You are on page 1of 12

VIA KOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU

I PREDUZETNITVO

SEMINARSKI RAD

Tema: Ekonomske funkcije trita

Mentor: Student:

Leskovac, 2014 godina

1
SADRAJ

UVOD...................................................................................................................3
TRITE..............................................................................................................4
1.1.Pojam trita..................................................................................................4
1.2.Klasifikacija
trita........................................................................................5
FUNKCIJE TRITA .......................................................................................7
2.1.Informaciona funkcija trita.......................................................................7
2.2.Motivaciona funkcija trita.........................................................................8
2.3.Distributivna funkcija
trita........................................................................9
2.4.Selektivna funkcija
trita.............................................................................9
2.5.Alokativna funkcija
trita..........................................................................10
ZAKLJUAK....................................................................................................11
LITERATURA..................................................................................................12

2
UVOD

Savremena razmena dobara i usluga odvija se putem trinog mehanizma, odnosno


trita. Ljudi uglavnom ne razmiljaju o tome na koji nain robe putuju od proizvodjaa do
njih, kao potroaa. Jednostavno, kada nam zatreba neki proizvod ili usluga odemo do
najblie prodavnice ili uslune radnje i kupimo to to nam treba. Meutim, ako pokuamo
analizirati nani na koji su ti proizvodi doli do nas, videemo da je to komplikovan proces
koji podrazumeva vie razliitih radnji. U prvom redu, proizvoa je morao znati da nekom
trebaju ba ti proizvodi ili usluge, zatim je morao nai nain da nam te proizvode putem
kanala distribucije uini dostupnim, da nas informie gde ih moemo kupiti itd. Sve ove
aktivnosti se odvijaju preko trita, odnosno putem razliitih trinih funkcija.
Svojina i trite predstavljaju dve osnovne institucije privrednog sistema. Svojina
odreuje ko e biti uesnik na tritu i kako e se ponaati u trinoj razmeni, dok trite
predstavlja ureeni i ustaljeni postupak odvijanja razmene. Ta ureenost trita znai da
postoje odreena definisana pravila ponaanja kojih treba da se pridravaju uesnici u
razmeni. Na osnovu ovoga, svaki uesnik u razmeni moe da predvidja reakcije drugih
uesnika na aktivnosti koje on preduzima, kao i mogue sankcije u sluaju ako se jedan od
uesnika u razmeni ne pridrava ustaljenih pravila ponaanja. Na osnovu ovoga moe se rei
da trite predstavlja ureeni i ustaljeni mehanizam robne razmene.
Moe se definisati kao ukupnost odnosa ponude i tranje koji se na odreenom
prostoru i u odredjeno vreme ispoljavaju povodom razmene roba i usluga. Da bi se neki
proizvod mogao prodavati, za njega treba da postoji trite. Ukoliko nema trita nema ni
biznisa. Trite nije statian i nepromjenljiv potencijal. ta vie, to je jedan dinamian
organizam u kome se kontinuirano deavaju raznovrsne ekonomske i drutvene promene. Na
njemu se svakodnevno pojavljuju novi prodavci i kupci, dok neki stari nestaju. Pojavljuju se i
novi ponudbeni artikli, a drugi se tiho gube, jer su potroai za njih izgubili interes. Zato je
neophodno upoznavanje potreba, elja i interesovanja kupaca radi poznavanja i praenja
trine potranje, jer nema vanijeg zadatka od stalnog pronalaenja novih kupaca i
zadravanja postojeih.
Spontanim delovanjem trinog mehanizma postie se najvea ekonomska efikasnost.

3
TRITE

1.1.Pojam trita

Trite se moe definisati na razliite naine u zavisnosti od svrhe definisanja.


Razliitost gledita i definicija o tritu izraz je poznate injenice da je trite kao fenomen
veoma kompleksno, da postoje mnogobrojni aspekti analize trita i razliite forme u kojima
se trite ispoljava.
Posmatrano sa aspekta odnosa koji se uspostavljaju na tritu, definie se kao:
sveukupnost odnosa ponude i tranje koji na odreenom mestu i odredjenom vremenu utiu
na prodaju pojedinih roba i skup svih ustanova podruja i uredjaja koji omoguuju
organizovani i stalni kontakt izmeu kupaca i prodavaca.
Iz ugla marketinga trite se moe definisati kao agregatni skup snaga i uslova u
okviru kojih kupci i prodavci donose odluke koje rezultiraju u transferu roba ili usluga.
Opta teorija sistema definie pojam trita kao jedan sloen dinamiki i stohastiki
sistem, koji je istovremeno podsistem sistema funkcionisanja velikog ekonomskog sistema.1
Razmatrajui definicije trita konstatujemo da bi se u svim novijim definicijama
mogle izdvojiti tri razliite grupe, s obzirom na znaaj koji se u tim definicijama pridaje
pojedinim komponentama trita.
U te grupe spadaju: u prvoj grupi definicija akcenat je stavljen na same uesnike u
razmjeni na ukupnost kupaca i prodavaca, tako da se tu posebno istie personalna
komponenta trita, u drugoj grupi definicija moe se uoiti da se istie odnos izmedju
nosilaca ponude i tranje, tj. akcenat je stavljen na kontakte izmeu aktera u procesu
razmene a u treoj grupi definicija moe se uoiti da se akcenat stavlja na sueljavanje
ponude i tranje
Dakle moe se uoiti da postoje jasne razlike u definisanju trita. Dati jednu potpunu
definiciju trita znailo bi da se u definisanju pored uzimanja u obzir njegovih komponenti,
moraju uzeti u obzir i njegova struktura i funkcije. U pojedinim definicijama moe se uoiti
pokuaj, da se struktura trita svodi na ukupnost ponude i tranje, a funkcije na njihovo
sueljavanje. Ono to se ne nalazi u mnogobrojnim definicijama trita, moe se nai u
brojnim analizama konkretnog trita, gde je trite kao fenomen nalo svoje potpuno
objanjenje.
Stepen razvijenosti i stabilnosti trita je u korelaciji sa razvijenou i stabilnosti
velikog ekonomskog sistema, mada trite moe pruiti relevantne informacije za
sagledavanje nekih karakteristika stanja velikog ekonomskog sistema.2

1 ,, Finansijska trita", dr. S. Marinkovi, Ni, 2009 god.

2 ,,Finansijska trita i finansijski posrednici", dr. Z. Jeremi, Beograd, 2012 god.

4
U ekonomskoj teoriji esto se javljaju nesporazumi, jer se ne shvata da trite tamo
gde je, neophodno, mora funkcionisati kao kompletan i razvijen sistem. Treba imati jasnu
predstavu o njegovoj strukturi bez koje on ne bi mogao funkcionisati kao podsistem, te
razlikovati izvesne njegove sistematske nedostatke od odredjenih nedostataka koji su mu
samom sebi svojstveni. Ova negativna dejstva se moraju odredjenim merama ekonomske
politike ublaiti, pa ak, u odreenim sluajevima i sasvim neutralisati.3

1.2.Klasifikacija trita

Postoje razliite klasifikacije trinih stanja koje su da li teoretiari takelberg, Ventraub,


Dino, Tan Tin i Samuelson.
takelberg je poao od jedne jednostavne injenice da se broj uesnika i njihova
snaga mogu posmatrati kao veliine sa suprotnim kretanjima, uzevi zatim samo tri brojane
mogunosti, da ih ima mnogo, malo i samo jedan, kako na strani ponude, tako i na strani
tranje, pa je u tom smislu izradio sledeu emu trinih stanja:
Slika 1.

Ponuda
Tranja Mnogo Malo Jedan
Potpuna
Mnogo konkurencija Oligopson Monopson
Bilateralni
Malo Oligopol oligopol Kvazimonopson

Jedan Monopol Kvazimonopol Bilateralni monopol


*Tri mogunosti na strani ponude i tranje
Kao to se u slici 1. moe videti, ova matrica je simetrina, poto monopolu odgovara
monopson, oligopolu oligopson, a kvazimonopolu kvazimonopson. Ta simetrinost se lako
uoava, poto monopsonu odgovara monopol, oligopsonu oligopol, a kvazi monopsonu
kvazimonopol.
Medjutim, ni ovakva matrica sa devet trinih stanja u potpunosti ne ispunjava svu
sloenost trine privrede. Tako na primer, pored istog monopola i kvazimonopola, postoji i
parcijalni monopol, kada se na tritu javlja i nekoliko autsajdera od ije snage i broja zavisi
da li monopol dejstvuje samostalno ili trpi njihov uticaj.4
Dinova klasifikacija se sastoji od sedam tripnih stanja: perfektna konkurencija, ista
konkurencija, imperfektna konkurencija, monopolistika konkurencija, necenovna
konkurencija, oligopolistika konkurencija i nelojalna ili destruktivna konkurencija.

3 ,,Finansijska trita i finansijski posrednici", dr. Z. Jeremi, Beograd, 2012 god.

4 ,,Osnovi ekonomije", dr. D. Kitanovi, N. Golubovi, D. Petrovi, Ni, 2008 god.

5
Tan Tin razlikuje sledea trina stanja: potpunu konkurenciju, potpuno regularno
trite ili ist monopol i ogranieno ili neperfektno trite.
Samuelson razlikuje pet osnovnih struktura trita: savrenu konkurenciju,
monopolistiku konkurenciju, homogeni oligopol, heterogeni oligopol i ist monopol.

Vetraub uvodi jo dve determinante za blie definisanje trita a to je elastinost supstitucije i


unakrsna elastinost tranje.5
Slika 2.

Elastinost Unakrsna
Trino stanje Broj uesnika supstitucije ili elastinost tranje
tranje (Es) (cxEy)

Potpuna
Veliki Savrena 0
konkurencija

Monopol Jedan Odredjeni (mali) broj 0

Oligopol Mali Savrena Odredjeni broj

Ograniena Odredjeni (veliki)


Veliki Odredjeni broj
konkurencija broj

*etiri trina stanja

5 ,,Osnovi ekonomije", dr. D. Kitanovi, N. Golubovi, D. Petrovi, Ni, 2008 god.

6
FUNKCIJE TRITA

Trite, formalno ili neformalno, ima centralnu ulogu u odreivanju ta


proizvoditi,kako i za koga proizvoditi. Reavanje ovih problema posredstvom trita zasniva
se njegovim osnovnim funkcijama:
1. Informaciona funkcija,
2. Motivaciona funkcija,
3. Distributivna funkcija,
4. Selektivna funkcija i
5. Alokativna funkcija.6

2.1.Informaciona funkcija trita

Informativna funkcija i funkcija povezivanja osamostaljenih robnih proizvodjaa:


trzite prima jednu optu informaciju o stanju ponude i tranje za odredjenom robom ili
uslugom. Ta informacija je u stvari trina cena. Na osnovu kretanja trine cene privredni
subjekt se moe informisati o stanju ponude i tranje, na konkretnom tritu, i na osnovu toga
uoiti i videti gde je njegovo mesto u odnosu na tu cenu. Proizvodjai su nuno povezani
(kroz kupoprodajne transakcije na tritu ) i na razmenu svojih proizvoda, kako bi nabavili
neophodne inpute za proces proizvodnje, ili da bi realizovali svoju robu.
Ova funkcija osigurava da dodje do uskladjivanja mogunosti (ponude) i potreba
(tranje). Cilj informativne funkcije je da o odredjenom tritu u odredjenom vremenu i za
odredjen prostor obezbedi relevantne informacije, ukazujui da izmedju potreba, elja,
preferencija, pretpostavki i problema potroaa u odnosu na iskazanu ponudu proizvodjaa
postoji nepodudarnost. Izmeu ponude i tranje na tritu, proizvodnje i potronje, postoji
povratna sprega-interakcija; trine cene igraju ulogu povratne sprege a trite kao
nevidljiva ruka koja regulie ekonomska kretanja, posebno u uslovima slobodne
konkurencije.7
Informacije o nainu proizvodnje, mogunostima pribavljanja robe i njihovim cenama
su najvrednije informacije u svakoj ekonomiji. Prosperitet je u direktnoj vezi sa optimalnim
koritenjem faktora proizvodnje, to podrazumeva da fizike i/ili pravne osobe moraju imati
informacije o optimalnom nainu koritenju faktora proizvodnje. Informacije o optimalnom
koritenju faktora proizvodnje mogu se stei u direktnom odnosu proizvodjaa i potroaa, ali
je ovaj kanal transmisije suvie spor i komplikovan. Mnogo jednostavniji i jeftiniji

6 ,,Makroekonomija", dr. S. Cvetanovi, Ni, 2012 god.

7 ,,Teorija i politika cena", dr. D. Zdravkovi, Ni, 2009 god.

7
transmisioni mehanizam predstavlja sistem cena, koji ne ukljuuju pregovore svakog
proizvodjaa (prodavca) i svakog potroaa prilikom svake transakcije. Uskladu s tim, sistem
cena je javno
objavljeni poziv bilo kom kupcu da, ravnopravno sa svim drugim kupcima, obavlja
transakcije na tritu.
Na primjeru trita vrednosnih papira se najbolje vidi znaaj informativne funkcije. To
se naroito odnosi na firme ili samostalne ulagae (dilere) koji kupuju i prodaju vrednosne
papire sa ciljem zarade na razlici kupovne i prodajne cene. Pouzdane i blagovremene
informacije o konkretnim preduzeima daju mogunost da se realnije predvidi eventualni
porast ili pad vrednosti njihovih deonica i u skladu sa tim preduzmu odgovrajue radnje
(kupovina deonica perspektivnih preduzea i prodaja onih koje neobeavaju porast
vrednosti u budunosti). Sa druge strane, sama trina cena konkretnog preduzea, odnosno
njegovih deonica, daje signal institucionalnim investitorima koji kupuju preduzea sa
namerom da njima trajno upravljaju (investicioni fondovi, medjunarodne kompanije i sl.). Tu
se promena cijena pojavljuje kao orijentir investitorima u pogledu budue vrednosti
preduzea.8

2.2.Motivaciona funkcija trita

Informacija o optimalnom korienju faktora proizvodnje predstavlja neophodan ali ne


i dovoljan uslov za efikasnu koordinaciju ekonomske aktivnosti. Vlasnici faktora proizvodnje
moraju biti motivisani da ove faktore koriste ili stave na koritenje u skladu sa raspoloivim
informacijama. Trite na razliite naine motivie razliite pojedince ili grupe. Dobro
informisani potroai su u stanju da sa istim linim ili porodinim budetom zadovolje vie
potreba od slabije informisanih potroaa. Na primer posrednici u prometu nekretninama
zaradjuju koristei informacije o tritu nekretnina, radnici nastoje da se zaposle u
industrijama/privrednim drutvima sa najveim platama itd. U trinoj ekonomiji u svim
sluajevima u kojima stiu informacije, ljudi nastoje da deluju u skladu s njima. U okviru
toga, dobit se esto pominje kao osnovni motiv. Iako profit ini manji deo dohodaka
pojedinaca njegova vanost proistie iz motivacije koju on predstavlja za menadere
privrednih drutava, koji kombinacijom faktora proizvodnje i koordinacijom rada i kapitala
nastoje ostvariti to vei profit u poslovanju privrednih drutava. Da bi profit bio pokretaka
snaga ekonomske aktivnosti vlasnici faktora proizvodnje moraju imati pravo da raspolau
ostvarenim profitima, to podrazumeva jasno definisanje i punu zatitu vlasnikih prava, koja
se pojavljuju kao preduslov trinih transakcija. 9
Vlasnika prava moemo definisati i kao privilegiju ekskluzivnog korienja
ogranienih resursa, koja predstavlja osnovni motiv i za kupca i za prodavca. Naime,sticanje
vlasnikih prava motivie potroaa na kupovinu, a motiv za proizvodnju je pretpostavka da
prodavac ima pravo da razmenjuje robu/usluge za novac. Ako prodavac nije u mogunosti da

8 ,,Teorija i politika cena", dr. D. Zdravkovi, Ni, 2009 god.

9 ,,Ekonomija", P. Veselinovi, Beograd, 2010 god.

8
vlasnika prava (roba/usluga) razmenjuje, onda nema ni motiva za proizvodnju. U skladu sa
navedenim, trite postoji samo za robu/usluge za koje se mogu uspostaviti, odravati i
razmenjivati vlasnika prava. Ukoliko, zbog nemogunosti uspostavljanja i odravanja
vlasnikih prava, trite ne postoji, nije mogue uspostaviti ni sistem cena a alokacija
ogranienih resursa mogua je samo posredstvom politike moi ili po osnovu prisile ili
nasilja. Meutim, postavlja se pitanje ko uspostavlja i osigurava ova prava. To je ekskluzivno
pravo i obaveza drave, koja se, u tom smislu, javlja kao "skriveni" partner u svim
ekonomskim transakcijama.
Kroz proces motivacije posredstvom trita se ostvaruje i proces raspodele oskudnijim
resursima, pribavljaju, koristei ove resurse na najbolji nain, vee dohotke. Pojedinci sa
manje razvijenim vetinama ili koji raspolau manje oskudnim resursima dobijaju manje
dohotke. Poslovni ljudi koji imaju dobre procene prilikom preuzimanja rizika ostvaruju velike
profite, a poslovni ljudi sa loom procenom, uz preuzimanje istog rizika, gubitke. Trite
raspodjeljuje dohodak proporcionalno vrednostima resursa koje ulau u proizvodnju, ali ne i
proporcionalno pojedinanim naporima i ogranienosti resursa koja su uloena.10

2.3.Distributivna funkcija trita

Distributivna funkcija trita ogleda se u tome to se raspodela roba i dohotka po


principu nagraivanja uspenih proizvodjaa i kanjavanja neuspenih odigrava kontinuirano,
to prisiljava preduzetnika drutva da ekonomski efikasno primjenjuje metode pokrivenosti
trita tj. da se rade prave stvari u smislu obavljanja postavljenih marketing zadataka.
Raspodela dohotka povezana je sa prenosom informacija i motivacijom. Raspodela ili
preraspodela dohotka utie na dve druge funkcije trita. Redistribucija posredstvom poreza i
socijalnih primanja umanjuje motivaciju i davalaca (npr. zaposleni) i primalaca(npr.
nezaposleni). Maksimiziranje cena redistribuira dohodak od proizvodjaa prema potroaima,
ali upuuje i pogrenu informaciju kupcima o relativnoj oskudnosti robe i/ili usluge. Iz ove
medjusobne povezanosti distribucije dohotka, motivacije i sistema cena proizilaze mnoga
pitanja kojima se ekonomija bavi, kao to su: regulacija privatnog biznisa, antimonopolska
politika i kontrola monopola, oporezivanje i, u vezi stim, motivacija za rad i/ili tednju i sl.
U sluaju trgovine vrednosnim papirima nagradjivanje uspenih i kanjavanje
neuspenih uesnika na tritu je vidljivije nego na veini drugih trita. Preraspodela dohotka
se odvija kontinuirano, sa svakom novom transakcijom. Pravovremena reakcijana trina
kretanja omoguava uspenim kupcima i prodavcima da u relativno kratkom roku ostvare
znaajnu zaradu. Naravno, to esto ide na raun onih manje uspenih.

2.4.Selektivna funkcija trita

10 ,,Ekonomija", P. Veselinovi, Beograd, 2010 god.

9
Trite vri selekciju privrednih subjekata kroz proces konkurencije. Na tritu se za
istu vrstu proizvoda formira jedinstvena cena po kojoj svi prodavci prodaju svoje proizvode.
Oni koji imaju nie trokove proizvodnje ostvaruju veu zaradu, dok neefikasni proizvodjai
ne mogu svoje trokove da podmire na osnovu trine cene, i posluju sa gubicima tako da pre
ili kasnije moraju napustiti ovu delatnost. Zbog toga, proizvodjai, da bi ostvarili svoje
ciljeve, tj. maksimizirali profit, svoju proizvodnju moraju prilagodjavati zahtevima i
kriterijumima trita kroz stalne promene, usavravanja i preorjentaciju u proizvodnji.
Ova funkcija deluje u uslovima kada doe do naruavanja odnosa na tritu, tako to
ukazuje koji su to proizvodi i usluge koji se trae i koji se ne trae. Drugim reima, ako cena
neke robe na tritu belei rast znai da su potrebe i tranja za tom robom vee i obrnuto.
Dakle, sistem cena je sistem javnih informacija o relativnoj oskudnosti razliit erobe i usluga.
Poveanje cena jedne robe (usluge) u odnosu na cene druge robe (usluge) je pokazatelj
poveanja relativne oskudnosti te robe. Nasuprot tome, smanjenje cena jedne robe (usluge) u
odnosu na cene druge robe (usluge) je pokazatelj smanjenja relativne oskudnosti te robe.
Informiuu ponudjae i kupce o relativnoj oskudnosti robe/usluga trite, delujui na
principima demokratije zasnovane na glasanju novcem, alocira raspoloive resurse prema
proizvodnji razliite robe/usluga. Kada su u pitanju cene deonica kao robe kojom se kod nas
trguje na tritu vrednosnih papira, promena cene ne ukazuje toliko na oskudnost, odnosno
nedostatak konkretnih deonica na tritu, koliko na oekivani trend kretanja vrednosti
preduzea emitenta tih deonica. Posebno se to odraava i na ponudu roba i usluga koje to
preduzee proizvodi, odnosno nudi na tritu.11

2.5.Alokativna funkcija trita

Alokativna funkcija trita vri efikasan i pouzdan izbor tehnolokih postupaka, prema
kriteriju ulaganja u one privredne grane i investiciona podruja iji se proizvodi i usluge na
tritu trae, odnosno povlaenjem investicija iz onih podruja iji se proizvodi i usluge ne
trae. Ve davno je naputen koncept prodaj sve ono to moe proizvesti koji nije toliko u
obzir uzimao potranju za prozvodima, koliko vlastite tehnoloke mogunosti za proizvodnju.
Normalno, pad ili porast potranje za dobrima i uslugama se direktno odraava na
vrednost samog preduzea koje ih proizvodi. U sluaju znaajnog pada potranje dolazi do
povlaenja kapitala iz neperspektivne grane i ulaganja u druga podruja poslovanja, za ijim
proizvodima postoji stabilna ili rastua tranja. Sve to se odraava na pad vrednosti deonica
jednih preduzea i porast vrednosti onih drugih. Promena cene deonica e izazvati reakciju na
tritu vrednosnih papira, koje e putem pomenutih funkcija (informativne, motivacione,
selektivne, distributivne) dovesti do uspostave novih odnosa i novih stanja na tritu.
Trite omoguava razmetaj (alokaciju) privrednih resursa na pojedine privredne
aktivnosti u kojima se stvaraju neophodni proizvodi i usluge. Na osnovu kretanja cena
proizvoda u pojedinim delatnostima, vlasnici privrednih resursa povlae svoje resurse iz
delatnosti sa loom perspektivom poslovanja i ulau ih u druge delatnosti gde su vee

11 ,, Finansijska trita", dr. S. Marinkovi, Ni, 2009 god.

10
mogucnosti zarade. U zavisnosti od toga da li trine cene rastu ili opadaju, ponuda i tranja
se menjaju sa tenjom da se uravnotee.12

ZAKLJUAK

Ekonomske funkcije trita nam ukazuju da se na tritu uvek susreemo sa


konkurencijom u sluaju kada na odabranom podruju poslovanja nastupa veliki broj
proizvodjaa, odnosno, monopolska pozicija na tritu u sluaju kreiranja nove vrednosti za
potroaa, ime stiemo kvalitetne prednosti u odnosu na konkurenciju. Izjednaavajui
kupce i prodavce (ponudu i potranju) na svakom tritu, trina privreda istovremeno reava
tri problema to, kako i za koga proizvoditi.
Osnovni preduslov za normalno funkcionisanje savremene razmene u drutvu je
postojanje razvijenog trinog mehanizma. Preko trita se razmenjuju proizvodi,
usluge,informacije, kapital itd. Sve ovo se odvija putem ekonomskih funkcija trita, preko
kojih proizvodjai i potroai dolaze do potrebnih informacija o ponudi i tranji, cenama,
tehnologiji, konkurenciji i sl. Pored informacione i motivacione uloge, koja utie na izbor
aktivnosti kojima e se preduzea baviti, zanajna je i distributivna, putem koje se
proizvedene robe stavljaju kupcima, odnosno potroaima na raspolaganje. Selektivna i
alokativna funkcija utiu na izbor, odnosno alokaciju sredstava iz jedne oblasti biznisa u
drugu. Neometano delovanje ovih funkcija donosi koristi kako proizvoaima, odnosno
preduzeima, tako i potroaima. Proizvoai racionalnije ulau i troe vlastita sredstva na
proizvodnju onih proizvoda za kojim stvarno postoji potreba, dok sa druge strane potroai
dobijaju upravo te potrebne proizvode, distribuirane pravovremeno i u dovoljnoj koliini.

12 ,,Finansijska trita i finansijski posrednici", dr. Z. Jeremi, Beograd, 2012 god.

11
LITERATURA

,, Finansijska trita", dr. S. Marinkovi, Ni, 2009 god.


,,Finansijska trita i finansijski posrednici", dr. Z. Jeremi, Beograd, 2012
god.
,,Osnovi ekonomije", dr. D. Kitanovi, N. Golubovi, D. Petrovi, Ni, 2008
god.
,,Makroekonomija", dr. S. Cvetanovi, Ni, 2012 god.
,,Teorija i politika cena", dr. D. Zdravkovi, Ni, 2009 god.
,,Ekonomija", P. Veselinovi, Beograd, 2010 god.

12