You are on page 1of 38

-skripta-

SISTEM OBEZBEENJA I ZATITE

1.POJAM I ZNAAJ SIS. OBEZBEENJA LICA, IMOVINE I POSLOVANJA

Pripadamo vremenu i generaciji koja brzo ivi i koja je svakodnevno


izloena velikim i naglim promenama. Te promene mogu predstavljati i opasnost,
odn. direktno ili indirektno ugroavanje oveka kao pojedinca, ali isto tako i
njegovog ueg i ireg okruenja. Da bi opstao u takvim uslovima ovek mora da
zatiti sebe kao pojedinca, bliske ljude iz svog okruenja, materijalna dobra i
drutvenu zajednicu kojoj pripada. Svaki ovek vei deo svog ivota provede
radno u skolopu neke organizacije, preduzea ili institucije, razmatrae se taj
aspekt njegovog okruenja i kako ga zatititi.
Svako preduzee ima odreeno poslovno okruenje. To okruenje ine
faktori koji se mogu grupisati u etiri celine: politiku, ekonomsku, drutvenu i
tehnoloku. Za svako preduzee je od ivotne vanosti da vodi rauna o sovm
poslovnom okruenju. To se postie definisanjem moguih opasnosti koje
okruenje namee, vodei rauna o sopstvenoj snazi i slabosti preduzea.
Spektar opasnosti kojie ugroavaju preduzee je veoma irok, a globalo
se moe podeliti na unutranje i spoljanje. Ova problematika podrazumeva ne
samo utvrivanje inkriminisanih radnji, pojava i ponaanjakoje ugroavaju
preduzee, ve i oblika sistema zatite koji se primenjuju, kao i sredstva i metode
uspostavljanja tatkvog sistema obezbeenja i glavne nosioce zaduene za
pravilno i efikasno funkcionisanje ovog sistema.
Da bi preduzee uspeno poslovalo potrebno je imati obrazobvane,
obuene kadrove sa odgovarajuim iskustvom iz bazinog menadzmenta i
poslovnih vetina, kako bi se uspeno prilagoavali drutvenim i ekonomskim
promenama i blagovremeno reagovali na njih. Bez obzira na oblik organizacije,
jedno od bitnih mesta treba da zauzima i sistem obezbeenja kao integralna
komponenta uspenog rada , razvoja i funkcionisanja preduzea.
Problem zatite lica, imovine i poslovanja preduzea je uglavnom
zanemaren. Uzrok ovakvog stanja moemo nai u nepostojanju zakonske
regulative koja direktno regulie ovu ovu oblast, periodu tranzicije, raznim
svojinskim oblicima vlasnitva i u nasleu prolosti, kada je sve bilo svaije i
niije. Meutim sam proces svojinske transformacije donosi neke promene u ovoj
oblasti, ali su one jo uvek nedovoljne iz mnogo razloga. Sistem obezbeenja
poinje da dobija na zn znaaju u periodu osnivanja privatnih preduzea, mada
je i tu bilo mnogo promblema, pogotovo neznanja.
Pored navedenog poseban problem predstavlja i veoma suena zakonska
regulativa koja tretira ovu problematiku, odn. moe se rei da nepostoji zakon
koji bi na jedinstven nain regulisao ovu oblast.
Po ukidanju Zakona ONO i DSZ, segment sistema fizikog obezbeenja
svoju zakonsku osnovu nalazi u Zakonu o oruju i jo nekim podzakonskim
aktima.

1
Nasuprot naim iskustvima u praksi preduzea razvijenih zemalja prisutan
je sistem obezbeenja preduzea, kao integralna komponenta poslovanja
preduzea, odnosno menadzmenta.

Sistem obezbeenja lica, imovine i poslovanja preduzea se sastoji iz tri


komponete:
1.Fizika komponeta sistema
2.Tehnika komponeta sistema, i
3.Bezbednosno zatitna komponeta sistema.

Svaka od ovih komponenti moe da funkcionie samostalno ali najbolji


efekat se poste kada se istovremeno ogrganizuje kompletan sistem
obezbeenja. Osnovu ovog sistema ini bezbednosno zatitna komponeta koja
funkcionalno povezuje ostale dve komponete i daje novo usmerenje shvatanju
pojma obezbeenja preduzea.

Osnovni preduslov za uvoenja sistema jeste svest o potrebi zatite,


pogotovo kog rukovodeeg kadra. Iz razloga to rukovodioci imaju veoma nisku
svest o problemu zatite preduzea. Jo jedan problem predstavljaju finsijska
sredstva za izgradnju takvog sistema.

Preventiva predstavlja osnovu funkcionisanja ovakvog sistema. Iz razloga


da nas opasnost nebi iznenadila i nanela nepovratne gubitke, koji su se
blagovremeno mogli zatititi.

Jednom uspostavljen sistem obezbeenja preduzea ne znai kraj svih


aktivnosti po tom pitanju, ve naprotiv kroz itav ivotni vek jedne orgnizacije
preduzea, ovaj sistem doivljava stalno nove dopune, izmene i nadogradnju u
skladu sa svim promenama koje bitno utiu na njegovo funkcionisanje.

Sistem obezbeenja preduzea ne uvodi se tipski, na isti nain i u istim


oblicima uvek i svuda ve se prilagoava potrebama konkretnog preduzea.

Postoji jo i problem sadnjeg profila kadra zaposlenog pogotovo na poslovima


neposrednog izvrioca obezbeenja preduzea. Uglavnom su to ljudi koji su doli
do radnog mesta iz razloga nemogunosti preduzea da ih postavi na druga
odgovarajua radna mesta.

Trba napomenuti da je znaaj reavanja ovog problema viestruk. Ono


moe doprineti objektivnijem planiranju i organizovanju sistema obezbeenja , a
sve to u cilju smanjenja gubitaka preduzea i uspenjijeg poslovanja i daljeg
razvoja preduzea.

2
2.TEORIJSKO ODREENJE POJMOVA

- Sistem obezbeenja je skup meusobno povezanih i uslovljenih mera,


postupaka i radnji kojima se, angaovanjem fizike komponente uz primenu
tehnike komponete i primenom savremenih metoda, naina i organizacije rada,
uspeno proaktivno i reaktivno, eliminie i/ili smanjuje mogunost ugroavanja
lica i neovlaenog prisvajanja imovine i rezultata rada preduzea ili institucije.

- Osnovni ciljevi sistema obezbeenja su bezbedniji i bolji uslovi rada


preduzea kroz obezbeenje i zatitu vrednosti preduzea, to za krajnji cilj ima
bolji trini poloaj preduzea i poveavanje njegovog profita. Samim tim SOLIiP
predstavlja vanu poslovnu funkciju i sastavna je komponeta najvieg nivoa
menadzmenta preduzea.

SOLIiP sastoji se iz tri komponente:

-Fizika komponenta:
-u irem smislu predstavlja sve zaposlene jedne organizacije koji su
prirodno zainteresovani za bezbedne uslove rada.
-u uem smislu se odnosi na zaposlene koji profesinalno rade na
poslovima obezbeenja lica, imovine i poslovanja.

-Tehnika komponenta se sprovodi putem primene mehanikih i


elektronskih sredstava zatite.

-Bezbednosno zatitna komponeta:


-u irem smislu predstavlja bezbednosno zatitni menadzment kao
nain organizovanja i upravljanja sistemom obezbeenja koji se bavi ovekom,
kao kljunim elementom svake organizacije i njegovom korelacijim sa
unutranjim i spoljanjim okruenjem.
-u uem smislu to je komponeta sistema obezbeenja preduzea
koja obuhvata zatitu imovine i celokupnog poslovanja preduzea, adekvatnu
organizaciju poslovanja preduzea sa aspekta zatite i pravnu regulativu istog.

-Bezbednosno zatitni menadzment definie i odreuje zahteve i potrebe


sistema obezbeenja i uslovljava proces planiranja potreba, realizaciju i
implemetaciju planiranog, kao i izvravanje zadataka, aktivnosti i delatnosti
postavljenih pred sistem.

Drugi pojmovi koji se koriste u ovoj materiji navede su po nivou optosti i


meusobne povezanosti i slovljenosti:

-Lica predstavljaju sve osobe koje dolaze u neposredni kontakt sa


preduzeem, odnosno zaposleni preduze, klijenti preduzea, poslovni partneri i
druga lica.

3
-Imovina preduzea predstavlja sve ono to je preduzee dosadanjim
radom i nastupom na tritu ostvarilo: njegov naziv, zatitni znak, korporativni
imidz, poslovni podaci i informacije, osnovna sredstva za rad, proizvodi, rezervni
delovi, repromaterijal, proces proizvodnje, intelektualna svojina, pronalasci i
inovacije i profit.

-Poslovanje preduzea je svakodnevni aktivni odnos i proces rada


usmeren na ostvarivanje boljeg i stabilnijeg poloaja preduzea na tritu i
uveanje njegove imovine.
-Objekti zatite su lica, imovina i poslovanje preduzea.

-Vrednosti preduzea su lica sa svojim pravima, imovina preduzea i


druga imovina poverena preduzeu i njegovo poslovajne.

-Procedure predstavljaju unapred odreene, utvrene, uspostavljene i u


pisanoj formi definisane metode i naine rada i postupaka sa kojima su zaposleni
upoznati, a sa ciljem pravilnog funkcionisanja procesa rada i izvravanja
postavljenih zadataka zaposlenim od strane rukovodstva preduzea

-Netipino tetno stanje predstavlja opasno neoekivano stanje


naruene sigurnosti, odn. situaciju koja je opasna po zdravlje i ivot lica, i/ili
sitaciju koja moe prouzrokovati imovinsku tetu i/ili krau imovine preduzea i
na taj nain umanjiti radnu i proizvodnu sposobnost i onemoguiti da ispuni
zahteve postavljene pred njega.

-Bezbednost je stanje i/ili proces i predstavlja odsustvo namerno i


(ne)svesno izazvane opasnosti ili spleta sluajnih okolnosti.

-Ugroavanje bezbednosti je svaki nepredvien dogaaj, sluaj,


ponaanje, nasilno delovanje oveka, prirode ili tehnikih sistema u duem
periodu znaajnijeg obima, koji dovodi u opasnost, odnosno ugroava ivot lica
i/ili imovinu preduzea a moe rezultirati gubicima ivota, gubicima u opremi i/ili
poslovanju preduzea.

-Bezbednosni incident je svaki nepredvien dogaaj ili sluaj koji moe


da izazove znaajno oteenje imovine, odnosno povredu ili smrt lica i/ili da
prouzrokuje direktne ili indirektne gubitke u prihodima preduzea.

-Analiza pretnji bezbednosti procena ugroenosti predstavlja procenu


svake stvarne i realne ili potencijalne pretnje po preduzee koja moe da
prouzrokuje povredu ili smrt lica, i/ili unitenje imovine preduzea, i/ili smanjenje
profita, odnosno finasijske gubitke bez obzira na njihovu veliinu. Odnosi se na
postepenu ili sistematsku analizu radnji i postupaka koji proistiu iz procesa rada
preduzea sa ciljem identifikacije pretnji preduzeu i izrade proaktivnih
preporuka, reenja i procedura za njihovu eliminaciju i/ili ublaavanje posledica u
sluaju ostvarenja pretnje u toku rada preduzea.

4
-Analiza posledica je skup mera i postupaka koji obuhvataju odnos i
uzajamnu vezu izmeu potencijalnih pretnji preduzeu, njegovih vrednosti koje
moraju biti zatiene, verovatnoe moguih ostvarenja tih pretnji i posledice
gubitaka tih vrednosti po rad preduzee.

-Upravljanje pretnjama i spreavanje gubitaka predstavlja jednu od


vanijih funkcija bezbednosno zatitnog menadzmenta koji u ovoj oblasti
procenjuju posledice po bezbednost potencijalnih pretnji u odnosu na preduzea,
sa aspekta njihove kontrole ili eliminacije, uz uvaavanje mogunosti troenja
raspoloivih i dostupnih ljudskih i materijalnih potencijala preduzea.

-Reavanje pretnji predstavlja analizu i sprovoenje akcija usmerenih na


smanjenje rizika vezanih za identifikovane pretnje, uslovno na najniem
praktinom nivou.

-Program sistema obezbeenja je kombinacija zadataka i aktivnosti


bezbednosno zatitnog menadzmenta definisanih u vremenu i prostoru sa
izvriocima koji uveavaju operativnu efikasnost i uspenost, tako to se
blagovremeno zadovoljavaju i ispunjavaju bezbednosni zahtevi i smanjuju
potencijalni gubici kroz sve faze radnog ciklusa preduzea.

-Opasna stanja i radnje su bilo kakva stanja ili radnje koje mogu dovesti
u opasnost ivot i/ili imovinu i poslovanje preduzea.

-Ranjivost povredivost su sve one karakteristike i osobine lica, imovine i


poslovanja preduzea, koje uveavaju verovatnou naruavanja bezbednosti.

3.NEKE METODE U ISTRAIVANJU SISTEMA OBEZBEENJA

-Osnovni cilj sistema obezbeenja je stvaranje uslova za bezbedan rad i


uanpreivanje poslovanja. Istraivanje tog sistema kao krajnji rezultat ostvaruje:
-teorijski cilj koji predstavlja sticanje iskustva o onim pojavama koje su
sadrane u pojmu i predmetu sistema obezbeenja LiiP, i
-praktini cilj znaajan za preduzee jer to znai da je rukovodstvo
postalo svesno mogunosti koje mu prua ovakav sistem, a drugo pravilno
korienje, funkcionisanje i usmeravanje postavlja kompletno poslovanje na
sasvim nove osnove , to izmeu ostalog donosi i vei profit. Ovaj praktini cilj
predstavlja osnovni razlog uvoenja sistema obezbeenja.

-Pri uspostavljanju sistema bezbednosti potrebno je rukovoditi se


odreenim metodama i odreenim nainom rada koje treba prilagoditi
specifinim uslovima poslovanja i organizacije rada svakog preduzea.
U Ovoj problematici se uglavnom koriste metode istraivakog rada iz
drutvenih nauka, to su: metod posmatranja, analiza sadraja, intervju i anketa.

5
-Posmatranje predstavlja direktno neposredno opaanje pojava koje su
od interesa za funkcionisanje sistema obezbeenja. Neophodni su: tanost ili
preciznost posmatranja, objektivnost posmatranja, profesionalni odnos i
ponaanje prema pojavi koja se istrauje.

Postoje dve vrste posmatranja: sa uestvovanjem i bez uestvovanja.


P. sa uestvovanjem uglavnom zahteva da posmatra bude uesnik
posmatrane pojave o kojoj pribavlja podatke, to predstavlja odreene probleme
kako od toga da istraiva mora da postane integralni deo uglavno zatvorenih
struktura u preduzeima tako i to da li ovakvo posmatranje predstavlja etike
probleme.
P. bez uea je nain gde se posmatra u okviru preduzea slobodno kree
kroz sve organizacione celine i nivoe rukovoenja, a sredini je poznata injenica
o njegovoj ulozi.

Pojedinano posmatranje se vri na jednoj pojavi ili sluaju, sa ciljem


rasvetljavanja neke individualne reakcije u sklopu kolektivne situacije.

Masovno posmatranje ima za predmet opservaciju vie sluajeva ili grupa istih
i/ili razliitih pojava u okviru preduzea, iz ega se moe doneti zakljuak o
sastavu pojava, pa ak i o njihovom razvoju.

Etapno posmatranje nalazi svoju primenu u raznim kontinuiranim fazama


procesa sa zadatkom da se uoe promene u duem vremenskom intervalu.

Jednokratno posmatranje se primenjuje u jednom unapred utvrenom trenutku,


koji je obino kljuan za odvijanje nekog procesa ili radnje i to relativno retko u
odnosu na etapno posmatranje.

-Analiza sadraja sa koristi za prouavanje sve postojee


dokumentacije, zapisa, raznih tekstova u dnevnim, nedeljnim i strunim
asopisima, prouavanjem pravnih tekstova, zakona, propisa, statuta, pravilnika i
slinih akata, a koja su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa pojavom koja predstavlja
predmet istraivanja u sklopu sistema obezbeenja lica, imovine i poslovanja.

-Intervju je planski ureen i usmeren postupak dobijanja podataka za


procenu postojeeg stanja u preduzeu i stvaranja baze podataka injenica u
cilju analize i unapreenja postojeeg stanja ili izrade projekata, a putem govorne
komunijacije.
-Anketa je analogna procedura intervjuu, s tim to se komunijacija vri
putem pisanog upitnika.
-Vrste ankete i intervjua:
-slobodni i zatvoreni
-organizovani i neorganizovani
-objektivne i subjektivne
-malog i velikog obima

6
Intervju i anketa su veoma vani kod istraivanja kada se radi o razumevanju
stanja svesti zaposlenih o sistemu obezbeenja, odreenih uzroka nastanka
istraivanih pojava.

Ono to je zajedniko za sve ove metode je plan. On predstavlja emu


odnosno organizaciju budue aktivnosti u kojoj se analitiki definie , razrauje,
rasporeuje i precizno odreuje u svim svojim dimenzijama elemenata postupak
istraivanja i nain njegovog izvoenja.

Po zavrenom istarivanju znaajno je sastavljanje i pisanje izvetaja koje


mora biti standardizovano da bi se omoguila dalja uporeenja i kvalitativna
analiza dobijenih rezultata.

4.ZNAAJ SISTEMA OBEZBEENJA LICA, IMOVINE I POSLOVANJA

Znaaj je velik i moe se posmatrati u drutvenom teorijskom, praktinom i


pedagokom smislu.

Drutveni cilj smanjenje i/ili eliminacija gubitaka u poslovanju nastalih


delovanjem raznih izvora ugroavanja i bezbedni uslovi rada su injenice za koje
je drutvo u celini zainteresovano, pa samim tim iz toga proizilazi drutveni
znaaj.

Teorijski cilj je u tesnoj vezi sa praktinim ciljom. Odnosi se na neophodnost


daljeg istraivanja i rada u ovoj oblasti , potrebe edukacije i uspostavljanja
principa i procedura projektovanja i realizacije sistema obezbeenja LiiP u
svakodnevnoj praksi.

Da zakljuimo sistem obezbeenja LIiP preduzea je skup mera, postupaka i


radnji koji se sprovodi posredstvom fizikog obezbeenja, tehnikih sredstava
zatite, uz primenu savremenih bezbednosno zatitnih metoda i naina rada.
Osnovni cilj sistema je da se kroz uspeno proaktivno i reaktivno delovanje,
eliminiu, odnosno smanje mogunosti ugroavanja lica, neovlaeno prisvajanje
imovine i rezultata rada preduzea, i na taj nain obezbede bezbedni uslovi za
stabilniji i bolji rad preduzea i poveavanja profita.

5.IDENTIFIKACIJA IZVORA UGROAVANJA

Svako preduzee je u procesu svog rada podlono negativnim uticajima


koji ugroavaju poslovanje a samim tim smanjuju obim proizvodnje i pruanja
usluga.

7
Na neke negativne uticaje preduzee jednostavno nemoe da utie, jer
oni ne zavise od njega, ve su odraz objektivnog stanja u dravi, stanja na
tritu, kao i refleksija neadekvatne ili adekvatne zakonske regulative. U tskvim
okolnostima rukovodstvo preduzima radnje iz oblasti menadzmenta, i na taj nain
amortizuju negativne uticaje. Ovi uticaji spoljanjeg okruenja se uglavnom prate
i preduzimaju se odreene mere u cilju boljeg poslovanja od strane rukovodstva
preduzea.

Prvu kategoriju ugroavanja preduzea ine inkriminisane radnje koje su


kao takve definisane zakonom. Promblem je sa onim negativnih pojava koje
predstavljaju tetne radnje a koje se ne mogu uvrstiti u inkriminisane pojave, ve
su devijantna, nemoralna odn. asocijalna ponaanja.

Vano je uoiti visok stepen tetnog delovanja obe ove kategorije na preduzee i
njegovo poslovanje. Meutim na njih rukovodstvo ne obraa dovoljno panju i to
najee iz razloga nedovoljne informisanosti, neznanja o njihovoj tetnosti,
nerazumevanju problematike obezbeenja, a ponekad i njihovog svesnog
tolerisanja i zanemarivanja.

Na preduzee mogu negativno da utiu i elementarne nepogode i prirodne


katastrofe, ovaj izvror ugroavanja je nemogue u potpunosti predvideti i jedino
je mogue uraditi blagovremene reaktivne procedure koje e u sliaju nastajanja,
smanjiti nastale tetne posledice.

Ugroavanje preduzee moe nastati i kao posledica tetnog delovanja


ljudi, bez obzira da li je uinjeno svesno ili nesvesno. U identifikaciji ovih izvora
ugroavanja preduzea metodoloki je najbolje koristiti njihovu podelu na tri
kategorije u odnosu na sredinu odakle oni potiu i to na:
-unutranje
-spoljanje
-kombinovane
na ove izvore se moe uticati i u velikoj meri smanjiti njihovo dejstvo na vrednosti
koje sistem obezdeenja titi.

6.UNUTRANJI IZVORI UGROAVANJA

Unutranje izvore ugroavanja predstavljaju zaposleni radnici preduzea.


Oni mogu da nanose tetu svesno ili nesvesno. Ovakav odnos zaposlenih ima za
posledicu direktno ili indirektno nanoenje gubitaka preduzeu, to utie
negativno na njegovo poslovanje i korporativni imidz, odn. odraava se kroz
smanjenje imovine i profita preduzea.

Ovaj izvor ugroavanja obuhvata dela koja su zakonom sankcionisana,


kao i dela koja nisu ali nanose tetu presuzeu.

8
Ne moe se precizno odrediti vreme ovog oblika ugroavanja, odn.
nemoe se precizno smestiti samo u okvire radnog vremena zaposlenih ve i van
njega.
Tu se pre svega radi o iznoenju vanih podataka van radnog vremena zbog
nepanje ili niskog nivoa bezbednosne kultura, pa krivicu za ovakvo stanje snose
rukovodstvo i zaposleni. U vane podatke mogu se ubrojati :taan datum poetka
novog proizvodnog procesa, primena inovacija, integraciaj sa drugim
preduzeima, vreme odpoinjanja novog posla, prijem ili otputanje zaposlenih i
sl. Zaposleni u preduzeu predstavljaju njegovu veliku vrednost ali ujedno i
potencijalno veliku opasnost po njegovu imovinu i poslovanje. to pokazuje i
statistika a to je da je 70% napada na imovinu potie iznutra a 30% spolja, dok je
razvijenim zemljama drugaije i 78% iznutra i 22% spolja.
Zatim velike probleme predstavljaju i : nestanak sitnica iz preduzea,
viskoki telefonski rauni, finasijske pronevere, zloupotreba sredstava za rad i
sitnog inventara preduzea, koje mogu biti oznaene kao kraa od strane
zaposlenih.

Kraa od strane zaposlenih je znai, bilo koji tip krae poinjen od strane osoblja
i uperen protiv imovine i vrednosti poslodavca preduzea. To moe biti kraa
gotovine, robe, alatki, sredstava rada, opreme, ureaja, kraa u toku nabavke,
kraa vremena, usluga, servisa, klijenata, muterija, informacija ili bilo ega
drugog to pripada preduzeu.

Moe se napraviti podela na dva osnovna olika kraa i to:


-krae koje se moda ak ne mogu ni okarakterisati kao dela sitne krae po KZ
-krae koje ine oni koji metodiki i sistematski, kroz dui ili krai vremenski
period, otuuju imovinu preduzea ija vrednost ni pojedinano posmatrano nije
zanemarljiva i to uglavnom do momenta dok ne prestanu samoinicijativno sa
radom u preduzeu, ili se ne otkriju njihove inkriminisane radnje.

Prvi oblik je zastupljeniji i na njega se uglavno neobraa dovoljna panja ili


se nedovoljno analiziraju i spreavaju. Ovaj oblik u duem vremenskom intervalu
nanosi velike tete preduzeu i gubitak postaje vidljiv.

Naravno ovo se ne odnosi na sve zaposlene, jer veina ipak svoj posao
radi estito i poteno, njihova grka se ponekad javlja u sluaju da kada znaju ta
se deava a ne reaguju.
Kod unutranjih kraa uvek se postavjla pitanje da li je kraa zaposlenih pitanje
njihove linosti, potenja ili neega drugog, i zato pojedini zaposleni kradu od
svojih poslodavaca.

Razlozi su mnogobrojni, ali se mogu svrstati u tri osnovne kategorije:


1.MOGUNOSTI
2.ODNOS (stav) ZAPOSLENIH
3.ODNOS (stav) RUKOVODSTVA

9
1. MOGUNOSTI
-Najjednostavniji nain otklanjanja unutranjih kraa, odnosno
zaustavljanja zaposlenih da ih ine, je staviti se u njihov poloaj i posmatrati
sistem rada i mogunosti izvrenja inkriminisanih radnji iz njihove perspektive.

Mogunosti predstavlja kvantitet i kvalitet lakoe i izvesnosti kojom osoba


moe da poini tetno, zabranjeno, protivzakonito i/ili krivino delo a da nebude
otkriveno.

Preduzee mora zauzeti odluan stav, da bi delovali proaktivno i na taj


nain smanjili mogunosti gubitaka izazvanih od strane zaposlenih.
Eliminacijom mounosti se proaktivno preventivno deluje i eliminiu se
slabosti koje potencijalni poinilac trai u okviru sistema organizacije,
funkcionisanja i rada preduzea.

Zaposleni ne kradu samo zato to se mogu, po njihovoj proceni izvui bez


posledica, ve je motiv i finansijske preirode, kao i njihovo neosnovano miljenje
da uzimaju ono to im pripada, jer *plate su im male i neredovne*

Da bi se ovo na vreme uoilo pored proaktivnih procedura neophodno je


da menadzment obrati panju i na:
-zaposlene koji ive preko svojih realnih mogunsti i primanja
-zaposlene koji uvek i konstantno remete radnu disciplinu i procedure
-zaposlene koji su nedosledni u svojim izjavama, koji esto govore
neistinu
-zaposlene koji prekomerno konzumiraju alkohol

U sluaju da se utvrde gubici koji su nastali od unutranjih izvora


ugroavanja osnovno pravilo je da se u procesu pronalaenja poinioca obrati
panja na sve zaposlene, pa ak i na one koji rade dui vremenski period. Grka
je da se istrauju i proveravaju samo oni koji rade krai vremenski period. Jer je
injenica da oni koji rade due vreme su ujedno i vie svesni slabosti procedura
rada i zatite u svom radnom okruenju.

Grka se javlja i kod toga to se rukovodstvo ne obazire na gubitke


prouzrokovane kraama zaposlenih ili su prema njima mnogo blai, nego prema
onima koji nisu zaposleni. Jasno je da je ovaj pristup u potpunosti pogrean, jer
se ne reava problem, a ujedno se ohrabruju drugi potencijalni poinioci umesto
da se postojei kanjavaju i na taj nain otkloni dilema koja moda i postoji kod
ostalih zaposlenih.

10
2.ODNOS (stav) ZAPOSLENIH

Zaposleni odreuju ta je ispravno i neispravno u odnosu na njihovo


ponaanje i oni mogu sami sebi opravdati vlastito ponaanje, odnosno krau od
poslodavca, pravdajui to nekim, njima nanetim i znanim nepravdama ili
negativnim odnosom, subjektivnim stvarima i razlozima.
Poinilac uglavnom vidi sebe kao prosenu individuu koja obitava u
nepotenom svetu, gde svako pokuava da napreduje ili odrava ono to ima, pa
ponekad i iz tog razloga, ukrasti od poslodavca nije loe delo.

Kod zaposlenih je neophodno razviti shvatanje da bilo kakva kraa, ne


znai krau od poslodavca, ve znai i krau od ostalih zaposlenih a ujedno i od
sebe samog, jer injenje ovog dela nanosi trajne gubitke svima koji su u procesu
rada.
Zaposleni moraju da shvate da oni i preduzee predstavljaju celinu, jedan
tim sa zajednikim interesima.

3.ODNOS (stav) RUKOVODSTVA

U svakom preduzeu je od izuzetnog zanaja da rukovodstvo unapred


definie norme i procedure rada i ponaanja, kroz koje se definiu i zatitne
procedure. Edukacija zaposlenih, prilikom njihovog osposobljavanje za
obavljanje posla, ukljuuje i mogunost da se kod njih razviju pozitivni stavovi,
odnos i lojalnost prema preduzeu, kao i odreen stepen kulture poslovne
zatite. Rukovodstvo mora da postavi poetna usmerenja i vri stalnu kontrolu
sprovoenja i nadogradnju postignutih pozitivnih stavova.

U sluaju da je rukovodstvo u ovoj oblasti neodluno ili nedovoljno


dosledno, zaposleni e to koristiti i bie povean broj inkriminisanih radnji.

Vaan preduslov koji omoguava potovanje zatitnih procedura je i


ponaanje rukovodstva po pravilima koja su sami propisali. Tako da se linim
primerom pokazuje ostalim zaposlenima da su pravila rada sa aspekta
obezbeenja preduzea obavezujua za sve, bez obzira na radno mesto i
poloaj zaposlenih u hijarahijskoj organizaciji rukovoenja i rada preduzea.

7.SPOLJANJI I KOMBINOVANI IZVORI UGROAVANJA KONKURENCIJA


POJAM I ZNAAJ

Pod SPOLJANJIM izvorom ugroavanja podrazumevaju se lica koja nisu


u radno odnosu u preduzeu, a koja svojim tetnim delovanjem mogu uticati na
njegovu bezbednost, uslove rada u njemu i izazvati direktno ili indirektno
smanjenje profita.

11
KOMBINOVANI izvor ugroavanja predstavljaju lica koja su zaposlena u
preduzeu zajedno sa licima koja nisu u radnom odnosu, a ije zajedniko tetno
delovanje moe izazvati iste posledice kao i spoljanji izvor ugroavanja.

KONKURENCIJA

U kreiranju i sprovoenju poslovne politike preduzea veoma vano mesto


zauziam konkurencija. Pogotovo ukoliko preduzee dobro posluje, svakako e
izazvati panju konkurencije. To je subjekat iz spoljanjeg okruenja na koji
mandzment mora da obrati posebnu panju.

Konkurencija postoji kako meu proizodima, taklo i meu grupacijama proizvoda


i granama

U trinim uslovima poslovanja konkurencija doprinosi stalnom


poboljavanju proizvodnih programa i poveanju efikasnosti u zadovoljavanju
drutvenih potreba, pa se od preduzea oekuje da se konkretno ponaa prema
svojim konkurentima na tritu.
Nastojanje preduzea da uspostavi korektne odose sa konkurentima
doprinisi stvaranju ugleda preduzea i njegove afirmacije u javnosti. Istovremeno
na osnovu meusobnog potovanja i poverenja, stvaraju se uslovi za
eliminisanje nelojalne konkurencije.
U odnosima sa konkurentima ne treba primenjivati praksu stvaranja
monopolistikih sporazuma, pekulacija u prometu robe i sl., jer to nije u skladu
sa poslovnom etikom.

Da bi se suoio sa konkurentom menadzmentu preduzea predstoji


mnogo rada, inicijative i novih ideja uz potpuno angaovanje svih potencijala sa
kojima raspolae. Odn. menadzment preduzea bi trbalo da dobro poznaje
konkurenciju i istovremeno da zatiti sopstvene podatke i informacije od
konkurencije.

Nikad se nesmeju izgubiti iz vida pokuaji konkurencije da prodre u


preduzee i samim tim doe do znaajnih podataka, ije bi otkrivanje i
neovlaeno korienje moglo izazvati tetne posledice po preduzee.

Jednostavno konkurencija se mora prihvatiti kao faktor koji predstavlja


ozbiljnu pretnju.

8.KONKURENCIJA PRIKUPLJANJE PODATAKA I INFORMACIJA

Prvi korak u zatiti preduzea je analiza konkurencije, to zahteva


prikupljnje podataka i informacija o njoj. Podaci i informacije e za menadzment
vredeti onoliko koliki im znaaj pridaju. Po izvrenoj analizi menadzment
preduzea planira i sprovodi odgovarajue aktivnosti.

12
Za razliku od prolosti, danas je borba meu konkurentima vie
sofisticirana, analitika, usmerena vie na strateki nego na taktiki nivo.

Podatke o konkurentu moemo podeliti na osnovne(poetne) i ostale u zavisnosti


od vrste preduza.

Osnovni podaci su: naziv preduzea, sedite, oblik vlasnitva, vlasnici


kapitala, osnivai preduzea i sl.

Ostali podaci : oni zavise od toga u kojoj grani privrede se preduzee


nalazi i koju vrstu delatnosti obavlja. Moemo ih podeliti u sledee grupe
podataka i informacija:
-podaci o fizikim kar. konkurentskog preduzea
-o finansijama
-o politici cena
-o zaposlenima
-o poslovnoj politici
-o konkurentu kao poslovnom partneru
- o pozitvnim i negativnim referencama
-o tekuim poslovima
-o konfrontaciji konkurencije i drugih preduzea
-o direktnoj konfrotaciji konkurencije i naeg preduzaa

Prikupljanje podataka i informacija obavlja pored menadzmenta p. i menadzer


bezbednosti. Metodi i naini dolaenja do informacija su raznovrsni neki od njih
su:
-Izlobe i sajmovi omoguavaju susrete kupaca i prodavaca na
odreenom mestu radi promocije i upoznavanja sa robom i prodaje. Prilikom
obilaska sajmova i izlobi vano je uoiti svaki detalj poev od veliine i
sreenosti izlobenog prostora, br. radnika na tandu, preko marketinkog
materijala koji se deli posetiocima, eventualnih zakljuenja poslovnih ugovora, do
vrste i kvaliteta ponuenih roba i usluga.

-Sredstva javnog informisanja:


-televizija
-radio
-nedeljni i dnevni asopisi
-internet prezentacije
ovi izvori daju sliku o nastupu konkurencije na tritu i obimu poslovanja.
Analizom promotivnih i afirmativnih tv, i radio emisija i novinarskih lanaka i
praenjem reklamnih oglasa moe se odrediti priblina suma novca koju
konkurentno p. daje za ovaj oblik oglaavanja u javnosti. Taj podatak moe
indirektno da ukae na obim poslovanja konkurencije. Vreme i mesto
oglaavanja moe da prui podatak da li konkurencija moda menja svoju ciljnu
grupu, kao i da li iri ili suava vrstu i obim svoje ponude.

13
-Stupanje u kontakt sa ljudima iz konkurentskog p. i/ili zapoljvanje
kadrova koji su radilil kod konkurencije
esto su radnici jednog preduzea u kontaktu sa radnicima drugog. U
obinom razgovoru esta tema moe biti i preduzea u kojima rade. U dananje
vreme se najee govori o platama, o ondnosu rukovodstva i radnika i sl.,
meutim onaj ko zna da pita, onaj ko zna da slua, uje i mnogo vanije stvari a
da njegov sagovornik toga nije ni svestan. Naizgled beznaajna informacija moe
doneti veliku korist nekome i omoguiti da uini pravi posloni potez.
Kod zapoljavanja radnika koji su radili kod konkurencije treba biti
izuzetno obazriv. Trbalo bi da budu poznati stvarni motivi prelaska radnika iz
jednog p. u drugo i imati uvek na umu injenicu da se ne moe pouzdano utvrditi
tano na ijem platnom spisku se nalazi novi radnik, da li prima dve ili samo
jednu nadoknadu za svoj rad.

-Informacije dobijene od strane dobavljaa, klijenta i poslovnih partnera


konkurencije, kao i raznih strunih udruenja
Dobavljai, klijenti i poslovni partneri konkurentnih preduzea dobro
poznaju, ili bi bar trebali da dobro poznaju, ta preduzea, pogotovo ako su u
duem vremenskom periodu u poslovnom odnosu sa njima.
Cene robe ili usluga, rokovi plaanja, rabat na cene, potovanje
dogovorenog, obim proizvodnje, sirovine koje se kupuju i dr. su neki od podataka
koje mogu da vam obezbede ovi izvori.

-Raunovodstvene informacije za ovu svrhu mogu se koristiti podaci


dobijeni od Centra za bonitet Narodne banke Srbije.
Raunovodstvo obezbeuje informacije finansijskog karaktera o finsijskom
uspehu i stanju sredstava preduzea.

9.IDENTIFIKACIJA OBLIKA UGROAVANJA

Preduzea su podlona raznim oblicima ugroavanja, koji utiu na njihovu


imovinu i poslovanje u negativnom smislu.

Oblici ugroavanja u svojim pojavnim oblicima i po kvantitetu nisu isto


zastupljani za sva preduzea, ve direktno zavise od poslova kojima se ono bavi,
lokaciji gde se ono nalazi i dr. Preduzea gde se nalazi vea koliina gotovih
proizvoda, robe i novca, preduzeea koja se bave proizvodnjom, sigurno su vie
izloena razbojnitvu i kraama nego preduzea koja se bave projektovanjem i
pruanjem usluga.

14
Podela oblika ugroavanja u odnosu na dela koja su zakonom sankcionisana po
naem zakonodavstvu:
-krae
-prevare
-utaje
-ind. pijunaa
-kompijuterski kriminal
-diverzije
-sabotae
-terorizam

prema naem zakonodavstvu ovi oblici ugroavanja su relativno dobro


sankcionisani, relativno zato to neki oblici ugroavanja nisu obuhvaeni

10.KRAE I OBINA ILI PROSTA KRAA I SITNO DELO KRAE

KZ Republike Srbije ne trtira kao posebno delo ono delo koje poini
zaposleni prema imovini i poslovanju preduzea gde radi. Zbog drutvene
opasnosti ovo delo bi trbalo da bude posebno sankcionisano jer se njegovim
injenjem moe naneti vea teta preduzeu. Postoje primeri ovakvog reenja u
svetu, npr. Severna Karolina....POGLEDATI PRIMER U KNJIZI STR. 52

Prema KZ Republike Srbije, kraa spada u k.d. protiv imovine.

Ovo delo ima sledee pojavne oblike:


-obina ili prosta kraa
-sitno delo kraa
-teka kraa
-razbojnika kraa

Obina ili prosta kraa i sitno delo krae

*Ko tuu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem


pribavi sebi ili drugom protivpravnu imovinsku korist, kaznie se zatvorom od tri
meseca do pet godina.*

Sitna kraa ovo k.d. je veoma interesantno za sistem obezbeenja iz razloga


to predstavlja laki i pivilegovani oblik krae. Posebno se istie stav 2 vezano
za granicu od osam hiljada dinara i stav 3 koji kae da sud moe izrei sudsku
opomenu u sluaju ako je kraa uinjena radi neposredne potronje ili upotrebe
za sebe ili lanove svoje porodice, iz razloga to kraa po preduzeima, posebno
maloprodajnim objektima uglavnom ne prelazi vrednost od osam hiljada i uvek se
moe podvesti pod to da je uinjena lino za sebe ili nekog lana porodice.
Ova zakonska klasifikacija u krivino-pravnom smislu uraena je prema
posebnim okolnostima koje determiniu krau.

15
Meutim sa aspekta ugroavanja imovine i poslovanja p. prihvatljivija je
klasifikacije po mestu izvrenja k.d., vrsti imovine koja se prisvaja, njegovoj
vrednosti i teti koju preduzee moe da ima.

Podela po mestu izvrenja:


-krae iz maloprodajnih objekata
-krae iz kancelarijskog poslovnog prostora
-krae sa tandova na sajamskim izlobama
-krae u preduzeima

11.KRAE IZ MALOPRODAJNIH OBJEKATA POJAM I METODE

Predstavljaju veliki izvor umanjenja profita u privredi jedne zemlje. Npr.


SAD 10 milijardi $, Finska 290 miliona $ godinje... Podaci o ovom oblik gubitaka
u naoj privredi nisu poznati iz vie razloga kao to su nepoznavanje materije,
svesnog prikrivanja zbog pokrivanja drugih mahinacija, kao i nezainteresovanosti
lica odgovornih za ove poslove.

Bitna kar. ovih kraa je u tome to se vre u svim maloprodajnim


objektima i to uglavnom za vreme radnog vremena. Postoje dva tipa
maloprodajnih objekata klasine prodavnice, gde je roba odvojena fiziki od
kupca pregradnim pultom, i samoposluge i vee robne kue , gde kupac bira
robu i plaa je tek na izlazu. ee krae su u drugom tipu maloprodajnih
objekata.

Sitne krae u maloprodajama se mogu izvriti putem bili koje od poznatih i


predvidljivih metoda a to su:
-izlaenje sa razotkrivenom (izloenom) robom
-izlaenje sa skrivenom robom
-kraa *uzmi i bei*
-zamena nalepnica i kontrolnih kodova sa cenom
-konzumiranje robe u samoj radnji
-skretanje panje
-kooperacija sa zaposlenima

-izlaenje sa razotkrivenom (izloenom) robom vidi na str 57.

-izlaenje sa skrivenom robom roba se iznosi na jedan od tri naina:


1)upotrbom odee, 2)upotrebom torbi za kupovinu, 3)upotrebom prirunih
sredstava vidi str. 58

-kraa *uzmi i bei* - vidi str 60


-zamena nalepnica i kontrolnih kodova sa cenom vidi str.60
-konzumiranje robe u samoj radnji vidi str. 60
-skretanje panje vidi str. 61
-kooperacija sa zaposlenima vidi str. 61

16
****PRIMERI U KNJIZI SU KAO I SA PREDAVANJA****

12.POINIOCI SITNIH KRAA U OBJEKTIMA MALOPRODAJE I


PREVENTIVNO DELOVANJE U FUNKCIJI SPREAVANJA SITNIH KRAA U
MALOPRODAJAMA

Pogrena je predpostavka da samo odreena kategorija ljudi vri krae u


maloprodajnim objektima. Oni su razliite starosti, obrazovanja, imovinskog
stanja i pola, tako da je skoro nemogue definisati njihov profil.
Meutim karakteristino ponaanje ih izdvaja od ostalih kupaca u objektu. Na
prvom mestu je nezainteresovana etnja kroz prodavnicu, prilikom koje ne
obraaju panju na robu koje se prodaje ve na zaposlene u objektu i na slubu
obezbeenja. Robu koju uzmu odnose u izolovane i zabaene delove
prodavnice, gde ima manje kupaca i gde nee biti vieni od starne zaposlenih.

Poinioce moemo podeliti:


-profesionalci
-prigodni, odn. situacioni izvrioci
-maloletni izvrioci
-kleptomai

-Profesionalci su specijalizovani za ovu vrstu kraa, ona im je izvor prihoda za


ivot. U objekat ulaze sa unapred odreenom namerom da poine delo krae.
Rade samostalno ili u grupama, koristei razne naine izvoenja krai. Prilino
su samouvereni, u sluaju verbalnog konflikta retko se povlae, a u sluaju
pokuaja zaustavljanja, odn. fizikog kontakta mogu da upotrebe silu i bee sa
lica mesta. U sluaju da rade timski jedan lan tima se trudi da skrene panju na
sebe sa ciljem pokrivanja drugog, tako to je preterano ljubazan, zahteva vie
panje kao kupac nego to je objektivno potrebno, a u pojednim trenucima moe
biti preterano nezadovoljan i iscenirati svau i prepirku.
SLEDI PRIMER SA ASA VIDI NA STR. 62

-Prigodni (situacioni) izvrioci su lica koja koriste povoljnu situaciju i priliku u


objektu maloprodaje da poine krau. Njihov profil je teko odrediti. To su lica
koja mogu biti bilo koje starosne dobi, oba pola, bez obzira na obrazovanje i
statusni poloaj. U poslednjih deset godina br. ovih poinilaca je u vidnom
porastu, to se moe objasniti sitaucijom u proteklom periodu...
Pogodna prilika za izvrenje ove krae je skoro stalno prisutna, posebno u naim
prodavnicama, gde je usluga na dosta niskom nivou, pogotovo u prodavnicama u
drutvenom vlasnitvu.

17
-Maloletnici prilikom izvrenja ovog dela, najee grupno ulaze u prodavnicu,
sa unapred podeljenim ulogama. Vei deo grupe ima zadatak zapitkivanja o
odreenoj robi , uzimanjem i njegovim razgledanjem sa ciljem pravljenja guve,
pometnje kod zaposlenih i odvlaenjem panje da bi druga manja grupa izvrila
krau. Roba se krade za linu upotrebu ili za kasniju preporodaju. Mnogo su
opasnija dela koja se izvode zbog kasnije preprodaje jer je ovaj oblik
delikventnog ponaanja uvod u tee oblike kriminala u budunosti, ili nain
dolaenja do novca koji se kasnije koristi za kupovinu narkotika

-Kleptomani su kategorija u koju spadaju lica koja i pored materijalne


mogunosti da kupe odreeni predmet, ipak pribegavaju krai. To su osobe
poremeenog ponaanja koje se moe okarakterisati kao bolest.

PREVENTIVNO DELOVANJE U FUNKCIJI SPREAVANJA SITNIH KRAA U


MALOPRODAJAMA
Preventivno delovanje predstavlja osnovni preduslov spreavanja ovih tetnih
dela u maloprodajama. Sprovodi se kroz etiri osnovna oblika:
-radom zaposlenih
-edukacijom radnika obezbeenja
-edukacijom zaposlenih
-merama stimulacije

-Pod radom zaposlenih podrazumeva se profesionalan i ljubazan odnos prema


svakom posetiocu maloprodaje. Otvoren nastup prodavca koji nudi svoju uslugu
izaziva kod poinioca ovih dela sumnju da su otkriveni, a ujedno im smeta
prisustvo drugog lica jer ih ono onemoguava u krai. Na ovaj nain zaposleni
korektnim odnosom prema poslu ujedno spajaju korisno s dobrim i deluju
dvojako: unapreuju imidz prodavnice u kojoj rade a ujedno i preventivno deluju
u funkciji spreavanja sitnih kraa.

-Edukacija radnika obezbeenja i edukacija zaposlenih je vana jer im


omoguava da prepoznaju metode sitnih kraa, kao i opremu koja moe biti
koriena. Izuzetno je vano da znaju da kraa nije uinjena do onog momenta
dok lice ne proe liniju kasa i ne pokua da se udalji iz prodavnice. Kad uoe da
je neko sakrio predmet, neophodno je da ga diskretno prate, da ga neisputaju iz
vida do momenta dok ne pokua kad pokua da napusti prodavnicu. Deava se
da poinilac uvidi da je otkriven i prilikom proloska kroz prodavnicu trudi se da se
neprimetno oslobodi robe. Ako to uspe da uradi, a da momenat odbacivanja
uzete robe ne bude registrovan od strane zaposlenih, mogu nastati novi
problemi...PRIA SE NASTAVLJ A KAO SA PREDAVANJA VIDI STR. 65

-Mere stimulacije se odnose na zaposlene koje otkriju ili spree sitnu krau u
maloprodajama. Imaju odreeni oblik finansijske nagrade i neophodno je da
uprava preduzea sagleda i shvati ovaj oblik stimulacije zaposlenih u
preventivnom delovanju u spreavanju ovih tetnih dela u okviru maloprodaja.

18
13.TEKA KRAA
Obina kraa postaje teka kraa kada je izvrena pod oteavajuim
okolnostima. Te okolnosti se odnose na nain izvrenja krae, posebnu opasnost
izvrioca, korienje posebne situacije za izvrenje dela i vrednosti ukradenih
dela.
Ovo k.d. se moe izvesti obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih prostora,
ili drugim savlaivanjem prepreka.
Razlika izmeu obijanja i provaljivanja je u tome to se kod obijanja
prepreke otklanjaju njihivim oteenjem ili unitavajnem uz upotrebu mehanike
sile, dok se kod provaljivanja prepreke otklanjaju bez oteenja.
Zatvoren prostor je prostor kome se ne moe pristupiti ukoliko se ne otklone
prepreke.
Teke krae vre i prigodni i profesionalni izvrioci, prof. su daleko
zastupljeniji.
Pre izvrenja ovog dela, profesionalni poinioci prikupljaju informacije i
podatke, analiziraju ih i na osnovu toga vre procenu objekta koji je meta
napada. U ovim radnjam i postupcima, veoma esto im zaposleni u p. uglavnom
nesvesno pomau, iznosei javno podatke koji su opredeljujui za dobru procenu
satnja obezbeenja u objektu.

Dva su osnovna kriterijuma koji uinioci tekih kraa uzimaju u obzir prilikom
planiranja njihovog izvrenja . Prvi, da su sigurni da e u objektu pronai
odreene vrednosti i drugi, da objekat nije tako fiziko tehniki zatien da se ne
bi mogla realizovati kriminalna delatnost, odnosno da je veliki rizik da budu
otkriveni i brzo uhvaeni.

Neadekvatna i loa tehnika i fizika zatita, loe procedure rada,


nepoznavanje prevencije i loa procena ugroenosti, bezbednosti i rizika, samo
olakavaju izvrenje tekih kraa.

Tipian primer nepoznavanja nekih injenica vezanih za prevenciju je


lokacija na koju se postavlja kasa za uvanje novca, koja je jedno vreme bila est
objekat napada. One su se uglavno uvale na najskrivenijim i neosvetljenim
mestima u objektu, to je taktiki bilo sasvim pogreno, jer bi provalnik doavi
do nje, neometano i bez straha da ga neko moe videti ili iznenaditi, na svoj
nain obijao ili provaljivao.
Zatim jo jedan problem se javlja u p. posebno u objektima koji su
dislocirani u ind. zonama, da se dobro obezbedi ulaz u zgradu a istovremeno se
zaboravilo na poarne stepenice koje pruaju nesmetan ulazak u zgradu.
Takoe esto se ne potuje blagajniki maksimum, pa se u kasama dri
vea koliina novca nego to je dozvoljeno.

19
14.RAZBOJNIKA KRAA I RAZBOJNITVO

Predstavljaju tipinu kriminalnu radnju koja u sebi sadri elemente


nasilja.
Razbojnitvo ima obeleja dela krae i sile, odn. ozbiljne pretnje
neposrednim napadom na ivot i telo onoga, ija se stvar eli oduzeti sa ciljem
pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

Razbojnika kraa je sloeno k.d. i sastoji se iz dva krivina dela: krae i


prinude, gde se prvo odvija kraa, a zatim se primenjuje prinuda da bi se
zadrala ukradena stvar. Tri el. su potrebna da bi ova dva k.d. meusobno
povezali u jedno k.d. razbojnike krae.
Razbojnika kraa pone sa izvrenjem krae, zatim izvrilac silu ili
prinudu koristi u nameri da zadri ukradenu stvar i na kraju prinuda se koristi u
vreme neposrednog izvrenja krae.

Kod razbojnitva prinuda se ispoljava pre oduzimanja tue stvari ili za


vreme krae, s ciljem savlaivanja pruenog ili oekivanog otpora, dok se kod
razbojnike krae prinuda ispoljava posle izvrene krae, s ciljem da se
ukradena stvar zadri.

Kao poinioci ovih k.d. uglavnom se javljaju mlae osobe mukog pola.
Prilikom izvrenja najee koriste vatreno oruje, hladno oruje,
minskoeksplozivna sredstva i hemijska sredstva.

Tkoe i poinioca ovih dela prikupljaju podatke, analizirju ih , vre


procenu i planiraju...

Ugroena kategorija u preduzeima su prvenstveno blagajnici,


prenosioci novca, radnici u prodavnicama, kao i radnici fto.

Problemi su nepostojanje procedura, poslovne kulture, neznanje,


nezainteresovanost (poznati datumi kada se dele plate, ustaljene marute
prevoza novca)

15.PREVARA

K.d. prevare se sastoji u dovoenju drugog lica u zabludu, ili u


odravanju nekog lica u zabludi ime se ovaj navede da neto uini ili ne uini na
tetu svoje ili tue imovine, a sve to u nameri da sebi ili drugome pribavi
protivpravnu imovinsku korist.

Neophodno je poznavati ovu priblematiku kao i balgovremeno uraditi


zatitnr procedure a sve to u cilju preventivnog spreavanja prevare.
Preduzee najpremora da utvrdi opseg i raznolikost prevara, mogu se
podeliti na interne i eksterne.

20
Interne u njima uestvuju zaposleni i na taj nain oteuju iskljuivo svoje
preduzee. Ove prevare uglavnom izvode rukovodioci i zaposleni ije radno
mesto omoguava manipulaciju sa robom , novcem ili drugim sredstvima p.

Eksterne su usmerene prema okruenju p., drugim p. i obuhvataju prevare


muterija, snabdevaa, finasijera i poslovnih partnera. Cilj ovih prevara je
ostvarivanje protivpravne koristi za sopstveno preduzee ili za pojedinca.

Podela prevara c obzirom na poinitelje:


-prevare koje ine zaposleni (uveanje putnih t., uvrajne nabavne vene,
primanje mita)
-p. rukovodioca svih nivoa
-p. investicijama
-p. od strane prodavaca
-p. od strane kuopaca (klijenata)

VIDI IRE STR. 74, 75, 76.

16.UTAJA I PRONEVERA

UTAJA kada zaposleni prisvoji odreena sredstva stvari koja su mu od strane


preduzea poverene izvrio je utaju. Ona se uvek izvrava umiljajem, i ako
postoji pokuaj smatra se da je ovo k.d. uinjeno.

Nain spreavanja ovog dela je obavljanje redovnog i vanrednog popisa


sredstava preduzea. Redovni na kraju kalendarske godine, Vanredni se obavlja
po potrebi, ne najavljeno a u cilju periodine preventivne kontrole stanja
sredstava preduzea.
Meutim problem se javlja kod neredovnog popisa, koji se uglavno radi da
bi se zadovoljila forma i retko kada se utvrdi injenino stanje, jer se popis
sprovodi proizvoljno i kroz razgovor sa licima koja su zaduena odreenim
sredstvima. Sredstva zaduuju dva ili vie lica (pa se nezna ko pije a ko plaa!!!)
a poseban problem su i liste zaduenja koje su neaurne a obino i ne postoje
Poseban problem predstavlja i izdavanje sitnog kancelarijskog materija
zaposlenima, gde se retko vodi rauna o njegovom stvarnom utroku, esto
zaposleni prisvajaju i odnose ga kui.
Pojedinano teta nije velika ali zbir malih brojeva, na godinjem nivou
nije zanemarljiv.

PRONEVERA radnja ovog k.d. odnosi se na prisvajanje poverene stvari odn.


konkretno novca, hartije od v., ili druge pokretne stvari.

Izvrilac moe biti i ono lice koje nema status ni slubenog lica ni
odgovornog lica, ali su mu navedeni predmeti povereni na slubi ili na radu

21
Ovo delo se vri u svi p. Kod pronevere se uvek javlja manjak u p., bez
obzira to je stanje prikazano falsifikovanom dokumentacijom. Znai uglavnom
se jedno k.d prikriva drugim k.d.
Najei uinioci pronevere su blagajnici, poslovoe, prodavci,
magacioneri, efovi, stovarita i raznih predstavitava i dr.

Neophodno je da bude razdvojena funkcija odn. poslovi nabavke i


kupovine, od poslova preijema robe i raunovodstva. U svim poslovima trba
procedurama umanjiti autonomiju donoenja samostalnih odluka i uvesti
obaveznu kontrolu funkcija izvrenih poslova.

Nabavka bi trebalo da je centralizovana funkcija preduzea u okviru jedne


slube i da se na jednom mestu obavljaju ovi poslovi po proceduri koja je
unapred definisana.

Procedura nabavke trba da sadri:


-...
-...

Prijem kupljene robe izdavanje prodate robe je deo poslovanja koji se posebno
prati i kontrolie. Potrebna dokumentacija i procedure ulaska i izlaska robe iz
magacina moraju biti jasno definisane.

Neophodno je jo :
-poveana nenajvljena kontrola
-procedure
-aktivno uestvovanje u kontroli
-razdvajanje kontrole koju obavljaju kompetentna lica od ostalih funkcija
kako bi ona bila to objektivnija i rotiranje kontrolora i dr.

17.INDUSTIJSKA PIJUNAA

Preduzea, njegova bezbednost, poslovanje i ekonomska mo nisu


direktno zatieni pozitivnim zakonodavstvom od pijunae u njenom osnovnom
obliku.

Zatita preduzea indirektno je uinjena u zakonu o preduzeima koji


odreuju pojam poslovne tajne: poslovnu tajnu predstavljaju isprave i podaci
utvreni odlukom uprave preduzea ije bi saoptavanje neovlaenom licu bilo
protivno poslovanju preduze i tetilo bi njegovim interesima i poslovnom ugledu.

Meutim ovaj lan govori samo o podacima ije bi saoptavanje nanelo tetu
poslovnim interesiam i ugledu preduzea, odnosno definie pojam poslovne
tajne.

22
Postavlja se pitanje da li su samo podaci proglaeni poslovnom tajnom predmet
ind. pijunae! Odgovor je da samo jedan deo interesovanja industrijske
pijunae predstavlja poslovnu tajnu, ostalo se odnosi na radne navike
zaposlenih, njihovu strunost, produktivnost, interpersonalne odnose u
preduzeu, vrline i slabosti rukovodioca, spisak dobavljaa, klijenata, odn. sve
one informacije koje mogu doprineti konkurentskom preduzeu da ostvari bolji
poloaj na tritu. S obzirom da svi ovi podaci ne mogu biti poslovna tajna,
zakonom i nisu zatieni od neovlaenog korienja.

18.KOMPIJUTERSKI KRIMINAL

Terminoloki se odnosi na bilo koju kriminalnu aktivnosti koja se izvodi uz


pomo kompjutera ili prema kompjuteru i uslovno reeno predstavlja nov pojavni
oblik ugroavanja preduzea.

Klasifikacija kompijuterskok kriminala prema preporuci Saveta Evrope:


Kompijuterska prevra, k. falsifikat, k. oteenje, k. sabotaa, neutorizovani
pristup, neuta. unoenje, neuta. reprodukovanje zatiene topografije, promena
kompijuterskih podataka ili k. programa, k. pijunaa, neuta. korienje k. i neuta.
korienje zatienih kompijuterskih programa i topografije.

Ova vrsta kriminala je u poslednjh deset godina u velikoj ekspanziji kako u


svet tako i kod nas.

Razlozi koji se navode kao pogodnosti koje stoje na strani poinilaca a


istovremeno prestavljju tekoe za organe otkrivanja i gonjenja su:
-pristupanost i trehnoloki napredak raunarske tehnologije
-poveanje broja lokalnih mrea i njihovo povezivanje u interkontinetalne
mree, koje omoguuju pristup k. sistemima na bili kojoj taki na planeti
-mogunost delovanja pod zaklonom anonimnosti
-teko otkrivanje i dokazivanje

Uslovi koji pogoduju pojavi k. kriminala u okviru preduzra mogu se


podeliti na: interne i eksterne.

Interni uslovi su oni koji objektivno zavise od samog preduzea i kao


takvi su podloni promenama, odn. mogu se skoro u potpunosti eliminisati.
est je sluaj neobavetenosti, nezainteresovanosti i neznanja
rukovodioca preduzea o ovoj problematici to u samom startu pogoduje k.
kriminalu.
Zatim, zaposleni koji direktno u svom poslu koriste komp. ne poseduju
dovoljan stepen znanja iz ove oblasti , pa esto iako uoe neku nepravilnost i
greku u radu hardvera i softvera, istu pripisuju greki rada sistema. Ne uoavaju
da ova nepravilnost moe biti prouzrokovana nekim od oblika komp. k.

23
Prilikom zapoljavanja lica koji treba da rade na odgovorne poslove na
komp. ne poklanja se dovoljna panja proveri njihovih moralnih i ljudskih kvaliteta
sa aspekta sistema obezbeenja LIiP.

Lokacija i prostor gde su smeteni informacioni sistemi preduzea


uglavnom je nedovoljno dobro fiziki i tehniki obezbeena. U malom br.
preduzaa strogo je definisano ko ima pravo ulaska u ove prostorije.

ak i da se otkrije da je dolo do neke komp. kriminalne aktivnosti,


odgovorno lice je prikriva iz straha od sopstvene odgovornosti i bojazni od
gubitka klijenata koji bi doznali za za uinjeno delo.

est sluaj je da se komp. k. obezbeuje dobit po pojedinca i preduzee,


s jedne strane, dok se istom kriminalnom radnjom eliminie delimino ili u
potpunosti konkurentno preduzee.
Interni uslovi koji pogoduju komp. k. moue je eliminisati na prvom mestu
veim angaovanjem rukovodstva preduzea, koje mora neizoatavno da shvati
probleme koji mogu da proisteknu po preduzee. Njihovom edukacijom,
edukacijom zaposlenih izradom i sprovoenjem procedura rada sa elementima
zatite, ureenje prostora u smislu fizike i tehnike zatite i internom kontrolom
rada mogu se i moraju unutranji uslovi svesti na minimum odn. eliminisati

Eksterni uslovi su oni koji objektivno ne zavise od samog preduzea i kao takvi
skoro da nisu podloni promenama, odn. veoma je teko, ili je skoro nemogue
eliminisati ih. Ovde se misli prvenstveno na zakonsku regulativu, koja jo uvek
nije definisala problem komp. kriminala.
Dosadanja iskustva ukazuju da pribavljanje dokaza ide veoma sporo i da
je u svetu veliki procenat nerazjanjenih dela iz ove oblasti. Mogunost otkrivanja
i gonjenja komp. kriminala je veoma oteanab. Ta razmera je 1:22.000 45. Tamna
bojka ovih dela je izuzetno velika i iznosi ak 80 99%. Prema podacima FBI
samo 1% uinilaca bude otkriven.
Oteavajuu injenicu predstavlja i stalni napredak softvera i hradvera u
smislu njihovog osavremenjavanja i poveane upotebe kompijutera u sve veem
br. i sve veem obimu poslova u preduzeu, to dovodi do usloavanja zahteva
njihove zatite.

Prema raznim istraivanjima poinioci dela komp. kriminala uglavnom


pripadaju kategoriji unutranjih izvora ugroavanja. I to pogazuju odreene
studije iz ove oblasti koje iznose procenu da se 75 85% izvrenih dela odnosi
na interne izvrioce.
Navedene injenice ukazuju da interni uslovi preduzea pruaju mogunost
potencijalnim poiniocima komp. k. Eliminacijom internih uslova preduzee
ostvaruje proaktivnu meru predupreenja i/ili uklanjajna, odn. smanjenja
preduslova koji omoguavaju pojavu komp. k. Na ovaj nain se delimino
amortizuju eksterni uslovi na koje preduzee nema uticaja, jer se smnjuje br.
inkriminisanih dela iz ove oblasti.

24
________________________________________________________________

19.KOMPONETE SISTEMA OBEZBEENJA LICA IMOVINE I POSLOVANJA

SOLIiP ima svoje istaknuto mesto u sistemu bezbednosti, koga odlikuju


sloenost strukture i specifinost snaga, sredstava, metoda delovanja, pravila i
normi rada.
SOLIiP obavljajui svoju osnovnu delatnost bitno utiu na bezbednost u
najirem smislu.
SOLIiP predstavlj u odreenom smislu podsistem sistema bezbednosti.

SOLIiP svoju osnovnu funkciju zasniva i ostvaruje kroz funkcionalno


povezivanje ljudskih, materijalno-tehnikih i informacionih (procesnih) resursa i
procedura rada preuduzea. Sastoji se iz tri komponete:
1.tehnika komponeta sistema
2.fizika komponenta sistema
3.bezbednosno zatitna komponeta sistema

Svaka komponet moe da funkcionie kao zasebna celina, meutim za ispravno


funkcionisanje sistema neophodno je istovremeno postojanje svih navedenih
delova sistema, kao i da osnovu sistema predstavlja bezbednosno zatitna
komponeta koja omoguava funkcionalno povezivajne prve dve komponete.

20.POJAM I ZNAAJ FIZIKE KOMPONETE

Fiziku komponetu moemo posmatrati u najirem smislu i istorijski


posmatrano, moemo rei da je najstarija komponeta(oduvek, jo od prvobitne
zajednice je bilo potrebe za obezbeivanjem, od najstarijh vrema su se ljudi
skuplji da zatite ivot, prebivalite, imovinu ...)

Ako pojam fizike komponete posmatramo u uem smislu povezano sa


obezbeenjem preduzea, imamo pojavu Industrijsko-zavodske Narodne milicije.
Neki njeni zadaci bili su: da obezbeuje zgrade, postrojenja, imovinu preduzea,
da vri nadzor nad sumnjivim licima, spreava i otkriva privrednu sabotau,
kontrolie javni red i mir u p., prijavljuje izvrioce k.d. u p., kontrolie
protivpoarne propise i da u sluaju potrebe vri i dunosti narodne milicije.
-Od 1951 do 1963 postoji zakonska praznina u pravnom regulisanju ovih posliva.
-Donoenjem Pravilnika o slubi obebeenja imovine, privrednih organizacija i
ustanova 1963. od strane Saveznog dravnog sekretariajta za unutranje
poslove propisana je zajednika nadlenost, prava, dunosti i naela
organizacije na celoj teritoriji Jugoslavije. Mnoga preduzea su uvela slubu
zatite objekata koje je bila pod nadzorom unutranjih poslova i time zantno
popravile stanje bezbednosti.
-1967 regulisanje ove materije prelo je u nadlenost preduzea i njihove
normativne regulative.

25
-Zakonom o osnovama drutvene samozatite iz 1973. i zakonom o sistemu
drutvene samozatite iz 1986 vraa se zakonska obaveza i ujedno omoguava
funkcionisanje segmenta fizikog obezbeenja.
-Ovakva pravna osnova za funkcionisanje slube fizikog obezbeenja postoji
sve do 1993. kada je prestao da vai zakon o samozatiti.
-od 1993 do danas fiziko obezbeenje je funkcionisali indirektno koristei druge
zakone kao osnovu svog rada.

Fiziku komponetu u preduzeu ine:


-U irem smislu svi zaposleni, koji su prirodno zainteresovani za bezbedne
uslove rada
-U uem smislu se odnosi na zaposlene koji profesionalno rade na poslovima
obezbeenja lica, imovine i posloanja.

-Svi zaposleni u preduzeu trebalo bi da ine okosnicu obezbeenja lica, imovine


i poslovanja, kroz samozatitu i potovanje propisanih procedura od strane svih
zaposlenih.

-Samozatita kao demokratski koncipirana kategorija, mora biti okrenuta ka


preventivnim ostvarenjima sigurnosti od bilo kojih oblika ugroenosti, sa
tendencijom totalne sigurnosti.

21.OSNOVNE DELATNOSTI SLUBE FIZIKOG OBEZBEENJA


KONTROLA I PATROLIRANJE OBILAZAK

Sluba fizikog obezbeenja (SFO) ima svoje osnovne delatnosti:


1.Kontrola
2.Patroliranje obilazak
3.Pratnja i zatita
4.Pregled
5.Posebna namena

KONTROLA
Spovodi se kroz tri osnovna oblika:
1.Kontrola pristupa odnosi se na kontrolu kretanja i prolaska lica i vozila kroz
sve ulaze, odn. kontrolne take. U sluaju da neko od zaposlenih odbija saradnju
sa SFO, obaveza je rukovodstva-menadzmenta da podri slubu i pozove na
odgovornost nedisciplinovanog zaposlenog bez obzira na njegov status i poloaj
u preduzeu.

2.Kontrola robe odnosi se na kontrolu kretanja robe imovine preduzea u i


van obezbeene zone, odn. objekta preduzea.

3.Kontrola ponaanja lica odnosi se na uoavanje i spreavanje nedozvoljenog


ponaanja i neovlaenog prisvajanja imovine od strane zaposlenih i posetioca

26
PATROLIRANJE - OBILAZAK
Ova delatnost se sprovodi obilaskom prostora koji se obezbeuje.
Neophodno je da se uvek paljivo vri opservacija terena koji se obilazi, o
upenim dogaajima i aktivnostima podnosi se izvetaj po procedurama rada.
Ona se naelno koristi za osmatranje i prikupljanje podataka i informacija i to
prvenstveno na terenu.
-Patrolu mogu initi: jedan ili vie radnika SFO, a u zavisnosti od naina obilaska
moe se obavljati peice ili vozilima.

-Radnici SFO ovu funkciju mogu obavljati dvojako: javno (u uniformi sa


identifikacionom karticom) i prikriveno.
Primer za javnu patrolu moe biti obilazak velikog trnog centra, a primer
za prikrivenu patrolu moe se nai kod obezbeejna utakmice, odn. javnih
skupova, gde nije preporulivo da patroliraju sa vidno istaknutim oznakama.

-Kod oba oblika potrebno je imati obaveznu komunikaciju, kako u okviru slube
tako i sa ostalim zaposlenima u preduzeu u cilju boljeg obavljanja posla.

-Delimina zamena ljudskog faktora u pojedinim zadacima patroliranja moe biti


video nadzor sistem zatvorene televizije, mutim u pojedinm specifinim
situacijama klasian nain patroliranja ostaje i dalje nezamenljiv, jer u sebe
ukljuuje i mogunost intervencije na terenu.

-U sluaju da situaciaj na terenu zahteva brzo operativno reagovanje, radnici koji


su u patroli, su prvo u obavezi da izvest o dogaaju, pa tek onda da preuzmu
mere propisane procedurom rada za konkretni dogaaj ili aktivnost.

22. OSNOVNE DELATNOSTI SLUBE FIZIKOG OBEZBEENJA


PRATNJA I ZATITA, PREGLED I POSEBNA NAMENA

PRATNJA I ZATITA
Mogu se sprovoditi u okviru i van prostora koje se obezbeuje.
-U okviru preduzea moe u pojednim sluajevima obezbediti pratnju i/ili zatitu
licima koji dolaze u preduzea. Ova pratnja se obavlja na lini zahtev lica ili
samoinicijativno, ako radnik SFO proceni da je to neophodno iz razloga line
bezbednosti posetioca ili njegove nemoi da sam ode do odredite(npr.invalid).

-Korienje SFO za pratnju posetioca i klijenata treba kad god je to mogue,


izbegavati, od ovog pravila se odstupa jedino kada posetilac odlazi u posebno
tieni deo.

-Ako su u pitanju lica koja nose velike sume novca, dragicenosti ili poverljiva
dokumenta, kao i veoma vane linosti obaveza SFO je da im obezbedi
adekvatnu pratnju, dok se nalaze u okvriru zatienog objekta.

27
Ovde je interesantna pojava sukoba nadlenosti, kada u posetu preduzea dolazi
lice sa sopstvenom pratnjom. Po pravilu ovakve posete su uvek unapred
najavljene, pa se SFO moe pripremiti za ispunjavanje zahteva koji se
postavljaju pred nju.
-Treba razlikovati znanine posete lica zaposleni u dravnim organima kojima
obezbeenje pruaju radnici ministarstva unutranjih poslova od lica koja u svojoj
pratnji imaju radnike sopstvene SFO. U prvom sluaju nema sukoba nadlenosti i
SFO sarauje sa nadlenim dravnim organima u cilju zatite lica. U drugom
sluaju lobaveza i odgovornost rukovodioca je da u kontaktu sa nadlenim licem,
koje rukovodi obezbeenjem gosta dogovori i iskordinira, u zavisnosti od procene
rizika nain obezbeenja lica koje dolazi u posetu. Najbolje je da obezbeenje
tog lica bude kombinovano. Neposredno obezbeenje obavlja obezbeenje
gosta a spoljanji krug obezbeenje domaina.
-U sluaju da poseta nije najavjlena naelo ne bi trebalo pustiti lino obezbeenje
da ue u krug sa vatrenim oruijem, ve to treba po proceduri oduzeti.

VAN PROSTORA koji se obezbeuje, SFO moe pratiti i obezbeivati lica,


transport novca, dragocenosti i drugih vrednosti, transport opasnih materija ili
obilaziti dislocirane objekte.

-Za pratnju lica van prostora koji se obezbeuje, unapred mora postojati
procedura rada, koja razrauje ovu oblast.
-Obezbeenje rukovodioca preduzea se obavlja svakodnevno ili po potrebi.
Potrebna je kordinacija izmeu lica koji rukovodi SOLIiP i lica koje vodi rauna o
rasporedu rada rukovodioca u cilju blagovremenog planiranja potreba
obezbeenja. U zavisnosti od procene, rukovodioca mogu da obezbeuju jedno
ili dva vozila u pratnji. Ako je obezbeenje samo u vozilu zajedno sa
rukovodiocem, pogreno je da tu delatnost obavlja iskljuivo voza, ve je
neophodno da se pored njega obavezno nalazi jo jedan radnik SFO.

-Transport noca i drugih dragocenosti kao izvedena delatnost pratnje i zatite,


uvek predstavlja bitan deo poslova kojij obavlja SFO. U ovim poslovima nije
dozvoljena nikakva improvizacija, jer svaka greka , kad tad dovodi do
materijalnih ili ljudskih gubitaka. Sobzirom na izuzetno veliki stepen psihofizikog
optereenja zaposlenih na poslovima transporta noca, radno vreme nije
preporuljivo da bude due od 8h u toku 24h. Po pravilu se radi za vreme dnevne
vidljivosti. Moe se obavljati periodino ili svakodnevno

PREGLED / POSEBNA NAMENA


SFO se koristi za pregled prostora (prostorija, objekta i kruga preduzea)

Pregledom se obavlja opservacija i kontrola u cilju:


-provere mehanikij komponenata sistema(prozori, vrata...)
-provera elektronskih sistema obezbeenja(svakodnevo, preriodino)
-provera posebno tienig prostora(blagajna, razvojnog sekt., magacina)
-provera iskljuenosti odreenih ureaja

28
- -II- uskladitenosti i obezbeenosti opasnih materija
-protivdiverzione zatite
-antiteroristike zatite

-Posebne namen mogu biti ponekad dodeljene SFO iz razloga to su u pojedinim


trenucima jedino oni dostupni i prisutni u preduzeu(p.p.zatita, prijem motornih
vozila van radnog vremena p.) ili iz razloga to su i oni pored ostalih osposobljeni
za obavljanje tih zadataka.
-Iz posebnih namena proizlaze i dodatne izvedene delatnosti SFO, koje mogu
biti svakodnevne ili po potrebi.

Izuzetno vana izvedena delatnost odnosi se na prvi kontakt, odn na prvu


komunikaciju sa posetiocima prilikom njihovog dolaska u preduzee. Ovom
komunikacijom se delimino obavlja delatnost kontrole pristupa kao i davanje
odreenih obavetenja i uputstava posetiocima. Ovaj vid kontrole je veoma
vaan, odn. posetilac nesme da ima utisak da je kontrolisan, ve mu se nudi
pomo i usluga prilikom ulaska u prostor. U obavljanju ovog posla SFO mora biti
fleksibilna, bez ikakvih odstupanja mora se pridravati bezbednosno zatitnih
procedura, pravil I uputstava a ujedno mora biti nepristrasan, objektivan i
spreman na sve oblike pomoi u okviru svoje nadlenosti.

23.NUNI PREDUSLOVI ZA FUNKCIONISANJE SFO

Da bi Sfo funkcionisala i adekvatno obavljala u potpunosti sve zadatke


neophodno je da se:
1)instintucijalizuje njen rad, donoenjem internih akata u skladu sa
postojeim zakonskim okvirima
2)omogui formiranje adekvatnih organizacionigh oblika
3)ispune kadrovski i materijalni preduslovi, obuka i trening

24.INTERNI AKTI PREDUZEA PRAVILNIK O RADU, PROCEDURE RADA I


NAREDBE

Prestankom vaenja zakona o DSZ, SFO zakonsku osnovu pronalazi u


nekim dodirnim oblastima koja reguliu:
-zakon o oruju i municiji
-pravilnik o zahtevu za oruani list
-pravilnik o nainu smetanja i uvanja oruja i municije
-uredba o izdavanju oruanog lista
-zakon o krivino postupku
-krivini zakon SR

Propisi koji se odnose na oblast fizikog obezbeenja i zatite nisu


sistematizovani u jednom zakonskom propisu. Tako da ovo u mnogome upuuje
na korienje analogije u cilju stvaranja uslova za propisanu primenu radnji i
mera u skolopu neposredne delatnosti radnika SFO i zatite objekata i imovine.

29
Pored zakonskih propisa, svoju osnovu u radu SFO ima u podzakonskim
aktima.

PRAVILNIK O RADU
Se radi na osnovu pozitivnih zakonskih propisa, pravilnika o obezbeenju
LiiP i statuta preduzea. On predstavlja polazne osnove i primarni preduslov za
efikasno i zakonsko funkcionisanje SFO i omoguava definisanje organizacije,
nadlenosti i delokruga rada same slube i zaposlenih na ovim poslovima.

On bi trebalo da sadri:
-opte odredbe
-uslove za obavljanje poslova obezbeenja
-organizaciju i delokrug rada SFO
-prava, dunosti i ovlaenja radnika SFO
-naine obavjlanja poslova i radnih zadataka
-odgovornost radnika
-odgovornost radnika
-odnos i saradnja radnika sa drugim subjektima
-nabavku i upotrebu sredstava prinude i vatrenog oruja
-prelazne i zavrne odredbe

Izrada i razrada pravilnika o radu SFO ne sme da bude formalnost i


moraju je raditi struna lica. On mora da obuhvati i regulie kompletan rad SFO.

PROCEDURE RADA SFO

Se izrauju za svaku kontrolnu taku i/ili posao pojedinano. One


predstavljaju opreracionalizaciju pravilnika o radu SFO i moraju da sadre
osnovne zadatke i obaveze zaposlenog, operativno razraene do detalja i realno
primenljive na stvarno postojee poslove i kontrolne take na terenu.
Procedure rada SFO treba da sadre:
-kratak opis poslova na kontrolnoj taki i/ili poslu koji se radi
-kratak opis scenarija na koji se odnose
-pravilan oblik verbalne komunikacije i odnosa radnika SFO sa okolinom
-dunost radnika SFO
-nain obavljanja posla
-upotrba sredstava prinude i vatrnog oruja
-postupke u sluaju nepredvienih situacija
Procedure rada SFO se mogu podeliti na:
1.Standarne procedure rada (odnose se na stalne, svakodnevne,
nedeljne, mesecne, i periodine poslove)
2.Specifine procedure rada (procedure koje se sprovode prilikom
nastupanja specifinih netipinih tetnih dogaaja kao to su teroristika
aktivnost, dojave o postavljenim eksplozivnim sredstvima, obezbeenje lica
mesta, trajka, talakih situacija, poari...

30
NAREDBE

Predstavlja podzakonski akt, koji donosi odgovorno lice SFO, a odnosi se


na konkretne radnje i obaveze koje treba da sprovedu radnici slube fizikog
obezbeenja obezbeenja. Ona je uvek usmerena na neki dogaaj, koji po svojoj
prirodi iziskuje dodatne aktivnosti. Naredbe se izdaje u pismenoj formi i sadri
konkretizovane zadatke, odreuje radnike na koje se odnosi, materijalna
sredstva koja e se koristiti i vreme trajanja. Po zavretku dogaaja, po pravilu
prestaje vaenje naredbi.

25.ORGANIZACIONI OBLICI SFO SOPSTVENA SFO I ANGAOVANA SFO

Konkretna organizacija SFO je uslovljena potrebama i zahtevima koji su


unapred definisani od strane sistema OLIiP. Postoje tri osnovna oblika
organizacije SFO:
-Sopstvena SFO (kao organizaciona celina preduzea odn. ustanove)
-Angaovana SFO (koju iznajmljuju preduzea specijalizovana u ovoj
oblasti)
-Kombinovana SFO (delimino sopstvena, delimino angaovana)

-etvrti org. Oblik predstavlja Zateena zajednika SFO i predstavlja specifian


oblik koji se javlja kod velikih poslovnih objekata koje koriste vie razliitih
preduzea gde se organizuje za ceo objekat.

Prva tri oblika SFO predstavljaju slobodan izbor rukovodioca SOLIiP, dok etvrti
oblik specifian, moe se rei da je nametnut i nepromenljiv ulaskom u
iznajmljeni poslovni prostor istovremeno se prihvata i SFO.

SOPSTVENA SFO

Kod ovog oblika, celokupna SFO sa ljudskim, materijalnim i


organizacionim resursima postaje obaveza preduzea. To znai da odgovorno
lice mora da organizuje celu slubu.

Osnovne krarakteristike sopstvene SFO su:


-u fazi prijema kadrova moe se uraditi bolja i kvalitetnija selekcija i odabir ljudi
koji e raditi u SFO
-manji br. ljudi koji se menjaju na tim poslovima (nego kod angaovane)
zaposleni trajnije ostaju na jednom radnom mestu
-lake se kontrolie i unapreuje SFO preduzee, moe da izvue dodatne
koristi i gradi bolji imidz na tritu
-vea je privrenost i lojalnost pripadnika ove slube interesima i konceptu rada i
razvoja preduzea
-laka je stimulacija i motivacija
-kratkorono posmatrano cena kotanja je vea nego kod angaovane SFO, ali
se dugorono posmatrano, u odreenoj meri izjednaava.

31
-cena kotanja se sastoji iz plate, penzijskog i socijalnog osiguranja i ulaganja u
edukaciju, opremu i sredstva
-vei je stepen iskorienosti zaposlenih

ANGAOVANA

Kod ovog oblika, celokupna SFO sa ljudskim i materijalno tehninkim


resursima postaje obaveza preduzea koja pruaju ovu vrstu usluge. To zai da
odgovorno lice postavlja zahteve organizacije i analizira ponuene ljudske i
materijalne resurse i usklauje ih sa potrebama posla.

Osnovne karakteristike su:


-prednost preduzea koja pruaju ovu vrstu usluge je u tome to imaju vee
ljudske i materijalne resurse, posebno usko specijalizovana za pojedine poslove.
-vea je mogunost zamene zaposlenih na ovim poslovima i korisnik usluga nije
optereen sa problemom novih radnika
-u fazi neposrednog odabira ljudi koji e raditi za preduzee, izbor je uslovljen i
suen ponudom koju nudi preduzee koje prua ovu uslugu
-moe biti vei br. izvrioca koji se menjaju na pojedinim poslovima(nego kod
sopstvene)
-tee se unapreuje i kontrolie
-manja je privrenost i lojalnost pripadnika ove slube interesima preduzea
-oteena je stimulacija i motivacija, a samim tim i odgovornost
-kratkorono posmatrano cena kotanja je znatno manja nego kod sopstvene (iz
razloga konkurencije na tritu)
-cena kotanja se sastoji iz plate, penzijskog i socijalnog, poreza na uslugu i
profita koji ostvaruje preduzee koje ih iznajmljuje
-osnovna obuka zaposlenih u SFO je odgovornost preduzea iji su oni
zaposleni
-postavlja se pitanjeisplativosti ulaganja u dodatnu edukaciju, jer se time edukuju
tui zaposlni
-manji je stepen iskoriavanja zaoslenih

26. ORGANIZACIONI OBLICI SFO KOMBINOVANA SFO I ZATEENA


ZAJEDNIKA SFO

KOMBINOVANA

Ovaj oblik SFO se sastoji od radnika koji su zaposleni u preduzeu na


ovim poslovima i iznajmljenih radnika preduzea koje je specijalizovano za ovu
vrstu usluga.

Ovaj oblik org. nastaje kada jedana od predhonih, nije u mogunosti da


ipuni zahteve sistema OLIiP. Vremenski okvir funkcionisanja slube u ovom org.
obliku u direktnoj je zavisnosti od potreba preduzea i moe biti privremeno,
prelazno ili trajno reenje.

32
-Privremeno reenje se prihvata, kada je potreba preduzea usko vezana
za neki dogaaj ije trajenje je vremenski ogranieno (otvaranje novih objekata,
trajkovi ili vea okupljanja ljudi)

-Prelazno reenje se preduzima u fazi organizovanja sopstvene slube,


kad se koristi angaovana sluba a do trenutka dok organizaciono, kadrovski i
materiajlno ne ojaa sopstvena. Moe biti i obrnut sluaj ali je to ree u praksi

-Trajno reenje se sprovodi u sluaju kad preduzee nema objektivnih


rezloga da za odreene poslove SFO koristi sopstvene resurse (transport novca,
ili obezbeenje isturenih objekata i sl.)

Kombinovana sluba se moe transformisati u sopstvenu a ree u


angaovanu.

ZATEENA ZAJEDNIKA SFO

Ovaj specifian oblik se javlja kod poslovnih obkjekata koje koristi vie
razliitih preduzee, gde se SFO organizuje za ceo objekat.

Veliki poslovni objekti mogu se koristiti kao prodajni prostor, kancelarijski


prostor i kombinacija ove dve namene. Delovi prostora mogu biti u vasnitvu
preduzea koje ga koristi ili pak iznajmljeni.

SFO koji obezbeujue ovakav poslovni objekat organizuje se po principu


spoljanjeg posrednog obezbeenja, ro znai da obezbeuje sve spoljanje
ulaze i izlaze u prostor, dok se unutranje neposredno obezbeenje delova
prostora preputa preduzeima koja ih koristi.

27.OPREDELJUJUI INIOCI U IZBORU ORG. OBLIKA SFO I ELEMENTI


UGOVORA O IZNAJMLJIVANJU SFO

Na kraju analize, opredeljujui inioci u izboru org. oblika SFO su:


-realne potrebe u skladu sa zahtevima postavljenim od sistema OLIiP
-kvslitet obavljenog posla
-materijani i nematerijalni trokovi
-obuka odnosno mogunost strunog usavravanja radnika SFO
-stimulacija, sankcija i vea odgovornost zaposlenih
-stepen organizacije funkcionisanja SFO, njene iskorienosti, efikasnosti i
kontrole rada

Pre iznajmljivanja usluga fizike zatite moraju se:


-utvrditi potrebe
-definisati zahteve poslova
-odrediti opte i posebne uslove

33
Vaan preduslov sa stanovita praktinog funkcionisanja ovih poslova je
sklapajne validnog ugovora o pruanju usluga. Valjan ugovor treba da omogui
uspeno funkcionisanje poslova fizikog obezbeenja i da titi, kako korisnika
tako i davaoca usluge obezbeenja. Neophodno je da obuhvati:
-vrste i zahteve poslova koji se obavljaju
-opte i posebne uslove obavljanja posla
-obostrana prava i obaveze
-osiguranje korisnika usluga u sluaju neispunjavanja obaveza
-standard fizikog izgleda radnika
-obrazovanu i kvalifikovanu strukturu radnika
-zahtev obuke i edukacije pre otpoinjanja rada
-oblike i delokrug nadzora - kontrole
-raspored rada po radnim mestima i smenama
-opremu i sredstva rada
-vrednost nadoknade po radnim mestima
-mogunost zahtebva za obavljanje dodatnih poslova
-uslove zamene neodgovarajuih radnika
-period probnog rada

28.INIOCI UNUTRANJE ORGANIZACIJE SFO

Unutranja org. SFO zavisi od pojektovanih obaveza koje treba da se


ispune i broja izvrilaca. Da bi se preciznije sagledao obim raznolikost unutranje
org. SFO neophodno je definisati vrstu prostora koji moe da se obezbeuje i to
u odnosu na slobodu pristupa odn., ogranienja i kontrolu pristupa prostoru koji
se obezbeuje.

Sa aspekta unutranje org. SFO prostor se moe podeliti u tri kategorije:


-javni slobodni prostor prostor gde nema ogranienja ni kontrole pristupa
(prodavnice, t.centri, parkovi, zoo vrtovi)
-poluslobodni prostori prostor gde ima deliminig ogranienja i kontrole
pristupa (bolnice, kole, hoteli, pozorita, sportske manifestacije)
-tieni restriktivni prostor prostor gde postoji u potpunosti ogranienje
i kontrola pristupa u prostor mogu ui samo odreena lica kojima je dozvoljen
pristup (proizvodne hale, objekti i zgrade preduzea)

Najzahtevniji po obimu i sloenosti posla je tieni prostor.

Broj izvrilaca koji mogu da obezbede optimalno obavljanje postavljenih


zadataka od strane bezbednosno zatitnog menadzmenta, zavisi od tri faktora:
-broja i vrste ulaza u preduzee i vremenskog intervala korienja ulaza
-broja, sastava i vremena rada patrola
-zahtevima za posebne namene SFO

34
Broj kontrolisanih ualza se odnosi na zbirno spoljanje ualze kapije i
unutranje ulaze u zgradu. Obe vrste ulaza mogu biti za peake i transportna
sredstva i robu.

Patrole su neophodne da obezbede unutranji i spoljanji prostor shodno


projektovanim potrebama, a posebne namene SFO se odnose na transport
novca, obezbeenje linosti, p.p. zatitu i dr.specifine poslove. U toku
projektovanja sistema potrbno je definisati broj kontrolnih taaka mesta gde je
neophodno prisustvo radnika SFO i br.mesta gde se oni mogu zameniti tehnikim
sredstvima.

Ako je potrebno za jednu kontrolnu taku obezbediti prisustvo radnika


SFO 24h, koristi se pravilo pokrivanja jedne kontrolne take 12-24-12-48. Za
pokrivanje ovakve kontrolne take optimalan br. izvrilaca je 4(koji rade) +
0.5(rezerva u sluaju bolesti i godinjih odmora)

Da bi organizaciono SFO bila kompletirana, pored broja neposrednih


izvrilaca treba utvrditi i br. rukovodioca u zavisnosti od obima koji treba
organizovati, voditi i kontrolisati.

Organizacija SFO uslovljava izradu rasporeda rada SFO. Kod njegove


izrade uzimaju se u razmatranje, pored prdhodnog i neki dodatni inoci koji ga
uslovljavaju kao na primer:
-utvreni i unapred definisani zahtevi za obukom
-zahtevi za posebnim angaovanjem
-zahtevi za godinjim odmorima, bolovanja i drugi izostanci sa posla.

U izradi palna ujedno se minimizira i izbegava prekovremeni rad, kao i


spajanje slobodnih dana i prekomerno optereenje zaposlenih. Podrazumeva se
da je mogunost zamene smena bez dozvole rukovodioca zabrajnjna.

29.NADLENOST I OVLAENJA ZAPOSLENIH NA POSLOVOIMA


FIZIKOG OBEZBEENJA

Nepostojanje zakonske regulative stvara odreene probleme


funkcionisanja SFO tako da se SFO u svom radu oslanja na neke zakone kao to
je drajne i noenje oruja i municije. Rezultat ovakvog stanja je definisanje
predmetneoblasti internim aktimasubjekata koji organizuju fiziku zatitu, odn.
sledi da je za oekivati da su mnoga vana pitanja reena nesistematski i
proizvoljno.

Donoenjem zakona koji bi trebao pravno da urediovu oblast, bila bi


precizno regulisanai ovlaenja radnika SFO.

35
Ovlaenja bi trebala da radniku SFO omogue da:
-legitimie nepoznato lice na prostoru ill u objektu koji obezbeuje
-upozori neovlaena ili sumnjiva lica da se udalje sa prostora ili iz objekta koji
obezbeuje
-izda naraenje koje se primenjuje sa ciljem da se lice odvarati od namere
injenja, ili neinjenja neke radnje kojom se moe ugroziti bezbednost po tiene
vrednosti
-izvri pregled lica, prtljaga, vozila i pratee dokumentacije i privremeno oduzme
predmete koji mogu ugroziti sigurnost lica i objekta, kao i predmete koji
predstavljaju imovinu preduzea
-suzbije napad na fiziki integritet ili imovinu preduzea
-sprei ulazak neovlaenog ili sumnjivog lica u objekat
-lii slobode i zadri lice zateeno pri izvrenju k.d.
-upotrebi sredstva prinude pod kojima se podrazumeva fizika sila, slubena
palica, sredstvo vezivanja i vatreno oruije.

Sutina definisanja ovlaenja je u izbegavanju proizvoljnosti u radu


zaposlenih na poslovima fizikog obezbeenja, ali i u odreivanju opsega
nadlenosti i ovlaenja prilikom planirajna i realizacije celokupnog sistema
obezbeenja LiiP od strane menadzra bezbednosti.

30.POFESIONALNI KODEKS RADNIKA FIZIKOG OBEZBEENJA

Da bi lice bilo profesionalno angaovano i radilo na poslovima SOLIiP,


potrebno je da se pored ipunjavajna optih uslova, pridrava i profesionalnih
kodeksa ponaanja.

Ta pravila obezbeuju ouvanje kvaliteta, odn. standarda u pruanju


usluga, pa posedovanje sertifikata predstavlja garanciju da lice koje ga poseduje
ispunjava uslove koje zahteva provesija. VIDI STR.121

Kodeks ponaanja bi trebao da se odnosi da zaposleni:


-izvravaju prosesionalne obaveze u skladu sa zakonom i najviim moralnim
principima
-neguju i ire iskrenost, potenje i integritet
-budu odani, kompetentni i vredni pri obavljanju profesionalnih poslova
-uvaju tajne i poverljive informacije i da preventivno posvete panju njihovom
uvanju
-maliciozno ne povrede profesionalnu reputaciju ili praksu kolega, klijenata ili
zaposlenih

36
31.LINI IDENTITET IMIDZ RADNIKA FIZIKOG OBEZBEENJA

Pored zakonom propisanih uslova, nuni i sutinski uslovi odn. osobine


koje treba da ispune zaposeleni na poslovima SFO su:
-karakterne line osobine (potenje, estitost, hrabrost, odvanost,
budnost, samokontrola, lojalnost)
-stav koji treba da oslikava uljudnost, utivost, uzdrljivost, interesovanje i
panju.

Spoljanjost, odn. spoljanji izgled je izuzetno vaan inilac koji sa


ponaanjem predstavlja profesionalno dranje radnika.

Loe i nepoeljno ponaanje za vreme rada ogleda se u konzumiranju


cigareta, upotrebi alkohola, droga, neumesnoj konverzaciji, familijarnom
ponaaju i dranju ruku u dzepovima.

SFO najee uspostavlja i obavlja prvi kontakt sa licima koji dolaze u


preduzee, na ovaj nain sluba svojim imidzom predstavlja kompletan sistem
OLIiP, odn. preduzee.

Prostorije u kojima obavljaju svoj posao ne treba da lie na javnu


telefonsku govornicu, ve treba da budu pristojne, zatiene tako da posetiocima
i poslovnim prijateljima ulivaju poverenje i potovajne.

Na lini identitet i imidz radnika SFO neizostavno utie i odnos rukovodnih


struktura preduzea prema poslovima koje obavljaju zaposleni u sistemu
obezbeenja.

32.IZVETAJ I EVIDENCIJA SFO

E. i I. predstavljaju pisana dokumenta koji vode zaposleni radnici SFO.


Evidencija se popunjava svakodnevno. Postoji mnogo vrsta evidencija i njihov
sadraj zavisi od razloga zato se vode, mesta gde se vode i procene lica koja
su ih uvrstila u svakodnevnoi rad SFO.

Izvetaji imaju ustaljenu formu i sadraj i dostavljaju se:


-periodino redovni izvetaji
-po potrebi vanredni izvetaji

-Periodilni redovni izvetaji odnose se na rezultate obavljanja osnovnih


funkcija SFO. Piu se najmanje jednom meseno. U sebi sadre kratak opis
obavljene funkcije SFO, vreme i obim uraenog posla, analizu njegovog
obavljanja, uoene probleme, statistiku uoenih nedostataka i ostala lina
zapaanja lica koje je sastavilo izvetaj.

37
-Vanredni izvetaji odnose se na sluaj naruavajna bezbednosti ili
bezbednosni incident. Ovi izvetaji se sastavljaju i dostavljaju neposredno po
otklanjanju uzroka koji su doveli do naruavanja bezbednosti, odn.
bezbednosnog incidenta. Sadre datum, vreme otpoinjanja i zavretka
dogaaja, detaljan opis i skicu mestadogaaja, lica koja su bila prisutna, uzroke i
posledice dogaaja, lina zapaanja i predlog spreavanja slinih dogaaja.

Evidencije i izvetaji imaju dvojaku osnovnu ulogu u:


1.funkciji opservacije pojava i dogaaja
2.funkciji izvetavanja

-Ove operativne fukcije omoguavaju praenje i procenjivajne pojava i


dogaaja i kontrolu i usmeravanje daljeg rada sistema obezbeenja.
-Izvedena uloga se ogleda u anlizi evidencija i izvetaja sa ciljem
otklanjanja uoenih nedostataka, pospeenje i poboljanje rada SFO, kao i
kontrole i unapreenja rada drugih org. celina preduzea.

Ispravno i precizno napisani izvetaji mogu biti dragocen izvor informacija


za rukovodioce SFO, SOLIiP, pa i za rukovodstvo preduzea.
Njihova primarna funkcija za koju treba da se upotrebe, jeste razvijanje
baze podataka i informacija od znaaja za funkcionisanje SFO, odnosno
celokupnog SOLIiP.

33.KORIENJE DRESIRANIH PASA U FIZIKOM OBEZBEENJU


Upotreba d.pasa u fizikom obezbeenju objekata i lica je zanemareno na
naim prostorima. D.psi imaju odline predispozicije za obavljanje ovih poslova.
Izuzetno razvijena ula, spremnost i objektivne mogunosti za obavljanje
postavljenih zadataka, privrenost vlasnicima i relativno mala novana sredstva
koja treba izdvojiti za njih predstavljaju opredeljujue faktore koji govore o
njihovoj pogodnosti. Prored toga d.psi deluju preventivno, odbijajui
potencijalnog poinioca k.d.
Mogu se koristiti za:
-zatitu i/ili obilazak odreenih oblasti samostalno
-zatitu i/ili obilazak odreenih oblasti sa ljudima
-uvanje ili zadravanje lica na zadatoj lokaciji mestu
-odbranu i agresini napad
-praenje
-otkivanje droga, eksploziva i dr. tetnih materija i supstanci
Ako se posmatra preduzee koje je smeteno na fiziki velikom prostoru,
pored tehnike zatite, radnika SFO, neophodno je ukljuiti i dresirane pse. Na
ovako velikom prostoru njihova uloga bi bila u zatiti i obilasku prostora
samostalno ili sa radnicima f.obezbeenja.
Postoje ogranianja koja se odnose na napomenutu upotrebu pasa :
-upotrebu treba izbegavati na javnom prostoru (prodavnica, t.centar, parkovi...)
-na mestima gde se radi sa prehrambenim proizvodima
-ulaznim holovima preduzea i sl.

38