You are on page 1of 12

Kranijalni nervi

Opti pregled
Kranijalni nervi ili modani nervi - nervi craniales su glaveni nervi koji,
sa izuzetkom prvog i drugog nerva, polaze iz modanog stabla i kod
oveka su bilateralno rasporeeni. Postoji 12 pari nerava koji osim svojim
latinskih naziva imaju i numeriku klasifikaciju rimskim brojevima od I
do XII koja je postavljena od strane antikog lekara Galena, pre vie od
1800 godina. Prema tipu, kranijalni nervi mogu biti meoviti, senzorni i
motorni i kao takvi mogu biti deo CNS, PNS i ANS. Jedna od
karaktersitika kranijalnih nerava koji su po tipu meoviti jeste da i
senzorna i motorna komponenta ulazi/izlazi iz modanog stabla na istom
mestu, za razliku od spinalnih nerava.
Za razumevanje anatomije kranijalnih nerava, veoma je znaajna
klasifikacija njihovih jedara kao i vlakana koja polaze iz odgovarajuih
jedara. Sva jedra moemo podeliti na dve velike grupe - motorna jedra i
senzitivna jedra.

Motorna jedra
1. Opta somatomotorna jedra - ova jedra imaju alfa i gama
motoneurone koji inerviu poprenoprugaste miie: miie
pokretae one jabuice i miie jezika. Ova jedra poseduju III, IV,
VI i XII kranijalni nerv.
2. Posebna visceromotorna jedra iz ovih jedara polaze motorna
vlakna koja inerviu miie koji se razvijaju iz embrionalnih
faringealnih lukova. Ova jedra poseduju V, VII, IX, X i XI
3. Opta visceromotorna jedra ova jedra pripadaju autonomnom
nervnom sistemu, a funkcionalno ine kranijalni deo
parasimpatikusa, inerviu glatku muskulaturu unutranjih organa i
lezde. Ova jedra poseduju III, VII, IX i X kranijalni nerv.

Senzitivna jedra
1. Opta somatosenzitivna jedra - lee u dorzalnom delu tegmentuma
modanog stabla. Sadre elijska tela drugog neurona senzitivnih
puteva koji prenose svesni senzibilitet iz glave i vrata.
2. Opta viscerosenzitivna jedra - u ovu grupu spada donje jedro
kompleksa nuclesu tractus solitarius - nuclesu tractus solitarius
inferior koji prima nadraaje iz IX i X kranijalnog nerva, koji
prenose visceralni bol, oseaj punoe u upljim organima tako da
su ova jedra ukljuena u mnoge visceralne reflekse.
3. Posebna viscerosenzitivna jedra - u ovu grupu jedara spada
nuclesu tractus solitarius kompleks odnosno gornji deo, nucleus
tractus solitarius superior koji prima nadraaje iz VII, IX i X
kranijalnog nerva.
4. Posebna somatosenzitivna jedra - sadri VIII mozdani nerv. Ova
jedra lee najlateralnije od svih jedara.

Shodno ovoj klasifikaciji jedara moemo da napravimo i klasifikaciju


vlakana koja polaze iz odgovarajuih jedara:
1. Opta somatska aferentna vlakna su senzorna vlakna koja se
nalaze u spinalnim nervima, dok su im tela smetena u spinalnoj
gangliji.
2. Opta somatska eferentna vlaknamotorna vlakna koja se nalaze
takoe u spinalnim nervima dok su im tela smetena u ventralnom
rogu kimene modine, meutim i kranijalni nervi imaju opta
somatska eferentna vlakna i ona inerviraju miie pokretae one
jabuice.
3. Posebna somatska aferentna vlakna su senzorna vlakna i ona
nose impulse iz retine oka i vestibulokohlearnog aparata.

4. Opta visceralna aferentna vlakna su senzorna vlakna koja nose


impulse iz viscere i krvnih sudova.

5. Opta viseralna eferentna vlakna su vlakna autonomnog nervnog


sistema koja pruaju motornu inervaciju glatkim miiima viscere,
srcu, pljuvanim lezdama itd.

6. Posebna visceralna aferentna vlakna su senzorna vlakna koja nose


informacije iz ula ukusa i iz olfaktorne mukoze. Nalaze se u
sklopu I, V, VII, IX i X kranijalnog nerva.
7. Posebna visceralna eferentna vlakna su motorna vlakna koja
inerviu derivate faringealnih lukova.

Mirisni nerv - nervus olfactorius


Mirisni nerv ili I kranijalni nerv je po tipu senzitivni nerv i
predstavljen je bipolarnim neuronima koji su smeteni u olfaktornoj
mukozi. Periferni nastavak ovog bipolarnog neurona funkcionie kao
hemosenzitivni receptor koji reaguje na olfaktorne stimuluse, dok je
centralni nastavak agregira u grupu od oko 20ak tankih nerava koji
su ine olfaktorni nerv. On prolazi kribriformnu plou etmoidne kosti
i stvara sinapsu sa olfaktornim bulbusom. Karakteristika ovih
bipolarnih neurona jeste to nakon svog ivotnog veka od nekoliko
meseci bivaju zamenjeni novim neuronima koji nastaju od
prekursorskih elija olfaktorne mukoze. Od olfaktornog bulbusa
polazi oflaktorni put koji nije periferni nerv ve produetak bele
mase i stoga je mijenilizovan oligodendrocitima i obavijen
meningama kao i bilo koji drugi deo mozga. Oflaktorni put
projektuje na limbike regione ukljuujui septalna jedra i amigdale,
pritom zaobilazei talamus. Vlakna su po tipu posebna visceralna
aferenta.

Optiki nerv nervus opticus


Optiki nerv predstavlja II kranijalni nerv koji je po tipu iskljuivo
senzorni, shodno tome sadri samo posebna somatska aferentna
vlakna. Treba napomenuti da to nije periferni nerv u pravom smislu te
rei, ve je produetak mozga, konkretno meumozga i kao takav
obavijen je modanim opnama i sadri elije specifine za centralni
nervni sistem. Kako je mijelinski omota optikog nerva izgraen od
oligodendrocita, tako on moe biti osteen razliitim
demijelinizujuim bolestima poput multiple skleroze. Aksoni
retinalnih ganglijskih elija se skupljaju na izlazu iz one jabuice i
grade optiki nerv, koji se najveim delom projektuje na talamus i to
na corpus geniculatum laterale ili lateralno kolenasto telo, dok se
jedan deo projektuje na srednji mozak i to na gornje vidne kvrice
colliculi superior. Takoe jedan deo nerava, po izlasku iz one
jabuice, se projektuje ipsilateralno dok se drugi projektuje
kontralateralno, a mesto ukrtanja optikih nerava naziva se optika
hijazma chiasma opticumi locirana je u meumozgu.

Okulomotorni nerv - nervus oculomotorius


Okulomotorni nerv ili III kranijalni nerv predstavlja motorni nerv koji
inervie miie pokretae one jabuice. Ovaj nerv poseduje dva jedra
nucleus nervi oculomotorii koje je po tipu opte somatomotorno jedro i
iz njega polaze multipolarni alfa neuroni koji inerviu miie pokretane
one jabuice kao i mii levator onog kapka. Ova vlakna su po tipu
opta somatska eferentna. Drugo jedro je parasimpatiko jedro -
nucleus accessorius nervi oculomotorii - Edinger-Vestfalovo jedroi po
tipu je opte visceromotorno jedro. Iz njega polaze preganglijska
parasimpatika vlakna koji odlaze do cilijarnog gangliona. Ova vlakna su
po tipu opta visceralna eferenta vlakna. Postganglijska vlakna koja
polaze iz cilijarnog gangliona inerviraju cilijarne miie. Oba jedra
smetena su u srednjem mozgu.

Trohlearni nerv nervus trochlearis


Trohlearni nerv ili IV kranijlani nerv je po tipu motorni i sadri shodno
tome opta somatska eferentna vlakna. Iako je jedan od najmanjih
kranijalnih nerava po broju aksona koji ga grade, trohlearni nerv je po
mnogo emu specifian, pa tako predstavlja jedini kranijalni nerv koji
polazi sa dorzalne strane srednjeg mozga, a tom prilikom nervi se u
potpunosti ukrtaju i prelaze kontralateralno. Pritom, postoji mali deo
nerva koji se nalazi ipsilateralno i najvei deo koji je kontralateralan,
odnosno deo nerva pre i posle ukrtanja (redom). Jedro trohlearnog nerva
smeteno je u srednjem mozgu mesencephalon i po tipu je opte
somatsija eferentna vlakna (motorna) inerviu mii one jabuice, i to
gornji kosi mii one jabuice musculus oblicuus superiori. Ukoliko
dodje do povrede IV kranijalnog nerva oko koje je pogoeno esto je
postavljeno vie ka gore i u stranu jer donji kosi mii tada postaje
dominantan, takoe esto moe nastati i diplopija odnosno udvojeno
vienje.
Trograni nerv nervus trigeminus
Trograni nerv ili V kranijalni nerv predstavlja meoviti nerv koji
sadri etiri jedra. Tri jedra su opta somatosenzitivna jedra
nucleus principalis ili glavno senzorno jedro, nucleus spinalis,
nucleus mesencephalisili mezencefalino jedro i poslednje je
posebno visceromotorno jedro nucleus motorius nervi trigemini
tj. motorno jedro nerva trigeminusa. U senzitivnim jedrima nerva
trigeminusa zavravaju se i somatosenzitivna vlakna VII, IX i X
kranijalnog nerva. Motorno jedro trigeminalnog nerva grade tipini
multipolarni motorni neuroni koji inerviraju miie mastikatore
kao nekoliko miia u predelu glave i vrata, koji su svi derivati
faringealnih lukova. Glavno senzitivn jedro koje je smeteno u
modanom mostu prima nadraaje dodira i pritiska iz oblasti lica.
Nukleus spinalis deli se na tri dela pars oralis, pars interpolaris
i pars caudalis. Pars oralis prima oseaje finog i grubog dodira.
Do pars interpolarisa pristiu senzacije bola poreklom iz gornje i
donje vilice, dok u pars caudalis pristiu nadraaji bola i
temberature iz oblasti glave kao i bol koji se prenosi VII, IX, i X
kranijalnim nervom. I nucleus spinalis i nucleus principalis u
vezi su sa motornim jedrima V, VII, IX, X, XI, i XII kranijalnog
nerva, a ove veze omoguavaju da nadraaji koji dolaze preko
trigeminalnog nerva uspostavljaju mnoge reflekse npr. sputanje
kapaka na dodir ronjae, kijanje usled nadraaja sluzokoe
nosa. Od izuzetnog znaaja je veza spinalnog jedra trigeminalnog
nerva sa retikularnom formacijom za odravanje budnog stanja.
Mezencefalino jedro je takoe opte somatosenzitivno jedro koje
je duboko usaen u belu masu modanog stabla. Ono to je
karakteristino za njega i to ga ujedno i ne ini jedrom jeste
injenica da je izgraen od pseudounipolarnih neurona iji
periferni nastavci polaze iz proprioceptora zuba, tvrdog nepca,
zglobne aure kao i miia mastikatora. Upravo zbog injenice da
je graen od pseudounipolarnih neurona, to predstavlja jedinstven
sluaj njihovog prisustva u CNS-u, ovo jedro se smatra za
senzorni ganglion. Takoe je povezano sa retikularnom
formacijom, malim mozgom i talamusom.
Tela pseudounipolarnih neurona smetena su u semilunarnom
ganglionu trigeminalnog nerva od koga polaze njegova tri
glavna ogranka po emu on i nosi naziv trograni nerv. To su
oftalmiki nerv nervus ophtalamicus, donjovilini nerv
nervus mandibularis i gornjovilini nerv nervus maxillaris. Od
ovih ogranaka takoe polaze brojni manji ogranci.

Nerv abducens neruvs abducens


Nerv abducens ili VI kranijalni nerv ili nerv odvodilac je po tipu
motorni nerv. Sadri jedno jedro koje je opte somatomotorno
jedro i od njega polaze opta somatska eferentna vlakna.
Karakteristika ovog nerva jeste dugaak put do one jabuice gde
inervira spoljanji pravi mii - musculus rectus lateralis.
Motorno jedro VI kranijalnog nerva smeteno je u modanom
mostu pons Varoli, dok vlakna izlaze na donjoj strani prema
produenoj modini. Prilikom povrede ovog nerva koje mogu biti
relativno este upravo zboj njegove dugake trajektorije, javlja se
medijalna devijacija oka koje je afektirano kao i diplopija.

Facijalni nerv nervus facialis


Facijalni nerv ili VII kranijalni nerv je po tipu metoviti nerv i
sadri motorna, parasimpatika i senzitivna vlakna. Facijalni nerv
ima etiri jedra: posebno visceromotorno jedro nucleus nervi
facialis, zatim opte visceromotorno jedro nucleus salivatorius
superior,opte somatosenzitivno jedro nucleus spinalis nervi
trigemini kao i nucleus tractus solitarius koje je po tipu posebno i
opte viscerosenzitivno. Ova jedra smetena su u tegmentumu
modanog mosta i produene modine.
Motorna jedra facijalisa inerviu odgovarajue miie lica, dok je
intermedijerni deo ovih jedara povezan sa kortikalnim neuronima
kore velikog mozga. Nucleus salivatorius superior je
parasimpatiko jedro i po tipu opte visceromotorno jedro od kojeg
polaze preganglijska parasimpatika vlakna koja dolaze do
pterigopalatinskog i submandibularnog gangliona gde prave
sinapsu sa vlaknima odakle polaze vlakna koja inerviraju suznu
lezdu dok postganglijska vlakna koja polaze od submandibularne
ganglije inerviraju podvilinu i podjezinu pljuvanu lezdu.
Rostralni deo nucleus tractus solitarius-a predstavlja gustatorno
jedro nucleus gustatoriuskoje je po tipu posebno
viscerosenzorno jedro i do njega dolaze senzorne informacije sa
dve treine jezika iz gustativnih papila kao i iz gustativnih papila
nepca. Na nucleus spinalis nervi trigemini dolaze senzorne
informacije bola, temperature i dodira iz koe spoljanjeg uha i
dela bubne opne.

Vestibulokohlearni nerv nervus vestibulocholearis

Vestibulokohlearni nerv ili VIII kranijalni nerv prestavlja senzorni


nerv sa tim to sadri posebna somatska aferentna vlakna.
Posmatrano funkcionalno anatomski VIII kranijalni nerv sadri
dve komponente vestibularni koren koji prenosi impulse iz
vestibularnog aparata i kohlearni koren koji prenosi impulse iz
kohlee unutranjeg uha. Vestibularnokohlearni nerv ima veoma
sloenu strukturu i mogue je razlikovati vestibularna jedra i
kohlearna jedra. Kada govorimo o vestibularnim jedrima ona su
izgraena od kompleksa 4 jedra i to gornje vestibularno jedro
ili Behterevjevo jedro, zatim lateralno vestibularno jedro ili
Dajtersovo jedro, medijalno vestibularno jedro ili valbeovo
jedro i donje vestibularno jedroili Rolerovo jedro. Ova jedra
locirana su u produenoj modini. Ova jedra su po tipu posebna
somatosenzitivna jedra.
Takoe karakteristika ovog nerva jeste postojanje vestibularne
ganglije koja sadri bipolarne neurone iji se centralni nastavak
prua upravo do ovih vestibularnih jedara produene modine.

Periferni nastavak bipolarnih neurona se prua ka unutranjem


uhu i pravi sinapsu sa elijama polukrunih kanala, sakula i
utrikula koje detektuju promenu poloaja. Treba napomenuti
takoe da najvei deo aksona iz vestibularne ganlgije se projektuje
do vestibularnih jedara, ali ipak manji broj prolazi direktno kroz
modane drke i ulazi direktno u mali mozak.

Druga grupa jedara jesu kohleanra jedrakojih ima dva prednje


kohlearnio jedro i zadnje kohlearno jedro. Oba jedra smetena
su lateralno od vestibularnih.

Takoe postoji spiralna ganglija koja sadri bipolarne neurone


(tela) iji se centralni nastavak projektuje na dva kohlearna jedra
u produenoj modini, dok se periferni nastavak sinapsira sa
ulnim elijama Kortijevog organa.

Potencijalne lezije koje mogu da nastanu na VIII kranijalnom


nervu dovode do ipsilateralne gluvoe, mogu nastati vrtoglavice
kao i gubitak ravnotee.

Jezino drelni nerv nervus glossopharingeus

Jezino-drelni nerv ima etiri jedra. Posebno visceromotorno


jedro zajedniko za IX, X i XI nerv (nucleus ambiguus), opte
visceromotorno parasimpatiko jedro, (nucleus salivatorius
inferior), opte somatosenzitivno jedro zajedniko za V, VII, IX i
X nerv (nucleus spinalis nervi trigemini) i posebno i opte
viscerosenzitivno jedro zajedniko za VII, IX i X kranijalni nerv
(nucleus tracuts solitarius). Ova jedra lee u tegmentumu
produene modine.
Nucleus ambiguus - iz ovog jedra polaze vlakna koja uglavnom
inerviu miie drela (m.stylopharingeus koji uestvuje u
gutanju). Vlakna poreklom iz ovog jedra zajedno sa vlaknima
nerva vagusa grade faringealni pleksus.
Nucleus salivatorius inferior ovo jedro ini mala grupa
preganglijskih parasimpatikih neurona koji nisu jasno ogranieni
od okolne retikularne formacije. Iz ovog parasimpatikog jedra
polaze preganglijska vlakna za otiki ganglion. Postganglijska
vlakna imaju sekretorno i vazodilatatorno dejstvo. Inerviu
parotidne pljuvane lezde podstiui luenje pljuvake.
Nucleus spinalis nervi trigemini - u ovom jedru nalaze se tela
neurona iji aksoni uestvuju u formiranju nekih senzitivnih puteva
(tractus trigeminothalamicus anterior). Takoe u ovom jedru se
zavravaju centralni nastavci pseudounipolarnih neurona ija se
tela nalaze u intrakranijalnom gornjem ganglionu ili
ekstrakranijalnom donjem ganglionu, dok periferni nastavi ovih
neurona inerviu zadnju treinju jezika, faringealnu mukozu,
tonzile, mukozu Eustahijeve tube, kou une koljke i slunog
kanala.
Nucleus tractus solitarius ukljueno u vane visceralne reflekse.
Povezano je sa retikularnom formacijom i hipotalamusom, a ove
veze omoguevaju uspostavljanje refleksa: kontrola disanja, krvni
pritisak, rad srca.
Nucleus gustatorius sadri elijska tela neurona gustativnog
puta.

Nerv lutalac nervus Vagus


Nerv lutalac ili X kranijalni nerv je po tipu meovit i sadri
nekoliko tipova vlakana i predstavlja jedan od najsloenijih
kranijalnih nerava. Njegova distribucija je najekstenzivnija od svih
kranijalnih nerava pa tako ima svoje kranijalne, cervikalne,
torakalne i abdominalne delove i upravo zbog svoje iroke
distribucije nosi naziv nerv lutalac. Da bi se bolje razumeo X
kranijalni nerv poeemo od organizacije njegovih jedara, a to su -
nucleus ambiguus, nucleus tractus solitarius superior i inferior,
nucleus vagus dorsalis. Takoe nerv lutalac ima dve ganglije
donji ganglion nerva vagusa ili nodusni ganglion i gornji
ganglion nerva vagusa ili jugularni ganglion.
Veoma je bitno da se, pre nego to se krene u pregled inervacija
nerva vagusa, razgranie tipovi nervnih vlakana radi lakeg
praenja.

Dodatak 1. Prilikom embrionalnog razvia oveka kao


privremene strukture javljaju se faringealni lukovi kojih ima est
I-VI. Svaki od ovih lukova izuzev V daje odreene strukture, pa
tako I faringealni luk ili mandibularni luk daje miie mastikatore,
maksile, mandibule, delove srednjeg uha, odreene arterijske krve
sudove itd. Drugi faringealni luk ili hioidni luk miie lica,
nakovanj itd.

Prilikom pregleda inervacije nerva vagusa bie obraena samo


inervacija u glavenom i vratnom regionu.

Nucleus ambiguus sadri tela posebnih visceralnih eferentnih


neurona koji inerviu meko nepce, farinks, larinks i uestvuju u
kontroli govora. Faringealna grana nerva vagusa zajedno sa IX
kranijalnim nervom uestvuje u izgradnji faringealnog pleksusa.

U donjem ganglionu nerva vagusa smetena su tela


pseudounipolarnih neruona koja spadaju u kategoriju posebnih
viseralnih aferentnih vlakana iji centralni nastavak odlazi do

nucleus tractus solitarius superior a periferni nastavak inervira


ulne kvrice ukusa na epiglotisu. Takoe u ovom ganglionu
smetena su tela pseudounipolarnih neurona koja su po tipu opta
visceralna aferentna vlakna iji centralni nastavak odlazi do
nucleus tractus solitarius inferior dok periferni nastavak
inervira laringealnu i faringealnu mukozu, baroreceptore i
hemoreceptore aorte kao i torakalnu i abdominalnu visceru. Svi
ovi periferni nastavci grupisani su u odgovarajue grane koje
inerviraju gore navedene regione.
Iz nucleus vagus dorsalis polaze opta visceralna eferentna
vlakna koja su deo parasimpatikog nervnog sistema ija se
duga preganglijska vlakna pruzaju sve do intramuralnih ganglija
gde prave sinapsu sa kratkim postganglijskim vlaknima koja
inerviraju glatku muskulaturu i lezde torakalne viscere (plua i
srce) i dela abdominalne viscere.

Dodatak 2.Intramuralne ganglije su ganglije parasimpatikog


nervnog sistema koje se nalaze unutar organa koji je inerviran
autonomnim nervnim sistemom. Pored njih postoje i terminalne
ganglije koje se nalaze u neposrednoj blizini samog organa.

I poslednji tip vlakana su posebnasomatska aferentna vlakna ija


su elijska tela smetena u gornjem ili jugularnom ganglionu
nerva vagusa i po tipu su pseudounipolarni neuroni. Njihov
centralni nastavak zavrava u nucleus spinalis nervi trigemini
koji prima informacije o dodiru, bolu, temperaturi lica. Periferni
nastavci inerviraju dura mater meningealnom granom i sluni
kanal preko aurikularne opne. Sam nerv vagus naputa
produenu modinu i kroz juglarni foramen izlazi i kranijuma.
Dakle vidimo iz ovog pregleda da su nucleus vagus dorsalis kao
i nuclesu ambiguus motorna jedra dok su nucleus tractus
solitarius inferior et superior senzorna jedra.

Pomoni nerv nervus accsessorius

Pomoni nerv ili XI kranijalni nerv ima dva posebna


visceromotorna jedra, kranijalno - nucleus ambiguus i spinalno -
nucleus nervi accessori iz kojih polaze istoimeni korenovi.
Kranijalno jedro je smesteno u tegmentumu produene modine.
Spinalno jedro se produava kaudalno u kumenu modinu.
Vlakna spinalnog jedra (radices spinales) izlaze na bonoj strani
kimene modine, ulaze kroz foramen magnum u lobanju, spajaju
se sa vlaknima kranijalnog jedra i obrazuju jedanaesti kranijalni
nerv. Ovaj kranijalni nerv je po tipu motorni. Naputa lobanjsku
duplju kroz foramen jugale ulazi u laterofaringealni prostor i deli
se na i se unutranju i spoljanju granu (ramus internus i ramus
externus). Unutranja grana se prikljuuje nervus vagus-u, a njena
vlakna inerviu miie grkljana i drela i prve treine jednjaka.
Spoljanja grana inervie m.sternocleidomastoideus i m.
trapezius koji su odgovorni za pokretanje glave i ramena.

Podjezini nerv nervus hypoglossus


Podjezini nerv ili XII kranijalni nerv je po tipu motorni nerv i
sadri opta somatska eferntna vlakna. Vlakna naputaju jedno XII
kranijalnog nerva koje je smeteno u produenoj modini sa
ventralne strane naputaju medulu kroz preolivarni sulkus (region
izmeu medularne piramide i donjeg olivarnog jedra) i odatle
naputaju kranijalnu upljinu preko hipoglosalnog kanala i ulaze u
jezik iznad hioidne kosti gde inerviu spoljanje i unutranje miie
jezika.

Ono to je bitno napomenuti jeste da je jedro XII kranijalnog nerva


inervisano kortikalnim motornim neuronima precentralnog girusa,
koji se ukrtaju i stoga su kontralateralni.