You are on page 1of 11

Универзитет у Нишу

Факултет уметности у Нишу

Семинартски рад из предмета Хармонија са хармонском анализом 1

Тема: ХАРМОНСКИ ЈЕЗИК Ј.С.БАХА У ПРЕЛУДИЈУМУ BWV 885, ГЕ-
МОЛ

Професор: Студент:
Мр Наташа Нагорни-Петров Синиша Каприц 969/15
Ниш, 2016.

САДРЖАЈ

.....................................3................Каденце...........................................................................................................4....ХАРМОНСКИ ЈЕЗИК Ј............................................................................. Ванакордски тонови.....................2...........................................................................Тонални план...............Акорди.......................................................................................1................4 1.................................................6 1... Модулације............................................5.БАХА У ПРЕЛУДИЈУМУ BWV 885.........11 2 .......3 1....4 1................7 1................................С..............УВОД................. ГЕ-МОЛ........................................................9 ЗАКЉУЧАК.........................................10 ЛИТЕРАТУРА...........................................................6 1.....

крајем XVI века јављају се немир. а некад у бржим темпима подсећају на токату. орнаментирање. Развио се из импровизацијског увода којим је оргуљаш давао интонацију хору. моторична и секвентна. Оно што даје посебну чар Баховој музици је што се у том полифоно-хармонском кретању. 3 . контрасти светла и таме. Бахово дело. Барокна мелодика је асиметрична. њихово постојање није само у циљу богате звучности. Супротно естетским мерилима ренесансе. Код Баха задивљује уравнотеженост између контрапунтских и хармонских. Прелудијуми су често тематски повезани са фугом која следи. Барокна композиција се не може замислити без музичких украса. хоризонталних и вертикалних елемената. бујност облика и субјективност израза. већ је то одлика стила времена. где су доминирали склад и уравнотеженост. Такви су Бахови прелудијуми из две свеске „Добро темперованог клавира“. католичких и грађанских кругова. нагли динамички контрасти. Он реално слика психолошке ситуације а са огромном снагом даје грандиозне драмске сцене и интимне лирске доживљаје. УВОД Барок је био уметност дворских. Назив прелудијум се среће у музичкој литератури од раног барока до савремене музике. У музици истог раздобља могу се уочити различите карактеристике. Пружају велико богатство израза. Бах (Johann Sebastian Bach) је стварао музику са одликама барока и рококоа а наговестио је класику хармонски условљеном конструкцијом тема. Композиције непосредне емоције повезује са поетским садржајем истичући драмске ефекте. Чврсто је везан за традицију реформације и немачку народну песму. виртуозност. Ту се налазе 24 прелудијума и фуга у свим тоналитетима дура и мола. изграђено готово несхатљивом техничком вештином и мајсторством. тежња ка звучној монументалности и драмтици. деонице понекад сукобљавају стварајући дисонанце и смеле ефекте. који су поређани хроматски. круна је касног барока.задржавају карактер импровизације. лако формално заокружени.У XVII веку прелудијум се компонује као први став свите. камерне сонате или концерта. а нарочито често као предигра фуге.Барок ће афирмисти нове вредности и владаће до половине XVIII века.

III VI6 VIID7--------. VII D и VIIs и они се правилно разрешавају. који у модулацији постаје доминанта. (Пример 2) Пример 2 Es: D7-----------T---------.ХАРМОНСКИ ЈЕЗИК Ј.Акорди Бах користи барокни акордски фонд па осим акорада на главним и споредним ступњевима.VII7 Налазимо једну елиптичну везу између два мала дурска септакорда.С. Једино се VII D може разрешити у К6/4.БАХА У ПРЕЛУДИЈУМУ BWV 885. То су DD. јављају се и вантоналне доминанте и њени заменици. али и у VII ступањ који је заменик доминанте.1. осим VII ступња који се изузетно може наћи испред доминанте.DD6/5 DVI <T>-----------------------------------------. први је DD а други DVI. У другом такту налазим један след споредних ступњева пре VIID (Пример 3) Пример 3 4 . 1. DS. (Пример 1) Пример 1 g: t-----.II----. ГЕ-МОЛ 1. c: D 6/5 ---------- И лествични акорди се разрешавају правилно а споредни ступњеви готово увек налазе иза главних.

N6 који је дат без квинте. То се дешава због повишеног шестог ступња у лествици који ствара мелодијски мол. (Пример 6) Пример 6 5 . (Пример 5) Пример 5 g: s ----------. иако је тоналитет молски.N6-------. а такође у истом такту се може наћи и само повишени шести ступањ. g: t----.III VI6 VIID7---------VII7 Поред вантоналних доминанти јавља се још један вантонални акорд.II----III--. а VII ступањ се чак налази и као полуумањени.t6--------- На самом крају се налази пикардијска терца. док седми није.II----. (Пример 4) Пример 4 g: t-----.D2 ------. те се у томе виде остаци дорског модуса.VI6 VIID7 <t>----------------------------------------- Заменик доминантине доминанте је најчешће дијатонског типа .

де-мол (доминантни). Између њих се такође може наћи и ге-мол.VII4/3------. затим прелази кроз це-мол (субдоминантни тоналитет).T--------------------- 1.2.Moдулације У прелудијуму се јављају дијатонске модулације и хроматске модулације на приципу дијатонске које преовлађују. Бе-дур (паралелни тонлитет) и веома кратко еф-мол (тоналитет природног седмог ступња).3.t6-----------. међутим на једном месту се налази и хроматска модулација у којој су оба акорда вантонална. g: t-------s -------------------.Toнални план Композиција почиње у ге-молу. па би целокупни план био : g-c-d-g-Es-c-g-B-f-c-g 1.D 7----------- Пример 8 6 . Ес-дур (тоналитет шестог ступња). Најчешће је само један акорд вантонални (Пример 7). (Пример 8) Пример 7 g: Ds ---------- c: D-----------.

који је наставак субдоминанте.VI F: VII7 -----.D7----------. чак три у два такта. Kaденце Већина каденци су аутентичне и то непотпуно аутентничне.VII------- 1.t ---------------------.VIID7 d:VIIs -------------------------------- Пре коначне стабилности на крају комозиције у погледу тоналитета. (Пример 11) Пример 11 7 . (Пример 10) Пример 10 c: t6----------.t6------.VIID c: D2-----.DD g: II ------. налазе се брзе промене тоналног центра.4. он има субдоминантну функцију. тј.t----------- Taкође се могу наћи и потпуно аутентична каденца која у себи садржи N6 .VII ------------. (Пример 9) Пример 9 B: VI------.c: t------.VII t----.

g: t6---------------------.Ds----.t----------- Завршна каденца је плагална са пикардијском терцом и миксолидијско иступањем пре тога.s---------. Најзаступљеније су скретнице (у Примеру 13 ускочна) и пролазнице. могу sе повремено наћи и две у једном такту. (Пример 12) Пример 12 g: t---.D2-----.T--------------- <t>----------------------------------------------------------------------------------------------------- 1. Пример 13 Такође примерћујемо и већи број задржица.5.N6------.t--------------.s----------. (Пример 14) Пример 14 8 .T-------------------s--------------------. Ванакордски тонови Због израженог пунктираног ритма јављају се све врсте ванакордских тонова.

D2---------. (Пример 16). који се јавља неколико пута на почетку.VII--------. а на крају композиције на тоници. g: D7---------.t6---------- Велику улогу има и педал.II6------------.D7--------------------- <t>---------------------------------------------------. и на нотици и на доминанти.D----------. Пример 16 g: t II III VI VIID----.k6/4-----.D7--------------------------- Налазимо и тонове који су окружени ускочном и искочном скретницом. (Пример 15) Пример 15 d: s----------.k6/4----------.<D>-------------------------------------------- ЗАКЉУЧАК 9 .

com 10 . садржи барокни фонд акорада. Бах је овим прелудијумом. његову природност сублимирану у универзалну вредност“. дошао до савршенства барокне музике на иструменте са диркама. Бах је успео да од једне скромне композиције направи мајсторско дело. миксолидијско иступање на крају дела и пикардијску терцу. Овај прелудијум у ге-молу из друге свеске добро темперованог клавира представља типични Бахов стил. као и свима осталима.1 1 www. модулације које не воде у удаљене тоналитете и које су дијатонске или хроматске.stadanasdaslusam. велики број ванаkордских тонова услед понављана ритмичке фигуре.wordpress. дугe педале. баш као што је Richard Wagner рекао: „Немогуће је описати изузетно богатство његове музике.

. Дејан. (1991): Историја музике. Деспић. Andreis. Београд: Завод за уџенике. (2007): Хармонија са хармонском анализом. (1966): Historija muzike. Београд: Завод за уџбенике. Josip. (2005): Инструментални контрапункт. 11 . Живковић. Пејовић .Роксанда. ЛИТЕРАТУРА . Zagreb: Školska knjiga . Мирјана. Београд: Завод за уџбенике. .