You are on page 1of 65

TRIBINA: PRAVOSUĐE NAKON REFORME

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedonija 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Slovenija 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

broj 1246
20. novembar 2014.

KO JE PUCAO U MILANA BEKA

STRAH OD
DEVEDESETIH
BROJ 1246
20. novembar 2014.
izdavač
04 Pokušaj ubistva Milana Beka:
NP “VREME” d.o.o.
Strah od devedesetih
Trg Republike 5, Beograd

06 Kriminal: Amateri i profesionalci
direktor
Stevan Ristić 08 Lik i delo: Milan Beko
pomoćnik direktora
Vojislav Milošević 10 Mehanizam Perčević: Lezi dole i daj pare!
finansijski direktor
Daniela Vesić 12 Kultura sećanja: Vojislav Šešelj
Prije nego sam pročitao tekst Viktora
glavni urednik Radikal broj jedan ponovo među Srbima
Dragoljub Žarković Ivančića „Srđa i Vreme“, pomišljao
odgovorni urednik 14 Slučajevi: sam na onu Krležinu frazu po kojoj je,
Filip Švarm
Napad na profesora Iliju Vujačića kad je bio mlađi, želio bolje saveznike,
pomoćnici glavnog urednika
Jovana Gligorijević, Momir Turudić dok je, kako su godine prolazile, sve
18 Reagovanje: Srđa i Vreme
sekretarijat više čeznuo za boljim – protivnicima
Ana Aleksić, Mirjana Kalezić
20 Odgovor Viktoru Ivančiću: piše: muharem bazdulj
redakcija
Aleksandar Anđić (foto), Poetska pravda
Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,
Slobodan Bubnjević, Sonja Ćirić,
23 Nuspojave: Nekropolitički rituali
Zora Drčelić, Slobodan Georgijev,
Nebojša Grujičić (kultura),
Andrej Ivanji (svet), 24 Reagovanje: Zašto mediji ćute o Živkoviću?
Jelena Jorgačević, Tatjana Jovanović,
Jasmina Lazić, Zoran Majdin, 26 Tribina “Pravosuđe nakon reforme”:
Radmilo Marković, Saša Marković,
Ivana Milanović Hrašovec, Klizanje prema diktaturi
Milovan Milenković, Milan Milošević,
Tamara Nikčević, Teofil Pančić, 30 Poseta patrijarha Kirila:
Saša Rakezić, Mirko Rudić, “Autorski film je pre svega lični
Tamara Skrozza, Zoran Stanojević, O gostu i domaćinima poetski stav. Ima reditelja koji
Tatjana Tagirov, Dragan Todorović,
Tanja Topić, Biljana Vasić, Miloš Vasić,
32 Tabloidi i “neprijatelji”: pokušavaju da udovolje ukusu
Marija Vidić, Ljubomir Živkov
festivalskih selektora, služeći se
dokumentacija Feljton koji nema kraj
Dragoslav Grujić (arhiva) klišeima, uticajem trendova ili
Jelena Mrđa (foto) 36 Lisica i ždral: Rusi i ja potrebom da budu politički korektni.
tehnička redakcija
Toga ima u svim umetnostima. I
Ivan Hrašovec (ur.), Tanja Stanković,
KULTURA
Vladimir Stankovski, Slobodan Tasić; većina tih pokušaja je neuspela.
lektori: Katarina Pantić,
Živana Rašković, Ivana Smolović;
38 Intervju: Srdan Golubović Umetnost traži posebnost,
korektori: Nikola Dragomirović, autentičnost, iskrenost i stav. Takvi
Marko Tasić, Stanica Milošević 40 Intervju: Vladimir Perišić
pokušaji reprodukcija to nemaju. Ali
internet izdanje
www.vreme.com 43 In memoriam: Jovan Ćirilov (1931-2014) nemojte da brinete, takvih filmova
Marjana Hrašovec nema na Festivalu autorskog filma”
prodaja i pretplata
45 Lagunine knjige
piše: marko dinić
Nikola Ćulafić, Milan Radović
49 TV Manijak: Medijska sačekuša
računovodstvo
Slavica Spasojević
SVET
marketing
Aleksandar Aleksić (direktor)
50 EU–Rusija: Srpski front
e-mail: redakcija@vreme.com
telefon redakcije: 011/3234-774
telefaks: 011/3238-662
53 Trijumf republikanaca u SAD:
štampa O Slonu i Magarcu
Rotografika, Subotica

56 Politička klima (4/4): U istoj rečenici kancelarka Angela
ISSN 0353-8028
COBISS.SR-ID 16907266 Merkel je spomenula Ukrajinu,
Jesen klimatskih promena
Gruziju, Moldaviju i Srbiju. To
59 Navigator: Družba i služba su, kaže, zemlje u kojima Kremlj
želi da proširi svoj uticaj
60 Strip: Balkanoskandinavci
piše: nemanja rujević
62 Vreme uživanja: Riba Na naslovnoj strani: Milan Beko
Foto: A. Anđić
4 Pokušaj ubistva Milana Beka

STRAH OD DE
Odavno nismo imali ovako klasičnu zasedu sa
pokušajem ubistva; još od pre Sablje. Ministar
unutrašnjih poslova, dr Nebojša Stefanović, nazvao
je počinioce “amaterima”, ali ih još nije uhvatio.
Cela ta skoro pa tragična priča nemilo podseća na
neka vremena za koja smo mislili da su minula

D
ogađaj se odigrao na j kratak kadar). Možda
je
način koji bismo mo- ssu došli da ponude krv
gli nazvati klasičnim: zza ranjenika, ne greši-
Milana Beka dovezao m dušu.
mo
je prošlog petka, oko 17:15, nje- Operacije je – kako
gov vozač u Ulicu Andre Niko- ču
čujemo – uspela; Milan
lića, ispred broja 23a, gde stanu- Be je stabilno, komu-
Beko
je. Beko je otvorio desna prednja vrata t i nicira
i i oporavlja se, Bogu
izašao iz vozila. Tog trenutka prišao mu hvala. Uviđaj na licu mesta trajao je celu
je nepoznati muškarac i u njega iz nepo- noć i – kako se čuje – nađeni su određeni
sredne blizine (ministar, dr Stefanović, “materijalni i biološki tragovi”. Iz iskaza
kaže “oko metar”) ispalio četiri metka iz svedoka (za koje se ne zna koliko ih je)
pištolja; dva su ga pogodila u stomak i proizašlo bi da su bila dva napadača; da
grudi; dva su promašila; izgleda da je je- je jedan bio “upadljivo lep, crn, oko 1,75
dan hitac razbio prednje desno staklo. cm visok”; da su imali kapuljače, ali ne i
Bekov vozač tada je reagovao pribrano maske. Ulica Andre Nikolića na Senjaku
i profesionalno: ubacio je u rikverc i kre- uzana je i načičkana video-kamerama ra-
nuo autom unazad, očito zbunivši na- znih ambasada i diplomatskih reziden-
padače koji su pobegli. Odmah je Mila- cija. Naravno da je policija smesta poče-
na Beka, koji je već obilno krvario, ubacio la da pregleda te snimke; prvi rezultat
u vozilo i odjurio ravno u Urgentni cen- je izjava ministra da počinioci nisu ima-
tar. Zvati hitnu pomoć bilo bi u toj situ- li maske, nego samo kapuljače; da je jed-
aciji besmisleno i čovek je ispravno pro- nom od njih kapuljača čak i spala (to je
cenio da takve povrede ne trpe čekanje. valjda taj garavi lepotan), iz čega je mini-
Po dolasku u Urgentni centar Milan star izveo zaključak da je reč o “amateri-
Beko bio je smesta zbrinut i operisan; na ma”. Dopunski dokaz da je o “amaterima”
licu mesta pojavio se i ministar zdravlja, reč bila bi – po ministru – okolnost da su
dr Zlatibor Lončar, koji je bio i u opera- na licu mesta pronađene četiri pištoljske
cionoj sali (čovek je hirurg). Iz nekog ra- čaure i jedan projektil.
zloga ispred Urgentnog centra uskoro se
pojavila grupa zabrinutih ljudi u skupim čaure i naprave
automobilima, kao da će od toga Milanu Ministar očito nije konsultovao bali-
Beku biti bolje. Na televiziji su primeće- stičke i taktičke veštake iz mup-a, a ima
ni Kole Kostić, Toplica Spasojević, Čedo- ih izvanredno sposobnih. Oni bi mu, pre
mir Jovanović, Milorad Vučelić i još neka svega, skrenuli pažnju na okolnost da se
lica koja nije bilo lako identifikovati (bio latentno vatreno oružje identifikuje »
20. novembar 2014. VREME
REME
5

EVEDESETIH

ZA SADA NEPOZNAT MOTIV ZA POKUŠAJ UBISTVA: Milan Beko
foto: FoNet
REME 20. novembar 2014.
VREME
6

Kriminal

Amateri i profesionalci
Šta se može zaključiti iz modaliteta dosadašnjih naručenih likvidacija
i postupaka njihovih izvršilaca

Postalo je opće mjesto: retoriku Vojislava Šešelja po povrat- – vlasnik firme Ljubiša Buha
ku iz Haga, napad na profesora Iliju Vujačića i, prije svega, Čume. Maskirni, Legija i Kali-
sačekušu za Milana Beka, mnogi vide kao oživljavanje duha nić zauzeli su busiji u kukuruzu
devedesetih. Tada, kao i sada, na vlasti su ljudi iz istih partija sa prigušivačima na kalašnjiko-
– naprednjaci, odnosno, bivši radikali i socijalisti – pa je Vla- vima. Kada im se Čume pojavio foto: A. Anđić
da posebno osjetljiva na ovo poređenje. Kontrola štete zapa- na nišanu, potegli su obarače i –
la je Nebojši Stefanoviću. Ministar unutrašnjih poslova, po promašili. Potom su im se puške zaglavile: podzvučna muni-
svemu sudeći, ima realno pokriće za tvrdnju da je policija na cija sa smanjenim punjenjem nije imala dovoljno snage da re-
tragu izvršilaca ovog zločina i da se uskoro očekuje njihovo petira zatvarač. Kalinić je onda vadio čauru po čauru prstima
hapšenje; u suprotnom, ne gine još jedna afera i dodatne pa- i, pucajući, ubio je Čumetovog tjelohranitelja Ivicu Nikolića.
ralele sa devedesetim kada se nakon zvučnih policijskih obe- Legija se nije snašao i oružje mu ostaje zaglavljeno. U među-
ćanja nije događalo baš ništa. U dodatnom naporu da poveća vremenu, Čume je pobjegao kroz jarak, a Legija i Kalinić na su-
otklon od tog “zlatnog vremena” za mafijaške klanove, Stefa- protnu stranu divljim trkom kroz kukuruze. Iza sebe su osta-
nović je naglasio i da osoba koja je pucala na Beka nije profe- vili neispaljene metke, čaure, otiske stopala, vlakna odjeće...
sionalni ubojica: ne bi sa metar udaljenosti promašila dva od Izvještavajući o ovom slučaju, mediji su zaključivali – uklju-
četiri hica; nije imala masku na licu; ostavila je čaure, otisak čujući i “Vreme” – da su izvršioci očigledno amateri sa slabom
obuće, opuške... ili nikakvom obukom.
Da li je zaista tako? Koliko pobrojano govori o profesionaliz- slučaj drugi: Do Petog oktobra Legija i Zemunski klan imali
mu i amaterstvu van filmskog platna – u realnom okruženju su zaštitu Državne bezbjednosti mup-a Srbije; po nalogu nje-
i vremenu? Drugim riječima: što se može zaključiti iz moda- nog vrha, između ostalog, oteli su i ubili bivšeg predsjednika
liteta dosadašnjih naručenih likvidacija i postupaka njihovih Predsjedništva Srbije Ivana Stamolića, te izveli dva atentata
izvršilaca? na Vuka Draškovića.
slučaj prvi: Milorad Ulemek Legija i Sretko Kalinić, obojica Lider Srpskog pokreta obnove pukim je čudom preživio in-
višestruko osuđeni na po četrdeset godina zatvora za čitav scenirani sudar sa kamionom punim pijeska 3. oktobra 1999.
niz najtežih krivičnih djela, svakako mogu preferirati na sta- Tada je u automobilu sa Draškovićem poginuo Veselin Boško-
tus profesionalaca. Prvi iza sebe ima obuku u Legiji strana- vić, a Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurević
ca, ratno iskustvo u Srpskoj dobrovoljačkoj gardi Željka Raž- u pratećim kolima. Mada su počinioci imali potpunu zaštitu
natovića Arkana, mogućnost da se stalno usavršava u ubilač- tadašnjeg režima, spo je vrlo brzo otkrio brojne dokaze koji su
kim vješinama u Jedinici za specijalne operacije mup-a Srbije ih povezivali sa zločinom: od “kamiona ubice” registriranog u
na čijem se čelu nalazio; drugi se borio u srpskim paravojnim Državnoj bezbjednosti, preko uloge Javne bezbjednosti u pri-
formacijama i, kasnije, postao glavni likvidator u sačekušama krivanju atentata do Legijnog prisustva na kritičnom mjestu
Zemunskog klana Dušana Spasojevića. Niti jednom od njih, a u kritično vrijeme... Tako je ne samo propao pokušaj da se ova
pogotovo udruženima, ne bi smjela da se dogo- naručena likvidacija maskira kao saobraćajna nesre-
di ni najmanja greška – naročito kada su kre- ća, već su i izvršioci iz tada elitne specijalne jedinice
nuli da ubiju čovjeka čije ih svjedočenje, uko- skrenuli pažnju javnosti na sebe. Ali, uprkos svemu,
liko se nagodi sa policijom, može koštati slo- nisu odustali od namjere da ubiju Vuka Draškovića.
bode ili čak i života. V
Vrijeme – 15. jun 2000; mjesto – Budva; meta – opet
Dan je 2. august 2002; mjesto – asfaltna D
Drašković. Uz punu logistiku Državne bezbjednosti i
baza “Komgrap–Dinara”, Zemun Polje; meta Z
Zemunskog klana, Legijina ekipa iz Jedinice – Leonid

pre svega po ispaljenim i pronađenim i p
pojedinac: i priznaju se kao dokaz na sudu, kao i
projektilima (u ovom slučaju izvađenim re
reč je o tra- otisci prstiju (papilarnih linija u struč-
iz tela oštećenog i iz vozila), ali – od se- go
govima žlje- nom žargonu). Čaure izbačene iz auto-
kundarnog značaja – i po čaurama. Na- bova i polja olučene cevi na ispaljenom matskog ili poluautomatskog oružja ta-
ime, vatreno oružje sa olučenom cevi projektilu. Ti su tragovi karakteristič- kođe imaju svoje tragove koji ih dovode
ima svoj, da kažemo, “otisak prsta”, kao ni i neponovljivi od oružja do oružja u vezu sa oružjem iz kojega su ispaljene:

20. novembar 2014. VREME
REME
7

SVI SU ONI
PROFESIONALCI:
Milorad Ulemek
Legija, Sretko Kalinić,
Zvezdan Jovanović i
Dobroslav Gavrić
foto: Tomislav Pavlek foto: A. Anđić foto: Reuters

Milivojević, Nenad Ilić i Branko Berček – ponovo je u akciji. Ne- kasnije uhapšen u lozničkoj bolnici. Važnije od činjenice da
opaženi uspjevaju da se prikradu do terase Draškovićeve kuće: su iza njega nakon ranjavanja ostali sako i tragovi krvi bilo
domaćin na trosjedu jede iz činije grickalice i gleda utakmicu je to da je pucao pred brojnim svjedocima koji su mu vidjeli
na televiziji. Berček kroz šaloperku nišani i puca... Kada je me- lice, te da ga je kao redovnog gosta poznavalo i hotelsko oso-
tak okrznuo Draškovića po lijevom uhu, on je skočio i, dok je blje... Jasno – Gavrić je imao plan da odmah napusti zemlju,
trajala paljba, zaklonio se iz stuba odakle je dozivao u pomoć. ali u isto vrijeme kao da se i potpisao na trostruko ubojstvo u
U jednom trenutku je izvirio: ovaj put okrznut je po desnoj “Interkontinentalu”.
sljepoočnici. Berček je ukupno ispalio osam metaka prije nego
prilog za foto-robota: Ne postoji savršeni zločin. Neposred-
što je sa svojim pomagačima pobjegao u panici. Bez podrške
nih izvršilaca naručenih likvidacija ima manje ili više vještih,
raznih struktura tadašnjeg režima u Srbiji, teško da bi se ova
sposobnih i trapavih. Svi oni regrutiraju se iz kriminalnog mi-
ekipa, uključujući i Spasojevića i Milu Lukovića Kuma, izvu-
ljea; svi su sociopate kojima vještina u baratanju oružjem služi
kla iz Crne Gore. A sve su bili samo ne amateri ako se sudi po
da naglase spremnost i odlučnost da nekoga liše života; svi –
osposobljenosti i raspoloživim resursima...
i to je neizbježno – ostavljaju brojne kriminalističke tragove.
slučaj treći: Dobroslav Gavrić pripadao je Drugoj četi Pr-
Nakon atentata na premijera Zorana Đinđića tako je iza Zve-
vog bataljona policijske brigade sup-a Beograd. Dakle, čovjek
zdana Jovanovića i njegovih pomagača, veterana tolikih sače-
dobro upoznat i sa akcijom “Vihor” (blokiranje grada poslije
kuša, ostao i dnk na opušcima i ćebe sa prozora i štošta još...
teških krivičnih djela) i sa raznim metodama istraga. Ukrat-
ko: znao je iznutra kako policija radi, na šta sve mora paziti, Stvar je zato u nečem drugom. Devedesetih, odnosno do po-
poznavao je ljude u službi... Ima li boljih kvalifikacija za jed- licijske akcije “Sablja” 2003, plaćene ubojice su se izvlačile jer
nog profesionalca? su naprosto kriminalni klanovi bili duboko inkorporirani u
Vrijeme – 15. januar 2000; mjesto – hotel “Interkontinental”, policiju, Državnu bezbjednost, upravne i političke strukture.
Beograd meta – Željko Ražnatović Arkan. Legija, Jovanović, Berček, Gavrić i drugi to najbolje dokazuju.
Ukoliko to nije slučaj – a valja se nadati da je Srbija zauvijek
Dok je najpoznatiji srpski paravojni komandant i najmoćni-
s tim raščistila – neposredni izvršioci će pasti prije ili poslije.
ji mafijaški šef na Balkanu sa Milenkom Mandićem Mandom
i Draganom Garićem popunjavao tikete iz kladionice, Gavrić Sasvim drugačije izgleda sa nalogodavcima: ili ovi što su ubi-
je ušao u hotelski hol pun gostiju i sjeo u drugi separe neda- jali za njihov račun i ne znaju tko su ili ćute da ne bi doveli u
leko od njih. Oko 17.10 je ustao, izvadio pištolj ispod kaputa i opasnost svoj i živote članova svojih porodica. Nije zato čudo
pucao: sa tri metka pogađa Arkana u potiljak; sa tri metka u što se o mnogim likvidacijama zna sve, osim tko ih je naručio...
glavu i jedan u leđa Mandića; sa dva metka Garića u leđa… Du- Izvjesno je samo jedno: dok postoji organizirani kriminal, po-
žina paljbe – sedam sekundi. stojaće i ljudi spremni da ubijaju za novac ili neku drugu vr-
Na samom izlazu iz hotela, Arkanov tjelohranitelj Zvonko Ma- stu koristi. Aljkavost ili pedanterija jednostavno nisu od zna-
teović ranio je Gavrića; saučesnici su ga uspjeli izvući, ali je čaja – svi su oni profesionalci. FILIP ŠVARM

trag udarne igle, izvlakača, izbacača, čaurama teže da budu slični, mada ni- njegova prvobitna čaura dovedu u vezu,
glave (dna) čaure i – često – trag ležišta kada identični. sve i da je o istom oružju reč. Ako se ne-
metka, pogotovo ako nije čišćeno. Kad Zašto je to važno? Zato što se projektil kome ovo čini kao cepidlačenje, neka sa-
je o poluautomatskom pištolju reč, kao izvađen iz oštećenog lica može bez greš- čeka advokatske intervencije kada i ako
što je ovde očito slučaj, iz razloga funk- ke dovesti u vezu sa oružjem iz kojega je počinioci budu optuženi. Oni mogu da
cionalnog i dizajna oružja, tragovi na ispaljen. Nema načina da se projektil i kažu ovako: jeste moj klijent pucao, ali »
REME 20. novembar 2014.
VREME
8
Lik i delo: Milan Beko, biznismen
Osnovni podaci: Oskudni. Rođen 1961. u Herceg Novom. Po- Zaštitar: Kao predsednik Upravnog odbora “Zastave”,
sle srednje škole, upisao je Saobraćajni fakultet u Beogra- predložio je formiranje “živih štitova”, pozvao radnike “Za-
du, smer Vazdušni saobraćaj. Diplomirao 1997. radom “Uti- stave” da svojim telima štite fabriku koju je bombardovao
caj profila i režima leta na operativne troškove aviona za nato 1999.
regionalni saobraćaj”. Nikada nije radio u struci. Preživeo Ekstraprofiter: Dos-ova Komisija za istraživanje zloupo-
atentat 14. novembra 2014. treba u privredi nije uspela da mu naplati porez na ekstra-
Karijera: Počeo u “Spektra grup Beograd”, privatnoj pro- profit od 1,1 milion nemačkih maraka i da sudski ospori nje-
motivnoj firmi gde je ubrzo postao direktor marketinga. “Tu govo učešće u vlasništvu nad “Rapidom” (jer, navodno, pri-
sam naučio da slušam, a ko nauči da sluša, ume i da nare- vatizaciju nije platio).
đuje”, priznao je. Grad na vodi: Kupovinom “Luke Beograd”, Beko je sve uči-
“Spektra” je pod njegovim vođstvom vodila izbornu kampa- nio da postane vlasnik “Grada na vodi”, gde je planirao da na
nju ds-a. Zlobnici su tvrdili da je to stvar poštovanja kum- milion kvadratnih metara izgradi poslovno-stambeni pro-
stva, naime, Milan Beko i Zoran Đinđić su kumovi, krstio je stor. Beko kaže da je njegov plan Vučić preuzeo pod imenom
Đinđićevog sina Luku. “Beograd na vodi”. “To rešenje predstavlja uspešnu fotoko-
Kad je “Spektra” upala u finansijske teškoće, otkupio je fir- piju projekta koji je napravio arhitekta Danijel Libeskind i
mu. Širi posao pa je otpočeo saradnju sa strancima, osnovao ni po ekonomskim ni po bilo kojim drugim argumentima se
je trgovačku firmu “Dibek”, i pod pokroviteljstvom Sloboda- ne razlikuje od našeg rešenja “Grad na vodi.”
na Radulovića, tadašnjeg direktora Prijatelj Tomislava Nikolića: Pri-
“C marketa”, postaje firma od nacio- jateljstvo je javno potvrdio podrškom
nalnog značaja kao najveći uvoznik Nikolićevom štrajku “glađu i žeđu”, po-
roba širokog asortimana kućne he- setivši ga u bolnici tokom oporavka.
mije, kozmetike i žvaka. Nakon toga Kad su Tomislava Nikolića pitali hoće
je, kako ističe, iz patriotskih razloga li Beko imati povlašćen tretman ako
ušao u politički život, preciznije u sns dođe na vlast, Nikolić je bez raz-
Vladu Srbije, i postao ministar u ka- mišljanja odgovorio: “I do sada je imao
binetu Mirka Marjanovića. povlašćen tretman.”
Ministar: Kao nestranačka ličnost, foto: A. Anđić Prijateljstva: “Ništa dobro nisam do-
1994. godine postao je ministar za ekonomsku i vlasničku bio iz svojih prijateljstava. Sa Slobodanom Miloševićem sam
transformaciju. Bio je uključen u mnoge važne poslove: ko- ostao prijatelj do kraja, ali sam izgubio privatnu firmu zbog
ordinaciju gasa i nae, Fond za razvoj, prodaju 49 odsto vla- državnog angažmana. Kod Đinđića, kuma, napustio sam Sr-
sništva “Telekoma”. Autor je Zakona o privatizaciji koji je biju zbog netrpeljivog pritiska prema meni i mojoj deci u
važio do 2001. školi. Kažu da sam kod Vojislava Koštunice najviše profiti-
Iz vlade Mirka Marjanovića je 13. avgusta 1999. prebačen u rao, a nisam prošao loše, ali jedina noćna sednica Vlade Srbije
saveznu vladu Momira Bulatovića, na funkciju ministra za je bila zbog mene kada su Miroljub Labus i Predrag Bubalo
privredu. Zbog bliskosti sa Miloševićevim režimom 1999. na silu boga hteli da lošija ponuda prođe u ‘Knjazu Milošu’.
godine dospeo je i na listu građana srj kojima je zabranjen Ni Boris Tadić mi nije bio naklonjen, već skoro i neprijatelj.”
ulazak u eu. Optužbe i afere: Na Bekov račun optužbe su upućivali ne-
Biznismen: Učestvovao u privatizaciji spoljnotrgovin- kadašnji partneri – Slobodan Radulović, Stanko Cane Subo-
ske firme “Rapid”, prodaji srpske telefonije grčkom ote-u tić... U krivičnoj prijavi koju je podneo Savet za borbu pro-
i italijanskom stet-u (1998), privatizaciji srpskih mlekara tiv korupcije navedeno je da je bivši ministar za privredu i
(2003–2005), kupovini akcija aranđelovačkog “Knjaza Mi- privatizaciju Predrag Bubalo prećutao pravu vrednost ak-
loša” (2005), privatizaciji beogradskih “Večernjih novosti” cija “Luke Beograd”. U oktobru 2013. sps je u blogu “Neko-
(2006), preuzimanju “C marketa” (2005–2006), kupovini ak- liko teza o Milanu Beku” ocenio da je Milan Beko “oličenje
cija “Luke Beograd” (2005). Prema sopstvenom priznanju, nesreće” koja je snašla Srbiju i optužili tajkuna da je bio bli-
vlasnik je ili suvlasnik u više od 60 firmi u Srbiji. zak svim političarima na vlasti, da se tako obogatio i da se
ulizuje Vučiću da bi ga ovaj zaštitio od istraga.
Stranački angažman: Posle 5. oktobra vraća skupštinski
mandat poslanika u Veću građana savezne skupštine koji je Železničar: Milan Beko je prema pisanju medija prihvatio
zadobio kao prvi na listi jul-a u izbornoj jedinici u Kragujev- ponudu premijera Aleksandra Vučića da preuzme upravlja-
cu. Otišao je iz Srbije 2001. i vratio se godinu dana kasnije. nje “Železnicama”. “Ne znam da li ću biti izabran, ali nisam
mogao da odbijem ponudu premijera Vučića.” Vlada je ras-
Miloševićev čovek: “Da sam na vašem mestu, pozvao bih
pisala konkurs i do sada Beka nije imenovala za generalnog
Milana Beka i Borku Vučić i našao im neki posao. Oni su jako
direktora “Železnica”.
korisni i mogli bi da vam pomognu.” Tako je, sudeći prema
knjizi “Moj sukob sa prošlošću” Čedomira Jovanovića, Slo- Poslovna deviza: “Kapital diktira pravila igre.”
bodan Milošević savetovao političke protivnike iz dos-a. DRAGOSLAV GRUJIĆ

20. novembar 2014. VREME
REME
9

je promašio; projektile nađene u ošteće-
nome ispalio je njegov partner, uzevši
mu oružje iz ruke; i slične ujdurme kakve
smo već viđali na sudu, počev od “trećeg
metka”. Krivičnopravno gledano, naime,
nije nimalo svejedno od čije ruke je na-
stupila zabranjena posledica u vidu smrt-
nog ishoda ili teških povreda.
Zatim: ministar, dr Stefanović, kaže
da se iz okolnosti da su četiri čaure na- foto: Blic

đene na licu mesta dade izvesti zaklju-
čak da je reč o “amaterima”. Neko je mi-
nistru kanda rekao da ima načina da se
čaure iz poluautomatskog pištolja zadrže
u “plastičnoj napravi”, što, kao, rade “pro-
fesionalci”. Ovde je reč o urbanoj legen-
di: kao, staviš ruku s pištoljem u veliku
plastičnu kesu i pucaš, pa čaure ostanu
unutra. Ako neko tako nešto pokuša, izla-
že se velikoj opasnosti: da pištolj ne iz-
baci čauru, jer plastična vreća smeta, pa
se zašteka, tj. poremeti se normalno hra-
njenje municijom iz magazina, jer čaura
viri iz otvora za izbacivanje. Za poprav-
ku takvog slučaja potrebne su dve ruke i
desetak sekundi, što obično bude kobno POLICIJA U AKCIJI: Uviđaj ispred Bekove
po strelca. Ako nekoga zanima: poslednji kuće i minstar Nebojša Stefanović

put kada je neko smislio uređaj za hva- okolnosti da je Milan Beko živ, uprkos i hvataju njegove vremenske rasporede:
tanje čaura iz poluautomatskog pištolja dva pogotka od četiri ispaljena hica iz ne- kad odlazi, kad se vraća, koje su varija-
bio je 1917, kada su američki avijatičari na posredne blizine (iz koje blizine, to ćemo cije od dana do dana. Iz policije kažu da
evropskom ratištu, tada naoružani samo videti na suđenju kada i ako ga bude; bar su našli gomilu pikavaca u blizini; dobro,
pištoljem M 1911 (Colt .45) dobili taj neki to nije problem za kriminalističku teh- dnk analiza ukazaće na to ko je čekao i
smešni žičani kavez da hvata izbačene niku). Kao drugo, amaterizam se vidi i gde. Analiza snimaka video-kamera, do-
čaure, da ne bi cepale platno krhkih avi- iz okolnosti da su počinioci krenuli da voljno podrobna i dovoljno unazad, mo-
onskih krila (izgleda da je to tada bio pro- beže čim ih je vozač zbunio, umesto da gla bi pokazati ista lica, automobile koji
blem; više nije). Ovde ima mesta završe i posao i vozača, kad je već takva ne spadaju u okruženje, vremenske po-
elementarnoj logici i naučnom stvar. Garavi lepotan i nje- dudarnosti itd. Analiza gsm telefonskih
metodu: naime, profesionalcu gov ortak očito nisu neki veza iz kritičnog područja takođe bi mo-
je sasvim svejedno hoće na licu profesionalci; danas se za gla biti od pomoći – ako su se prevarili da
mesta ostaviti ispaljene čaure par hiljada evra može sva- nose mobilne telefone sa sobom. Ako jesu
i projektile (naravno, jer su u ššta dobiti. Drugo je pita- – e, onda su zaista amateri.
oštećenome); on jedno oružje n međutim, važnije: jesu
nje, Sve je to lepo i fino – dok počinioce po-
koristi samo jednom i onda li oni imali – a mora biti da licija ne pohvata, ako i kada ih pohvata.
ga baca u Dunav ili Savu, pa je – osiguran odlazak iz
jesu Ključno pitanje ostaje do ishoda krivič-
policija neka traži. Ako – iz ze
zemlje, pa onda nisu mari- nog postupka, a to je pitanje: ko je gara-
nekog perverznog razloga – li ni za video-kamere, ni za vog lepotana i njegovog ortaka platio da
neće da ostavi čaure, koristi- ka
kapuljače? ubiju Milana Beka? Odgovor na to pita-
će revolver, pogotovo ako ima i rasprska- Policija će, u to ne sumnjamo, prove- nje, plašimo se, čekaćemo još jedno duže
vajuću municiju (ili patrone sa sačmom, ravati snimke svih video-kamera iz ce- vreme, znajući našu policiju i pravosuđe.
kao neumrli Arkan) koja se deformiše do log kvarta; očekujemo da će proverava- Sigurno nisu došli da ga ubiju iz privatnih
neprepoznatljivosti (što je retkost). ti snimke iz najmanje dve nedelje pre razloga. Neki poznavaoci tematike kažu
zločina. Naime, Milan Beko jeste imao da je tu – najverovatnije – reč o nekim ve-
ključno pitanje svoj manje-više redovan red vožnje, to likim parama. Ali, to bi mogao da naslu-
Gde je, dakle, taj “amaterizam” o kome jest vremenski raspored kretanja (što je ti i organe u tom pravcu uputi (ako hoće)
govori ministar? Naravno da ga ima: mogla da bude i umalo nije bila fatalna samo Milan Beko. Nadamo se da hoće. ¶
kao prvo, amaterizam se vidi iz same greška). Počinioci su morali da ga uhode MILOŠ VASIĆ

REME 20. novembar 2014.
VREME
10 Mehanizam Perčević

Lezi dole i daj pare!
Svaka nova vlast je prvo menjala guvernera centralne banke, pa tek posle
toga generale policije ili vojske, jer cilj svake nove vlasti prvenstveno
je bio da se novčani tokovi stave pod stranačku pasku

P
ovodom kolapsa Srpske (vojne) su davani “kolaterali u jalovini ili lične njega valjda očekuje isto. Tako se “igra ne-
banke, medijski je snažno akti- menice” i da od vraćanja novca nema rava” između dva koaliciona partnera, Vu-
viran slučaj bankrotstva Univer- ništa, te su svi čisti a država opljačka- čića i Dačića, nastavlja. Dačić je spreman
zal banke, pa je uhapšen njen višestruki na. “To je toliko čist primer, znam da će na gubitke u ljudstvu i materijalnim sred-
klijent Goran Perčević, nekadašnji pot- uvek sve biti politizovano, ima još ta- stvima sve dok je njegova sopstvena gla-
predsednik Socijalističke partije Srbije, kvih i biće ih i narednih dana i meseci, va iznad vode, a Vučić nije siguran da li
a potom vlasnik bivšeg “udbaškog” spolj- zato što hoćemo da stvorimo zdrav si- mu se isplati da uzme druge političare u
notrgovinskog preduzeća Inex, sada pod stem i normalnu državu”, izjavio je pre- ekipu, umesto onih čija je cena već spu-
nazivom Interkomerc, kao frontalnom mijer Vučić, uz konstataciju da ne zna štena na niske grane više puta provalje-
firmom niza drugih “familijarnih pre- da li je s tim povezan njegov koalicioni nim aferama i skandalima.
duzeća”, zato što je ojadio spomenute partner Ivica Dačić, predsednik sps-a, Zbog svega toga, a i zbog mnogo čega
banke kreditima koje ne može da vra- ali da misli da nije. drugog, logično je pretpostaviti da se
ti, a ojadio je i ranije upokojene banke u Vučićeva izjava na prvi pogled delu- gore spomenutom izjavom premijer Vu-
državnom suvlasništvu ili vlasništvu – je veoma uverljivo, osim što je nejasno čić, mada predsednik Srpske napredne
Agro banku, Razvojnu banku Vojvodine i zašto pokazuje izvesno gnušanje prema stranke, veoma aktivno uključio u pret-
Privrednu banku Beograd, sve, navodno, “politizaciji” pojave da su kod nas politi- kongresnu aktivnost Socijalističke par-
u saradnji sa Miroslavom Bogićevićem, čari glavni pljačkaši banaka!? Pa kako da tije Srbije. Neki čak smatraju da Vučić
vlasnikom Farmakoma iz Šapca i držav- se ne politizuje ta njegova ocena o politi- navedenom izjavom i prethodnim hap-
nim suvlasnikom beogradske “Politike” i čarima kao režiserima pljačke državnih šenjem niza funkcionera sps-a, koji su
novosadskog “Dnevnika”, kao i sa or- banaka, kad ju je on sam već politi- ojadili Galeniku i Dunav osiguranje, a ve-
takom Željkom Žunićem, vlasnikom zovao samom sa- rovatno i niz drugih državnih firmi (“ima
“Beohemije”, i uz sadejstvo Dragana držinom i čak ori- još takvih”, kaže premijer) – ipak počinje
Đurića, vlasnika Veterinarskog zavo- jentaciono dimen- “otvaranje” direktno i bučno (pre nekoli-
da i predsednikom državnog fudbal- zionisao? Nejasno ko sedmica) već najavljene nove rekon-
skog kluba bliskog vojsci i policiji, i j i kako u slučaju
je strukcije Vlade Srbije.
tako dalje, i tako redom. P
Perčevića ne veru- Ako se vratimo na fenomen da u Srbiji
je ili ne zna da s tim pljačkanje banaka danas po pravilu or-
režiseri pljačke im neke veze i nje-
ima ganizuju političari na vlasti ili političari
Povodom celog ovog zamešatelj- go koalicioni par-
gov kojima se vlast smeši, prvo treba istaći
stva, sam premijer Srbije Aleksan- tn u poslednje dve
tner da se sada može reći da je ideja banke u
dar Vučić je preko televizije (14. no- vl
vlade, sada ministar državnom vlasništvu (pa makar se ona
vembra) uputio narodu slikovito i lapi- inostranih poslova Ivica Dačić, predsed- zvala razvojnom ili imala firmu nekog
darno objašnjenje – da primer Gorana nik sps-a, stranke u kojoj je Goran Perče- državnog finansijskog fonda) temeljno
Perčevića predstavlja čist slučaj u kojem vić odrastao i koga taj isti ministar i dalje kompromitovana. Ceh dubioza takvih
su se pare od banaka uzimale uz pomoć naziva svojim dugogodišnjim prijateljem. banaka, koji se već može proceniti na
političara i dodao da ne misli da taj slu- oko milijardu evra, plaćaju poreski ob-
čaj ima ikakve veze sa liderom sps-a Ivi- banke i država veznici, a istovremeno se ne vidi neka
com Dačićem. Sam ministar Ivica Dačić, kome se promena sistema upravljanja tim ban-
Naime, Vučić je na pitanja novinara može zameriti da ne razume mnoge stva- kama i sistema njihove kontrole odvo-
u Obrenovcu zašto Perčević nije rani- ri, ali mu se nikako ne može zameriti da jeno od politike, to jest od sistema stra-
je uhapšen i da li je neko od njegovih ne razume političke poruke, reagovao je načkih nagodbi ili podmetanja.
prethodnika to sprečavao, rekao da je na Vučićevu izjavu u jednom od “službe- Jer, u svim ovim slučajevima inter-
postojao sistem da se tajkuni obrate ne- nih tabloida” tako što je rekao da “jedva vencija Narodne banke Srbije, kao vr-
kom političaru koji im obezbedi “pro- čeka da Perčević progovori i kaže sve što hovnog i nezavisnog nadzornika ban-
laz” u nekoj banci, zatim uzmu desetine ima”, pa će se, ergo, videti da ni on ni sps karskog sektora, bila je zakasnela, a lju-
miliona evra, a političara isplate sa mi- “nemaju nikakve veze s Perčevićevom fir- di koje je ona postavljala u postupku
lion-dva. Vučić je dodao da se za takve mom”. U stvari, on zapravo kaže da mu sanacije ili stečaja obično su katastro-
kredite nisu davale nikakve garancije ili je prema Perčeviću savest čista, pa i od fu samo uvećavali. Svaka nova vlast je

20. novembar 2014. VREME
REME
11

Eto, ima neke komedije u tome što su
“Večernje novosti” (ako je verovati in-
ternetu) 30. januara ove godine objavi-
le intervju sa predsednikom Upravnog
odbora Univerzal banke Draganom To-
mićem, u kome on ističe da je “Univerzal
banka sigurna, kao i sve druge banke u
Srbiji. Za njen opstanak zainteresova-
ne su sve zvanične institucije. One su
upoznate sa svim aktima i poslovanjem
Banke. U našem poslovanju nema ništa
sporno. Banka garantuje za sve uloge,
kompletnu deviznu štednju i depozite.
Kapital banke je na nivou prosečnog ka-
pitala u bankarskom sektoru, kao i sto-
pa problematičnih kredita, i Univerzal
banka se ni po čemu, u ovom smislu, ne
izdvaja od ostalih u Srbiji.” Već sutra-
dan, 31. januara 2014. godine, Narodna
banka Srbije je donela rešenje o oduzi-
manju dozvole za rad Univerzal banci.
Bilo bi strašno da su sve njegove tvrd-
nje tačne, to jest da je stanje u svim srp-
skim bankama slično onom koje je on
primetio u svojoj banci.
Inače, taj Tomić se u nastavku ovog in-
tervjua pohvalio izuzetnošću glavnih klije-
nata, to jest on je tada naglasio da je među
njima veoma važna namenska industrija,
dok Perčevića i Bogićevića nije spominjao.
Kasnije će u velikoj meri upravo industri-
ja naoružanja dati svoj doprinos i kolap-
su Srpske banke, mada se pažnja najviše
usmerava na spomenute tajkune.
Zanimljivo je na kraju primetiti da Sr-
OD POLITIKE DO BIZNISA I NAZAD: Goran Perčević
foto: M. Milenković bija gotovo nije imala “herojsko doba” u
pljačkanju banaka, kakvo smo mogli da
prvo menjala guvernera centralne ban- neobična izjava ministra finansija Dušana gledamo u holivudskim vesternima –
ke, pa tek posle toga generale policije ili Vujovića da će Srpska banka biti sanirana kada grupa zabrađenih jahača u crnim
vojske, jer cilj svake nove vlasti prven- “uz minimalne troškove” – jer se postavlja šeširima stiže na konjima i upada u neku
stveno je bio da se novčani tokovi stave pitanja kako se minus od preko dve mili- banku sa revolverima u rukama. Malo je
pod stranačku pasku. jarde dinara može pokriti sa “minimalnim bilo i slučajeva “zanatskog lopovluka” –
Drugo što treba zapaziti je to da i naš troškovima” (dakako, Vujović možda zna kada se u bankarski sef prodire tuneli-
bankarski sektor počinje da posluje sa i neke daleko veće u drugim slučajevima) ma ili sa krovova, kroz mrežu elektron-
sve više gubitaka. Prema podacima o po- – čak i ako se pokriva državnim obvezni- skih zraka, uz veliku veštinu ili sofisti-
lugodišnjem poslovanju, koji su tek nedav- cama na budućnost. Da dolaze, moguće, ciranu lopovsku opremu (plus plastični
no dobili publicitet, devet banaka u Srbiji još veći bankarski gubici, signalizira stalni eksploziv).
(od ukupno 39) zabeležilo je gubitke, du- porast “loših kredita” (onih koji se ne vra- Ovde su pljačkaške bande namerene
plo veće nego 2013. godine. Najveće gubit- ćaju duže od tri meseca) – čije je učešće u na banke doista uvek predvodili političa-
ke ima Srpska banka, od 1,178 milijardi di- ukupnim plasmanima polovinom godine ri, kako je primetio i sam premijer Alek-
nara – što je gotovo polovina svih bankar- doseglo 27,4 odsto. sandar Vučić, a tehnika je uvek bila jed-
skih gubitaka koji su polovinom godine nostavna: ovima daj, ovima ne daj kredit,
sumarno iznosili 2,9 milijardi dinara. Na- više od filma ovi moraju da ga vrate, a ovi će ga vratiti
vodno su gubici Srpske banke tokom leta Od samih bankara nikada nećemo ako bog da i sreća junačka. Ako ne vrate,
udvostručeni, ali taj elementarni podatak čuti da se njihovim firmama loše piše, pisaćemo to u javni dug. ¶
se još nije pojavio u javnosti. Zbog toga je pa tim pre svako mora biti na oprezu. DIMITRIJE BOAROV

REME 20. novembar 2014.
VREME
12 Kultura sećanja:
Vojislav Šešelj

RADIKAL
BROJ JEDAN
PONOVO
MEĐU
SRBIMA
Potreba većine medija da ga
“izmontiraju” kao, na svaki
način, bivšeg čoveka zamrznutog
z
u nekom pluskvamperfektu, koji
se posle nešto više od decenije
vraća u sasvim drugačiju,
promenjenu, novu i naprednu
Srbiju, samo je pokazala da mu
njegovi doskorašnji partijski
saborci, kumovi i prijatelji,
iz nekakvog stvarnog ili
iracionalnog straha od njega,
pridaju mnogo veći značaj
nego što ga 11 godina stariji i
oboleli dr Šešelj, u stvari, ima

Foto: M. Milenković

20. novembar 2014. VREME
REME
13

V
ojislava Šešelja prati kao ka- Potreba većine medija da ga “izmonti- stariji i oboleli dr Šešelj, u stvari, ima. Čini
kav usud decenijama, danas raju” kao, na svaki način, bivšeg čoveka se da je na značaju “Vojislava Šešelja po
kao i devedesetih, pa i onda zamrznutog u nekom pluskvamperfek- drugi put među Srbima” najrevnosni-
kada je napustio zemlju i oti- tu, koji se posle nešto više od decenije je poradio upravo premijer, dopuštajući
šao dobrovoljno u Hag, taj nekakav ne- vraća u sasvim drugačiju, promenjenu, svom spikeru Aleksandru Vulinu da na-
sklad, nesrazmernost, disproporcija iz- novu i naprednu Srbiju, dok je on, razu- rodu objašnjava kako je Šešeljev povra-
među njegovih stvarnih moći, značaja i me se, ostao isti, otelotvorenje paklenih tak vašingtonsko-briselska osveta zbog
važnosti koja mu je nametana hteo on to devedesetih, samo je pokazala baš to – da Vučićevog nepokolebljivog stava prema
ili ne, u svojoj neutoljivoj potrebi za sa- mu njegovi doskorašnji partijski saborci, Rusiji i Vladimiru Putinu. Ali, niko tako
mopromocijom i provokacijom. kumovi i prijatelji, iz nekakvog stvarnog kao ovdašnji mediji nije doprineo utisku
Tako je bilo i sad kad je pušten na “pri- ili iracionalnog straha od njega, pridaju o značaju Šešelja. Nijedna, ama baš ni-
vremenu slobodu” iz Sheveningena. mnogo veći značaj nego što ga 11 godina jedna televizija u Srbiji nije u direktnom »
REME 20. novembar 2014.
VREME
14 Slučajevi

Napad na profesora
Iliju Vujačića
“Mislim da u ovoj našoj zemlji počinju da dominiraju filozofija i duh palanke, bahatosti,
primitivizma, skrivenih i neskrivenih veza sa politikom i osećaja da može sve da se
radi, da se prodaju i kupuju prijateljstva, diplome, standardi i integritet ljudi”

U
subotu, 15. novembra, napadnut je dekan Fakulteta smatra da je “građanin Vujačić napadnut zato što je dekan
političkih nauka (fpn) Ilija Vujačić. U večernjim ča- fpn-a i zato što je obavljao svoj posao prema visokim profe-
sovima, dvojica nepoznatih napadača prišla su mu sa sionalnim standardima”. Takođe, javnost je obaveštena da se
leđa, udarili ga nekoliko puta, pokušali da ga poprskaju suzav- na dekana i upravu Fakulteta duže vreme vrše pritisci i pret-
cem, a zatim pobegli nasrnuvši na još jednog čoveka. Na me- nje “čiji je cilj da se promeni politika Fakulteta ili da se dekan
sto napada je ubrzo stigla policija. povuče sa funkcije”. “Imamo dobar razlog da verujemo da je i
Za napad na profesora Vujačića, javnost je saznala u pone- ovaj napad deo istih pritisaka. Smatramo da svako mora biti
deljak, 17. novembra. Istog dana, policija je privela V.M. (1993) i slobodan da svoj posao obavlja prema savesti i da bez straha
U.M. (1993), za koje se sumnja da su učestvovali u napadu. Za od nasilja štiti profesionalne standarde i interese profesije”,
trećom umešanom osobom se traga. Napadači su, navodno, navodi se takođe u saopštenju.
automobil kojim su pobegli iznajmili u jednoj rentakar kom- Pričajući o onom što je prethodilo samom napadu, Ilija Vu-
paniji na Novom Beogradu. jačić je rekao da mu je pre dva meseca poznanik rekao mu da
Veliki deo javnosti je osudio napad, a stotinak studenata je se sprema jedna paskvila u nekom od tabloida i da će biti i fi-
18. novembra, ispred zgrade Fakulteta, organizovalo protest zički napadnut. Rečeno mu je i da do svega toga neće doći ako
uz parole “Stop nasilju”, “Ko je ko na fpn”, “Podrška Bradonji”. podnese ostavku na mesto dekana. “Moram da priznam da
U utorak su na fpn-u povodom napada na dekana održane nisam očekivao ništa od toga. Međutim, u tabloidu ‘Afera’ pre
sednica Saveta fakulteta i konferencija za medije, na kojoj su mesec dana se pojavio tekst, ali nisam reagovao. Mislio sam
govorili dr Zoran Stoiljković, predsednik Saveta, dr Branko da će na tome da se završi. Očigledno, pretnja je išla do kraja.”
Vasiljević, prodekani dr Ana Čekerevac i dr Đorđe Pavićević i Dekan je još rekao da nakon konferencije neće više dava-
dekan Ilija Vujačić. Svi govornici su profesori fpn-a. ti izjave i učestvovati u “bilo kakvim pisanjima u medijima”.
“Mislim da u ovoj našoj zemlji počinju da dominiraju filozo-
hajka u najavi fija i duh palanke, bahatosti, primitivizma, skrivenih i neskri-
U saopštenju Saveta fpn-a, koje je na početku konferenci- venih veza sa politikom i osećaja da može sve da se radi, da se
je pročitao profesor Stoiljković, između ostalog piše da Savet prodaju i kupuju prijateljstva, diplome, standardi i integritet

uključenju imala govor dr Vojislava Še- povratnikom iz Haga na čelu neprijat- strah od odronjavanja rejtinga. U strahu
šelja ispred zgrade Magistrata u Zemunu no su podsećali na priloge Miloševićevog su velike oči pa dođe nekako velik i dr Vo-
niti govor na mitingu dva dana posle. Ko rts-a o studentskim protestima i opozi- jislav Šešelj.
je hteo da čuje i vidi Šešelja, trebalo je da cionim skupovima. I na sadašnjem rts-u U svom tom rusvaju oko Šešeljevog po-
čeka loše amaterske snimke na Jutjubu pedantno su sečeni u prilogu o mitingu vratka koji su izazvale što premijerova
kao da je u kakvoj subverzivnoj delatno- svi delovi u kojima Šešelj govori o sadaš- očigledna zbunjenost, što zbunjenost me-
sti, ili da ode na miting radikala mada nije njem predsedniku i premijeru Srbije, pa dija koje je zbunila premijerova zbunje-
ni njihov simpatizer ni birač, ne bi li čuo je neko ko ne poznaje prilike u ovoj zem- nost, desila se pucačina ispred kuće Mila-
šta Šešelj, nakon svega, ima novo da kaže lji mogao da pomisli kako se Šešelj vra- na Beka na Senjaku te atentat na srpskog
o Velikoj Srbiji, Đinđiću, Nikoliću, Vučiću, tio ne bi li se osvetio Aleksandru Vulinu. biznismena. Još jedno prizivanje devede-
Haškom tribunalu, eu, Rusiji i planu kako U prilozima o haškom procesu, kada su setih je moglo da počne. Čak je i Šešelju
konačno spasiti Srbiju. puštani snimci iz devedesetih, o onome bilo neprijatno što se njegov dolazak po-
šta je radio i govorio, nigde se ne spomi- klopio s pucanjem na Beka, tvrde oni koji
zbunjiva zbunjenost nju Nikolić i Vučić. Najveća greška koju su poslednjih dana s njim u kontaktu.
U kakvu se Srbiju Šešelj vratio, izme- su mediji napravili jeste baš taj medijski Otud i pitanje: Kakva je bila Srbija u
đu ostalog, govori i to što se deo javnosti tretman šefa radikala, koji je sam po sebi vreme Šešeljeve najveće popularnosti, a
pitao ne šta će Šešelj reći, nego gde će i bio zanimljiviji i kudikamo intrigantniji kakva je danas kad su radikali vanparla-
kad to što će Šešelj reći – moći da se čuje? od svega što je on po povratku izgovo- mentarna stranka? Kakvu je Srbiju Šešelj
Prilozi o radikalskom mitingu i šetnji s rio. To samo može da znači da je prisutan napustio, a u kakvu se vratio?

20. novembar 2014. VREME
REME
15

ljudi. To više neće moći da prođe, bar napadom na njega: “Ja nisam nikoga,
što se tiče naše kuće”, rekao je pro- a niti mogu, niti znam, imenovao bilo
fesor Zoran Stoiljković. Prodekan kao inspiratora, bilo kao pokretača.”
Ana Čekerevac je naglasila da ovaj On je objasnio da jeste pominjao ime-
slučaj nikako ne treba povezivati sa na, ali kao odgovor na pitanje službe-
studentima Fakulteta. nika mup-a o tome da li je imao neke
sporove i sukobe. On je još rekao i da
neimenovani izvori je “Blicu” poslao demanti. Profesor
i demantiji Branko Vasiljević je demantiju dodao
Zanimljivo je i to da je dnevni list i sledeće: “Umesto da se govori o ata-
“Blic” na naslovnoj strani izdanja od ku na akademske slobode, na insti-
utorka objavio tekst u kome se novi- tuciju koja ih manje ili više promovi-
nari Boris Vuković i Vuk Z. Cvijić po- še, ovde je motivacija otišla u sasvim
zivaju na neimenovani izvor u Mi- drugom pravcu.”
nistarstvu unutrašnjih poslova, koji Na kraju saopštenja Saveta fpn-a
prenosi detalje razgovora Vujačića u se upućuje zahvalnost javnosti, kole-
BATINE KAO DEO SISTEMATSKOG
policiji. Taj izvor im je rekao: “Pro- PRITISKA: Dr Ilija Vujačić
gama i studentima koji su reagovali
fesor je kao prvog (koji se dovodi u Foto: M. Milenković ljudski i solidarno: “Smatramo da je
vezu sa napadom, prim. nov.) označio profesora fpn-a Slavi- ova reakcija dobar povod da se Univerzitet i druge institucije
šu Orlovića, koga je kao dekan suspendovao zbog neprimer- oslobode atmosfere straha i nasilja koju šire različite formalne
nog ponašanja prema jednoj studentkinji. Vujačić je naveo i neformalne grupe krijući se iza tajnih izvora.” Odgovaraju-
da mu je profesor Branko Vasiljević preneo pretnje Zvonka ći na pitanja novinara, profesor Stoiljković je rekao: “Ovaj fa-
Gobeljića, biznismena i profesora Megatrenda, koji mu poru- kultet je nekada imao reputaciju popodnevne partijske škole.
čuje da se pripazi.” On već 10, 15 godina uživa reputaciju vrlo referentne, ozbiljne
Ova pisanja novinara “Blica” su na konferenciji za medije na i demokratske kuće. Ljudi koji rade na njemu nemaju dodatak
fakultetu izričito demantovana: “Osuđujemo pisanje i speku- da su severine političke analitike niti da su jeini propagandi-
lacije pojedinih medija zasnovanih na ‘policijskim izvorima’ o sti. Ovde je nastava postala ozbiljna. Na ovom fakultetu nema
tome ko stoji iz napada. Dekan u svojoj izjavi policiji nije nijed- cenovnika usluga niti njegov rad, u akademskom smislu, pra-
nog kolegu označio kao nalogodavca napada, niti zna ko stoji te afere. Mislim da sam vam dovoljno rekao.”
iza napada. Iza medijskih spekulacija i pominjanja imena kole- Za situaciju u kojoj se dešavaju incidenti poput napada na
ga ne stoje organi Fakulteta niti dekan Ilija Vujačić. Nije posao njega, profesor Vujačić je rekao da je odgovorna opšta atmos-
Fakulteta i medija da se bave policijskim istragama”, pročitao fera u društvu: “Pitanje je postojanja nekih nestabilnih i nere-
je saopštenje Saveta fpn-a profesor Stoiljković, nakon čega se dovnih situacija. U takvom slučaju, oni koji u stabilnim i re-
u ime Saveta izvinio kolegama pomenutim u “Blicu”. dovnim situacijama nemaju mogućnost da dođu do izražaja,
Dekan Vujačić je rekao da u potpunosti odbacu- sada to koriste.” ¶
je bilo kakvu vezu pomenutih profesora u vezi sa MIRKO RUDIĆ

omiljeni opozicionar
om izbornom krugu najjači protivkandidat pokrade na izborima tadašnja politička
M i popularnost se u sluča-
Moć bio mu je Zoran Lilić, kandidat sps-a. Tada čaršija tumačila je njegovom nezaintere-
ju Vojislava
V Šešelja nikada nisu je Šešelj pobedio, ali su izbori ponovlje- sovanošću da preuzme odgovornost za
držale ruku pod ruku. Na prvom
drža ni zbog male izlaznosti (bila je ispod 50 vođenje državne politike.
mestu zato što je njegovom po-
mes odsto). Na ponovljenim izborima 7. de-
pula
pularnošću tih devedesetih vrlo cembra kandidat sps-a bio je Milan Mi- veštica iz ormara
vešt manipulisao Slobodan Mi-
vešto lutinović koji je pobedio u drugom kru- Javna je tajna još s početka devedese-
lošević i obično je upotrebljavao kako je gu izbora. Tada je deo političke javnosti tih bila da je projekat “Srpska radikalna
to njemu odgovaralo, a dr Vojislav Še- Srbije ocenio i prve i druge izbore kao ne- stranka” u stvari – Miloševićev, tačnije da
šelj, o čijoj inteligenciji se vazda pripo- regularne zato što su postojali očigledni je sps pružio finansijsku i svaku drugu
veda kao o vrhunskoj – nije imao ništa dokazi da su socijalisti ozbiljno manipu- pomoć u postavljanju srs-a na noge. Mi-
protiv. Ukratko, kao da mu je svih tih go- lisali izbornim rezultatima. Iako su oba loševiću je, u to vreme, bilo važno da u
dina Miloševićeve vladavine odgovara- puta direktno bili oštećeni, Vojislav Še- opoziciji ima nekog ko je dozirano popu-
lo da bude “omiljeni Miloševićev opozi- šelj i Srpska radikalna stranka sem ble- laran i na svaki način radikalniji od njega.
cionar”, ali ne i neko ko bi preuzeo odgo- dog verbalnog protesta nisu pokazali ni Šešelj je bio neka vrsta strašila, veštice iz
vornost za bilo šta. O tome govori i priča najmanju želju da se na bilo koji način, ormara kojom je plašio i domaću i svet-
o izborima za predsednika Srbije koji su a posebno ne njima svojstven skandalo- sku javnost po onoj “ima i gori od mene”.
održani 21. septembra 1997. godine. Kandi- zno-agresivni, izbore za pravdu. Neobič- Sličnu ulogu su i Šešelj i njegova stranka
dat srs-a bio je Vojislav Šešelj, a u prvom no Šešeljevo pristajanje da ga Milošević imali i posle 5. oktobra, samo što je tada »
REME 20. novembar 2014.
VREME
16

demokratska vlast zastrašivala i birače
i svet šešeljevcima koji bi mogli da nas
“vrate u devedesete”.
S druge strane, dr Šešelj nema nikakvu
računicu da bude stvarna opozicija Milo-
ševiću sve dok tadašnji gospodar Srbije
ne iskače iz političke agende srs-a. Kada
je Milošević popuštao pod pritiskom za-
padnih sila, tek tada je Šešelj nalazio za
shodno da deluje opoziciono. Ali, valjalo
bi podsetiti na izmerene rejtinge Šešelja
i radikala za vreme ratova u Hrvatskoj i
BiH, sankcija, izbeglica, inflacije...
Srpska radikalna stranka osnovana je
1991. godine, a na ponovljenim izborima skandal majstor sve; vređanje, izvrgavanje ruglu politič-
za poslanika u Skupštini Srbije iz opšti- Kao svojevrsni skandal-majstor Še- kih protivnika, javno sramoćenje suma-
ne Rakovica, Šešelj je ubedljivo pobedio šelj je svojom pojavom i te kako uticao nutim optužbama, učinio je gotovo legiti-
javnosti nepoznatog socijalistu Gorana na kreiranje dozlaboga nenormalne mnim javnim ponašanjem. Pored radika-
Karaklajića i književnika Borislava Peki- atmosfere u Skupštini, na ulici... Ostalo la, Milošević i njegovi socijalisti delovali
ća, koji je bio predstavnik ds-a. Šešelj je je upamćeno kako je početkom juna 1992. su kao gospoda. Preterano je, pored sve-
tada bio jedini poslanik srs-a u Skupšti- ispred tadašnje Savezne, a danas Skupšti- ga, reći da je Šešelj bio nekakav kreator
ni. Na izborima 1992, decembra te godi- ne Srbije, udario pesnicom taksistu, štraj- ratne politike devedesetih, ali jeste bio
ne, radikali su osvojili 73 poslanička me- kača, koji ga je valjda opsovao. Urlao je da marioneta u Miloševićevim rukama, po-
sta, a Miloševićev sps 101 mandat, depos će pobiti taksiste štrajkače “kao pse”, da najviše zato što je oko sebe okupljao ljude
50 mandata... Koliko je Milošević zapra- će ih sve srediti, “bitange”, vikao na njih koje okuplja i danas, gubitnike tranzicije.
vo kontrolisao i radikale i celokupnu vi- što ne rade, nego štrajkuju. A pripadnici To su bili oni isti birači koji su za nje-
šestranačku igranku u Srbiji tih godina njegovog obezbeđenja su “malo” i zapu- govu stranku glasali i pošto je otišao u
govori i detalj da su godinu dana kasnije cali. Pet godina kasnije, jula 1997, u emisi- Hag, 2003. godine. I tada su, na decembar-
na prevremenim izborima zbog, kako je ji nekadašnje bk televizije bio je sa Niko- skim izborima (Šešelj je tada već u Hagu)
Milošević tada objasnio, “blokiranja me- lom Barovićem, advokatom. Tema a radikali osvojili 82 poslanič-
radik
hanizama za odlučivanje”, Šešeljevi radi- je bila izbacivanje iz stana zemun-- ka mandata. Na izborima
k
kali spali na 39 poslaničkih mesta. To je ske porodice Barbalić. Ko se ne e 22007, osvajaju 81 poslanič-
bilo vreme posle propasti Vens-Oveno- seća, bila je to hrvatska porodica ki mandat, a 2008. godine
k
vog mirovnog plana za okončanje rata rodom iz Zemuna koju su na uli- 78 mesta u Skupštini. Po-
u BiH. Milošević je uspeo da ubedi Rado- cu izbacili telohranitelji dr Voji- sle formiranja Srpske na-
vana Karadžića da potpiše sporazum, ali slava Šešelja i u njihov stan useli- predne stranke, radikali su
pr
Skupština bosanskih Srba to nije želela li partijsku koleginicu. Elem, Še- zadržali 57 poslanika. Na
za
da učini. Onda je Milošević najavio da će šelj i Barović su se prvo posva- izb
izborima 2012. godine, srs
zatvoriti granicu između Srbije i Bosne, đali u studiju, Šešelj je potom o
je osvojio 4,63 odsto glaso-
tj. blokirati Republiku Srpsku, ali nikad vređao Barovićevog oca, Baro- va i prvi put od osnivanja
nije dopustio međunarodnim posmatra- vić je Šešelju zapretio batinama i polio nije ušao u parlament.
čima da nadziru granicu sa rs. Srs započi- ga vodom. Emisija je prekinuta, Barovi-
nje smenu vlade Nikole Šainovića, a Milo- ća je neko propisno premlatio, za napad sinergija katastrofe
šević raspisuje nove izbore, na kojima se je osumnjičen Šešeljev telohranitelj, a Vojislav Šešelj je aktivno učestvovao
Šešelj prilično ugruvao zahvaljujući Mi- Šešelj je tvrdio da je on sam “malo” uda- u srpskoj politici u vreme kada je Srbija
loševićevoj ozbiljnoj medijskoj kampanji rio Barovića, koji se potom “okliznuo na bila uvučena i politički i finansijski u ra-
u kojoj je vojvoda prozivan za paravojne koru od banane”. Na parlamentarnim iz- tove u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, kada je
formacije i zločine nad stanovništvom u borima septembra 1997, Srpska radikal- bila pod međunarodnim sankcijama, sa
BiH. I posle tih izbora na kojima je Milo- na stranka osvojila je 82 poslanička me- velikim brojem izbeglica i nula na nov-
šević gotovo prepolovio broj Šešeljevih sta. U vladu Mirka Marjanovića radikali čanicama. U vreme kada se Milošević
poslanika, nastavljene su uvrede i psov- ulaze godinu dana pre početka bombar- bavio Bosnom, Republikom Srpskom i
ke u parlamentu koje su inicirali srpski dovanja, kada su doneti čuveni zakoni o Vens-Ovenovim planom, u Srbiji je divlja-
radikali. Završilo se tako što je Milošević informisanju i univerzitetu. la hiperinflacija. Kilogram luka koštao je
Šešelja uhapsio i strpao u zatvor. Šešelj je značajan doprinos dao agre- 250 miliona dinara, a kilogram kajmaka
sivnosti, stanju nesigurnosti, i kreiranju milijardu dinara. Jedan kraljevački dok-
atmosfere u kojoj se u politici sme baš tor zapisao je 23. oktobra 1993, nekoliko

20. novembar 2014. VREME
REME
17

KONAČNO ZAJEDNO: Radikali
sa vođom u šetnji
Foto: M. Milenković

meseci pred još jedne Miloševićeve izbo-
re, da jedno jaje košta 1,5 milijardi dinara,
kilogram paprike pet milijardi, a kilogram
kafe čak 65 milijardi dinara.
Ukratko, sinergija međunarodnih
sankcija, katastrofalne ekonomske po-
litike i ratova, Srbiju su zakucali na dno.
Bombardovanje 1999. pokazalo je da dno
može biti i dublje, a Šešeljevi radikali uče-
šćem u toj ratnoj Miloševićevoj vladi kao
da prvi put izražavaju spremnost da po-
nesu i deo tereta odgovornosti. Samo za propustio da na prvoj svojoj konferenci- aktuelnosti. Na novčanicama nema više
kratko, onoliko koliko im se čini da Mi- ji za novinare po povratku iz Haga poru- onoliko nula, rafovi u prodavnicama su
lošević vodi “patriotsku” politiku, odno- či da se u Hag dobrovoljno vraćati neće puni, ali siromaštvo nije manje.
sno do Kumanovskog sporazuma. Posle i primeti: “Kad izdaju nalog Vladi Srbije, Teskobu ratnih devedesetih zamenila
se o sudbini Šešelja i radikala manje-više Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić odlu- je zebnja za egzistenciju, umesto od rata
sve zna. “Laufer” mu svašta javlja, izme- čivaće šta će da rade, ja neću bežati. To bi iz Srbije se beži zbog nemaštine i besper-
đu ostalog i o krvavom proleću u Srbiji bio istorijski paradoks i neka vrsta prav- spektivnosti. Ipak, sve je bolje od rata. Sr-
posle njegovog odlaska u Hag. nog paradoksa da Aleksandar Vučić i To- bija nije ista, ali nije ni mnogo bolja. Kad
U kakvu se Srbiju Šešelj vratio? Kao je- mislav Nikolić, saradnici u mojim ratnim su mediji u pitanju, situacija je i gora. Za
dini preživeli političar ratnih devedese- zločinima i saučesnici u zločinima protiv takvo stanje naših života odgovoran je
tih koji nije promenio svoju ideologiju, čovečnosti, moraju da me isporuče. Da li svakako i Šešelj, ali isuviše je dugo bio u
zatekao je bivše saborce u novoj stran- mislite da bih ja takvu priliku propustio?” Hagu da bi i ovog puta poneo titulu de-
ci i na vlasti, okrenute Evropskoj uniji, Srbija nije više pod sankcijama, mada žurnog krivca. ¶
preobučene. Obožavalac paradoksa nije politika uslovljavanja nije izgubila na ZORA DRČELIĆ

REME 20. novembar 2014.
VREME
18 Reagovanje

U “Vremenu” broj 1244. od 6. novembra, objavljen
je tekst Muharema Bazdulja “Hronika najavljene
praznine” pisan povodom godišnjice smrti Srđe
Popovića i Aleksandra Tijanića. Na ovaj tekst reagovao
je 14. novembra, nedelju dana kasnije, u zagrebačkom
listu “Novosti”, tjedniku srpske nacionalne manjine
u Hrvatskoj koji izdaje Srpsko narodno vijeće
Milorada Pupovca, kolumnista ovog lista Viktor
Ivančić. U ovom broju prenosimo Ivančićev tekst
i objavljujemo Bazduljev odgovor Ivančiću.

Srđa i Vreme
Upravo je podlost pogonsko gorivo mini-serijala pod radnim naslovom Srđa i Vreme, u
kojem beogradski politički tjednik sada već redovito cipelari Srđu Popovića, čovjeka
koji je taj list pokrenuo. Budući da se aktivnost odvija posthumno, kada “objekt analize”
pouzdano ne odgovara na izazove, temeljni žanr je nekropolemički, takoreći svečan, takav
da se u grobljanskome miru lako briše razlika između novinarstva i strvinarstva

Piše: Viktor Ivančić koju više nije mogao čuvati u sebi – iako eminencija “Druge Srbije”, ma što to zna-
je Popović sličan stav iznosio javno, i to u čilo, ideološki manipulator koji je svojim

N
ijemac koji je napisao knjigu mnogo navrata – proizlazi iz naravi obre- “sljedbenicima” telefonom diktirao stavo-
Srdžba i vrijeme bavio se eko- da: na optuženičkoj klupi je, naime, po- ve, jer oni nisu bili u stanju misliti svo-
nomijom bijesa i upotrebom ti- kojno lice, a mrtva usta ne govore, osim jim glavama, “mentor” Peščanika i sku-
motičke energije u masovnim političkim onako kako živima odgovara. pine “mediokriteta” koji tamo objavljuju
projektima. Investicije podlosti u sitno- Zatim je, iz autorske radionice Muha- svoje “jalove” članke, neformalni politič-
političke svrhe bile su izvan sfere njegova rema Bazdulja, u tjedniku osvanula plah- ki patrijarh koji se volio okruživati “ko-
interesa. Šteta, jer upravo je podlost po- ta štiva povodom “prve godišnjice smr- risnim idiotima” što su za njega “obavlja-
gonsko gorivo mini-serijala pod radnim ti Srđe Popovića i Aleksandra Tijanića”. li poslove kojima nije htio da prlja ruke”.
naslovom Srđa i Vreme, u kojem beograd- Sama odluka da se analiza “ostavštine” A otkad je “guru” umro, konstatira autor,
ski politički tjednik sada već redovito ci- tih dviju ličnosti smjesti u isti tekst i da “Druga Srbija” je “izgubljena” i “dezorijen-
pelari Srđu Popovića, čovjeka koji je taj ih se pritom nastoji što više politički pri- tirana”, ponaša se “kao fudbalski tim bez
list pokrenuo. Budući da se aktivnost od- bližiti – odvjetnika koji je s opozicijskim trenera ili orkestar bez dirigenta”, te su se
vija posthumno, kada “objekt analize” po- ambicijama pokrenuo Vreme i pomagao marionete bez kompasa upustile u naj-
uzdano ne odgovara na izazove, temelj- niz drugih nezavisnih glasila, dajući po- veću zamislivu ludost – kritiziraju vladu
ni žanr je nekropolemički, takoreći sve- najveći konkretan doprinos širenju me- Aleksandra Vučića premda ona “sprovo-
čan, takav da se u grobljanskome miru dijskih sloboda na ovim prostorima, te di Popovićev politički program” i prem-
lako briše razlika između novinarstva i novinara i menadžera koji je od početka da bi sam advokat, da je danas živ, Vuči-
strvinarstva. devedesetih kontinuirano rukovodio me- ća bez sumnje podržavao!
Najprije je sveučilišni profesor Vlade- dijskim servisima vladajućih režima, pa Da bi se uspjela proizvesti ta konstruk-
ta Janković iskoristio stranice Vremena je dakle svojim djelom predstavljao pot- cija, potrebno je zagrabiti duboko u raku
za obračun sa svojim “drugom iz mlado- punu negaciju Popovićeva angažmana – i uspostaviti kreativnu relaciju prema
sti”, optužujući Popovića da “nije voleo svjedoči o stvarnim obljetničkim namje- lešu. Strategija autora Vremena bazično
svoj narod”, jer je za vrijeme rata Janko- rama koje leže iza tobože hladne analitič- je sljedeća: krivotvoriti ne samo pojedi-
viću navodno rekao kako bi “za Srbe je- nosti: doći na grob utemeljitelja, otkop- ne Popovićeve stavove nego i cjelokupno
dini lek bio da dožive potpun vojni poraz čati šlic i prepustiti se iskazima pijeteta. njegovo političko biće, znajući da je ovaj
i kapitulaciju”. Razlog zbog kojeg je argu- Popović je u tom tekstu prikazan kao u neživome stanju i da se ne može tome
ment protiv “druga iz mladosti” iznesen politički agent Amerike i Europske uni- oduprijeti, i onda ga takvog, mrtvog, su-
u tonu indiskrecije, kao da Janković ot- je, fanatični reprezentant interesa “Zapa- kobiti s njegovim sličnomišljenicima, a uz
kriva “svome narodu” jednu mučnu tajnu da”, a zatim i kao nedodirljivi vođa i siva to ga navesti da takav, mrtav, aplaudira

20. novembar 2014. VREME
REME
19

Osnivanje nedeljnika Vreme, oktobar 1990. foto Goranka Matić

Vučićevoj vlasti, jerbo to pokojnik za živo- nato i sl.) i “Zapad u vrijednosnom smi- uključena i “ljudska prava” – zdravome
ta nije stigao učiniti, mada je bio uvelike slu” (liberalna demokracija, ljudska prava, je razumu nedokučivo.
živ dok je Vučić boravio na vlasti. Muha- sloboda mišljenja i sl.) koji se “ne pokla- Štoviše, autor kao potkrepu svoje tvrd-
rem Bazdulj reanimira mrtvaca tako što paju do kraja”, te se postavlja pitanje pri- nje izdašno citira polemiku između Srđe
mu pripisuje svojstva koja ovaj za živo- oriteta: treba li se žurno priključiti “poli- Popovića i Stojana Cerovića iz 2002. go-
ta nije imao, kreira svog Zombija Popo- tičkom Zapadu” i onda postupno usvajati dine, gdje je prvi inzistirao na suočava-
vića, nimalo sličnog Srđi, koji će mu po- “Zapadne vrijednosti”, ili obratno? Popo- nju s počinjenim ratnim zločinima, dok
služiti kao osnovno oružje za obračun s vić je, tvrdi autor, bio za prvu varijantu, a je drugi smatrao da se društvo time ne
“krugom” kojemu je odvjetnik intelektu- dokaz za to je isti onaj argument koji je treba baviti, iz čega Bazdulj ingeniozno
alno pripadao. potegao Janković – tražio je bombardi- zaključuje kako se Popović držao svoje
Temelj podvale – makar novinar Vre- ranje Srbije u vrijeme dok je njena vojna “magistralne ideje”, a to je “udovoljava-
mena u tu svrhu unovačio malu vojsku mašinerija granatirala Sarajevo i organi- nje zahtjevima koje su pred Srbiju izno-
mislilaca od formata, gdje su svoje mjesto zirala genocid u Srebrenici. Zbog čega bi sile Amerika i eu”. Zašto bi suočavanje
našli i Ortega y Gasset i Goethe – namije- takav zahtjev podupirao “političko”, a ne sa zločinačkom prošlošću težilo “politič-
njen je podinteligentnima. Prema autoru, “vrijednosno” približavanje ozloglašenom kom”, a ne “vrijednosnom” pridruživanju
postoji “Zapad u političkom smislu” (eu, “Zapadu” – kada su već u potonji paket mrskom “Zapadu” – a opet su tu i nesret-
na “ljudska prava” – zdravome je razumu
 Nije nikakva novost da politika u fazi još manje dokučivo.
očaja traži saveznike na groblju. Novinare Svejedno, na toj je laži izgrađen osta-
tak priče: pobornik “bezuslovnog poza-
tamo ponekad vode ozbiljnije frustracije padnjenja Srbije” najprije je sa svojim tra-
bantima detronizirao Koštunicu, potom
i podliji motivi. Stoga treba podsjetiti je preko “akcije bijelih listića” smaknuo
da je u analitici tipa “što bi bilo kad bi Tadića i praktički doveo sns na vlast, a
naposljetku se dogodio paradoks: “umro
bilo”, pomoću koje žurnalist beogradskog je u onom trenutku”, veli autor, kada su
njegovi najogorčeniji politički protivni-
tjednika bez rizika manipulira, samo jedna ci – dakle Vučić i kompanija – “počeli da
opcija činjenično neumoljiva: bez Srđe sprovode njegov program”. Dezorijenti-
rane sljedbenike to “dovodi do ludila”, pa
Popovića redakcije Vremena ne bi bilo. destruktivno lupaju po Vučiću, iako bi ga »
REME 20. novembar 2014.
VREME
20 Odgovor Viktoru Ivančiću

njihov idejni skrbnik – siguran je Bazdulj
– svesrdno podupirao, samo da je kojim
slučajem živ.
To što je Srđa Popović umro godinu
Poetska pravda
dana nakon sporazuma u Bruxellesu, Kad Ivančić kaže „Tko god je imalo pratio javno djelovanje
otkad se ubrzava “europski juriš” Srbije, Srđe Popovića zna da je presudni test za njega bio odnos prema
i što kroz tih godinu dana nije imao ni-
zločinima iz devedesetih, i da samo na osnovu toga on ama
kakvu potrebu podržati politiku vlade u
kojoj Vučić stoluje, za novinara Vremena
baš nikada – ni mrtav! – ne bi mogao poduprijeti Aleksandra
nije podatak od značaja, jer on ne želi ro- Vučića“, onda on zapravo potcjenjuje Popovićevu inteligenciju.
bovati faktografiji kad određuje trenutak Spekulisati da Srđa Popović nije bio svjestan koga će na vlast
advokatove smrti. Nije mu važno ni to što
dovesti poraz Demokratske stranke, znači poricati mu osnovnu
“Druga Srbija” kao organizirana formacija
ne postoji i što bi – ako je suditi po zbor- političku pismenost. Ja ne znam šta bi radio Popović da je živ,
niku izlaganja s takvim naslovom iz 1992. otkud to Ivančić zna? A što se njegove argumentacije tiče, eno
– među Popovićeve “korisne idiote” spa- mu Petra Lukovića pa neka mu on objasni vezu odnosa prema
dali Latinka Perović, Radomir Konstan-
zločinima iz devedesetih i podrške režimu Aleksandra Vučića
tinović, Mirjana Miočinović, Ivan Čolo-
vić i deseci drugih intelektualaca lišenih
ličnog integriteta. Kao što mu, uostalom, Piše: Muharem Bazdulj desetak polujavnih ličnosti, skupine fru-
nije bitno to da je knjigu Stojana Cerovi- striranih i neostvarenih individua iz um-
ća, ubrzo nakon njegove polemike s Po- “Histerični ton kojim se reaguje na jetničkog, akademskog, novinarskog i ak-
povićem, objavila upravo Fabrika knjiga, ovu izjavu – histerični ton u smi- tivističkog svijeta (uključujući čak i pred-
čijeg urednika Bazdulj maloumno opanj- slu kliničke histerije, to ne kažem u sjednicu nin-ovog žirija), koji nastupaju
kava kao “lažnog uzora” koji “pokušava da metaforičnom smislu. Kada imate što pod pravim imenima, što pod pseudo-
zamijeni” preminulog gurua. jedan snažan unutrašnji konflikt, nimima iza kojih neuspješno kriju stvar-
Sve je to od čitalaca Vremena nužno za- onda stalno pazite da neko u to ne ni identitet i koji zjapeću prazninu razo-
tajiti ne bi li teorija o velikome spletkaru pipne, jer ako pipne, reagovaćete čarenja zbog manjka priznanja kojim bi
i pogubljenosti njegovih poslušnika drža- napadom i to teatralno, histerič- svijet trebalo da odaje počast njihovoj sa-
la vodu, uključujući valjda podrazumije- no, senzacionalno, iz sveg glasa – moproglašenoj izuzetnosti pokušavaju
vajuću zamisao da je jedan Srđa Popović to je histerična reakcija” da ispune klikaškim lažima i manipula-
pokrenuo Vreme i stvorio uvjete da no- Srđa Popović, cijama, pa i onim iz razotkrivajućeg žanra
vinari toga lista pišu što žele, a neki sa- One gorke suze posle, Peščanik, 2010. naci-bontona. Na njihove laži i zamjene
svim drugi kontrolirao “korisne idiote” iz teza nije mi se trošilo vrijeme, i to iz dva

P
Peščanika i silio ih da mu “obavljaju po- rije nego sam pročitao tekst Vik- razloga. Prvi je to što niko od njih nije ni
slove kojima nije htio da prlja ruke”. Či- tora Ivančića Srđa i Vreme, izvor- pokušao da polemiše; oni su samo vrije-
talac treba sudjelovati vjerom, a ne pa- no objavljen u njegovoj redovnoj đali i lagali. Drugi razlog je činjenica da
meću. Tko god je imalo pratio javno dje- kolumnističkoj rubrici u Novostima, za- me iskustvo naučilo da je pogrešno diza-
lovanje Srđe Popovića zna da je presud- grebačkom tjedniku srpske manjine, a za- ti polemičku sablju na histeričnu intelek-
ni test za njega bio odnos prema zločini- tim i na nekoliko portala, uključujući be- tualnu nejač. Napravio sam takvu grešku
ma iz devedesetih, i da samo na osnovu ogradski Peščanik, koji u svom najvećem prije šest godina sa stanovitim Nebojšom
toga on ama baš nikada – ni mrtav! – ne dijelu polemiše s mojim tekstom Hroni- Jovanovićem (na sarajevskom sajtu Puls
bi mogao poduprijeti Aleksandra Vuči- ka najavljene praznine, pomišljao sam na demokratije), a onda opet, poslije četiri
ća, ali to neće spriječiti autora Vremena onu Krležinu frazu po kojoj je, kad je bio godine, i sa Sveborom Midžićem, ovdje u
da ga takvog, mrtvog, upiše u sns i obo- mlađi, želio bolje saveznike, dok je, kako Vremenu. Prošle su, dakle, godine od tih
gati vladajući pokret živim političkim su godine prolazile, sve više čeznuo za bo- polemika, a Jovanović i Midžić zbog njih i
potencijalom. ljim – protivnicima. Ima, naime, tekstova dalje plaču. Trudim se da se držim podalje
Nije nikakva novost da politika u fazi koji se pišu s mišlju da će da isprovociraju od njihovih budžaka, ali, nažalost, odje-
očaja traži saveznike na groblju. Novina- polemiku. To su obično tekstovi u kojima, ci njihovih leleka, škrguta zuba i jecaja
re tamo ponekad vode ozbiljnije frustra- ma koliko dugi bili, autor nema prostora u falsetu stižu ponekad, makar i posred-
cije i podliji motivi. Stoga treba podsjeti- da svoje argumente i zaključke izvede do no, do mene. Bude mi tad malo žao zbog
ti da je u analitici tipa “što bi bilo kad bi njihovih krajnjih konsekvenci. Polemič- njihovog višegodišnjeg ptsp-a. A onda se
bilo”, pomoću koje žurnalist beogradskog ki odgovori stvaraju taj prostor. Sve do sjetim opaske starijeg kolege “Nek plaču,
tjednika bez rizika manipulira, samo jed- Ivančićevog teksta, međutim, “bura u čaši manje će pišat”, pa me prođe.
na opcija činjenično neumoljiva: bez Srđe vode” koju je moj članak izazvao ostala je Pošto ne želim da rasplačem još
Popovića redakcije Vremena ne bi bilo. ¶ svedena na tviteraško-forumašku hajku neku bebu u poodmakloj životnoj dobi,

20. novembar 2014. VREME
REME
21

ignorisaću većinu zamjena teza ovih Popovića” što dokazuje podatkom da je u – gle čuda – u Vremenu, u iznošenju Đu-
hajkača i hajkačica, izuzev jedne, naj- broju od 16. oktobra objavljen intervju sa kanovićevog mišljenja da je Viktor Ivan-
frekventnije, jer ona najbolje ilustruje Vladetom Jankovićem u kojem se, pored čić “vodeći kolumnista nekadašnjeg srp-
njihov modus operandi. Oni su, naime, desetina drugih ličnosti, pominje i Srđa sko-hrvatskog jezika” (vidi Vreme 1122, od
u mom tekstu “otkrili” mizoginiju, jer ja, Popović, te da je tri nedjelje kasnije u Vre- 5. jula 2012).
tobože, “određujem i obezvređujem ženu menu objavljen i moj tekst Hronika na- U svom tekstu sam već rekao da je to
posredstvom muškaraca”, odnosno izno- javljene praznine, koji je problematičan što su umrli dan za danom i što su ima-
sim “prostačke mizogine teze”. Dokaz je već i samim tim što se pored Srđe Popo- li statuse i pozicije unutar jugosloven-
jedna fraza iz mog teksta, odnosno apo- vića bavi i Aleksandrom Tijanićem, skog i srpskog društva kakve su imali,
zicija nakon pominjanja imena Lane Bu- da sam ja prikazao Srđu Popovića kao sasvim dovoljan razlog da se o Popovi-
dimlić. Prokazana fraza glasi ovako: “per- “političkog agenta Amerike i Evropske ću i Tijaniću može govoriti u istom tek-
sona čiji cjelokupan simbolički javni ka- unije” te da sam naposljetku ustvrdio da stu. Ivančić takođe ima potrebu princi-
pital počiva na privatnoj vezi sa Srđom bi “advokat, da je danas živ, Vučića bez pijelno se suprostaviti “nekropolemici”,
Popovićem”. Njihova blesava interpreta- sumnje podržavao!” (sa sve uzvičnikom), odnosno analizi baštine nekog pokojni-
cija me isprva razveselila jer me je iznova da ja “maloumno opanjkavam” uredni- ka, jer ovaj, je li, ne može da odgovori. Za-
uvjerila u snagu velike umjetnosti. Pod- ka izdavačke kuće Fabrika knjiga (Deja- nimljivo je, međutim, da kad piše o knji-
sjetilo me to, naime, na onu repliku sa sa- na Ilića), iako je upravo ta izdavačka kuća zi Tuđman i poslije Tuđmana Marinka
mog početka Zmajeubica Milene Čulića, Viktor Ivančić ima
Marković kad Veseli učenik kaže potrebu naročito da pohva-
Domaćoj gospođici da ne lupeta, li poglavlje napisano poslije
a ona mu bijesno odgovara: “Jel Tuđmanove smrti, ono koje
lupetam što sam žensko? Tebi se bavi Tuđmanovom ostav-
smeta što sam žensko.” Gospo- štinom, životom leša, kako bi
đe i gospodo, jednom za svag- rekao sam Ivančić, mada, eto,
da, reći nekoj konkretnoj ženi ni mrtvi Tuđman ne može baš
da lupeta ne predstavlja mi- da odgovori živom Čuliću. (Na-
zoginiju, kao što ni kritikova- pomena za minusinteligentne:
nje nekog konkretnog Jevreja Ova paralela ne predstavlja
ne predstavlja antisemitizam. izjednačavanje Srđe Popovića i
Ima stotinu razloga zbog ko- Franje Tuđmana, ona samo po-
jih nije moguće reći da, reci- tencira da su obojica mrtvi te
mo, cjelokupan simbolički jav- da ako postoji principijelan ra-
ni kapital Mirjane Miočinović počiva na objavila knjigu Izlazak iz istorije Stojana zlog da se ne polemiše o političkoj ostav-
privatnoj vezi sa Danilom Kišom ili da Cerovića, glavnog Popovićevog oponen- štini jednog pokojnika, to bi valjda treba-
cjelokupan javni simbolički kapital Bran- ta u polemici iz 2002. godine. lo da važi i za drugog.)
ke Prpe počiva na privatnoj vezi sa Slav- Već i iz prve teze, očito je da se Viktor Ključna Ivančićeva teza je ipak ona
kom Ćuruvijom, ali ja ne znam ni za je- Ivančić trudi da prilagodi činjenice svojoj prema kojoj sam ja ustvrdio da je Srđa
dan argument koji moju konkretnu tezu unaprijed stvorenoj slici svijeta. To što u Popović bio “politički agent Amerike i
o konkretnoj Lani Budimlić obara. Pošto ogromnom “biografskom” intervjuu Ta- Evropske unije” te da sam rekao kako bi
argumenta nema, izmišlja se mizoginija, mari Nikčević, Vladeta Janković sasvim Popović da je živ podržavao Aleksandra
iako ja svjesno kažem persona, a ne žena. kratko, u negativnom kontekstu, pomi- Vučića, odnosno da bi ga “svesrdno po-
Uostalom, čisto zabave radi, ima li mizo- nje Srđu Popovića, Ivančiću je dovoljno dupirao”. Vickasti Ivančić čak tvrdi da ja
ginije u frazi – Joakim Sauer, persona čiji da uspostavi kontinuitet u uređivačkoj Popovića mrtvog “upisujem u sns”. Vic-
cjelokupan javni kapital počiva na privat- politici između tog intervjua i mog tek- kasto je to, kažem, samo je problem što
noj vezi sa Angelom Merkel? sta. Da bi to učinio prenebregava da se u ja to nisam nigdje napisao. Moram, da-
Viktor Ivančić je, za razliku od digi- samom intervjuu Jankovićeva sagovor- kle, da ponovim: ja tvrdim samo da je da-
talne lernejske Hidre, pismen čovjek i s nica suprostavlja njegovom opisu Popo- našnja politika Aleksandra Vučića koja
njim vrijedi ukrstiti argumente. Nažalost, vića, da ja u svom tekstu Jankovića citi- teži što bržem uključenju Srbije u Evrop-
i njegov tekst vrvi pridjevima, uvredama, ram da bih rekao kako nema pravo (do- sku uniju ona politika za koju se Popo-
zamjenama teza i nečim što bi se moglo slovno kažem da mu je “zaključak, narav- vić zalagao dok je bio živ. (To, naravno, ne
nazvati hiperučitavanjem. Da bih stvar no, besmislen”) te naposljetku to što je ci- znači da je Popović to radio kao bilo čiji
vratio na polemički teren pokušaću, što jelo pominjanje Popovića unutar tog in- politički agent. Radio je to iz sopstvenih
je korektnije moguće, popisati ključne tervjua sasvim marginalno. To je otpri- uvjerenja. Banalno govoreći, nije on bio
teze iz Ivančićevog teksta. Viktor Ivan- like kao kad bih ja rekao da je suština in- neko na koga su ambasadori vodećih za-
čić, dakle, tvrdi: tervjua koji je Milo Đukanović dao – gle padnih zemalja imali uticaja. Naprotiv.
da Vreme “redovito cipelari Srđu čuda – Tamari Nikčević i koji je objavljen On je imao uticaja na njih.) Uostalom, u »
REME 20. novembar 2014.
VREME
22

posljednjem javnom Popovićevom istu- meni draga izdanja (uz Cerovićevu knji- on i Aleksandar Vučić mogli mnogo toga
pu, u intervjuu za mjesečnik Esquire, gu srdačno preporučujem i knjige Deja- da nauče iz sage o Ivi Sanaderu. Desni-
objavljen oktobra prošle godine, u mje- na Đokića, Jasne Dragović-Soso, Dubrav- čar koji je pred desetinama hiljada lju-
secu u kojem je Popović umro, doslovce ke Ugrešić itd). Godine 2011, u posljednjoj di na splitskoj rivi sipao drvlje i kame-
stoji: “U krugu ljudi koje znam i sa koji- godina na vlasti omraženog Borisa Tadi- nje na Haški tribunal, naposljetku je bio
ma živim jako dugo aktuelna je dilema – ća i njegovih “žutih” koje će “bijeli” (listi- onaj koji će uspješno da kruniše saradnju
za ili protiv Vučića. Pa čekajte, tako smo ći) uspješno da sruše, danas svi znamo Republike Hrvatske sa Tribunalom u slu-
imali i sa Titom, pa sa Miloševićem, onda za čije babe zdravlje, Fabrika knjiga je na čaju Ante Gotovine. Dok je Hrvatsku br-
sa Koštunicom, čak i sa Đinđićem. Glav- Sajmu proglašena za izdavača godine. Tri zim koracima vodio ka eu, Zapadu je bio
ni problem Srbije je društvo, biračko telo. godine kasnije, “žutih” više nema (skoro dobar, naročito nakon što je preuzeo poli-
Ono je to koje je izabralo Miloševića, uz- tiku relaksacije u regionalnim odnosima
diglo Koštunicu i to je ono isto biračko
telo koje je i na ovim poslednjim izbori-
 Nemam nikakvu i saradnje sa srpskom manjinom, onu po-
litiku koju su u Hrvatskoj prethodno za-
ma glasalo za jedan strašan program, ali, potrebu da stupali samo lijevi opozicioni mediji i bli-
na sreću, to nije isti program koji oni koji ske im nevladine organizacije. Zbog mita
su sada na vlasti sprovode. (...) Nemam nagađam šta bi i korupcije je stradao tek nakon što je Hr-
ništa protiv toga da su predstavnici vla- vatska već bila na pragu eu.
Srđa Popović mislio
dajuće garniture došli sebi pa sad vode Usljed karakterističnog faznog poma-
drugačiju politiku.” da je živ, ali sam ka, Vučić pred sobom nije imao breme
Kad Ivančić kaže “Tko god je imalo pra- Haga. Boris Tadić je već izručio i Karad-
tio javno djelovanje Srđe Popovića zna da prilično siguran da žića i Mladića i Hadžića. Umjesto ratnih
je presudni test za njega bio odnos pre- zločinaca, on je mogao da uhapsi Miro-
mu je, dok je bio
ma zločinima iz devedesetih, i da samo slava Miškovića (što je kao da je Sanader
na osnovu toga on ama baš nikada – ni živ, bilo važnije da uhapsio Todorića, umjesto što se pokuša-
mrtav! – ne bi mogao poduprijeti Aleksan- vao po bogatstvu takmičiti s njim), a ta-
dra Vučića”, onda on zapravo potcjenju- Srbija nepovratno kvo hapšenje u vlastitom biračkom tije-
je Popovićevu inteligenciju. Spekulisati lu donosi mnogo više poena.
napreduje u
da Popović nije bio svjestan koga će na Vučić bi za Srbiju, što se iz njegovih
vlast dovesti poraz Demokratske stran- evropskim istupa može zaključiti, htio da učini ono
ke, znači poricati mu osnovnu političku što je Sanader učinio za Hrvatsku, a da se
pismenost. Ja ne znam šta bi radio Po- integracijama, nego lično ne oklizne na isti način. Po svemu
pović da je živ, otkud to Ivančić zna? A što je javnosti dostupno, on se na tu istu
da Fabrika knjiga
što se njegove argumentacije tiče, eno (koruptivnu) koru od banane i neće okli-
mu Petra Lukovića pa neka mu on obja- bude izdavač godine znuti. To, naravno, ne znači da pred njim
sni vezu odnosa prema zločinima iz de- nisu druge banane. Šopenhauer je negdje
vedesetih i podrške režimu Aleksandra ni na mapi), ali nema ni Fabrike knjiga zapisao kako je razlika između inteligen-
Vučića (vidi, s tim u vezi, temu polemike na Sajmu. Ne da više nisu izdavač godi- tnog i neinteligentnog čovjeka u tome što
u Vremenu 2002, i tadašnje Lukovićeve ne, nego ih uopšte nema. Nema takođe potonji kad razmišlja o budućnosti misli
tekstove u Feralu). ni Oktobarskog salona (barem onakvog samo na opasnosti koje su već očekivale
I time stižem do posljednje Ivančićeve kakav je bio), a nestaje polako i masa dru- druge ljude u sličnim situacijama; inteli-
teze, odnosno njegove ocjene da ja “ma- gih stvari bliskih društvenom sloju koji gentan, nasuprot njemu, zna da se neke
loumno opanjkavam” Dejana Ilića. Pod- čita knjige koje objavljuje Ilić, koji su vo- stvari događaju prvi put. To je znao Srđa
sjetimo, ja sam napisao da Dejan Ilić na- ljeli Oktobarski salon iz prethodnih ne- Popović (kao i Aleksandar Tijanić, uosta-
kon Popovićeve smrti svako malo objav- koliko godina, a koji su de facto doveli na lom). Otud (najavljena) praznina u kojoj
ljuje programske tekstove, a koji su “sve vlast sns jerbo su imali potrebu da poru- sablasno odjekuju promašene analogije
jedan promašeniji od drugog”. Kako me če kako su “svi isti”. Na Zapadu to zovu sa Miloševićevom erom i jauci izgublje-
Ivančić demantuje? Dokazujući da su ti poetskom pravdom. nih duša. ¶
tekstovi tačni? Ne! On me, naime, obavje- Onome ko ne shvata tu vrlo jednostav-
štava kako je Fabrika knjiga Dejana Ilića nu uzročno-posljedičnu vezu, ja ne mogu
U IDUĆEM BROJU:
prije deset godina objavila knjigu Stoja- da pomognem. I nemam nikakvu potre-
Dragoljub Žarković odgovara na tvrdnje
na Cerovića?! bu da nagađam šta bi Srđa Popović mi-
Viktora Ivančića da „Vreme“ Srđu Popovića
Ja se, dakle, nisam bavio Dejanom Ili- slio da je živ, ali sam prilično siguran da
„cipelari“ i da ovaj nedeljnik ne bi
ćem kao izdavačem, nego Dejanom Ilićem mu je, dok je bio živ, bilo važnije da Sr-
postojao bez Srđe Popovića.
kao autorom, ali mi ova Ivančićeva izda- bija nepovratno napreduje u evropskim
Istina iz prve ruke: Odnosi osnivača,
vačka intervencija daje dobar šlagvort integracijama, nego da Fabrika knjiga vlasnika i redakcije „Vremena“
za kraj. Objavila je Fabrika knjiga i neka bude izdavač godine. I čini mi se da su i

20. novembar 2014. VREME
REME
NUSPOJAVE
TEOFIL PANČIĆ 23

Nekropolitički rituali
Bio sam nekoliko dana u Zagrebu (ionako su me nadobudne ti slobodno u svom gradu – mašala smeta, pa ustrajno lupa-
Srbopatriote na ulici mnogo puta “slale u Zagreb”, pa ko ve- ju ili skidaju table na kojima to piše, naime to da je Vukovar
lim, da im udovoljim...), pa sam, hteo-ne hteo, izbliza posma- ujedno i Вуковар. Mada im to lupanje ništa ne vredi, jer sva-
trao narastanje unutarhrvatskih tenzija kako se približavao kom razbijenom tablom na kojoj piše Вуковар ti nesrećni-
18. novembar, dan pada Vukovara 1991, koji se u Hrvatskoj ci samo potvrđuju (upravo “prisnažuju”) da taj grad jeste
svake godine obeležava kao nekovrsni nekropolitički ritual. i to, dakle i Вуковар, pa im baš zato to smeta, jer je istina;
Kada je desnica (čitaj: hdz) na vlasti, cela stvar protiče miko- evo, da neko na tabli napiše Kuala Lumpur, stojim vam do-
fo, ali kada je na vlasti levica (čitaj: sdp), pa je još i neki “izdaj- bar da je niko ne bi razbijao, jer svi ionako znaju da to nije
nik i jugoslavenčina” predsednik države, a takvi su svi koji se Kuala Lumpur.
ne prezivaju Tuđman (prvo Mesić, pa Josipović), onda i hdz Elem, Vukovar je u svakom slučaju već Vukovar, pa za-
i strančice desno od njega i kojekakve domoljubne i brani- vetnička tvrdnja nije drugo doli sprdnja, ali nije to ni mnogo
teljske udruge od obeležavanja godišnjice strašne tragedije bitno. Važnije je nešto drugo. Ne svađaju se Zavetnici, nai-
Vukovara prave nedostojni cirkus, čji je jedini pravi cilj za- me, s tamo nekim Ženama u crnom, nego... sa Zavjetnicima.
pravo blaćenje državne vlasti kao “nehrvatske” i “nedovolj- E sad, tko su Zavjetnici? Pa, to su isti oni, samo sa druge
no domoljubne”. Slično je bilo i ove godine mada, hvala bogu, strane. Oni što lupaju table i čine druga čuda i pokore. Ne
na kraju manje dramatično nego prošle. zovu se, doduše, zaista baš tako, nego imaju neko drugo idi-

Jalov je i zaludan napor da se aktuelne vlasti pobede tako što će ih se prestići s desne strane

Ne bih se svime ovim bavio u kolumni da me neka vr- otsko ime, sasvim je nevažno koje, jer što bi rekao Tolstoj,
sta “zrcalne slike” nije dočekala po povratku u Otadžbinu, svako idiotsko ime idiotsko je na svoj način. Ili tako već ne-
bledu mati. Ajde, bogu fala, okupljanje onih nekoliko hilja- kako. Sasvim precizno: u Vukovaru se, još tokom onih su-
da Šešeljevih saputnika iz gradskog autobusa uspeo sam koba Zavjetnika s vlašću oko “ćiriličnih tabli” pojavila pa-
da propustim, ali ovo ne: na dan pada Vukovara, na beo- rola sledećeg dražesnog sadržaja: “Vukovar nikada neće
gradski Trg republike izašle su, kao i svake godine, Žene biti Вуковар”. Što će reći da je parola ovdašnjih Zavetnika
u crnom da obeleže taj tragičan dan, tragičan ne samo u naprosto inverzna slika one tamošnje, puka negacija kroz
hrvatskoj nego i u srpskoj istoriji, bar iz vizure bilo koga izvrtanje, to jest, kontriranje unutar sijamsko blizanački
ko nije trajno ostao zatočen u pameti “srpskog dobrovolj- identičnog pojmovno-vrednosnog registra: na tvrdnju da
ca” iz jeseni 1991. A znate kako to već biva sa javnim mani- Vukovar nikada neće biti Вуковар, mi uzvraćamo da, na-
festacijama Žena u crnom, uvek se nađe poneko ko će da protiv, Вуковар nikada neće biti Vukovar, uta-ta. E sad, na
dobacuje, vređa, preti... No, ovog su novembra izvesni sa- ovom mestu u starim, dobrim vicevima uleće šumar i raste-
moorganizovani građani koji sebe nazivaju Zavetnici (za- ruje bandu s obe strane, ali bojim se da je ovaj naš šumar
što naše turbopatriote sve od reda gaje baš toliku sklo- opravdano odsutan.
nost prema idiotski pretencioznoj terminologiji?) koji me- Recimo da sam kroz sliku ovog “malog” skupa proko-
tar dalje organizovali “kontramiting” na kojem su, meždu mentarisao i onaj veći, od nekoliko dana ranije. Sve je to,
pročim, ponosno nosali transparent sa sledećim poučitel- hoću da kažem, jalov i zaludan posao ljudi koji su napro-
nim (obećavajućim? pretećim?) tekstom: “Вуковар никада sto na nekoj krivini ispali iz regularnog vremenskog toka i
неће бити Vukovar”. Kontate lucidnu poruku, ono, ćirilič- zamrzli se u vremenu koje više ne postoji – mada i te kako
ni grad nikada neće biti latiničan... Valjda su ga zato ono postoje njegove posledice. I to je ujedno i prava slika sva-
idoli “Zavetnika” u jesen 1991. višenedeljnom artiljerijskom kog aktuelnog i budućeg napora da se sadašnje vlasti, bilo
kanonadom lišili njegove barokne arhitekture, nekako im u Hrvatskoj ili Srbiji, pobede i oteraju tako što će ih se pre-
previše vukla na latinicu? stići s desne strane: od toga nema vajde, to ili se neće ni de-
E sad, bilo bi se (pre)lako sprdati s ovom zaumom “zavet- siti (Srbija) ili će se možda desiti, ali samo na opštu štetu
ničkom” tvrdnjom. Naime, nije li taj grad već sada Vukovar? (Hrvatska). Jer, tamo, na toj strani duge, nema više baš ni-
Bio sam tamo više puta, i video sam: svugde piše Vukovar. čega, totalna pustinja, tek razgalamljeno Ništa koje vrišti
Na putokazima, na ulazu u grad, u samom gradu... Ponegde, iz pokvarenog vremeplova, ili se moronski “vukovariše” na
doduše, piše i Вуковар, mada to nekim Vukovarcima – od jednom ili drugom pismu. Za time treba samo povući vodu,
one sorte koja drži da čovek ne sme biti i Вуковарац, i žive- bez osvrtanja, bez žaljenja. ¶

REME 20. novembar 2014.
VREME
REAGOVANJE

24

Zašto mediji ćute o Živkoviću?
Vreme br 1245
28
Anatomija jedn
e “cenzure”

P
oštovani, obraćam vam se
povodom navoda u tekstu tu CENZURISAN
Ištvan Kaić na
ILI NESHVAĆE
N:
29
javnoj raspravi
o slobodi medij

ao
“Kako je Ištvan Kaić ispao foto: Beta
a u Skupštini
Srbije

radio na osniv
anju Nove stran
t-
iz voza”, koji je objavljen u pret- bi da posvedoče
od sastanaka
da se Živković,
osnivača Nove
ke, mogli očeku
na jednom
stranke, odr-
jem da o ‘sluča
reč daju nadl
ju Živković’ kona
ežno tužilaštvo
čnu reaguje
ovako. U tom
žanom u njen građanima Srbij i sud. A na slučaju saopštenj
om prvobitno e je da odluče bi trebalo da e
hodnom broju “Vremena”. Ostav- v- m sedištu u žele li da mijer bude objavljeno
Hilandarskoj ih političari nesk , jer je pre-
ulici u toku febru riven funkcija od auto
godine, otvoreno ara 2013. nira o kaubojskih riteta u ovoj drža
i kriminalnih ma- vi, njego -
hvalio kako je kvalifikacija ubud va reč je važna, mak
ranoj mladosti, u svojoj preds uće posrednik ar i iz usta
prilikom jedno tavljaju u najvi a. Nužno je među
ljajući po strani sva relativizova-
a- nja vozom od
sa svojim druš
Niša do Beograda
tvom iz voza u
g putova- telu
zajedno
Republike.
Ištvan Kaić,
šem zakonoda
vnom koji je,
i ako je, ovlaš
mijerov čovek
tim da pisac,
ćenjem postao
od ove vrste pove
pre-
ni izbacio stran punoj brzi-
og državljanin Saradnik Insti i naglasi. renja, to
tuta za javnu
nja izneta u tekstu autora Zlat-- zato što je govo
pitanje njegovih
rio engleskim
šokiranih stran
a i to samo
jezikom! Na
pita nja i odgovor
politiku.”
bi
U skladu sa stand
odlučio da li će
ardima profesije,
a da
jatelja da li je ačkih pri- emitovati saop
nesrećni čove Urednički posa dežurni ured štenje,

ka Čobovića, želeo bih da re-- k preživeo iz- o je, pored ostal nik je zatražio
bacivanje, Živko pažljivo proč og, da pojas da mu Kaić
vić je lakonski ita sve što stign ni ove stvari, obav
da ‘najverovatnije odgovorio ciju. e u reda estivši ga, istov
jeste pošto o tome Da u obilju pošt k- meno, da se pism re-
nije pisalo u novin ništa macija, e, tekstova, infor a čitalaca ne objav
ama narednih ali i brojnih men - Mejl glasi ljuju.
doslovno:
agujem povodom saopštenja a Iako niko sa
tvrdi da li je Živk
sigurnošću ne
ović tu priču
dana’.
može da reago
izlučevina u form
vanja, upozoren
talno literarnih
i kojekakvih saop
ja,
štenja, “Poštovani,
njemu znanih , iz samo poziv nica, rekla-
razloga, izmis ma, selektuje S obzirom da
bitno od nebi
koje se našlo u sklopu tog tek- o stvarnom doga lio ili je reč
to novinari i tnog. Znaju
ganju poslanik
Vi niste pomenut
i u izla-

Kako je Ištva
đaju, činjenica urednici. Tako a Zorana Živk
u pitanju mog je da bi ured je i dežurni ovića u
lo biti njegovo nik u FoNetu Skupštini Srbij
učešće u iz- tog 25. oktobra e, niti u odgovoru
vršenju jednog tao i sastav koji proči- jera premi-

n Kaić
od najtežih krivi je Aleksandra Vuči
sta i koje ujedno smatram nje- čnih dela, sa Kaić posla o. U skladu ća – niste nave
ubistva u poku standardima kom svojstvu li u
šaju ili možda novi nars ste se
stva, što bi tužil čak i ubi- zbog ke profesije, a oglasili saopštenj

ispao iz voza
aštvo podrobno toga što se saop koje ste nam posla em
lo da ispita u mora- jera, štenje tiče prem li.
odgovarajućem odlučio je da i- Da li u ime tog
govim najzanimljivijim i naj- istražnom od pošiljaoca Instituta za javn
postupku. par objašnjen zatraži litiku u po-
ja, ali istovreme , kao saradnik
Bez obzira na obavesti o jedno no, i da ga vili , kako ste se pred
to da li je u pitan j notornoj činje i potpisali, da sta-
još jedna od uobi ju samo obzir nici, bez jera li po ovlaštenju
Agencija FoN čajenih Živko a na sadržaj poru Aleksandra Vuči premi-

važnijim delom. Budući da je Kaićem, iako
et obrela se u
novinske agen
vrtlogu optu
žbi da sprovod
cije po pravilu i cenzuru nad
Ištvanom
mišljotina i poku
po sistemu ‘čega
šaj samorekla
se pametan stidi
vićevih iz- na.
miranja ovaj
Nekoliko nepo
tekst .
ke koja je prim
znanica je, naim
Evo ih redom.
lje- stupnik,
e, imao pren
os
ili kao građanin
zasedanja Skup
ća, kao njego
v za-
koji je pratio tv
ne objavljuju Živković pono time se Kaić se potpisao štine.
Piše: Zlatko Čobov pisma čitalaca si’, ili je pak reč Ukoliko ste saop
Kaiću u samom tekstu preba- o stvarnom kao saradnik Insti štenje napisali
ić događaju, već za javnu polit tuta saradnik kao
i sama činjenica iku. Da li je to pomenutog Insti
da se lider tako

U
jesenje popodne, Nove stranke što je poslao, tuta, kao stav
otvoreno hvali potpisano, iako tog Instituta,
neuobičajeno svojim uče- nije bilo na mem čiji ste saradnik,
toplo za ovo doba Živkovića, pred stvovanjem u rand umu Instituta, o- predstavili, potre kako ste se
sednika Nove izvršenju najte
čeno da iznosi informacije iz bote 25. oktobra
vinske agencije
godine, te su-
na adresu No-
FoNet stigao
skupštini Srbij
pratnom tekst
e”, napisao je
u. U atačmentu
stranke, u Živk
Kaić u pro-
ovića da na ovak
čin zagađuje naš
av primitivan
javni i politički
na-
nih dela ozbiljno
kakvo dalje bavlj
ga diskvalifikuje
enje javnim poslo
žih krivič-
za bilo torit
i stav Instituta? Znač
et pojedinca ili
zvanično saop
ajno pitanje. Jer,
institucije koja
štenj e
au- tuta za
reč o zvaničnom
bno je da nagla
reagovanju/sta
javnu politiku.
site da je
vu Insti-
sati, jedan mejl je, u 16.16 znak naslov bez prostor. posebno u svojs vima, iza saop stoji
. Gotovo beza a pitanja: “S kojim Pored toga što tvu lidera jedne štenja, utiče na Ako ste saopštenj
druge ruke, pročitavši sporno pismeno naslo
javnost povodom
vljen kao “Saop
Zorana Živko
zleno ne- vređ
štenje za sledi
a porodicu prem
tekst koji doslo
pravom Živković
ijera Srbije”. Poto
vno
nje nemorala
m građana
se na neprimer
n način okor
Srbije u dobro
en, kraj-
istio novcem
stranke i posla
Iako mi ne pada
nika Narodne
na pamet da
skup
političke štenj
štine .
e biti objavljeno
piše, i potpiše,
to da li će saop
, a tekst može
i osoba zaposlena
- nju premijera
da na- gov zastu
e sastavili po ovlaš
Aleksandra Vučić
pnik, sami ili uz
će-
a, kao nje-
nagoveštavao vića” , nije glasi: pozn atim poslo- dim da je Živko ustvr- stitu u toj in- potre njegovu pomo
da bi mogao vima oko vinog vić bar u ovom ciji, makar bila bno je, takođe, ć,
saopštenje, rešio sam da vam “predmet cenz
ure”. Javnosti
Ištvan Kaić, sarad
da postane

nik Instituta
se obratio
“S kojim prav
dicu premijera
om Živković vređ
Srbije
ralnim kvalifi
a poro- žima
napada prem
rada, o Živkovićev
kacijama da uvred
im mo-
ama i la-
vorio istinu, ovim
vam Republičk
putem otvoreno
o javno tužilaštvo
slučaju go-
pozi-
cenu da su tema
Dalje, da li je, s
i
i saradnik. Čak,
sadrž aj
obzirom na temu
bizar ni.
i po ovlašćeni
da napišete saop
je ovlastio, i da
da naglasite

dostavite kopij
da ste
štenje, ko Vas
politiku. Nešto za javnu ijera Srbije i, što nadležne orga i druge žaj, i sadr- nja, u ovlašće-
kasnije pokazaće Povodom neču gore, članove je još ne da tim povo Kaić sročio prog radi autentičn
venih
se obratim u svojstvu nepo- šiljalac nije samo
šest u jedan: građ
saradnik, već
se da po- der
zapravo skup
anin), analitičar
Nove stranke
i
štini Zoran Živko
posla
optu žbi koje je li-
nik u Narodnoj
vić izneo na raču
najbolje govo
bi koja se javn
njego
ri činje
ve porodice, možd
nica da je reč
o i bez trunke
o oso-
a re istragu. U tom
man da sa nadl
smislu lično sam
ežnim tužilaštvo
dom otvo-
spre- stio da
premijera Vuči
reaguje i napi
las za javnost u ime
ća ili ga je prem
še saopštenje?
ijer ovla- nin
Ako ste saopštenj
koji je pratio tv
osti.
e sastavili kao
građa-
filozof, ekonomis , autor, člano ustezanja i lim sva saznanja m pode- što Za- zasedanja prenos skupštins
ta i – saradnik. va porodice prem n griže save koja imam o sluča je to važno? Pozn kog
sti hvali da je učest , pa je tim povo
srednog svedoka događaja “U prilogu vam
zano za juče
šaljem saopštenj
rašn ji pres edan
Vučića, želeo bih
e ve- ukažem
na apsolutnu
ijera Aleksand
ovim putem javno
moralnu, a mogu
ra vršenju
sti da
najte žih krivičnih
Živkovićev stran
vovala u iz-
dela!
sam izneo u javno
jalnim svedocim
a.
st i njegovim
ju koji mno
potenci- su
go radi, da ima
i on i njegova
ato je da prem
mnogo obaveza...
porodica izlož
ijer stav i kome
Da Vas da
Novi
ntar događaja,
nska agencija
dom izneo svoj
obaveštavamo
Zora na će ački zamenik Za razliku od eni napa- rubr FoNet nema
i zakonsku nepo - Pavićević Vladimir dima, na šta često iku
, ali i još deset Živkovića koji ‘pisma čitalaca’.
koji je opisan u Kaićevom dobnost gosp ak članova neka se ola- zetos ukazuje, ali zbog
odina dašn - ko upustio u ti neke stvari zau- Srdačno, dežu
jeg organizaciono iznošenje laži, i ne može da posti
g odbora koji pa i izricanje optuživanje rni urednik.”
je presude Aleksand pa možda i da gne,
ru Vuči- ku, reaguje u prav
ću i članovima gde bi želeo i kako om trenut-
njegove porodice, Mejl je poslat
dopisu medijima. 13. novembar
2014. VREME
VREME 13. novem
bar 2014.
ja ipak ga toga
moguće je da bi
bi želeo. Zbog
ovlastio nekog
sve- stup elektrons
da ciji, ne samo
sa adrese Agen
koj adresi, u svak
u FoNetu, nem
cije. Pri-
oj agen-
a svako. Sa te
»
Smatrajući da su posredno pribavljeni
ribavljeni navodi Ištvana Kaića,
uprkos njihovom neshvatljivom m odbacivanju od strane dežur- da li je Živković lagao ili je zaista učestvovao u
nog urednika agencije Fonet Zlatka Čobovića, od izuzetne važ- izvršenju tog zločina. Takva reakcija je neophodna utoliko pre
nosti i javnog značaja, želeo bih ovom prilikom da, kao neko ukoliko se u vidu ima okolnost da su informacije potekle od sa-
ko je prisustvovao pomenutom sastanku u Hilandarskoj uli- mog Živkovića u vidu samooptužbi, a ne od nekog trećeg lica.
ci, potvrdim tačnost iznetih navoda. Naime, kao član Inicija- Bez obzira na rezultate te istrage, već sada sa sigurnošću mo-
tivnog odbora za osnivanje Nove stranke zadužen za komu- žemo da tvrdimo da se u Narodnoj skupštini nalazi poslanik
nikaciju sa medijima, prisustvovao sam većini sastanaka tog koji čak i u svojim zrelim godinama izbacivanje ljudi iz voza u
tela koje je operativno rukovodilo procesom formiranja stra- punoj brzini smatra vidom mladalačkog nestašluka i zabave!
načke infrastrukture sve do njene Osnivačke skupštine odr- Protok vremena i “neaktuelnost” tog događaja, na koje se
žane u aprilu 2013. godine. Čobović, kao dežurni urednik agencije Fonet, neprofesionalno
Po završetku jednog od redovnih sastanaka, koji su se uglav- pozvao u pokušaju da opravda svoje odbijanje da javnost upo-
nom održavali jednom nedeljno, u neformalnom razgovoru zna sa informacijom koju je Kaić obelodanio, teško da mogu
Živkovića sa ostalim članovima Odbora, lider Nove stranke biti prihvaćeni kao ozbiljan argument. Već samo saznanje da
detaljno je opisao događaj koji je pomenut u Kaićevom saop- se lider jedne opozicione stranke po kuloarima otvoreno hvali
štenju. O Živkovićevom hvalisanju da je učestvovao u izvrše- mogućim saučesništvom u ubistvu ili “samo” ubistvu u poku-
nju teškog krivičnog dela mogu da posvedoče i ostali prisutni šaju, ozbiljna je moralna prepreka da takav čovek igra bilo ka-
članovi među kojima je, između ostalih, bio i Vladimir Paviće- kvu ulogu u javnom životu zemlje, a naročito da obavlja funk-
vić, koji je odmah pored mene sedeo iza Živkovića i koji je na ciju narodnog poslanika.
njegove skandalozne reči reagovao zaleđenim pogledom koji Da protok vremena u ovom slučaju ne sme da igra baš ni-
je uputio ka meni i sleganjem ramena u neverici. Iako se veći- kakvu ulogu, svedoči i dobro poznati slučaj nekadašnjeg mi-
na prisutnih kasnije gotovo jednoglasno saglasila da su reči li- nistra policije Dragana Jočića za koga se, dosta godina kasni-
dera-osnivača stranke bile skandalozne i užasavajuće, na moju je, saznalo da je u mladosti bio hapšen zbog provale i obijanja
veliku žalost i razočaranje, bio sam jedini član koji je, između trafika. Optužbe koje je na svoj račun izrekao Zoran Živković
ostalog i zbog toga, već u trenutku osnivanja stranke istupio daleko su ozbiljnije od onih koje su teretile Jočića, što čitavom
iz njenog članstva. ovom slučaju daje dodatnu težinu. Upravo zbog svesti o težini
Iako su u pitanju bile samo Živkovićeve reči kojima se hvalio Živkovićevih samooptužbi smatrao sam svojom dužnošću da
da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela ubistva ili ubistva reagujem na njihovo javno objavljivanje koje je na neshvatljiv
u pokušaju, u pitanju je događaj koji bi, bez obzira na protok način ostalo bez odjeka u široj javnosti. S poštovanjem,
vremena, svakako trebalo da bude predmet interesovanja Re- Marko Matić,
publičkog javnog tužilaštva koje bi u istrazi trebalo da ustanovi pomoćnik glavnog urednika E-novina

20. novembar 2014. VREME
REME
26 Tribina “Pravosuđe nakon reforme, gde smo na kraju 2014?”

Klizanje prema
Juče je bilo loše, danas je
gore nego juče, ali danas je
bolje nego što će biti sutra

P
rošloga četvrtka, u organizaciji ne-
deljnika “Vreme” i organizacije oebs,
održana je tribina o tome gdje smo,
nakon “reforme reforme” pravosuđa kra-
jem 2014. godine. O istim temama smo raz-
govarali – u istoj organizaciji – i u rano pro-
ljeće ove godine i utisak je da ništa nije bo-
lje (naprednije) u odnosu na to vrijeme,
naprotiv: pravih reformi nema, dodatno
se kompliciraju ionako sporna zakonska
rješenja mijenjanjem po hitnom postup-
ku, u sistem su uvedeni notari (u nezako-
nitim postupcima), advokati su već dva
mjeseca u “štrajku”, Ustavni sud Srbije ne
pokazuje namjeru da se požuri sa svojim
stavovima...
Na tribini su govorili profesorica Ve-
sna Rakić Vodinelić, sudija Apelacionog
suda u Beogradu Miodrag Majić, sudija
Vida Petrović Škero, predsjednica Sindi-
kata pravosuđa Srbije Slađanka Miloše-
vić, potpredsjednik Društva sudija Srbije
Kosta Mitić Vrankić, tužilac i član Udruže-
nja tužilaca Nenad Stefanović, predsjed-
nik Udruženja sudijskih i tužilačkih po-
moćnika Lazar Lazović, predsjednici Ad- da će biti idućega puta; vidjet ćemo, držat tradiciji srpskog prava nikad nije bilo da
vokatske komore Srbije i Vojvodine Dra- ćemo ih za riječ (obećanje)! se ugovor o raspolaganju nepokretnosti-
goljub Đorđević i Srđan Sikimić, novosad- Ovdje objavljujemo tek akcente iz dvoi- ma zaključuje u formi javne isprave. Bilo
ski advokat Vladimir Horovic, te advokat posatne rasprave, iako se i iz tog kratkog je dovoljna slobodno izražena, u pisanom
Jelena Nikolić, koja je odavno položila no- pregleda jasno vidi koliko smo daleko od obliku, volja ugovornih stranaka, uz ove-
tarski ispit, ali nije imenovana među 94 pravne države, od vladavine prava još i ru potpisa, koji služi zapravo identifika-
izabrana kandidata. više i koliko građani Srbije nemaju mno- ciji ugovornih strana. I to je bilo tako po-
Nije bilo nikoga iz Vrhovnog kasacio- go razloga za optimizam kad misle i hoće čev od Srpskog građanskog zakonika, da
nog suda: dvije sudije koje su bile pozvane svoja ljudska prava. se ne vraćamo dalje u prošlost, od 1844.
u posljednji čas su morale otkazati, zato godine. Ne postoje ni tradicijski razlozi, a
što je dan uoči tribine sazvana sjednica o javnim beležnicima ili notarima niti ustavni razlozi da se to učini. Došlo je,
svih sudija tog suda. Njima organizatori dakle, do prenosa sa suda na javne belež-
posve opravdavaju nedolazak zbog “više Vesna Rakić Vodinelić: Država, čiji je nike jednog ovlašćenja koje sudovi nikad
obaveze”, a i inače nisu poznate po tome organ sud, ne može na javnog beležnika u Srbiji nisu imali.
da spadaju u šutljivu i nekritičku javnost. da prenese više ovlašćenja nego što sama Za neke druge nadležnosti koje pred-
S druge strane, predstavnici Ministar- ima. Ona je uspostavivši notarski mono- stavljaju javno-beležnički monopol u Sr-
stva pravde i Javnobilježničke komore su pol, pre svega onaj koji se tiče ugovora o biji, moglo bi se reći da su bile sudske nad-
javili, vrlo ljubazno, da zbog unaprijed pre- raspolaganju nepokretnosti u vidu javno- ležnosti. Tu mislim na ugovore koji su bili
uzetih obaveza i silnih poslova, baš nitko beležničkog zapisa, prekoračila ovlašćenja zaključivani u službenoj formi, kao što
njihov ne može doći na tribinu. Obećali su koja ima. To nisu bila javna ovlašćenja. U je ugovor o doživotnom izdržavanju i

20. novembar 2014. VREME
REME
27

diktaturi
oduzela im deo zaslužbe, čemu u svojoj
objektivnosti ne prigovaramo (oni čak
nisu o tome ni prigovarali), onda nije pra-
vedno da se javnim bilježnicima omogu-
ći da još jače oštete advokate.” Ovaj sam
citat našla u jednoj fusnoti, u radu kolegi-
nice Milene Trgovčević Prokić (Nastanak
i istorijat notarijata) u jednom zborniku.
Ono što razlikuje tadašnju državu i ta-
dašnje pravosuđe, pri čemu ga ja uopšte
ne glorifikujem u odnosu na sadašnje jeste
reakcija nadležnog ministra pravde. On je
reagovao veoma mudro. Nije mogao kao
ministar da promeni tu odredbu, ali – šta
je on uradio: 1931. godine je doneo Uredbu
o ukidanju vršenja advokatskih poslova
javnog beležnika. Suština te Uredbe je bila
da se javni beležnici u roku od 30 dana od
objavljivanja Uredbe izjasne nadležnom
sudu da li zadržavaju zvanje beležnika ili
zvanje advokata. Dakle, nikad kod nas nije
moglo i jedno i drugo.
Srđan Sikimić: Kad je to u pitanju, 1939.
godine Advokatska komora Vojvodine je
uputila jedno oštro pismo tadašnjem mi-
nistru pravde u vezi sa nadležnostima no-
tara tadašnjih. Ministar pravde je 28. av-
gusta ove godine gospodina Đorđevića i
mene, u pokušaju da mu ukažemo na po-
fotografije
M. Milenković gubnost rešenja zakonskih propisa koji su
u proceduri, dočekao sa rešenjem: vi, Voj-
ugovori koji se tiču porodičnih i nasled- turbulencije. Zakonom o javnom beležniš- vođani, tradicionalno ste protiv notara i
nih odnosa. Tu nije preneseno ništa više tvu Kraljevine Jugoslavije javni beležnici ne znam šta ovog puta hoćete.
nego što je država preko suda u vanpar- su, između ostalog, bili i ovlašćeni da za- Vida Petrović Škero: Da li smo mi
ničnom postupku imala. Ovde je, među- stupaju stranke umesto advokata u ne- ustavni i zakoniti? Da li je normalno da
tim, došlo do jasnog prekoračenja nad- kim građanskim stvarima spornim, pa i u se ne predvidi u zakonima koji se donose
ležnosti. Makar u ovom domenu. Ustav- krivičnom izvršnom postupku i u nespor- dan pre nego što će početi da rade notari,
ni sud nije imao težak posao. Imao je ve- nim stvarima. Šta se tada desilo? Tada se da se tačno zna koliko ih je izabrano, jer
oma lak posao, samo je trebalo da u taj od svih komora koje su postojale u Kralje- ih je izabrano manje nego što je potrebno
posao uđe. I zaista je teško objasniti zbog vini Jugoslaviji pobunila Advokatska ko- za Srbiju, a nijedan u mnogim gradovima
čega se nije odvažio. mora Zagreba i uputila predsedništvu Vr- malo južnije od Beograda, šta rade sudo-
(...) hovnog zakonodavnog saveta predstavku. vi, jer sada, gle čuda, mimo zakona sudi-
Ako pogledamo poslednjih stotinak go- Ja bih vam sad citirala šta oni tamo pišu, ja donosi notarski zapis radeći po Zako-
dina, na ovom prostoru smo imali dva za- jer ćemo i dan-danas, posle toliko godina, nu o notarima.
kona o javnom beležništvu. Jedan u Kra- čuti gotovo istu argumentaciju: “Najvažni- Sad se promenio Zakon. Šta je sa go-
ljevini Jugoslaviji 1930. godine i sada ovaj ji poslovi svakdanjeg prometa, kao kupo- milama, stotinama ugovora koji su done-
drugi. Naravno, u svim državama nasta- prodajni ugovori, ugovori darovanja s ne- ti kao notarski zapis u sudovima? Ja, da
lim na području bivše Jugoslavije postoje kretninama itd. neće više moći sastavlja- sam advokat, sasvim sigurno bih to iskori-
zakoni o javnom beležništvu i tada, tom ti advokat i već jedino javni bilježnik. Kad stila, ako mi je to u interesu da poništavam
prvom prilikom, pa i ovom drugom prili- je, dakle, institucija javnog bilježništva već ugovor. Ko će snositi štetu za to? Da sam
kom, u 21. veku nije cela stvar prošla bez sama po sebi suzila djelokrug advokata i stranka koja izgubi, tužila bih državu za »
REME 20. novembar 2014.
VREME
28  Naš sledeći očekivani korak je pravac prema
potpunoj diktaturi. Da li će to biti diktatura
štetu koja će nastati. Da li je moguće, prvo, jednog čoveka? Ime uopšte nije bitno. Ili će to
da se tako zloupotrebljava pravosuđe, dru-
biti diktatura hunte, što znači tri generala i dva
go, da sudije pristanu na to? Nikada neću
preskočiti i ono što je u vezi sa sudijama. političara? I to nije bitno. Bitno je da mi klizimo
Sudije su se iskreno pomalo ponadale da
će dobiti naknadu kao notari kada dono-
prema diktaturi i ako se ne održe, podrže
se notarske zapise. Notarsku naknadu... stavovi kojima se štiti pravo građana, ustavna
Jelena Nikolić: Podneta je tužba pro-
tiv Javnobeležničke komore, šta će se de-
prava i slobode, mi ćemo ulaziti, glatko klizati
siti ne znamo. Mi ovih dana čujemo od kroz podmazani teren prema diktaturi, kada
Ministarstva kako advokati žele da uru-
še javnobeležnički sistem. Ja mislim da će više neće biti prilike ni za ovakve razgovore.
se sistem sam urušiti, imajući u vidu da
postupak koji je u toku, odnosno postupci u međuvremenu ne upropastimo, a sve su iskoristili ustavne norme koje bi mogle
pred Upravnim sudom. Moram da napo- šanse da hoćemo. Jer stalno gledamo mla- da rasterete sud na odgovarajući način,
menem da imamo izveštaj Evropske ko- de generacije koje ulaze u pravosuđe kao ili smo napravili politički marketing gde
misije, kao i mišljenje zaštitnika građana, vrlo sposobne, ali nakon izvesnog vreme- ću jasno reći: da li je bilo bolje birati one
koji se tiču samog postupka imenovanja na počinju da liče na svoje principale, po- kojima nije bilo mesta zbog tri partijska
javnih beležnika. Za Evropsku komisiju činju da razmišljaju kao njihovi principali. slova, da izaberemo još osam ili šest nota-
je taj postupak izbora zabrinjavajući. Ka- Slađanka Milošević: U pravosuđu je ra i omogućimo bar početak rada da bude
kav će biti sledeći, videćemo. To kandida- stanje očajno već duži niz godina. Menjale legalan, ili napraviti potpuno novu insti-
tima daje, što se kaže, vetar u leđa, nadaju su se vlasti, skupštinske većine i svaki put, tuciju od koje očekujemo da krene da po-
se da će uspeti jednog dana sa tim uprav- ako biste krenuli da istražujete unazad u stoji sa apsolutno najvećom nadležno-
nim sporovima, u šta ja čisto sumnjam. poslednjih 14 godina, videćete da se me- šću koja se može zamisliti, a da je sve to
njao set pravosudnih zakona i upravo mi- nezakonito?
o nezavisnom sudstvu slim da problem leži u tome. (...) Ja radim Kosta Mitić Vrankić: Ako nam je cilj
u tužilaštvu, gde su kabineti dva sa dva, da ojačamo nezavisnost sudijske funkci-
Miodrag Majić: Ako se pravosuđe već smešno je da kažem, ali je istinito, da ne je, prvo u Ustav moraju da se unesu os-
nalazi u tako nezavidnom položaju neus- možete da otključate kabinet, stara vrata, novi za prestanak sudijske funkcije, to je
postavljenog mesta (ali tradicionalno, ne pa ga obijate u prisustvu policajca i osum- jedna stvar, a druga je – osnov za presta-
mislim da je to nešto što traje svega ne- njičenog koga treba da saslušate. nak sudijske funkcije nikako ne može da
koliko godina, pa čak ni decenija unazad), Javnost to ne zna. Te prizemne stvari bude periodično vrednovanje rada sudi-
ima li smisla možda razmišljati o tome da treba govoriti stalno. Zašto smo mi loši? ja, ako hoćemo nezavisne sudije i nezavi-
se možda i dodatnim, možda da to nazo- Zato što niko ništa ne ulaže godinama. I sno sudstvo. Ako nećemo, onda može sve.
vemo i prekomernim ustavnim garantija- onda neko dođe i kaže vam: treba da pla- Da bi uopšte došlo do nezavisnog sud-
ma, pokuša tradicionalno loš položaj podi- ćate pdv, trebate da plaćate račune, ovo i stva, potreban je ceo sistem mera koje tre-
ći makar na nivo relativno ravnopravan? ono, da bismo danas i sutra imali škole, ba da se uspostave. (...) Potreban je čitav
Jer, mi imamo tradicionalno dominantnu ludnice, sudnice. Pa, gospodo, mi smo to sklop mera, potrebne su znatne izmene,
ulogu izvršne vlasti nad svim ostalima, a plaćali i do sada. Pa, zašto nemamo škole, potrebno je i sudije da preduzmu više da
naročito nad pravosudnom vlašću. Da li ludnice, sudnice, bolnice i ostalo, puteve? bi zaista sudska vlast bila nezavisna u pot-
onda ima smisla u Ustavu, ne samo reći Gde je taj novac? punosti, da bi zauzela svoju ustavnu funk-
da je pravosuđe nezavisno, nego mu sve- Vida Petrović Škero: Kako da pravo- ciju. Ali sa druge strane, u ovoj konstelaciji
sno dati malo jaču ulogu u odnosu na iz- suđe bude nezavisno? Kako, kada se kod snaga, bez tih ustavnih i zakonskih izme-
vršnu vlast, makar da u nekom procedu- nas menjaju zakoni prema ličnosti, kako, na, to se neće dogoditi.
ralnom, formalnom delu postoje takva re- kada znamo da se napravi jedan zakon, Druga stvar – nemojmo sada da zabora-
šenja, da bi se na neki način pokušao na- napravi pauza, a onda promeni zakon i is- vimo da mi od 1945. imamo jednu supre-
praviti jedan zaokret u odnosu na sve ovo padne određeni broj sudija? Da li će ikada matiju izvršne vlasti. To je vrlo u glavama
što imamo? sudije više progovoriti? (...) U to nas doče- ljudi, i sudija donekle, i u kulturi. S tako
Ljudi koji su u pravosuđu, neće to moći ka i štrajk advokature koji ćemo mi, sudi- nečim izboriti se uopšte nije lako. Imao
sami da iznesu, bojim se da to neće moći je, kako nam je rečeno već unapred, podr- sam prilike par puta da se borim u vezi
ni većinski ljudi koji su, hajde da tako ka- žati, a za godinu dana reći: sad ćemo malo toga. To uopšte nije za potcenjivanje, su-
žem, “stara garda” pravosuđa. To će morati razrešiti sudije zato što nisu dovoljno ra- više se često govori o tome i opet kažem
da pokušaju da iznesu ljudi mlađe genera- dili i gde smo ušli sa tim nezavisnim sud- – suviše su česta prebacivanja sudijama
cije, oni koji još uvek nisu “zatrovani” ta- stvom? Da li uopšte imamo reformisanje da, eto, sudije, sve imaju na dohvat ruke,
kvim načinom razmišljanja, funkcionisa- i ulazimo li sa svim ovim zakonskim pro- ali eto, nema dovoljno lične hrabrosti da
nja i odnosa snaga u pravosuđu, ukoliko ih menama u novi haos? Da li smo uopšte se sudije izbore za to. Ne. Ni ustavna, niti

20. novembar 2014. VREME
REME
29

granica cehovskog pristupa i, nekako, po-
kušao je da osvetli uspeh kod jednog bro-
ja građana, da osvetli tu ugroženost ono-
ga što zovemo običnim, prosečnim čove-
kom, svim pravosudnim zahvatima koji
su činjeni.
Dragoljub Đorđević: Gospodo, prav-
da u Srbiji stoji, hteli mi to da priznamo ili
ne, ne dva meseca, nego četiri duge godi-
ne. Četiri duge godine mraka, četiri duge
godine nedopustivog ćutanja reći ću i
ZABRINUTA LICA: Gde smo na kraju 2014. godine
advokature.
Advokatura je kao psihijatrijski bole-
zakonska regulativa nisu takve i bez ovih, prema potpunoj diktaturi. Da li će to biti snik u stanju kumuliranog afekta. Prsla,
a i još nekih izmena, to nije put ka sudstvu diktatura jednog čoveka? Ime uopšte nije eksplodirala i dozvolila sebi da pokaže da
kao trećoj grani vlasti. bitno. Ili će to biti diktatura hunte, što zna- postoji, sada već više od toga. Naravno da
či tri generala i dva političara? I to nije bit- iznutra je najlakše, kolokvijalno da kažem,
o rezultatima “reforme reforme” no. Bitno je da mi klizimo prema diktaturi bušiti ovaj ceo protest. I naravno da smo
i ako se ne održe, podrže stavovi kojima se sami sebi, opet da kažem, najveći neprija-
Vesna Rakić Vodinelić: Da li se treba štiti pravo građana, ustavna prava i slobo- telji. Ali mi naše žito od kukolja znamo da
nadati boljem? Moja priroda je takva da de, mi ćemo ulaziti, glatko klizati kroz pod- razlikujemo. Plašim se da to u sudovima i
smatram da se buniti moramo. Svako na mazani teren prema diktaturi, kada više tužilaštvima današnje Srbije nije moguće.
svoj način, svako svojim oruđem ili oruž- neće biti prilike ni za ovakve razgovore. Nije moguće, a trebalo bi da bude. I onda,
jem. Međutim, ako pogledamo projekciju Nenad Stefanović: Katastrofalno je ako bude bilo sudske vlasti, biće je zato
za budućnost, ona je, nažalost, po mojoj stanje u pravosuđu. Ispred Udruženja tu- što će Rim izgoreti do temelja i pretvoriti
oceni, veoma obeshrabrujuća. Veoma obe- žilaca ću da napomenem samo tri tačke se u prah i pepeo. Samo tada može iz cele
shrabrujuća. Znate, naš pravosudni pore- koje će izgleda izazvati kolaps celog po- priče da se rodi Feniks.
dak je fragilan, slab, vazda bio. Pravosuđe kušaja reforme pravosuđa. To su Pravo- Srđan Sikimić: Što se našeg protesta
nije uspelo da se nametne ili mu nije do- sudna akademija, tužilačka istraga i jav- tiče, ja bih ukazao samo na dve stvari. Mo-
zvoljeno da se pokaže kao treća državna ni beležnici. Zakon o javnom beležništvu ram da priznam da smo mi začuđeni pa-
vlast. I sad, iz ove pozicije nefunkcionisa- ne bih komentarisao, osim iz ugla zameni- sivnošću sudske vlasti i u situaciji kada je
nja i sudova i javnih tužilaštava, ne treba ka javnog tužioca, kao i mojim kolegama i nesumnjivo u nizu zakona zbog kojih smo
da se lažemo, oni ne mogu da funkcioni- sudijama, kojima će biti smanjivane plate. mi u protestu izvršna vlast nasrnula na
šu bez advokature, treba da se borimo za Država s takvim zakonom stvara ekstra sudsku vlast. Jedan segment toga je odu-
to da pravosuđe bude vlast. profitere. To je trenutno inicijalno motiv zimanje nadležnosti sudova, gde sudove
Vladimir Horovic: Moto onoga što takvog zakona. niko nije pitao da li žele da se reše određe-
imam da kažem je: juče je bilo loše, danas Što se tiče Pravosudne akademije, ni poslovi određene nadležnosti, koje nji-
je gore nego juče, ali danas je bolje nego po našim ustavnim inicijativama je već ma isključivo pripadaju, a drugi segment
što će biti sutra. Ja tako vidim situaciju. (...) Ustavni sud odlučio, a osim toga, Udru- – zašto sudska vlast trpi kontrolu izvrš-
Vlada, ministar, pokazuju potpuno otuđe- ženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika je ne vlasti u poslovima koje sada po Zako-
nje od javnog mišljenja, nespremnost da podnelo krivičnu prijavu protiv aktuel- nu o javnim beležnicima obavljaju sudi-
svoje stavove, ako i bilo kakve imaju, suče- nog direktora Pravosudne akademije zbog je. (...) Mi smo u ovim protestima pozvali i
le kroz bilo javnu diskusiju, bilo kroz me- toga što on, čovek, nema ni akreditaciju od Ustavni i Upravni sud da se javno izjasne
dije, i javno ih iznesu. Odbijaju svaku aka- strane Visokog saveta sudstva, niti Držav- na osnovu kojih razgovora, dogovora ili sa-
demsku stručnu raspravu. Ne trebaju oni nog veća tužilaca za obuke koje sprovodi. znanja čovek koji trenutno obavlja funk-
nama na ulicama i na mitinzima. To su Tužilačka istraga: tu je 13 meseci prime- ciju ministra pravde maše u javnosti sa-
oni vežbali da bi zaludeli 40 odsto građa- ne novog zakonika o krivičnom postup- znanjima kakve će odluke doneti i Ustavni
na da bi došli na vlast. Mi se ovde ne bo- ku, koji je stvorio pravnu nesigurnost za sud i Upravni sud. Upravni sud ćuti i da-
rimo za vlast. Štampa se ne bori za vlast. građane i on mora na kompletnu revizi- lje, doneo je jednu odluku o privremenim
Mi se borimo za građane, za pravnu drža- ju. Definitivno. merama, a Ustavni sud je imao ono trapa-
vu, borimo se za vladavinu prava, ali onog vo izjašnjenje predsednika tog suda koji je
prava koje neće biti pravo na monopole, o štrajku advokata protest advokata označio kao pritisak, a
koje neće biti otuđeno pravo i koje neće ne protivustavni propis, koji je određenu
voditi u ono što mogu otvoreno da kažem Vesna Rakić Vodinelić: Ja sam nekoli- grupu ljudi naterao da iskažu svoje nesa-
– u diktaturu. ko puta pozdravila protest advokata. Mi- glasje sa tim. ¶
Naš sledeći očekivani korak je pravac slim da je on vrlo važan i da je otišao preko TATJANA TAGIROV

REME 20. novembar 2014.
VREME
30 Poseta patrijarha Kirila

O gostu i domaćinima
Taman što su se malo slegli utisci nakon posete predsednika Ruske Federacije Vladimira
Putina, u Beograd je 14. novembra stigao patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril. Na
Aerodromu “Nikola Tesla” ponuđen je pogačom i solju, a u odboru za doček našli su se, kako
i dolikuje, patrijarh Irinej, sveštenici Srpske pravoslavne crkve, ali i ministar spoljnih
poslova Ivica Dačić. Negde baš u to vreme, oko šezdesetak kilometara dalje, izvodila se
prva zajednička vojna vežba Oružanih snaga Ruske Federacije i Vojske Srbije “Srem 2014”

N
emački nedeljnik “Špigl” u du- gost oseća kao kod kuće i da dve zemlje po-
gačkom članku apokaliptičnog Patrijarhu Kirilu je ovo drugi put u po- vezuje zajedništvo vere, kulture, istorije
tona, pozivajući se na sud neime- slednje vreme da posećuje Srbiju. Prošle i “zajednička krv prolivena zarad zajed-
novanog zvaničnika iz kabineta kance- godine prisustvovao je proslavi 1700. go- ničkih pobeda”. U njegovoj pratnji bilo je
larke Merkel, zaključuje da je odnos Za- dišnjice Milanskog edikta u Nišu. I ranije više episkopa rpc među kojima i mitropo-
pada sa Rusijom teži nego u poslednjim je dolazio, dok još nije bio izabran na tron lit Ilarion Alfejev. Uzvraćeno mu je više
fazama Sovjetskog Saveza. “Špigl” dalje rpc. Bio je u crkvenoj delegaciji koja je nego srdačno. U Sabornoj crkvi, gde se
piše kako se u poverljivom dokumentu posetila Srbiju za vreme bombardovanja našao veliki broj vladika spc-a, patrijarh
nemačkog ministarstva spoljnih poslo- 1999. Kažu da je dobar poznavalac srpske Irinej je njegovu posetu nazvao prazni-
va nazvanog “Ruski uticaj u Srbiji” kaže istorije. Pred ovaj petak bilo je i sumnji da kom koji će ući u istoriju Crkve, zahvaliv-
da Moskva pokušava da se približi Beo- je svrha njegovog dolaska da očita bukvi- ši mu, između ostalog, na ljubavi prema
gradu na sve načine, od vojne saradnje, cu Srpskoj pravoslavnoj crkvi zbog mo- srpskom narodu i na “moralnoj i materi-
preko isporuka gasa pa do korišćenja “ja- gućeg uvođenja novog kalendara. Ta na- jalnoj podršci” Srbima na Kosovu i Meto-
sne panslovenske retorike”. Sve u cilju da gađanja ne bi ni privukla pažnju da port- hiji. Bilo je i najava da će patrijarh Kiril
udalji Srbiju od Evropske unije ili čak da parol spc episkop bački Irinej Bulović nije posetiti KiM, ali do toga nije došlo pošto
ima svog čoveka jednom kada Srbija u izjavio kako je u domenu fantazije pisa- je procenjeno da nema garancija za bez-
Uniju uđe. To zabrinjava Berlin. nje pojedine štampe da ruski patrijarh bednost. Ruski patrijarh je više puta po-
I ovdašnja čaršija se našla da li sreć- dolazi da bi održao lekciju u Patrijaršiji. novio da podržava “pravičan stav spc u
nom da li zabrinutom. Malo smo oseti- U gustom trodnevnom rasporedu pa- odnosu na Kosovo i Metohiju”. U inter-
li kao da smo u centru pažnje, a to ina- trijarha Kirila možda se i našlo vreme- vjuu za dnevni list “Danas”, on je nagla-
če veoma volimo. Ipak, jedni strahuju od na za razgovor o pojedinim teološkim pi- sio da kosovski problem treba rešavati is-
“invazije Rusa” na Srbiju, drugi su rado- tanjima koja će najverovatnije biti tema ključivo političkim sredstvima. Kao do-
sni što se “bratske zemlje” još zbližavaju. najavljivanog Svepravoslavnog sabora prinos Ruske pravoslavne crkve, naveo
Naravno, političari naglašavaju da Srbi- 2016. godine. Na kraju, obe crkve imaju je da oni svuda jasno iznose svoj stav o
ja ima dobre odnose sa svima, i Rusijom i donekle sličan problem sa raskolima to KiM, kao i da prikupljaju sredstva za Srbe
Zapadom, i da evropski zvaničnici imaju jest sa Makedonskom odnosno Ukrajin- na KiM, o svom trošku održavaju Bogo-
razumevanja za to (videćemo dokle). Ru- skom pravoslavnom crkvom. Međutim, sloviju u Prizrenu, pomažu u obnavlja-
ski dnevnik “Komersant” zaključuje i da sigurno je da crkveni velikodostojnici kao nju crkava, učestvuju u humanitarnim
vojna neutralnost Srbije, koja se ogleda i teolozi sa obe strane razgovaraju i ima- projektima...
u vojnim vežbama i sa nato-om i sa Ru- ju načina da razmene stavove te da nije
sijom, deluje pomalo čudno. neophodno niti verovatno da predstav- program
U svemu tome je dolazak patrijarha nik jedne crkve doleće u posetu drugoj Od 14. do 16. novembra, patrijarh Kiril
Ruske pravoslavne crkve (rpc) Kirila pro- da bi joj saopštio šta misli o novom ka- je posetio rusko groblje, osveštao Spome-
tumačen kao udaranje pečata na Putino- lendaru. Reč je o dve samostalne crkve i nik caru Nikolaju Drugom Romanovu,
vu posetu. (Kada smo već kod udaranja ma koliko jedna bila moćnija i veća u “ze- održao pomen patrijarhu Pavlu u rako-
pečata, ona druga strana može videti i u maljskom carstvu”, a i na višem mestu po vičkom manastiru, dobio Orden Svetog
dolasku nemačkog vicekancelara Zigma- crkvenim diptisima (laički rečeno, dipti- Save prvog stepena, postao počasni dok-
ra Gabrijela sličnu nameru). Istini za vo- si predstavljaju neku vrstu “poretka po tor Beogradskog univerziteta i susreo se
lju, poseta prvog čoveka Ruske pravo- časti” među pravoslavnim crkvama), teš- sa državnim zvaničnicima. Na svečanosti
slavne crkve je dogovorena još u prvoj ko da se u odnosu dve autokefalne pra- u Rektoratu, ruski patrijarh je govorio, iz-
polovini godine, rpc i spc imaju veoma voslavne crkve može govoriti o nadređe- među ostalog, kako su mnoge evropske
dobre odnose oduvek, a međusobne po- nom i podređenom. zemlje odbacile svoj hrišćanski identitet,
sete patrijarha drugim pravoslavnim cr- Još na aerodromu, patrijarh Kiril je ka- kritikijući legalizaciju istopolnih brako-
kvama nisu retkost. zao da se u Srbiji, bliskoj ruskom srcu, va, eutanaziju i abortus.

20. novembar 2014. VREME
REME
31

SA LITURGIJE: Patrijarh srpski Irinej i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril u hramu Svetog Save
foto: FoNet

Bilo je po forumima kritika što je ruski U svojim besedama, ruski patrijarh je ostalog, kazao da će spomenik “sijati za-
patrijarh dobio počasni doktorat na dr- govorio o istorijskoj povezanosti Rusije navek”, kao i da deluje da je jedna ruka
žavnom univerzitetu a uz to deo govora i Srbije, još od vremena Svetog Save koji ispisivala stranice istorije Srbije i Rusije,
posvetio opasnostima sekularizma, jer se je primio postrig u ruskom manastiru na dok su zajedničke karike”u svetom lancu
to videlo kao mešanje verskog i akadem- Svetoj Gori, dok je patrijarh Irinej otišao trajanja” ova dva naroda “borba za slo-
skog. U obrazloženju za dobijanje dok- nekoliko koraka dalje govoreći da smo bodu, goli život i biblijsko stradalaštvo”.
torata stoji da je patrijarhu doktorat do- mi kao mali narod “pozvani da svoj mali Susret premijera Aleksandra Vučića i
deljen zbog ukupnog naučnog dela i do- brod vežemo za veliki ruski brod”. patrijarha Kirila propraćen je sa nekoli-
prinosa unapređenju bogoslovske nau- ko reči na sajtu Vlade Srbije gde piše da
ke. On je, inače, već počasni doktor razli- domaćini se razgovaralo o “unapređenju saradnje
čitih državnih univerziteta širom Evrope. Kada je reč o političkim posetama, dve Crkve i jačanju saradnje dve države”
(Koga baš zanima, neki naučni članci ru- već prvog dana patrijarh Kiril je ručao (sic!), dok su predsednik Nikolić i ruski
skog patrijarha su prevedeni i na srpski.) sa predsednikom Srbije a večerao sa pre- gost govorili o, između ostalog, izazovi-
Na liturgiji koju su u nedelju zajedno mijerom Vučićem. Na kraju, čak i da se ma pred kojima je danas hrišćanstvo.
služila dva patrijarha u prepunom Hra- ne gleda na versku i neke druge istorij- U već pomenutom intervjuu, patrijarh
mu Svetog Save prisustvovao je i državni ske bliskosti koje se dele sa rpc, patri- Kiril je kazao da je sa Tomislavom Ni-
vrh, ali je čaršiji bilo najzanimljivije što jarh Kiril je uticajna ličnost i ne čudi što kolićem razgovarao i o aktuelnim pro-
su se na istom mestu našli kumovi To- je došlo do susreta sa političkim vrhom. blemima na KiM, kao i da “politika koju
mislav Nikolić i Vojislav Šešelj. Pojedini Sa predsednikom Srbije se patrijarh sreo vode srpsko i rusko rukovodstvo ne tre-
dnevni listovi su čak štopovali predsed- i prilikom osveštavanja Spomenika caru ba da se odvaja od želja naroda”. Ostaje
niku Srpske radikalne stranke vreme na Nikolaju Drugom u Devojačkom parku. još samo pitanje ko će “pročitati” te na-
liturgiji, baveći se time koliko je minuta Tada je Tomislav Nikolić bio posebno, rodne želje. ¶
tačno ostao. čak i pesnički, raspoložen pa je, između JELENA JORGAČEVIĆ

REME 20. novembar 2014.
VREME
32 Tabloidi i “neprijatelji”

Feljton koji nema kraj
Jedna od veština koju su srpski tabloidi vrlo brzo, vrlo efektno i do savršenstva
savladali jesu kampanje protiv javnih ličnosti – od viđenijih opozicionara, preko
bivših ministara, estradnih zvezda, sindikalnih lidera, aktivista nevladinog sektora i,
uopšte, protivnika bilo čega za šta se određeni tabloid u određenom trenutku zalaže

“U
blizini mesta gde živim, na- onom trenutku našli na meti tabloida, a su u svim slučajevima potpuno isti i do
lazi se autobuska stanica i takvih je veoma mnogo: medijske arhi- dana današnjeg nepromenjeni.
trotoar je vrlo uzak. Jednog ve iz poslednjih nekoliko godina pokazu-
dana, dok šetam dete, tu stoji pedesetak ju, zapravo, da na političkoj sceni skoro daj da otvorimo ovoga
ljudi koji čekaju autobus. Tu je naravno da nema osobe koju listovi “Kurir”, “Alo”, Jedna od većih misterija kada su u pi-
jedan žamor, ljudi pričaju. Onda ja ulazim “Press” ili “Informer” nisu bar jednom op- tanju medijske kampanje jeste njihov
u tu masu i svi odjednom zaćute, i svi me tužili za nešto na svojim naslovnim stra- početak – zapravo kad i ko donosi odlu-
odjednom gledaju. Potpuna je tišina. Ja nama. U tom kontekstu, sasvim je istinita ku o tome o kome će da se piše i koliko
guram dete, a oni svi znaju ko sam ja, jer opaska jednog bivšeg urednika tabloida dugo. Tokom istraživanja “Vremena” na
svi danima i danima čitaju o meni. Narav- koji kaže da je “cela ideja u tome da te se ovu temu, pokazalo se da priča kreće iz
no, niko od njih se ne usuđuje da bilo šta s jedne strane plaše, a da se s druge tru- jednog od tri razloga:
kaže, ali ti su pogledi puni prezira, vidi- de da te iskoriste koliko mogu”. 1. Tabloid dolazi do nekog ugovora,
te da je to otvorena mržnja. Ne mrze me Ipak, ako se pogledaju te “javne optuž- papira, dokaza o nekome i nastavlja da
zato što me znaju. Vidite tačno da je to nice” usmerene na ovu ili onu adresu, ja- istražuje – ovo je, kako se pokazuje, neka-
uticaj laži koje se o meni pišu.” sno je da je tokom skorije istorije tabloi- da bila najdominantnija pojava u tablo-
Ovom pričom, koja se događa s jeseni da bilo onih koji su – s razlogom ili bez ra- idima. Iako su oni dobijene papire često
2012, Oliver Dulić opisuje kako je izgle- zloga – od tabloida mogli da se plaše više zloupotrebljavali i s njima na neki način
dao njegov život u jeku dvoipomeseč- nego drugi. Takođe, jasno je da su sve jav- “trgovali” razmenjujući ih za informaci-
ne “Kurirove” kampanje u kojoj je igrao ne optužnice formalno razlikovale samo i je, ove priče uglavnom su se potvrđivale
glavnu ulogu. Slične storije verovatno bi isključivo po dužini trajanja. Njihova dra- kao istinite – pre svega zbog toga što su
mogli da iznesu svi koji su se u ovom ili maturgija, novinarska obrada, rečnik bili papiri dolazili direktno iz policije, pravo-
suđa ili bezbednosnih struktura.
2. Političar postaje meta u trenutku
Savet
kada siđe s vlasti – što zbog nekadašnjih
Zbog objavljivanja navodnih neistina i svojevrsne medijske hajke, Savetu za štam-
sukoba s aktuelnim vladarima, što zbog
pu do sada su se žalili Dragan Đilas, Zoran Živković, Nenad Čanak i pevač Vla-
ličnog animoziteta s urednicima, što zbog
do Georgiev – svi protiv “Kurira”. U svim slučajevima, ovo samoregulatorno telo
toga što je nekome stao na žulj.
odlučilo je da je bilo kršenja Kodeksa novinara Srbije. 3. Meta postaje svako ko uradi bilo šta
Posebno je zanimljiv slučaj Vlade Georgieva, gde je odlučeno da je list “Kurir” što bude procenjeno kao potez usmeren
imao legitimno pravo da se bavi navodima po kojima je on nekoliko puta uhva- protiv Aleksandra Vučića – novija pojava,
ćen pijan za volanom, ali da je način na koji je to urađeno bio protivan Kodek- sve češća tokom ove godine.
su. Naime, pevač je učestvovao u velikoj kampanji protiv brze vožnje i napisao Iako su vodeći srpski tabloidi po mno-
pesmu na tu temu, promovišući bezbezdnost u saobraćaju – zbog toga, njegovo go čemu slični, postoje ovde i bitne razli-
ponašanje trebalo bi da bude tema izveštavanja. S druge strane, međutim, pro- ke između njih – neka vrsta podele po-
blematičan je način izveštavanja, uz upotrebu reči poput “šljokara” i “pijandu- slova. Arhiva pokazuje da su za “Kurir”
ra”, kao i otvorene preporuke da bi trebalo da ide da se leči. mnogo karakterističnije prve dve forme,
dok je “Informer” – u sklopu svojih ak-
Inače, Komisija za žalbe Saveta za štampu do sada je odlučivala o ukupno 24 žal-
tivnosti o kojima je bilo reči u prethod-
be protiv tabloida “Kurir”, “Alo” i “Naše novine”. U 18 od ova 24 slučaja odlučeno
nom delu ovog serijala – uglavnom pre-
je da je prekršena neka od odredbi Kodeksa novinara Srbije: to je bio slučaj sa
uzeo treću. U svemu ovome, važno je još
šest od ukupno devet žalbi na dnevnik “Alo”; deset od ukupno 12 žalbi na “Kurir”
jednom naglasiti da tabloidi, naročito
i dve od ukupno tri žalbe na “Naše novine”.
ranije, zaista jesu otvarali važne afere i
Pred Komisijom su se tokom poslednje tri godine našle ukupno 104 žalbe protiv tako javnost obavestili o nekim velikim
različitih štampanih medija. Pošto “Kurir” i “Naše novine” priznaju nadležnost lopovlucima. To im niko ne može ospo-
Saveta od 2013, o njima se diskutuje samo u poslednjih godinu dana, dok “Infor- riti: u mnogim slučajevima, drugi mediji
mer” i dalje ne priznaje nadležnost tog tela. su zapravo dalje istraživali informacije iz

20. novembar 2014. VREME
REME
33

tabloida i otvarali izuzetno važne priče u mašineriji zarađivanja ogromnih para. IZLOŽBA U CZKD: Dragan Đilas
baš na osnovu informacija koje su prvi A on za te svoje tekstove dobije platicu. I na naslovnim stranama
Foto: Fonet
put osvanule u tzv. “žutoj štampi”. Ono tužbu, ponekad.” Iako se već godinama o
što je ovde problematično jeste činjenica ovakvim slučajevima priča, činjenica je, političku ambiciju, niti je – sve i da je sva-
da su do svojih informacija tabloidi dola- međutim, da to do sada nije dobilo nika- ka reč u ovoj medijskoj optužnici bila tač-
zili (zlo)upotrebom vrlo problematičnih kav formalni epilog – nije do sada bilo na, po iznosima koji su se pominjali mo-
izvora i što su potom kršili ne samo pro- optužnica za iznudu protiv bilo koga iz gao da konkuriše nekim svojim kolega-
fesionalnu etiku već i elementarna ljud- bilo kojeg tabloida. ma. U razgovoru za “Vreme”, Dulić ističe
ska prava ljudi o kojima su pisali – ko god, Nešto je kompleksnije “otvaranje” poli- da su iza toga sigurno stajali predstav-
kakvi god i za šta god oni bili krivi. tičara i tu je zaista teško doći do bilo ka- nici velikog kapitala kojima je kao mini-
No, da se vratimo potencijalnim tablo- kvog – čak i anonimno ispričanog scena- star na neki način oslabio moć i profit, ali
idnim metama. “O izboru mete uvek od- rija. U tom pogledu, primer Olivera Duli- isto tako da je kao mlad i obrazovan po-
lučuje onaj kod koga su pare. Znači, ili ća, kao bivšeg ministra životne sredine i litičar, koji nije percipiran kao krimina-
vlasnik lista ili vlasnik iz senke, ili neko prostornog planiranja, naročito je zani- lac, bio idealna meta: “Očigledno je bila
ko će da plati da se neko blati”, kaže za mljiv. On je od avgusta do oktobra 2012. namera da se moje hapšenje učini logič-
“Vreme” novinarka koja je karijeru gradi- zauzeo priličan broj naslovnih stranica nim i očekivanim. I trebalo je u kratkom
la u dva tabloida, a koja je želela da osta- “Kurira”, a tokom tog perioda optuživan periodu pripremiti javnost za to. Jer, ako
ne neimenovana. “Nikada nisam bila pri- je za više stvari: da nosi skupocene sato- od mene uspeju da naprave kriminalca,
sutna, ali se o tome toliko priča po redak- ve, zatim za nezakonito izdavanje dozvo- onda će lako to da urade i sa ostalima,
ciji da to mora da je tako. Dakle, to izgle- le Nuba investu za postavljanje optičkih koji su više viđeni za to.”
da ovako: xy biznismen ima kintu i po- kablova, za prenošenje nekoliko stotina
nudiš mu reklamiranje. On kao neće, i ti hiljada evra u Sloveniju, cenu koja je pla- ozračeni čovek
onda krećeš da mu pakuješ aferu. A kod ćena za sajt njegovog ministarstva, plaća- Ovaj slučaj specifičan je i kao jedan
nas nema biznismena kome ne možeš da nje hrane za lavove u zoo vrtu, itd. Sve to od prvih koji je duže trajao. Jedina duža
napakuješ aferu. I onda ga danima bla- obavljeno je uz naslove tipa: “Dulić ume- kampanja u medijima bila je usmerena
tiš, blatiš, blatiš, dok on ne kaže: ‘ok, pla- sto u zatvoru, ručao u restoranu”, “Ovde na Mlađana Dinkića i njegove saradnike
ćam, samo me ostavite na miru’”. Naša će Dulić da robija” (tekst sa detaljnim opi- iz G17 plus, ali u tom slučaju bilo je i čud-
sagovornica posebno ističe da su u čita- som zatvorskih ćelija), “Duliću, zašto si ne simbioze između njega i tabloida (o
voj toj stvari novinari vrlo često nesve- nervozan?”, “Duliću, gde je 375.000 evra?” čemu smo pisali u prvom delu ovog seri-
sni uloge koja im je dodeljena: “Uredni- U međuvremenu, po navodima koje jala). Posle Dulića, jedinu dužu, pa i agre-
ci nikada direktno ne kažu novinaru: ‘E, su tabloidi iznosili protiv Dulića, protiv sivniju kampanju imaće Dragan Đilas.
hajde da ovoga napadnemo.’ Nego krene njega nema nijedne osuđujuće presude. Baš zato što su ovakve kampanje 2012.
priča na sastancima kako bi, eto, bilo do- S druge strane, povodom istih tih navo- još uvek bile retkost, Dulić nije mogao ni
bro da ‘otvorimo ovoga, znaš koliko je po- da, on je od jednog tabloida već dobio od- da pretpostavi koliko će sve to da se ote-
krao, to nije pošteno’ i sve u tom smislu. štetu, a spor po tužbi protiv “Kurira” i da- gne, pa se u početku priče još nekako i
I onda se novinar napali i navali da piše, lje je u toku. Pitanje je, međutim, zašto “otimao”: “Reagovao sam instinktivno. Po-
a u stvari pojma nema da je samo šrafčić baš on. Niti je ikada pokazivao preteranu kušavao sam da utvrdim odakle lije voda, »
REME 20. novembar 2014.
VREME
34

pa sam želeo to da sprečim. Zvao sam sve
redom. Sve ljude koji su do prekjuče raz-
govarali sa mnom, zvali me, interjvuisali,
molili za ovu ili onu uslugu. Govorili su
mi: ‘Znaš, to mora tako.’ Negde desetog
dana vi shvatite da ste u jednom feljtonu
koji nema kraj. Svakog dana između dva
i tri, vidim da me zove ‘Kurir’ i ja se javim
samo da bih čuo šta je pitanje, da znam
šta će sutra biti tema. Jer, niti ja imam
šta da im odgovorim, niti oni meni ima-
ju šta da kažu.”
Za razliku od Dulića, Dinkića i Đilasa,
većina drugih tabloidnih žrtava bile su
jednokratne, ili su medijski razvlačene u
određenim vremenskim intervalima, a ne AKCIJA G17 PLUS PROTIV “KURIRA” 2005. GODINE: Razgovor ispred redakcije
Foto: Betaphoto
na svakodnevnom nivou. Po svemu su-
deći, procena dužine trajanja opet zavisi Istovremeno, vredi podsetiti da su se osobe najčešće nalazi u posebnom antr-
ili od novca ili od naredbe nekog s vrha Dulića lako odrekli njegovi dotadašnji sa- fileu-okviru. Bilo šta ona da kaže, niko od
vlasti. Ovde je već citirana izjava Dragana borci Boris Tadić (koji je izjavio kako ds drugih sagovornika se uglavnom ni na
Đilasa da mu je vlasnik jednog tabloida ne štiti nikoga ko je kriv) i Dragan Đilas koji način na tu izjavu ne osvrće – kao da
nudio da prekine da piše u njemu ukoli- (koji je bio na putu, pa nije ni morao ništa čovek ništa nije ni rekao, ili da je on što je
ko mu plati milion evra, a i Dulić kaže da da kaže). U tome nisu bili usamljeni. “To rekao a priori neistina i tvrdnja koja ne
su mu “neki advokati koji dođu ili novi- je bio idealan primer sociocida. Ti nekoga zaslužuje komentar. U poslednjih godi-
nari koji su mi navodno prijatelji sugeri- fizički ostaviš da se mrcvari, ali ga druš- nu-dve, ova matrica ima i dodatke u vidu
sali da to može da se reši ‘znaš već kako’“. tveno uništiš. Nakon deset ili petnaest posebnih okvira u kojima se ističu razli-
I pored svega, ipak ne bi trebalo zabora- dana te hajke, prestao je svaki društveni čite brojke (koje se ponekad odnose na
viti političku dimenziju – ni u kontekstu kontakt koji je bio vezan za moju pozici- navodne kriminalne radnje, a ponekad
uzroka ni u kontekstu trajanja i posledi- ju. Više me niko ne zove na prijeme, na su samo podaci iz privatnog života oso-
ca tabloidnog progona. Neke od kampa- večere, na izložbe, oni se gade kontakta be o kojoj se radi – tipa koliko ima godi-
nja počinju iz isključivo političkih razlo- sa mnom. To mi je ostavilo gorak ukus – na, dece, kuća, automobila). Tu su tako-
ga i jednostavno se završe same od sebe kako vas se ljudi brzo odreknu. Kako ti đe i mišljenja eksperata, čiji je izbor uvek
u trenutku kada je žrtva “na kolenima” ljudi, koji bi po prirodi stvari trebalo da vrlo indikativan i koji – u svojim antrfi-
i kada više ne predstavlja nikakvu opa- shvate da je to jedan monstruozni meha- leima – u velikoj većini slučajeva potvr-
snost: posle odlaska s mesta gradonačel- nizam i da oni mogu da budu žrtve toga đuju navode teksta, nikad ne ustajući u
nika, na Đilasa i njegove poslove tabloi- – tako brzo prihvate da je bolje ne druži- eventualnu odbranu “optuženog”.
di su zaboravili kao da se nikada njime ti se s ozračenim čovekom”, priča Dulić. Kad smo već kod forme, zanimljiva su
ni bavili nisu. Nije bilo čak ni komentara i pitanja koja novinari postavljaju onima
na tvrdnju o milion evra. standardi o kojima pišu.
U političkom kontekstu, zanimljiva je Iako u kontekstu odnosa prema izvo- U tekstu “Eko lobi zatvara Kolubaru?”,
epizoda iz Dulićevog slučaja na koju se rima, izbora reči, načina prezentacije, objavljenom u “Kuriru” 13. jula 2014, navo-
vrlo brzo zaboravilo, a koja se dogodila 6. novinarske pažnje i mnogo toga dru- di se kako je organizacija cekor “zatraži-
oktobra 2012, kada je objavljeno da je “deo gog, uporno i bez pardona gaze profesi- la od Evropske banke za obnovu i razvoj
policajaca nezadovoljan odlukom Tuži- onalne standarde, tabloidi su vrlo konzi- da Srbiji ne odobri pomoć za što brže po-
laštva da Duliću ne bude određen pri- stentni u poštovanju jednog novinarskog kretanje proizvodnje uglja posle popla-
tvor”. Umesto da se, kao visoki državni načela – kontakta sa “optuženikom”, od- va”, što je, inače, bilo potpuno pogrešno
funkcioner osvrne na pravo na pretpo- nosno drugom stranom. Skoro da nema tumačenje nastojanja ove organizacije da
stavku nevinosti i smiri uzavrele strasti, primera u kojima “Informer” ili “Kurir” se Srbija što pre osposobi za veću proi-
Aleksandar Vučić je tada, kao šef Biroa za ne pozovu osobu o kojoj pišu, što je za zvodnju struje, ali uz što manju štetu za
koordinaciju rada bezbednosnih službi, svaku pohvalu. Istovremeno, međutim, zdravlje i život građana i građanki. Pre
rekao da razume to nezadovoljstvo i još još su ređi primeri u kojima ovi ili njima nego što će objaviti tekst, novinarka im
jednom osudio u medijima već osuđenog slični listovi tu izjavu ili tvrdnju na bilo je poslala dva pitanja, od kojih prvi deo
bivšeg ministra: “U potpunosti razumem koji način uvaže. jednog glasi: “Koji su motivi cekor-a da
pripadnike policije koji, posle višemeseč- Osnovni tekst tako čini niz optužbi, otvoreno radi protiv interesa države...?”
nog mukotrpnog rada, ne mogu da shva- pozivanja na svedoke ili izvore (uglav- Iako formalno poštuje novinarska nače-
te da je njihov trud bačen pod noge.” nom anonimne), dok se izjava prozvane la i traži mišljenje “druge strane”, autorka

20. novembar 2014. VREME
REME
35
Kolege drage
Iako novinari tabloida nikada nisu bili preterano milostivi prema kolegama iz
“uglednijih” medija, tokom 2014. naročito se zahuktala praksa blaćenja svih onih
imali demokratsku, sigurnu budućnost
čija je uređivačka politika ili profesionalni kredo drugačiji od državno zacrtanog.
– a to je razvijanje potrebe za učestvova-
Pošto je “Vreme” objavilo birn-ov i cins-ov tekst o ugovoru sa Etihadom, “Infor- njem. Ubija se ta potreba, jer ljudi ne žele
mer” je novinare ovih institucija optužio da su strani plaćenici i za razne druge da se pojave na javnoj sceni. Ako se poja-
nepodopštine, ali i za skoro nadrealnu stvar: da su rezervisali sobe u borskom ve, i oni bi mogli da postanu meta tabloi-
hotelu u kojem je želeo da letuje i premijer, a sve to kako bi ga špijunirali (?!). Na- da.” Ona napominje da se slične stvari de-
kon što joj je ukinuta emisija, Olja Bećković označena je kao nova liderka opo- šavaju i na drugim mestima u svetu, ali
zicije – podrazumevalo se, naravno, da je ona čitavu priču oko “Utiska” i iskon- da je kod nas situacija specifična jer zbog
struisala samo zbog toga. Navodnom napadu Zorana Kesića na vlasnika B92 u naših problema “ono što nekima drugima
emisiji “24 minuta”, “Informer” je posvetio skoro dve stranice. Kada je tokom Vu- može da bude prehlada ili virus, za nas
čićeve posete Nemačkoj pitala premijera o cenzuri u medijima, novinarka Nata- može da bude rak”.
lija Miletić dobila je i čitavu naslovnu stranu istog lista. Kakva god da nam je dijagnoza u ovom
Uz sve to, vlasnik i glavni i odgovorni urednik “Informera” Dragan J. Vučićević trenutku, čini se da nam zaista ne ide baš
u pravom je twiter ratu sa svim novinarima s kojima se ideološki/profesional- najbolje.
no ne slaže: rečnik koji se tu pojavljuje još je i gori nego u tabloidima, a ovim no- Oni koje su tabloidi odlučili da društve-
vinama ne pristaje čak ni da ga citiraju. nu ubiju, povukli su se, ćute i vidaju rane.
Oni koji još nisu bili na tapetu, pomalo se
optužuje ljude ni manje, ni više, nego za direktorke Beogradskog fonda za politič- još čuju, strahujući verovatno od trenut-
izdaju državnih interesa. Pitanje je, na- ku izuzetnost, ovakvi tekstovi doprino- ka kada će i oni doći na red.
ravno, šta odgovoriti i da li uopšte odgo- se opštem strahu u društvu: “Tabloida se Ako se osvrnemo oko sebe i oslušnemo
varati; treba li se braniti ili pustiti stvari boje svi koji na bilo koji način učestvuju tišinu koja vlada, jasno je da su tabloidi
da idu svojim tokom i prirodno se završe. u javnom životu, a u hajkama očigledno u tom pogledu više nego uspešno obavi-
Ali, o tome u sledećem delu ovog serijala. uživaju oni koji znaju da ni na koji način li svoje zadatke. ¶
Za sada i za ovaj deo priče, jako je važ- ne mogu da budu prepoznati i imaju do- TAMARA SKROZZA
no imati u vidu da posledice medijskih jam da vire kroz ključaonicu... Međutim, Izradu ovog teksta je finansijski podržala Ambasada
Kraljevine Norveške u Beogradu. Sadržaj ovog teksta
hajki ne trpe samo ljudi koji u njima biva- to virenje nije bez posledica. Po meni, do-
je isključiva odgovornost izdavača i ni na koji način
ju “društveno ubijeni”, već i oni koji to či- lazi do jedne vrste stupidizacije cele na- ne odražava stavove Ambasade Kraljevine Norveške.
taju. Po rečima Sonje Liht, sociološkinje i cije, a gubi se ono što je nužno da bismo

REME 20. novembar 2014.
VREME
LISICAIŽDRAL
LJUBOMIR ŽIVKOV 36

Rusi i ja
Neskromno držim da sam među retkima koji su ugriumost’ ±
prezidenta Putina u Beogradu pravilno razumeli, a nakon Mi deca (hl. rata) znali smo da u Rusija nema šta nema, a
herkulovskih napora našeg premijera da iskamči još gasa ne znali smo i kako su svoja prir. bogatstva dopunjavali. Svako
znam kako to nije svima puklo pred očima: svaki poverilac od nas znao je već u predškolskom uzrastu nekoliko viceva:
želi znati na šta dužnika kolje i ometa da redovno vraća dug. kakvi su vaši trgovinski odnosi sa Rusima, pitaju Rumuna, a
Ja da sam izabrani predstavnik Rusije, ja bih nama i rekao: Rumun kaže: “Mi njima dajemo ugalj, a oni nama uzimu žito.”
“Vama je do parade, a dugujete Boga oca za gas! Nuzhdaetes’ Ili, na konferenciji o iskorišćavanju Dunava Rusi vode glav-
v dengah, a rasipate na moje oči!” Ali, pustimo to, krenimo od nu reč, dok nekome ne prekipi, s kojim pravom Rusi daju to-
početka. Kako reče anketirano dete, danas sredovečni građa- like predloge, a predstavnik Rusije kao zapeta puška: “A s ka-
nin, u “Olovka piše srcem”, šta je početak, a šta kraj: “Početak kvim pravom Dunav ne teče kroz Rusiju?!”
je kad sam se ja rodio, a kraja nema.” U govoru su se Rusi uvek pojavljavili kao nešto kolektiv-
± no i takoreći gradivno, ma da nisu oni pluralia tantum, Rusi
Već sam sebe opisivao kao seljačko, partizansko, robijaš- pa Rusi, Nemac je pominjan ne samo u jednini, nego je bilo
ko i ne znam kakvo sve dete, ali sada, kad prizivam svoj naj- još kakvih personifikacija: staza koja je od sela vodila do po-
davniji spomen na Ruse, vidim da sam sin hladnoga rata. Da. kojne železničke stanice, opevane i oplakane u tolikim mo-
Svet sam ugledao u etnički prečistoj sredini (odakle i vuče ko- jim delima, bila je pošljunčana i praćena drvoredom topola,
rene moja trajna nesposobnost da zamrzim Mađare, Nemce, to je napravio Hitler, daj, kako Hitler, on nije nikad ni dola-
Jevreje i ne znam ti koga sve još), ali se Farkaždina sećam kao zio u Farkaždin, jeste dolazio Špiler, kao komandant Bečke-

Kak i bylo skazano, neće se moja međunar. studija zadržati na onome što sam doživeo sa manjinama, biće
nenaučno opisane i nacije koje mnogoljudnošću i još koječime nadmašuju i samu nesravnimuiu Srbadiju

mesta jasno raspolućenog na rusofile i na one naoborot – za reka i celog Banata, ali Hitler nije ne čuo za ovu stazu, nije,
Ameriku i Englesku. Nismo imali ludu sreću da po našem ata- priznali bi odrasli, ali putanju je Nemac napravio, a ne Tito,
ru popadaju američki piloti pa da ih mi spasavamo i krijemo, ni pre njega Kralj Petar! Bila je izreka gde smo i mi i Nemci
Rusi su doista projahali kroz naše kuće i štale, smatrali su pri- veličanstveno ovekovečeni u jednini (što Srbin izmisli, Švaba
rodnim da svog iznurenog konjića zamene odmornim (“Ako napravi!), doklen je ruska sabornost i masovnost našla odra-
mu ne daš tvog konja milom, Rus te samo oturi i uzme ti ko- za i jeziku: Rusi, Rusi!
nja, a ostavi ti tog izmučenog koji se možda i ćudi i ita..”). Bez- Rus će se pojaviti u vidu traktora, guseničara, prvog u
malo niko iz vascelog Farkaždina nije posetio nijednu od po- zemprozu, nema volan, nego ima dva ozbiljna metalna džoj-
menutih svetskih sila, dobro, moj deda po majci, Milan zvani stika, tera ga naš kuma Mila (Grujin, provozao nas je u kabi-
Bača, bio je u ruskom zarobljeništvu kao soldat K und K, ali ni dvadesetak koračaji), u to doba dostigoh uzrast podesan
većina se za Ruse ili Amerikance opredeljivala sa lica mesta, za učenje stranog jezika, našoj školi, gle, pripade ruski, radi
to jest iz sela koje će još petnaest godina čekati na elektrifika- kojeg je iz Orlovata vozom dolazio nastavnik Stojan (Popa-
ciju koja uz industrijalizaciju činjaše socijalizam: što su ma- dić), od te jeseni, šezdeset i prve možda godine, do danas u
nje znali o zemljama i narodima, o njihovoj istoriji ili uređe- stalnom sam dosluhu sa ruskim i sa Rusijom. Puškinov stih
nju, to su Farkaždinci bili postojaniji svak u svojoj naklonosti. o zimi i mećavi (To kak zver ona zavoet/To zaplachet kak di-
Naš kum i komšija deda Vela (Babić) nije voleo Ruse, moj tia) posve će me i doživotno opčiniti. Kad budem u gimnazi-
stric Miladin (Boža) imao je radio na baterije, čim se posle ve- ji učio stihove našeg premilog Dučića, diplomate i pesnika,
sti i pesama začula drukčija muzika, simfonijska, revijalna, koga će u zvezde kovati svi, sve do Koštunice, pomisliću isto
deda Vela bi pitao šta je to, Boža bi rekao: “To su Rusi”, i deda što i onaj Bosanac iz mislim “Audicije”, kad priča kako u Ita-
Vela pravac kuća. liji šibicari izvode trikove sa tri lavora i sa živim mačićima, a
Tridcat’ let spustia, oženi se njegov unuk (Miladin), dođu ne sa šibicama: “Gdje su oni, a gdje smo mi!”, e, tako sam ja po-
na godišnjicu u goste mladini roditelji (Đuđini, Sloba i Dra- mislio o našima upoređenim sa Aleksandrom Sergejevičem:
gica) i donesu tortu koja pobere silne pohvale, deda Vela rav- “Di su Rusi, a di smo mi!”
nodušan prema slatkišima oseti ipak potrebu da pita kakva Ruskinja iz Omska biće moj prvi međunarodni ljub. de-
je to torta kad se toliko o njoj divani i uzimaju se prepisi. – bakl, ruski jezik i Rusi će mi u Filadelfiji biti još kakva potpo-
“Ruska!”, kaže slavodobitno autorka, a deda Vela če: “O mrtve ra, malo je da napišem “nastaviće se”. Nastavljaće se. Eto šta
jim njine, nisam znao da Rusi imadu tortu!” je Rusija! ¶

REME 20. novembar 2014.
VREME
Dimitar Andonov, direktor operacija za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru 37
Kompanije Coca-Cola

Coca-Cola sistem – uspešno poslovanje
uprkos mnogobrojnim izazovima
Čini se da se globalna ekonomija veoma sporo oporavlja od svetske ekonomske krize, a
to je prouzrokovalo smanjenje planiranih investicija pojedinih kompanija na domaćem
tržištu. Coca-Cola je jedan od retkih sistema koji sa uspehom kontinuirano posluje u
našoj zemlji gotovo pola veka. Dimitar Andonov, direktor operacija za Srbiju, Makedoniju
i Crnu Goru Kompanije Coca-Cola, u razgovoru za “Vreme” otkriva na koji način Coca-
Cola sistem uspeva da odoli tržišnim turbulencijama i na koji način se poslovanje
ove kompanije odražava na sveukupnu društveno-ekonomsku sliku Srbije.

Poslednjih godina se nekolicina veli- saradnje sa Coca-Colom u drugim kom-
kih kompanija povukla ili je smanji- panijama, što je jedan odsto ukupne rad-
la svoja ulaganja na lokalnom trži- ne snage u privatnom sektoru u Srbiji.
štu usled posledica ekonomske kri- Drugim rečima, naš sistem na svakog za-
ze od pre par godina. Coca-Cola je poslenog podržava još 10 radnih mesta u
jedna od onih koji i uprkos teškim Srbiji. Smatramo da ovi podaci vrlo sliko-
ekonomskim uslovima uspevaju da vito pokazuju koliko je značajna uloga
održe pozitivno poslovanje. Kako to privatnog sektora u unapređenju održi-
objašnjavate? vog ekonomskog rasta.
Pre 46 godina proizvedena je prva co- Jedna od četiri oblasti u kojima su
ca-cola u Zemunu, a tokom decenija koje za narednu godinu predviđene mere
su usledile, naša kompanija je postala ne- štednje jeste smanjenje sive eko-
raskidivi deo domaće zajednice sa kojom nomije. Da li verujete da će one biti
smo povezani na najrazličitijim nivoima. uspešne?
Bilo bi pretenciozno reći da u našem po- Nemoguće je prevideti činjenicu da je
slovanju poslednjih decenija nije bilo za pozitivan poslovni bilans neophodno
nikakvih izazova, ali smo uvek uspeva- stabilno i predvidivo poslovno okruženje.
li da prevaziđemo prepreke i okolnosti Siva ekonomija odgovara samo nekolici-
koje nisu uvek bile podsticajne. To nas je ni. Podaci koje sam prethodno naveo go-
Foto: Ndstudio
i podstaklo da uradimo studiju o uticaju vore o tome da se na svaki evro dodate
Coca-Cola sistema na domaću privredu i što je dodatno aktuelizovalo pro- vrednosti u Coca-Coli, ostvaruje sedam
ona je pokazala da ukupna dodata vred- blem. Kao neko ko dolazi iz privat- evra za srpsku privredu kroz plate rad-
nost naše kompanije ekonomiji Srbije do- nog sektora, kako posmatrate ovu nika, profit i porez Coca-Cola sistema, ali
stiže čak 224 miliona evra ili 0,7 odsto bru- situaciju? i kroz firme koje sa nama sarađuju. Da-
to domaćeg proizvoda. Oduvek smo zna- Profesor Itan Kapstajn, autor studije lje, naša kompanija godišnje uplati sedam
li da doprinosimo lokalnoj ekonomiji, ali koju smo predstavili, naglasio je da su miliona evra u budžet, ali je povezana i sa
smo sada u prilici da pokažemo i merlji- kompanije poput naše kao univerziteti, 95 miliona evra koje država prihoduje od
ve, konkretne podatke na koje smo izu- jer obučavaju ljude, obezbeđuju visoko- poreza, što je 1,4 odsto ukupnog poreskog
zetno ponosni. Uostalom, to potvrđuje i kvalitetne poslove i postavljaju standar- prihoda Srbije. Dodatno, od svih naših
preko 37.000 partnera sa kojima poslu- de za domaću ekonomiju. A jedna od na- poslovnih partnera zahtevamo, prema
jemo u Srbiji. ših ključnih uloga jeste i otvaranje novih ugovorima o saradnji, da posluju u skla-
U poslednje vreme se vode brojne radnih mesta. Već godinama važimo za du sa postojećim zakonskim okvirima i
polemike u vezi sa brojem zaposle- jednog od najpoželjnijih poslodavaca, a na taj način takođe dajemo svoj dopri-
nih u javnom sektoru i sasvim je ja- to je rezultat našeg ulaganja u zaposlene nos. U tom kontekstu postaje jasnije za-
sno da je neophodno da Srbija na- kojima nudimo svetsku poslovnu eksper- što se toliko zalažemo za suzbijanje sive
pravi odlučnije rezove po ovom pi- tizu i obučavamo ih za rad u velikim po- ekonomije i njeno prevođenje u legalne
tanju. Sa druge strane, na to se na- slovnim sistemima. Naša odgovornost je tokove. Povećanjem naplate poreza i do-
dovezao i podatak Svetske ban- izuzetno velika jer u Srbiji direktno zapo- prinosa bio bi smanjen budžetski deficit
ke, koja je procenila da svega mili- šljavamo 1100 ljudi, a ukupno 11.600 radni- i izbegao bi se pritisak na cene i krajnje
on ljudi radi u privatnom sektoru, ka je angažovano kao direktna posledica potrošače. ¶

REME 20. novembar 2014.
VREME
KULTURA

38 Intervju: Srdan Golubović, reditelj

O festiv
“Autorski film je pre
svega lični poetski
stav. Ima reditelja
koji pokušavaju
da udovolje ukusu
festivalskih selektora,
služeći se klišeima,
uticajem trendova
ili potrebom da budu
politički korektni.
U PROGRAMU OVOGODIŠNJEG FAF-a: Levijatan Andreja Zvjaginceva
Toga ima u svim
umetnostima. I
većina tih pokušaja je
neuspela. Umetnost
traži posebnost,
autentičnost, iskrenost
i stav. Takvi pokušaji
reprodukcija to
nemaju. Ali nemojte da
brinete, takvih filmova
nema na Festivalu
autorskog filma”
Zimski san Nurija Bilgea Džejlana

U
Beogradu će od srede 26. no-
vembra do srede 3. decembra
biti održan jubilarni, dvadese-
ti po redu Festival autorskog
filma. Na ovoj kultnoj filmskoj manife-
staciji biće prikazano ono najbolje što
je snimljeno u svetu umetničkog filma
tokom protekle godine, uključujući po-
bednike na najznačajnijim svetskim fe-
stivalima. U glavnom programu festiva-
la biće prikazano ukupno 21 ostvarenje,
a biće organizovan i niz pratećih progra-
ma, među kojima i selekcije “radikalnih
autorskih filmova” pod nazivom “Bande
à part”, celine “Off Hollywood” i “Vreme
muzičkih biografija”, zatim “Protejev ru-
kopis”, omaž Branku Vučićeviću, i “Sno-
liki film” posvećen uspomeni na Marka
Babca, kao i retrospektiva filmova Puriše
Đorđevića, Akija Kaurismakija i nemač-
kog producenta Karla Baumgartnera.
Neposlušni Mine Đukić O značaju Festivala autorskog filma

20. novembar 2014. VREME
REME
i predsednik Saveta Festivala autorskog filma 39

alu drugačijih filmova
za našu sredinu tokom prve dve deceni-
je postojanja i njegovom ovogodišnjem
izdanju razgovaramo sa Srdanom Golu-
bovićem, rediteljem i predsednikom Sa-
veta Festivala.
“vreme”: Nastupajući Festival au-
torskog filma je jubilarni, dvadeseti po
redu. Koliki i u čemu je značaj održava-
nja ovog festivala kod nas?
Srdan golubović: Festival je nastao
1994, u vreme sankcija i potpune izolaci-
je, kada još nije bilo interneta i svaki naš
kontakt sa kulturnim dešavanjima u sve-
tu je bio prekinut. Fest se nije održavao.
Bili smo odbačeni, izopšteni i zaboravlje-
ni. I tada se održao prvi Festival autor-
skog filma. On je doneo svežinu u ustajali
kulturni život posrnulog grada. Kao svež
vazduh koji uđe u kuću u kojoj se mese-
cima nisu otvarali prozori. Ta okolnost je
odredila značaj Festivala autorskog filma
i činjenicu da je od svog prvog izdanja
dobio vernu i posvećenu publiku. I tada,
kao i sada, festival je gradio svoju repu-
taciju na činjenici da predstavlja filmo-
ve najboljih i najintrigantnijih filmskih
autora različitih generacija, predstavlja-
jući drugačiji i ličan pristup filmu, radi-
kalan i inovativan tretman filmskog jezi-
ka i različitost autorskih svetova i poeti-
ka. Koncept Festivala je radikalno umet-
nički, iako mnogi od tih filmova izuzetno
dobro komuniciraju s publikom. Mislim
da Festival ima veliki značaj za našu kul-
turnu scenu. Mnogi naši najznačajniji sli-
kari, pisci, glumci i drugi umetnici su nje-
gova stalna i najvernija publika. Mi po-
kušavamo i mislim da uspevamo da sva-
ke godine dobijemo neku novu publiku.
Dvadeset godina je već dobar test da li
neki događaj odoleva vremenu i da li je
blizak različitim i novim generacijama.
foto M. Milenković
Sale su stalno pune i to je dokaz da festi-
val takvog koncepta i profila ima veliki Trendovi su menjaju, kao i društvene, jezik je mnogo slobodniji, lišen konven-
značaj i da je neophodan velikom gradu političke i kulturne okolnosti koje uti- cija i pravila. Razvoj tehnologije je puno
kao što je Beograd. ču na njih. Kod nas se reč trend obično uticao na to. To je dalo slobodu autorima
Kad bacite pogled na program pret- tumači sa negativnim predznakom. Ali da hrabrije i intimnije slikaju svoj svet, a
hodnih 19 izdanja Festivala, mo- trend je odraz vremena. I to ne mora da tehnološki razvoj je uticao i na činjenicu
žete li da izdvojite neke trendo- bude negativna odrednica. Film se kao da nekada male kulture i kinematografije
ve u autorskom izrazu, tematski i umetnost jako promenio u ovih dvadeset pronađu svoje mesto. Taj višak slobode je
formalno? godina. Filmski jezik, pre svega. Filmski izrodio i dilentantizam i lažni artizam, to »
REME 20. novembar 2014.
VREME
40 Intervju: Vladimir Perišić, reditelj, član Saveta FAF-a i selektor programa “Bande à part”

Banda autsajdera
“Pre nekoliko godina je Pentagon, po prvi put, svoj celokupni godišnji marketinški
budžet investirao u Holivud, pa je tako Holivud i defakto postao marketinško
odeljenje američke vojne industrije. Danas smo svedoci mutacije te vojne industrije
koja, u sklopu sa filmskom i industrijom video-igara, prerasta u vojno-zabavni
industrijski kompleks. Što se autorskog filma tiče, njegova uloga je, ukoliko želi
da opstane kao živa umetnost, upravo u tome da prkosi narativima moćnih”

R
editelj Vladimir Perišić je član Sa- danas njegovi najvažniji pred- A gledaoci festivala će moći da vide
veta i selektor jednog od prate- stavnici i na koju tradiciju se oni neke od najvažnijih predstavnika autor-
ćih programa ovogodišnjeg faf- nastavljaju? skog filma danas: Žan-Marija Stroba, Jo-
a. Razgovaramo o njegovoj selekciji “ra- Najinteresantniji filmovi u posled- nasa Mekasa, Vang Binga, Lava Dijaza…
dikalnog autorskog filma” kao i o znača- njih 15-ak godina su urađeni sa jako Koja je politička uloga filma danas,
ju i mestu autorskog filma u današnjem skromnim, ponekad minimalnim sred- i kada je reč o Holivudu i kada je reč
svetu i filmskoj industriji stvima, umnogome zahvaljujući pojavi o autorskom filmu? Kojim sredstvi-
“VREME”: Jedan od pratećih pro- digitalnih kamera koje su olakšale pro- ma se film koristi kao propagandno
grama 20. Festivala autorskog fil- ces pravljenja filmova. To siromaštvo re- sredstvo, odnosno kako on preno-
ma koji vi uređujete zove se “Bande diteljima vraća nezavisnost koju je film, si političke poruke? I kakvu ulogu u
à part”. Ko je ta banda autsajdera? pod pritiskom industrije, u velikoj meri tome igraju filmski festivali?
Zašto ste program nazvali ovako, u bio izgubio. Po tome je ono što se danas Pre nekoliko godina je Pentagon, po
jasnoj referenci na Godara? dešava slično italijanskom neorealizmu prvi put, svoj celokupni godišnji marke-
VLADIMIR PERIŠIĆ: To je naravno i francuskom novom talasu. tinški budžet investirao u Holivud, pa je
jedna vrsta omaža Godaru, tačnije jed- Ti filmovi se, s jedne strane, odlikuju ži- tako Holivud i defakto postao marketinš-
noj ideji autorskog filma koju je umeo da vim, direktnim kontaktom sa stvarnošću, ko odeljenje američke vojne industrije.
inkarnira. Ali smo selekciju takođe mo- a sa druge velikom formalnom invenci- Danas smo svedoci mutacije te vojne in-
gli da nazovemo i “Nepomireni” po isto- jom. Rezultat je neka vrsta hibridne for- dustrije koja, u sklopu sa filmskom i in-
imenom filmu Žan-Marija Stroba Nepo- me koje se nalazi na granici između doku- dustrijom video-igara, prerasta u vojno-
mireni ili Samo nasilje pomaže tamo gde mentarnog i igranog filma. U jednom in- zabavni industrijski kompleks.
nasilje vlada (1965) tervjuu Godar – i to je još jedan od razloga Međutim, i u takvom sistemu imate
Radi se o autsajderima, i to u dva smisla što smo selekciju stavili pod njegovo okri- jednog Skorsezea koji u svoje filmove
te reči. O onima koji se dobrovoljno pozi- lje – kaže da svi veliki igrani filmovi teže uspeva da prokrijumčari kritiku ame-
cioniraju izvan – izvan centra, izvan indu- dokumentarcu, kao i da svi veliki doku- ričkog društva i pokaže njegovo naličje.
strije, izvan podele na dokumentarni i igra- mentarci teže igranom filmu, i da onaj koji S druge strane, imate autore poput Abasa
ni film… I o autsajderima kao društvenoj do kraja teži jednom od ta dva obavezno Kjarostamija, koji se tim agresivnim film-
i političkoj kategoriji – o onima koji su is- nalazi onaj drugi na kraju puta. U ovim skim mašinama suprotstavljaju nekom
ključeni a čiju sliku i glas ovi filmovi poku- filmovima te dve, često sukobljene film- vrstom gerilskog ratovanja – malim, ra-
šavaju da učine vidljivim, odnosno čujnim. ske porodice koje postoje od samog počet- njivim, često poetskim filmovima.
Šta je danas autorski film, šta je ka filma – dokumentarna sa braćom Limi- Što se autorskog filma tiče, čini mi
“novi filmski jezik”? Ko su, po vama, jer i igrana sa Melijesom – su pomirene. se da je njegova uloga, ukoliko želi da

su takođe posledice “suvišne” slobode u underground ili alternativa, ili na filmu uticaje, nove tendencije i najdarovitije
umetnosti. Ali, pre svega mislim da je da- autorski, arthouse ili nezavisni film u ve- ljude. Neki autori postaju deo industrije,
našnji autorski film u svetu bliži svakod- likoj meri utiču i inspirišu mainstream a neki ostaju dosledni svom autorskom
nevnom životu i potrebi da iz fenomena industriju. Underground je uvek bio pro- svetu. Ono što je takođe važno za odnos
tog svakodnevnog života crpi estetsku i stor iz koga mainstream krade uticaje, industrije i autorskog filma je činjenica
poetsku inspiraciju. nove estetske i poetske forme. Industrija da je u ovih dvadeset godina napravljen
Kakav je danas odnos između au- nema tu slobodu da eksperimentiše, ot- je veliki i, čini mi se, potpuni jaz između
torskog i mejnstrim, industrijskog kriva i stvara nove umetničke pravce. To bioskopskog i autorskog filma. Mislim da
filma? je uloga undergrounda, alternative. Ma- je fenomen multipleksa kriv za to, u nji-
Kao i u svim drugim umetnostima instream scena prati tu scenu i kupuje ma više nema mesta za autorske filmove.

20. novembar 2014. VREME
REME
Obavezno 41

pogledati

Žan-Lik Godar:
Zbogom jeziku 3D
Udata žena upoznaje slobodnog čo-
opstane kao živa umetnost, upravo u ratova sa današnjim zapadnim vojnim veka. Dolazi do ljubavi, svađe, tuče.
tome da prkosi narativima moćnih, da intervencijama. Pas luta između gradova i sela. Godiš-
zvaničnoj istoriji koju pišu pobednici Jedan od filmova koji će biti pri- nja doba se smenjuju. Čovek i žena se
suprotstavi istine poraženih koji ne- kazan u ovom programu jeste Od ponovo sreću. Pas je odjednom između
maju moć da predstave svoje viđenje onoga što je bilo, koji traje 338 njih. Bivši muž će sve porušiti. Počinje
stvarnosti. minuta, a drugi, Dok nas ludilo drugi film: isti kao i prvi, ali ne do kraja.
Festivali, izborom takvih filmova, ne razdvoji, 227 minuta. Zašto bi Od ljudske rase prelazimo na metafo-
mogu gledaocima da ponude jednu dru- neko, danas, u svetu kratkih vi- ru. Završava se lajanjem i plačem bebe.
gačiju mapu sveta od one koju stvara- deo-sadržaja na internetu, proveo U međuvremenu, videćemo ljude koji
ju mediji i tržište. Tu leži njihova poli- u bioskopu pet i više sati? govore o padu dolara, istini u matema-
tička snaga. U društvu spektakla jedan simula- tici i smrti crvendaća.
Koje filmove biste izdvojili iz ovog krum događaja zamenjuje drugi, a vr- Žan-Lik Godar, koji uskoro slavi 84.
programa i posebno ih preporučili toglava brzina protoka informacija svet rođendan, ima posebno mesto u pante-
gledaocima? svodi na ništa. U takvom svetu sporost, onu moderne kinematografije. Njego-
Dok nas ludilo ne razdvoji Vang Bin- odnosno trajanje, postaje ne samo estet- vo delo deli ljude na obožavaoce i skep-
ga. Reč je o kineskom reditelju, auto- ska već i politička kategorija. tike. U filmu Zbogom jeziku 3D, koji je
ru devetočasovnog dokumentarca Za- S tim u vezi, kome se danas obraća bio miljenik kritike Kanskog filmskog
padno od šina, sigurno jednog od naj- autorski film? Koja je njegova uloga? festivala, Godar koristi 3D tehniku da
važnijih filmova prošle decenije. Ovo je Braća Darden u jednom od svojih pr- pred gledaoce iznese jedno od vizuel-
njegov novi film: hronika svakodnevi- vih tekstova, “Borba”, filmu daju sle- no najzanosnijih ostvarenja u posled-
ce psihijatrijske ustanove i analiza na- deći zadatak: “Oni su na trotoarima, nje vreme i izazove efekat “adrenalin-
čina na koje ta institucija leči koliko i žene i muškarci, sami, na marginama. ske injekcije u mozak”.
programira ludilo. Koliko ja znam, ovo Sebe zovu beskućnicima, mladim ne-
je prvo prikazivanje nekih od njegovih zaposlenim, podzemnim ljudima, iz- Jinan Dijao:
filmova u Srbiji… beglicama iz Istočne Evrope, iz Afrike Crni ugalj, tanak led
Takođe mislim da će gledaoci po prvi i Azije. Snimajući ova isključena tela, U Severnoj Kini 1999. godine otkri-
put moći da vide i rad Anđele Riči Luki snimajući revolt koji ih drži na noga- veno je nekoliko jezivih ubistava u
i Jervanta Đanikijana. U pitanju je film ma, uzimajući ih kao protagoniste, gra- malom gradu. Tokom pokušaja hap-
Varvarska zemlja, koji kroz arhivske na savremenog filma pokušava da se šenja osumnjičene osobe dogodio se
snimke Musolinijevog kolonijalnog rata obrati realnosti.” Mislim da je ovaj po- krvavi incident, u kome su dvojica po-
protiv Libije ispituju veze kolonijalnih ziv i dalje aktuelan. ¶ licajaca stradali, a treći je teško ranjen. »
I kompletna holivudska produkcija da- kada je navodno autorima više stalo Pojam autorskog filma je vrlo širok i ra-
nas je okrenuta proizvodnji “crtanih fil- do festivalskih žirija i političke ko- znolik. Autorski film je pre svega lični po-
mova” i to je očigledno potreba tržišta. To rektnosti nego do gledalaca. etski stav. Ima reditelja koji pokušavaju
je autorskom filmu prilično odredilo sud- S obzirom da za autorski film više da udovolje ukusu festivalskih selekto-
binu, izbacilo ga iz široke distribucije, ali nema mesta u širokoj distribuciji, fe- ra, služeći se klišeima, uticajem trendova
mu i dalo potpunu slobodu. stivali su postali jedan vid distribuci- ili potrebom da budu politički korektni.
Ponekad se odrednica “autorski je. Odnosno, mesta na kojima publi- Toga ima u svim umetnostima. I većina
film” poistovećuje sa “festivalskim ka može da vidi filmove koji su druga- tih pokušaja je neuspela. Umetnost traži
filmom”, kao hermetičnim ostvare- čiji. Neki od tih filmova su hermetični, posebnost, autentičnost, iskrenost i stav.
njem nezainteresovanim za publiku, a neki vrlo zabavni i komunikativni. Takvi pokušaji reprodukcija to nemaju. »
REME 20. novembar 2014.
VREME
42

1565. godine. Slika prikazuje ruralnu zim-
sku scenu sa nekoliko ptica koje stoje na
tri grane. Anderson kaže da je zamislio
Preživeli policajac, suspendovan sa duž- kako ptice gledaju ljude ispod sebe i raz-
nosti, počinje da radi kao čuvar u fabri- mišljaju šta rade. Naslov filma je druga-
ci uglja. Pet godina kasnije, u trenutku čiji način da se kaže: “Šta mi to, u stvari,
kada počnu da se odigravaju identična Etiopije iz italijanskog kolonijalnog pe-
radimo?” Osim ove slike, Anderson je kao
ubistva, bivši policajac i njegov stari par- rioda. Kolonijalni eroticizam. Golo telo
izvor inspiracije naveo i čuveni film Vito-
tner udružuju se kako bi sproveli istragu žene i telo filma. Musolini u poseti Afri-
rija de Sike Kradljivci bicikla.
o zločinima koji su zapečatili njihove ka- ci, vojne parade u italijanskim gradovi-
rijere i doveli ih do sramnog povlačenja. ma, smežurani leševi ljudi i stoke, koji
Reditelj i scenarista Jinan Dijao diplo- su bili žrtve napada gasa tokom kolo-
mirao je na Dramskoj akademiji u Pekin- nijalnog rata.
gu. Njegov film Noćni voz premijerno je Reditelji Jervant Đanikijan i Anđela
prikazan 2007. godine u programu “Izve- Riči Luki već 25 godina sklapaju zadiv-
stan pogled” Festivala u Kanu, da bi za- ljujuće dokumentarce od arhivskog vi-
tim postigao značajan uspeh na brojnim deo-materijala, baveći se najviše prvim
drugim filmskim festivalima. Kao verni dekadama xx veka, kolonijalizmom i ra-
Vang Bing:
ljubitelj detektivskih priča, Dijao je sni- tom. Njihov metod sastoji se od istraživa-
mio Crni ugalj, tanak led delom kao film
Dok nas ludilo ne razdvoji nja materijala, ispitivanja interakcije iz-
noir, delom kao brutalno iskren portret U izolovanom azilu živi pedeset ljudi među junaka i njihove interakcije sa ka-
života običnih ljudi u industrijskim cen- tokom cele godine. Oni provode dane za- merom, gestova koji pričaju priču, koje
trima savremene Kine. ključani. Muškarci starosti od 20 do 50 zatim usporavaju i akcentuju.
godina slabo kontaktiraju sa spoljnim
Roj Anderson:
svetom, čak i sa članovima medicinskog
Golub sedi na grani
tima. Zatvoreni su iz različitih razloga:
razmišljajući o postojanju psihičkih problema, ubistva ili uznemi-
ravanja lokalnih činovnika. Kad se nađu
unutra, dele isti prazni svakodnevni ži-
vot. Dok hodaju duž gvozdenih rešet-
ki, pokušavaju da nađu ljudsku toplinu
među svojim sapatnicima.
Vang Bing, kineski producent, reditelj Žan-Mari Strob:
i direktor fotografije iz sirovog, prljavog Komunisti
Kao moderni Don Kihot i Sančo Pan- materijala izvlači novu formu izuzetne U 81. godini Žan-Mari Strob, jedan od
sa, dva putujuća trgovca Sem i Džonatan estetske i emotivne upečatljivosti, prika- najzanimljivijih autora xx veka, nastavlja
vode nas na kaleidoskopsko putovanje zujući zatvoren, razarujući svet repetitiv- da iznenađuje svojim invencijama. Nje-
kroz ljudske sudbine. Ovo je putovanje nih akcija među četiri zida i bolnu potre- govi filmovi oduvek su se sastojali iz blo-
koje nam pokazuje lepotu trenutka, hu- bu za ljudskim kontaktom. kova – blokova teksta, pejzaža, pogleda –
mor i tragiku koji su u nama, kao i veliči- koji su pričali o sentimentima i o politici.
Anđela Riči Luki i Jervant
nu i moralnu slabost čovečanstva. I ovaj film sastoji se iz raznih celina – tek-
Đanikijan: Varvarska zemlja
Roj Anderson, legendarni švedski redi- stova (Malro, Fortini, Vitorini, Helderlin),
telj, ovim filmom konačno je dopunio Ži- Svaka era ima svoj fašizam. Film koji jezika (francuski, italijanski, nemački), iz
votnu trilogiju, koju čine i ostvarenja Pe- nam je neophodan u ovom trenutku kojih se stvaraju istorija sveta i politika.
sme sa drugog sprata i Ti, živi. Naslov fil- fašizma i kolonijalizma. Kamera cunja Ovo je film o avanturama čovečanstva i
ma je inspirisan slikom Lovci u snegu iz po privatnim i anonimnim arhivama njihovoj prirodnoj večitoj prolaznosti. ¶

Ali nemojte da brinete, takvih filmova Levijatan Andreja Zvjaginceva, Zbo- o postojanju Roja Andersona, kao ni
nema na Festivalu autorskog filma. Za- gom jeziku 3D Žan-Lika Godara, Mami- debitantski film rediteljke Mine Đukić
što je važno gledati festivalske pobedni- ca Gzavijea Dolana, Crni ugalj, tanak led Neposlušni.
ke? Zato što su to najčešće veoma dobri Jinan Dijaoa, Umiri vodu Naomi Kava- Šta biste voleli da je u programu
filmovi i zato što su oni pokazatelj u kom se, Čudesa Aliće Rorvaher. ovogodišnjeg faf-a, a nije?
pravcu ide filmska umetnost. Osim ovih šest, ne treba propustiti ni Remek-delo Boyhood Ričarda Linklej-
Kojih pet filmova iz glavnog pro- kanskog pobednika Zimski san Nurija tera, švedski film Turista Rubena Ostlun-
grama Festivala autorskog filma ne Bilge Džejlana i venecijanskog pobed- da i ukrajinski Pleme. ¶
treba propustiti? nika Golub sedi na grani razmišljajući MARKO DINIĆ
In memoriam: Jovan Ćirilov (1931-2014) 43

Sam svoja epoha
Č
Jovan Ćirilov, agens modernosti, prosvećenosti udan je i zlokoban bio ovaj nedav-
i kosmopolitizma u srpskoj i jugoslovenskoj ni Bitef bez Jovana Ćirilova u pu-
blici, jer kakav je to uopšte Bitef
kulturi, bio je naprosto slobodan čovek, u bez Ćirilova u publici, i kakvo je to uopšte
okruženju koje se slobode panično plaši pozorište bez Ćirilova u publici? Barem
ono beogradsko, srpsko, jugoslovensko.
Jer znalo se, decenijama već, da ako on
nije tu, u pozorištu, onda to znači samo
da je negde drugde – ali opet u pozorištu.
Ali negde drugde u pozorištu nije bio, i svi
smo to znali, nego mu se valjalo pozabavi-
ti jednim sasvim drugačijim poslom, jed-
nokratnim i nepovratnim zanatom umi-
ranja, što možda i nije tako čudno za čo-
veka od 84 godine, ali jeste za Jovana Ći-
rilova, onog našeg bar, jer je simbolički
odavno bio odvojen od propadljivog ljud-
skog tela, jer smo ga zatekli na ovom sve-
tu, i to kao uveliko već jednoga od onih
malobrojnih po kojima se prepoznaje sve
ono beogradsko, srpsko i jugoslovensko
na šta smo ponosni i što nam je drago. I
kako sad odjednom to da ga – nema? I
kakav je to uopšte grad taj Beograd, sad
kad Jovan Ćirilov više nije tu da bude je-
dan od benevolentnih, naizgled nehajnih
simbola onoga boljeg u njemu, kao kad-
god Tirke, Duško Radović, Milan Mlade-
nović? To je ideja – o tom odsustvu za-
rad poslova na smrti, naime – podjedna-
ko neprihvatljiva i zapravo idiotska kao
ono onomad kad ga je, potkraj devedese-
tih, neko društvo zadriglih kulturnjačko-
drmatorskih anonimusa, slučajno trenut-
no moćnih, smenjivalo i teralo u penziju
jer da je, kao, mator, a oni ili njihovi neki
štićenici, to kao nisu, no su mladi, sveži i
puni ideja, ali im zli matori Ćirilov ne dâ
da se razmašu (ko strašila na baterije). Do-
duše, fakat i nisu bili matori, nego su bili
mrtvi, to jest mrtvorođeni, ali to je neka
druga priča. Ili nije?
Vrvi ovih dana, kao što i treba, od ne-
krologa Ćirilovu, gde se podseća na važ-
ne tačke njegove biografije, pa ne znam
ima li smisla da prolazimo opet kroz sve
to: sve nešto mislim, ko do sada sve to nije
znao, lepo će i lako živeti bez toga i ubu-
duće. Ali, važno je zato reći da je Jovan
Ćirilov kao dramaturg, kao upravnik dva

foto A. Anđić
najznačajnija srpska, a jugoslovenska i »
44

neku godinu, govorio sam na nekoj pro-
mociji na Pozorju, a Ćirilov je bio u publi-
ci; posle mi je prišao i uručio mi, na ne-
kom žućkastom papiriću verovatno istr-
gnutom iz kakvog rokovnika, svoj crtež,
moj mali portret (još mi, čini mi se, sto-
ji zataknut za rub police jednog “socija-
lističkog” regala u Zemunu). Dok sam ja
torokao, on me je crtao: nije mogao da mi-
ruje, nije mogao naprosto da prisustvu-
je, morao je nekako da učestvuje. Tako
vam je to sa duhovima koji su formati-
rani tako ne-činovnički...
Da se nije toliko rasipao na sve stra-
ne i da nije mnogo više radio na umeću
i umetnosti drugih nego na svojoj (kojoj
foto M. Milenković
sistematskije kritičko vrednovanje tek
evropska pozorišta, kao sukreator naj- sveta. Kome je to malo, neka kaže šta je predstoji, valjda će se sada, kad ga nema,
značajnijeg festivala, kao “primenjeni” više od toga? i za to naći vremena i povoda?) možda bi
leksikograf i publicista, kao “javni radnik” Ne može se i ne treba, i kad bi se mo- lakše bilo reći tačno nekom radoznalom
u opasnim i skliskim vremenima gde se glo, mimoići ni ovo. Iako čovek decentan neznajši iz daleke budućnosti da šta je to
lako pada a teško ustaje, prodeverao kroz i krajnje samozatajan u otkrivanju svo- tačno, taksativno nabrajano, delo Jovana
“komunizam”, “nacionalizam” i “demokra- je privatnosti, Ćirilov je, tako je nekako Ćirilova po kojem će dugo biti pamćen?
tiju” (treba li objašnjavati smisao navod- ispalo, bar koju deceniju-dve bio doslov- Ne, odmah ću vam reći, nije napisao Smrt
nika?) kao postojani agens (čvorovići no jedini čovek u vasceloj sfrj s njenih u Veneciji, ni snimio 400 udaraca, niti re-
koji ga nikada nisu mirisali radije bi re- dvadeset i dva-tri miliona stanovnika, za žirao najbolje Tri sestre u kosmosu; ali je
kli: agent) modernosti, umetničkog i uop- kojeg se, eto, “znalo” da nešto petlja s pri- uradio zapanjujuće mnogo na održava-
šte kulturnog nonkonformizma, umet- padnicima istog pola... Mnogo kasnije, u nju i razgorevanju one u našim potkon-
nosti i života kao poprišta za nepresta- ovim sadašnjim vremenima, znali su mu tinentalnim krajevima vazda tako tanuš-
no eksperimentisanje koje podrazume- zamerati što se o sebi nikada eksplicitno ne i krhke svećice svetla na kojoj uopšte
va pravo na grešku i zabludu, jer je i tako ne izjašnjava tako i što nije nekakav, je počiva svest da su i Smrt u Veneciji i 400
mnogo bolje nego u ustajaloj žabokrečini li, “gej-aktivista”: nije to bilo čak ni toliko udaraca i Tri sestre nešto što je zapravo
jednom zauvek zacrtanog i zadatog sveta, nepravedno i ružno koliko je bilo plitko od apsolutno životnog značaja, ako ni-
te prosvećenog i nimalo snobovskog ko- i glupo. Jovan Ćirilov bio je naprosto slo- smo beslovesna, indolentna, varvarska
smopolitizma koji nije bio lišen sluha za bodan čovek, a u okruženju koje se slo- bića. I da se nikada ne radi o tome da bi-
“nacionalno”, ali samo u onom njegovom bode panično plaši. On se tog straha pla- ramo između Šekspira i kobasica, nego
emancipatorskom potencijalu – tamo gde šio koliko je morao, ali mu se svojim živo- da nam i Šekspir i kobasice budu najbolji
ga ima, i dokle ga ima. tom suprotstavljao kad još niko nije. Nije mogući. Bilo da su domaći ili uvozni, kla-
Delujući u ponajčešće neveselim kon- Ćirilov morao da se šeta na gej paradi ne sični ili savremeni. Kao da je cela ta ljud-
tekstima jednog uvek bar poluzatvore- bi li nešto nekome dokazao: godinama ska egzistencija Ćirilovljeva bila nepre-
nog društva, Ćirilov je bivao i oportuni- je, deco draga, on bio na toj paradi jedini stana borba protiv varvarskog u čoveku,
sta, pravio je s nosiocima političke i kul- učesnik, ili bar jedini bez maske. ali ne patetična i bučna, nego tiha, posto-
turpolitičke moći kompromise ovakve i Ljudi vole da se prisećaju svojih su- jana, prosvetiteljska. I zapravo prokleto
onakve, teško je iz tuđe glave reći da li sreta sa preminulima, kao da ih tako još odlučna ispod te maske benevolentnosti.
uvek samo najneophodnije. Neki su ga malo održavamo prisutnima, evo tu, za Možda se neki filistar i zgrozi, ali meni
navodni čistunci zbog toga znali olako ot- stolom. Znali smo se negde od sredine ili pada na pamet, u vezi sa ovom ljud-
pisivati i govoriti o njemu s izvesnim pre- kraja devedesetih, nikada nisam pripa- skom smrću, jedan vremešni a genijalni
zirom za koji ih inače baš ništa nije kvali- dao “njegovom krugu”, ali smo se mnogo vic, onaj kad Mujo kaže Hasi da je umro
fikovalo – ali, i to je deo ovdašnjeg intelek- puta susretali u pozorištu, gde bi drugde, Meša Selimović, “naš veliki pisac”, a Haso
tualnog folklora. Ćirilov je bio živ čovek i u ponekoj sličnoj prilici, i uvek bi voleo se snuždi i zabrine da “ko će nam sad bit
u svom vremenu, daleko od bezgrešno- da komentariše nešto što sam skorije na- pisac”. E, kod Ćirilova takav je vic nemo-
sti (koju nikada nije ni prisvajao), ali nika- pisao, uvek lapidarno i razložno, bez snis- guć, jer nema tog “Hase” koji ne zna da
da nije napustio magistralnu ideju svog hodljivosti, ali i bez pokroviteljskog tona. nam niko drugi za naših života neće biti
ukupnog angažmana, koja je uvek bila: I kada smo se razilazili u mišljenjima i Jovan Ćirilov, i ta je stvar sigurna koliko
Beograd, Srbija i Jugoslavija kao sastav- ocenama, znali smo da nam je stalo do i smrt. ¶
ni, neodvojivi deo Evrope i prosvećenog srodnih i kompatibilnih vrednosti. Pre TEOFIL PANČIĆ

20. novembar 2014. VREME
REME
Lagunine
knjige i L
pre
a
p
gun u
o r
a
učuj
Književnost, istorija, politika

Ruske teme i motivi
Knjige o Rusiji, od istoriografskih i beletrističkih dela do špijunskih trilera

U izdavačkoj industriji postoji pravilo da kako
neka zemlja iz (geo)političkih razloga uđe u
žižu globalne javnosti, počnu da se množe knji-
Vodeći savremeni britanski pisac politič-
kih trilera Robert Heris radnju romana Ar-
hangelsk smestio je u Jeljcinovu Rusiju. „Kao
ge koje se iz različitih uglova njome bave. Danas da je ukrstio Momke iz Brazila s poznim Le
je to Rusija. I u izdavačkoj ponudi „Lagune“ nala- Kareom, Heris vas tera da prevrćete strani-
zi se znatan broj knjiga napisanih na ruske teme, ce, na kojima zapanjujuće vešto
bilo da je reč o istoriografskim, beletrističkim ili slika stvarnost postkomunistič-
žanrovskim ostvarenjima. Evo nekih od njih. ke Rusije“, rečeno je o Arhangel-
Engleski pisac Edvard Raderfurd specijalizo- sku. Drugi britanski autor, Tom
vao se za pisanje monumentalnih istorijskih saga Rob Smit, svoje trilere je sme-
koje se opisuju kao „biografije gradova i zema- stio u kontekst Hladnog rata. Ju-
lja“. Nakon Njujorka i Londona, „Laguna“ je upravo nak romana Dete 44, Tajni govor i
objavila i njegovu dvotomnu sagu o ruskoj istoriji Agent 6 jeste oficir Državne bez-
i civilizaciji pod nazivom Ruska. Junaci ovog romana su članovi bednosti SSSR-a i ratni heroj Lav
nekoliko ruskih porodica različitog porekla i socijalnog položa- Demidov. Kada dobije naređe-
ja, čije međusobno povezane i isprepletene hronike Raderfurd nje da sprovede istragu o svojoj
prati iz generacije u generaciju tokom hiljadu i osamsto godina ženi, on dovodi u pitanje svoje
ruske istorije, pripovedajući paralelno i o istorijskim događaji- komunističke ideale i posledič-
ma i okolnostima koje su njihove sudbine usmeravale. Radnja no ulazi u niz opasnih situacija. Zahvaljujući trilogiji o Demi-
romana počinje u ruskim stepama 180. godine, među Skitima, dovu, Tom Rob Smit danas ima status jednog od najboljih sa-
Alanima i Slovenima, a okončava se Oktobarskom revolucijom. vremenih pisaca špijunskih romana.
Ruska je ambiciozno zamišljen i vešto napisan roman koji može U Staljinovu epohu vodi nas roman Ruska zima Dafni Ka-
da posluži kao vodič kroz burnu prošlost ove velike zemlje. lotaj. U njemu je reč o sudbini Nine Revske, nekadašnje velike
Za one koji o Rusiji žele da se upoznaju iz istoriografskog baletske zvezda Boljšog teatra, koja zajedno sa svojim prijate-
štiva, tu je nagrađivana knjiga američkog istoričara Roberta ljima postaje žrtva staljinističkog terora, uspeva da pobegne
K. Mesija Katarina Velika – Portret jedne žene, o jednoj od naj- iz Sovjetskog Saveza i otpočne novi život u SAD, gde je pola
zanimljivijih ličnosti ruske istorije. O savremenoj istoriji, pak, u veka kasnije stižu demoni prošlosti. Uzbudljiva priča o Stalji-
autobiografskoj knjizi Sam sa sobom svedoči jedan od njenih novoj Rusiji, ljubavi i umetnosti, izdaji i iskupljenju.
ključnih protagonista, poslednji predsednik Sovjetskog Save- Urugvajsko-španska spisateljica Karmen Posedas u roma-
za Mihail Gorbačov. U ovoj knjizi on ispisuje pitku povest o nu Nevidljivi svedok govori o poslednjim godinama carske Ru-
svom životu, od dečačkih dana do uspona na vlast, govori o sije i Boljševičkoj revoluciji iz ugla jedinog preživelog svedo-
okončanju Hladnog rata i raspadu sovjetske imperije, kao i o ka ubistva carske porodice Romanovih, tada petnaestogodiš-
svojoj ulozi o svemu tome, onako kako je on vidi. njeg kuhinjskog pomoćnika Leonida Sednjeva. Na kraju XX
Druga vrsta knjiga s ruskim temama odnosi se na žanrov- veka, on je starac na samrti, a davno obećanje dato Raspu-
sku literaturu. Najaktuelniji u tom smislu je špijunski triler Iz- ćinu postalo je svrha njegovog života koju upravo ispunjava:
daja, čiji je autor Džejson Metjuz, penzionisani agent CIA. Na ostaviti svedočanstvo o poslednjim godinama carske Rusije.
temelju sopstvenog iskustva i znanja o špijunaži, kontrašpiju- I za kraj, knjiga jedne domaće autorke. Roman Gozba kne-
naži, prismotri, vrbovanju agenata i sajber-ratovanju, napisao za Vladimira Dušice Milanović Marike govori o Kijevskoj Rusi-
je ovaj lekareovski roman s radnjom smeštenom u Putinovu ji X veka, o životu velikog kneza Vladimira i o njegovoj sudbo-
Rusiju o jednoj ruskoj obaveštajki čiji je zadatak da zavede i nosnoj odluci da se zbog ljubavi odrekne paganstva i primi
nadzire mladog agenta CIA. hrišćanstvo.

REME 20. novembar 2014.
VREME
Lagunine
knjige
46

Triler
DŽILIJEN FLIN:
životnog cilja i volje. „Nacrtajte moju dušu i dobićete žvr-
Mračna mesta
ljotinu s očnjacima“, priznaje to i sama. Živela je godina-
Prevod: VESNA STOJKOVIĆ
ma od fonda osnovanog za njeno izdržavanje nakon ubi-
„Dovitljiva, surova i neodoljiva“. Tako je   Stiven King stva koje je potreslo naciju, a sada je novca ponestalo. Su-
opisao Džilijen Flin, jednu od najzanimljivijih američ- očena s nemaštinom, ona pristaje da se za petsto dolara
kih žanrovskih spisateljica, čiji je bestseler Iščezla nedav- sretne s grupom zaluđenika koji veruju da je njen brat ne-
no uspešno ekranizovao holivudski reditelj Dejvid Finčer. Roman pravedno optužen za ubistvo i da ona poseduje ključ za rešavanje
Mračna mesta još jedan je njen uznemirujući triler. Glavna junaki- misterije masakra na farmi. Nakon sastanka s njima i suočena s nji-
nja je tridesetdvogodišnja Libi Dej. Imala je sedam godina kada je hovim dokazima, Libi počinje da sumnja u sve u šta je dotad vero-
njena porodica masakrirana. Ubistvo opisano kao „satanističko pri- vala, slika njene porodice kakvu je imala raspada se, i ona se pita da
nošenje žrtve na farmi“ preživeli su samo ona i njen stariji brat Ben. li je njen brat zaista bio neko sposoban da izvrši monstruozno više-
Libi veruje da je upravo on odgovoran za ubistvo njenih sestara i struko ubistvo. On pokreće sopstvenu istragu koja će je odvesti do
majke i zahvaljujući njenom svedočenju Ben je osuđen na doživot- neočekivanih i jezivih otkrića. Džilijen Flin ovim romanom još jed-
nu zatvorsku kaznu. Četvrt veka kasnije Libi je mrzovoljna žena bez nom potvrđuje da je majstor hičkokovske napetosti.

Srpska književnost
BORISLAV PEKIĆ: podiže Novi Beograd. Iz svoje izmaštane stvarnosti, pro-
Hodočašće Arsenija Njegovana jekcije svoje posedničko-trgovačke strasti i istorijskih tra-
uma, ne znajući da mu je u novom sistemu sve oduzeto,
Jedno od ključnih dela Borislava Pekića, roman Hodo- on stvara iskrivljenu sliku sveta i lični odnos prema isto-
čašće Arsenija Njegovana, prvi je pravi, celovit, umetnič- riji, sve dok jednom ne odluči da konačno izađe iz kuće i
ki zaokružen građanski roman u srpskoj književnosti i au- krene u hodočašće gradom. Ali, od 27. marta 1941. kao
tentični spomenik Beogradu i srpskoj građanskoj klasi u da se ništa nije promenilo: Arsenije upada u studentske
XX veku, i svojevrsna prolegomena za monumentalnu sagu o Nje- demonstracije 1968. kod novobeogradskog podvožnjaka... „Naši
govanima-Turjačkim Zlatno runo. Glavni junak ovog romana, Ar- gradovi su ti dušu dali za građanske ratove, kao da su pravljeni da
senije Njegovan, beogradski je kućevlasnik, rentijer i veleposed- se na ulicama koljemo: poslovni centar sa trgovinama i nadleštvi-
nik, opsednut posedništvom, zaljubljen u svoje kuće kojima nade- ma, pa zaštitni pojas građanskih domova, a onda radnički kvarto-
va imena žena. Odlazeći na aukciju za jednu od kuća koju je iznad vi, ali i oni su opkoljeni gradskim letnjikovcima, iza kojih opet vre-
svega želeo, dana 27. marta 1941. nabasaće na demonstracije pro- baju seljaci“, napisao je Borislav Pekić. „U tim koncentričnim krugo-
tiv potpisivanja Trojnog pakta i stradaće, kao protivnik ili pristali- vima živi se jedan drugom iza leđa, red po red smenjuju se bogat-
ca – ni sam nije mogao tačno da razluči dok su ga žandari prebi- stvo i nemaština, red gospode – red fukare, pa opet red gospode i
jenog vadili iz slivnika. Godinama potom ne izlazi iz kuće. Gleda- unedogled tako, kao godovi u drvetu, kao kriške... kriške zatrova-
jući dvogledom s prozora, on prati kako se na drugoj obali reke nog voća.“

Muzika
ALEKSANDAR ŽIKIĆ: njemu uvek bilo stalo. Želeo sam, pre svega, da napišem
Mesto u mećavi knjigu koja bi mogla obradovati samog Milana i one koji
– Priča o Milanu Mladenoviću su ga poznavali mnogo bolje od mene.“ Sklapajući mo-
zaik od sećanja savremenika i Mladenovićevih ispovesti,
„Okruženi banalnošću i nošeni izbezumljujućom bor- pesama i tragova koje je za sobom ostavio, Aleksandar Ži-
bom za opstanak, najčešće nismo u stanju da prepozna- kić je načinio ovu reprezentativnu biografiju frontmena
mo i zaustavimo u vremenu stvari koje su zaista važne“, EKV-a. „Milanov značaj za srpsku i jugoslovensku rok sce-
kaže na početku svoje knjige Mesto u mećavi Aleksandar Žikić. nu ne može se preceniti – baš kao što se ne može preceniti njegov
„Karijera Milana Mladenovića i Ekatarine Velike usamljen je i jedin- udeo u životima svih koji su ga poznavali, kao ni uticaj koji je imao
stven primer pravovremenog – mada ne baš u idealnom tajmin- na generacije poklonika. Stvarajući u turbulentnom i nesigurnom
gu – otkrivanja istinske vrednosti. Iz zalihe tog pozitivnog ekscesa vremenu, nije pronašao zaklonjeno mesto u mećavi koja je besne-
okruženje jugoslovenske rok scene moći će još dugo da crpi dra- la oko njega. Zajedno s jednom kompletnom postavom EKV otišao
gocene deliće dostojanstva. Oblikujući ovu biografsku priču o Mi- je sa scene i iz fizičkog života poražavajuće prerano, ostavljajući za
lanu Mladenoviću, koga sam neobično voleo i cenio, želeo sam da sobom onu retku vrstu nasleđa koja se zasniva koliko na osobeno-
izbegnem sve što bi moglo narušiti onu vrstu privatnosti do koje je sti umetničkog izraza toliko i na etičkoj nepotkupljivosti stvaraoca. “

20. novembar 2014. VREME
REME
Lagunine
knjige
47

Nobelovci Ljubavni
MO JEN: GABRIJELA ZEVIN:
Umoran od života i smrti Sabrana dela Ej Džej Fikrija
Prevod: ZORAN SKROBANOVIĆ Prevod: ŽERMEN FILIPOVIĆ

„Ovaj svoj možda najkontemplativniji ro- Tridesetdevetogodišnji Ej Džej Fikri je udo-
man, inspirisan budističkim shvatanjem da vac, namćor i vlasnik oronule knjižare i an-
’umor od života i smrti (tj. od stalnog reinkarni- tikvarnice Ostrvo knjiga na čijem ulazu stoji
ranja) nastaje zbog preteranih želja’, Mo Jen je natpis: „Nijedan čovek nije ostrvo; svaka knji-
napisao za svega četrdeset tri dana, i to četki- ga je jedan svet.“ Jednog dana na vrata njego-
com na tradicionalnom kineskom papiru. Priču ve knjižare ulazi tridesetjednogodišnja Ameli-
pripoveda nekadašnji zemljoposednik streljan ja Loman. I ona je, kao i Ej Džej, usamljena i za-
za vreme zemljišne reforme 1950. godine. Ne želeći da prizna da ljubljena u knjige, a radi kao trgovački agent
je izvršio bilo kakav zločin osim da je bio bogat, on se redom rein- za jednu njujoršku izdavačku kuću. Iako tako ne izgleda na prvi
karnira u magarca, vola, svinju, psa i majmuna koji su svedoci druš- pogled, ovaj susret će za oboje biti sudbonosan. Da bi toga posta-
tvenih promena nastalih u njegovom zavičaju tokom narednih pe- li svesni, biće potrebno da Ej Džeju neko ukrade njegovu kolek-
deset godina. Konačno, u noći dočeka novog milenijuma on će se cionarsku dragocenost, prvo izdanje prve Poove zbirke Tamerlan,
ponovo roditi kao hemofilično dete koje će u petoj godini svog ži- a zatim da u knjižari pronađe ostavljenu nepoznatu dvogodišnju
vota ispričati ukućanima dugu zemljoposednikovu priču koju smo devojčicu Maju, uz poruku da majka više ne može da brine o njoj.
prethodno pročitali. U pogledu narativne tehnike, Mo Jen se u ve- Sabrana dela Ej Džej Fikrija neodoljiv su i zabavan roman o ova tri
likoj meri oslanjao na formu klasičnog kineskog romana podelje- lika, a ponajviše o knjigama, knjigoljupcima, književnosti i najdra-
nog na poglavlja-epizode, kao i na narodne priče. S druge strane, žim piscima, od Selindžera, Fostera Volasa i Alis Monro do Naboko-
ova maštovita, crnohumorna hronika kineske istorije druge polo- va, Poa i Tvena. Izdavačka preporuka glasi: „Ljubavna priča u koju
vine XX veka obiluje i postmodernističkim sredstvima, kao što je će se zaljubiti ljubitelji knjiga i oni koji traže ljubav.“
metafikcijsko poigravanje koje ima za cilj da pokaže da je istina
mnogostruka i složena.“ (Mirjana Pavlović)
Nauka
VLATKO VEDRAL:
SF
Dekodiranje stvarnosti
RIČARD MORGAN: Prevod: GORAN SKROBONJA
Slomljeni anđeli
Prevod: GORAN SKROBONJA Vlatko Vedral je rođen i odrastao u Beogra-
du, u Londonu je studirao fiziku na Imperijal
Britanski pisac Ričard Morgan dobitnik je koledžu i odbranio doktorsku tezu iz oblasti kvantifikacije zamrše-
prestižnih priznanja koja se dodeljuju za nauč- nih stanja. Profesor je kvantne teorije informacija na Univerzitetu
nu fantastiku, među kojima su i nagrade „Ar- u Oksfordu, angažovan na mestu profesora fizike na Nacionalnom
tur Klark“, „Filip K. Dik“ i „Džon Kembel“. Njegov univerzitetu u Singapuru, gde predvodi grupu za teorijsku fiziku
prvi roman Digitalni ugljenik, objavljen 2002. i opisan kao „distopij- pri Centru za kvantne tehnologije, i direktor je Instituta za Bio-in-
ski postsajberpank“, uspela mešavina sajberpanka i noir krimića, spirisane kvantne tehnologije, koji funkcioniše u okviru oksford-
postigao je ogroman uspeh, toliki da su producenti Matriksa otku- ske Martin škole. U knjizi Dekodiranje stvarnosti bavi se kvantnom
pili prava za njegovu ekranizaciju za čak milion dolara, što je Mor- teorijom informacija. Naime, definicija stvarnosti na njenom najo-
ganu omogućilo da napusti dotadašnji posao profesora engle- snovnijem nivou ne obuhvata ni materiju ni energiju već informa-
skog jezika i potpuno se posveti pisanju. Usledio je drugi roman cije, i to obradu onih informacija koje leže u osnovi svih ne samo
pod nazivom Slomljeni anđeli, sa istim junakom, Takešijem Kova- fizičkih, već i bioloških, ekonomskih i društvenih fenomena. Ako
čom, bivšim pripadnikom specijalnih jedinica pomoću kojih UN u je tačna teza da je sve sačinjeno od bitova informacija, postavlja
XXVI veku vladaju vanzemaljskim kolonijama. Kovač je napustio i se pitanje odakle potiču ti informacioni bitovi. Da bi pronašao od-
posao privatnog detektiva kojim se bavio u Digitalnom ugljeniku i govor na ovo pitanje, Vedral nas vodi na putovanje u bizarno car-
sada je plaćenik u prljavom ratu koji Protektorat vodi protiv pobu- stvo kvantne fizike. Na ovom sub-sub-subatomskom nivou prona-
njenika na udaljenoj Sankciji IV. Sve se, međutim, komplikuje kada ći ćemo interakciju među zasebnim kvantnim česticama – ono što
se ispostavi da je u području zahvaćenom ratom pronađen arte- je Ajnštajn nazivao „sablasnom akcijom na daljinu“. Štaviše, Vedral
fakt od presudne važnosti za dalju sudbinu čovečanstva. Kovač se naglašava da skorašnji događaji sugerišu da kvantna čudnovatost,
pridružuje misiji koja želi da ga se domogne i tako biva uvučen u za koju se doskora mislilo da se odražava samo na najsitnije fizičke
vrtlog politike, ratova, korporacija, nasilja, zavera, strasti i pohlepe. entitete, ipak može dosegnuti i do makrosveta, te čak i fenomen
Izvrstan roman za ljubitelje ovog žanra. poput teleportacije učiniti mogućim.

REME 20. novembar 2014.
VREME
Lagunine
knjige
AKCIJA
NEDELJNIKA I IZDAVAČKE KUĆE Laguna
U SVIM KNJIŽARAMA „DELFI” U SRBIJI

Knjige za !
Ponesite ovaj primerak „Vremena”
u neku od knjižara „Delfi” i kupite
a
299 dinar
jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska
po specijalnoj ceni od 299 dinara.
Akcija traje od 21. novembra do 21. decembra 2014.

En Brešers Elif Šafak Stiv Harvi i Denen Milner
ZOVEM SE SEĆANJE VAŠLJIVA PALATA POTPUNO OTVORENO
I BEZ UVIJANJA
On se seća svojih prošlih Priča o jednoj staroj zgradi
života, ona ne. U svakom u centru Istanbula i njenim Komičar Stiv Harvi objašnjava
od prethodnih života, od živopisnim stanarima, iz pera suprotnom polu kako
Male Azije 552. godine jedne od najboljih turskih pronaći, zadržati i razumeti
do Virdžinije 1972, bili su spisateljica. Knjiga za koju muškarca, kako od njega
zaljubljeni jedno u drugo, je Orhan Pamuk rekao da izvući istinu, kako prestati
ali je njihova ljubav predstavlja očaravajuću sa zvocanjem i postići sklad
bila osujećena. Sada i duhovitu kombinaciju u kući, uz poučne savete za
imaju još jednu šansu saosećajnosti i okrutnosti zabavljanje, po decenijama

Folker Kučer Bil Brajson Nele Nojhaus Kamila Šamsi
JEDAN NEREŠEN MADE IN AMERICA SNEŽANA MORA SPALJENE SENKE
SLUČAJ UMRETI
Zabavan vodič kroz Roman o Japanki
Berlin 1929, poslednji američku istoriju. Bil Najbolji krimić „nemačke koja je preživela udar
dani Vajmarske republike, Brajson objašnjava šta Agate Kristi“. Detektivi atomske bombe
nacistička partija postaje Ameriku čini takvom Oliver fon Bodenštajn u Hirošimi da bi je
sve moćnija. Inspektor kakva jeste, od Divljeg i Pia Kirhof u vrtlogu sudbina potom odvela
Gereon Rat istražuje zapada, Holivuda i zlokobnih tajni, u Indiju, Pakistan i
misteriozni slučaj ubistva. atomske bombe do spletki i narasvetljenih Ameriku; knjiga o
Majstorski napisan krimić akcenta, bejzbola i zločina u malom drugačijim kulturama,
i izvrsno dočarana epoha kukuruznih pahuljica provincijskom mestu ljubavi i istoriji

Gaj Gavrijel Kej Volfgang Jetke Meri Renolt
TIGANA KĆI STEPE KRALJ MORA UMRETI
Remek-delo epske Istorijski roman o Klasičan istorijski
fantastike. Izmišljeni Skitima i Sarmatima. roman o atinskom
svet, fantastična bića, Nakon napada Skita, kralju Tezeju, ubici
mitska borba dobra i mlada Manja dospeva Minotaura. Fascinantno
zla, rat, magija i ljubav. među Sarmate, narod rekonstruisan svet antičke
Zbog ove knjige su kojim gospodare žene, Grčke u njenom mitskom
Gaja Gavrijela Keja da bi se potom vratila razdoblju; obavezno štivo
proglasili Tolkinovim u svoje pleme kao za sve koje zanimaju
naslednikom ratnica u pratnji vučice koreni evropske civilizacije

Spisak knjižara u kojima ovaj popust važi: Delfi knjižare d.o.o. “Pančevo” (Miloša Obrenovića 12, Pančevo)
Delfi knjižare d.o.o. “Kod Vuka” (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Rodić” (TC Rodić, Sremska Mitrovica)
Delfi knjižare d.o.o. “SKC” (Kralja Milana 48, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Zira” (Ruzveltova 33, Beograd)
Delfi knjižare d.o.o. “Terazije” (Terazije 38, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “KNEZ” (Knez Mihailova 40, Beograd)
Delfi knjižare d.o.o. “Zemun” (Glavna br. 20, Beograd) MNV Vemex d.o.o. “Bulevar” (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)
Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Makedonska 12, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Immo” (Gandijeva 21, Beograd)
Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Kragujevac” (Kralja Petra I 12, Kragujevac) Delfi knjižare d.o.o. “Subotica” (Korzo 8, Subotica)
Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Niš” (Voždova 4, Niš) Laguna Klub Čitalaca (Resavska 33, Beograd)
Delfi knjižare d.o.o. “Super Vero” (Milutina Milankovića 86a, Beograd) Delfi knjižare d.o.o. “Miljakovac” (Vareška 4, Miljakovac)
Delfi knjižare d.o.o. “Kalča” (TC Kalča, lamela E, lokal 11, Niš) Delfi knjižare d.o.o. “Banovo Brdo” (Požeška 118 a, Banovo Brdo)
Delfi knjižare d.o.o. “Kod sata” (Kneza Miloša 33, Valjevo) Delfi knjžare d.o.o. “27. mart” (Stanoja Glavaša 1, Beograd)
Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Čačak” (Gradsko šetalište bb, Čačak) Knjižara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)
Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Novi Sad” (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad) Knjižara Delfi Požarevac (Stari korzo 2, Požarevac)
Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Omladinska 16/1, Kraljevo) Delfi knjžare d.o.o. “Jagodina” (Vivo shopping park, Jagodina)
TVMANIJAK
DRAGAN ILIĆ 49

Medijska
sačekuša
S
a dolaskom Šešelja, na srpsku političku pozornicu vra- verzija atentata. Nesuđeni ubica ima lepe crte lica (čuj poezije),
tila se reč – atentat! ima crnogorski akcenat, visok je 175 cm, a nije isključeno da je
Čak i ako ste gajili simpatije prema čoveku koji je obe- to, u stvari, lepa Crnogorka! Nađen je i ženski dnk.
smislio procedure Haškog tribunala, nije vam bilo prijatno kada Pokušaj ubistva onda dobija potpuno drugačiji kulturološki
ste od Šešelja čuli hvalospeve posvećene atentatoru na Zorana okvir, jer motive svodi na lični nivo, lični sukob, možda ljubo-
Đinđića. Delovalo je da ubistvo kao vid političke borbe pred- moru, čak travestiju!
stavlja tamnu prošlost koju smo ostavili za sobom. Profesionalni ubica se, dakle, od amatera razlikuje po uspeš-
Šešelj je, što je zaista moć urođenog političkog populizma, vra- nosti, on nema lične motive i ima kesu za čaure. Profesional-
tio taj spoj politike života i smrti, gde lična sudbina postaje deo nog ubicu nikada neće pronaći. On kod policije i vlasti izaziva
javnog diskursa. Tako je bilo u svim diktaturama u ovoj zemlji – izvesno strahopoštovanje.
od Tita i Jovanke, preko Slobe i Mire, do Šešelja koji je svoja dva Ovi što su pokušali da ubiju Milana Beka svedeni su na nivo
kancera javno imenovao i personalizovao kao Nikolića i Vučića. crnogorskih pijanih svatova pravilnih crta lica sa žarom krv-
Atentat je važan element mitske svesti kod Srba, od Miloša ne osvete u srcu.
i Murata do Principa i Ferdinanda. Tu su i pobijeni Obrenovići, Ipak, neprijatna činjenica ostaje. U popodnevnim satima, u
Crnorukci i Draga Mašin, useknuće glave Karađorđa, čitav niz delu grada u kojem vrvi od kamera i policije, neko je pokušao da
ubistava koja obeležavaju istoriju Srbije. ubije jednog od najbogatijih ljudi u regionu. Nisu ga ubili, ali su

Šešeljevim izjavama, pokušajem ubistva Milana Beka i napadom na profesora Iliju
Vujačića, priča o nasilju u javnoj sferi se ne završava. Dva maloletna delinkventa od 10
i 11 godina pretukla su Rašu Popova, dedu koji ima 81 godinu i koji je za decu napravio
više emisija nego što ta deca imaju krivičnih prijava, a već ih imaju 300 komada!

Devedesete su u Srbiji obeležili atentati na biznismene bli- ga ozbiljno ranili. Ko se onda može osećati bezbedno u Srbiji?
ske političkim centrima moći. Zato je pokušaj atentata na Mi- Samo nekoliko dana kasnije usledio je napad na dekana fpn-
lana Beka delovao kao hiper-vremeplov. Prvo: akter je više od a, dr Iliju Vujačića. Čoveku su već pretili, ali kao da pretnje niko
dvadeset godina u biznisu i politici, a manir izvršenja je, kako nije uzeo ozbiljno, uprkos činjenici da su ultradesničari već upa-
mediji papagajski ponavljaju – “klasična sačekuša”. dali na fakultet, prekidali tribine i mlatili učesnike. Ovo je samo
Vidite da se vratio i zaboravljeni kriminalistički sleng, gde potvrdilo strah običnih ljudi, jer ako neko puca na Milana Beka,
spadaju i “kašikara”, “škorpion” ili “štek”. Milan Beko je, na sre- a vlast minorizuje problem, onda će dekan jednog fakulteta po-
ću preživeo, ali je vlast pokazala neobičnu anomaliju u osudi piti batine, jer je svojim principijelnim stavovima nekom išao
atentatora. na živce.
Već u nespretnom obraćanju ministra Stefanovića, postalo je Nažalost, tu se priča o nasilju u javnoj sferi ne završava. Dva
jasno da vlast želi pošto-poto da pokaže kako u Srbiji više nema maloletna delinkventa od 10 i 11 godina pretukla su Rašu Popo-
mafije. Istu kvalifikaciju je izneo i Aleksandar Vučić kada je lan- va, dedu koji ima 81 godinu i koji je za decu napravio više emi-
sirana teza o atentatorima “amaterima”. Usledila je medijska ka- sija nego što ta deca imaju krivičnih prijava, a već ih imaju 300
kofonija u kojoj je počelo omalovažavanje pucača. Atentatori komada! Jedan starac, njihova prethodna žrtva, preminuo je od
su “diletanti”, “amateri”, “neprofesionalci”, jer su promašili dva posledica batina. Raša, dobar kakav je, dao im je pare kada su
od četiri metka. Ovi pucači-početnici su se ispromašivali, nisu mu tražili, ali su oni nezadovoljni iznosom odlučili da ga prebi-
imali nekakvu kesu za čaure, nisu se dobro sakrili u žbunju, a ju. Posmatrano iz ugla naših medija, ova deca pokazuju osobi-
da ne govorim kako je akteru spala kapuljača i otkrila mu lice. ne budućih profesionalnih atentatora. Ne ostavljaju posao za-
Žrtvu niko nije ni pominjao. vršen do pola! Dragom Raši želimo što brži oporavak. Ako se
Onda ide ekspertiza gde se daju saveti i pokazuje specifič- pitate kako su deca postala hladnokrvni kriminalci u tako mla-
no znanje – iako, koliko mi je poznato, ni premijer ni ministar dim godinama, odgovor su nam možda dali mediji i političari.
nemaju specifično znanje ni obuku iz kriminalistike. Gde je to Čuli smo kriminološke analize, čuli smo teorije o mogućim mo-
večernja škola za kriminalistiku, kad se tako lako savladava tivima, ali nismo baš nijednom čuli običnu ljudsku reč brige za
gradivo? U tabloidima odanim vlasti lansirana je romansirana nečiji život! ¶

REME 20. novembar 2014.
VREME
SVET

50

EU–Rusija

SRPSKI
FRONT
U istoj rečenici kancelarka Angela
Merkel je spomenula Ukrajinu,
Gruziju, Moldaviju i Srbiju. To su,
kaže, zemlje u kojima Kremlj želi da
proširi svoj uticaj. Nemački magazin
“Špigl” objavljuje delove analize o
“uticaju Rusije u Srbiji” koja je, kako
su preneli mediji, alarmirala nemačku
vladu. Sudeći po njenom publicitetu
u svetskim medijima, srpska vlast se
žestoko znoji izvodeći špagu sa jednom
nogom u Moskvi i drugom u Briselu
BORBA ZA INTERESNE ZONE:
Angela Merkel i Vladimir Putin
Za “Vreme” iz Bona
Foto: Reuters

U
rednici srpskih medija u ponede- demohrišćana, koji govori o ruskoj stra- se razume u odnose Srbije i Rusije. Kao i
ljak nisu morali mnogo da lupa- tegiji da “politički i pre svega ekonomski u svakoj stručnoj analizi, i ovde se ređa-
ju glavu šta je vest dana. Nju je podrije” ove države. ju podaci, dok su zaključci slobodni – na-
na tacni servirao ugledni nemački ma- Uz još niz primera ima i faktografije: posletku, oni su tek stav autora analize.
gazin “Špigl”. Nemačke nade da će nove dobro obavešteni “Špigl” poziva se na Vrlo je moguće da tu ne piše ništa
hladnoratovske napetosti biti okončane poverljivi papir nemačkog Ministarstva spektakularno jer na ovom mestu novi-
direktnim dijalogom sa Moskvom obile spoljnih poslova pod naslovom “Uticaj nari “Špigla” – tekst potpisuje njih šest
su se o rusku ignoranciju, piše list u aktu- Rusije u Srbiji”. Tu piše o tesnoj vojnoj iako nije duži od ovog koji čitate – pono-
elnom izdanju. Tvrdnju ilustruje podat- saradnji, isporuci gasa, te ruskoj javnoj vo se potpomažu stavom Elmara Broka
kom da su od izbijanja ukrajinske krize diplomatiji koja se temelji na “pansloven- koji doslovce kaže: “Putinov cilj je da sta-
Angela Merkel i Vladimir Putin telefoni- skoj retorici”. Ovde valja razjasniti: citi- vi balkanske države pod takav pritisak
rali najmanje 35 puta, ali da kancelarka rani papir ne sadrži nikakve ekskluziv- da one zauzmu distancu prema pristu-
i dalje ne zna koliko duboko Putin na- ne informacije tajnih službi niti zvaničan panju eu ili da kao članice proruski uti-
merava da ulazi u konflikt sa Zapadom stav Berlina. U pitanju je klasična anali- ču na odluke eu.” Dalje se nabrajaju ru-
te da nije izvesno ni da li to zna sam šef za javno dostupnih podataka, događaja ski milioni u nis-u i Beopetrolu, te kredit
Kremlja. List dodaje da vlada u Berlinu i izjava koje mogu svedočiti o odnosima za sanaciju železnice. O metodama Kre-
sada traži odgovor na ruski Expansion- Rusije i Srbije. U ozbiljnim zemljama ta- mlja, piše “Špigl”, govori i “bizarni sasta-
sdrang (ekspanzionističku politiku) i to kve analize od stručnjaka naručuju mi- nak” od pre godinu dana, kada je Tomi-
posebno u delimično nestabilnim ze- nistarstva, parlamentarni odbori pa čak slav Nikolić ugostio ruskog bajkera Alek-
mljama Balkana. Konsultovan je i Elmar i pojedine stranke. U ovom slučaju ana- sandra Zaldastanova i tom prilikom se fo-
Brok, evropski poslanik konzervativnih liza je verovatno naručena od nekog ko tografisao u prsluku koji mu je poklonio

20. novembar 2014. VREME
REME
51
Ili Rusija, ili EU
Boris Tadić se vrteo ukrug sa svojom politikom “i Kosovo i Evropska unija” dok
nije izleteo iz igre. Do poslednjeg daha vlasti ubeđivao je birače, valjda i samog
gost – “treći čovek Rusije”, kako je jedan
sebe, “da će pitanje statusa Kosova na dnevni red doći tek negde pred kraj pre-
domaći tabloidni portal pisao.
govora sa eu”. Aleksandar Vučić se “ni kriv ni dužan” našao u raljama ukrajin-
U tekstu se pominje i ruski uticaj u
ske krize, pa je sateran leđima uza zid rekao jedino što je na prvu loptu mogao
BiH (preko Republike Srpske i odlukom
da kaže: “I Rusija i eu.” I sada i on i Ivica Dačić ubeđuju birače, a valjda i sebe, da
Moskve da ne glasa za produženje misi-
je Eurofor), Crnoj Gori (Rusi drže treći- će pitanje srpskog stavljanja na jednu od dve, sankcijama zaraćene strane biti
nu firmi) i Bugarskoj (potpuno zavisi od postavljeno tek negde pred kraj pristupnih pregovora sa eu.
ruskog gasa, a 300.000 Rusa tamo pose- Suštinski neće biti tako. Kao što vlada Aleksandra Vučića, bez formalnog pri-
duje nekretnine). U analizama je posta- znanja, defakto zaokružuje nezavisnost Kosova i Metohije i zato joj aplaudiraju
lo gotovo opšte mesto da eu ima (samo) u Briselu i Vašingtonu, tako će najkasnije sa preuzimanjem predsedavanja oebs-
so power, dok Rusija ima sve osim toga. om morati “defakto” da se stavi na stranu Zapada protiv Rusije, ako želi da na-
Tezu u “Špiglovom” tekstu zastupa i Mi- preduje na putu evropskih integracija. Makar se od Beograda ne bude tražilo da
hael Rot, državni sekretar u Ministarstvu formalno uvede sankcije Rusiji, jasne su indicije da se neutralnost Srbije u spo-
spoljnih poslova, kada kaže da Nemačka ru Zapada sa Vladimirom Putinom neće još dugo tolerisati, kao na primer prili-
ne može da uđe u takmičenje sa Rusijom kom glasanja na zadatu temu u međunarodnim organizacijama.
po principu “ko da više”, te da zato “mo-
Analizu o uticaju Rusije na Srbiju je kabinet Angele Merkel doturio “Špiglu”, što
ramo balkanskim državama uvek iznova
se preklopilo sa posetom vicekancelara Zigmara Gabrijela Beogradu. Komesar
jasno staviti do znanja da je ulazak u eu u
eu za susedstvo i pregovore o proširenju Johanes Han je apelovao na Srbiju da
njihovom interesu”. U jednoj takvoj misiji
podrži sankcije Unije prema Rusiji. “Kada Srbija postane članica eu, moraće da
“stavljanja do znanja” našao se i vicekan-
se usaglasi s našom spoljnom politikom i odlukama. Srbija ima sopstvenu isto-
celar Zigmar Gabrijel koji je u ponede-
riju i odnose s Rusijom, ali mora da odluči. O tempu pristupanja odlučuje zemlja
ljak završio dvodnevnu posetu Beogradu.
kandidat sprovođenjem reformi”, rekao je Han.
u istom košu Prošlog vikenda Han je u Briselu izjavio i da bi eu trebalo da zaoštri politiku
Iako članak nije ispunio obećanje sa prema istočnoevropskim državama na Crnom moru (među njima je i Ukrajina)
naslovnice da će opisati kako “Putinovi i zemljama sa kojima su započeti pristupni pregovori (kao što su Srbija i Tur-
pomoćnici podrivaju eu”, ostao je utisak ska). “Partneri” će ubuduće morati da računaju na to da će finansijska pomoć i
da “tu ima nešto”. Oko Balkana i Srbije napredak u pregovorima biti vezani za “jasne ekonomske ciljeve i konkretne re-
kao njegovog geografskog i “nesvrsta- zultate” kod obećanih reformi, rekao je Han. Obrazaložio je to “dobrim razlozi-
nog” centra razvio se pravi mali rat izja- ma, da eu više vodi računa o sopstvenim interesima, da postavlja uslove”, te da
vama. Još u avgustu je berlinski “Tages- eu mora da nastupa “samosvesnije” i da finansijsku pomoć ne tretira kao “po-
cajtung” pisao da je Srbija “prigodni spo- klon”, već kao “investicije”.
redni front” zapadno-istočnog obaranja
Naravno, ponešto bi “partnerima” moglo da se progleda kroz prste, ako bi, reci-
ruku, a sada je nenadano došla na veli-
mo, svoju politiku prema Ruskoj Federaciji uskladili sa interesima eu.
ku pozornicu.
ANDREJ IVANJI
Nemački javni servis ard u nedelju je
emitovao intervju sa Putinom u kojem se što je to činila nekadašnja ddr. “U suprot- Ukrajina nema kontrolu nad Krimom i
ovaj posredno dotiče Srbije – ali ne onako nom bismo morali da kažemo – mi smo Donjeckim basenom, Moldavija već više
kako bi vlasti u Beogradu volele da čuju. preslabi, pazite, ljudi, ne možemo više ni- od dve decenije ne vlada Prednjestrov-
Putin je naime ponovo pravdao aneksiju koga da primimo, moramo se raspitamo ljem, dok su se od Gruzije nakon ratova
Krima primerom Kosova. “Šta je demos? u Moskvi da li je to moguće. Tako je bilo protiv Rusije otcepile Abhazija i Južna
Narod. Demokratija je pravo naroda. U 40 godina i to ja, zapravo, ne želim da se Osetija. Nije onda čudo što su vladaoci
ovom slučaju pravo na samoopredelje- ponovi.” uže Ukrajine, Moldavije i Gruzije jedva
nje”, rekao je Putin. Na odgovor Angele Da li je Merkelova na stolu imala onu dočekali da potpišu evropski put svojih
Merkel nije se čekalo dugo. U Sidneju, gde analizu koju citira “Špigl” ili nije, tek izja- zemalja.
je svratila posle samita G20 u Brizbejnu, va je značajna jer prvi put su se u istom Srbiju, osim ekonomske bede, malo šta
u jednom govoru je podvukla da je Krim košu – makar retorički – našle tri bivše povezuje sa pobrojanim državama. Tu u
protivpravno anektiran, što “posle uža- sovjetske republike i Srbija. Ukrajina, poslednje dve decenije nisu ulazili ruski
sa dva svetska i hladnog rata dovodi u Gruzija i Moldavija su letos pompezno tenkovi nego su nadletali zapadni bom-
pitanje čitav evropski mirovni projekat”. potpisale sporazume o pridruživanju sa barderi, Rusija nije babaroga nego pravo-
Ali nije samo reč o Ukrajini. “Radi se i Briselom. Radi se o tri države koje bi u slavna majka. Ili barem partner. Iz brise-
o Moldaviji, Gruziji, i ako tako dalje ide... normalnim okolnostima teško ili nikako lskog ugla, upravo tradicionalno dobri
moramo se zapitati šta je sa Srbijom, sa napredovale ka eu, ali kojima je na miši- odnosi Beograda i Moskve otvaraju pro-
zemljama Zapadnog Balkana”, rekla je će ponuđen izlaz iz ruske senke. Delovi stor ruskom uticaju na Balkanu. Premi-
kancelarka. Dodala je da se Evropska sve tri zemlje su trenutno defakto oku- jer Aleksandar Vučić na Zapadu, pogoto-
unija neće saginjati pred Moskvom kao pirani uz, najblaže rečeno, pomoć Rusije. vo u svojim ležernim obraćanjima, rado »
REME 20. novembar 2014.
VREME
52

koketira sa činjenicom da je lično Putinu kioscima, više puta je ponovio da proši- poslušnosti postavljaju balvani na evrop-
rekao da je eu strateški cilj Beograda. Pred renja eu neće biti u narednih pet godina. ski put, ja bih bio protiv toga. To bi bila
Putinom, sa druge strane, na ruskom pita Vladi Srbije je poručio da napredak pre- arogantna politika prema nezavisnoj dr-
za dozvolu da govori na srpskom. To Srbi- ma članstvu podrazumeva slanje “signa- žavi poput Srbije. Naprotiv, možda je do-
ju čini famoznom “kućom sa dvoja vrata”, la” iz Beograda u vidu “razmatranja odlu- bro upravo to što Srbija ima dobre od-
što bi rekao Tomislav Nikolić. ke o neuvođenju sankcija Rusiji”. Kako su nose sa Ruskom Federacijom. Moglo bi
briselski izvori rekli za list “Danas”, eu bi da se razmišlja i iz suprotne perspektive:
bolna špaga na neodlučnost Beograda mogla da rea- gde Srbija može da pomogne da se otvore
U komentarima o specifičnoj rastrza- guje odlaganjem otvaranja pregovora o kanali komunikacije između eu i Rusije.”
nosti Srbije između Istoka i Zapada ne- pojedinim poglavljima. Možda će Srbija biti važna u otčepljiva-
mačke novine najčešće koriste reč “špa- No, od 28 zemalja članica eu veliki broj nju kanala baš sledeće godine, kada preu-
gat” (špaga). Za razliku od “kuće sa dvoje sumnja u učinkovitost sankcija koje i te zima jednogodišnje predsedavanje oebs-
vrata”, špaga može da zaboli, a i ne može kako koštaju i zemlje Unije. Osim ka Ru- om. Ta organizacija već je pokušavala da
da traje večno. Jasno je da bi obe stra- siji okrenutih Bugara i Mađara, sve je teže posreduje u ukrajinskoj krizi i slala je po-
ne u podgrejanom hladnom ratu hte- ubediti Italijane koje i dalje muči recesi- smatrače na front. Šef diplomatije Ivica
le da vide Srbiju na svojoj strani. Jasno ja. U Berlinu su se žestoko ljutnuli kada Dačić je pre nekoliko meseci, u svom slo-
je da bi Vučićeva vlada najviše volela da je nova visoka predstavnica eu za spolj- bodnom stilu, čak najavio da će na samit
se čitav svet zadovolji njegovom “nesvr- nu politiku Federika Mogerini javno re- oebs-a sledeće godine u Beograd stići lič-
stanom” politikom, da Beograd priznaje kla da jeste za sankcije, ali da one nemaju no Putin i Obama, valjda da se konačno
puni suverenitet Ukrajine, ali da ne uve- efekta pa da ih možda treba razmotriti. objasne. Kasnije su to demantovali diplo-
de sankcije Rusiji. Osim toga, brojni političari razume- matski izvori.
Da je po Austrijancu Johanesu Hanu, ju procep u kojem je Srbija. “Licemerno Otimanje o Srbiju principom štapa i šar-
komesaru eu za susedstvo i pregovore o je meriti Srbiju po njenom odnosu pre- garepe (kao odvojenih rekvizita) koje je uz-
proširenju, Srbija bi morala da se odlu- ma Rusiji”, rekao je nedavno poslanik burkalo javnost početkom nedelje, najbo-
či koja vrata će zazidati, a koja ostaviti nemačkih socijaldemokrata Ditmar Ni- lje je sažeo čitalac jednog informativnog
otvorenim. Han, koji u Beograd dolazi u tan u razgovoru za Dojče vele. “Kada bi portala: “Ovo mu dođe k’o Monopol.” ¶
četvrtak, kad je ovaj broj “Vremena” na neko predložio da se Srbiji zbog manjka NEMANJA RUJEVIĆ

20. novembar 2014. VREME
REME
SAD: Trijumf republikanaca 53

O Slonu i
Magarcu
Nije prvi put da jedan predsednik SAD vlada bez većine
u Kongresu. Taj jaz se u američkom specifičnom sistemu
podele vlasti prevazilazio političkom kulturom kompromisa.
Sudeći po krstaškom ratu koji su republikanci prethodnih šest
godina vodili protiv Baraka Obame i po ideološkoj polarizaciji
zemlje koja je iz toga proizašla, moglo bi, međutim, da dođe do
beskompromisne unutrašnje blokade SAD. Obama bi zbog toga
mogao da do kraja mandata akcenat stavi na spoljnu politiku

P
obeda republikanaca na izbori- unutrašnjem i spoljnom planu u nared- USAMLJENI PREDSEDNIK: Barak Obama
Foto: Reuters
ma za Kongres sad (Predstavnič- ne dve godine, to jest, do kraja mandata
ki dom i Senat sad) nije iznenadila Baraka Obame? Konačno, kakve su šan- (recimo, u reformi zdravstvenog osigura-
one koji posmatraju američku unutraš- se republikanaca da osvoje Belu kuću na nja, jer je ova reforma politički kontrover-
nju politiku. Stranka koja je imala svog izborima u novembru 2016? zna). Demokrate su igrale na kartu stra-
predstavnika na mestu predsednika sad Jedan od razloga zbog kojih su neki ha od republikanskog ekstremizma oli-
je i ranije ostajala bez većine u Senatu. komentatori bili iznenađeni leži u tome čenog u republikanskoj frakciji organizo-
Na izborima 1958. godine, kada je Ajze- što istraživanja javnog mnjenja i pro- vanoj oko pokreta “Čajanka”. Sve u svemu
nhauer bio u Beloj kući, republikanci su gnoze nisu predvideli veliku apstinen- prekršili su jedan od osnovnih postulata
izgubili trinaest mesta u Senatu, a 1986. ciju birača. Jeste uobičajeno da na izbo- američke politike – nemoguće je distanci-
godine, kada je Regan bio na vlasti, izgu- re koji ne obuhvataju izbor za predsed- rati se od nepopularnog predsednika. To
bili su osam mesta. U proseku su američ- nika sad izlazi procentualno manji broj su i republikanci pokušali da urade 2006.
ki predsednici koji su imali dva mandata birača. Ali ove godine je izlaznost bila 36,6 godine distancirajući se od predsednika
u šestoj godini vladavine gubili po šest odsto, najniža od 1942. godine, kada je ve- Buša i platili cenu na izborima.
mesta u Senatu. Ove godine republikan- liki broj građana bio odsutan zbog uče-
ci su dobili osam novih mesta u Senatu šća u vojnim snagama. pad popularnosti baraka obame
(deveto će verovatno dobiti na dodatnim Demokrate su 2008. i 2012. uspele da Pre nešto više od šest godina Barak
izborima u Lujzijani u decembru) i tako mobilišu veliki broj birača i obezbede pri- Obama je svojom harizmom osvojio no-
raspolažu sa 54 mesta u gornjem domu lično ubedljivu pobedu Obame na pred- minaciju za predsednika pobedivši partij-
koji broji 100 senatora. U donjem domu sedničkim izborima. Ove godine odsu- sku mašinu Klintonovih u okviru Demo-
– Predstavničkom domu sad – koji bro- stvo predsedničkog kandidata kao tač- kratske stranke, da bi zatim postao prvi
ji 435 predstavnika – osvojili su ukupno ke okupljanja, erozija popularnosti sa- crni predsednik sad. Godine 2012. napra-
244 mesta, što je najbolji rezultat još od mog Obame i distanciranje demokrat- vio je široku koaliciju i ubedljivo osvojio
1929. godine. Činjenica da republikanci skih kandidata od nepopularnog pred- i drugi mandat. Postavlja se pitanje šta
imaju dve trećine guvernera saveznih dr- sednika, učinili su da su na ove izbore je dovelo do ovakvog pada popularnosti
žava svedoči o njihovoj trenutnoj ubedlji- demokrate izašle bez lidera. Još gore je demokrata? Odgovor na ovo pitanje je vi-
voj dominaciji. S tim u vezi postavljaju se što nisu imale jasnu programsku temu, šeslojan. Na prvom mestu, karakter ve-
razna pitanja. Zašto su neki komentatori niti su se pozivali na dostignuća njiho- ćinskog izbornog sistema je, usled hetero-
bili iznenađeni? Šta ova pobeda znači na ve administracije u prethodnom periodu genosti interesa pojedinih kongresmena, »
REME 20. novembar 2014.
VREME
54

verovatno bio prepreka za pretvaranje moglo bi doći do političke trgovine ko- osiguranja poznatog po imenu Obama-
Obamine većinske koalicije u većinsku jom bi obe strane postigle korist. Tako bi, care, koje predstavlja osnovnu zaostav-
koaliciju Demokratske stranke. Ovo je na primer, republikanci mogli da ovlaste štinu Obamine administracije na unu-
ujedno i potencijalni odgovor na pitanje Obamu da sklapa trgovinske sporazume, trašnjem planu. Osim toga, donosili bi za-
šta nose izbori za predsednika 2016. godi- protiv čega je, zbog protekcionizma bio kone koje smatraju bitnim i koji su pot-
ne. Drugim rečima, lako je moguće da se veliki deo njegove stranke. Istovremeno, puno u skladu sa njihovim doktriranim
Obamina koalicija održi pri velikoj izla- obe strane smatraju da se mora izvrši- postavkama, što bi rezultiralo predsed-
znosti te da republikanski kandidat izgu- ti reforma u sferi korporativnih poreza. ničkim vetom. Pošto je neophodna dvo-
bi predsedničke izbore i da se postojeća Prevazilaženje pat pozicije, kada su u pi- trećinska većina kako bi se predsednički
situacija nastavi. tanju javne finansije, omogućilo bi stva- veto prevladao, u realnosti ne bi došlo do
Na drugom mestu, reč je o ličnosti sa- ranje još jednog polja mogućeg kompro- promene, ali bi demokrate bile percepira-
mog Obame koji je poverovao da je jaku misa. Demokrate traže dizanje limita za ne kao krivci što zakonske inicijative ne
podeljenost političkog tela u sad mogu- zaduživanje federalne vlade, a republi- prolaze. S druge strane, Obama bi mogao
će prevazići kompromisom i saradnjom kanci delimičnu reviziju stečenih pra- da u odsustvu zakona koji bi delimično
u Kongresu. Od prvog dana, međutim, re- va (penzije, zdravstvo), a spremni su da legalizovao ilegalnu imigraciju proglasi
publikanci su na svaki način pokušava- razgovaraju o ukidanju nekih poreskih amnestiju i time obezbedi demokratama
li da opstruiraju njegove predloge, zau- olakšica i reviziji poreskih stopa (što je je- veliku podršku hispano glasača na idu-
zimajući izuzetno neprijateljski stav. U dini put dugoročnog oporavka javnih fi- ćim izborima. Neki analitičari smatraju
suštini, njihova strategija da iskoriste sve nansija). Kompromis oko regulisanja pro- da je niska izlaznost (naročito hispano
legalne instrumente koji im stoje na ras- blema ilegalne imigracije u sad bi, tako- populacije) na prošlim izborima i ovoli-
polaganju da učine vlast u Vašingtonu
disfunkcionalnom, bila je uspešna. Ona
je imala za cilj da se disfunkcionalnost
političkog sistema u očima javnosti pri-
piše nesposobnosti predsednika Obame
kao najvidljivijem otelotvorenju vlasti.
Dodatno sporenje i pretnje da će saboti-
rati njegovu najvažniju reformu zdrav-
stvenog osiguranja učinili su ovu refor-
mu kontroverznom, a nesposobnost da
se iz tehničkih razloga na vreme realizu-
je doprinela je dodatnom gubitku kredi-
bilnosti njegove administracije. U po-
sleratnoj istoriji Truman je imao sličan
problem sa republikanskim kongresom
1947, pred izbore 1948. godine, za koje su
svi smatrali da su za njega unapred izgu-
bljeni. Izuzetnom agresivnošću i kampa-
njom koja je bila direktno konfrontiraju- PARTIJSKI SIMBOLI: Republikanski slon i demokratsko magare
Ilustracija: politicalears.com
ća, Truman je uspeo da pobedi Djuija, da
osvoji Predstavnički dom sa 263 mesta za đe, s dnevnog reda skinuo jedan akutan ki poraz demokrata uzrokovan, između
Demokratsku stranku i ponovo osvoji ve- problem koji muči i polarizuje američko ostalog, Obaminim nedovoljnim zalaga-
ćinu u Senatu dobivši devet novih mesta. društvo. Naravno, postoje i drugi proble- njem da novi imigracioni zakon dođe na
Odsustvo ovog tipa agresivnosti stvorilo mi oko kojih bi se mogla ostvariti izvesna dnevni red Kongresa pre ovih izbora.
je utisak o Obami kao mlakom političaru, saradnja. Za republikance bi konstrukti-
a njegov intelektualizam se u najboljem van pristup, po nekim analitičarima, bio institucionalna ograničenja
slučaju percipira kao hladna distanca u više nego poželjan, jer bi pokazali da žele Na osnovu svega prethodno rečenog
odnosu na biračko telo, a u najgorem kao da doprinesu rešavanju problema zemlje dolazimo do dva fundamentalna ograni-
neodlučnost i nedovoljna čvrstina u do- u situaciji kada je celokupna zakonodav- čenja američkog političkog sistema. Prvo
nošenju teških odluka. na vlast u njihovim rukama. Time bi iz- ograničenje je institucionalnog karakte-
begli da budu viđeni kao destruktivna ra. Naime, predsednička ovlašćenja su u
dva scenarija politička snaga, što bi im se moglo osve- novije vreme ogromna i transformisala
U naredne dve godine moguća su titi na predsedničkim izborima. su najvišu izvršnu funkciju u ono što je
dva fundamentalno različita scenarija. Po drugom scenariju konfrontaci- svojevremeno Artur Šlezindžer nazvao
U prvom bi došlo do veće saradnje iz- je, republikanci bi svoju moć iskoristili imperijalnim predsedništvom. Pred-
među Kongresa i izvršne vlasti. Naime, da ruše deo po deo novog zdravstvenog sednik je, u stvari, postao plebiscitarni

20. novembar 2014. VREME
REME
55

PREDVODNIK REPUBLIKANSKE
VEĆINE U KONGRESU: Miič Mekkonel
Foto: Reuters

manjka ideoloških strasti, što zbog na-
vedene političke kulture kompromisa,
tek Ajzenhauer i Regan nisu imali toliko
problema oko zakonskih inicijativa kada
su ostali u manjini u zakonodavnoj vla-
sti, kao što su ih imali Klinton i naroči-
to Obama.
Razlog je, rekao bih, u “evropeizaciji” (u
lošem smislu) američke politike. Naime,
otkad se Republikanska stranka tran-
sformisala u populističku i ideološki ek-
stremnu partiju kakvih u Evropi ima i
previše, mogućnost kompromisa u dvo-
partijskom sistemu kakav je američki su-
štinski je nestala. Ovaj ekstremizam je
predsednik, jer odgovara direktno naro- parlamentarne većine, dok se u sad ne star najmanje dvadesetak godina (a kore-
du svake četiri godine, a Kongresu goto- retko dešavalo da izvršna vlast nema do- ni su mnogo dublji) i simbolički se može
vo nikako, dok mnoge probleme može da voljno uporište u zakonodavnoj vlasti da vezati za odlazak sa vlasti Džordža Buša
rešava ukazima i kroz ogromnu admini- bi sprovodila politiku za koju se zalagala starijeg 1993. godine. Ideologija i novac,
straciju i njena ovlašćenja. Ujedno mu u javnom predizbornom delovanju. koji ima posebnu ulogu u američkoj poli-
je data prećutna saglasnost da u mno- tici, organizovana mržnja prema suprot-
go čemu ima odrešene ruke – od vođe- odsustvo politike kompromisa noj strani sa idejom da se po mogućnosti
nja spoljne politike do vojne intervenci- Ova institucionalna ograničenja je u satre, uz pripisivanje sebi tapije na patri-
je (bez značajnog uticaja Kongresa). Ovo ranijim vremenima bilo moguće preva- otizam, sve su to postale dominantne de-
poslednje je suštinsko prenebregavanje zići samo na jedan način: političkom kul- terminante Republikanske stranke. U ta-
Ustava sad, jer je jedino Kongres sad ovla- turom zasnovanom na kompromisu. Ova kvoj atmosferi, kada se politika vidi kao
šćen za objavu rata. No, svi ratovi koje su tema je veoma kompleksna, ali se treba nastavak rata protiv ideoloških protiv-
sad vodile od 1945. godine, vođeni su bez zadržati na dva činioca koja su omogu- nika, ionako relativno disfunkcionalan
formalne objave rata od strane Kongresa. ćavala stvaranja kulture kompromisa u politički sistem ne produkuje stabilna i
Sve ovo instituciji predsednika sad daje političkom sistemu sad. Jedan je većin- prihvatljiva rešenja za šta je neophodna
gotovo potpunu slobodu i nezavisnost u ski izborni sistem koji daje veliki stepen saglasnost obe stranke. Teško je stoga,
vođenju spoljne politike. U tom smislu, autonomije izabranim predstavnicima ili u ovom momentu, poverovati u moguć-
ovi izbori neće uticati na spoljnu politi- senatorima. To im je ranije omogućavalo nost kompromisne politike, a lako u na-
ku sad u naredne dve godine dok traje da iz raznih razloga, od uzvišenih do ma- stavak prepucavanja i skupljanja jeinih
Obamin mandat. terijalnih (lobiranje za određene federal- poena od strane republikanaca u nared-
Ovo institucionalno ograničenje ima ne projekte), glasaju zajedno sa predstav- ne dve godine.
svoje naličje u pogledu unutrašnje politi- nicima suprotne partije, prelazeći linije Sticajem istorijskih okolnosti, magarac
ke. Naime, u odsustvu većine u Predstav- partijskih podela. Ova politička trgovina (neki kažu mula) je postao simbol Demo-
ničkom domu i Senatu, predsednik je ne- dovela je do stvaranja političke kulture kratske, a slon Republikanske stranke.
moćan da sprovede inicijative i reform- kompromisa u okviru koje je dugogodiš- Slon asocira na veličinu i snagu, a ma-
ske zamisli na unutrašnjem planu. To ga njom saradnjom članova Kongresa stvo- garac na žilavost i upornost. Obe živo-
čini izuzetno ranjivom figurom u očima ren svojevrstan sistem hijerarhija, koku- tinje su biljojedi, pa im ne priliči krvo-
javnosti, jer je zbog njegovih ovlašćenja sa, članstva u komitetima koji daju veli- ločnost. Za Amerikance bi bilo bolje da
u spoljnoj politici percepiran kao izuzet- ku proceduralnu moć, tako da je kompro- se podsete i budu ono što su nekad bili,
no moćan, dok to suštinski nije kada je u mis često bio jedini način kojim se mo- nego da preuzimaju loše evropske navi-
pitanju unutrašnja politika. gao postići određeni cilj iz domena rada ke. Evropski kontinent su svojevremeno
Suštinska savremena disfunkcional- Kongresa. idejno napustili kako bi stvorili bolji svet,
nost političkog sistema sad u velikoj meri Još važnija je činjenica da je ideologi- a dva puta su ga u prošlom veku spasa-
proističe iz njega samog jer se predaleko ja od kraja Drugog svetskog rata pa sve vali od ekstremizma. Bilo bi dobro da ga
otišlo u sprovođenju principa podele vla- do kraja Reganove ere igrala manju ulo- se liše i u svojoj kući. ¶
sti. U parlamentarnim sistemima pozici- gu pri glasanju za zakonske inicijative iz- IVAN VUJAČIĆ
Autor je bivši ambasador u SAD (2002–2009), profesor
ja predsednika vlade kao vrhovnog no- vršne vlasti. Što zbog viših ciljeva (hlad-
Ekonomskog fakulteta i Fakulteta političkih nauka
sioca izvršne vlasti direktno proističe iz ni rat), što zbog viška pragmatizma, a Univerziteta u Beogradu

REME 20. novembar 2014.
VREME
56 Politička klima (4/4)

Jesen klimatskih promena
Ambicioznom planu Evropske unije da do 2030. smanji emisiju CO₂ za čitavih 40 odsto
pridružila su se, mada sa malo manje spartanskim ciljevima, dva najveća zagađivača
planete – SAD i Kina. Kako će to uticati na uključenje Srbije u Evropsku uniju

“T
o je ideološki rat za ugalj”, re- usklađivanje sa evropom nemoguća misija
kao je prošle nedelje Mič Me- G20 je prošao u znaku već postignutog Dublja analiza bi mogla da pokaže
konel, šef republikanske ve- sporazuma Ksija i Obame. Republikanci kako evropski cilj da se do 2030. godi-
ćine u američkom Senatu, komentarišu- u Americi su kritikovali dogovor, smatra- ne emisija co₂ smanji za čitavih 40 od-
ći klimatski sporazum predsednika Ba- jući da će smanjenje emsiije co₂ značiti sto za Srbiju predstavlja mnogo teži za-
raka Obame i kineskog predsednika Ksi odricanje od termoelektrana i uglja, po- datak od isporučivanja haških zločina-
Džinpinga. Istorijski dogovor između većanje cene električne energije i opada- ca, smanjenja plata u javnom sektoru i
Kine i Amerike, postignut prošle nedelje nje standarda srednje klase. Dogovor nije uspostavljanja medijskih sloboda. Tako
u Pekingu, podrazumeva da će Sjedinjene obradovao ni Kineze koji će morati da us- veliko smanjenje co₂ znači da bi, ako se
Američke Države do 2025. godine smanji- pore svoj rast koji u poslednje dve deceni- udeo bude recipročno obračunavao, Srbi-
ti nivo emisije ugljen-dioksida (co₂) za 26- je dobrim delom zavisi od bespoštednog ja u narednih 15 godina morala da smanji
28 odsto u odnosu na nivo iz 2005, dok će spaljivanja fosilnih goriva. Vest o dogovo- proizvodnju struje iz termoelektrana za
Kina svoj rast emisija zaustaviti 2030. go- ru dve sile najbolje je primljena u ekološ- 40 odsto, dakle da se odrekne srca svoje
dine, kada će, prema ovom sporazumu, ki- ki puritanskoj Evropi, čiji su lideri pre ne- energetike – instalisanih kapaciteta upo-
neske emisije co₂ dostići maksimum. Pre koliko sedmica sami sebi, u tipičnom bri- redivih sa obe tent elektrane u Obrenov-
samo nekoliko godina nezamisliv, spora- selskom stilu, postavili etički opravdan, cu. Elektroprivreda je za Srbiju trenutno
zum je postignut tokom samita zemalja ali gotovo neizvodljiv, spartanski cilj – da najveći energetski i, praktično, presudan
Azije i Pacifika, da bi potom uticao na iz- se emisija co₂ u zemljama Evropske unije ekonomski resurs, pa se postavlja pita-
mene programa samita G20 u Brizbejnu u smanji za čitavih 40 odsto do 2030. godi- nje da li će, ako bude imala ovakve zah-
Australiji, na kome su se svetski lideri su- ne. Ovaj “izuzetno ambiciozan, ali efika- teve, uopšte imati sa čim da uđe u Uniju.
očili i sa pitanjem globalnog zagrevanja. san plan”, kako je u oktobru saopšteno iz To je posledica okolnosti da u poslednje
Očigledno da se i klima u politici počela Brisela, evropski lideri su postigli nakon dve decenije, za razliku od drugih evrop-
menjati – nakon septembarskog un sami- dugih pregovora i vođeni zanimljivom lo- skih zemalja, u Srbiji ništa nije učinjeno
ta u Njujorku, ipcc samita u Kopenhage- gikom koja je postala centralna u klimat- da se privreda i društvo pripreme za ta-
nu, a uoči dvadesetog cop skupa u Limi, skoj politicu eu: “mi ćemo da se potrudi- kve zahteve.
sa Pekingom i Brizbejnom, jesen 2014. se mo više od svih”. Tome je prethodila spo- Sve donedavno je i stanje u svetu, izvan
pretvorila u sezonu za klimatske prome- znaja da Evropa neće moći da do 2020. do- Evrope, sasvim bilo nalik na odnos koji je
ne u međunarodnoj politici. stigne sebi odranije postavljene ciljeve u u Srbiji negovan prema klimatskim pro-
Obama je u Brizbejn stigao pravo iz Pe- zaustavljanju klimatskih promena, a uz- menama – ma kako one bile ozbiljne, ima
kinga, dok su se mediji u Srbiji bavili cen- gred je odlučeno i da se upotreba obnov- hitnijih, nužnijih problema. Zahvaljujući
tralnim pitanjem kako je, za klimu neza- ljivih izvora u Evropi poveća za 27 odsto. tome, upravo tokom poslednjih deset go-
interesovan, Vladimir Putin ponudio ka- Srbija, poplavljena vestima o Putinu, dina došlo je do izuzetnog rasta emisija
put prvoj dami Kine. U međuvremenu, Šešelju i raznim drugim, lokalnim tema- co₂. U međuvremenu, svetskim skupovi-
Obama je u subotu održao jedno preda- ma, sada se našla u neugodnoj situaciji, ma o klimi prethodnih godina dominira-
vanje za australijske studente. Ukrajina mada je malo ko u domaćoj javnosti toga la je ideja da se fokus problema sada de-
nije bila među zvaničnim temama skupa, svestan. Uz razne druge zahteve u proce- finitivno izmestio sa mitigacije, kako se
a razgovori o klimi u Brizbejnu su bili za- su priključenja Evropskoj uniji, na dnev- naziva pokušaj smanjenja co₂ i zaustav-
kazani za nedelju pre podne. Centralna ni red će pre ili kasnije doći usaglašava- ljanje globalnog zagrevanja na – adapta-
tema, pored smanjenja co₂, bilo je pitanje nje u vezi sa klimatskim promenama. Sr- ciju, odnosno prilagođavanje na klimat-
ko je spreman koliko da uplati u novi un bija je sa Evropskom unijom 21. januara ske promene. No, još nakon neuspeha ču-
fond za pomoć zemljama koje su najugro- ove godine ušla u proces pregovora, a u venih klimatskih pregovora u Kopenha-
ženije zbog klimatskih promena. Ebola je septembru je, među 35 drugih, otvoreno genu, pre pet godina, bilo je jasno kako
kao tema za svetske lidere servirana uz i poglavlje 27, nazvano Životna sredina i tadašnji slavni Kjoto protokol nije doveo
ručak. Nakon toga, intenzivna novembar- klimatske promene, kao i takozvani ek- do zaustavljanja klimatskih promena, a
ska nedelja za svetsku politiku se okonča- splanatorni skrining. Da li će, među broj- na horizontu nije bilo nikakvog meha-
la, a predsednici su se razišli. Srpski me- nim obavezama u oblasti životne sredine, nizma za zaustavljanje emisija.
diji su javili kako je Vladimir Putin kući Republika Srbija biti u stanju da završi i Penzionisani Kjoto protokol je bio pra-
otišao umoran. klimatski domaći zadatak? teći dokument Okvirne konvencije un-a

20. novembar 2014. VREME
REME
57

ZELENI DOGOVOR: Predsednik SAD Barak
Obama i kineski predsednik Ksi Džinping
Foto: Fonet/AP

klimatskih promena koje već proizvode
razorne efekte (poput majskih poplava)
u regionu, a koje će uz učestale suše i ne-
pogode biti sve gore, pritisak da se ogra-
niče emisije biće sve snažniji.
Dosadašnja iskustva ne ohrabruju. Re-
publika Srbija je blagovremeno, još po-
četkom devedesetih, pristupila Okvirnoj
konvenciji, nešto kasnije i Kjoto protoko-
o klimatskim promenama (United Nati- i kad bismo u ovom trenutku sasvim za- lu, koji je usvojen i ratifikovan, ali potom
ons Framework Convention on Clima- ustavili emisiju co₂. Ove vesti su stigle u zapravo ništa konkretno nije učinjeno.
te Change, unfccc), koju je ratifikovalo jeku kampanje protiv klimatskih prome- Pre svega, u Srbiji nema dovoljno poda-
čak 192 države, ali nije bio usvojen od dve na koja je pokrenuta najviše zahvaljuju- taka o stanju emisija. Tek 2010. godine,
najznačajnije sile – Kine i sad. U napo- ći inicijativi Ujedinjenih nacija. I koja je, Ministarstvo životne sredine i prostor-
nu svog industrijskog razvoja, Kina pre očigledno, ustalasala duhove. nog planiranja uspelo je da usvoji tako-
pola decenije nije htela da pristane na Naime, generalni sekretar Ban Ki Mun zvanu Inicijalnu nacionalnu komunika-
ograničenja u emisijama co₂, smatraju- u septembru je sazvao svetske lidere na ciju, što je obaveza koju Srbija ima kao
ći kako nije pravedno da se ograničenja jednodnevni skup u Njujorku ne bi li se potpisnica unfcc-a. Agencija za zaštitu
uvode sada, kad su se zemlje zapada ra- pripremili za postizanje nekakvog kli- životne sredine trenutno priprema In-
zvile nakon vek i po bespoštednog spa- matskog dogovora. Za decembar je u ventar gasova staklene bašte (ghg), a jed-
ljivanja fosilnih goriva i prateće emisije Limi, u Peruu, zakazan redovan godišnji nom ćemo dobiti i Drugu nacionalnu ko-
co₂. Sa druge strane, budući da je Kina klimatski samit, a u decembru sledeće munikaciju. Opšta slika se ipak može vi-
već bila postala najveći emiter co₂, Sjedi- 2015. dogodiće se klimatski samit u Pa- deti iz Inicijalne komunikacije iz koje se
njene Američke Države nisu htele da jed- rizu od koga se mnogo očekuje. Skupu u nedvosmisleno vidi kako ugljen-dioksid
nostrano sebi nametnu ograničenja, dok Njujorku je prethodio Marš za spas pla- u atmosferu nad Srbijom odlazi isključi-
to ne učini i Kina. Zbog tog sukoba Kine nete, koji su nekoliko dana ranije orga- vo iz termoelektrana.
i sad na pomenutom samitu u Kopenha- nizovali ekološki aktivisti širom sveta, a Neto vrednost jednogodišnje emisije
genu, u decembru 2009. godine, nije doš- koji je u Njujorku okupio 400.000 demon- co₂, a na osnovu analize za 1998. godinu,
lo do dogovora. Zato je, pet godina kasni- stranata. Prema planu koji je u Njujor- u Srbiji iznosi 50,6 miliona tona co₂. Ova
je, dogovor Obame i Ksija odmah ocenjen ku, gde je govorio i glumac Leonardo di brojka je dobijena nakon što je od uku-
kao istorijski, a klimatski aktivisti širom Kaprio, u svom izlaganju uverljivo izneo pne količine co₂ koji je ispušten u atmos-
sveta smatraju kako sada nema prepreka predsednik Perua, Olanta Humala, koraci feru oduzeta manja količina koju su ap-
za usvajanje novog klimatskog protokola. koje je Ban Ki Mun sada preduzeo trebalo sorbovala pošumljena područja. Najve-
bi da podstaknu svetske lidere da u Limi ći deo emitovanog co₂ nastao je u ener-
ideologija uglja pripreme novi dokument koji bi, “čist i ko- getskom sektoru, oko 93,7 odsto. Ostatak
Podaci koje je početkom godine obja- herentan” bio usvojen godinu dana ka- od 6,3 odsto ispušten je u industrijskim
vio Međuvladin panel za klimatske pro- snije u Parizu. procesima. Mada se mogu očekivati bit-
mene (ipcc) u Petom izveštaju definitivno Za nas je zanimljivo da će ovaj doku- no veće emisije nego 1998, jasno je da će
su pokazali kako dosadašnji napori da se ment, čije se usvajanje očekuje u Parizu svako značajno smanjenje emisije co₂ u
zaustavi emisija co₂ nisu uspeli, kao i da 2015. godine, biti ponuđen i Srbiji na usva- praksi značiti velike izmene u radu Elek-
je za globalno zagrevanje od dva stepena janje, kao i svim drugim malim državama. troprivrede, kao i verovatno odustajanje
koje se očekuje do 2100. isključivo odgovo- Nakon dogovora sad i Kine, nakon mili- od energetike, pa i cele privrede, koja je
ran čovek. Mračne vesti koje su se u tro- jardi koje gube takvom odlukom, male dr- isključivo bazirana na uglju. Da li je Sr-
delnom Petom izveštaju mogle čitati od žave nemaju šta da čekaju. Nepristajanje bija spremna na to? Za očekivati je kako
početka 2014, potvrđene su pre dve nede- i nesprovođenje takvog sporazuma za Sr- će se povodom ove teme uskoro pojaviti
lje, tokom poslednjeg ipcc skupa u Kope- biju će značiti ne samo problem u proce- i razne, nove političke platforme. Pola-
nhagenu, kada je ipcc, uz puno medijske su pristupanja ekološki aktivnoj eu, nego zeći od opšteg kursa srpske politike, bez
pažnje, objavio kako ćemo do kraja veka i mnogo širi problem u međunarodnim obzira na to ko je na vlasti, donosiocima
trpeti posledice klimatskih promena čak odnosima. Istovremeno sa posledicama odluka u Srbiji bi najprimamljivija mo-
gla biti platforma “I Evropa i ugalj”. Jer,
republikanci u sad ne greše – ugalj ubr-
zano postaje ideološko pitanje. ¶
SLOBODAN BUBNJEVIĆ
Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel.

REME 20. novembar 2014.
VREME
NAVIGATOR
ZORAN STANOJEVIĆ
59

Družba i služba
Najbolje stvari na internetu počinju kao pa- aktivnosti biće vam relativno pregledne, kao i
radoksi. Društveni mediji, recimo. Kompani- njima vaše, a da vam za to neće biti potreban
je po svetu ne troše više milione, već milijar- poseban trud, kafenisanje, sastajanje radi “odr-
de da bi sa te strane prišle klijentima i poslov- žavanja veza”, suvišni ručkovi i slični važni ele-
nim partnerima, a istovremeno zabranjuju za- menti poslovne socijalizacije. Takva mreža već
poslenima da postuju i tvituju na radnom me- postoji, zove se Linkdin, ali je mnogo pasivni-
stu i u radno vreme. Kao kada bi duvanska in- ja od Fejsbuka. Kombinacija te dve stvari mo-
dustrija zapošljavala samo nepušače, a mesna gla bi da bude pun pogodak, mada biste povre-
vegetarijance. meno mogli da pucate i u sopstveno stopalo.
Tom ograničenju bliži se kraj, ako je vero- Jer, primećuju stručnjaci, poslovno fejsbu-
vati “Fajnenšal tajmsu”, koji je početkom ne- čenje moglo bi da poveća broj nenamerno ot-
delje objavio da se u tišini priprema poslovni krivenih poslovnih tajni, ometalo bi zaposle-
Fejsbuk. Taj društveni medij spolja bi ličio na ne jednako kao i sadašnji Fejsbuk (pa i mobilni
onaj na koji smo navikli, što je dobar polaz, ali telefon), a mnogi bi, kada pregledaju fb ili tro-
bi unutra bile informacije samo u vezi sa po- še sate na doterivanje sopstvenog profila, našli
slom. Umesto prijatelja, verovatno bismo ima- opravdanje kako to rade zarad dobrobiti firme.
li partnere i saradnike, postovi bi bili stručni, Kada je vest pukla, mediji su se zaleteli da
poruke bi se razmenjivale sa kolegama, bio bi preko svojih kontakata u Fejsbuku saznaju više,
striktno odvojen od privatnog. ali su tamo ostali prilično nemi, ne otkrivajući
Važnu ulogu u ovoj odluci odigrali su mobil- detalje, pa ni ono krupnije – da li uopšte rade
ni telefoni. Najpre, to što vam je zabranjeno da na sličnom projektu? Upućeni tvrde da poslov-
fejsbučite na firminom računaru ne sprečava ni Fejsbuk već postoji i da ga koriste zaposleni
vas da to radite na mobilnom telefonu, sopstve- u samoj kompaniji.
nom ili službenom. Tako da ste, svejedno, de- Postoji jedan signal koji upućuje da se nešto
koncentrisani. Ali, mobilni telefoni ukazali su ipak kuva. Fejsbuk je objavio da će ubuduće biti
na još nešto, ta sprava omogućava vam da ras- mnogo manje reklamnog sadržaja u redovnim
poredite privatno i službeno tako da ništa ne postovima, odnosno da će vam se retko mešati
trpi, čak je moguće i troškove odvojiti na one poruke sa komercijalnih Fejsbuk profila sa obja-
koje vam plaća firma i one koji idu na vaš lič- vama vaših prijatelja. Kompanije će se upućiva-
ni račun. ti na plaćene oglase, jasno odvojene od postova.
Prednost poslovnog Fejsbuka je što će vam Još samo da odvoje političku propagandu i
omogućiti da sa velikim brojem ljudi budete u botovanje na posebnu mrežu i Fejsbuk bi mo-
neposrednom mada plitkom kontaktu. Njihove gao čak i da postane kul. ¶

PRODAJA&PRETPLATA Potvrdu o uplati zajedno sa svojim podacima pošaljite na adresu vreme,
Trg Republike 5, Beograd, ili faksom na broj 011/3238-662, sa naznakom za
ŠTAMPANO IZDANJE šta je uplata izvršena (pretplata za štampano/internet izdanje ili knjiga).
Beograd Srbija kontinentalna Evropa ceo svet Za internet pretplatu obavezno navesti e-mail za kontakt. Vašu e-mail adresu
[kurirom] [poštom] [površinskom poštom] [avionom] ne ustupamo trećim licima. Sve dinarske uplate treba izvršiti u korist np vreme
6 meseci 4650 din 4400 din 75 EUR/99 USD 115 EUR/149 USD isključivo na račun 160-302538-91. Za dostavu u inostranstvu, uplata u zemlji
12 meseci 9300 din 8800 din 150 EUR/199 USD 230 EUR/299 USD se naplaćuje u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu nbs.
Iz inostranstva možete izvršiti uplate za sva naša izdanja na internet adresi
INTERNET IZDANJE
hp://www.vreme.com/pretplata pomoću kreditne kartice, (cena u USD),
6 meseci bez PDF-a sa PDF-om kojom prilikom će se stanovnicima zemalja članica EU zaračunati i dodati
Srbija 950 din 1500 din odgovarajući PDV ili direktno na naš devizni račun – podatke možete naći na
svet 16 USD 24 USD internetu na www.vreme.com/pretplata. Šestomesečna pretplata na štampano
Opcija PDF podrazumeva i mogućnost preuzimanja fajla u obliku identičnom štampanom izdanje podrazumeva 26, a godišnja 52 broja. Trajanje pretplate na internet
izdanju. Zabranjeno je da više lica upotrebljava isti nalog. PDF fajl se daje na ličnu upotrebu izdanje određuje se datumski od dana otvaranja naloga.
registrovanom pretplatniku, fizičkom licu, i zabranjeno je distribuirati ceo ili delove
fajla bez prethodne pisane saglasnosti NP Vreme doo, Beograd. U sve dinarske cene je
uračunat PDV. U sve cene pretplate na štampana izdanja uračunata je poštarina.

Dodatne informacije u vezi s prodajom i pretplatom: telefonom, radnim danom od 9 do 15h: 011/3234-774 ili e-mailom na prodaja@vreme.com

20. novembar 2014. VREME
REME
60

20. novembar 2014. VREME
REME
61

REME 20. novembar 2014.
VREME
VREMEUŽIVANJA

62

Riba
Novembarsko predvečerje krajem osamdesetih. Prizor ni- kondukter i vrati se, kad će mi se ona do mene nekako ma-
skobudžetno-filmski: tusti sumrak iz kog se pomaljaju nez- zno obratiti: “Aaa, di ti putuješ?” “U Bečej”, odgovorih zbu-
grapni obrisi i maglom prigušena svetla. Najedared me spo- njeno. “Aaa, jesil’ ti odande”, upita sve trepćući i uspijajući u
pade neka jeza. Mislim se da li da stavim kapu, ali ko će je sad polumraku busa. “Nisam.” “Aaa, šta ćeš onda tamo?”, nastavi
naći u sportskoj torbi. Brzo će bus, a i da ne pokvarim frizu- ona svoje isleđivanje, na opštu zabavu svih nazočnih, osim
ru. Taman zažalih što sam, umesto zimske sportske opreme, mene. Nikako mi nije bilo jasno šta hoće. One druge dve su
obukla uske farmerke i jaknu se kikotale i suzdržavale da ne
do struka, kad se prisetih da će prasnu u smeh, a meni je bilo
na treningu biti i oni košarkaši. neprijatno. “Idem na trening”,
Dok prilazim seoskoj auto- odgovorih zbunjeno i odsečno.
buskoj stanici, iz bifea se čuje “Aaa, šta treniraš,” ne odustaje
prigodna muzika. Uz nekoliko Trepćalica. “Košarku”. “Jaaao,
ljudskih obrisa u kafani zase- pa ti mora da si dobar sporti-
njenih sivkastom, ronđavom sta”, nastavi Uspijuša na svojoj
zavesom, dva momka sede na- iritantnoj frekvenciji, dok sam
polju na simsu sa po flašom se ja usled spoznaje i nelagode
piva između nogu. Ubrzo shva- počela i preznojavati, sve smiš-
tih i da su već mašala nacvrca- ljajući kako da se uljudno izvu-
ni. Onaj malko pijaniji munu čem iz ovog ničim skrivljenog
laktom drugara i promrmlja: sosa. Odjednom mi je bilo ja-
“Kakva dobra riba, čoveče!” Po- sno: Grakćalice su me od star-
gledah oko sebe da je vidim ta, još na stanici, muvale misle-
i ja, kad na to onaj drugi, sve ći da sam muško, a iz njihovog
oprezno pogledavajući u mom daljeg međusobnog razgovora
pravcu, zapanjeno i samouve- ispostavilo se da su krenule u
reno odvrati: “Ti si stvarno pi- provod za koji su, dakako, žele-
jan! To je muško!” le mušku pratnju.
Tada smo još bili u uzrastu Odlučila sam se za defanziv-
kada tek počinju spoznaje o tome da je jednako složeno biti nu taktiku. Štagod da me je pitala tokom narednih desetak
bilo koje od ta dva. Zabavljena ovom zgodom, pogledah kri- minuta, odgovarala sam kratko i odsečno, čisto da joj stavim
šom prema njima smejuljeći se, kad zagovornik ženstveno- do znanja da me se okane. Što baš i nije urodilo plodom, na
sti obrazloži svoj stav: “Ta, s tol’kim nogama tako ‘odati muš- zadovoljstvo preostalih putnika.
ko ne zna.” “Ćuti, budalo, čuće nas. Viš kol’ki je! Taj nešt’ tre- Kada sam u Bečeju krenula da izlazim, jedna od njih mi
nira, još ćemo i nagrajšati,” ućutka ga pristalica mačo teorije. pruži ruku i predstavi se. “Drago mi je”, rekoh nervozno, sve
Ovakva komedija zabune glede moje pojave u to vreme je pokušavajući da zbrišem iz busa i spasem situaciju. Za moje
već bila sasvim uobičajena. Uostalom, bivše plivačice i košar- i njihovo dobro. Nikako nisu shvatale u kakvoj su zabludi i
kašice retko su sitnog stasa. Ako nose još i kratku kosu, to je uporno su me spopadavale, iako je iz aviona bilo evidentno
u to vreme još uvek bilo i te kako iii-ju, naopako! Samo sam da mi je izuzetno neprijatno. Naposletku će najodvažnija od
shvatila da me je prvi put u životu neko nazvao dobrom ri- njih: “Aaa, kako se zoveš?”
bom, a što se u tom uzrastu ženskoj čeljadi čini izuzetnim Klap! Tu je roletna pala, a zluradost – najiskrenija radost,
komplimentom. Sa druge strane, po ko zna koji put do tada kažu – otela se s’ lanca. Zastala sam, okrenula se tako da im
sam (pr)oglašena i za muško, a što me je u to vreme osobi- vidim lica i jasno i glasno izgovorila svoje ime. Šok ih je sme-
to ljutilo. sta ućutkao. Samo su zijale kao ribe na suvom. Ne sluteći šta
Taman krenuh da dumam šta bi imalo biti naravoučenije sledi, odmah sam zažalila zbog svega, ali bilo je kasno. Dok se
ove epizode, kad se iz magle ukazaše tri graktave prilike. Su- ceo bus grohotom smejao, u očima one koja je sa mnom zapo-
deći po izgledu, dotične su evidentno bile žen(sk)e, takore- denula razgovor kao da sam ugledala suze koje sam od besa
ći ribe. Sve tri su bile nekako nezgrapno, napadno našmin- i sama obuzdavala. “Pa, ti nisi muško! Zašto nam nisi rekao?
kane i nakaradno obučene, kao da su netom ispale iz nekog Ovaj... rekla...”, upita me ljutitim cijukom. “Niste ni pitale, ni
vodvilja. Iz njihovog kikotavog, preglasnog razgovora dalo skontale, a i ja sam kasno ukapirala.” Kad sam izašla, čula
se zaključiti da idu za Beograd i da im je bilo važno da to sam piskavi glas koji mi je kroz brujanje motora sa prozora
svi čujemo. Stiže bus, krenusmo, ostavismo dva dilbera sa busa dobacio: “Ej, sestro! Nikad od tebe riba! Sve i da hoćeš...”
po pivom u magli. Dve sedoše zajedno ispred mene, a treća Neću. Niti sam ikad htela. Sasvim je cool biti žena. ¶
sede desno od mene, tako da je između nas bio prolaz. Prođe ANKICA DRAGIN

REME 20. novembar 2014.
VREME
Copyright © NP Vreme, Beograd
Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec
Obrada: Marjana Hrašovec