You are on page 1of 4

PRVI DEO- Katalonska kultura

Emancipacija

U Kataloniji studenti su u obavezi da plaaju uee za svoje studije. Cene


mnogo zavise od tipa studija, a jo vie od toga da li student pohaa privatni
ili drutveni univerzitet. Postoje pozajmice koje se daju studentima ali nije u
praksi da se izdaju krediti koje bi studenti vraali tek nakon sto se zaposle.
Dok recimo u vedskooj i Danskoj sve studije su besplatne, a studenti
dobijaju kredite koji im pomau da se izdravaju tokom studija.

U Kataloniji studenti su mnogo odgovorniji za tok svojih studija za razliku od,


recimo, sudenata iz Azije ili neke Latinoamerike zemlje, jer sami biraju svoje
smernice i interesovanja. Na ovakav sistem se je moda malo tee navici ali
svakako ima svoje prednosti.

Odnos studenata i profesora je mnogo oputeniji od recimo istih odnosa na


univerzitetima u Engleskoj ili Kini. Nije neobino uti da se studenti i profesori
medjusono oslovljavaju u ti formi, kao ni druzenje van oblasti fakulteta.

asovi uglavnom poinju 5 do 15 minuta kasnije nego predvieno, a to


vreme studenti i profesor koriste kako bi se malo opustili i odmorili i napravili
uvod predvienu lekciju.

Postoje menze u kojima se studenti esto nalaze da popiju kafu ili pojedu
neto na brzinu. Prodaju se kartice koje omogucavaju studentima da se
hrane po veoma pristupanim cenama.

Kao i svugde studenti se nekad ne oseaju da bi radije ostali u krevetu ili


radili nesto drugo nego otili na preadvanje, u Kataloniji ta praksa se naziva
fer campana ili fer pila.

Studiranje u inostranstvu za katalonce nije toliko popularno.

Dok se neki posveuju samo studijama, postoje i studenti koji to veoma lepo
ukombinuju sa nekim poslom.

Mnogi studenti ostaju u svojim porodinim kuama dok ne zavrre studije.


Iako u nekim delovima postoje veoma povoljni smetaji za studente koji im
omogucavaju da se osamostale.

Cene stanova su znatno porasle, ali ljudi se snalaze tako to esto nalaze
ljude sa kojima e iveti odnosno deliti trokove, naroito studenti.

Posle nekoliko decenija u kojima je prorodni prirataj bio veoma nizak, sada
postepe poinje da se poveava Iako je katalonska vlada uvela zakone
kojima se podrava i ohrabruje raanje nove dece, i dalje zaostaju u
povlasticama koje roditelju dobujaju u odnosz na druge evtopske zemlje
pooput vedske npr.
Tradicija, kultura i festivali

Noni ivot je veoma popularan i sva deavanja poinju tek negde oko
ponoi. Ljudi se sastaju u pabovima oko ponoi, a u klubove odlaze tek oko
2h, gde je najbolja atmosfera izmeu 3h i 5h. ak i nakon to se klubovi
zatvore, oko 6h, ljudi i dalje mogu da idu na organizovanje afterpartije i u
pabove, ili jednostavno na neki doruak.

Uvedeni su zakoni kako bi se suzbila navika pijenja i kockanja na ulicama,


crtanja grafita, kao i prostitucija. Zbog ega se vodi polemika da li zaista da
bi se takve stvari smanjile ili da bi se samo prekrila istina pred oima turista.

Postoje mnogi tradicionalni festivali, neki su religioznog karaktera, drugi ne.


Jedni od najpoznatiji su: Patum u Bergi, karneval u Vianovi i Sidgesu, festival
Sveti Narcis u Gironi, itd. Manje poznati ali nita manje znacajni su: Daida
de sent Jordi (to je neto poput katalonskog dana zaljubljenih i odrava se u
aprilu), za ovaj festival je znaajno to da seprodaju rue i knjige na ulici.
Zatim, Sveti Joan, koji se obeleava 23. Juna kao proslava poetka leta.

Neki od znaajnih muzikih festivala u Barseloni su Grec, Primavera sound i


Senor. Studenti imaju popuste na ulaz.

Prosean radnik ima 20-30 slobodnih radnih dana. Deca imaju raspust od 80-
100 dana (jul, avgust, pola septembra i za praznike).

Mnogo mladi ljudi se bave sportom. Najpopujarnijij sportovi su fudbal i


koarka, ali i plivanje i tenis. Zimi ljudi obino idu na skijanje na Pirineje.

Moda i izgled

Ljudi su slobodni da se oblae kako ele, shodno prilikama, u zavisnosti od


ukusa pojedinca. Postoje neki poslovi koji imaju jasno odreen kodeks
oblaenja.

Klima je mediteranska, kao i u Italiji, Grkoj... leta sus uva, kina jesen i zima
i umereno hladna. dNa Pirinejima je alpska klima- ekstremno hladne zime.

Odevanje iskljuivo zavisi od doba godine: oktobar-februar- hladno vreme-


toplo se obui. Mart, april- slojevito; leta su topla tako da se shodno tome
treba lagano i obui.

Uzimanje uea

Glasako pravo ima svaka osoba starija od 18 godina koja je panske


nacionalnosti ili ima evropsko dravljanstvo.

DRUGI DEO- Kultura u Srbiji


Emancipacija

U Srbiji veina studenata je na teretu budeta drave, dok je drugi deo


studenata u obavezi da se sam finansira. Cene kolarina zavise od fakultera i
smerova, kao i od toga da li je fakultet prvatan ili ne. Studenti su u
mogunosti da sebe ispomognu studentskim kreditima koje vraccaju samo
ako nemaju odgovarajui prosek na kraju zavrene godine.

Odnosi studenata i profesora nisu mnogo striktni, ali su i dalje na


meusobrom persiranju i potovanju.

Studenti mogu da se hrane u studentskim menzama gde za hranu, ukoliko su


na budetu, plaaju minimalnu cenu. Neki studenti koji studiraju u svom
rodnom gradu biraju da tokom studija ostanu da ive sa roditeljima, dok
studenti koji dolaze iz oblinih gradova u velikestudentske centre, imaju irok
izbog prebivalita, od raznih domova i privatnih stanova koji se izdaju.

Priridni prirataj u Srbiji je negativan i preduzimaju se mere kako bi se on


poveao, dajui majkama i porocima od moralne do finansijske podrke.

Tradicija, kultura i festivali

Noni ivot zavisi od grada do grada. U Beogradu postoje splavovi na reci


Savi koji su veoma popularni i na kojima se takoe moe ostajati do ranih
jutarnjih asova, dok klubovi koji se nalaze u centru grada imaju neto krae
radno vreme. Ali ljudi uglavno pre odlaska u klubove izlaze u neki oblinji pab
ili kafe vec oko 10h.

I u Srbiji postoje odreeni zakoni, mada ne toliko strogi to se tie prohibicije.


Nije zabranjeno da se pije ili kladi na ulici, ali je zabranjena prostitucija i
takoe postoje odreene mere i granice to se tie ukraavanje javniih
povrina.

Postoje razni tradicionalni festivali. Verovatno najpoznatiji festival koji se


odrzava u Srbiji je internacionalni festival elektronske muzike koji se odreva
u Novom Sadu- Exit. NA koji dolaze izvoai kao i gosti iz celog sveta.

Jedan od nais internih popularnih festivala je i sabor trubaa u Gui, gde se


sa prolea okupljaju ljudi iz raznih delova Srbije ali i Balkana.

Postiji veoma opiran folklor kao i ogroman asortiman narodnih nonji i igara,
kojima se ljudi mogu rekreativno baviti od malena.

Proseni radnici, isto kao i u Kataloniji imaju od 20-30 dana godinjeg


odmora, dok su deca na raspustu od kole preko leta i preko zime, i naravno
za praznike.

Najpopularnijji sportovi u Srbiji meu deaccima su koarka i fudbal, dok


meu devojicama je vise zastupljena odbojka i gimnastika. Takodje su
zastupljeni i boriaki sportovi i tenis, koji se sve vise popularizovao nakon
uspeha koji je doziveo na teniser Novak okovi na svedskom nivou. Zimi je
popularno skijanje na Kopaoniku ili Zlatiboru.

Moda i izgled

Ljudi se oblae shodno svom ukusu i formalnosti dogaaja kome prisustvuju.


Naravno, za neke poslove je tano odreen kodeks oblaenja.

Klima je umereno kontinentalna i preporuljivo je oblaiti se slojevito.


Najzahvalniji meseci su april i maj.

Uzimanje uea

Da bi se ostvvarilo glasako pravo dovoljno je da je osoba punoletna.

TREI DEO- Komentar

Ja mislim da je ovaj vodi zaista lepo napisan, sadrzi korisne i kontretne


stvari koje treba da se znaju pre odlaska na bilo koji put ili makar po dolasku
na odrednicu. Naoisano je opsirno ali na veoma zanimljiv nain i mislim da je
pogodno za ljude bilo kod uzrasta, i ne samo one koji na to mesto dolaze, ve
i za ljude koji uopteno ele da saznaju nesto o jednoj kulturi.

Neke stvari koje sam proitala su mi ve bile manje- vie poznate, ali neke
injenice su me i iznenadile. Kao na primer injenica da svako ko zeli da se
obrazuje na nekom viem stepenu mora sam da se snadje to i da isfinansira,
to smatram da nije u redu iz razloga sto nemaju svi ljudi iste finansijske
mogunosti, a to ne mora da ima ni kakve veze sa njihovim intelektualnim
potencijalom, ali su na ovaj nain ogranieni. Mada znam da je to praksa u
mnogim zemljama, na zalost, ali mi je drago to nije i kod nas.

Takodje me je iznenadilo to to ljudi tako kasno izlaze u grad, jer to kod nas,
naroito u manjim mestima, nije praksa. U mestu iz kog sam ja odrasla,
klubovi su se uveliko zatvarali u 2h nakon ponoi a ovde se tek otvaraju.

Sve u svemu, veoma mi je drago da sam saznala neke nove stvari i mislim
da je ovo bio zaista koristan i intresantan zadatak.

Dajana Vezmar 2016/1370