You are on page 1of 15

VIA KOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU

I PREDUZETNITVO

SEMINARSKI RAD

Tema: Programski paketi za podrku rada poslovnog sistema


Predmet: Poslovna informatika

Mentor: Student:

Leskovac, 2014 god.

1
SADRAJ

UVOD...................................................................................................................3
OSNOVNE TEHNOLOGIJE ZA PODRKU U ELEKTRONSKOM
POSLOVANJU....................................................................................................4
1.1.Elektronska pota i groupware.....................................................................4
1.2.Telekomunikacija i videokonferencije.........................................................4
1.3. Digitalne informacione usluge i uenje na
daljinu......................................5
1.4.Elektronska razmena
podataka....................................................................6
PREDNOST ELEKTRONSKOG POSLOVANJA..........................................7
2.1.Poslovne koristi internet
tehnologije............................................................7
PROGRAMSKI PAKETI ZA PODRKU RADA POSLOVNOG
SISTEMA.............................................................................................................9
3.1.Microsoft office..............................................................................................9
3.2.SAP................................................................................................................10
3.3.SQL...............................................................................................................11
ZAKLJUAK....................................................................................................13
LITERATURA..................................................................................................14

2
UVOD

Sa pojavom web tehnologije, internet postaje mono konkurentsko oruje koje stoji na
raspolaganju mnogim preduzeima. Kako e to oruje biti iskorieno, pre svega zavisi od
menaderskih sposobnosti rukovodstva preduzea koje treba da rei vane upravljake
probleme vezane za implementaciju elektronskog poslovanja. Posebnim akcentom na
reavanje problema u implementaciji tih tehnologija i upravljanju elektronskim poslovanjem,
menaderske sposobnosti rukovodilaca u ovoj oblasti se sigurno podiu na vii nivo. Danas
postoji uverenje da samo postavljanje web sajta garantuje pozitivne poslovne efekte. Gotovo
da nema preduzea ili organizacije koja nije razvila neku formu internet prezentacije na svom
web sajtu. Medjutim, bar kad su u pitanju naa preduzea, ti web sajtovi preteno slue za
prezentaciju statinih informacija o preduzeu i njegovim proizvodima i uslugama, odnosno
kao elektronska broura.
Naime, puni efekti od internet tehnologije u smislu generisanja prihoda dolaze tek
kada se, pored oglaavanja i ekonomske propagande, obuhvate i ostali elementi marketing
miksa, kao to su cena, promocija i distribucija. Osim toga, treba kupcima omoguiti on-line
naruivanje, praenje narudbina, elektronsko plaanje i isporuku proizvoda i usluga, tamo
gde je to mogue.
Postoji dosta istraivanja iz oblasti elektronskog poslovanja i trgovine, publikovanih u
razvijenim zemljama. Akademska zajednica u naoj zemlji koja se bavi ovom oblau
pokuava da prati ovaj trend. Posebno ako se ima u vidu da e elektronsko poslovanje u
budunosti igrati sve veu ulogu u poslovnim strategijama preduzea.
Rukovodioci moraju da poklone posebnu panju informacionim sistemima (IS) zato
to ovi sistemi igraju tako vanu ulogu u savremenim organizacijama. Dananji IS direktno
utiu na to kako rukovodioci odluuju, planiraju i upravljaju zaposlenima koji su njima
podredjeni. IS, takodje, sve vie utiu na to koji proizvodi e biti proizvedeni, gde, kada i
kako. Prema tome, odgovornost za IS ne moe biti prebaena na informacione strunjake i
tehniko osoblje, ve se i rukovodioci moraju ukljuiti u donoenje odluka o IS.
Postoji pet glavnih izazova u izgradnji i korienju IS: 1. dizajniranje sistema koji su
konkurentni i efikasni, 2. razumevanje zahteva globalnog poslovnog okruenja, 3. kreiranje
informacione arhitekture i informaciono-tehnoloke (IT) infrastrukture koje e podrati
ciljeve firme, 4. utvrdjivanje poslovne vrednosti IS i 5. projektovanje IS koje ljudi mogu
kontrolisati, razumeti i koristiti na socijalno i etiki odgovoran nain.
Tipovi IS koji se danas grade su veoma vani za opti uinak firme. IS utiu, kako na
dnevne operacije, tako i na organizacionu strategiju. Moni raunari, softver i mree,
ukljuujui internet, pomau firmama da budu fleksibilnije, da eliminiu nivoe upravljanja, da
odvoje posao od lokacije (virtuelna radna mesta) i da restruktuiraju radne tokove, dajui nove
mogunosti neposrednim izvriocima i rukovodstvu. IT daje rukovodiocima alate za
preciznije planiranje, predvidjanje i kontrolu poslovanja.

OSNOVNE TEHNOLOGIJE ZA PODRKU ELEKTRONSKOM


POSLOVANJU
3
1.1.Elektronska pota i groupware

Iako su mogunosti e-maila ve opisane, treba rei da ova tehnologija eliminie visoke
naknade za telefonske pozive na veliku daljinu i ubrzava komunikaciju izmedju razliitih
delova organizacije. Nestl SA, vajcarska multinacionalna korporacija za proizvodnju hrane,
je instalirala e-mail sistem za povezivanje njenih 60000 radnika u 80 zemalja. Evropska
ekspozitura ove korporacije koristi e-mail za deljenje informacija o planovima proizvodnje i
nivoima zaliha, da bi isporuila viak proizvoda iz jedne zemlje u drugu. [17] Mnoge firme
imaju svoj sopstveni interni e-mail sistem, ali komunikacione kompanije u SAD, kao to su
MCI i AT&T, nude e-mailusluge, kao i komercijalne on-line informacione usluge (America
Online) i usluge pristupa internetu. Preduzea treba da ree pitanja privatnosti e-mailporuka iz
razliitih perspektiva. Opravdano se postavlja pitanje da li je kontrola (nadgledanje)
zaposlenih u korienju e-maila, interneta i drugih mrenih mogunosti etina. Iako je e-mail
postao koristan alat za komunikaciju, groupwareobezbedjuje dodatne mogunosti za podrku
komunikacijama i kolaborativnom radu zaposlenih irom preduzea. Pojedinci, timovi i radne
grupe na razliitim lokacijama u firmi mogu koristiti groupware za uee u diskusionim
forumima i rad na zajednikim dokumentima i projektima.1

1.2.Telekonferencije i videokonferencije

Ljudi se mogu sastati elektronski, iako se nalaze udaljeni stotine ili hiljade milja,
korienjem telekonferencija, konferencija zasnovanih na podacima i videokonferencija.
Telekonferencije omoguavaju grupi ljudi da se istovremeno dogovaraju preko telefona ili e-
mail softvera za grupnu komunikaciju (electronic-mail group communication software).
Telekonferencije koje dozvoljavaju da dvoje ili vie ljudi na udaljenim lokacijama rade na
istom dokumentu ili podacima, istovremeno, se nazivaju dataconferencing. Sa ovom vrstom
telekonferencija, korisnici na udaljenim lokacijama mogu da uredjuju ili modifikuju podatke
(tekst, kao to su word processing dokumenti; brojeve, kao to su spreadsheets dokumenti;
grafici). Telekonferencije u kojima uesnici vide jedni druge preko video ekrana se nazivaju
videotelekonferencije ili videokonferencije. 2
Ove forme elektronskih konferencija su sve popularnije, jer tede vreme za putovanja i
znaajno smanjuju trokove komuniciranja. Firme koje se bave zakonskom regulativom mogu
koristiti videokonferencije da bi organizovale sastanke izmedju advokata u razliitim
ekspoziturama. Videokonferencije pomau zaposlenima u organizacijama da saradjuju, iako
se nalaze na udaljenim lokacijama ili da premoste jaz u personalnoj ekspertizi (konsultovanje
sa ekspertima na daljinu). Elektronske konferencije su korisne u podrci radu na daljinu

1 ,,Upravljanje elektronskim poslovanjem", dr. R. Jovanovi, dr. S. Milovanovi, Ni, 2009 god.

2 ,,Poslovna informatika, dr. R. Jovanovi, dr. S. Milovanovi, dr. J. Stankovi, Ni, 2008 god.

4
(telecommuting), dozvoljavajui radnicima od kue da se sretnu ili saradjuju sa njihovim
kolegama koji rade u kancelariji ili bilo gde na drugom mestu3.
Videokonferencije obino zahtevaju specijalne videokonferencijske sobe i video
kamere, mikrofone, televizijske monitore i raunar opremljen codec uredjajem koji
konvertuje video slike i analogne zvune talase u digitalne signale i vri njihovu kompresiju
za transfer preko komunikacionih kanala. Drugi codec na prijemnoj strani ponovo
konvertuje digitalne signale nazad u analogne za prikazivanje na prijemnom monitoru. PC
desktop videokonferencijski sistemi, u kojima korisnici mogu da vide jedni druge i u isto
vreme da rade na istom dokumentu, smanjuju videokonferencijske trokove, tako da sve vie
firmi moe da koristi prednosti te IT. Desktop videokonferencijski sistemi obino prikazuju
lokalni prozor u kome moete da vidite sebe i udaljeni prozor za prikazivanje osobe sa kojom
komunicirate. Veina deskop sistema obezbedjuje audio mogunosti za dvosmernu
konverzaciju u realnom vremenu i tablu (whiteboard). Ova prazna tabla je deljiv program za
crtanje koji dozvoljava veem broju korisnika da saradjuju na projektima, on-line
modifikovanjem slika i teksta. Softverski proizvodi, kao to je Microsoft NetMeeting (radi u
Windows operativnom sistemu), Netscape Communicators Conference i CU-SeeMe
(raspoloivi kao shareware i komercijalna verzija) obezbedjuju jeftine alate za desktop
videokonferencije preko interneta.

1.3. Digitalne informacione usluge i uenje na daljinu

Digitalne informacione usluge koje imaju iroki domet omoguavaju umreenim


korisnicima PC-ja i radnih stanica da dobiju eksterne informacije, trenutno, bez naputanja
njihovih radnih prostorija. Cene akcija, periodini urnali (periodicals), podaci o konkurenciji,
industrijski katalozi o nabavkama (industrial supplies catalogs), podaci iz pravne oblasti,
lanci o novostima (news articles), referentni radovi (reference works) i prognoze vremena su
neke od informacija kojima se moe pristupiti on-line. Mnogi od tih servisa daju mogunosti
e-maila, elektronskih oglasnih tabli, on-line diskusionih grupa, kupovine i putnikih
rezervacija, kao i internet pristup. 4

Provajder Tip servisa


Amerika online Opte interesovanje, poslovne informacije
Prodigy Opte interesovanje, poslovne informacije
Microsoft Network Opte interesovanje, poslovne informacije
Dow Jones News Retrieval Poslovne i finansijske informacije
Dialog Poslovne, naune, tehnike informacije
Lexis Istraivanja pravne regulative
Nexis Novosti, poslovne informacije
Tabela 1- Komercijalne digitalne informacione usluge

3 ,,Poslovna informatika, dr. R. Jovanovi, dr. S. Milovanovi, dr. J. Stankovi, Ni, 2008 god.

4 ,, Internet aukcije, V. Gruji, Beograd, 2005 god.

5
Tabela 1 prikazuje vodee komercijalne digitalne informacione servise. Organizacije,
takodje, mogu koristiti informaciono-telekomunikacione tehnologije za izvodjenje programa
uenja na daljinu, gde obuavaju zaposlene u udaljenim lokacijama, a da ti zaposleni ne
moraju biti fiziki prisutni u uionici.
Uenje na daljinu znai da se obrazovanje ili obuka mogu isporuiti do osoba koje se
nalaze na jednoj ili vie udaljenih lokacija. Iako se uenje na daljinu moe izvriti bez
tampanih materijala, iskustvo u uenju na daljinu je dosta zasnovano na IT, gde spadaju
videokonferencije, kablovska televizija ili interaktivna multimedija, ukljuujui web. Neki
programi uenja na daljinu koriste sinhrone komunikacije, gde su uitelj i student prisutni u
isto vreme u toku obuke, ak iako su na razliitim mestima. Drugi programi koriste asinhrone
komunikacije gde uitelj i student nemaju personalnu interakciju u isto vreme ili na istom
mestu. Na primer, studenti mogu pristupiti web sajtu za dobijanje materijala za kurs i da
komuniciraju sa njihovim instruktorima preko e-maila.5

1.4. Elektronska razmena podataka

Elektronska razmena podataka (EDI - Electronic Data Interchange) je glavna


tehnologija za EC, jer dozvoljava computer-to-computer razmenu standardnih dokumenata
izmedju dve firme, kao to su fakture, nalozi za utovar robe, nabavne narudbine. EDI
tehnologija smanjuje transakcione trokove, zato to transakcije mogu da se automatski
prenesu iz jednog u drugi IS kroz telekomunikacionu mreu, eliminiui tampanje i
rukovanje papirom na jednoj strani i unos podataka na drugoj strani. EDI tehnologija, takodje,
moe obezbediti strategijske koristi, jer vezuje kupce za odredjene firme, ime se pojaava
lojalnost kupaca. Kada se kupci jednom naviknu na korienje EDI sistema nekog preduzea,
onda im je lake da naruuju od tog preduzea, nego od njegovih konkurenata. EDI moe
smanjiti trokove zaliha, jer omoguava naruivanje proizvoda tano na vreme (just-in-time) i
ne dozvoljava gomilanje nepotrebnih zaliha.
Preduzea u potpunosti koriste mogunosti EDI tehnologije kada integriu podatke
prikupljene iz EDI transakcija sa aplikacijama za obradu rauna za plaanje, kontrolu zaliha,
isporuku i planiranje proizvodnje i kada paljivo planiraju organizacione promene koje
obuhvataju nove poslovne procese. Podrka i obuka rukovodstva za ovu novu IT je vana.
Firme, takodje, moraju da standardizuju formu dokumenata koje razmenjuju sa drugim
firmama i da je usklade sa legalnim zahtevima za verifikaciju, radi provere autentinosti
transakcija. Iako mnoge firme preferiraju korienje privatnih mrea za EDI transakcije, sve
vie se okreu internetu za te svrhe.

5 ,, Internet aukcije, V. Gruji, Beograd, 2005 god.

6
PREDNOSTI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

2.1. Poslovne koristi internet tehnologije

Internet, intranet i extranet postaju glavne platforme za EC, EB i digitalnu firmu, zato
to te tehnologije obezbedjuju mnoge koristi.
Internet globalna povezanost, lakoa korienja, niski trokovi, multimedijalne
mogunosti, mogu biti iskoriene za kreiranje interaktivnih aplikacija i obezbedjenje usluga i
proizvoda. Korienjem internet tehnologije, firme mogu smanjiti komunikacione i
transakcione trokove, unaprediti koordinaciju i saradnju i ubrzati distribuciju znanja.
Tabela 2 - Poslovne koristi od interneta
Koristi
Povezanost i globalni domet
Smanjeni komunikacioni trokovi
Nii transakcioni trokovi
Smanjeni agencijski trokovi
Interaktivnost, fleksibilnost i kastumizacija
Ubrzana distribucija znanja

Povezanost i globalni domet. Vrednost interneta je u mogunosti da lako i jeftino


povee mnogo ljudi koji se nalaze na razliitim mestima irom zemljine kugle. Svako ko ima
internet adresu moe da se loguje na raunar i da pristupi bilo kom raunaru na mrei, bez
obzira na lokaciju, tip raunara ili operativni sistem.
Smanjeni komunikacioni trokovi. Pre interneta, organizacije su morale da grade
svoje sopstvene mree irokog dometa (WAN Wide Area Network) ili da se pretplate na
VAN (value-added network) usluge. Korienje interneta, bez obzira to nije besplatno, je
sigurno jeftinije za mnoge firme, nego da grade svoje sopstvene mree ili da plaaju VAN
pretplatu. Prema tome, internet pomae firmama da smanje operativne trokove ili da
minimiziraju trokove funkcionisanja, dok proiruju njihove aktivnosti.
Nii transakcioni trokovi. Firme su ustanovile da je elektronsko upravljanje
transakcijama mnogo jeftinije od procesa koji se odvijaju putem papirnih dokumenata.
Korienje internet tehnologije jo vie smanjuje te transakcione trokove. Na primer, firma
BeamScope Canada Inc., je utvrdila da moe obraditi web narudbinu za oko 80 centi,
nasuprot $5 do $15 za narudbinu u papirnoj formi. Klijenti Federal Express-a koriste FedEx
websajt za praenje statusa njihovih paketa, umesto da pitaju preko telefona. Na osnovu toga,
FedEx tedi $8, a cifra dostie $2 miliona utede godinje za operativne trokove. 6

6 ,,Poslovna informatika, dr. R. Jovanovi, dr. S. Milovanovi, dr. J. Stankovi, Ni, 2008 god.

7
Smanjeni agencijski trokovi. Kako se firme ire i proces globalizacije poslovanja
nastavlja svoj trend, potreba za koordinisanjem aktivnosti na udaljenim lokacijama postaje
kritinija. Internet smanjuje agencione trokove trokovi upravljanja zaposlenima i
koordinisanja njihovog posla obezbedjenjem jeftinih mrea i komunikacionih i
kolaboracionih alata koji se mogu koristiti na globalnoj osnovi.
Interaktivnost, fleksibilnost i kastumizacija. Internet alati mogu kreirati interaktivne
aplikacije koje se mogu prilagoditi za vie svrha i auditorijuma. Web strane imaju mogunosti
interakcije sa korisnikom kakve nisu postojale u klasinim, tampanim medijima. Posetioci
privueni primamljivim prikazima teksta, grafika, videa i zvuka, takodje, mogu kliknuti na
hot dirke da bi izvrili selekciju, preduzeli akciju ili dobili dodatne informacije. Firme mogu
koristiti e-mail, alate za konverzaciju (chat rooms) i elektronske diskusione grupe za
uspostavljanje dijaloga sa njihovim kupcima. U tu svrhu se koriste informacije koje su
skupljene da bi se prilagodila komunikacija tano prema kupevom interesovanju. Te
komunikacije su, u stvari, zasnovane na informacijama koje je kupac ostavio na web sajtu
prilikom poseta. Sadraj dinamikih strana se menja kao odgovor na korisnikov ulaz na web
sajt.
Ubrzana distribucija znanja. U dananjoj informacionoj ekonomiji, brz pristup
znanju je kritian za uspeh mnogih preduzea. Internet prua podrku distribuciji znanja, tako
to organizacije koriste e-mail sevis i on-linebaze podataka da bi ostvarile trenutan pristup
informacionim resursima u kljunim oblastima, kao to je biznis, nauka, zakoni i vlada
(dravna administracija). Istraiva moe veoma brzo da preko interneta dodje do ogromne
koliine podataka irom sveta, a koje bi inae bilo veoma skupo i veoma teko nai.7

7 ,,Poslovna informatika, dr. R. Jovanovi, dr. S. Milovanovi, dr. J. Stankovi, Ni, 2008 god.

8
PROGRAMSKI PAKETI ZA PODRKU RADA POSLOVNOG
SISTEMA

Postoji niz programskih paketa za podrku rada poslovnog sistema. Svaki od tih paketa ima
svoju posebnu ulogu u elektronskom poslovanju. Paketi od velikog znaaja za podrku rada
poslovnog sistema su: microsoft office, sap, sql itd.

3.1.Microsoft office

Microsoft office je softverski paket kompanije Microsoft, programski paket namenjen


kancelarijskom poslovanju. Softverski paket koji se sastoji iz sledeih aplikacija: microsoft
word, microsoft excel, microsoft powerpoint, microsoft outlook, microsoft accsess.8
Microsoft word je aplikacija pogramskog paketa Microsoft office. Prvo izdanje ovog
programa bilo je 2. maja 1983 godine, sa operativnim sistemom MC-DOS. To izdanje nije
bilo prihvaeno medju korisnicima, nego su korieni drugi programi. Uspenom
marketinkom kampanjom kao i neprestajnim razvojem, microsoft word je kasnije uspeo da
potisne svoju konkurenciju i danas predstavlja univerzalni tekst-procesor prisutan na skoro
svakom raunaru sa operativnim sistemom Windows. Dokumenti nastali u word-u veoma su
rasprostranjeni te ljudi koji ne koriste microsoft ofice imaju estih problema oko otvaranja
dokumentacije ya nesmetano obavljanje svojih aktivnosti. Word moe biti oblikovan tako da
odgovara svim konkretnim korisnikim potrebama. Formati dokumenata nastalih u wordu se
prilagodjavaju i mogu se otvoriti u bilo kojoj drugoj verziji ove aplikacije. Njegov najvei
znaaj je zapravo u lakem formiranju potrebne dokumentacije i takodje to je to jedina
aplikacija koja omoguava stvaraocima da u trenutku kreiranja dokumentacije korisnik ima
konkretan uvid u to, kako e dokumenat izgledati prilikom tampanja.9
Microsoft excel je program za tabelarne kalkulacije. Jedan je od najzastupljenijih programa
te vrste, kako u privatnom tako i u poslovnom segmentu. Nastao je kao naslednik programa
Multiplan iste softverske kue. Aktuelna verzija za Windows je Microsoft Excel 2013.
Popularnost eksela je zasnovana na veoma prihvatljivom konceptu na kojem poivaju
programi za rad sa unakrsnim tabelama, iji je eksel predstavnik. Ova klasa programa
predstavlja spoj stroge strukture i velike slobode. Moe se koristiti za radne listove, ali i
iskazati u obliku tabela, lista, grafikona, formula i drugih struktura.10

8 ,, Programski paketi, M. Jovanovi, Ni, 2008 god.

9 sr.wikipedia.orgwikimajkrosoft_ofis

10 office.microsoft.comexcel

9
Microsoft powerPoint je program za pravljenje prezentacija. Program je u toku samog
pravljenja aplikacija prikazuje kako e izgledati sama prezentacija, Program je idealan za
marketinke prezentacije bilo koje kompanije.
Microsoft outlook je program za rukovanje elektronskom potom. Dolazi standardno u
paketu sa Microsoft office. Program moe raditi sa vie naloga i vie servera, ali po
tehnologiji jedan po jedan, po rasporedu koji korisnik zada u podeavanjima. Pomou njega
se mogu slati poruke, itati pristigle, poslate i obrisane poruke i vriti druge osnovne radnje sa
elektronskom potom.Prilikom preuzimanja sa mail servera poruke se smetaju na lokalni
disk, tako da korisnik moe kasnije da ih proita. Ova mogunost moe biti korisna kod
sporih internet konekcija. Da bi nove poruke program preuzeo iz mail sandueta na mail
serveru, potrebna je internet konekcija, ali nakon preuzimanja i smetanja na lokalni hard
disk, internet konekcija vie nije neophodna.11
Microsoft access aplikaicja za upravljanje relacionim bazama podataka. Sema tabela i
relacija, baza podataka u access-u sadri i upite, izvetaje, obrasce, beb obrasce i programske
module. Takoe nudi jednostavan i automatizovan postupak pravljenja programskog
okruenja. Uglavnom se koristi za projektovanje aplikacija u malim i srednjim preduzeima.
Iako nije serverskog tipa, uglavnom podrava viekorisniki reim rada.12

3.2.SAP

SAP je osnovan 1972. godine. Skraenica SAP oznaava Systems Applications and
Products in data processing. Prvi proizvod je bio softverski paket za finasijsko raunovodstvo.
Svoj vrhunac u korienju u poslovnim sistemima preduzea dostie devedesetih godina
porolog veka kada se pojavljuje na Njujorkoj berzi, kao jedan od glavnih programa za
odvijanje berzanskog poslovanja. U novi milenijum SAP ulazi sa planovima da svoje
proizvode integrie sa E-trgovinom i Web tehnologijama. Koristei Internet SAP smeta
krajnjeg korisnika u centar poslovnog informacionog sistema. 2004. godine SAP ima prihode
od 7,5 milijardi evra sa partnerima u 25 razliitih industrija i postaje trei najvei nezavisni
proizvodja softvera, sledei Microsoft i IBM. Danas SAP ima preko 38400 zaposlenih u vie
od 50 zemalja sveta, i usluuje vie od 36200 korisnika sa preko 88000 instalacija u vie od
120 zemalja, to predstavlja broj od preko 12 miliona krajnjih korisnika, koji koriste sistem na
razliitim nivoima.13
Danas se glavni SAP-ov proizvod naziva SAP Business Suite, namenjen je velikim
preduzeima i ukljuuje sledee osnovne aplikacije:
SAP ERP (Enterprise Resource Planning) - ova aplikacija se bavi kljunim
poslovnim funkcijama, kao to su menadment radnog kapitala, finansije, nabavka itd.

11 office.microsoft.comoutlookl

12 office.microsoft.comaccessl

13 ,,Implementacija SAP programa, D. Bai, J. Rui, Beograd, 2010 god.

10
SAP CRM (Customer Relatonship Management) - ova aplikacija se bavi
upravljanjem procesima koji su vezani za korisnike, kao to je korisnika podrka.
SAP PLM (Product Lifecycle Management) - ova aplikacija slui za upravljanje
kreiranjem i uvodjenjem novih proizvoda
SAP SCM (Supply Chain Management) - ova aplikacija se bavi pruanjem podrke
pri nabavkama, vrenju popisa i drugim procesima koji pripadaju upravljanju lancem
snabdevanja.
SAP SRM (Supplier Relationship Management) - ova aplikacija prua podrku
uposlovajnu sa dobavljaima.
SAP xApps - ovo je skup kompozitnih aplikacija ije funkcionalnosti pokrivaju
irok spektar poslova i procesa, a zajednika odlika im je mogunost ponovne upotrebe.
U novije vreme SAP se orijentie i na mala i srednja preduzea sa sledeom ponudom:
SAP Business One - ova aplikacija prua softverski sistem za upravljanje
prodajom, kupovinom, finansijama, zalihama, proizvodnim operacijama i prvenstveno je
namenjena malim preduzeima.
SAP Business All-in-One Packages - ovaj paket nudi prekonfigurisana reenja
zasnovana na SAP Business Suite-u, prvenstveno namenjena srednjim preduzeima.
SAP Business ByDesign - ovo je najnoviji SAP-ov proizvod i predstavlja reenje
na zahtev, koje je namenjeno malim korisnicima. 14

3.3. SQL

SQL (engl. Structured Query Language) je relacioni upitni jezik (ANSI i ISO
standard). Relacije se kreiraju jednom naredbom i odmah su dostupne, to ga ini
jednostavnim za korienje. Uniforman je jer se svi podaci i rezultati operacija prikazuju u
vidu tabele i omoguava interaktivno i klasino programiranje. Sve do verzije SQL:1999 ovaj
jezik je bio neproceduralan, odnosno njime se specificiralo TA, a ne i KAKO neto treba
uraditi.
Tvorac SQL-a je Chamberlin, a nastao je u IBM-ovoj istraivakoj laboratoriji (IBM
Research Laboratory) u San Jose-u, Kalifornija 1974. godine, dakle na istom mestu gde je E.
F. Kod 1970 definisao osnovne koncepte relacionog modela podataka. Jezik se u poetku zvao
SEQUEL (engl. Structured English Query Language) i predstavljao je programski interfejs
(API) za System R, prototipski sistem za upravljanje bazom podataka (SUBP) koji se razvijao
kao deo istraivakog projekta pod istim nazivom.15

14 www.poslovnisoftver.netkratke-vestisap-poslovni-softver

15 sr.wikipedia.orgwikisql

11
Pojava komercijalnih relacionih sistema uveala je znaaj i ubrzala proces
standardizacije relacionog upitnog jezika. Prva etapa tog procesa zavrila se 1986. godine
usvajanjem SQL-a kao standardnog relacionog upitnog jezika. Ta prva verzija SQL standarda
je poznata pod nazivom SQL-86. Njom su standardizovane osnovne karakteristike SQL-a kao
deklarativnog relacionog upitnog jezika. Meutim, mnoge bitne karakteristike jezika ostale su
nestandardizovane. To je dovelo do revizija standarda, koji je usvojen 1989. godine i kojom
su standardizovane karakteristike koje se odnose na ouvanje integriteta baze podataka i
povezivanje sa klasinim programskim jezicima. Ta verzija SQL standarda poznata je pod
nazivom SQL-89. 1992. godine usvojena je sledea bitna revizija standarda, poznata pod
nazivom SQL-92 ili SQL-2, kojom je SQL zaokruen kao programski jezik, a obim standarda
uvean est puta u odnosu na polaznu verziju. Naredna verzija SQL standarda usvojena je
1999. godine.16
Iako su poetne verzije SQL-a bile prilino jednostavne, bliske korisniku i u velikoj
meri deklarativne za SQL:1999 se moe rei da je kompleksan, proceduralno/deklarativan
jezik. U nju su ukljueni koncepti objektne tehnologije, mehanizam trigera, rekurzija i
proceduralna proirenja. Da bi se poveala funkcionalnost jezika, u SQL-1999 standardu
uvedena je proceduralna nadgradnja SQL-a, koju uglavnom ine upravljake struktrure sline
upravljakim strukturama klasinih programsih jezika. SQL-1999 standard definie vie
naina korienja SQL-a. Dva osnovna naina su direktno (interaktivno) korienje SQL-a i
povezivanje SQL-a sa klasinim programskim jezicima (ugraeni SQL).
SQL-1999 standard razvrstava SQL naredbe u sledeih 7 kategorija:
1.Naredbe za emu baze podataka (SQL-schema statements) - za kreiranje, izmenu i
izbacivanje ema i objekata ema (CREATE, ALTER, DROP)
2.Naredbe za podatke (SQL-data statements) - za prikaz i auriranje podataka baze
(SELECT, INSERT, UPDATE, DELETE)
3.Naredbe za transakcije (SQL-transaction statements) - za startovanje, zavravanje i
postavljanje parametara za transakcije (COMMIT, ROLLBACK)
4.Naredbe za kontrolu (SQL-contol statements), koje se koriste za kontrolu
izvravanja sekvence SQL naredbi (CALL, RETURN)
5.Naredbe za konekcije (SQL-connection statements) - za uspostavljanje i prekidanje
SQL konekcije (CONNECT, DISCONNECT)
6.Naredbe za sesije (SQL-session statements) - za postavljanje default vrednosti i
drugih parametara SQL sesije (SET)
7.Naredbe za dijagnostiku (SQL-diagnostic statements) - signalizuju izuzetke u SQL
rutinama (GET DIAGNOSTIC)
SQL je vrlo znaajan za korienje u poslovnim sistemima jer povezuje vie raunara,
te svako ima dostupnost informacija karakteristinim za nesmetano vodjenje poslovanja.17

16 ,,Poslovna informatika, dr. R. Jovanovi, dr. S. Milovanovi, dr. J. Stankovi, Ni, 2008 god.

17 sr.wikipedia.orgwikisql

12
13
ZAKLJUAK

Osnovni ciljevi savremenog upravljanja preduzea su pridobijanje novih korisnika,


produbljivanje veza sa postojeim i poveanje konkurentnosti i profitabilnosti preduzea, to
se na najbolji nain postie uvodjenjem poslovnih procesa koji stvaraju jednaku vrednost za
preduzee, zaposlene i potroae.
Da bi se ovi ciljevi ostvarili potrebno je personalizovati komunikacione kanale i
poslovne transakcije sa svakim pojedinanim korisnikom. Ovo sve je mogue ostvariti u
savremenom, dinamikom, poslovnom okruenju, samo uz uspostavljanje ravnotee izmedju
CRM softvera, CRM poslovne logike i odgovarajuih organizacionih mera.
Sigurno je da gore navedeni programski paketi svojom sveobuhvatnou i
mogunostima prilagodjavanja potrebama korisnika, predstavlja pravo reenje za velika
preduzea koja raspolau odgovarajuim materijalnim sredstvima i ljudskim resursima, i
spremna su da se strogo pridravaju odgovarajue metodologije implementacije.
Preporuka malim i srednjim preduzeima je da ne budu uplaena cenom, duinom
implementacije i kompleksnou bilo kog softvera. Upotrebom nekog od programskih paketa
reenja namenjenih malim i srednjim preduzeima, mogue je postii zadovoljavajuu
automatizaciju informacionog sistema preduzea, kao i izgraditi odgovarajue poslovne
procese i klimu u preduzeu orijentisane na korisnike, uz prihvatljivu cenu i racionalno
korienje raspoloivih resursa preduzea.

14
LITERATURA

,,Upravljanje elektronskim poslovanjem", dr. R. Jovanovi, dr. S.


Milovanovi, Ni, 2009 god.
,,Poslovna informatika, dr. R. Jovanovi, dr. S. Milovanovi, dr. J. Stankovi,
Ni, 2008 god.
,, Internet aukcije, V. Gruji, Beograd, 2005 god.
,, Programski paketi, M. Jovanovi, Ni, 2008 god.
sr.wikipedia.orgwikimajkrosoft_ofis
office.microsoft.comexcel
office.microsoft.comoutlookl
office.microsoft.comaccessl
,,Implementacija SAP programa, D. Bai, J. Rui, Beograd, 2010 god.
www.poslovnisoftver.netkratke-vestisap-poslovni-softver
sr.wikipedia.orgwikisql

15