You are on page 1of 13

Fakultet umetnosti

Seminarski rad

Harmonski jezik J.S.Baha u Preludijumu br. 5

Profesor:
Student:
Marko Milenković
Milan Lemaić

Niš,2015

Sadržaj

..3 Preludijum...........3 Barok........... .................................7 Sekvence…………………………………………… ………………..................Uvod.........................................................8 Tonalni plan…………………………………………………… ….................................3 Stvaralaštvo Baha............................. .....................................5 Lestvične strukture.............................. .5 Akordi.....................................................9 2 ...........................4 Harmonski jezik Preludijuma V…...............................

..katoličkih i građanskih krugova.bujnost oblika i subjektivnost izraza.Modulacije…………………………………………… …………..težnja ka zvučnoj 3 ..Suprotno estetskim merilima renesanse.….11 Zaključak…………………………………………12 Literatura…………………………………………… …….krajem XVI veka javljaju se nemir.kontrasti svetla i tame.… 10 Vanakordski tonovi……………………………………….gde su dominirali sklad i uravnoteženost.…13 Uvod Barok Barok je bio umetnost dvorskih.9 Forma i kadence…………………………………………….U muzici baroka mogu se uočiti različite karakteristike.

motorična i sekventna.ornamentiranje. virtuoznost. Stvaralaštvo Baha Bahovo delo.Stvarao je muziku sa odlikama baroka i rokokoa a nagovestio je klasiku harmonski uslovljenom konstrukcijom tema.njihovo postojanje nije samo u cilju bogate zvučnosti.već je to odlika stila vremena.kruna je kasnog baroka.kamerne sonate ili 4 . Preludijum Naziv preludijum se sreće u muzičkoj literaturi od ranog baroka do savremene muzike.Razvio se iz improvizacijskog uvoda kojim je orguljaš davao intonaciju horu.deonice ponekad sukobljavaju i stvaraju disonance.nagli dinamički kontrasti.monumentalnosti i dramtici.Barokna melodika je asimetrična.Odlika barokne kompozicije je korišćenje muzičkih ukrasa.U XVII veku preludijum se komponuje kao prvi stav svite.horizontalnih i vertikalnih elemenata.Kod Baha zadivljuje uravnoteženost između kontrapuntskih i harmonskih.Čvrsto je vezan za tradiciju i nemačku narodnu pesmu.Ono što daje posebnu čar Bahovoj muzici je što se u tom polifono-harmonskom kretanju.

zadržavaju karakter improvizacije.Takvi su Bahovi preludijumi iz „Dobro temperovanog klavira“ u prvoj i drugoj svesci .koji su poređani hromatski.S.a nekad u bržim tempima podsećaju na tokatu.lako formalno zaokruženi. Baha 5 .Tu se nalaze preludijumi i fuge u svim tonalitetima dura i mola.Preludijumi su često tematski povezani sa fugom koja sledi.J.koncerta. Harmonski jezik preludijuma br. 5 D- dur.a naročito često kao predigra fuge.Pružaju veliko bogatstvo izraza.

Veoma često se međusobno povezuju.II.kao sto su. Primer 1 : 6 .III.Naravno.a nalazimo ih posle svojih glavnih predstavnika.oni nisu jedini harmonski gradivni materijal ove kompozicije.S i D.VI i VII.DS.Važan sastojak predstavljaju sporedni stupnjevi.T. Traba još spomenuti da se javljaju dosta alterovanih akorda dijatonskog tipa. Zanimljivo je spomenuti da se javljaju i F i L kvintakord na par mesta u kompoziciji(Primer 2- od 32 do 33 takta i Primer 3. DD.Često je upotrebljen II stupanj kao dobar zamenik subdominante.DVI kao i njihovi zamenici(Primer 1-od 4 do 6 takta).do 53 do 54 takta).Akordi Kao i svaka druga kompozicija čiji temelj počiva na dursko- -molskom tonalnom sistemu i ovaj preludijum kao osnovu uzima glavna tri stupnja u tonalitetu.

od 11 do 12 takta).a i alterovali akordi su takođe dati u tom obliku.II i VII stupnju. na D.Većina disonantnih akorada se razrešava pravilno(Primer 4. Primer 4: 7 .Od četvorozvuka se javljaju samo glavni.Primer 2 : Primer 3 : Akordi se javljaju i kao trozvuci i kao četvorozvuci u svim svojim obrtajima.

Primer 5 : Primer 6 : 8 . I treba napomenuti da se javlja i D-moldur u 38 taktu (Primer 6-38 takt).prva stvar za koju možemo reći da je karakteristična je postupno kretanje naviše u prvom taktu koje predstavlja kretanje durske lestvice naviše.u uzlaznom i silaznom smeru.Lestvične strukture Što se tiče lestvičnih struktura.harmonski i melodiski mol). Modalne lestvice ne nalazimo u ovom preludijumu jer je ovo već kasni barok i izašli smo iz modalnog sistema. Najćešće se javljaju durske i molske lestvice(prirodni.u pokretu naviše ali i naniže(Primer 5.i ova figura se često javlja u kompoziciji.od 1 do 3 takta).

takodje se javljaju i modulirajuće sekvence(Primer 7. Takodje nalazimo i par sekvenci koje nisu modulirajuće (Primer 8 – od 5 do 6 takta.U ovom preludijumu nalazimo nekoliko njih. Primer 7 : Primer 8 : Primer 9 : 9 .od 13 do 15 takta).od 45 do 46 takta).Sekvence U baroku važnu ulogu imaju sekvence. Primer 9.

Primer 10 : 10 . U ovom slučaju se javljaju paralelni.akord koji je preznačen postaje S ili II stupanj u novom tonalitetu.U većini slučajeva se vrše preko akorada subdominantne funkcije.Tonalni plan Tonalni plan se kreće u okviru prvog kvintnog srodstva karakterističnog za barokni stil koji je korišćen radi veće harmonske zaokruženosti.od 28 do 29 takta). Celokupni plan bi bio: D-A-D-A-h-D-h-D-d-D Modulacije Modulacija u ovom preludijum su uglavnom dijatonske.radi se o modulaciji iz D-dura u h-mol. Imamo i jednu preko VI početnog u t ciljnog tonaliteta (Primer 10.Tačnije.dominantni i istoimeni tonalitet.

i komplementarni ritam.tako da se na taj način približava dvodelnoj baroknoj sviti.i imamo jednu proširenu kadencu (Primer 11.Delovi su jasno odvojeni znakom za repeticiju. Imamo dosta prolaznica i skretnica.od 11 do 13 takta). Javljaju se i zadrzice koje su izražene dužim notnim vrednostima u gornjem glasu dok u basu imamo niz šesnestina (Primer 12-od 9 do 10 takta). Primer 11 : Vanakordski tonovi U ovom preludijumu imamo jako izražajnu imitaciju.U suštini su.D.Forma i kadence Ovaj preludijum je polifone fakture i po obliku je dvodelan.Pošto barokne kompozicije nemaju rečeničnu strukturu nalazimo i manji broj kadenci. 11 .t.sve ono što je karakteristika samog baroka.skoro sve su potpuno autentične sa sledom s.

Takođe i tonalni plan i modulacije ne odstupaju od baroknog okvira prvog kvintnog srodstva i teže ka harmonskoj zaokruženosti.uz pomoć šifre.1 1 http://www. motoričnosti. Bah je uspeo da od jedne skromne kompozicije napravi majstorsko delo.com/bachquotes.html 12 .Baha. 5 je tipičan barokni preludijum sa obeležjem prepoznatljivog stila J.S.spiritsound.Primer 12 : Zaključak Preludijum br.pronalazi najdivnije zvezde“. Šopen: „Bah je kao astronom koji.Sadrži sve karakteristike koje se mogu naći u jednoj baroknoj kompoziciji.pa do brojnih vanakordskih tonova. kao što je rekao F. Koristi tipičan harmonski jezik bez neobičnih veza i razrešenja.

Beograd.Zavod za udžbenike.Istorija muzike.1991 -Živković Mirjana.Beograd.Školska knjiga Zagreb.Instrumentalni kontrapunkt.Historija muzike.Harmonija sa harmonskom analizom.Beograd.2005 13 .2007 -Andreis Josip. Literatura -Despić Dejan.Zavod za udžbenike.1966 -Pejović Roksanda.Zavod za udžbenike.