You are on page 1of 2

Oina zakletva.

Bio jedan starac pa imao tri sina i jednu ker. Kad doe vreme da starac umre, on
dozove svoja sva tri sina pa ih zakune da sestru dadu prvome ko doe da je prosi,
makar ko bio. Kad po smrti oinoj proe neko vreme, doe jedan starac na
dvokolicama te zaprosi devojku. Dva starija brata ne htednu mu je odmah dati, gde je
star i siromah, ali najmlai navali da je dadu opominjui ih oine zakletve na samrti. I
tako je dadu za starca i starac je odvede svojoj kui. Posle nekoga vremena otide
najstariji brat sestri u pohode, kad tamo, a to kua velika ne moe bolja biti. Sestra se
vrlo obraduje kad vidi brata, i kad je brat zapita kako ivi, ona mu odgovori: "Dobro,
ne moe bolje biti." Kad je brat sestri doao, starca nije bilo kod kue, ali malo as
doe i on, i vrlo mu milo bude kad vidi uru pa mu ree: "astiemo se i veseliti,
samo najpre da ide na mome konju da mu donese trave, ali onde da nakosi gde konj
zakopa nogom, a ne gde je tebi volja." ura mu ree: "Dobro, zete, hou." Pa onda
uzjae na konja i otide. Idui tako doe na srebrnu upriju; kad sagleda upriju i vidi
da je sva od srebra, polako mi se, pa sjae s konja, te istrgne jednu srebrnu talpu
govorei: "Mogu se pomoi." Po tom nakosi trave gde je njemu volja bila ne ekajui
dokle konj nogom: zakopa, pa uzjae opet na konja i vrati se natrag. Doavi kui
namesti konja u konjunicu, i metne travu predanj, pa otide u kuu. Kad doe u kuu,
starac ga zapita jeli namirio konja i jede li konj travu, a on odgovori da jeste i da jede.
Onda starac ree: "Dobro, da vidim i ja." Pa izie u konjunicu, kad tamo, a konj nije
ni takao. Starac pozna da trava nije nakoena onako kao to je on kazao; za to odmah
isprati uru neugoena da ide od kuda je i doao. Onaj doavi kui ne kae brai
svojoj kako je kod zeta proao, nego rekne srednjemu bratu: "Pozdravio te zet da mu i
ti ide u goste." Posle nekoga vremena otide srednji brat sestri u pohode; ali i on proe
kao i onaj prvi: i njega polje zet onako po travu, a on kad doe na srebrnu upriju
polakomi se kao i onaj, te istrgne jednu srebrnu talpu, i ne nakosi trave kao to mu je
zet rekao, nego po svojoj volji. Kad se vrati k zetovoj kui, zet i njega uhvati u lai, i
poalje kui neugoena kao i prvoga. Kad i on doe kui, ne kae nikome kako je
proao kod zeta, nego rekne najmlaemu bratu: "Pozdravio te zet da mu ide u goste."
Posle nekoga vremena otide i najmlai brat, sestra kad ga ugleda, vrlo se obraduje, pa
mu ree: "Samo, brate, nemoj da uini kao to su naa braa uinila." On nije znao
ta su oni uinili, a ni sestra mu nije htela vie nita kazati do samo to. Kad doe zet
kui, i on se uri vrlo obraduje, pa mu ree: "astiemo se i veseliti, samo idi najpre
na mome konju te mu donesi trave, ali gde konj nogom zakopa onde da nakosi, a ne
gde je tebi volja." On uzjae na konja i otide po travu. Kad doe na onu upriju zaudi
se njenoj krasoti, ali mu isto ao bude to joj nema i onih dveju talpi, pa kad doe na
sredu, pogleda i s jedne i s druge strane, i vidi ispod nje gde u jednome velikom
kazanu kljua voda, i u njoj se kuvaju ljudske glave, a orlovi ih odozgo upaju. Za tim
preavi preko uprije doe u jedno selo, i prolazei krozanj uje sa sviju strana
pevanku i veselje, pa se zaudi gde sve selo peva i veseli se, te zapita jednoga: "Kako
je to, brate, u vas sve veselo?" A onaj mu odgovori: "Za to ne bi bilo, kad nam je
svaka godina rodna i svega imamo izobila." Kad izie iza sela, nae na putu dve
kuke gde se kolju jednako; pa ih stane razvaati, ali ne mogavi ih razvaditi, okani se
i otide dalje. Idui tako doe u drugo selo i prolazei krozanj vidi gde je u njemu sve
alosno i plano, pa ree jednome: "Ja prooh kroz jedno selo, i videh sve veselo, a za
to je u vas sve tako alosno?" Seljak mu odgovori: "Kako ne e biti alosno, kad nas
tua tue svake godine, pa nemamo nita." Kad izie iza onoga sela, nae dva bravca
a oni se jednako kose. On ih stane razvaati, ali zaludu, i ne mogavi ih razvaditi,
ostavi ih i poe dalje. Najposle ga konj donese na jednu prekrasnu livadu. Kad budu
nasred livade, konj stane pa zakopa nogom, a on skoi s konja i nakosi trave, pa se
vrne natrag kui. Kad doe kui, uvede konja u konjunicu, pa mu poloi travu i konj
odmah stane jesti. Zet kad vidi da mu je ura konja namirio, vrlo mu bude milo, pa mu
ree: "Ti si moj ura; sad emo se veseliti i gostiti." Pa onda sednu za trpezu i stanu
veerati. Za veerom ree mu starac: "Sad da mi kae ta si video?" A on mu
odgovori: "O moj zete, iskazati se ne moe ta sam video. Prvo sam video srebrnu
upriju vrlo lepu, ali je nagrena gde joj nema dveju talpi. Ko ono uze, ubio ga ivi
Bog!" Starac mu na to rekne: "Ono su tvoja braa ukrala; kako su inili onako su i
proli. Nego mi kazuj ta si drugo video?" ura odgovori: "Na sredi pod uprijom
video sam veliki kazan gde kljua, i u njemu glave mrtvake a odozgo ih orlovi
upaju." Na to zet ree: "Onaka je vena muka na onome svetu. ta si jo video?"
ura nastavi dalje: "Video sam selo sve veselo." Zet mu na to ree: "Ono su ljudi
Bogu po volji; svakoga rado doekaju i ugoste i siromaha ne teraju prazna ispred
svojih kua. Kazuj ta si jo video." A ura mu dalje kae: "Video sam na putu dve
kuke gde se jednako kolju." Zet na to: "Ono su dve jetrve. ta si jo video?" ura
odgovori: "Video sam drugo selo i u njemu sve neveselo." Starac mu ree: "Onde
nema nikakve pravde i nikakve sloge niti znadu za Boga. ta si jo video?" ura
odgovori: "Video sam dva brava gde se jednako kose." Na to zet: "Ono su braa koja
se dobro ne ive. Kazuj ta si jo video." ura mu ree: "Video sam prekrasnu livadu.
Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledim." Na to zet ree: "Onaki je raj
onoga sveta; ali je teko do njega doi." Posle toga jo su se dugo dana gostili i
veselili. Najposle se ura digne da ide kui, a zet ga lepo opravi sa velikim darom i
ree mu da ga je odmah poznao da je poten ovek, to je navalio da se ispuni oina
zakletva, i da e biti sretan a braa njegova nesretna.