ZAŠTITA PRAVA INDUSTRIJSKE/INTELEKTUALNE SVOJINE

AUTORSKA PRAVA

Šta se može štititi autorskim pravom? Autorskim pravom se štite autorska dela, tj. originalne duhovne tvorevine autora, izražene u odredjenoj formi bez obzira na njihovu umetni ku, nau nu ili drugu vrednosti, njihovu namenu, veli inu, sadržinu i na in ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njihove sadržine. Šta se sve može smatrati autorskim delom? Pisana dela (knjige, brošure, lanci, prevodi, ra unarski programi uklju uju i i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.) Govorna dela (besede, predavanja i dr.) Dramska, dramsko-muzi ka, koreografska i pantomimska dela i dela koja poti u iz folklora Muzi ka dela Filmska dela Dela likovne umetnosti (crteži, grafike, slike, skulpture i dr.) Dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja Kartografska dela (geografske karte, topografske karte) Planovi, skice, fotografije i makete Pozorišna režija

Šta se ne može smatrati autorskim delom? Zakoni, podzakonski akti i drugi propisi Službeni materijal državnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju Službeni prevodi propisa i službenih materijala državnih organa Podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.

Kada nastaje autorsko pravo? Autorsko pravo nastaje momentom nastanka autorskog dela. Autorsko delo se smatra objavljenim kada je na bilo koji na in u injeno dostupno javnosti. Autorsko delo se smatra izdatim kada su primerci dela u odgovaraju em broju pušteni u promet od strane autora ili lica koje je on ovlastio. Iz kojih prava se sastoji autorsko pravo?

Autorsko pravo se sastoji iz moralnih i imovinskih prava. Moralna prava pripadaju autoru ili njegovom nasledniku, dok imovinska prava mogu biti predmet ugovora o ustupanju ili prenosu prava. Koja su moralna prava autora? autor ima pravo da mu se prizna autorstvo na delu autor ima pravo da njegovo ime ili pseudonim budu nazna eni na svakom primerku dela ili navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja autor ima pravo da objavi svoje delo autor ima pravo da se protivi izmenama svog dela ili javnom saopštavanju dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi autor ima pravo da daje dozvolu za preradu svog dela autor ima pravo da se suprotstavlja upotrebi dela kojom bi se narušili njegova asti ili ugled

Koja su imovinska prava autora? pravo na ekonomsko iskoriš avanje svog dela prava na naknadu za iskoriš avanje autorskog dela od strane drugog lica osim ako ugovorom nije druga ije odredjeno pravo da drugom zabrani ili dozvoli beleženje ili umnožavanje svog dela pravo da drugom zabrani ili dozvoli stavljanje u promet primerka autorskog dela pravo da drugom zabrani ili dozvoli davanje u zakup primerka autorskog dela pravo da drugom zabrani ili dozvoli davanje na poslugu primerka autorskog dela ako je autorsko delo ra unarski program pravo da drugom zabrani ili dozvoli izvodjenje svog autorskog dela pravo da drugom zabrani ili dozvoli predstavljanje svog autorskog dela pravo da drugom zabrani ili dozvoli emitovanje svog autorskog dela pravo da drugom zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela pravo da drugom zabrani ili dozvoli prilagodjavanje, aranžiranje i druge izmene dela pravo da drugom zabrani ili dozvoli da se njegovo delo koje se emituje istovremeno saopštava publici na javnim mestima

Da li je autorsko pravo teritorijalno ograni eno? Autorsko pravo je ograni eno na teritorije država sa kojima Srbija i Crna Gora ima zaklju ene multilateralne ili bilateralne ugovore iz oblasti zaštite autorskog prava. Iako se ne može re i da je autorsko pravo teritorijalno neograni eno, danas se autorsko pravo priznato u Srbiji i Crnoj Gori priznaje i u velikom delu sveta. Ko može biti nosilac imovinskog autorskog prava? Autor Autorovi naslednici

-

Tre a lica kojima je autorsko pravo ustupljeno ili preneto ugovorom

Da li se može ustupiti ili preneti moralno pravo autora? Moralna prava autora ne mogu biti predmet ugovora o ustupanju ili prenosu autorskog dela, tj. ne mogu se ustupati ili prenositi tre im licima. Kako se ustupa ili prenosi autorsko pravo ugovorom? Ugovor kojim se ustupa autorsko pravo je imenovani ugovor – autorski ugovor. Autorsko pravo se može ustupiti i drugim imenovanim i neimenovanim ugovorima ukoliko su takvi ugovori sa injeni u pisanoj formi i sadrže sve neophodne elemente na osnovu kojih se može utvrditi o kom autorskom delu je re , za koju teritoriju se vrši ustupanje i za koji vremenski period se vrši ustupanje. Ugovorom se autorsko pravo može ustupiti na isklju iv ili neisklju iv na in. Isklju ivim ustupanjem autorskog prava, sticalac autorskog prava je jedini ovlaš en da koristi autorsko delo i da ga uz saglasnost autora dalje prenese na tre a lica. Pravo koje sticalac autorskog prava prenosi tre im licima je neisklju ivo, ali ugovorom može biti i druga ije odredjeno. Sticalac neisklju ivog autorskog prava ne može dalje ugovorom prenositi to pravo, niti može tre im licima zabraniti iskoriš avanje autorskog dela. Ako ugovorom nije nazna eno da se radi o jednom ili drugom obliku ustupanja, smatra e se da je izvršeno neisklju ivo ustupanje. Koliko traje autorsko pravo? Imovinska autorska prava traju za života autora i sedamdeset godina po njegovoj smrti. Moralna autorska prava nemaju ograni en rok trajanja. Da li se autorsko delo može registrovati? Autorsko delo se ne može registrovati u smislu u kom se to može re i za prava industrijske svojine, ali se autorsko delo može evidentirati i deponovati pred Zavodom za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore. Autorsko delo se evidentira i deponuje podnošenjem prijave za uvodjenje u evidenciju i deponovanje autorskog dela. Koji je zna aj izvršenog evidentiranja i deponovanja autorskog dela? injenica da je jedno lice izvršilo evidentiranje i deponovanje autorskog dela ne zna i da je to lice zaista i nosilac autorskog prava, jer Zavod takve injenice ne ispituje. Ali u slu aju kada je izvršeno evidentiranje i deponovanje autorskog dela lica koje je zaista nosilac autorskog prava, tada takvo evidentiranje i deponovanje može poslužiti kao dodatni dokaz u slu aju pokrenutog sudskog postupka u vezi autorskog dela koje je bilo predmet evidentiranja i deponovanja.

ŽIG
Šta je žig? Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizi kog ili pravnog lica od iste ili sli ne robe, odnosno usluga drugog fizi kog ili pravnog lica. Kakav može biti znak koji se štiti žigom? Žigom se može štititi znak koji se može grafi ki predstaviti, odnosno znak koji se sastoji od re i, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova kao i od muzi kih fraza prikazanih notnim pismom. Kakav znak ne može biti zašti en žigom? znak koji je protivan moralu ili javnom poretku znak koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe i usluga u prometu znak koji isklju ivo predstavlja oblike odredjene prirodom robe znak koji isklju ivo ozna ava vrstu robe, odnosno usluga, njihov kvalitet, namenu, vreme ili na in proizvodnje, kvalitet, cenu, koli inu, masu i geografsko poreklo znak koji je uobi ajen za ozna avanje odredjene vrste robe odnosno usluga znak koji svojim izgledom ili sadržajem može stvoriti zabunu u prometu u pogledu porekla, vrste, kvaliteta ili drugih osobina robe odnosno usluga znak koji sadrži zvani ne znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podražava znak koji je istovetan zašti enom znaku drugog lica za istu ili sli nu robu ili usluge znak koji je sli an zašti enom znaku drugog lica za istu ili sli nu robu ili usluge znak koji je sli an znaku koji iako nije registrovan u Srbiji i Crnoj Gori uživa zaštitu iz razloga što je upotrebom postao poznat kod potroša a za identi nu ili slu nu robu odnosno usluge znak koji je sli an (bez obzira na robu i usluge) znaku koji je zašti en u Srbiji i Crnoj Gori i koji je nesumnjivo poznat potroša ima odnosno korisnicima usluga u Srbiji i Crnoj Gori znak koji svojim izgledom povredjuje autorska prava ili prava industrijske svojine znak koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skra enicu naziva neke zemlje ili medjunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje znak koji predstavlja ili podražava nacionalni ili verski simbol.

Da li postoji ograni enje u pogledu robe i usluga na koje se žig odnosi?

Sve robe odnosno usluge su svrstane u 45 klasa. Ovo razvrstavanje u klase je izvrseno Ni anskim aranžmanom iji je potpisnik i Srbija i Crna Gora. Ne postoji ograni enje u pogledu broja klasa za koje se žig prijavljuje ili registruje, sve dok su robe odnosno usluge za koje se žig prijavljuje ili registruje pravilno razvrstane u 45 klasa Ni anskog aranžmana. Da li je pravo na žig teritorijalno ograni eno? Žig zašti en u Srbiji i Crnoj Gori nema dejstvo van teritorije Srbije i Crne Gore, odnosno da bi važio u još nekoj zemlji mora se u toj zemlji i zaštiti podnošenjem nacionalne prijave. Medjutim, ukoliko je lice zainteresovano za zaštitu u više zemalja, to se može izvršiti na jedan od slede a tri na ina: - podnošenjem nacionalnih prijava žiga u zemljama od interesa - podnošenjem medjunarodne prijave žiga u kojoj e biti nazna ene zemlje od interesa. U slu aju podnošenja medjunarodne prijave, mora postojati prethodno i nacionalna prijava koja e biti osnov za medjunarodnu registraciju. Medjunarodno registrovanje žiga se vrši u skladu sa Madridskim aranžmanom o medjunarodnom registrovanju žigova i Protokolom uz Madridski aranžman o medjunarodnom registrovanju žigova. I nacionalna i medjunarodna prijava se podnose Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore, koji po prijemu medjunarodne prijave istu prosledjuje Svetskoj organizaciji za zaštitu industrijske svojine (WIPO), a WIPO potom takvu prijavu prosledjuje na ispitivanje nacionalnim zavodima nazna enih zemalja - podnošenjem prijave komunitarnog žiga (CTM) pred Uredom za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta (OHIM) ime se zaštita može ostvariti u svim zemljama lanicama Evropske Unije. Da li postoji na in da se proveri da li je odredjeni znak zašti en žigom? Lice koje namerava da podnese prijavu žiga, kako bi bilo sigurno da identi an ili sli an znak za identi nu ili sli nu robu ili usluge nije ve zašti en, može Zavodu za intelektualnu svojinu podneti zahtev da se izvrsi pretraga kroz nacionalnu i medjunarodnu bazu za taj znak (zahtev za rešerš). Rezultati takve pretrage pokazuju da li postoji ranije prijavljen ili registrovan sli an ili identi an znak za sli nu ili identi nu robu ili usluge. Koje su obaveze nosioca prava na žig? Vlasnik registrovanog žiga je obavezan da takav žig koristi za robu odnosno usluge za koje je žig registrovan. Ukoliko se žig ne koristi u periodu dužem od pet godina od dana registracije ili u periodu dužem od pet godina od dana poslednjeg koriš enja, na zahtev zainteresovanog lica, takav žig može biti poništen usled neupotrebe. Naime, iako žig po suštini jeste monopolisti ko pravo, mogu nost da žig koji se ne koristi bude poništen je institut poznat svim savremenim zakonodavstvima a uveden je sa ciljem da se fakti ko stanje (stavljanje robe odnosno usluga pod odredjenim žigom u promet) dovede u sklad sa pravnim stanjem (registracija žiga)

Koja su ovlaš enja nosioca prava na žiga? Nosilac prava na žig ima isklju ivo pravo da znak zašti en žigom koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili sli an znak neovlaš eno koriste za obeležavanje iste ili sli ne robe odnosno usluga ako je sli nost takva da može da izazove zabunu u prometu. Koliko vremenski može trajati pravo na žig? Žig se registruje na period od 10 godina od dana podnošenja prijave žiga. Registracija žiga se može obnoviti neograni eni broj puta na period od 10 godina. Da li se pravo na žig može prenositi? Pravo na žig se može preneti ugovorom o prenosu. Takav prenos se na zahtev sticaoca prava upisuje u Registar žigova koji se vodi u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine Srbije i Crne Gore. Pravo na žig može biti i predmet ugovora o licenci koji se takodje na zahtev nosioca prava na žig može upisati u Registar žigova. Koji je zna aj zaštite znaka žigom? Pravo na žig je monopolisti ko pravo, te stoga nosiocu prava na žig daje pravo da spre i svaku neovlaš enu upotrebu žiga od strane tre ih lica. Takodje, pravo na žig daje nosiocu prava garanciju da e stavljanje u promet robe i usluga pod zašti enim žigom biti neometano od strane tre ih lica.

PRAVO NA DIZAJN
Šta je dizajn? Dizajn je trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda, ili njegovog dela koji je odredjen njegovim vizualnim karakteristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima od kojih je proizvod sa injen, ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom. Dizajn se štiti pravom na dizajn ako je nov i ako ima individualni karakter. Dizajn je nov ako identi an dizajn nije postao dostupan javnosti pre dana podnošenja prijave za zaštitu dizajna ili ako identi an dizajn nije predmet ranije podnete prijave. Dizajn ima individualni karakter ako je ukupni utisak koji ostavlja na informisanog potrosa a druga iji od ukupnog utiska koji na informisanog potroša a ostavljaju drugi dizajni. Kakav dizajn ne može biti zašti en pravom na dizajn? Dizajn ne može biti zašti en pravom na dizajn ako:

-

bi njegovo objavljivanje ili upotreba bili protivni javnom poretku ili moralu povredjuje autorsko pravo ili prava industrijske svojine drugih lica sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skra enicu zemlje ili medjunarodne organizacije, religiozne i nacionalne simbole, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnog organa predstavlja lik nekog lica, osim uz izri itu saglasnost tog lica

Kome pripada pravo na zaštitu pravom na dizajn? Pravo na ekonomsko iskoriš avanje dizajna, odnosno pravo na podnošenje prijave za zaštitu dizajna pripada autoru ili drugom licu kome je autor ustupio autorsko pravo ili licu na koga je sticalac autorskog prava dalje preneo to pravo. Odnos izmedju autora i sticaoca autorskog prava se uredjuje ugovorom koji mora biti sa injen u pisanoj formi. Moralna prava uvek pripadaju autoru, tj. ne mogu biti predmet ugovora o ustupanju autorskog prava. Moralna prava autora se oslikavaju u injenici da autor mora kao takav biti naveden u prijavi za priznanje dizajna. Da li je pravo na dizajn teritorijalno ograni eno? Dizajn zašti en u Srbiji i Crnoj Gori nema dejstvo van teritorije Srbije i Crne Gore, odnosno da bi važio u još nekoj zemlji mora se u toj zemlji i zaštiti podnošenjem nacionalne prijave. Medjutim, ukoliko je lice zainteresovano za zaštitu u više zemalja, to se može izvršiti na jedan od slede a tri na ina: - podnošenjem nacionalnih prijava dizajna u zemljama od interesa - podnošenjem medjunarodne prijave dizajna u kojoj e biti nazna ene zemlje od interesa. U slu aju podnošenja medjunarodne prijave, mora postojati prethodno i nacionalna prijava koja e biti osnov za medjunarodnu registraciju. Medjunarodno registrovanje dizajna se vrši u skladu sa Haškim sporazumom o medjunarodnom prijavljivanju modela i uzoraka. I nacionalna i medjunarodna prijava se podnose Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore, koji po prijemu medjunarodne prijave istu prosledjuje Svetskoj organizaciji za zaštitu industrijske svojine (WIPO), a WIPO potom takvu prijavu prosledjuje na ispitivanje nacionalnim zavodima nazna enih zemalja - podnošenjem prijave komunitarnog dizajna (CTD) pred Uredom za harmonizaciju unutrašnjeg tržišta (OHIM) ime se zaštita može ostvariti u svim zemljama lanicama Evropske Unije. Da li postoji na in da se proveri da li je odredjeni dizajn zašti en pravom na dizajn? Lice koje namerava da podnese prijavu dizajna, kako bi bilo sigurno da identi an dizajn nije ve zašti en, može Zavodu za intelektualnu svojinu podneti zahtev da se izvrsi pretraga kroz Nacionalnu i Medjunarodnu bazu za taj dizajn (zahtev za rešerš). Koja su ovlaš enja nosioca prava na dizajn?

Nosilac prava na dizajn ima isklju ivo pravo na ekonomsko iskoriš avanje zašti enog dizajna i pravo da takvo koriš enje dizajna uskrati svakom tre em licu. Koliko vremenski može trajati pravo na dizajn? Pravo na dizajn može trajati maksimum 25 godina. Da li se pravo na dizajn može prenositi? Pravo na dizajn se može preneti ugovorom o prenosu. Takav prenos se na zahtev sticaoca prava upisuje u Registar dizajna koji se vodi u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine Srbije i Crne Gore. Pravo na dizajn može biti i predmet ugovora o licenci koji se takodje na zahtev nosioca prava na dizajn može upisati u Registar dizajna. Koji je zna aj zaštite dizajna pravom na dizajn? Pravo na dizajn je monopolisti ko pravo, te stoga nosiocu prava na dizajn daje pravo da spre i svaku neovlaš enu upotrebu dizajna od strane tre ih lica. Takodje, pravo na dizajn daje nosiocu prava garanciju da e stavljanje u promet dizajna zašti enih pravom na dizajn biti neometano od strane tre ih lica.