You are on page 1of 6

Fakultet umetnosti

Seminarski rad

W.A.Mozart-Sonata K.576 I stav, D-dur

Profesor: Student:
Marko Milenković Predrag Ristić

Niš, 2015.

.......Tonalni plan.........6 1....................................Akordi.....................Modulacije...........................................................................................................................1......5.................................................................................................Vanakordski tonovi.........3 1........................ Sadržaj Uvod..............................................................10 .........................................................................4.....2.......................3.............................................6...................................................Harmonski jezik u Preludijumu ....5 1...........................................................................4 1...................................................7 Zaključak............................................... ...............6 1......... Lestvične structure i sekvence…...............Forma i kadence......9 Literatura..........................................................5 1.................4 1......................

čija se delatnost odvijala uglavnom u Beču. odnosno bečke klasične škole. Mocart je upoznao sve znamenite umetnike svoga vremena. dostizanja najviših dometa u razvoju operske forme. kamerne i koncentratne muzike.Mocart se suocio sa nezahvalnim. Zato je 1781. U formiranju sonatno-simfonijskog ciklusa učešće su uzeli brojni kompozitori raznih evropskih zemalja. boravio u vodećim evropskim muzičkim centrima i sticao izuzetna priznanja. Najvažniju ulogu u ovom novom cikličnom obliku imao je sonatni allegro. iskusnog violinskog pedagoga i muzičara. Volfganga Amadeusa Mocarta i Ludviga van Betovena. Uprkos svim nastojanjima Leopolda da Volfgangu rani uspjesi posluže kao zalogaj osigurane buducnosti. Uvod Doba koje obuhvata drugu polovinu XVIII i početak XIX veka predstavlja jednu od najznamenitijih i najznačajnijih epoha u istoriji muzike. ali ispod kuvara. rodjen u Salzburgu 27. rađanja novih muzičkih oblika prvenstveno sonatno-simfonijskog ciklusa. posao u Beč i zapoceo neizvestan život slobodnog umetnika. i to je ostavilo posljedice na njegovo ydravlje. To je vreme formiranja i razvoja simfonijskog muzičkog misljenja. Mocartu je mladost donela mnoge nevolje i samo skromnu službu drugog dvorskog kapelmajstora salcburškog orkestra. sonate. Mocartovo detinjstvo proticalo je na mnogobrojnim putovanjima-turnejama po raznim gradovima Evrope. Njegov otac je tvrdio da je vec sa svoje 4 godine poceo da uci komade. . bez mogućnosti da sebi obezbedi postojanje i uslove za stvaralastvo. Volfgang Amadeus Mocart je bio nemački kompoaztor. ali su putovanja istovremeno bila izuzetno podsticajna za njegov razvoj i sazrevanje. U tadasnjoj hijerarhiji zanimanja to je znacilo biti u rangu sluge čiji se polozaj jasno pokazivao mestom koje mu je pripadalo za zajedničkom trpezom: iznad lakeja. Bio je sin Leopolda Mocarta. Za Mocarta je to bilo ponižavajuće. One su za njega bile fizicki veoma naporne. ali je najznacajnije bilo stvaralaštvo trojice muzickih velikana: Jozefa Hajdna. Zato su u istoriji muzike poznati kao predstavnici bečke klasike. januara 1756. a gusila ga je i provincijska atmosfera tadasnjeg salcburškog muzičkog života. koji postaje formalna osnova žanrova simfonije. Mocart je nadarenost za muziku pokazao veoma rano. ponižavajućim socialnim statusom umetnika svoga vremena.

Od alterovanih akorada nalazimo DVI.Tonalni plan Tonalni plan se kreće u okviru prvog i drugog kvintnog srodstva karakterističnih za ovaj stil koji su korišćeni radi veće harmonske zaokruženosti. VIIVI. 1.S i D.1. mada su one uglavnom slične. II. T. a nalazimo ih i posle svojih glavnih predstavnika. ali i DD i VIID koji se dosta često pojavljuju.Lestvične strukture i sekvence Kompozicija je u duru.3.Modulacije Prema tonalnom planu možemo videti da kompozicija ima mnogo modulacija.A-dur je dominantni tonalitet.Važan sastojak predstavljaju sporedni stupnjevi. Naravno. i ova sonata kao osnovu uzima glavna tri stupnja u tonalitetu. predviđeni da vode.Akordi Kao i svaka druga kompozicija čiji temelj počiva na dursko-molskom tonalnom sistemu.Celokupni tonalni plan bi bio: D-A-a-B-g-a-h-e-A-D-G-D-h-D h-mol predjstavlja paralelni tonalitet.576 .G-dur predstavlja tonalitet subdominante. III. DII. mol je harmonski. Sve spadaju u dijatonske modulacije i hromatske na principu dijatonske. U delovima kompozicije koji su u molskom tonalitetu. I stav 1.a mol predstavlja tonalitet molske dominante 1. Međitim. Svi se razrešavaju pravilno u akorde u koje su. 1.4.Harmonski jezik Sonate K. oni nisu jedini harmonski gradivni materijal ove kompozicije. dosta često se javlja i melodijski i harmonski mol nezavisno od smera kretanja melodije. a prirodnog mola gotovo da nema. 1. VI i VII. Često se međusobno povezuju. . kao najčešće korišćen tip dura.2. preovlađuje prirodni dur. kao vantonalni akordi.

Polaznica ima nebrojeno. Takođe i skretnice mogu biti dijatonske i hromatske. skoro svaki stupanj je moguće preznačiti. mada se mdulacija najčešće vrši preko akorada dominantne funkcije. Zaključak . uglavnom je jedan od akorada preznačenja DD.Pošto su tonaliteti u okviru prvog kvintnog srodstva. Što se tiče hromatskih na principu dijatonske. (Primer 5) 1.Zadržica takodje ima dosta kao prolaznica i skretnica.Vanakordski tonovi Kompozicija je izgrađena većim delom od šesnaestina i u brzom je tempu. a mogu biti dijatonske ali i hromatske.6. pa ima mnogo vanakordskih tonova. spomenućemo neke od njih.

Takođe i tonalni plan i modulacije ne odstupaju od okvira prvog i drugog kvintnog srodstva.1966 -Despić Dejan.Sonata K. motoričnosti. Zavod za udžbenike. Sadrži sve karakteristike koje se mogu naći u jednoj klasičnoj kompoziciji(sonati).Beograd. Mocart je uspeo da od jedne kompozicije napravi majstorsko delo. Literatura -Andreis Josip.A. Školska knjiga Zagreb.576 je tipična sonata iz perioda klasicizma sa obeležjem prepoznatljivog stila W. Harmonija sa harmonskom analizom.Mocarta. Preko tipičnog harmonskog jezika bez većeg broja neobičnih veza i razrešenja. 2007 . pa do brojnih vanakordskih tonova. Historija muzike. veoma su brojne ali teže ka harmonskoj zaokruženosti.