Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija

PRIMERI I ZADACI IZ PREDMETA

DIGITALNA OBRADA SIGNALA

Veba br. 2
 Veba br 2. Elementarni diskretni signali

Uvod

Digitalna obrada signala je oblast koja se razvila u drugoj polovini dvadesetog veka, i do njenog
razvoja dolazi uporedo sa prodorima koji su poslednjih decenija ostvareni u raunarskim i
softverskim tehnologijama. Oblasti primene DSP-a (Digital Signal Processing) su mnogobrojne:
telekomunikacije, radar, obrada govora, audiotehnika, obrada slike, seizmologija, sonarna
tehnika, robotika, kartografija i mnoge druge.

Osnovni pojmovi

Signal se moe definisati kao funkcija jedne ili vie nezavisno promenljivih. U optem sluaju,
nezavisno promenljiva moe biti bilo koja fizika veliina. Uglavnom je to vreme, a moe biti i
odstojanje, ugao, prostorne koordinate, temperatura

Prema prirodi svoje nezavisno promenljive, signali se dele na kontinualne i diskretne.

Kontinualni signali su neprekidna funkcija vremena. Ukoliko pri tome amplitude signala moe
uzimati proizvoljnu vrednost iz dozvoljenog opsega, signal se naziva analogni signal. Za razliku
od njih, diskretni signali su definisani samo za diskretne vrednosti nezavisno promenljive
vremena, a izmeu ovih vrednosti nisu definisani. Ukoliko je izvrena kvantizacija amplitude
diskretnog signala, dobijeni signal je digitalni.

Veina signala u prirodi je analognog oblika. Diskretni signali mogu biti po svojoj prirodi
diskretni, ili oni nastaju diskretizacijom analognih signala. Zato se signali konvertuju u digitalni
oblik? Odgovor je relativno jednostavan. Namera je da se obrada signala obavi upotrebom
raunara. Analogni signal je opisan sa beskonano mnogo taaka i kao takav ne moe da se
podvrge digitalnoj obradi. Zbog toga se analogni signali prvo, po odgovarajuim pravilima,
konvertuju u digitane signale. Na digitalnim signalima se obavlja sva potrebna obrada, a potom
se, prema potrebi, opet vreaju u analogni oblik.

Elementarni diskretni signali

Postoji nekoliko karakteristinih elementarnih diskretnih signala koji se veoma esto koriste u
digitalnoj obradi signala, i svaki od njih e biti pojedinano opisan.

1. Jedinina impulsna funkcija

Najjednostavniji diskretni signal je jedinini impuls. To je niz koji ima samo jedan nenulti
element, jednak jedinici. Definisan je na beskonanom intervalu sledeim izrazom:

2
 Veba br 2. Elementarni diskretni signali

1, = 0,
[ ]=
0, 0.
Jedinini impuls pomeren za odbiraka, [ ] definie se kao:
1, = ,
[ ]=
0, .
1 1 1

[n+2]
[n-1]
[n]

0.5 0.5 0.5

0 0 0
-4 -2 0 2 4 -4 -2 0 2 4 -4 -2 0 2 4
n n n

Slika 1. Jedinini impuls i pomereni jedinini impuls

Ovaj signal se jo naziva i Dirakov (Dirac) ili delta impuls.

Najvanija osobina jedininog impulsa je osobina selektivnosti. Zahvaljujui ovoj osobini, bilo
koji niz se moe predstaviti preko jedininog impulsa.

{ } = [ ] + [ 1] + [ 2] +

2. Jedinina odskona funkcija

Diskretna jedinina odskona funkcija se definie tako da ima elemente nula za one argumente
ija je vrednost manja od 0, a ostali elementi su jednaki jedinici, tj.
1, 0,
[ ]=
0, < 0.
1 1 1
u[n+2]
u[n-1]
u[n]

0.5 0.5 0.5

0 0 0
-4 -2 0 2 4 -4 -2 0 2 4 -4 -2 0 2 4
n n n

Slika 2. Jedinina odskona funkcija i pomerena jedinina odskona funkcija

Ovaj signal se naziva i diskretna Hevisajdova (Heaviside) fukcija.

Postoji jednostavna veza izmeu jedinine odskone i impulsne funkcije. Jednostavno se

dokazuje da je jedinina impulsna funkcija jednaka jednokoranoj razlici dve odskone funkcije:

[ ] = [ ] [ 1],

3
 Veba br 2. Elementarni diskretni signali

dok se jedinina odskona funkcija moe napisati u obliku suma jedininih impulsnih signala:

[ ]= [ ].

3. Eksponencijalni signali

Diskretni realni eksponencijalni signal se definie kao:

[ ]= ,

gde su konstante i realni brojevi, i < < + . Oblik funkcije se znaajno menja u
zavisnosti od toga iz kog intervala parametar uzima vrednosti. Na Slici 3. su prikazani oblici 4
vrste eksponencijalnih signala.
a>1 0<a<1
300 1

200
0.5
100

0 0
0 10 20 30 0 10 20 30

-1 < a < 0 a < -1

1 400

200
0
0

-1 -200
0 10 20 30 0 10 20 30

Slika 3. etiri sluaja diskretnih realnih eksponencijalnih signala

4. Sinusoidalni signali

U analizi diskretnih signala i sistema vanu ulogu imaju sinusni i kosinusni signali (tj, nizovi).
Sinusni niz je definisan relacijom:

[ ]= ( + ),

gde je amplituda, kruna frekvencija, i faza.

4
 Veba br 2. Elementarni diskretni signali

Periodinost diskretne sinusoidalne sekvence

Kontinualni sinusni (i kosinusni) signali su uvek periodini. Po analogiji sa njima, logino bi bilo
oekivati da i diskretna sinusoida bude periodina, tj. da zadovolji uslov:

[ + ] = [ ],

za svako i za neku periodu > 0. Meutim, u sluaju diskretnih signala to ne mora biti tako,
ve periodinost diskretne sinusoide zavisi od uestanosti . Na Slici 4. je dat primer
periodinog, kao i neperiodinog signala, iako se u oba sluaja radi o sinusnom signalu.

Periodicna realna diskretna sinusoida - 0=2/12

1

0.5
x[n]

-0.5

-1
-5 0 5 10 15 20
n
Neperiodicna realna diskretna sinusoida - 0=1
1

0.5
x[n]

-0.5

-1
-5 0 5 10 15 20
n

Slika 4. Realne diskretne sinusoide

Treba ispitati pod kojim uslovom je diskretni sinusni signal periodian. Mora biti zadovoljena
relacija:

sin( ) = sin ( + ),

to e biti ispunjeno ako je:

=2 / ,

gde je ceo broj.

Dakle, da bi diskretna sinusoida bila periodian signal, takozvana normalizovana uestanost

/2 mora biti racionalan broj. Opti uslov periodinosti /2 = / govori da u jednoj
periodi od odbiraka ima ciklusa sinusoide. Ako normalizovana uestanost nije racionalan
5
 Veba br 2. Elementarni diskretni signali

broj, tada diskretna sinusoida nije periodina, i odbirci diskretne sinusoide se nikada nee
ponoviti.

Kruna frekvencija diskretnih sinusoida

Diskretne sinusoide imaju jo jednu interesantnu osobinu: mogu se dobiti potpuno identini
odbirci diskretnih sinusoida za dve razilite vrednosti krunih frekvencija , to je u
kontinualnom sluaju nemogue. Naime, ukoliko posmatramo dve sinusoide, jednu sa krunom
uestanou , a drugu sa krunom uestanou = + 2 , gde je ceo broj, vai
sledee:

sin( ) = sin ( +2 ) = sin ( ).

Dakle, ove dve diskretne sinusoide sa uestanostima i ( + 2 ) se ne mogu razlikovati.

Kao posledica ove injenice, kada god definiemo diskretnu sinusoidu, ima smisla jedino birati
uestanosti iz intervala irine 2 , odnosno < < ili 0 < <2 .

Realna diskretna sinusoida - 0=0.1, Tod=1

1
x[n]

-1
-5 0 5 10 15 20
n
Realna diskretna sinusoida - 0=2.1, Tod=1
1
y[n]

-1
-5 0 5 10 15 20
n

Slika 5. Dva analogna signala razliitih frekvencija daju isti diskretni signal

5. Kompleksne eksponencijalne sekvence

Iako signali u prirodi uzimaju samo realne vrednosti, njihovo predstavljanje u kompleksnom
domenu moe biti veoma korisno sa stanovita jednostavne analize i obrade. Kombinovanjem

6
 Veba br 2. Elementarni diskretni signali

dva realna signala u jedan kompleksni (kao njegov imaginarni i realni deo) omoguava obradu
po pravilima kompleksne aritmetike.

Jedna klasa kompleksnih signala od velikog znaaja u digitalnoj obradi signala su kompleksne
eksponencijalne sekvence:
( )
[ ]=| | = | | {cos( + ) + sin( + )} ,

gde je kruna frekvencija.

Realni i imaginarni deo kompleksne eksponencijalne sekvence su kosinusna i sinusna sekvenca.

Primeri za rad na raunaru

Generisanje i crtanje elementarnih diskretnih signala

Primer 1:

Nacrtati jedinini impuls [ ], jedinini impuls pomeren u desno [ 2] (kanjenje) i jedinini

impuls pomeren u levo [ + 3] (prednjaenje), na intervalu = 5: 5.
n = -5:1:5; % generisanje vektora odbiraka, sa vrednostima od -5 do 5

delta = [zeros(1,5) 1 zeros(1,5)]; % jedinicni impuls,

% delta = [0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0]
delta_pomereno_desno = [zeros(1,7) 1 zeros(1,3)]; % jedinicni impuls pomeren
% u desno, delta_pomereno_desno = [0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0]
delta_pomereno_levo = [zeros(1,2) 1 zeros(1,8)]; % jedinicni impuls pomeren u
% levo, delta_pomereno_levo = [0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0]

subplot(3,1,1); % podela prozora za crtanje na 3 dela (3 vrste i jedna

kolona); pozicioniranje na prvi deo
stem(n, delta, 'g', 'fill'); % crtanje signala delta u odnosu na odbirke n
xlabel('n'); % natpis x-ose
ylabel('\delta[n]'); % natpis y-ose
title('Jedinicni impuls'); % naslov prvog grafika

subplot(3,1,2); % pozicioniranje na drugi deo prozora za crtanje

stem(n, delta_pomereno_desno, 'r', 'fill'); % crtanje signala
% delta_pomereno_desno u odnosu na odbirke n
xlabel('n'); % natpis x-ose
ylabel('\delta[n-2]'); % natpis y-ose
title('Jedinicni impuls pomeren u desno'); % naslov drugog grafika

subplot(3,1,3); % pozicioniranje na treci deo

stem(n, delta_pomereno_levo, 'b', 'fill'); % crtanje signala

7
 Veba br 2. Elementarni diskretni signali

% delta_pomereno_levo u odnosu na odbirke n

xlabel('n'); % natpis x-ose
ylabel('\delta[n+3]'); % natpis y-ose
title('Jedinicni impuls pomeren u levo'); % naslov treceg grafika

Primer 2:

Nacrtati signale [ ] = 3 [ ] i [ ] = 2 [ + 5] na intervalu = 7: 7.

Primer 3:

Na Slici 6. je prikazan signal [ ] na intervalu = 9: 9. Koristei se pomerenim jedininim

impulsnim funkcijama napisati izraz kojim je opisan ovaj signal, kao i Matlab kod za njegovo
iscrtavanje.
Signal z[n]
3

0
z[n]

-1

-2

-3

-4
-10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10
n
Slika 6.

Primer 4:

Nacrtati jedininu odskonu funkciju [ ] i zakanjenu jedininu funkciju [ 9] na intervalu

= 25: 25.
n = -25:1:25; % generisanje vektora odbiraka, sa vrednostima od -25 do 25
u = [zeros(1,25) ones(1,26)]; % jedinicna odskocna funkcija, pocev od n=0
% vrednosti odbiraka su 1, pre toga su svi 0
u_pomereno_desno = [zeros(1,34) ones(1,17)]; % zakasnjena jedinicna odskocna
% f-ja, pocev od n=9 vrednosti odbiraka su 1, pre toga su svi 0

subplot(2,1,1); % podela prozora za crtanje na 2 dela (2 vrste i jedna

% kolona); pozicioniranje na prvi deo
stem(n, u, 'fill', 'r'); % crtanje signala u
xlabel('n'); % natpis x-ose
ylabel('u[n]'); % natpis y-ose
title('Jedinicna odskocna funkcija'); % naslov prvog grafika

subplot(2,1,2); % pozicioniranje na drugi deo prozora za crtanje

stem(n, u_pomereno_desno, 'fill'); % crtanje signala u_pomereno_desno u
% odnosu na odbirke n

8
 Veba br 2. Elementarni diskretni signali

xlabel('n'); % natpis x-ose

ylabel('u[n-9]'); % natpis y-ose
title('Jedinicna odskocna f-ja pomerena u desno'); % naslov drugog grafika

Primer 5:

Nacrtati signale [ ] = 2 [ ] i [ ] = 3 [ + 5] na intervalu = 15: 15.

n = -15:1:15; % generisanje vektora odbiraka, sa vrednostima od -15 do 15
u = [zeros(1,15) ones(1,16)]; % jedinicna odskocna funkcija, pocev od n=0
% vrednosti odbiraka su 1, pre toga su svi 0
u_pomereno_levo = [zeros(1,10) ones(1,21)]; % jedinicna odskocna f-ja
% pomerena u levo, pocev od n=-5 vrednosti odbiraka su 1, pre toga su svi 0
x = 2*u; % signal x
y = -3*u_pomereno_levo; % signal y

subplot(2,1,1); % podela prozora za crtanje na 2 dela (2 vrste i jedna

% kolona); pozicioniranje na prvi deo
stem(n, x, 'fill', 'r'); % crtanje signala x u odnosu na odbirke n
xlabel('n'); % natpis x-ose
ylabel('x[n]'); % natpis y-ose
title('Signal x[n]'); % naslov prvog grafika

subplot(2,1,2); % pozicioniranje na drugi deo prozora za crtanje

stem(n, y, 'fill'); % crtanje signala y u odnosu na odbirke n
xlabel('n'); % natpis x-ose
ylabel('y[n]'); % natpis y-ose
title('Signal y[n]'); % naslov drugog grafika

Primer 6:

Na Slici 7. je prikazan signal [ ] na intervalu = 10: 20. Koristei se pomerenim jedininim

odskonim funkcijama napisati izraz kojim je opisan ovaj signal, kao i Matlab kod za njegovo
iscrtavanje.
Signal z[n]
5

3
x[n]

0
-10 -5 0 5 10 15 20
n
Slika 7.

9
 Veba br 2. Elementarni diskretni signali

Primer 7:

Formirati sledee diskretne sinusoide i predstaviti ih grafiki za = 0: 63:

[ ] = sin(2 /16),
[ ] = sin(2 17/16),
[ ] = sin(2 /32),
[ ] = sin(2 2/16),
[ ] = sin(2 13/16)
[ ] = sin(2 14/16)
[ ] = sin(2 1.3/16)
[ ] = sin( ).

Da li su sve date sekvence periodine? Da li se odbirci sekvenci [ ] i [ ] razlikuju meu

sobom? Da li se brzina promene diskretne sinusoide uvek poveava sa porastom frekvencije
?
n = 0:1:63;
x1 = sin (2*pi*n/16);
x2 = sin (2*pi*n*17/16);
x3 = sin (2*pi*n/32);
x4 = sin(2*pi*n*2/16);
x5 = sin (2*pi*n*13/16);
x6 = sin(2*pi*n*14/16);
x7 = sin (2*pi*n*1.3/16);
x8 = sin(n);

subplot(4,2,1);
stem(n,x1,'fill');
title('Signal x_1[n]');

subplot(4,2,2);
stem(n,x2,'fill');
title('Signal x_2[n]');

subplot(4,2,3);
stem(n,x3,'fill', 'r');
title('Signal x_3[n]');

subplot(4,2,4);
stem(n,x4,'fill', 'r');
title('Signal x_4[n]');

subplot(4,2,5);
stem(n,x5,'fill', 'g');
title('Signal x_5[n]');

10
 Veba br 2. Elementarni diskretni signali

subplot(4,2,6);
stem(n,x6,'fill', 'g');
title('Signal x_6[n]');

subplot(4,2,7);
stem(n,x7,'fill', 'c');
title('Signal x_7[n]');

subplot(4,2,8);
stem(n,x8,'fill', 'c');
title('Signal x_8[n]');

Primer 8:

Dat je kontinualni periodini signal ( ) = cos(2 + ), gde je amplituda = 7,

frekvencija signala = 50 , i fazni pomeraj = /2. Diskretizovati ovaj signal sa
frekvencijom odabiranja = 8 . Treba generisati i prikazati 128 odbiraka diskretne
sinusoide.
A = 7; % amplituda sinusnog signala
f = 50; % frekvencija sinusnog signala
faza = pi/2; % faza sinusnog signala
fod = 8000; % frekvencija odabiranja
Tod = 1/fod; % perioda odabiranja

n = 0 : 1 : 127; % odbirci

f0 = f/fod; % diskretna frekvencija

x = A*cos(2*pi*f0*n + faza); % diskretna sinusoida

stem(n, x, 'r*'); % iscrtavanje odbiraka diskretne sinusoide
xlabel('n'); % natpis x-ose
ylabel('x[n]'); % natpis y-ose
title('Diskretna sinusoida'); % naslov grafika
axis([0 127 -8 8]); % ogranicavanje osa

Primer 9:

Generisati i prikazati realnu i imaginarnu komponentu kompleksne eksponencijalne sekvence:

[ ]= ( )
,

ako je = 3, frekvencija = 0.05 i faza = /2, na intervalu = 0: 100.

n = 0:1:100; % odbirci
f0 = 0.05; % frekvencija
w0 = 2*pi*f0; % ugaona frekvencija
A = 3; % amplituda
faza = pi/2; %faza
x = A*exp(j*(w0*n+faza)); % kompleksna eksponencijalna sekvenca

11
 Veba br 2. Elementarni diskretni signali

subplot(2,1,1);
realni_deo = real(x); % naredba za izdvajanje realnog dela
stem(n, realni_deo, 'r'); % crtanje realnog dela
title('Realni deo'); % naslov grafika
xlabel('n'); % natpis x-ose
ylabel('Re(x[n])'); % natpis y-ose

subplot(2,1,2);
imaginarni_deo = imag(x); % naredba za izdvajanje imaginarnog dela
stem(n, imaginarni_deo); % crtanje imaginarnog dela
title('Imaginarni deo'); % naslov grafika
xlabel('n'); % natpis x-ose
ylabel('Im(x[n])'); % natpis y-ose

12