HIRURUKA DIJAGNOSTIKA

Kliniki pregled je skup klinikih metoda ijom primenom se, na osnovu simptoma i znakova
oboljenja i njihovim grupisanjem u sindrom, postavlja dijagnoza odredenog patolokog stanja,
odnosno bolesti.

Za postavljanje dijagnoze i odredivanje pravilne terapije, posebno u hirurgiji, primenjuju se:

1) opte metode (anamneza, adspekcija, palpacija, perkusija, auskultacija i laboratorijske

analize)
2) specijalne metode (oftalmoloka dijagnostika, dijagnostika hromosti, neuroloka
dijagnostika, rendgenska dijagnostika, endoskopija, ultrazvuk, biopsija, punkcija,
kateterizacija i sondiranje).

Svaka oblast hirurgije poseduje zasebne i specifine dijagnosticke procedure koje imaju za cilj to
lake i bre postavljanje validne dijagnoze. Ove metode i postupci esto nisu strogo hirurke i
primenjuju ih i druge grane veterinarske medicine.
Strogo hirurke metode koje se primenju u dijagnostici hirurke patologije su: - biopsija
-
eksplorativna hirurgija
-
(dijagnostika) punkcija
-
kateterizacija
-
sondiranje
-
endoskopija.

ANAMNEZA predstavlja prvi korak u hirurkoj dijagnostici i obezbeuje nam elementarne podatke o
pacijentu i toku hirurkog oboljenja, to manje ili vie tacno iznosi vlasnik ili dralac ivotinje.
Prilikom uzimanja anamneze hirurg mora da ima dobar koncept i jasan cilj kako bi svaki odgovor
doprineo postavljanju tane dijagnoze.

Posebnu panju treba posvetiti najvanijim (i najizraenijim) simptomima. Uobiajena pitanja kada i na
koji nain je zapoelo bolesno stanje, sa kakvim simptomima, kojim tokom i brzinom je napredovalo
bolesno stanje, da li su prisutni simptomi bola i poremeaja lokomocije i senzorijuma, orijentacijeu
vremenu i prostoru, da li je ispoljeno povraanje(vomitus) ili proliv(dijareja) ili se manifestuju neprirodni ili
neuobiajeni stavovi i hodovi, kao i neprirodni poloaj.
Anamneza moe biti subjektivna, objektivna i namerno/nenamerno lana.

ADSPEKCIJA u hirurkom pregledu omoguava paljivom posmatrau da uoi vidljive / skrivene

promene na pacijentu, ime se suava problem definisanja i postavljanja dijagnoze. Ovo se posebno
odnosi na oboljenja lokomotornog aparata pri kojima se ispoljavaju smetnje u kretanju, kao hromost
veeg ili manjeg stepena. Adspekcijom mogu da se uoe tumorozne proliferacije kao i nastale
atrofije, odnosno hipertrofije razliitih regija i razliite etiologije.

PALPACIJA u hirurkoj praksi predstavlja nezaobilaznu metodu kojom se dolazi do podatka o

promenama u temperiranosti, vlanosti i konzistenciji promenjenih delova na povrini tela, zatim da
postoje fluktuacije, kao i pokretljivost i reponibilnost odredenog procesa (hernije ili tumori). Palpacija
se izvodi instrumentalno ili manuelno.

Instrumentalna palpacija se koristi kod pregleda kopita i papaka (kopitnim kljetima) zato to
je potrebna vea sila usled prisutnih vrstih ronih zidova.
 Manuelna palpacija se izvodi rukom sastavljenih i ispruenih prstiju, a kada je to potrebno, radi
komparacije sa zdravim delom paralelne strane, moe se izvoditi i bimanuelno (obema rukama).

PERKUSIJA se primenjuje u pregledima telesnih upljina i na taj nain odreuju se koliina i priroda
sadraja u njima (najece se nailazi na nenormalno prisustvo gasova ili tenosti). Moe da se izvodi
manuelno (kada su pacijenti male ivotinje) i instrumentalno perkusionim ekiem i plezimetrom
(kod pregleda velikih ivotinja).

AUSKULTACIJA izvedena stetoskopom, u hirurkoj dijagnostici omoguava da se postavi dijagnoza u

sluajevima ileusa, aneurizme i stenoze velikih krvnih sudova i atonije buraga.

OPIS IVOTINJE NACIONAL

. Vrsta i rasa
Neke hirurke bolesti su karakteristine za samo jednu vrstu - ir papka kod goveda.
Neke rase su sklone hirurkim bolestima - pekinezer nastanku nernije, prolapsa bulbusa oka, nemaki ovar
perianalna fistula.

. Pol
Graviditet (izbor anestezije, kortikosteroidi dovode do pobaaja).
Perianalni tumori pasa 90% kod mujaka.
Hemofilija ea kod mujaka.

. Boja i znakovi
Crno pigmentisane ivotinje sklone melanomima.
Nepigmentisane ivotinje-karcinom unih koljki i nozdrva.
Konji sivci 80% starijih od 15 godina dobije melanom.

. Starost
Mlade ivotinje akutna oboljenja.
Veoma mlade ivotinje u toku opte anestezije sklonije su hipoglikemiji i hipotermiji.
Starije ivotinje hronina oboljenja (prilagoditi anestetiki protokol).

. Veliina i telesna masa

Doziranje lekova.
Masno tkivo je neaktivno pa ga treba izbaciti iz kalkulacije.
Hrtovi ne davati barbiturate.

. Vrednost ivotinje-namena
Ekonomske kategorije ivotinja (goveda, svinje).
Radne i sportske ivotinje su ee izloene povredama i oboljenjima kostno-uglobnog aparata.
Proceniti i sposobnost vlasnika da se postoperativno brine o ivotinji.

TRENUTNO STANJE STATUS PRAESENS

Habitus stepen razvoja i ugojenosti, kondicije Trijas

. Kaheksija (paraziti, neoplazije...) - Temperatura
. Gojaznost (edemi, ascites) - Puls
. Ponaanje (agresivnost) - Disanje
+ Kontrakcije buraga

KONSTITUCIJA I KONDICIJA-UHRANJENOST
Bitni za utvrivanje opteg zdravstvenog stanja i izbora leenja pacijenta.
Psi limfatine konstitucija (nemaki bokser) su veoma osetljivi na traume ili narkotike (uvoenje u anesteziju je
kritino).
Izraena kaheksija hroninog karaktera upuuje na mogunost prisutnih malignih oboljenja digestivnog trakta.

STAVOVI, HODOVI, DRANJE

ivotinje koje imaju rupturu dijafragme - karakteristian sedei poloaj, ispruen vrat i podignutu glavu
omoguava najlake disanje.
Hromost - znak oboljenja kostno-zlobnog aparata, oboljenju krvnih sudova ekstremiteta ili oboljenjima CNSa i
perifernih nerava.

DISANJE
Bradipneja, tahipneja ili dispneja predstavljaju pratee simptome oboljenja respiratornog trakta ali mogu da
ukau i na druge bolesti kao to su uremija, oboljenja CNSa, anemiju

TEMPERATURA
Poviena temperatura u sluaju gnojnih infekcija ima karakteristian tok javljaju se dnevne varijacije, pri
emu telesna temperatura nikada ne pada na normalne vrednosti.
Subnormalna temperatura se javlja kada postoje krvarenja jakog intenziteta ili kod oka.

IVOTINJA TEMPERATUR PULS DISANJE KONTRAKCIJE

A BURAGA

GOVEDA
tele 38.5 - 39.5 100 134 35-50 7-14
junad do 1 god 38.0 - 39.5 80-110 15-35 7-14
preko 1 god 38.0 - 39.0 40-80 10-30 7-14
SVINJE
prase 39.0 - 39.8 120-140
nazime 39.0 - 39.3 70-90
odrasli 38.0 - 39.3 60-80 10-16
OVCE
jagnje 38.5 - 40.0 100-120 6-16
odrasli 38.5 - 39.5 70-80 12-20 6-16
KOZE
jare 38.5 - 40.0 100-120 15-20 7-14
odrasli 38.5 - 39.5 70-80 12-20 7-14
KONJI
drebe do 1 do 39.3
mesec
konji do 5 god 37.5 - 38.5
konji preko 5 god 37.5 - 38.0 28-44 8-16
PSI
tene do 1 god 38.2-39.2
stariji od 1 god 37.5-38.5 60-120 10-30
MAKE 38.0-39.5 100-140 20-30
SITNE IVOTINJE
kuni 38.5-39.5 110-140 50-60
zamorac 37.5-39.5

KOA I SLUZOKOE
Izgled i boja koe i sluzokoa zavise od opteg zdravstvenog stanja pacijenta.
uto prebojavanje-oboljenja jetre i unih puteva. Bledilo-anemija zbog krvarenja ili oka. Hiperemija i
cijanoza-infekcije, intoksikacije.
Turgor indikator koliine tenosti, krvi i limfe u koi a samim tim i u celom organizmu.
Dehidratacija(uporno povraanje/proliv) koa gubi elastinost, menja se kvalitet dleke znak poremeaja
bilansa tenosti u organizmu.
Pri pregledu koe posebna panja mora da se obrati na eventualno postojanje rana, fistula, cista, tumora,
edema i emfizema.

VREME PUNJENJA KAPILARA

. 1-2 sec

LIMFNI VOROVI

. Bilateralna palpacija

. Pokretljivost bolnost

PUNKCIJA predstavlja tehniku dobijanja sadraja tenosti ili gasova iz prirodnih upljina ili
novonastalih upljina (apsces, hematom, cista i sl.) da bi se obavile biohemijske i mikroskopske
analize dobijenog sadraja.

Punkcija se izvodi pomou obinih injekcionih igala, razliitih dijametara, za punkciju apscesa,
hematoma, cista ili zglobova ili specijalnih igala za punkciju abdomena, grudnog koa i
subarahnoidnog prostora. Mora da se izvodi po svim kautelama asepse i antisepse uz izuzetno
poznavanje anatomskih specifinosti date regije. Paljivim radom umanjuje se mogunost
povreivanja vitalnih struktura kao to su krvni sudovi i nervi.

BIOPSIJA - uzimanje uzoraka tkiva za obavljanje histolokih i funkcionalnih ispitivanja.

Za ovu metodu hirurke dijagnostike koriste se invazivne tehnike incizione, ekscizione i punkcione
biopsije.
Biopsija se prvenstveno primenjuje kao metoda u hirurgiji tumora da bi se postavila dijagnoze
maligniteta. Upotreba biopsije mora biti realno opravdana drugim dijagnostikim metodama, jer je
invazivna i nosi odredeni stepen rizika posebno kada se radi o punkciji unutranjih organa bez
vizuelnog kontakta sa njima (na slepo).

KATETERIZACIJA predstavlja tehniku aplikacije katetera u mokranu beiku u dijagnostikovanju ili

terapiji razliitih oboljenja urinarnog trakta. Izbor katetera (duina, vrstina i prenik) zavisi od vrste
i pola ivotinje. Pre upotrebe se moraju sterilisati.

SONDIRANJE je dijagnostiki postupak (metoda) koji se koristi prilikom pregleda rana, fistula i
sistema kanala u organizmu. Izvodi se uvoenjem metalnih, plastinih i gumenih sondi u prirodne
kanale. Na taj nain se dobijaju informacije o njihovoj anatomskoj i funkcionalnoj sposobnosti
(stenoze, opstrukcije, dilatacije, divertikulumi).

Kada su u pitanju rane i fistule, sondiranje omoguava saznanja o pravcu prostiranja, dubini, irini i
prisutnosti stranih tela u njima. Po pravilu, inficirane rane ne smeju da se sondiraju kako infekt ne bi
dospeo u dublje delove (slojeve) tkiva.

ULTRAZVUK - ultrazvuni talasi se usmeravaju na unutranje organe iz malog, vibrirajueg kristala

na runom skeneru (sondi). Sonda prima odjeke prenosi ih kao elektrini signal do ekrana gde se
stvara slika. Ultrazvuk ne stvara slike visokog kvaliteta, ali je postupak potpuno bezbedan. Obino se
koristi za pregled organa smetenih u trbunoj upljini i karlici, te za pregled grudnog koa.
Ultrazvuk je naroito koristan za dijagnostikovanje graviditeta i abnormalnosti enskih polnih
organa. Vremenom sa napretkom ultrazvune tehnike poinje i primena ultrazvuka kod dijagnostike
oboljenja tetiva, zglobova i dr.

ENDOSKOPIJA podrazumeva uvoenje savitljivog optikog instrumenta, endoskopa, u sistem

organa za varenje, kroz usta ili kroz anus. Endoskop - instrument s fiberoptikim vlaknima. Optika
vlakna poput ogledala omoguuju prenos slike do oka dijagnostiara. Unutar instrumenta nalazi se
nekoliko kanala koji slue za uvlaenje pomonih ureaja kojima se vri neka intervencija ili se
prazni sadraj eluca odnosno ubacuje vazduh ili isti soivo radi bolje preglednosti. Na glavi
(rukohvatu) endoskopa nalaze se dva kontrolna ureaja (tokii) kojima se upravlja vrhom
instrumenta. Glava endoskopa je povezana sa posebnim izvorom hladnog svetla.

Dijagnostika tumora

_ Biopsija i patohistoloko ispitivanje ( od igle preko raznih vrsta biopsera do mikrohirurke biopsije
ekscizije)
_ Hirurka endoskopska dijagnostika (fleksibilna i rigidna)
_ R radiografija (pluca)
_ Ultrazvuk
_ CT CAT Kompjuterizovana (asistirana) tomografija
_ SC Scintigrafija Emisiona tomografija, pripada Nuklearnoj medicini.
_ MRI Magnetic Resonance Imaging Magnetna resonanca