Nemuti jezik.

U nekakva oveka bio jedan oban koji ga je mnogo godina verno i poteno sluio.
Jednom idui za ovcama uje u umi neku pisku, a ne znadijae ta je. Na taj glas
otide on u umu da vidi ta je. Kad tamo, ali se zapoarilo pa u poaru zmija piti.
Kad oban to vidi, stane da gleda ta e zmija raditi, jer se oko nje sa sviju strana bilo
zapoarilo, i poar se Jednako k njoj primicao. Onda zmija povie iz poara: "obane,
za Boga, izbavi me iz ove vatre!" Onda joj oban prui svoj tap preko vatre, a ona po
tapu izae, pa njemu na ruku, pa po ruci domili do vrata i savije mu se oko vrata.
Kad oban to vidi, nae se u udu, pa ree zmiji: "ta je to u zao as! ja tebe izbavih a
sebe pogubih." Zmija mu odgovori: "Ne boj se nita, nego me nosi kui mome ocu.
Moj je otac zmijinji car." Onda joj se oban stae moliti i izgovarati da ne moe
ostaviti svojih ovaca, a zmija mu ree: "Ne brini se ni malo za ovce; ovcama ne e
bita nita; samo hajde to bre." Onda oban poe sa zmijom kroz umu i najposle
doe na jednu kapiju koja je bila od samih zmija. Kad dou tu, zmija na vratu
obanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu. Onda zmija ree obanu: "Kad
doemo u dvor k mome ocu, on e tebi davati tagod zaite: srebra, zlata i kamenja
dragoga, ali ti ne uzimaj nita, nego iti nemuti jezik. On e se dugo zatezati, ali e ti
najposle opet dati." U tome pou u dvor k ocu, i otac plaui zapita zmiju: "Za Boga,
sinko! gde si?" A ona mu kae sve po redu kako je bio opkolio poar i kako je oban
izbavio. Onda car zmijinji ree obanu: "ta e da ti dam za to to si mi sina
izbavio?" oban odgovori: "Nita drugo ne u, nego da mi da nemuti jezik." A car
ree: "Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kae, ti bi odmah umro, nego iti
drugo tagod hoe dau ti." Na to mu oban odgovori: "Ako e mi to dati, daj mi
nemuti jezik, ako li mi to ne da, a ti s Bogom ostaj! meni drugo ne treba nita." Pa
poe da ide. Onda ga car vrati natrag govorei mu: "Stani! hodi ovamo, kad ba to
hoe:. Zini." oban zine, a zmijinji mu car pljune u usta, pa mu ree: "Sada ti pljuni
meni u usta." oban mu pljune u usta, a zmijinji car opet obaninu. I tako tri puta
pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car ree:
"Sad ima nemuti jezik. Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako
kae kome god, odmah e umreti." oban poe kroz umu, i idui ujae i
razumevae sve to govore tice i trave i sve to je na svetu. Kad doe k ovcama i nae
ih sve na broju i na miru, lee malo da se odmori. Tek to legne, ali dolete dva gavrana
te padnu na jedno drvo i ponu se razgovarati svojim jezikom govorei: "Kad bi znao
ovaj oban, ovde gde lei ono crno iljee ima u zemlji pun podrum srebra i zlata."
oban kad uje to, otide svome gospodaru te mu kae, a gospodar dotera kola pa
otkopaju vrata od podruma i krenu blago kui. Ovaj je gospodar bio poten ovek pa
sve blago dade obanu govorei mu: "Evo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog
dao. Nego ti naini sebi kuu pa se eni, te ivi s otim blagom." oban uzme blago,
naini kuu, i oenivi se stane iveti, "i malo po malo izie on najbogatiji ovek ne
samo u onome selu nego u svoj okolini nije ga bilo. Imao je svoga ovara, govedara,
konjuara, svinjara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo. Jednom licem na Boi ree
on svojoj eni: "Spremi vina i rakije i svega to treba, pa emo sutra ii na sala da
nosimo pastirima neka se i oni provesele." ena ga poslua i uradi sve kako je
zapovedio. Kad sutradan otidu na sala, onda gazda u vee kae svima pastirima: "Sad
svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja u biti kod stoke svu no." I tako
gazda ostade i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoi, ali kurjaci zaurlaju, a psi
zalaju: kurjaci govore svojim jezikom: "Moemo li doi da uinimo tetu, pa e biti
mesa i vama?" A psi odgovaraju svojim jezikom: "Doite da bismo se i mi najeli!" Ali
meu psima bijae jedan matori pas koji samo jo dva zuba imadijae u glavi. Onaj
matori pas stane govoriti kurjacima: "Tamo njima to i to! Dok su jo ova dva zuba
meni u glavi, ne ete vi uiniti tete mome gospodaru." A to gazda sve slua i razume
to oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga
matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: "Za Boga, gospodaru, teta je!" A gazda
im odgovori: "to rekoh to da uinite." Pa se opravi sa enom kui, i pou na konjma:
pod njime bijae konj, a pod enom kobila. Idui tako ovek izmakne napred, a ena
zaostane. Onda konj pod ovekom zare: konj veli kobili: "Hajde bre! to si ostala!"
A kobila odgovara: "E, lasno je tebi: ti nosi jednoga gospodara, a ja troje: nosim
gazdaricu, i u njoj dete, pa u sebi drebe." Na to se ovek obazre i nasmeje, a ena to
opazi, pa bre obode kobilu i stigne oveka pa ga zapita za to se nasmeja. On joj
odgovori: "Ni za to, samo onako." Ali eni ne bude to dosta nego saleti mua da joj
kae za to se nasmejao. On se stane braniti: "Proi me se, eno, Bog s tobom! to ti
je? ne znam ni sam." Ali to se on vie branjae, ona sve vie navaljivae nanj da joj
kae za to se nasmejao. Najposle joj ovek ree: "Ako ti kaem, ja u odmah umreti."
Ona opet ni za to ne marei jednako navali govorei da drukije ne moe biti nego da
joj kae. U tom dou kui. Odsednuvi s konja, ovek odmah narui mrtvaki sanduk
i kad bude gotov, metne ga pred kuu pa kae eni: "Evo sad u lei u sanduk pa da ti
kaem za to sam se nasmejao; ali kako ti kaem, odmah u umreti." I tako legne u
sanduk, pa jo jedan put obazre se oko sebe, kad ali onaj matori pas doao od stoke i
seo mu elo glave pa plae. ovek opazivi to ree eni: "Donesi jedan komad hleba
te podaj tome psu." ena donese komad hleba i baci pred psa, ali pas ne e ni da gledi,
a petao doe i stane kljuvati u komad; onda pas ree petlu: "Nesreo nesita! tebi je do
jela, a vidi gde gazda hoe da umre!" A petao mu odgovori: "Pa nek umre kad je lud.
U mene ima sto ena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde naem, a kad one
dou, ja ga proderem; ako li se koja stade srditi, ja je odmah kljunom; a on nije
vredan jednu da umiri." Kad to ovek uje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i
dozove enu u sobu: "Hodi eno da ti kaem." Pa sve batinom po njoj: "Eto to je,
eno! Eto to je, eno!" I tako se ena smiri i nikad ga vie ne zapita da joj kae za to
se smejao.