridesetih godina, Bruk je dobijala deset dolara nedelj no kao
deparac. 6
No, da li danas dolazim o do nove istorijske etape odnosa izmeu
sentimentalne i ekonomske vrednosti dece? Da li je sakralno, ekonomski
besk orisno dete zastarelo u osam desetim godinam a? Svakako se ini da
postoji rastua javna nelagodnost i zbunj enost u pogledu drutvenog
polo aj a dece u njihovim porodicama i irem drutvu. Tu nelagodnost i
zbunj enost danas izraava nekoliko teoretiara i pisaca na ra zliite
naine. Na prim er, Vens Pakard (Vance Packard) pie o naoj ugroenoj
deci", o kulturi koja je protiv dece"; Nil Postmen (Ncil Postman) oplak uje
iezavanj e detinjstva", dok Mari Vin (Marie VRinn) saalj eva ,,decu be z
detinjstva"; Leti Pogrebin se pita ,,Da li Amerikanci mrze decu?", a
Derm en Grir (Germ ame Grcer) kategoriki tvrdi da je savremeno
drutvo ,,iz osnova neprij ateljski nastrojeno prema deci". 7 Meutim,
dij agno zu dejeg problema" posmatrai savremenog porodinog ivota
postavljaju na radik alno ra zliite naine. Stoga se i reenj a koj a oni
predla u takoe razlik uju, to pokazuj e ra zliita shvatanja cene i vrednosti
dece.

6
Nevr York Times, 2 3 . m a r t 1 9 8 1 , B 1 5 ; S h e r i S i n g e r > : Tom A l d e r m a n , " H o v r To G e t You r C h i l d
in TV Con imercia ls",Good Housekeeping 1 9 7 ( j u l
1983) : 87 . U sv om p rou a v a nju d ec e iz Ou k le n da , E lio t Me d ri (E lio t A. Me d r ic h ), D u d it
Ro ize n ( J ud it h Ro ise n ) , V ik t o r Ru b in ( V ic t o r Ru b in ) i St j u a r t Ba k l i ( S t u a r t B uc k le y ) , Ozblijan
posao odrastanja (The Serious Business of Grovring Up, B e r k l e y, C A : U n i v e r s i t y o f
Ca lifornja Press, 1982J, ustanov ili su da je sam o 15 procenata od uzorka im alo redovne
poslov e; to je uglavnom bilo raznoenj e nov ina ili uvanj e dece, str. 236,. 149. O s linostim a
i z m e u k la s a u d e j e m s v e t u z a p o s l e n j a , v i d i i b i d . , s t r . 1 3 8 . B e r n a r d G o l d s t i n i D e k O l d e m
(Bernard Go ldstcin Se Jack O ldham), ChHdren and Work (Nevr Brunsv rick, NJ:
Tra n s a c t io n , 1 9 7 9 ) , s t r. 7 8 , u s t a n o v il i s u s a m o n e z n a t n e r a z l ik e p r e m a d ru tv e n o - e k o n o m s k o m
statusu.

7
Va n c e P a c k a r d , Our Endangered Chlidren ( B o s t o n : L i t r i e , B r o v r n , 1 9 8 3 ) , N c i l P o s t m a n , The
Disappcarance of Childhood ( N e v r Yor k : L a u r e l B o o k ,
1 9 8 2 ) ; M a r i e V R i n n , Children Without Childhood ( N e v r Yor k : P a n t h e o n , 1 9 8 3 ) ; L e t r y C o t r i n
P o g r e b i n , " D o A m e r i c a n s H a t e C h i l d r e n ? " Ms. 1 2 ( N o v . 1 9 8 3 ) : 4 7 - 5 0 , 1 2 6 - 2 7 ; G e r m a m e
G r c e r , Sex and Destiny ( N e v r Yo r k : H a r p e r S e R o v r ,
1984) , s t r . 2 . V i d i t a k o e D a v i d E l k i n d , The Hutried Child ( R c a d i n g , P A : A d i s o n -
V R e s l e y, 1 9 8 1 ) .
Teo r i j s k i o k v i r i

84

Po nekima, sutinski problem poiva u otroj protivrenosti izm eu


javne i privatne vrednosti dece u amerikom drutvu. Na prim er, u delu
Prekrena obeanja (Broken Promises), ekonomista Norton Grab (VR. Norton
Grubb) i istoriar Marvin La zerson (Marvin Lazerson) uveravaju da se
sentimentalizacij a detinjstva suvie esto zaustavlj a na pragu porodice.
Nasuprot dubokoj Ijubavi koju oseam o i ispolj avam o u privatnosti,
nedostaj e nam ma kakav oseaj javne Ij ubavi prem a deci." Kao rezultat
toga, Amerikanci izneveravaju svoju decu" tim e to odbijaj u da primene
roditeljski altruizam i na tuu decu: Sladunj av mit o Americi kao drutvu
orij entisanom na decu, gde su deca naj dragocenije prirodno bogatstvo, u
praksi je opovrgnut naim neprijateljstvom prema tuoj deci i nedostatk om
spremnosti da im pomognem o." Dok roditelji rasipniki i nera zumno" troe
na svoju decu, njihov altruizam se paradoksalno preobra ava u krtost
kada su u pitanj u javni program i za deje blagostanje. Nerazum nost je
zamenjena instrumentalnim interesima. Kolik o e kotati socijalna pom o?
Da li e se, dugorono gledano, isplatiti? Sakralno dete je tako privatni
luksuz; prem a deci kojoj je potrebna socijalna pom o postupa se be z
sentimentalnosti i pomae im se samo ako je ulaganj e opravdano u
ekonomskom smislu. 8
Leti Pogrebin, osniva asopisa Ms., takoe optuuje licem erni pristup
Amerikanaca u odnosu na deji ivot: Drutvo koje klei pred
komercijalnim oltarom detinjstva u vidu obo avanih likova Jagodice*, Petra
Pana ... i Eni jeste ono isto drutvo koj e ubija svoju decu, siluje ih,
izgladnj uje... truj e i mrzi ih sve dok ne um ru." Pogrebin postavlj a dij agno zu
epidemije kolektivne pedofobije" u dananj oj Americi, iak o veina nas
pravi izuzetak kad je u pitanju nae vlastito potomstvo, nismo ba naroito
srdani prem a tuoj deci." 9
Meutim, prema nekim drugim posmatraima, problem see preko
krtosti naroda ili kolektivne be zoseajnosti prema deci. lako ne poriu
potrebu za delotvornijom socijalnom politikom, ova druga grupa kritiara je
isto tak o izra zito preokupirana polo aj em dece unutar porodice. Ovde
uoavamo otru podelu izme-

8
V R . N o r t o n G r u b b &c M a r v i n L a z e r s o n , Broken Promises ( N e v r Yor k : B a s i c B o o k s , 1 9 8 2 ) , s t r . 5 1 - 5 2 ,
8 5 . Z a d r u g a i j e g l e d i t e o o v o m p i t a n j u , v i d i G i l b e r t Y. S tc i n e r , The Chitdrens Cause ( W a s h i n g t o n , D . C . ;
Brookings Institu tion, 1976).
* Stravrbetry Shortcake c r t a n i l i k i l u t k a p o p u l a r n a u z a p a d n o j E v r o p i ( p r i m . p r e v . )

9
P o g r e b i n , " D o Am e r i c a n s H a t e C h i l d r e n ? " , s t r . 4 9 - 5 0 .
V. Z e l i z e r : O d k o r i s n e d o b e s k o r i s n e l p o n o v o k o r i s n e ?

85

u dva suprotna tabora: s jedne strane su oni koji strahuj u da je sakralno


dete u opasnosti da ie zne pravo iz naih domova. Na primer, Vens
Pakard ra zaznaj e rastuce raspolo enje protiv dece u Sjedinj enim
Am erikim Dravam a, koj e veoma konkretno ispoljavaju Ijudi koji odbij aju
da imaj u decu. Nem anj e dece postaj e prihvatijiva alternativa u odnosu na
stvaranje dece". Mogue je da novi instrum entalni razlozi, tvrdi Pakard,
obe zvreuj u emocionalne prednosti neprocenjivog deteta. esto se
strahuje da su deca prepreka ispunj enj u", karij eri, ekonomski teret ili,
ak, smetnja branoj srei. 1 0
Kako se poveavaju emocionalni i praktini trokovi oko dece,
obrazla u Mari Vin i Nil Postmen, tak o se ona prerano forsiraju na
ponaanj e poput odraslih, oblaenje, govor, zabavu, pa ak i seksua lnu
aktivnost i fiziki izgled. Zaista, Vin proglaava da je doba zatite" gotovo
i da je zam enj eno dobom pripreme": Nekada su se roditelji trudili da
sauvaj u be zazlenost dece... i da zatite decu od ivotnih nedaa. Novo
doba funkcionie na osnovu uverenj a da decu treba to ranije izlo iti
iskustvima odraslih..." Ideolozi sak ralnog deteta su uvereni da je progon
dece iz sveta u kome su odrasli odrasli i staraju se o deci, dok su deca
deca, zavise od odras lih i otuda su nej ednak a s njim a", savremena verzij a
izgubljenog raja, gde su deca liena be zbednosti i sigurnosti. 1 1
No, dok se Nil i Postm en sa nostalgijom zalau za obnavlj anje
stvarno" be zazlenog detinjstva, druga grupa analitiara je umesto toga
zabrinuta zbog onoga to opa aju kao neopravdano, pa ak i opasno
opstaj anj e, a ne slablj enj e progresivistik og ideala sakralnog, ekonomski
besk orisnog deteta. Iz te perspektive navodno integrisanj e dece u ivot
odraslih putem nedo zvoljenih aktivnosti kao to su prerano uputanje u
seksualne aktivnosti ili upotreba narkotika, sam o je povrinske prirode;
deca svak ako mogu nositi istu marku farmerki kao njihovi roditelji ili
gledati iste televizijske serije. No, u svakom sluaju, ek onomske uloge
dece ostaj u u sutini neprom enj ene. Zagovornici ove pozicije daju izra zitu
prednost prevrednovanju beskorisnog deteta. Dok su progresivistiki
reform atori naglaavali drutvene i psiholok e ri zik e korisnog deteta,
savrem eni revizionisti uk azuju na nepredviene drutvene i psihike
opasnosti od venog trajanja deje beskorisnosti.

10
P a c k a r d , Our Endangered Chiidren, s t r . 2 3 .

11
V R i n n , Children Without Childhood, s t r . 5 , 1 9 6 . Tak o e v i d i P o s t m a n , The Disappcarance of etiildhood.
Teo r i j s k i o k v i r i

86

Na primer, Derm en Grir u svoj oj kontrover znoj knjizi Poi i sudbina (Sex
and Destinyj otro prekoreva nedostatak pro imanja izm eu sveta dece i
sveta odraslih", to je dokaz nase duboke antipatije prem a deci: ,,U sri
naeg stalnog isticanja para zitske uloge dece u porodici jeste prikriveno
uverenje da decu treba prognati iz drutva odras lih. Bebe se ne smeju
raati pre nego to imaju svoj u vlastitu sobu." Grir svoje pesimistino
gledite o zapadnj akom detinjstvu stavlja nasuprot romantinom
shvatanju ivota u slabije ra zvijenim zem ljama, ...drutvima u kojima se
odrasli i deca smeju istim alam a,... ogrom nim gradovim a kojima
praktino upravljaju deca, deca koja svojom spretnou i preduzim ljivou
izdravaj u svoje roditelje, brau i sestre, u kojima deca i odrasli
nastanjuj u jedan te isti ok rutni svet i opstaju dr ei se jedni uz druge."
Ona poredi pogubni konzum erizam " zapadnj ake dece sa zdravijim
porodinim kontekstom dej eg ivota u tradicionalnim drutvima: Mo da
su deca prlj ava... ali imaju jasan oseaj grupe koj oj pripadaj u... Njih
neete zatei kako kukaju da dobiju artikle koji su iz lo eni u
supermarketu..." 1 7
Sve od ezdesetih, ideolozi dejeg oslobaanj a tak oe su bili otvoreni
kritiari ekonomski beskorisnog deteta. Na prim er, Riard Farson u knjizi
Priroena prava (Richard Farson, Birthrights) izlo io je da nastojanje za
ostvarivanj em dejih prava obuhvata pristup ekonomskoj moi... pravo na
rad, na sticanje i rukovanje novcem, na primanje jednake plate za isti
rad... i za ostvarivanje finansijske nezavisnosti". Deci se ,,ne sme
usk.ratiti potovanje i dostojanstvo do kojih se moe doi potenim
radom... ne smeju se iskljuiti iz sveta odraslih". lak o uoava da je
ekonomska diskriminacija dece dubok o uk orenj ena u amerikoj ku lturi,
Farson naglaava: Kao to je pokret za ukidanje dejeg rada bio u
izvesnoj meri uzrokovan novim nainom razmilj anj a o deci, tak o je sada
vreme da ponovo ra zm islim o o tom e ta bi dete moglo biti i ta bi moglo
raditi." 1 3
Mnogo manj e ideoloko, pa ipak isto tako temelj no prom iljanje i
kritiku neproduktivnog deteta sprovode sociolozi, psiholo zi i advok ati.
Jedan strunjak u oblasti prouavanj a porodice prim euje: Mada se niko
ne zala e za ... povratak dobu eksploatisanja dece, sve se vie uoava da
su uloge sam oodricanj a odraslih i

12
G r c e r , Sex and Destiny, s t r . 3 - 6 , 2 7 .

13
R i c h a r d F a r s o n , Birthrights ( N e v r Yor k : P e n g u m , 1 9 7 8 ) , s t r . 1 5 4 , 1 6 2 , 1 7 4 .
V. Zeli zer: Od korlsne do beskorisne i ponovo konsne?

87

neodgovornosti dece frustriraj ue za obe strane." 1 4 Sociolog Saren Bukok


ukazuj e da vie ne moem o sebi priutiti da tretiramo mlade kao neke
skupocene potroake artikle" niti da dr imo decu odvojenu od
produktivnog ivota zajednice. Deja prava, tvrdi Buk ok, preterano su
naglaena na tetu dejih obaveza. Reenj e je ra zviti inovativne
naine ... korisnog upotreblj avanja itavog dij apazona dejih
sposobnosti." 1 5 Naoj nedovolj no uposlenoj deci treba obezbediti novu
seriju poslova.
Psiholozi potkreplj uju ovo stanovite svedoanstvom da ekonomska
zavisnost moe predstavljati psiholoku opasnost po decu. Na primer,
D erom Kegan (Jerom e Kagan) obrazla e da, dok korisno dete moe
potvrditi svoj e oseanje vrednosti tim e to daje svoj materijalni i uoljivi
doprinos porodinom blagostanju, za ekonomski beskorisno dete
sam opotovanj e zavisi prevashodno od psiholokih kvaliteta, ono ,,ne
moe da pok ae na pooranti njivu ili gomi lu poseenog drveta kao na znak
svoje korisnosti." Kao re zultat toga, ta deca mogu biti nesigurna u pogledu
svoje vrednosti i preterano se oslanj ati na ispolj avanje roditeljske Ijubavi
za samopotvrivanje. Zaista, u ezdesetim godinama su psiholog Meri
Engel (Mary Engel) i nj eni saradnici otkrili da poslovi sa skraenim radnim
vrem enom ne samo to nem aju nikakve negativne posledice kod deaka u
u zrastu od deset do etrnaest godina, ve im poma u da se oseaju
kompetentno i ra zviju svoj u linost. 1 6
Antropolozi daj u svoj doprinos vlastitim otk riim a koja govore u prilog
vrednosti stvarne produktivnosti za decu, nasuprot ,,simbolinim "
zaduenjim a. U knjizi Deca iz est kultura (Children of

14
A r l e n e S k o l n i k , The lnt.mate Environment ( B o s t o n : L i t r i e , B r o v r n , 1 9 7 8 ) , s t r . 3 3 1 .

15
S a r a n e S p e n c e B o o c o c k , " C h i l d r e n i n C o n t e m p o r a r y S o c i e t y " , u Rethinking Childhood ( B o s t o n :
L it rie , B rov rn , 1 97 6 ), e d . Ar le n e S ko ln ik , s tr. 43 4 ; Sa ra ne S pe nc e B oo co ck , " Th e S oc ia l C on te xt o f
C h i ld h o o d " , P r o c e e d i n g s o f t h e Am e r i c a n P h i l o s o p h i c a l S o c i e t y, 1 19 ( n o v . 1 9 7 5 ) : 4 2 8 . V i d i t a k o e W i l l i a m
S t e p h e n s , Our Children Should Be VRorking ( S p r i n g i e l d , I L : C h a r l e s C T h o m a s , 1 9 7 9 ) ; E l i s e B o u l d i n g ,
Childrens Riglits and the VRheel of Life ( N e v r B r u n s v r i c k , N J : T r a n s a c t i o n , 1 9 7 9 ) ; D a v i d S t e r n , S a n d r a S m i t h ,
a n d F r e d D o o l i t r i e , " H o v r C h i l d r e n U s e d t o V R o r k " , 3 9 Lavr and Contemporary Problems 9 3 - 11 7 ( 1 9 7 5 ) ;
Konferenc ija Be le Kue o dec i (VRhite House Conference on Ch ild ren, VRash ington, D.C., Gov ernment
Printing Office, 1970).

16
M. Engel, G. Marstien, and S. VRoodam an, "Ch ildren VRho VRork and the Concept of VRork
S t y l e " , Psychiatry 3 0 ( n o v . 1 9 6 7 ) : 3 9 2 - 4 0 4 ; i " O r i e n t a t i o n t o V R o r k i n C h i l d r e n " , American Journal of
Orthopsychiatry 3 8 ( j a n . 1 9 6 8 ) : 1 3 7 - 4 3 ; J e r o m e K a g a n , " T h e C h i l d i n t h e F a m i l y " , Daedalus ( p r o l e e 1 9 7 7 ) :
43.
Teo r i j s k i o k v i r i

88

Six Cultures), Bcatris i D on Vajting (Bcatrice and John W hiting) uoili su


da deji rad u zem ljoradnikim zajednicama ui decu da budu odgovorna i
daje im oseaj vredriosti i upletenosti u potrebe drugih Ijudi". Ali,
prim euj u ovi autori, ti deji poslovi nisu sam o kvazirad, ve su u
neposrednoj vezi sa ekonomijom i blagostanjem porodice. Slino tom e, u
izvanrednoj studiji o ivotu dece u Ouk lendu, Kalifornija, za vreme velike
depresije"*, sociolog Glen Elder ml. (Glen H. Elder, Jr.) pokazuje kako su
potrebe ek onomski uskraenih porodica stvorile hitnu, realnu i razlonu
potra nj u, koja nije bila ni u kom smislu izm iljena," za dejim
ekonomskim i radnim doprinoenjem svom dom ainstvu. Kao rezultat toga,
dolo je do irenja iskustva odraslih prema dole" koje je povealo
nezavisnost, pouzdanost i zrelost dece u ruk ovanju novcem. Elder izvodi
zakljuak da, ukolik o zadu enje nije preterano ili izrabljivako, biti
potreban dovodi do javljanj a oseaj a pripadnosti i posveenosti neemu
to prevazilazi ja". 1 7
Pojedini pravni eksperti ak dovode u pitanj e validnost zak onodavstva
o dejem radu. Sve do nedavno, ti zak oni (i Zak onski akt o standardima
prim erenog rada, the Fair Labor Standards Act), kao i mnogi dr avni zakoni o
dejem radu bili su neoboriva politika sveta krava", retko kad osporavani
i uglavnom nikad revidirani. A li danas Robert Mnukin (Robert H. Mnookin),
profesor prava na kalifornijskom univerzitetu Berkti (University of
Californj a at Berkele y) pokree nova pitanja: ,,Da li ti zakoni predstavlj aju
preterano ograniavanje prava mladih Ijudi? Zato bi decu trebalo tretirati
drugaije od odraslih u oblasti zaposlenja? Da li jo uvek moemo da
opravdamo ogranienj a otelotvorena u zak onima o dejem radu?" Zaista,
futurolog Alvin Tofler (Alvin Toffler) predskazuj e moguu kampanj u za deji
rad kada se proi zvodnj a vrati u kue. U tom treem talasu" naeg drutva,
zakoni o dejem radu lak o mogu postati anahronian izum ", koji bi bilo
teko nametnuti u porodinom okru enju. Elektronska koliba", predvia
Tofler, otk riva jedan alternativni nain da se mladi ponovo ukljue u
drutveno i ek onomski produktivne uloge." 1 8

17
Bcatrice B. Whiting and John VR. M. VRh iting, Children of Six Cultures ( C a m b r i d g e , M A :
H a r v a r d U n i v e r s i t y P r e s s , 1 9 7 5 ) , s t r . 1 0 6 ; G l e n H . E l d e r , J r . , Children of the
Grcat Depression
( Ch ic a g o : U n iv e r s it y o f C h ic a g o P r e s s , 1 9 7 4 ) , s t r. 7 1 , 8 0 , 2 9 1 .
* Grcat Depression k r i z a u Am e r i c i i z m e u d v a s v e t s k a r a t a ( p r i m . p r e v . )

18
A l v i n To f f l e r , The Third VRave ( N e v r Yor k , B a n t a m , 1 9 8 0 ) , s t r . 2 2 0 ; R o b e r t H . M n o o k i n , Child,
Family and State ( B o s t o n : L i t r i e , B r o v r n , 1 9 7 8 ) , s t r . 6 5 5 . V i d i t a k o e " N o t e : C h i l d L a b o r L a v r s T i m e To
G r o v r U p " , 5 9 Minnesota Lavr
V. Zeli zer : Od korisne do beskorisne l ponovo korisne ?

89

Dakle, u sreditu interesovanj a je sak ralno dete; neki ga opravdavaju,


a neki iznova osporavaj u. Jo jedanput, kao na prelasku iz vek a u vek,
sukobljena sli dva shvatanja detinjstva, ali ovog puta reformatorska grupa
predla e selektivno poveanje korisnog uestvovanj a dece u produktivnim
aktivnostima poput odraslih, dok se tradicionalisti dr e progresivistikog
ideala odvoj enog, porodinog domena za decu. Nij e sluaj no to to se ovo
prevrednovanje dejeg mesta dogaa ba kada se svet njihovih majki
dram atino preobraava. Skoro 56 odsto udatih majki sa decom starosti
ispod etrnaest godina danas su zaposlene, a ta brojk a i dalje raste. Tako
sakralno dete gubi nepodelj enu pa nj u najva nij e osobe koja se stara o
njemu, i to u sve mlaem starosnom dobu. Na prim er, izmeu 1970. i 1980.
proporcij a dece mlae od est godina ije su majke zaposlene porasla je
na vie od 40 odsto. Zaista, udate ene sa decom ispod tri godine stupaj u
na trite rada br e nego ma koja druga grupa. 1 9
Tradicionalisti, koji toboe tvrde da podravaj u prava ena, uznemireni
su zbog toga to se majke odriu nekadanjih obaveza. Kao to obj anjava
Mari Vin: Poto majke vie ne ele da rtvuju svoju vlastitu dobrobit i
preuzmu na sebe preveliki deo bremena staranj a o deci, suvie esto se
deava da ba nik o ne usk oi da preu zm e brigu o deci." Kako oba roditelj a
naputaju dom zarad radnog mesta, tvrdi Nil Postmen, deca postaj u nek a
vrsta tereta i sve se ee smatra da je naj bolje da se njihovo detinjstvo
zavri to je pre mogue." U knjizi Erozija detinjstva (The Erosion of
Childhood) Valeri Polakov Suranski (Valerie Polak oW Suransk y) jo je
upeatijivija sugeriui da oslobaanje ena esto dovodi do ugnjetavanj a i
komoditizacije"* dece, ,,do zgodne zamisii o detetu kao robi koje se treba
osioboditi i poveriti na uvanje bezlinim ili ncadekvatnim institucijama za
staranje o deci." 2 0

Revievr 5 7 5 ( 1 9 7 5 ) ; P e t e r E d e l m a n , " C h i l d L a b o r R e v i s i t e d " , The Nation 2 3 5 ( a v g . 2 1 - 2 8 , 1 9 8 2 ) : 1 3 6 - 3 8 .

19
N e o b j a v lj e n i p o d a c i , B i r o z a s t a t i s t i k u o r a d u ( B u r c a u o f L a b o r S t a t i s t i c s ) , m a r t 1 9 8 3 . ; S h c i l a B .
K a m e r m a n a n d C h e r y l D . H a y e s , e d s . , Families That VRork ( W a s h i n g t o n , D . C . : N a t i o n a l Ac a d e m y P r e s s ,
1 9 8 2 ) , s t r . 1 4 ; S h c i l a B . K a m e r m a n a n d A l f r e d J . K a h n , Child Care, Family Benefits, and Working Parents ( N e v r
Yor k : C o l u m b l a U n i v e r s i t y P r e s s , 1 9 8 1 ) , s t r . 8 .
* U orig inalu conimoditization, to oznaava proces putem kojeg neto postaje roba, odnosno
kom od it e t (p r im . p r ev.)

20
Va l e r i e P o l a k o v r S u r a n s k y, The Erosion of Childhood ( C h i c a g o : U n i v e r s i t y o f C h i c a g o P r e s s , 1 9 8 2 ) ,
s t r . 1 8 0 ; W i n n , Children VZithout Childhood, s t r . 1 2 1 ; P o s t m a n , The Disappcarance of Childhood. s t r . 1 5 1 .
Teo r i j s k i o k v i r i

90

Da li deca u osam desetim u stvari postaju em ocionalno nepotrebna,


ekonomski i sentimentalno beskorisna za brane parove koji su
usredsreeni na posao, ambiciozni ili pritisnuti finansijs kim problemima?
Porodice nesum njivo postaju manje, a ene odla u raanj e dece, nek ad
sve do svojih tridesetih godina. Pa ipak, malobroj ni su brani parovi koji
ostaju bez dece. Na prim er, jedna nedavna studija o svojevolj nom
nem anj u dece pok azuje da se, bez obzira na trokove oko dece, ne biti
roditelj ne sm atra privilegovanim stanj em. Svojevoljno raanj e je
pok azatelj postoj ane emocionalne vrednosti dece za roditelj e. U dobu
usavrenih kontraceptivnih sredstava, prim euje istoriar Karl Degler
(Carl Degler), dananja zainteresovanost porodica za decu moe se s
pravom sm atrati veom nego u vrem e kada je mogunost nemanja dece
bila mnogo manje izvodlj iva." 2 1
Meutim, ak i ak o se moe sum nj ati u emocionalno um anjivanj e
vrednosti dece, sasvim je mogue da se dogaa ozbiljno prevrednovanje
njihove instrum entalne vrednosti. Naime, potencij alna korisnost dece nije
tek neko bizarno otkrie nekolicine nerealnih teoretiara. Nove strukture
porodice i ideologij a porodine demokratije svak ako bi mogle ponovo da
vrate korisno dete, makar u okviru domainstva. Prema strunjacim a, malo
je verovatno da e se zaposlene majke ponovo po zabaviti voenjem
dom ainstva s punim radnim vremenom. Pored toga, porast stope ra zvoda
doveo je do dram atinog poveanja broja dece koj a ive u
jednoroditeljskim porodicama, najee sa majkama. Do 1980., skoro 18
odsto dece ispod osamnaest godina ivelo je samo sa majkom. Teko da
dom ainstva mogu ostati statina kada se njihova struktura radikalno
menja. U novoj porodici moda nema mesta za beskorisno dete.
Nadalj e, nova ideologij a ravnopravnosti u porodinom ivotu moe
doprineti transformisanj u deje vrednosti. U svom istorijskom prik azu o
enam a i porodici u Am erici, Karl Degler predvia opstaj anj e napetosti
izm eu interesa porodice i interesa ena. On to objanjava ovako: Glavne
vrednosti savrem ene porodice suprotstavljene su vrednostima koje ine
osnovu emancipacij e ena. Tamo gde se enski pokret zalagao za
ravnopravnost, porodica je, istorijski gledano, poricala ili nije priznavala
jednakost ... hijerarhij a je preovladala meu oevima, majkam a i
decom." 2 2 Ali

21
D e g l e r , At Odds, s t r . 4 6 1 . V i d i J u d i t h B l a k e , " I s Z e r o P r e f e t r e d ? Am e r i c a n A t r i t u d e s ToW a r d
C h i l d l e s s n e s s i n t h e 1 9 7 0 s " , Journat of Matriage and the Fami!y ( m a j 1 9 7 9 ) : 2 4 5 - 5 7 .

22
D e g l e r , At Odds, s t r . 4 7 1 .
V. Z e l i ze r : O d k o r i s n e d o b e s k o r i s n e i p o n o v o k o n s n e ?

91

vrednosti se menj aju i uspostavljena hij erarhija porodinih uloga moe se


sruiti jednom novom ideologijom saradnje izmeu mua, ene i dece.
Nestanak ene-domaice sa punim radnim vrem enom moe stvoriti m ua-
dom aina"* i dete-domaina" sa skraenim radnim vrem enom.
Zaista, ve se pojavio prirunik za podizanje korisnog deteta-
dom aina". U knjizi sa karakteristinim naslovom Porodica koja sarauje
(The Cooperating Famiiy), Elionor Berman (Elcanor Berm an), majka troj e
dece, opisuje rekonstruisanje njenog domainstva nakon razvoda.
Eksperiment Berm an" zapoet je kada je gospoa** Berm an ponovo
poela da radi puno radno vreme i kada nije mogla da nae adekvatnu
osobu za pom o u kui. Njeno troj e dece su preu zeli kune dunosti, to
je podrazumevalo kupovinu, ienj e i kuvanje. Novi sistem saradnj e" je
funkcionisao: Shvatila sam da su moj a deca sposobna da preuzmu mnogo
vie odgovornosti nego to sam ikada pom iljala da im poverim. I umesto
da im smeta, izgleda da im se to dopadalo." U tom kontekstu, deji rad je
jo uvek delom edukativan, dobar" za dete, ali i instrumentalan, koristan
za majku i porodicu. Ako se ne bojimo da kaem o naoj deci ... da nam
treba pom o i da oni ak kao deca mogu dati znaajan doprinos dobrobiti
Ij udi do kojih im je sta-
lo, moemo postii da unutar naih porodica vlada duh uzaj amne
brige..." 2 3
Uprk os entuzija zmu gospoe Berman, uspostavljanj e novih pravila u
pogledu dejeg rada nee biti jednostavan zadatak. Na primer, veina
istraivanja nala zi da, uprkos sve veem broj u majki koje su deo radne
snage i sve izrazitijem ideolokom odobravanju trinog rada ena, podela
rada u kui i dalje je uglavnom ne-

* U t e k s t u s u u p o t r e b l j e n i t e r m i n i housevrife, househusband, housechiid, k o j i s e o d n o s e n a b a v l j e n j e


e n e , m u a i d e t e t a k u n i m p o s l o v i m a . P o t o n e p o s t o j i a d e k v a t a n p r e v o d za d r u g a d v a t e r m i n a j e r s e
o b a v l j a n j e k u n i h p o s l o v a v e z u j e z a e n s k i r o d ( o t u d a te r m i n d o m a i c a " ) , i z a b r a n j e t e r m i n domain, i a k o
s e p o d n j i m u s r p s k o m j e z i k u p r e u t n o p o r a z u m e v a upravljanje d o m a i n s t v o m ( n e t o p o p u t g a z d e " ) , t e
moe nav es ti na pogrenu pom is ao k ad s u u pitanj u mu karc i, a i de lov at i nc adekv atno kada s e odnos i
na d ec u . I pa k , i zb o r o m t o g t e rm in a na s to j im da s led im nam e ru a u to r a da s e n e ob a zi r e n a r a z l ik e u
pogledu roda i starosnog doba kad je u pitanj u obav ljanj e kun ih pos lova, to je o igledno budui da su
d ru ga dv a t e rm ina i zv e d en a i z p r v og ( p r im . p r ev.) .
23
E l c a n o r B e r m a n , The Cooperating Famity ( E n g l e W o o d C l i f f s , N J : P r e n t i c e - H a l l , 1 9 7 7 ) , s t r . 1 3 , 1 3 6 .

* * U o r i g i n a l u Ms., t o p r e d s t a v l j a t i t u l u n e o d r e e n u u p o g l e d u b r a n o g s t a n j a e n e k o j a n e p o s t o j i u
s rp sk om j e z ik u ( p r im . p rev.) .
Teo r i j s k i o k v i r i

92

promenjena tradiciona lno odreena starosnim dobom i polom. Deca i


njihovi oevi mogu ispomagati", ali kune du nosti su najveim delom i
dalj e enino zadu enje. Gospoa Berm an sa ironij om sugerie da je to
moda krivica rtve", sindrom m atice" kod majke jer omoguavanje deci
da potpuno osposobljena funkcioniu unutar dom a ... umanjuje potrebu za
nj om u porodici, ugro avaj ui njen oseaj vrednosti...". 2 4 Ali svedoanstvo
opovrgava ovo obj anj enj e. Muevi su ti koji se esto opiru, a nekad su i
jako kivni zbog poveanj a nj ihovih kunih obaveza. Na prim er, u nedavnom
istra ivanj u o am erikim branim parovima, dva sociolog a su ustanovili da
je aver zija o enjenih mukaraca prema kunim poslovima tako jaka da
moe pokvariti nj ihov odnos. to vie kunih pos lova urade ... to se jae
bore protiv toga." 2 5
Ali ta je sa decom? Inform acij e su neverovatno ograniene; naprosto
ne znam o mnogo o tome ta deca rade. Feministika istra ivanj a o odnosu
izmeu rada ena u kui i njihovog trinog rada bave se prevashodno
rodnim nej ednakostim a unutar porodice i pom anjkanj u javnih ustanova za
staranj e o deci. Deca su i dalj e posmatrai borbe odraslih i retk o kad se
misli da ona mogu doprineti pronalaenj u reenj a. lako je veliki znaaj
pridat oslobaanju deaka i devojica od tradicionalnih polnih stereotipa,
retko kad su prcispitivani starosni stereotipi. Ogranieno svedoanstvo
koje nam je dostupno ukazuj e, meutim, da deca ij e su majke zapos lene
slede oevim stopama u opiranj u produktivnom kunom radu i tek neznatno
(ili uopte ne) poveavaj u svoj e uestvovanj e u svakodnevnim kunim
poslovima. 2 6

24
Ibid., str. 31.

25
Ph ilip B lum stcin and Pepper SehWariz, American Couples ( N e v r Yo r k : W i l l i a m M o t r o W , 1 9 8 3 ) ,
s t r. 1 4 6 . Me u t im , n e k a p ro u a v a n j a n a g o v e t a v a j u d a p o s t o j i r e d u k o v a n j e o d r e e n o s t i p o lo m u p o d e l i
ku n ih p os lo v a ka da j e e n a za po s le n a , n a ro i t o k ad a do b ro za r a uj e . V id i Ca t h e r in e E . Ro ss , Jo hn
M i r o v r s k y, Joan H u b e r, " D iv id in g VRork, Sharing Work, and ln -Betvrcen: Matriage Patrerns and
Depression", American Sociological Revievj 4 8 ( d e c .
1983) : 8 0 9 - 8 2 3 , i L a u r a L l c i n , Families Without ViHams (Lexington, MA: Lexington Books,
1984), str. 41.

26
V id i W il l ia m H . G a u g e r a n d K a t h r y n E . Wa lk e r, The Dollar Value of Household VRork,
I n f o r m a t i o n B u l l e t i n 6 0 ( I t h a c a , N Y: N e v r Yor k S t a t e C o l l e g e o f H u m a n E c o l o g y , C o r n e l l U n i v e r s i t y, 1 9 7 7 ) .
Medri et al. (Medrich et aI.), u svoj oj dragocenoj studij i o iv otu dece u Ouk lendu, Ka liforn ija, ustanov ili
su da su deca zapos lenih majk i, naro ito erke, donek le povea le svoje uestv ovanje u ku n im
po s lov im a . Al i n isu p r im e t i l i sk o ro n ik akv e r a z l ik e i zm e u p o ro d ic a sa j ed n im i sa dv a r od it e lj a u po g le du
mere de j ih sv ak odnev nih k u nih obav eza, The Serious Business of GroWing Up, s t r. 1 4 2 - 4 4 .
V. Z e l i ze r : O d k o r i s n e d o b e s k o r i s n e i p o n o v o k o r i s n e ?

Uprk os tom oekivanom opiranju, moda ce se korisno dete vratiti na


scenu. lak o ozbiljna istraivanja uglavnom ne razmatraju ovaj problem, u
popularnim asopisim a ve se diskutuje o ponovnom pregovaranju
utvrenih pravila dejeg rada. Kako pie Zapostena majka (Working Mother):
Jedna je stvar ako je majka oduvek radila. Neto drugo je ak o se zaposli i
odj ednom svali svoj posao na porodicu". Veliki broj uznem iravanih
zaposlenih majki" koje su intervjuisane za lanak alile su se da su
svakodnevni poslovi postali povod naih veih svaa". Roditeljim a i deci
su dati korisni saveti o tome kako da uspostave novi odnos koji e
funkcionisati. U lanku sa sugestivnim naslovom Da li vai roditelji trae
od vas previe?", Sedamnaest godina (Seventcen) savetuje decu zaposlenih
majki i li ra zvedenih roditelja: Pokuaj da sagleda stvari s tak e gledita
tvojih roditelj a. Ako ti ne uradi nek e kune poslove, ko treba da ih uradi?
Da li tvoji roditciji, pored svih svojih obaveza, stvarno im aju vrem ena?...
Ra zm otri situaciju ... da bi uvideo ta je stvarno fer i pokuaj da razmilja
o svojoj porodici kao jednoj jedinici u kojoj svako treba ... neto da
doprinese." 2 7
Nova pravila dej eg rada svakako podrazumevaju prcispitivanje pravila
o dejem novcu. Postoje neki nagovetaji da sama deca smatraj u svoj
deparac naprosto suvie malim za inflacijsku ek onomiju. Kao to je
prokom entarisala jedna desetogodinj a devojica iz Vejlenda u
Masausetsu (VRa yland, Massachusets), u anketi koju je sproveo asopis
Novac (Money) 1981. godine: Mis lim da odrasli ne shvataju da sladoled
kota 1,25 $, bioskop 1,50 $, a dobra ploa 5 do 6$. Nekada je dolar bio
neto, a danas mora da se ali?" 2 8 Ipak, deca nemaj u mnogo mogunosti
da poveaj u svoje prihode. S ob zirom na ve visoku stopu nezaposlenosti
tinejdera, ma lo je verovatno da e doi do ekspanzij e trita rada za decu
ispod etrnaest godina. Deca e novac i dalje dobij ati prevashodno od
svojih roditelja, a povremeno od suseda ili porodinih prijatelj a.
Kako e roditelji dati deci nadoknadu za njihove poveane kune
du nosti? Da li e se d eparac prom eniti od simbolinog, vaspitnog
plaanj a besk orisnom detetu do potene plate korisnom detetu-
dom ainu"? Dilem e s poetka XX veka jo uvek zbunj uju

27
S a l l y H e l g e s e n , " D o Yo u r P a r e n t s A s k Too M u c h o f You ? " , Seventcen ( a p r i l 1 9 8 2 ) : 1 7 6 - 7 7 ; B a r b a r a
D e l a n i t e r , " S h o u ld You P a y You r K i d s t o H e l p ? " , VRorking Mother 2 ( m a j 1 9 7 9 ) : 4 4 - 4 5 .

28
C a t r i e Tu h y, " T h e S t a r W a r s G e n e r a t i o n Tak e s o n I n f l a t i o n " , Money 1 0 ( j u l 1 9 8 1 ) : 8 8 .
Teo r i j s k i o k v i r i

94
roditelje u osam desetim godinam a. Kada je u pitanju plaanj e svoje
vlastite dece, ak i ek onomisti pribegavaj u ncekonomskim smernicam a. Na
prim er, jedan ekonom ista daj e poviicu svojoj deci kada pokau vie
odgovornosti i sposobnost lasuivanja. To nema nik akve veze s inflacijom."
U istraivanju o deci estog razreda iz Ouklenda, Kalifornija, otk riveno je
da obiaji roditelja u pogledu deparca govore ma lo o materijalnim
mogunostim a porodice, a mnogo o osnovnim vrednostim a podi zanja
dece." Na prim er, vea je verovatnoa da e siromaniji roditelji dati deci
vei direktan pristup novcu nego bogatiji roditelji. Slino tom e, ank eta
asopisa Novac iz 1981. otk rila je da je jedna desetogodinja devojica iz
Orlanda na Floridi (Orlando, Florida), iz porodice koj a je prim ala socijalnu
pomo, dobijala jedan od najveih d eparaca u njenom odelj enj u treeg
razreda. 2 9
Mnogi roditelji se i dalje sna no protive tretiranj u dejih svak odnevnih
zaduenj a kao robe koja bi se mogla prodati. Kako to form ulie gospoa
Berm an, Nijedno dete ne bi trebalo da oekuje novanti nagradu za
ispunjavanje svojih svak odnevnih obaveza prema svom domu i porodici."
Meutim, u mnogim dom ainstvima pravi se ra zlika izmeu svakodnevnih
kunih poslova koji se ne mogu naplatiti i zapos lenj a. Kao to se
objanjava u dejem asopisu za potroae Mo penija (Penny Povreri, ,,rad
koji vam se plaa je neto posebno. To je zaposlenje." Prema tome, deca
obavlj aju dva tipa posla neplaene svakodnevne poslove i poslove za koje
dobij aju nadok nadu. Oni dobij aju dve vrste novca d eparac ili povremene
novane poklone kao svoj udeo u porodinim prihodim a i platu za naroite
poslove.
Svet dece se menja i porodine strukture koje se menj aju, kao i nove
egalitarijansk e ideologij e, mogu iznova odrediti njihove kune dunosti. U
toku je revizija gledita, nasleenog iz prvog dela ovog veka, da postoji
nuno negativna korelacija izmeu emocionalne i uti litarne vrednosti dece.
Sentimentalna vrednost dece danas moe obuhvatiti jedno novo
potovanj e nj ihove instrum entalne vrednosti. Meutim, potrebno nam je jo
mnogo istra ivanj a o ivotu dece. Na prim er, u 1980-oj je vie od
jedanaest miliona dece iz Sjedinjenih Amerikih Drava ivelo u
sirom atvu, esto u porodicam a na ijem su elu bile ene. ta znae za
tu decu rad i novac, za ra zliku od dece iz im unijih porodica ili porodica sa
oba roditelja? Kako deji rad i deji novac variraj u u zavi-

29
I b i d . , s t r . 9 2 ; R o s a li e R a d o m s k y, " C h i ld r e n s A l l o W a n c e s : V R h a t t h e E c o n o m i s t s P a y " , N e v r Yor k
T i m e s . . . s t r. 7 1 .
V. Z e l i z e r : O c ! k o r i s n e d o b e s k o r i s n e i p o n o v o k o r i s n e ?

95

snosti od rase, ili etnik e grupe ili pola? U kom starosnom dobu je dete
sprem no da postane korisno dete-domain"? Da li je pet godina suvie
malo, a dvanaest suvie mnogo? Kako deji doprinos varira u zavisnosti
od zanim anj a roditelja?
Korisna deca i unutranja reorgani zacija domainstva nisu reenje za
poveano uestvovanje majki u radnoj snazi. Kao to istiu skoro svi
strunj aci za porodicu, Sj edinj ene Amerike Dr ave moraju pod hitno
potpomoi blagostanje porodica sa decom odgovarajuom socijalnom
politikom, dok svet zaposlenj a mora pri znati i prilagoditi se novim
strukturama porodice. No, moda i u okviru domainstva, uz prikladno
savetovanje, nove stavove i zatitu radi spreavanj a njihovog
eksploatisanj a, deca mogu vrlo lako postati dragoceni korisni uesnici u
kooperativnoj porodicnoj jedinici.