BEZBOLNI POROAJ

B.Miloevi, R. Prica

SADRAJ
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU........................................................................................................................ 2
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU .................................................................................................................... 3
UVOD..................................................................................................................................................................... 4
I DEO: BEZBOLNI POROAJ .......................................................................................................................... 5
I. ISTORIJA BEZBOLNOG POROAJA......................................................................................................... 5
PSIHOPROFILAKTIKI METOD BEZBOLNOG POROAJA......................................................................................... 7
II. TA JE BEZBOLNI POROAJ .................................................................................................................... 8
FUNKCIONISANJE NERVNOG SISTEMA. USLOVNI REFLEKSI.................................................................................. 8
III. POREKLO POROAJNOG BOLA .......................................................................................................... 12
IV. UKLANJANJE BOLOVA ........................................................................................................................... 14
II DEO: PRIPREMA TRUDNICA ZA BEZBOLNI POROAJ ................................................................... 17
I. TRUDNOA .................................................................................................................................................... 17
ANATOMIJA ENSKIH POLNIH ORGANA................................................................................................ 18
FIZIOLOGIJA ENSKIH POLNIH ORGANA.............................................................................................. 22
FIZIOLOGIJA TRUDNOE ............................................................................................................................ 24
HIGIJENA TRUDNOE ................................................................................................................................... 30
II. TA JE POROAJNI BOL, KAKO NASTAJE I KAKO EMO GA UKLONITI................................ 35
III. ODNOSI IZMEU DISANJA, TRUDNOE I POROAJA .................................................................. 42
IV. ZNAAJ RELAKSACIJE MIIA........................................................................................................... 49
V. TOK POROAJA.......................................................................................................................................... 59
VI. PONAANJE PORODILJE U PRVOM POROAJNOM DOBU, DOBU IRENJA .......................... 67
VII. PONAANJE PORODILJE U DRUGOM POROAJNOM DOBU, DOBU ISTISKIVANJA PLODA
.............................................................................................................................................................................. 74
VIII. RAD I UEE MOZGA U BEZBOLNOM POROAJU .................................................................. 78
IX. NASTUPANJE POROAJA....................................................................................................................... 83
LITERATURA .................................................................................................................................................... 89

1
SVAKA ENA MOE SE PORODITI BEZ BOLA

Mnoge ene liavaju se materinstva samo iz straha od bola. Zato su autori ove vrlo
korisne knjige imali za cilj da prue potrebna obavetenja i strune savete o bezbolnom
poroaju - metodu koji ne kodi ni majci ni dettu, a koji se uspeno sprovodi u svetu i koji je
omoguio hiljadama ena da se porode bez bola. U prvom delu knjige izneta su teorijska
objanjenja neophodna za razumevanje samog problema. Drugi deo namenjen je obuci
trudnice. Praktiko izvoenje bezbolnog poroaja zahteva aktivno uee porodilje. Stoga je
potrebno da ona poznaje ne samo sutinu mehanizma nastajanja i uklanjanja poroajnog bola
ve i osnovne elemente grae svojih organa, njihovu fiziologiju, kao i fiziologiju trudnoe i
mehanizam poroaja. Da bi se to postiglo, neophodno je da bude obavetena i da stkne
odreeno znanje o tome. To se postie pripremom u toku trudnoe.
Ova e knjiga svakako biti od velike koristi ne samo enama koje se pripremaju za
bezbolni poroaj ve i lekarima i ostalom strunom osoblju koje uestvuje u pripremama i
sprovoenju bezbolnog poroaja.

VAE SPOKOJSTVO I SPOKOJSTVO VAE PORODICE U VAIM SU RUKAMA

MEDICINSKA KNJIGA BEOGRAD-ZAGREB

IV izdanje 1968.
tampa: Beogradski grafiki zavod, Beograd. Bulevar vojvode Miia 17

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

Za problem bola u poroaju i naine za njegovo uklanjanje oduvek je postojalo veliko
interesovanje. Ostvarenje bezbolnog poroaja bez primene medikamenata tekovina je
savremene medicinske nauke, u kojoj psihosomatski nain posmatranja organizma u celini
zauzima znaajno mesto.
Za akuerstvo je od izvanrednog znaaja mogunost uklanjanja bolova pri poroaju na
nain koji ne kodi ni majci ni detetu. Kod nas je o tom problemu uopte malo pisano, kako u
strunoj tako i u popularnoj tampi. Stoga e ova knjiga, uveren sam, podjednako
zainteresovati sve itaoce, a ne samo strunjake.
Autori ove knjige imali su za cilj da, na osnovu savremene literature o bezbolnom
poroaju, prue potrebna obavetenja o psihoprofilaktikom nainu ostvarenja bezbolnog
poroaja, tj. o nainu sprovoenja bezbolnog poroaja bez primene medikamenata, koji se
uspeno primenjuju u svetu i koji je hiljadama ena omoguio da se porode bez bola. Iako je
knjiga napisana prema najnovijim strunim i popularnim publikacijama o bezbolnom
poroaju, valja istai da su oba autora i u svome dosadanjem radu pokazali ne samo ivo
interesovanje za taj problem ve su i praktiki, prema naim mogunostima, realizovali
izvesne metode iz oblasti psihosomatske medicine i bezbolnog poroaja na Ginekoloko-
akuerskoj klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu i u Gradskoj ginekoloko-akuerskoj
bolnici kao nastavnoj bazi, tako da je knjiga delimino rezultat i linog iskustva. Jedan od
autora proveo je izvesno vreme u Francuskoj radi upoznavanja metoda bezbolnog poroaja i
naina njihovog sprovoenja u francuskim porodilitima. Teorijsko objanjenje uklanjanja
bola u poroaju putem savremenih metoda zasniva se na genijalnim saznanjima ruskih

2
naunika u oblasti fiziologije nervnog sistema koja se odnose na otkrie uslovnih refleksa i
mogunosti njihova uklanjanja.
U prvom delu knjige izneta su teorijska objanjenja neophodna za razumevanje samog
problema. Drugi deo je namenjen obuci trudnica, i moe posluiti kako samim enama tako i
onima koji ih pripremaju za bezbolni poroaj - lekarima i ostalom osoblju. Praktika primena
bezbolnog poroaja zahteva aktivno uee porodilje. Stoga je potrebno da ona poznaje ne
samo sutinu mehanizma nastajanja i uklanjanja poroajnog bola ve i osnovne elemente
grae svojih organa, njihovu fiziologiju, kao i fiziologiju trudnoe i mehanizam poroaja. Da
bi se to postiglo, neophodno je da bude obavetena i da stekne odreeno znanje o tome. To se
postie pripremom u toku trudnoe.
Ova e knjiga, svakako, pruiti velike koristi ne samo enama koje se pripremaju za
bezbolan poroaj ve i lekarima i ostalom strunom osoblju koje uestvuje u pripremama i
sprovoenju bezbolnog poroaja.
Prof. dr SINIA TASOVAC
U Beogradu, 1. maja 1959. god.

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Za relativno kratko vreme nastala potreba za novim izdanjem knjige Bezbolni
poroaj potvruje sve vee interesovanje za savremene tekovine medicinske nauke u
otklanjanju i ublaavanju poroajnog bola na nain koji ne kodi ni majci ni detetu. Velik
broj ena koje su itale o bezbolnom poroaju i onih koje su se, posle psihofizike pripreme,
poraale u naim porodilitima po ovoj metodi, kao i lekara koji sprovode ovu metodu,
potvruje da ovo sadanje interesovanje nije samo uobiajena radoznalost za neto novo.
Ono se osniva na izvesnom iskustvu koje sve vie potvruje vrednost i korist od
psihoprofilakse u poroaju.
U Beogradu, l novembra 1962. god. AUTORI

3
 UVOD

Problem bezbolnog poroaja privukao je poslednjih godina veliku panju ne samo

lekara ve i iroke javnosti u svetu. Od polovine XIX veka, kad je prvi put primenjen
hloroform kao sredstvo za ublaavanje poroajnih bolova, medicina ne prestaje s
istraivanjima i primenom raznih sredstava kako bi se postigao bezbolan poroaj.
Od 1951. god. problem bezbolnog poroaja postaje naroito aktuelan. Te godine
poinje primena psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja u Sovjetskom Savezu. Iz
SSSR-a metod prenosi u Francusku pariki akuer Fernand Lamaze. Prihvaen od velikog
broja akuera Francuske, metod se prenosi i u druge evropske i vanevropske zemlje.
Istovremeno s njegovom primenom oivljava i Readov metod bezbolnog poroaja, koji potie
jo iz 1933. god, ali koji nije bio naiao na iru primenu.
Oba ova metoda znae nov nain tretiranja poroajnog bola. Radi se o metodima
preventivnog karaktera koji treba da spree pojavu poroajnih bolova, i to objanjenjem
porekla poroajnog bola, upoznavanjem trudnica s poroajnim aktom, tj. solidnom
pripremom trudnica za poroaj. Ta obavezna priprema trudnica iziskuje ekipni rad, u kome
uestvuju: lekar, babica i fizioterapeut.
I pored razlika u teorijskim shvatanjima poroajnog bola, oba metoda istiu posebnu
ulogu psihikih inilaca u nastajanju poroajnog bola. Posmatrajui problem bola u sklopu
itave linosti, a ne samo kao lokalni proizvod rada materice, autori tih metoda vide u
odreenoj psihikoj pripremi trudnica, u stvaranju pozitivnog dodira s njima, u uklanjanju
straha od poroaja i u upoznavanju trudnica s poroajnim inom - mogunost da se bol
ukloni.
Primena tih metoda u praksi potvrdila je ispravnost savremenog naina tretiranja
bezbolnog poroaja. Tako je u SSSR-u 1953. god. obavljeno oko 300.000 bezbolnih poroaja,
meu kojima je bilo 8 -10% neuspeha. U 1954. god. ve 55% ena u gradovima SSSR-a
poraa se s prethodnom pripremom za bezbolni poroaj. U Parizu, samo u porodilitu
Lamazea, od 1952. do 1955. god. na 4.847 poroaja ena koje su se pripremale za bezbolni
poroaj bilo je ispod 5% neuspeha. U Engleskoj i Americi, gde se uglavnom primenjuje
Readov metod, veliki broj autora bavi se tim problemom i iz godine u godinu objavljuje
odline rezultate na hiljadama pripremljenih trudnica.
U uspeno sprovedenim bezbolnim poroajima postoje razliiti stepeni od potpunog
uklanjanja poroajnog bola do oseanja izvesnog stepena bola, pri kome ena ipak ostaje
mirna, sreena i pribrana do kraja poroaja. U neuspehe se ubrajaju oni sluajevi u kojima je
ena bila nemirna i jaukala od bolova. Kao .razlozi za neuspehe navode se: nedovoljna
teorijska obuka ene, nedovoljno uvebana tehnika izvoenja poroaja, nepotpuna upoznatost
osoblja koje vodi poroaj sa metodom bezbolnog poroaja, nesreene ekonomske i druge
prilike trudnice, drutveni potresi kod trudnica koji nailaze pred sam poroaj, njena
eventualna oboljenja (srana mana, tuberkuloza) i, kao vrlo vaan razlog za neuspeh, potpuna
pasivnost ene u toku poroaja.
U medicinskim krugovima kod nas interesovanje za bezbolni poroaj postojalo je od
prvih dana primene tih metoda u svetu. S velikom panjom praena je literatura o tom
problemu i sabirana su steena iskustva. Izvestan broj naih akuera imao je prilike da se blie
upozna sa sprovoenjem metoda bezbolnog poroaja u Francuskoj i u Engleskoj.
U poslednje vreme interesovanje za bezbolni poroaj proirilo se i na nestrune osobe,
naroito na ene koje su na neki nain poneto naule o tom problemu. Kod nas je o

4
preventivnim metodama bezbolnog poroaja malo pisano, kako u strunoj tako i u popularnoj
tampi. Stoga se ukazala potreba za pisanjem jedne knjige iz koje bi se na svet upoznao sa
savremenlm psihoprofilaktikim nainom ostvarenja bezbolnog poroaja.
Knjiga se sastoji iz dva dela. U prvom delu date su teorijske postavke bezbolnog
poroaja, pri emu su izneti principi psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja. Metod
sadri najsolidnija nauna objanjenja poroajnog bola, a zasniva se na daljoj razradi radova
velikog ruskog fiziologa Pavlova o delatnosti centralnog nervnog sistema i stvaranju uslovnih
refleksa.
Funkcionisanje nervnog sistema jeste dosta delikatna oblast fiziologije. Zbog toga
verujemo da e iri, nestruni krug italaca naii na tekoe u razumevanju iznesenih postavki
iako smo uloili truda da ih damo na to shvatljiviji nain. Smatrali smo da je ipak potrebno
da u celini iznesemo teorijske postavke o poroajnom bolu da ne bismo okrnjili problematiku
vezanu za sam metod. Isto tako verujemo da e i pretean deo nestrunih italaca moi, s
neto truda, da razume I shvati ovu problematiku. A kad su u pitanju trudnice kojima je ova
knjiga prvenstveno namenjena, njihova priprema za bezbolno poraanje bie utoliko solidnija
ukoliko se bolje upoznaju sa sutinom metoda. Sem toga, ovaj deo knjige korisno e posluiti
lekarima i ostalom strunom osoblju koje jo nije imalo prilike da se upozna s problemom
bezbolnog poroaja.
Ukoliko razumevanje prvog dela knjige u poetku bude oteano, taj deo se slobodno
moe preskoiti i moe se odmah itati drugi deo, u kome je iznesena praktika priprema
trudnica za bezbolni poroaj, koji neophodno mora da savlada svaka trudnica koja eli da se
bezbolno poraa.
Jedan od osnovnih principa psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja je da se
trudnica mora upoznati s poreklom poroajnog bola, na osnovu ega e ona raskinuti s
ranijim shvatanjima - da je poroaj obavezno bolan. Samim tim bilo je neophodno da i u
ovom delu knjige iznesemo osnovne teorijske postavke o nastajanju poroajnog bola.
Pokuali smo da to uinimo na to uproeniji nain, te se nadamo da e nae izlaganje biti
razumljivo za svaku trudnicu.

I DEO: BEZBOLNI POROAJ

I. ISTORIJA BEZBOLNOG POROAJA

Istorija bezbolnog poroaja jeste deo borbe protiv bolova u medicini uopte. Bol kao
oseaj koji sadri u sebi posebne osobine, tj. kao oseaj koji je uvek emocionalne prirode, bio
je predmet prouavanja i analize biologa, psihologa i fiziologa. Iz toga su proizala razna
gledita o bolu. Tako su mnogi videli u bolu odbrambenu reakciju organizma, alarmni signal
radi njegove zatite, i samim tim njegovu korisnost za ivo bie. Drugi, pak, smatraju da on
nema tu ulogu, pobijaju je i ak tvrde da je bol tetan. Takva shvatanja imala su uticaja i na
gledita u medicini o poroajnom bolu. Jedno od tih je da je poroajni bol potreban i koristan.
Za medicinu je bol, pre svega, signal da se u organizmu zbiva neto nenormalno. On je jedan
od prvih simptoma gotovo svih oboljenja. Rukovodei se humanim principima, eljom da
oveku pomogne i olaka mu tegobe, medicina je oduvek traila sredstva i naine kako da se
bol ukloni i, prema stepenu razvoja medicinske nauke, borila se protiv njega na ovaj ili onaj
nain.

5
 Iako su se usavrili izbor i tehnika davanja anestetikih sredstava, ipak iz svega
navedenog proizlazi da do danas nije pronaeno idealno sredstvo koje bi otklanjalo bolove u
toku celog poroaja a da ne deluje tetno na majku i na dete. Ali, ta sredstva ipak su znaajna
za pobijanje tvrenja da je poroajni bol neizbean.
Readov (. Ridov) metod bezbolnog poroaja. - Problemu obezboljavanja poroaja
posebno se posvetio engleski akuer Grantly Dick Read, koji je 1933. god. Publikovao prvo
delo o tom problemu, Prirodni poroaj, i koji je prvi stvorio metod bezbolnog poraanja,
poznat danas irom sveta pod njegovim imenom. Razmiljajui o tom problemu, on je
zakljuio da je poroaj fizioloki akt, pa bi, prema tome, morao biti bezbolan. Nikakav
prirodni zakon ne moe opravdati poroajne patnje, kae Read. Polazei od takvog
shvatanja, on istrauje uzroke poroajnih bolova. Imajui u vidu injenice da su poroaj kod
primitivnih naroda i koenje kod ivotinja mnogo manje bolni, ili ak sasvim bezbolni, on
zakljuuje da je strah koji je stvorila civilizacija uzrok poroajnih bolova i patnji. On to
obrazlae na ovaj nain: strah vodi duevnoj napetosti, izvesnom nepovoljnom stanju naeg
nervnog sistema. Ali strah stvara i fiziku napetost, na prvom mestu napetost svih naih
miia. Ta miina napetost javlja se i u miiima grlia materice, koji su zbog toga stegnuti,
tako da u takvom stanju spreavaju prolazak deteta iz materice u poroajni kanal kad poinje
istiskivanje deteta. To stezanje miinih vlakana grlia materice, njihova kontraktura, uzrok je
bolova. Prema tome, ako se uklone strah i napetost miia, nestae i bolova.
Uzrok straha on vidi u kulturi i civilizaciji, koje su vekovima delovale na duh
ene.Ukoliko je narod kulturniji utoliko je njime vie ovladalo shvatanje o poroaju kao
opasnom i bolnom aktu. Na osnovu takvog gledanja na taj problem Read je izradio svoj
metod bezbolnog poroaja i nazvao ga prirodni poroaj. Prema tom metodu, bitno je
ukloniti strah od poroaja kod ene i opustiti njene zategnute miie. Mogunost uklanjanja
straha on vidi u dodiru lekara i babice s trudnicama kojima treba objasniti da poroaj moe
biti bezbolan i da je strah taj koji ga ini bolnim, kao i da su strah uneli civilizacija i pogreno
vaspitanje. On, takoe, podvlai da ene treba bodriti i osloboditi duevne napetosti. Pored
toga, treba im dati i potrebna objanjenja o anatomiji i fiziologiji trudnoe i upoznati ih s
tokom poroaja. Takvim objanjenjem i uticanjem postie se potreban dodir izmeu ene i
lekara, kao i ostalog osoblja. ene, uz to, upoznaju i bolniku sredinu, porodilite. Sve to
povoljno utie na suzbijanje strana i uspostavljanje smirenog i sreenog stava ene.
Smatrajui da je miina napetost neposredan uzrok bola, Read je, kao drugu bitnu
stvar svog metoda, preporuivao i u praksi sprovodio miinu relaksaciju, tj. potpuno
putanje miia za vreme poroaja.
Sam Read imao je mnogo uspeha u sprovoenju poroaja na taj nain. Kako,
meutim, teorijsko objanjenje bezbolnog poroaja nije bilo nauno dovoljno ubedljivo, to je
taj metod jedno vreme bio gotovo zaboravljen. U svakom sluaju, on nije dobio iru primenu.
Jedan od uzroka slabog prihvatanja toga metoda bio je, svakako, taj to su mnogi Readovi
sledbenici prevideli ono to je bitno: psihiki dodir, otklanjanje straha kroz pozitivno
vaspitanje i bodrenje ene. Umesto toga, oni su vrlo esto svodili taj metod samo na fiziku
pripremu, na relaksaciju - oputanje miia, i gimnastike vebe. Mnogi autori podvlae tu
veliku greku u shvatanju sutine metoda samo kao fizike pripreme trudnice. Pojedini autori
ak duhovito dobacuju da se odline sportistkinje nisu nita manje bolno poraale od drugih
ena.
S nastajanjem psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja, o kome e kasnije biti
reci, Readov metod odjednom je oiveo i poeo je, u celosti ili u izmenjenom obliku, da se
primenjuje u elom svetu.

6
 I pored toga to Readove teorijske postavke nisu na zadovoljavajuoj naunoj visini,
ipak su njegove zasluge za reavanje problema bezbolnog poroaja velike. Read je prvi
shvatio i podvukao ulogu emocionalnog stanja ene, kao i ulogu straha, u poroaju,
preporuivi pozitivno vaspitanje ene, bodrenje i razbijanje ukorenjenih shvatanja o poroaju
kao bolnom alktu i upoznavanje ene sa zbivanjima u po.roaju. Tako tretirajui taj problem,
Read je prvi stvorio jedan psihoprofilaktiki, preventivni metod bezbolnog poroaja.

Psihoprofilaktiki metod bezbolnog poroaja

Najsavremeniji i nauno najbolje potkrepljeni metod bezbolnog poroaja jeste
paihoprofilaktiki metod. On je ponikao u Sovjetskom Savezu, a tvorci su mu psihijatar
Vjelvovski i akuer Nikolajev, pored mnogih drugih naunika koji su svojim radovima
doprineli njegovom razjanjenju. Vjelvovski je svoja shvatanja o bezbolnom poroaju prvi put
izneo 1948. god, a u decembru 1949. god. je na jednoj konferenciji u Harkovu diskutovano
prvi put o tom metodu. Otada Vjelvovski, Platonov, Nikolajev i dr. objavljuju svoje radove o
bezbolnom poroaju. Godine 1951. odrana je konferencija u Lenjingradu koju su
organizovali. Medicinska akademija i Ministarstvo zdravlja, i na kojoj je tema za diskusiju
bila - bezbolnost u akuerstvu. Na njoj su Vjelvovski, Platonov, Nikolajev i drugi izneli
teorijske probleme bezbolnog poroaja prema psihoprofilaktikom metodu, dok su drugi
autori izneli praktiku primenu i dotadanje uspehe toga metoda. Posle toga, u Sovjetskom
Savezu poela je iroka primena metoda, koji je dao vrlo dobre rezultate.
Iste godine u Sovjetski Savez dola je grupa francuskih lekara da se upozna s tim
metodom. Medu njima bio je i Fernand Lamaze, koji je metod preneo u Francusku, primenio
ga i prilagodio uslovima svoje zemlje. Metod se proirio i u druge zemlje, s tim to ga je
svaka zemlja saobraavala svojim uslovima.
Rezultati bezbolnog poraanja su, kad se metod dobro sprovodio, bili iznenaujui.
Od mesta jauka, porodilite se pretvorilo u mesto tiine. Koliko je dubok utisak ostavio takav
poroaj i na akuere, nauene da gledaju bolna lica ena koje se poraaju i sluaju njihov
jauk, najbolje pokazuju rei francuskog akuera Lamazea posle posete porodilite u
Lenjingradu: Godine 1951. bio sam svedok bezbolnog poroaja. Imao sam tada 30 godina
akuerske prakse. Tako neto dotad nikad nisam video, a nisam mogao ni zamisliti da moe
postojati. Bio sam uzbuen blagim izrazom lica ena u poroaju. Morao sam izbrisati ono to
sam 30 godina uio kao akuer i odluiti se da ponovo postanem ak, da uim i da taj metod
prenesem u Francusku.
Psihoprofilaktiki metod bezbolnog poroaja je preventivni metod koji objanjava
poreklo poroajnog bola i nalazi nain da ga sprei, to se postie pripremanjem trudnice za
bezbolni poroaj. Vjelvovski, tvorac psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja kao i
Read, poao je u svom istraivanju od shvatanja da je poroaj fizioloki akt i da, prema tome,
ne bi trebalo da bude bolan, jer nijedna fizioloka radnja naeg organizma, kao i gutanje, rad
creva, rad mokrane beike, nije bolna. injenica da u primitivnih naroda poroaj tee
prilino bezbolno, kao i to da se ivotinje kote bez bolova ili s minimalnim bolovima, sluila
mu je kao dokaz da je u pravu. Iz svog dugogodinjeg rada na primeni hipnoze u poroaju
takoe je izvukao znaajne zakljuke: da poroaj moe tei bezbolno, da bol nije neophodan i
koristan u poroaju, dakle protivno od dotadanjeg ukorenjenog shvatanja da je bol pri
poroaju neizbean, neminovan i koristan.
Odakle onda bol? Kako je dolo do nastajanja bola i do takve dramatizacije
poroajnog ina? Tvorci psihoprofilaktikog metoda su, polazei od navedenih injenica,
smatrali da poroajni bol ima preteno drutveni karakter, tj. da ga je stvorilo drutvo svojim
naopakim vaspitanjem. Ali su to morali i nauno dokazati, nai teorijsko objanjenje da je to

7
tako. Prili su izuavanju i daljoj razradi teorijskih radova velikog ruskog fiziologa Ivana
Pavlova i dali nauno objanjenje za svoja shvatanja, ime su odgovorili na nekoliko kljunih
pitanja koja je postavljao problem bola shvaen kao proizvod drutva, naime: kako stoji s
bolom unutranjih organa, posebno materice; kakva je uloga kore mozga u pojavi bola i kakav
je znaaj reci, govora, kao terapijskih sredstava.
Kako je cilj psihoprofilaktikog metoda da upozna trudnice s teorijskim osnovama
bezbolnog poroaja, tj. s poreklom poroajnog bola i s mogunostima njegovog uklanjanja,
izloiemo teorijske osnove toga metoda, to e omoguiti da se on shvati.

II. TA JE BEZBOLNI POROAJ

Funkcionisanje nervnog sistema. Uslovni refleksi.
Poznavanje rada nervnog sistema od bitnog je znaaja za shvatanje mehanizma
bezbolnog poroaja. U osnovi rada nervnog sistema lei njegova refleksna delatnost. To znai
da nervni sistem obavlja svoj rad putem brzog odgovora - refleksa. Refleks je, dakle, brza
reakcija nekog dela naeg organizma na nadraaj koji dolazi iz spoljnjeg sveta ili iz
unutranjosti organizma.
U naem organizmu ostvaruju se, uglavnom, dve vrste refleksa: stalni, ili bezuslovni, i
uslovni refleksi. Stalni (bezuslovni) refleksi su uroeni. S njima se dolazi na svet, i oni se ne
menjaju u toku ivota. U takve se reflekse ubraja, na primer, refleks sisanja kod
novoroeneta, odbrambeni refleks trzanja ruke kad se opeemo, kao i mnogi drugi refleksi.
Sedite tih refleksa je u kimenoj modini ili u modanom stablu.
Druga grupa refleksa su takozvani uslovni refleksi, koji imaju za cilj da obezbede
finije prilagoavanje organizma spoljnoj sredini. ta je uslovni refleks, najbolje emo videti
na poznatom primeru velikog ruskog fiziologa Pavlova. On je za svoj eksperiment uzeo psa,
kome je napravio fistulu (otvor) na pljuvanoj lezdi. Da bi mogao pratiti luenje pljuvake,
on je fistulu preko jedne cevice vezao za bocu. Psu je najpre davana samo hrana. Kad mu je
stavio hranu u usta, nadraaj sluzokoe usta hranom pojaao je luenje pljuvake, to
predstavlja jedan stalni (bezuslovni) refleks. Ako se davanju hrane pridrui jo jedan nadraaj
iz spoljnje sredine, npr. zvuk zvona, i ako se ti udrueni nadraaj i ponove odreeni broj puta i
u odreenim vremenskim razmacima, tada e, posle izvesnog vremena, zvuk zvona, sam za
sebe, tj. bez davanja hrane, dovesti do luenja pljuvake, dakle do reakcije do koje je u
poetku dovodio nadraaj hrane na sluzokou usta. Taj steeni refleks, koji je vezan za
odreene uslove nastajanja, Pavlov je nazvao - uslovni refleks.
ta se deava ako se promene uslovi? - U tom sluaju nastaju promene u uslovnom
refleksu i njegovo iezavanje. Obrnuto, ako se stvore potrebni uslovi, refleks e se ponovo
uspostaviti. Ba ta osobina usloivnih .refleksa, da nisu uroeni ve da se stiu za ivota i da
mogu ieznuti i ponovo se javiti pod odreenim uslovima, od velikog je znaaja, kao to
emo kasnije videti, za shvatanje poroajnog bola.
Nadraaj u vidu zvuka zvona naziva se uslovnim nadraajem. Kao uslovni nadraaj
moe biti upotrebljen ma koji nadraaj iz spoljne sredine, npr. svetlosni, elektrina struja,
mehaniki nadraaj, a tako isto i iz unutranje sredine, tj. iz unutranjih organa. Najhitnija
osobina uslovnih refleksa je da se oni mogu obrazovati samo u kori mozga i da je njihovo
obrazovanje privremeno, prolazno. Putem obrazovanja uslovnih refleksa kora mozga moe
stupiti u vezu s bilo kojim organom naeg tela i s bilo kojom funkcijom organizma. A kako

8
uslovni refleksi svojim nastajanjem i nestajanjem obezbeuju prilagoavanje organizma na
razne spoljne i unutranje uticaje, to je kora mozga, u kojoj se oni obrazuju, vrhovni regulator
toga prilagoavanja i delatnosti naeg organizma. Mogunost stvaranja uslovnih refleksa
ukazuje na to da se nadraaj ima iz spoljne sredine, preko kore mozga, moe uticati na rad
unutranjih organa i dovesti do promene u tom radu.
Ekscitacija (razdraenje) i inhibicija (koenje). - Druga znaajna funkcija kore
mozga je stvaranje procesa ekscitacije i inhibicije.
ta je ekscitacija? - To je jedan proces razdraenja koji se stvara u naem mozgu.
Izvestan ogranieni deo kore mozga, jedan njegov centar, razdrai se, aktivie i stupa u rad.
Na primer, kad hoemo da podignemo ruku, onda se u mozgu razdrae, aktiviu, centri za
pokretanje ruke. To razdraenje prenosi se na ivane snopove i ivana vlakna, a preko njih
do naih miia koji treba da izvre pokret, tj. da podignu ruku. Znai da su se centri koji su
odgovorni za podizanje ruke razdraili, aktivisali. To aktivisanje, razdraenje, stvara se radom
samih nervnih elija.
im se u kori mozga stvori arite razdraenja, tj. im se jedan deo mozga aktivie,
oko toga arita odmah deluje jedan drugi proces, koji se naziva inhibicija ili koenje. I to je
aktivan proces kore mozga, rezultat rada i funkcionalnih promena modanih elija. On ima za
cilj da ogranii arite razdraenja, da sprei da se ono iri dalje po mozgu, kao i da sprei
ulazak svih drugih nadraaj u modanu koru, jer ukoliko arite aktivnosti bude bolje
ogranieno utoliko e ono biti jasnije u naoj svesti, tj. utoliko emo s vie koncentrisanosti
izvoditi dotinu radnju. Dakle, jaka ekscitacija (razdraenje) povlai za sobom jaku inhibiciju
(koenje), i obrnuto. Na primer, dobra koncentracija neke osobe na poslu koji radi predstavlja
jako aktivisanje mozga. Ono povlai za sobom jako koenje (inhibiciju), koja spreava da do
nje dopre sve ono to se deava u neposrednoj okolini, tj. koncentrisana osoba ne uje larmu
na ulici ili ne opaa druge stvari oko sebe.
Iz kore mozga odlaze impulsi ka svim organima. Isto tako, u koru mozga stie masa
najraznovrsnijih nadraaja, kako onih iz spoljnjeg sveta, koji deluju preko naih ula i koe,
tako i onih iz unutranjih organa. U itavom organizmu, tj. u svim naim organima, u
miiima, u ulima i u koi, smeteni su nervni zavreci koji primaju nadraaje i koji se
nazivaju prijemnici ili receptori. Oni su specijalizovani za prijem odreenih nadraaja. Tako
e, npr, svetlosni nadraaj nadraiti nervne receptore u naem oku, ali nee nadraiti receptore
u naem uvu; ubod e nadraiti receptore u koi, ali ne i one u crevima, koji su osetljivi na
drugu vrstu nadraaja. Iz receptora nadraaji se prenose ivanim vlaknima koja su skupljena
u periferne ivce, a zatim ivanim snopovima koji su smeteni u kimenoj modini i
modanom stablu, sve do kore mozga. Iz modane kore silaze impulsi opet preko ivanih
snopova i perifernih ivaca do odgovarajuih organa. Znai da na mozak, odnosno kora
mozga, preko receptora i ivanih vlakana biva obaveten o radu unutranjih organa
organizma.
Pod normalnim uslovima mi ne oseamo rad naih unutranjih organa, tj. rad naeg
srca, creva i drugih unutranjih organa. Kako to? - To biva zahvaljujui pomenutom procesu
inhibicije, koji spreava ulazak u mozak raznih senzacija, nadraaja, iz unutranjih organa.
Inhibicija ima velik znaaj. Spreavajui razne senzacije (drai) iz unutranjih organa i razne
druge nadraaje iz spoljne sredine da dopru do nae svesti, ona obezbeuje dobru
koncentraciju na ono to je trenutno aktivnije u naoj svesti, tj. na ono to u tom trenutku
radimo.
Kako ipak znamo da ti nadraaji, kojih pod normalnim uslovima nismo svesni, dopiru
do kore mozga? Ako doivimo neko jako duevno uzbuenje, npr. strah, osetiemo da nam
srce lupa, da nam se usta i grlo sue, da se creva gre i dr. Znai da u takvim stanjima

9
inhibicija poputa i senzacije sa strane unutranjih organa ulaze u nau svest. Inhibicija je
popustila jer je strah nepovoljno delovao na rad naeg mozga. On ga je doveo u stanje
zamora, iscrpenosti i oslabljene moi aktivnog delovanja. Pri takvom stanju mozga svest lako
prima sve senzacije iz unutranjih organa.
Postoji jo jedan dokaz da nadraaji iz unutranjih organa dopiru do kore mozga. To je
obrazovanje uslovnih refleksa sa strane unutranjih organa. Ako se kao uslovna dra upotrebi
neki nadraaj iz unutranje sredine i ako su stvoreni svi potrebni uslovi, kao vremensko
ponavljanje uslovnog, nadraaja s bezuslovnim, tada e se ostvariti uslovni refleks sa strane
unutranjih organa. Prirodno, nadraaj unutranjih organa mora biti odgovarajui. Posekotina
ili ubod je nadraaj za kou, ali nije za creva i druge unutranje organe. Nadraaji za
unutranje organe su druge prirode; na primer, promenjen krvni sastav, promenjena
zapremina unutranjih organa ili njihovo istezanje i dr.
Za obrazovanje uslovnih refleksa, bilo kog porekla, pa i onih sa strane unutranjih
organa, neophodna je kora mozga u kojoj e uslovni refleksi stvoriti privremenu vezu, tj. svoj
privremeni put. Dakle, i kroz tu vrstu uslovnih refleksa vidimo da su nai unutranji organi
predstavljeni u kori mozga ili da je kora mozga vrhovni regulator rada naih organa, tj.
unutranje sredine organizma.
Taj odnos kore mozga i unutranjih organa veoma je vaan za razumevanje
poroajnog bola. Kako se rad unutranjih organa obavlja pod dejstvom samostalnog ivanog
sistema, bez uea nae volje, i kako pod normalnim uslovima taj rad ne dopire do nae
svesti, ranije se smatralo da se zbog toga ne moe iz spoljne sredine uticati na rad unutranjih
organa. Ali navedene injenice, pored drugih, ukazuju na to da se na funkcionisanje
unutranjih organa moe uticati i spolja.
Stvaranje uslovnih refleksa pomou reci. - Ve smo se upoznali s funkcijom kore
mozga u vezi s nadraajima iz spoljnje i unutranje sredine. Ali, kad je u pitanju ovek kao
drutveno bie, kao i uticaj spoljne sredine na njega, onda se mora voditi rauna jo o jednom
iniocu. Taj inilac su rei, govor. Oni su osnova ovekovog sporazumevanja i njegovog
odnosa prema sredini. Pomou rei, govora, mogu se tako isto obrazovati uslovni refleksi. ta
to znai? Znai da se umesto jednog uslovnog nadraaja iz spoljne sredine, kao to je u
navedenom primeru bio zvuk zvona, moe upotrebiti re zvonim, tj. da konkretni nadraaj u
vidu zvuka moe biti zamenjen reju zvonim. U tom slupaju re zvonim predstavlja
uslovni nadraaj. Dakle, pomou te reci kao uslovne drai moe se uspostaviti uslovni refleks.
Poznato je da dresura pasa poiva na stvaranju uslovnih refleksa. Ali, rei koje se
pritom upotrebljavaju pas prima samo kao zvuni nadraaj. Da li emo upotrebiti re
zvonim ili zvuni nadraaj u obliku lupanja o neki predmet ili ma koju drugu re, npr.
trava, za njega je to potpuno isto. Meutim, za oveka kao drutveno bie re ima svoju
specifinu vrednost. Svaka re ima odreeno znaenje i svojim znaenjem obeleava odreeni
predmet. Samim tim, ovek reaguje na smisao, na znaenje reci, a ne na zvuke, kao to je to
sluaj u ivotinja. U stvaranju uslovnih refleksa u oveka pomou reci, re moe da zameni
odreani nadraaj, ali ona mora da se odnosi na taj nadraaj.
Veliki broj radnji naih unutranjih organa su. u stvari refleksne radnje: gutanje,
varenje, mokrenje, pranjenje creva. Te refleksne radnje obavljaju se kao bezuslovni ili stalni
refleksi, koji imaju za nadraaj bezuslovnu, stalnu dra. Na primer, u navedenom primeru s
psom nadraaj hrane predstavljao je bezuslovnu dra u tom stalnom refleksu. Videli smo, isto
tako, da se ta dra moe zameniti uslovnom drai u obliku zvuka zvona, to je takoe dovelo
do luenja pljuvake. Tako smo jednim spoljnjim nadraajem mogli da utiemo na rad
unutranjih organa, u ovom sluaju na luenje pljuvake. Sad smo, dakle, videli da se uslovni

10
refleksi mogu stvoriti pomou rei, tj. da re moe da zameni odreeni nadraaj. To znai da
se i pomou rei moe uticati na unutranje organe i njihov rad i dovesti do promene u njima.
To dejstvo reci, govora, na unutranje organe, kome je uveni fiziolog Pavlov
pridavao velik znaaj, potvreno je i injenicama koje se zapaaju u hipnozi. Tako je, na
primer, jednoj osobi u hipnozi iji je eludac bio prazan sugerisano da pije mleko, supu, da
jede hleb. Posle toga dolo je do pojaanog luenja eludanog soka. Ili, drugoj osobi u
hipnozi sugerisano je da pije vodu. Posle toga je nastalo obilno izluivanje mokrae.
Promene rada unutranjih organa pod uticajem govora od znaaja su za objanjenje
profilakse poroajnih bolova, jer se pod uticajem govora, kao to emo videti, bolovi mogu
pojaviti, pojaati, smanjiti ili potpuno stiati.
O bolu i uslovnim bolnim refleksima. - Odavno je utvreno da u koi postoje polja
osetljiva na hladno, toplo i dodir i da ona odgovaraju nervnim zavrecima koji primaju
nadraaje iz spoljne sredine. To su tzv. prijemnici (receptori). Meutim, bilo je sporno da li
postoje naroiti nervni zavreci za prijem bola, jer je bol, sa svojom emocionalnom
komponentom, neto posebno meu svim oseajima koje na mozak prima. Ubod, toplo,
hladno, dodir, svaki od tih oseaja moe postati bolan ako se pojaa intenzivnost nadraaja.
Ako na kou deluje veoma topla voda, osetiemo i toplo i bol. Danas je opte priznato da
postoje naroiti nervni zavreci koji primaju bol. Iz tih receptora bolni nadraaj prenosi se
putem senzitivnih ivaca, tj. ivaca koji slue za prenos oseaja, do kimene modine. Odatle
se ivana vlakna za bol, skupljena u odreene snopove, penju kroz kimenu modinu i
modano slablo i dospevaju u mozak, do ivanog vora koji se naziva talamus. Iz talamusa
vlakna za bol idu u koru mozga. Ranije se smatralo da vlakna za bol ne idu do kore mozga,
ve da se zavravaju u talamusu, koji je vrhovni prijemnik bolova. Meutim, danas je
utvreno da vlakna za bol idu do kore mozga, koja ima znaajnu ulogu u prijemu bolnih
nadraaja. Pored drugih injenica koje smo naveli, uloga kore mozga u prijemu bola bila je
dokazana mogunou da se u njoj stvaraju uslovni bolni refleksi.
Najbolji dokaz o ulozi kore u prijemu bola je uveni ogled Erofejeve, izveden 1912.
god. u laboratoriji Pavlova. Erojejeva je udruila jedan bolni nadraaj s davanjem hrane. Ona
je najpre elektrinom strujom draila kou na api psa. Na to je pas reagovao bolom i trzao
svoju apu. Kad je s tim bolnim naraivanjem ape udruila i davanje hrane i kad je to
ponovila odreen broj puta, pas je poeo da uzima hranu koju u poetku eksperimenta nije
uzimao i nije vie reagovao na bol trzanjem svoje ape, iako je bolno nadraivanje ape
nastavljeno. Znai da se obrazovao uslovni refleks i da je bolni nadraaj postao signal za
uzimanje hrane. Kakvi se zakljuci mogu izvui iz tog eksperimenta? Moe se zakljuiti da
intenzivan bol moe biti odstranjen ili uguen drugim intenzivnim nadraajem koji nije bolan,
tj. da se bol moe ukloniti.
Budui da je za obrazovanje uslovnih refleksa neophodna kora mozga, znai da ona ne
samo to prima bolne nadraaje ve ih moe izmeniti i ukloniti procesima koji se u njoj
odigravaju. Ruski autor Pavlov izveo je kod oveka i suprotan uslovni refleks. On je u svom
eksperimentu uspeo da bezbolni nadraaj uini bolnim. Tako isto uspeo je da stvori uslovni
bolni refleks pomou rei. On je udruio primenu toplote na koi sa zvukom zvona. Posle
odreenog broja ponavljanja tih dvaju nadraaja, na kraju eksperimenta je sam zvuk zvona
dovodio do bola. Zatim je umesto zvuka zvona kao uslovnog nadraaja upotrebio re
zvonim i dobio bolnu reakciju na tu re, iako toplotu nije vie primemjivao.
Svi ti eksperimenti koji ukazuju na to da se bol moe ukloniti a isto tako i izazvati
dokazuju od kolikog je znaaja kora mozga u prijemu bola. Bol se raa s nadraajem nervnih
zavretaka na periferiji, u koi ili unutranjim organima, ali u kolikoj meri e se bol oseati,
zavisi od procesa u kori mozga.

11
 I mnogi drugi primeri iz ivota ukazuju na to da postoji razliita osetljivost na bol, tj.
da kora mozga razliito prima bolne nadraaje: iezavanje zubobolje pri koncentrisanom
radu; pozmat primer ranjenog vojnika koji ne osea svoju ranu dok je u borbenoj liniji; mistik
koji se izlae muenjima radi rtve i koji ne pokazuje nikakav znak patnji. U stanju ivane
iscrpenosti, ivane slabosti, bolesnik osea mnogobrojne senzacije iz unutranjih organa,
meu kojima i bolove, iako su svi unutranji organi zdravi.
Prema tome, vidimo da se bol moe otkloniti, kao i da se moe izazvati i kad ne
postoji realan uzrok za njegovo stvaranje. Sve je to delatnost kore mozga, koja je glavni
regulator u primanju bolnih nadraaja.
Bol unutranjih organa. U medicini je dugo vladalo miljenje da su unutranji organi
- creva, mokrana beika, materica, kao i svi drugi - neosetljivi za bol. Razlog takvog
shvatanja bio je, izmeu ostalog, i taj to su hirurzi prilikom operacije utvrdili da, na primer,
seenje creva, ubod ili nadraaj strujom, nisu bolni. Kasnije je, meutim, medicinskim
istraivanjima utvreno da su unutranji organi osetljivi za bol i da u njima postoje nervni
zavreci, tzv. receptori ili prijemnici, koji primaju bolne nadraaje. Na tome je naroito
mnogo radio uveni francuski hirurg Leriche, koji je mnogobrojnim svojim radovima dokazao
osetljivost unutranjih organa za bol. Stvar je u tome to nervni zavreci (receptori)
unutranjih organa nisu osetljivi na one iste nadraaje na koje je osetljiva, npr, koa. Naime,
seenje i ubod izazivaju bol u koi, ali su unutranji organi na te nadraaje neosetljivi.
Svetlost nije nadraaj za uvo niti je zvuk nadraaj za oko. Unutranji su organi, meutim,
osetljivi na hemijske i razne druge nadraaje.
Znai, osetljivost unutranjih organa na bol postoji. Drugo je pitanje primanja bolnih
nadraaja i njihovog probijanja u nau svest. To pripada funkciji kore mozga, o emu je ve
bilo reci.
Osetljivost materice na bol. - Kao i svi drugi unutranji organi, materica i ostali polni
organi ene dobijaj u ivana vlakna od tzv. vegetativnog, ili samostalnog ivanog sistema.
Jedna ivana vlakna tog sistema upravljaju radom polnih organa ene, dok druga sprovode
oseaj bola iz tih organa. U materici se nalaze ivani zavreci, receptori, koji primaju bolne
nadraaje i sprovode ih preko ivanih vlakana do kimene modine, a odatle u mozak. Prema
tome, postoji osetljivost materice na bol. Samo, za matericu, kao i za ostale unutranje organe,
nije nadraaj za bol, na primer, seenje materice ili ubod ve, kako je dokazano, bol izazivaju
ovi nadraaj i pritisak na telo materice, pritisak i istezanje krvnih sudova materice, skupljanje
krvnih sudova materice. Kao i u prijemu bola unutranjih organa uopte, i u prijemu bolnih
nadraaja materice bitna uloga pripada kori mozga, njenim procesima ekscitacije i Inhibicije.
Pored ostalog, uloga kore mozga kao vrhovnog prijemnika za bol dokazana je obrazovanjem
uslovnih refleksa s materice.

III. POREKLO POROAJNOG BOLA

Pre nego to preemo na pitanje porekla poroajnog bola jo jednom emo podvui
one injenice iz dosadanjeg izlaganja koje su od bitnog znaaja za njegovo razumevanje.
Tvorci psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja vide razjanjenje porekla
poroajnog bola u fiziolokim zbivanjima koja se odigravaju u centralnom ivanom sistemu,
poglavito u kori mozga. Pri tom najbitniju ulogu igraju procesi razdraenja i inhibicije, kao i
obrazovanje uslovnih refleksa.

12
 Stvaranje uslovnih refleksa ukazuje na to da se pomou nadraaja iz spoljne sredine
moe uticati na rad unutranjih organa. Kao uslovna dra mogu se upotrebiti i rei. Pomou
njih se mogu stvoriti uslovni refleksi, to ukazuje na to da se pomou rei, govora, moe
uticati na funkcionisanje unutranjih organa. U pogledu prijema ili uklanjanja bola bitna uloga
pripada kori mozga, to se najbolje vidi iz ogleda Erojejeve.
Postoji osetljivost unutranjih organa, pa i same materice, za bol, ali prijem bola u
naoj svesti zavisi od stanja mozga, od procesa razdraenja i inhibicije u kori mozga. Kora
mozga glavni je regulator rada unutranjih organa, kao i glavni regulator u prijemu bolnih
nadraaja.
Poroaj je akt koji se obavlja pod uticajem niza kontrakcija (skupljanja) miia
materice. U poetku su te kontrakcije retke i slabe, ali napredovanjem poroaja one postaju
sve ee i jae. Kontrakcije materice su bolne; njih porodilje i lekari nazivaju poroajnim
bolovima.
Zato su te kontrakcije bolne? Otkuda poroajni bolovi? Svakako, postoji jedan
lokalni uzrok bolova, koji je vezan za samu matericu i njene kontrakcije. Rekli smo da u
materici postoje nervni zavreci koji su osetljivi za bol. Bol u toku kontrakcija nastaje iz ovih
razloga: zbog pritiska u duplji materice koji se stvara za vreme kontrakcije, zbog istezanja
krvnih sudova materice, pritiska .na grli materice i, kao najvanije, zbog promena u
hemizmu tkiva nastalih nagomilavanjem raspadnih proizvoda metabolizma (izmene materija),
a prvenstveno mlene kiseline. Sve to moe dovesti do bola. Ukoliko su kontrakcije materice
pravilnije, utoliko su ti bolovi neznatniji. Uopte uzev, taj lokalni bol, vezan za kontrakcije
materice, nije jak. ak ne mora ni da se ispolji. Zatim, na njega se moe lako uticati putem
dovoljnog priliva kiseonika u mii materice, o emu e kasnije biti rei.
Taj bol odgovara neznatno ispoljenim bolovima u ivotinja pri koenju, ali i kod
primitivnih naroda prilikom poraan ja.
Odakle, onda, pojava tako jakih bolova pri poroaju i zato poroaj predstavlja tako
dramatian in? To je otuda to poroajni bol ima preteno drutveni karakter. Bol je stvorilo
drutvo svojim negativnim vaspitanjem. U ljudski duh je hiljadama godina urezivana dogma o
neizbenosti poroajnih bolova. Predstava o poroaju je predstava o munom aktu. U Bibliji
stoji: Raae u bolovima. Literatura je esto uzimala poroaj za predmet obrade i
dramatizovala ga. Razni jeftini listovi puni su opisa tekih poroaja. Filmovi ga takoe koriste
za svoje efektne scene. Okolina trudnice, majka, sestre i prijateljice, prepriavaju svoje bolne
poroaje.
Rei vezane za poroajni bol ostavljaju u mozgu ene tragove koje stalna ponavljanja
pojaavaju i stabilizuju. Kad poroaj pone i pojave se kontrakcije, s kojih nadraaj dopire u
na mozak i kad nisu bolne, a pogotovu to mogu do izvesne mere biti i bolne, re bol, koja
je toliko sluana, vezuje se za kontrakcije materice u tolikoj meri da kontrakcija i bol postaju
sinonimi. Stoga ih ne samo porodilja ve i lekari i struno osoblje jednostavno nazivaju
bolovima. Dakle, veza kontrakcija - bol predstavlja uslovni bolni refleks koji se obrazuje u
kori mozga pod uticajem reci, govora, kao uslovnog nadraaja. Na taj uslovni bolni refleks
nadovezuje se obavezno strah od poroaja. Taj strah od bolova i patnji unapred svojstven je
samo ljudskom rodu, koji je sposoban da predvia i neto to nije doiveo. Sadraj toga straha
je kompleksan.
Poreklo straha nije samo u poroajnim bolovima. To je strah od samog poroaja kao
takvog, od komplikacija koje mogu nastati. Kako su do pre nekoliko desetina godina ene
umirale od infekcije i iskrvavljenja pri poroaju, to se javlja i strah ene za sopstveni ivot, a
zatim strah za ivot deteta, strah od ekonomskih potekoa i nesreenih prilika itd. Ima i toga

13
da se od neeg utoliko vie zazire ukoliko se manje poznaje. Pod strahom od poroaja krije se
strah od nepoznatog. Potpuna neupuenost ene ne samo u poroaj nego i u njen celokupan
seksualni ivot dovodi ponekad do toga da su najnormalnije fizioloke pojave obojene
strahom. Tako, pojava menstruacije u devojice moe da dovede do duevnog potresa koji e
igosati bojaznou sav njen dalji ivot kao ene. Isto to moe da se desi i prilikom prvih
seksualnih dodira u braku. Oploenje, trudnoa i poroaj esto nastaju a da ena nije upuena
i da gotovo nita ne zna o anatomiji i fiziologiji svojih organa, o prirodi i toku tih fiziolokih
procesa. Inferioran poloaj ene, koji je vekovima trajao, jo vie je pojaao njenu nemarnost
i pasivnost prema saznanjima o njenom seksualnom ivotu, trudnoi, poroaju, i nainio je od
nje bie pogodno za prihvatanje tradicija i predrasuda. U odsustvu .ispravnog vaspitanja,
upoznavanje ene sa seksualnim ivotom i svim onim to se odnosi na poroaj sticano je
prepriavanjima, koja su ili izobliila ili i uveliala saznanja o bolu i njegovoj vezi s
poroajem. Susetke i rodbina svojim ponavljanjima, prepriavanjima sopstvenih poroaja
uznemiravaju trudnu enu i pojaavaju kod nje strah od komplikacija i neizbenog bola.
Raniji bolni poroaji, naroito oni s komplikacijama (na primer carski rez), mogu
pojaati strah od poroaja. Naredni poroaji u takvih ena obino su veoma bolni i ako
poroaj tee bez ikakvih nepravilnosti i realnog razloga za takav bol.
Sam strah, pak, nepovoljno utie na rad mozga. On smanjuje aktivnost modane kore i
dovodi mozak u izvesno stanje iscrpenosti. U takvom stanju mozga oslabljeni su i procesi
ekscitacije (razdraenja) i inhibicije (koenja). Oslabljena inhibicija omoguava da nadraaji
iz unutranjih organa dopru lake do nae svesti. Za vreme poroaja ena osea kontrakcije
materice kao bolove. Ukoliko je inhibicija slabija, utoliko e se te kontrakcije oseati
bolnijim, i obrnuto. Ako, dakle, u normalnom poroaju postoje odreeni objektivni uzroci za
izvestan stepen bola, subjektivan oseaj jaine bola je, sigurno, odreen funkcionalnim
stanjem kore mozga. U mozgu se ak moe stvoriti oseaj bola i kad ne postoji realan razlog
za to, kao to se to dogaa s poroajnim bolom.

IV. UKLANJANJE BOLOVA

Na osnovu iznetog se vidi da poroajni bol uglavnom zavisi od funkcionalnih zbivanja

u mozgu, a mnogo manje od lokalnih uzroka u vezi s kontrakcijama materice. Koji su to
procesi u mozgu koji su angaovani u stvaranju bola? To su uslovni bolni refleksi i procesi
razdraenja i inhibicije. Dakle, poroajni bol svodi se na prisustvo uslovnih bolnih refleksa,
kao i na nedovoljno jaku inhibiciju, a to se sve odigrava u kori mozga. Iz toga proizlazi da
otkloniti poroajni bol znai: 1) ukinuti uslovne bolne veze i 2) stvoriti jaku dnhibiciju
mozga.
Kako odstraniti uslovne bolne reflekse? Na koji nain?
Videli smo da je osobina uslovnih refleksa to da su promenljivi, tj. da se u toku ivota
mogu stei, ali da mogu s promenom uslova i nestati. Dalje smo videli da se uslovni bolni
refleksi koji su vezani za poroaj obrazuju pod uticajem reci, govora, pogrenog vaspitanja
ene.
Ukinuti uslovne bolne reflekse znai, dakle, otkloniti pogreno vaspitanje trudnica
koje je plod predrasuda i neznanja. Kako emo to uiniti? To postiemo stvaranjem jednog
novog, pozitivnog vaspitanja trudnica. To vaspitanje ne srne da se svede na prianje da
poroaj nije bolan, ve se sastoji u ukazivanju i objanjavanju porekla poroajnog bola.

14
Trudnice treba upoznati s onim fiziolokim zbivanjima u mozgu i ostalim organima koja
pruaju naune dokaze za to da poroaj moe biti bezbolan. Treba ih, tako isto, upoznati s
anatomijom enskih polnih organa, sa fiziologijom trudnoe, s mehanizmom toka poroaja i
drugim. Znai, trudnice treba pripremiti za bezbolni poroaj, to se postie njihovom
detaljnom obukom na posebnim teajevima. Tom obukom i objanjenjima o poroaju i
poroajnom bolu, koje treba potkrepiti injenicama i saznanjima do kojih je nauka dola
umesto ranijih golih i praznih pria da je poroaj bolan postepeno se odstranjuju uslovne
bolne veze i stvaraju takve okolnosti u kojima poroaj nije vie ni najmanje dramatian akt. U
toku obuke potrebno je kod trudnica stvoriti i nove uslovne reflekse. Ti novi uslovni refleksi
stvaraju se praktinom obukom trudnice. Ona se izvodi naroito vebama disanja i miine
relaksacije (oputanja), koje e koristiti pri poroaju. Disanje (respiracija) je refleksna radnja
neophodna za ivot organizma. Obavlja se bez uea nae volje i svesti. Ali, mi moemo
izvesno vreme da upravljamo voljno i svesno svojim disanjem, ako to hoemo i ne samo to,
moemo i da ubrzamo, produbimo ili usporimo disanje, tj. da voljno menjamo ritam disanja.
Na pripremnim teajevima ena se obuava u posebnoj tehnici disanja. Tu tehniku ona
e svesno i svojevoljno upotrebiti za vreme poroaja, i to u trenutku kad pone kontrakcija
materice. Ta svojevoljna disajna aktivnost stvara vezu kontrakcija - respiracija. Na taj nain
kontrakcija materice postaje signal za disanje, a ne vie za bol. Dakle, umesto ranijeg refleksa
kontrakcija - bol stvara se novi uslovni refleks: kontrakcija - disanje. Zatim, posebna tehnika
disanja i relaksacija su od velike koristi za poroaj jer se na taj nain obezbeuje miiu
materice dovoljan priliv kiseonika i, u isto vreme, otklanja lokalni uzrok bola koji je vezan za
nagomilavanje mlene kiseline u miiu materice pri njenoj kontrakciji.
Pojedinosti o tehnici disanja za vreme poroaja i o tehnici relaksacije bie izloene u
poglavljima koja su namenjena obuci trudnica.
Otklanjanje straha ide uporedo s uklanjanjem uslovnih bolnih refleksa i stvaranjem
novih, tj. uporedo s obukom koja dovodi do ukidanja tetnih refleksa, jer samim saznanjem o
poreklu poroajnog bola postepeno nestaje i strah od njega. Sem toga, u toku pripreme za
poroaj trudnica se potanje upoznaje sa svim onim to e se odigrati za vreme poroaja. Tako
ona prilazi poroaju kao ve poznatom inu, i time se uklanja strah od nepoznatog.
Pod uticajem straha kod porodilje se stvara oseanje nesigurnosti, bespomonosti,
zbog ega ona osea potrebu za podrkom. Zato je jedan od vrlo vanih momenata za
uklanjanje straha - kontakt koji treba da se stvori izmeu trudnice i lekara. Svi autori koji su
se bavili problemom bezbolnog poroaja istiu veliki znaaj toga kontakta. Od njega zavisi
kako e i u kolikoj meri trudnica primiti ono to joj lekar izlae i u emu je obuena. Dobar
kontakt izmeu trudnice i lekara uvruje u mozgu ene ono to je ula i prihvatila pri obuci
i utie povoljno na njeno spokojstvo i sreenost i, obrnuto, lo kontakt moe poruiti sve ono
to se obukom steklo.
Kontakt izmeu trudnice i lekara stvara se u toku same obuke trudnice, jer obuku
sprovodi lekar. Stoga lekar ne sme da bude samo predava na teaju, on mora da upozna
svaku trudnicu i da stvori meusobni duh poverenja i prisnosti. Poeljno je da lekar koji
sprovodi obuku porodi one trudnice koje su bile na teaju, kao i za sve vreme poroaja bude
prisutan, obavetavajui je kako se odvija njen poroaj. Jo u toku pripreme za poroaj lekar
treba da upozna trudnicu s porodilitem i sa itavom bolnikom sredinom kako joj nita ne bi
ostalo nepoznato. Osoblje koje e imati kontakta s trudnicom koja je pripremljena za bezbolni
poroaj, poevi od vratarke pa do babice, mora takoe da bude obueno. U bolnici treba
stvoriti do najvee mere prijatnu i prisnu atmosferu. Stvaranju takve atmosfere treba svi da
doprinesu, poev od lekara pa do vratara, na koga trudnica najpre nailazi kad doe da se
porodi.

15
 Osim ukidanja uslovnih bolnih refleksa, potrebno je radi otklanjanja poroajnih
bolova stvoriti jaku inhibiciju. Videli smo da je inhibicija proces koji se odigrava u kori
mozga koji ima za cilj da sprei ulazak raznih nadraaja koji bi doli u nau svest od
unutranjem organa i iz spoljne sredine. Stoga pri dobroj inhibiciji ne oseamo rad unutranjih
organa. Strah od poroaja slabi procese inhibicije jer dovodi mozak u stanje iscrpenosti i
zamora, tj. oslabljenog potencijala. U stanju oslabljene inhibicije nadraaji koji se stvaraju u
vezi sa kontrakcijama materice probijaju se do kore mozga, tako da porodilja osea te
kontrakcije. Sa suzbijanjem straha jaa i inhibicija, i samim tim kontrakcije se slabije
primeuju. Ali, da bi se postigla dovoljno jaka inhibicija, nije dovoljno suzbijati samo strah.
Potrebno je da se u mozgu obrazuje jedno ognjite razdraenja, aktivacije, jer je inhibicija
utoliko jaa ukoliko je ognjite aktivacije jae, i obrnuto.
Kako se stvara ta aktivacija mozga? Ona se stvara maksimalnim angaovanjem
trudnice za poroaj, njenom maksimalnom koncentracijom za poroajni in. Ona predstavlja
aktivan stav trudnice prema poroaju. U emu se praktino ogleda taj aktivni stav trudnice?
Pre svega u njenom aktivnom zalaganju na pripremnom teaju, kada treba solidno da savlada
praktiku i teorijsku obuku, a zatim u njenom maksimalnom ueu u toku poroaja. Za
vreme poroaja ena ne sme da bude pasivna. Ona mora da prati svoj poroaj i da bude
koncentrisana na tok poroaja da bi u svakom trenutku mogla da primeni potrebnu tehniku
disanja i relaksacije koju je u toku pripreme savladala. Trudnica ne treba da shvati da bezbolni
poroaj moe da se ostvari sam po sebi. Ona za bezbolni poroaj mora da naui kako e se
poraati, a isto tako mora u samom poroajnom aktu biti do krajnosti aktivna. Mora se
izboriti za bezbolan poroaj. Jer, to je stav trudnice aktivniji i to je ona koncentrisanija na
svoj poroaj to je ognjite aktivacije u mozgu jae. A jaka aktivacija povlai za sobom jaku
inhibiciju, koja ne doputa probijanje bolnih nadraaja u svest, tj. koja otklanja bolove.
Ve je reeno da bezbolno poraanje iziskuje pripremu trudnice. Kroz tu pripremu
treba da se unite uslovni bolni refleksi, da se stvore novi uslovni refleksi, da se suzbije strah,
da trudnica naui da se poraa, kao i da zauzme aktivan stav prema poroaju.
Sama priprema izvodi se u vidu teaja na kome trudnica treba da savlada potrebna
teorijska znanja, kao i da se obui u praktikim vebama disanja i relaksacije. Teaj se sastoji
iz odreenog broja sastanaka trudnica s lekarem.
Na tim sastancima se teorijska i praktika obuka trudnica vri u vidu razgovora. Te
razgovore izneli smo u drugom delu knjige, u vidu poglavlja. Prvo poglavlje treba da se
savlada u treem mesecu trudnoe, u okviru jednog ili dva sastanka, prema nahoenju lekara
koji rukovodi teajem. Sva ostala poglavlja trudnica treba da savlada poslednja dva do dva i
po meseca trudnoe. U tom periodu odrava se najee sedam do osam sastanaka, obino
jedan sastanak sedmino.
Bezbolni poroaj sprovodi se danas u itavom svetu. Stotine hiljada ena bezbolno je
poroeno. I umesto bolnih grimasa i bolnih krikova mnogi su imali prilike da u porodilitu
vide mirna i sreena lica ena. Iako je u poetku moglo i da bude neke sumnje u uspeh
bezbolnog poroaja, praksa i iskustvo s hiljadama ena koje su se bezbolno porodile najbolje
potvruju mogunost takvog poroaja.
Bezbolni poroaj je moguan. Praksa ga je potvrdila. Ali, podvlaimo, za njega se
mora boriti. On se mora nauiti. Bezbolan poroaj mora se zadobiti.

16
 II DEO: PRIPREMA TRUDNICA ZA BEZBOLNI POROAJ
I. TRUDNOA

Jedan od uslova za uklanjanje poroajnog bola i patnji ene, kome sve savremene
metode bezbolnog poroaja daju punu vrednost, jeste didaktika, tj. pouavanje i upoznavanje
ena na teajevima s najosnovnijim pojmovima iz anatomije i fiziologije enskih polnih
organa i fiziologije trudnoe, a posebno samog poroaja. To obuavanje ena, kao to se ve
iz prethodnog izlaganja vidi, autori savremenih metoda bezbolnog poroaja teorijski
obrazlau ovako. Prema Readu, to je potrebno radi uklanjanja straha i drugih nepovoljnih
prozivljavanja u trudnoi pred oekivanjem nepoznatog, dok ruski autori i sledbenici njihovog
metoda vide jo jedan, dublji razlog. Naime, kako su uslovni refleksi bola stvoreni jednim
negativnim vaspitanjem, koje je steeno kroz vekove i koje je dramatizovalo poroaj kao delo
patnji i muka, to je, da bi se otklonile tako stvorene bolne veze, potrebno da se otkloni takvo
vaspitanje, koje je plod predrasuda i neznanja ena. A to se moe postii pouavanjem,
upoznavanjem ena s pojavama za vreme trudnoe, posebno s pojavama u toku poroaja, tako
da im nijedna pojedinost iz predstojeeg ina ne ostane nepoznata. Sem toga, obuavanjem
ena istovremeno se stvara kontakt trudnice s lekarem, osobljem i bolnikom sredinom. Stoga
je taj kontakt od ogromnog, a prema mnogim autorima, i od osnovnog znaaja, pa e o njemu
biti posebno rei. Kroz obuavanje ena postepeno uvia znaaj svog sopstvenog uea u
dogaaju koji oekuje. Posle obuke i drugih mehanizama koji slue za otklanjanje bola i
patnji pri poroaju trudna ena nee vie pristupiti tom vanom dogaaju u njenom ivotu kao
dogaaju straha i patnji, ve kao jednom normalnom i poznatom fiziolokom aktu koji treba
da joj donese na svet dete za kojim postoji elja u svake ene, bez obzira na kulturni, socijalni
i intelektualni nivo.
Meutim, veina ena, s obzirom na dosadanje vaspitanje, vrlo malo zna o fiziologiji
trudnoe i poroaja. To je posledica seksualnog vaspitanja ena koje je bilo pogreno. Poevi
od detinjstva, kad se deci objanjavalo roenje bajkom o rodi, kako ih je ona donela na svet,
pa dalje, u pubertetu i itavom seksualnom razvoju, uvek su davana misteriozna objanjenja
ili su se takvi dogaaji koliko se god moglo skrivali. U naem narodu to je bilo toliko uhvatilo
korena da se smatralo gotovo za sramotu saznati pravu istinu o tim fiziolokim pojavama.
Prirodno da je to imalo za posledicu ne samo neznanje ve i stvaranje raznih pogrenih
zakljuaka o tim dogaajima, koji su kod izvesnog broja osoba dovodili do raznih duevnih
sukoba i neurotikih stavova i reakcija.
Kad su u pitanju trudnoa ili poroaj, ene pokazuju neznanje koje, kao to smo ve
rekli, pojaava strah od poroaja, pored mnogobrojnih drugih negativnih strana koje ono sa
sobom donosi. Sto se tie poznavanja anatomije genitalnih organa, veina ena obino zna da
ima matericu i dva jajnika, i nita vie. to se tie njihove funkcije, poznavanje je jo
oskudnije.
Iz razloga koje smo ve naveli trudnica treba, meutim, da poznaje anatomiju i
fiziologiju svojih organa, kao i fizioloki mehanizam poroaja u svim njegovim fazama. Kad
je sa svim tim upoznata, ona e poroaju pristupiti kao jednom fenomenu o kome zna kada e
se i ta odigrati, pa e ak i svojim svesnim ueem doprineti povoljnom odvijanju samog
poroajnog akta.

17
 ANATOMIJA ENSKIH POLNIH ORGANA

Pre nego to preemo na opis polnih organa potrebno je da se upoznamo s odnosom

tih organa prema drugim delovima tela, tj. da vidimo gde su oni smeteni i emu slue oni
delovi u kojima su smeteni.
l Karlica (karlini kanal). - enski polni organi smeteni su u karlici, koja
predstavlja jedan kotani pojas (sl. 1). Sainjavaju je dve karline kosti, krsna kost i trtina
kost. Kosti su meusobno spojene zglobovima i vezama (tzv. ligamentima), koje su inae
vrste, ali se za vreme trudnoe znatno razmekaju. Kosti karlice ograniavaju kanal iji se
gornji deo naziva karlini ulaz, a donji karlini izlaz. Svaka karlina kost prvobitno se sastoji
od tri kosti: bedrene, sednjae i preponske kosti. Te su kosti meusobno srasle, pa je pod
normalnim uslovima (izvan trudnoe) pokretljivost karlice vrlo neznatna. Za vreme trudnoe
nastaje izvesno razmekanje tih spojeva, zbog ega nastupa proirenje karlinog kanala.
Spreda su karline kosti. Prednja strana krsne kosti napred je otro ispupena i nosi naziv pro-
montorijum, to znai rt. Najzad, s bone strane, bedrene kosti, koje su sastavni deo karlinih
kostiju, vezane su zglobovima s butnim kostima. Ti zglobovi predstavljaju zglobove kuka.

Slika 1: Kostur karlice, pogled odozgo

Iz razloga koje smo ve naveli trudnica treba, meutim, da poznaje anatomiju i

fiziologiju svojih organa, kao i fizioloki mehanizam poroaja u svim njegovim fazama. Kad
je sa svim tim upoznata, ona e poroaju pristupiti kao jednom fenomenu o kome zna kada e
se i ta odigrati, pa e ak i svojim svesnim ueem doprineti povoljnom odvijanju samog
poroajnog akta.
Poznavanje kotanog karlinog kanala je vano zbog toga to kroz taj kanal treba da
proe dete kad se raa. Ono to je kod toga kanala od znaaja jesu rastojanja, razdaljine
izmeu pojedinih delova karlinog kanala. Najvei znaaj za tok poroaja ima rastojanje
izmeu promontorijuma na krsnoj kosti i simfize (spoja preponskih kostiju), jer od njega
zavisi veliina kotanog kanala kroz koji treba da proe dete kad se raa. To rastojanje, tj.
prenik izmeu simfize i promontorijuma, normalno iznosi 11 cm. Taj prenik ne bi smeo da
bude manji od 9 cm, jer je popreni prenik glave deteta proseno 9 cm.
Od kolikog su znaaja kotani karlini kanal i njegove mere najbolje pokazuje to to
se u savetovalitu za trudnice svakoj eni obavezno odreuju karline mere posebnim
instrumentom, tzv. pelvimetrom. Njime se mere rastojanja izmeu raznih taaka karlinog
kanala, tzv. dijametri, kojih ima nekoliko. Na osnovu njihovih vrednosti odreuju se osobine i

18
oblik karlice. Ti podaci su od znaaja, jer u sluaju raznih nepravilnosti, naroito suenosti
karlice, lekar donosi zakljuak kako e poroaj voditi. Ako se, na primer, utvrdi da postoji
uska karlica, to je najee posledica, prebolelog rahitisa u detinjstvu, lekar e na osnovu
karlinih mera, koje e eventualno dopuniti rendgenskim snimkom, ve unapred moi da
donese odluku na koji e se nain zavriti poroaj.
2. Miii. - Zidovi karlinih kostiju obloeni su mekanim tkivom koje ispunjava i
izravnava sva udubljenja i ispupenja karlice. Ta tkivna postava napravljena je preteno od
miia. Prema funkciji koju vre, miii se pripajaju za pojedine kosti i druge organe. Tako,
oni spajaju meusobno obe bedrene kosti, bedrenu kost sa omarom i donjim delom debelog
creva, bedrenu kost sa stidnicom i usminom itd. irenje i stezanje stidnice vri mii steza
stidnice, koji ima vanu ulogu za vreme poroaja.
Donji deo karlinog kanala zatvoren je jakim miinim snopovima i vezivnim opnama
(fascijama) inei tako karlino dno, koje se naziva meica (perineum). Taj sloj miia,
meica, slui za zatitu organa koji se nalaze u karlici. Na njemu se nalaze tri otvora: za
usminu, za mokranu cev i za zavrni deo debelog creva. Pri prelaenju ploda za vreme
poroaja meica daje prilian otpor, koji se u toku poroaja mora savladati. To se naroito
izraava kod starijih prvorotki, kod kojih su miii u veoj ili manjoj meri rigidni (kruti), tj.
izgubili su od svoje elastinosti. Da bi dete moglo lake proi kroz poroajni kanal, potrebno
je da se ti delovi razvuku i istanje, to se mnogo lake deava kad je miino tkivo elastino.
Zatim, zbog stanja rigidnosti miinog tkiva esto se kod ena koje se poraaju bez pomoi
strunjaka ti miii cepaju i kidaju. Ukoliko se odmah posle poroaja ne intervenie i to ne
otkloni, docnije dolazi do ispadanja genitalnih organa ene, jer su miii karlinog dna, tj.
miii mefice, ti koji svojom vrstinom dre genitalne organe u karlinoj duplji ene.
Pored miia karlice, osvrnuemo se na jo neke miie tela ene koji igraju vanu
ulogu u trudnoi, naroito u toku poroaja. To su miii grudnog koa i trbunog zida.
Grudni ko sainjavaju rebra, koja se pozadi zglabaju s prljenovima kimenog stuba,
a spreda s grudnom kosti. Na donjim rebrima pripaja se vaan mii u obliku kupole, koji je
poznat pod imenom preaga - dijafragma. Preaga je tako poloena da odvaja grudni ko, u
ijoj su duplji smeteni srce i plua, od trbune duplje, u kojoj se nalaze organi za varenje i
mokranopolni organi (sl. 14).
Preaga ima znaajnu ulogu pri disanju. Kad se preaga kontrahuje (skuplja), ona se
spljotava i sputa nadole, to ima za posledicu podizanje i meusobno odvajanje rebara. To,
u krajnjoj liniji, iri grudni ko. Taj mehanizam odigrava se pri svakom udisaju vazduha u
plua, tj. pri inspiraciji. Pri izdisanju vazduha iz plua, tj. pri ekspiraciji, odigrava se suprotan
proces: rebra se sputaju i pribliavaju, a dijafragma se podie.
Kasnije emo videti da su kontrakcije (skupljanja) preage od vrlo velikog znaaja za
sam poroajni akt.
Na donjim rebrima pripajaju se i miii koji su smeteni u trbunom zidu, sa svake
strane, i koji idu pravo nanie; njihovi donji krajevi pripajaju se za karlicu na preponskim
kostima. Oni nose naziv veliki pravi trbuni miii. Ti miii igraju znaajnu ulogu u doba
istiskivanja ploda. Pravi trbuni miii maksimalno se kontrahuju i njihova se funkcija
maksimalno izraava kad je oslonac njihovog pripoja nepokretan. Kako se oni svojim gornjim
krajevima pripajaju za rebra, to znai da se njihova funkcija maksimalno izraava kad postoji
imobilizacija (nepominost) rebara grudnog koa i dijafragme. Takva se situacija ostvaruje
kad se disanje trenutno zaustavi. Meutim, pri isprekidanom neritminom disanju fiksacija tih

19
miia ne moe se ostvariti, tako da samim tim, funkcija trbunih miia nee moi da doe
do izraaja. To je veoma vano za posebnu tehniku disanja u fazi istiskivanja ploda, o emu
e biti kasnije rei.
3. Karlini organi. - U karlici su smeteni: polni (genitalni) organi, mokrana beika i
zadnje crevo (sl. 2). U genitalne organe ubrajaju se: stidnica, usmina, materica, jajovodi i
jajnici.
Stidnica (vulva) predstavlja deo spoljnih genitalnih organa ene. Ona ima izgled
pukotine koja je sa obe strane oiviena dvostrukim naborom koe. Ti nabori nazivaju se velike
i male polne usne. Velike polne usne prostiru se od stidnog predela gotovo sve do mara.
Male polne usne se u gornjem delu ravaju u dva kraka i obuhvataju draicu (klitoris), ija se
glavica pipa ili vidi kao malo ispupenje. Otprilike na dva centimetra ispod draice nalazi se
spoljni otvor mokranog kanala, kroz koji se ispranjava sadraj mokrane beike. Iza
spoljnjeg otvora mokranog kanala poinje usmina (vagina). U velikim usnama smeten je
mii nazvan steza stidnice, koji ima znaajnu ulogu za vreme poroaja.
Usmina (vagina) predstavlja iroku cev koja spaja spoljne polne organe s matericom i
prostire se od stidnice do grlia materice. Duina vagine je razliita i proseno iznosi 8 - 11
cm, a njena irina je 4 - 5 cm. Unutranji zid vagine izbrazdan je poprenim nabojima koji joj
omoguavaju da se pri poroaju maksimalno iri i time titi od rascepa. Pored toga, zidovi
vagine obiluju elastinim vlaknima. Takav anatomski sastav vagine objanjava nam kako je
mogue da dete proe kroz taj kanal, koji je inae, pod normalnim uslovima, vrlo uzan.

Slika 2: Presek kroz karlicu i kroz karline organe ene

Materica (uterus) i njeni pripojni organi. Materica ima izgled kruke obrnute nadole
(sl. 3). To je jedan upalj mii na kome se razlikuju dva dela: telo i grli. Telo materice se u
svom gornjem delu zavrava dnom materice (fundusom), a donjim delom prelazi u grli
malerice. Izmeu tela i grlia nalazi se materino suenje (istmus). Grli materice svojim
donjim krajem zalazi u usminu i ispupava se u nju. Kroz grli prolazi jedan kanal koji vezuje
duplju materice, tj. upljinu tela materice, s usminom. Grli materice treba za vreme poroaja
da se proiri toliko da omogui prolaz plodu iz duplje materice u usminu.

20
Slika 3: Presek materice

Zid materice sastavljen je od glatkih miinih vlakana. Ta vlakna polaze od tzv.

rogova materice (mesta spajanja jajovoda za matericu) s jedne i druge strane. Ona imaju
spiralni raspored i meusobno se prepliu (si. 4). U telu materice miina vlakna imaju vie
uspravan spiralni raspored, dok su u grliu vodoravno, cirkularno rasporeena i ine kao
jedan prsten. Taj raspored miinih vlakana znaajan je za razumevanje irenja (dilatacije)
grlia materice za vreme poroaja. Zahvaljujui takvoj svojoj miinoj grai, materica
predstavlja vrlo rastegljiv organ, koji se dobro skuplja, stee, kad je to potrebno. Za vreme
trudnoe mii materice poveava se do ogromnih srazmera, i to kako umnoavanjem
miinih vlakana tako i njihovim uveavanjem.

Slika 4: Splet miinih vlakana materice

Materica ne lei slobodno u karlinoj duplji ve je vezana za zidove karlice pomou tri
para veza (ligamenata). Prednje veze nazivaju se okrugle materine veze, bone iroke veze i
zadnje materino-krsne veze. Te veze se u trudnoi isteu uporedo s poveavanjem materice,
to ponekad moe izazvati bolove.
Jajovodi (tube) predstavljaju dve miine cevi, duge 10 - 12 cm, koje polaze s bonih
krajeva dna materice, tj. od rogova materice, levo i desno po dna (sl. 5). Te cevi vezuju
materinu duplju s jajnicima. Na svojim krajevima jajovodi se levkasto proiruju i zavravaju

21
resiastim naborima iznad jajnika. Preko tih resica jajna elija, pri oslobaanju iz jajnika
(ovulaciji), prelazi iz jajnika u jajovod.
Jajnici (ovarijumi), jedan sa desne i jedan sa leve strane, predstavljaju lezde iji je
zadatak da proizvode jajne elije. Normalno, jajnici su veliine zelenog badema ili manjeg
oraha.

Slika 5: Unutranji polni organi ene

Mokrana beika. - Ispred materice i usmine smetena je mokrana beika, koja

predstavlja rezervoar za skupljanje mokrae koja dolazi iz bubrega. Mokraa se iz mokrane
beike ispranjava kroz mokrani kanal (uretru), iji se spoljni otvor nalazim ispod draice.
Zadnje crevo (rektum). - Rektum se nalazi iza usmine i materice. On predstavlja
zavrni deo debelog creva. Otvor na kraju zadnjeg creva ili rektuma je mar (anus).
Takav meusobni raspored organa karlice, tako rei bez ikakvog meuprostora,
objanjava zbog ega trudne ene ponekad imaju bolove i razne poremeaje mokrane beike
i zadnjeg creva. Za vreme trudnoe materica pokazuje tenju da se oslanja na beiku ili da je
vue navie. Ree se deava da se materica jae oslanja na rektum.

FIZIOLOGIJA ENSKIH POLNIH ORGANA

Trudnoa nastaje oploenjem, koje se sastoji u spajanju muke polne elije,

spermatozoida, sa enskom polnom elijom, jajacetom ili jajnom elijom.
Proces rasploavanja vezan je za odreen period eninog ivota, koji se naziva doba
polne zrelosti. Van toga doba ena ne moe zatrudneti. Doba polne zrelosti ene je krae nego
kod mukarca, i proseno traje, pod naim klimatskim uslovima, 32 - 33 godine.
Poetak toga doba ispoljava se kod devojke nizom znaajnih promena, pojavom tzv.
sekundarnih polnih znakova, kao to su pojava dlaka na stidnici, pod pazuhom, uveanje
spoljnih polnih organa i rastenje dojki.

22
 Osnovna promena u tom periodu jeste pojava prve menstruacije. Prva menstruacija
javlja se izmeu 12. i 15. godine ivota, a doba u kome se sve te promene odigravaju nosi
naziv pubertet.
Pubertet, doba polnog sazrevanja, predstavlja period u kome se vri ne samo telesno
sazrevanje ve i duevno i moralno sazrevanje. Dok telesno razvie devojaka u naim
klimatskim uslovima poinje u 12-14. godini, s pojavom prve menstruacije, a zavrava u 18 -
19. godini, dotle je njihova duevna zrelost potpuna tek u 22. godini ivota. Kod mukog pola
pubertet poinje docnije nego kod devojaka, u naim krajevima najee u dobi od 15 godina,
a potpuna fizika, duevna i moralna zrelost postie se tek oko 25. godine ivota. To istiemo
zbog toga to, prema savremenom shvatanju, za sklapanje zajednice (braka) nije vana samo
fizika zrelost suprunika nego isto toliko i njihova moralna zrelost. Prema tom gleditu,
svaki brak izmeu devojke mlae od 22 godine i mladia ispod 25 godina smatra se
prevremenim.
U svakom sluaju, prema proceni ginekologa, za osudu su brakovi u koje ulaze
devojke ne samo duevno i moralno nezrele nego jo i telesno nerazvijene (u doba izmeu 14
i 18 godina), kao to je to naroito obiaj u nekim krajevima nae zemlje. Zbog nerazvijenosti
polnih organa esto kod tih mladih ena nastaju povrede polnih organa prilikom seksualnog
odnosa, a docnije zapaljenja ili nemogunost polnog optenja zbog gra miia spoljnih
polnih organa. Ukoliko kod polno nezrele mlade ene doe do trudnoe, ona se esto zavrava
spontanim pobaajem, to, opet, moe imati teke posledice za telesno i duevno zdravlje
ene. Ako doe do poroaja, esto su neizbene razne operacije. Obino dolazi do
prevremenog poroaja. Mlade majke esto nemaju dovoljno mleka za svoje odoje.
S medicinskog gledita, na osnovu svih navedenih .razloga, tetno je opteretiti
trudnoom mlad i za materinstvo jo nezreo organizam, tj. ne moe se odobriti stupanje u
brak mladim devojkama kod kojih nije zavreno doba polnog sazrevanja.
Doba polne zrelosti kod naih ena zavrava se izmeu 45. i 48. godine ivota.
Najkarakteristinije za taj period, koji nosi naziv klimakterijum, jeste prestanak menstruacije.
Menstrualno krvarenje, ili menstruacija, predstavlja samo jedan vid itavog niza
procesa koji se odigravaju u polnim organima ene u toku svakog meseca. Svi ti procesi
zajedno nose naziv menstrualni ciklus, a on najee traje 28 dana. Procesi koji se odvijaju
za vreme menstrualnog ciklusa na genitalnim organima ene odigravaju se pod dejstvom
hormona koje proizvode jajnici. Tipine su promene na sluzokoi materice, tzv.
endometrijumu, koje se ogledaju u tome to sluzokoa materice u poetku menstrualnog
ciklusa deblja, njene lezde menjaju oblik, i u daljem toku, ako nije dolo do trudnoe,
nastupaju razgraivanje te sluzokoe i krvarenje, a to je, u stvari, menstruacija. Posle zavrene
menstruacije nastupa obnavljanje materine sluzokoe.
Tim promenama, koje se kod ene ciklino odigravaju svakog meseca, upravljaju dve
lezde izluivanjem naroitih materija, tzv. hormona. Jedna od tih lezda smetena je u
lobanji, i zove se hipofiza. Druga je jajnik.
Cilj svih tih promena koje se odigravaju u materinoj sluzokoi je, u stvari,
pripremanje mesta za ugneivanje oploenog jajeta, o emu e kasnije biti jo rei. Prirodno,
ukoliko ne doe do oploenja, onda dolazi do pojave menstruacije, tj. razgraena sluzokoa
izbacuje se napolje putem krvarenja.
Periodine promene za vreme menstrualnog ciklusa ne odigravaju se samo na materici
ve zahvataju gotovo ceo organizam ene. Tako, mnoge ene za vreme menstruacije oseaju
da su im dojke nabrekle. titasta lezda se poveava. Kod nekih ena nastaje prolazna
pigmentacija (obojenost) koe. esti su poremeaji od strane eluca, creva i mokranih

23
organa. Takoe su este i psihike promene kao to su razdraljivost, napetost,
neraspoloenje, preosetljivost i dr.
Posle prestanka polne zrelosti ene poinje doba koje se naziva klimakterijum ili
menopauza. Genitalna funkcija u to doba ne prestaje odjednom ve se lagano gasi.
Menstruacije obino izostanu po nekoliko meseci, da bi se obnovile za izvesno vreme dok
najzad sasvim ne prestanu. Ponekad, meutim, u to vreme moe se pojaviti jako krvarenje, i
ono moe da se odui. S obzirom na to da se u to doba esto javlja karcinom (rak), vano je
da se svaka ena u sluaju pojave neurednih krvavljenja u to doba obrati lekaru, kako bi se
mogao iskljuiti rak.
Izostanak menstruacije u doba polne zrelosti ene zove se amenoreja. Amenoreja je
normalna, fizioloka pojava jedino u dva sluaja: za vreme trudnoe i za vreme dojenja.
Sve opisane promene u pubertetu, u doba polne zrelosti i u klimakterijumu deavaju se
pod uticajem jajnika, i to, u stvari, pod uticajem hormona koje lui jajnik, tako da s te strane
on predstavlja vanu lezdu s tzv. unutranjim luenjem. Ali, jajnik predstavlja i lezdu sa
spoljanjim luenjem, jer on izbacuje jednu jajnu eliju svakih 28 dana. Njegova najvanija,
ako ne i osnovna uloga, jeste proizvoenje tih elemenata za razmnoavanje. U sluaju kad
doe do oploenja on svojim hormonima obezbeuje odravanje oploenog jajeta.
Jajnik sadri veliki broj jajnih elija, tako da ga neki autori uporeuju s grozdom ije
bi svako zrno bilo jedna jajna elija. Jedanput meseno, u odreeno vreme, jajnik izbacuje
jednu jajnu eliju. Ta pojava naziva se ovulacija. Smatra se da se ovulacija vri naizmenino,
jednog meseca iz jednog, a drugog meseca iz drugog jajnika. Ovulacija se odigrava oko 14.
dana pre menstruacije. Za to vreme na jajniku nastaju odreene promene. Jajnik se najpre
uvea, i pri ginekolokom pregledu lekar ga moe opipati. Inae, on se pri tom pregledu ne
opipava. Na povrini jajnika stvara se najpre ispupenje, koje zatim prska, i iz njega se izliva
tenost u kojoj se nalazi jajna elija. Proces se odigrava jedanput meseno, to znai da u toku
godine, ako nije dolo do trudnoe, jajnici izbace (oslobode) 12 - 14 jajnih elija. Osloboenu
jajnu eliju (ovulum) prihvataju resice jajovoda. Peristaltikim (talasastim) pokretima
jajovoda jajna elija dospeva kroz jajovod u duplju materice.
Put jajne elije od jajnika do duplje materice traje proseno 3 dana.
Ako nije dolo do oploenja, jajna elija biva izbaena, i dve sedmice docnije dolazi
do menstruacije.
Ukoliko se jajna elija, posle osloboenja iz jajnika, spoji sa spermatozoidom
(mukom polnom elijom), nastupa oploenje (fekundacija). Ta mogunost oploenja postoji
samo u odreeno vreme menstrualnog ciklusa, tj. neposredno posle ovulacije.

FIZIOLOGIJA TRUDNOE

Prilikom snoaja se sperma (semena tenost mukarca) deponuje u najdublje mesto u

usmini, odakle spermatozoidi, zahvaljujui svojim pokretima, putuju kroz kanal grlia
materice i materinu duplju. Spermatozoidi su vrlo pokretljivi, tako da se smatra da ve za 2 -
3 asa posle snoaja mogu dospeti do kraja jajovoda, gde se obino spajaju jajna elija i
spermatozoidi, tj. nastaje oploenje (sl. 6).

24
Slika 6: ema oploenja (fekundacije). Putovanje spermatozoida i jajne elije do mesta njihovog spajanja u
jajovodu

Na osnovu saznanja da je enska polna elija posle ovulacije sposobna sasvim

ogranieno vreme za oploenje, izgraena je teorija o periodinoj plodnosti i neplodnosti
ene. Prema nekim autorima, jajna elija sposobna je za oploenje svega nekoliko asova.
Ako ena ne eli da doe do oploenja, treba da sprei da spermatozoidi uu u njene
unutranje polne organe za vreme ovulacije, kao i nekoliko dana pre i posle ovulacije. Da bi
odredila vreme svoje ovulacije, koje je kod svake drugaije (individualno), ena se moe
koristiti metodom odreivanja telesne temperature. To se vri na taj nain to u toku nekoliko
uzastopnih menstrualnih ciklusa ena svakog jutra meri u maru telesnu temperaturu. U prvoj
polovini menstrualnog ciklusa temperatura je niska (oko 36,5C), dok se posle zavrene
ovulacije naglo die (36,8 - 37C) i odrava na toj visini do sledee menstruacije, kada opet
pada na 36C. Tim metodom, prirodno, treba da se koriste i neplodne ene, jer snoaj u
periodu ovulacije prua najvie verovatnoe da e doi do oploenja.
Izraunavanje plodnih i neplodnih dana jo ee se vri na osnovu duine
menstrualnog ciklusa. Kad ciklus iznosi 28 dana, onda treba od prvog dana naredne
menstruacije odbiti unazad 11 - 12 dana. To su tzv. neplodni dani, za vreme kojih nema
mnogo izgleda za zaee. Ako se dalje unazad broji jo est dana, izraunavaju se tzv. plodni
dani, koji padaju u sredinu menstrualnog ciklusa, u stvari u period ovulacije, kad ena ima
najvie izgleda da zatrudni. Preostali dani takoe su neplodni. Treba istai da taj metod nije
sasvim pouzdan i da se mogu doiveti iznenaenja.
Mada jedan kubni centimetar sperme sadri 150 - 200 miliona spermatozoida, samo
jedan jedini spermatozoid oplodi jajnu eliju. Oploeno jaje putuje kroz jajovod i posle 3 - 5
dana dolazi u duplju materice, gde se najee ugnezdi u zadnjem zidu dna materice. Taj
proces, pri kome se jajna elija zarije u sluzokou materice, naziva se ugneivanje
(implantacija) oploenog jajeta. Ve od samog poetka putovanja jajeta s mesta oploenja
zid masterine duplje poinje da se preobraava: sluzokoa se menja, krvni sudovi se
proiruju i oploeno jaje, posle dolaska u duplju materice, nailazi na pogodnu podlogu za
ugneivanje i razvijenu mreu krvnih sudova, preko kojih e mu priticati ishrana putem krvi
majke. U vrlo retkim sluajevima deava se da se jajna elija ugnezdi na atipinim mestima,
kao to su, npr, jajovodi ili rog materice. To se deava izuzetno, pa se ne moe ubrojiti u okvir
normalne trudnoe.
Neposredno posle zaea novo bie manje je od iodine glave. Posle 2 - 3 sedmice
moe se videti golim okom, i otada se naziva embrion. Tada je veliine 2 - 3 cm. este

25
sedmice trudnoe veliina embriona iznosi oko 2 cm, a posle osme njegova duina je 5 cm, i
tada se na njemu mogu razlikovati oi, ruke, nos itd. (sl. 7 i 8).

Slika 7: Prirodna veliina ploda u prva dva meseca trudnoe

Od treeg meseca plod sve vie poprima oblik oveka, i otada nosi naziv fetus (od
latinske rei fetare to znai stvarati, raati). Kad fetus ima 4 - 5 meseci, njegova duina
iznosi 20 cm. Tada majka poinje da osea njegove pokrete. Od toga vremena mogu se uti i
srani udari fetusa. Pri kraju 7. meseca trudnoe plod je dug 35 cm i teak 800 - l200 g.
Njegova koa je veoma crvena i naborana, smeurana, tako da plod ima staraki izgled. U to
doba plod je dostigao toliki stepen svog razvitka da njegov ivot van materice nije vie
nemoguan. Uz paljivu negu, naroito u specijalizovanim centrima za negu nedonesene
dece, takvu novoroenad mogue je odrati u ivotu. to se tie teine ploda, rauna se da
plod dok postigne teinu od 1.000 g, to biva s punih 6 meseci, dnevno postaje tei za 14,5 g.
Od tada je plod svakog meseca tei za 500 g. Pri kraju osmog meseca trudnoe plod ima
teinu 2.200 - 2.500 g i duinu 45 cm. Zbog nagomilavanja potkone masti povrina tela je
sad zaobljena i staraki izgled nestaje. Koa postaje ruiasta. Ako se dete rodi u tom mesecu
trudnoe, ono normalno plae, dobro vue mleko iz dojke i u potpunosti je sposobno za dalji
razvitak.
Novoroene koje se, pak, rodilo na kraju 9. meseca trudnoe proseno je dugo 50 cm
i teko je 3.000 - 3.500 g. Obim glave iznosi mu 32 cm, dok mu je boja koe ruiasta. Inae,
neposredno posle roenja koa je pokrivena jednom masnom naslagom tzv. sirastim
mazom, koja je proizvod lojnih lezda njegove koe. Potkono masno tkivo dovoljno je
razvijemo. Dete glasno plae, otvara oi, ivo kree nogama i rukama.
Svakako da postoje razlike u teini i duini novoroene dece, tako da su navedene
mere duine i teine ploda samo prosene mere.

Slika 8: Prirodna veliina ploda pri kraju treeg meseca

26
 Ishrana ploda. - Od drugog meseca trudnoe stvara se u duplji materice jedna vrsta
sunerastog tkiva, koje se uvrsti za zid materice. To sunerasto tkivo nosi naziv posteljica
(placenta) (sl. 9). Teina joj iznosi kod iznesene trudnoe 500 g. Koturastog je oblika. Vrlo je
bogata krvnim sudovima. Jedna strana posteljice okrenuta je prema zidu materice, za koji je
pripijena, a druga prema plodu. Iz njenog sredinjeg dela izlazi pupana vrpca. U pupanoj
vrpci smeteni su krvni sudovi, i to jedan krvni sud koji plodu dovodi sveu krv majke i dva
krvna suda koji odvode proizvode raspadanja od ploda ka majci. Ti krvni sudovi omotani su
jednom pihtijastom masom. Posteljica usisava krv majke i prenosi je detetu preko krvnih
sudova pupanika. Na taj nain plod prima kiseonik i hranljive sastojke koji su mu potrebni za
ivot. Posle roenja deteta posteljica se spontano odlubljuje od zida materice i biva izbaena.

27
 Plod pliva u tenoj sredini, u tzv. amnionovoj tenosti, ili, kako se jo zove, plodovoj
vodi. Poreklo te tenosti nije jo ispitano, ali se zna da delom sadri plodovu mokrau.
Prosena koliina plodove vode iznosi l litar.

Slika 9: Sadraj materice pri kraju trudnoe

Plod, plodova voda i pupana vrpca smeteni su u opnama, tzv. plodovim ovojcima
(amnion i horion). Zadatak tih opni je da zatite dete od infekcije, a uloga plodove vode je da
uva plod od sluajnih spoljanjih povreda trbuha. Plod koji pliva u plodovoj vodi neprekidno
se pokree i menja svoj poloaj. On je okrenut nadole as glavom, as karlicom. Sve do
devetog meseca trudnoe poloaj ploda nema znaaja za poroaj, jer se i u osmom mesecu
trudnoe moe utvrditi da jednog dana prednjai glava, a idueg karlica. Za vreme trudnoe
kanal grlia materice ispunjen je sluzavim epom, nekom vrstom pihtijaste mase, koja ga
potpuno zatvara i ima za cilj da zatiti plod od infekcije iz usmine. Uporedo s rastom i
razvojem ploda raste i materica, koja, prirodno, ne ostaje samo u karlici ve se penje navie, u
trbunu duplju (sl. 10). U samom poetku trudnoe, kad materica pone da se uveava, ona
potiskuje mokranu beiku, tako da ena moe imati oseaj teine i pritiska u malom trbuhu,
kao i nagon da esto mokri. Kad pree u trbunu duplju, materica potiskuje nagore crevne
vijuge, pa to moe ponekad izazvati bolove i smetnje u crevnoj pasai. Pri kraju trudnoe
visina dna materice dostie oko 32 cm iznad simfize. Na kraju trudnoe u materici se nalaze:
1) plod, proseno teak 3 kg i dugaak 50 cm; 2) posteljica, teka 500 g; 3) pupana vrpca,
duga oko 50 cm; 4) plodova voda, koja ima zapreminu oko 1.000 cm3 i 5) plodove opne.

28
Slika 10: Veliina materice u pojedinim mesecima trudnoe

Ukupna teiria materinog sadraja na kraju trudnoe iznosi oko 5 kg.

Statika trudne ene. - Normalno, pod dejstvom teine svoga sadraja, materica tei
da se povija napred. Da bi trudna ena odrala ravnoteu, ona refleksno, postepeno, zauzima
jedan poseban stav, koji je uoljiv u veine ena i do koga dolazi izvijanjem kimenog stuba.
Naime, kimeni stub se savija, tako da se njegov slabinski deo iskrivljuje napred, uvlai se,
dok se gornji deo kimenog stuba istura, izbacuje unazad (sl. 11).

Slika 11: Poloaj ploda u materici pri kraju trudnoe. Odnos materice prema drugim organima

Meutim, to god su miii trbunog zida jai, materica ima manje mogunosti da se
povije napred. Samim tim izbegava se ili smanjuje angaovanje i optereenje kimenog stuba,
koji kod nekih ena moe da prouzrokuje bolove u slabinama poevi od 6 - 7. meseca
trudnoe.
Postoji jo jedan vaan razlog zbog kojeg je potrebno da porodilja ima dobro razvijene
trbune miie. Ako materica zauzima dobar poloaj, tj. ako nije suvie polegla unapred, to
e biti u sluaju kad je trbuna muskulatura dobro razvijena, onda e za vreme poroaja

29
kontrakcije materice utiskivati glavu deteta u karlini ulaz. Kad je materica jako povijena
unapred, kao to je to u ena s vrlo mlitavim trbunim miiima, glava deteta nee biti
pravilno utisnuta u karlini ulaz, nego e biti potisnuta vie pozadi, prema krsnoj kosti, to
moe da produi i otea prvo poroajno doba.
Najzad, trbuni miii imaju vanu ulogu u drugom poroajnom dobu, dobu
istiskivanja ploda, kad moraju uspeno pomagati rad miia materice.
Na kraju, naveemo sve koristi koje trudnici donose dobro razvijeni trbuni miii:
prvo, oni spreavaju pojavu bolova u slabinskom predelu za vreme trudnoe time to ne
dolazi do kompenzatornog izvijanja kimenog stuba. Drugo, omoguavaju materici da
zauzme dobar poloaj, tako da za vreme poroaja materine kontrakcije pravilno utiskuju
plod u karlini ulaz. Tree, skrauje se trajanje perioda istiskivanja ploda za vreme poroaja.
Dakle, jasno proizlazi da je jaina trbunih miia u trudnoi od velikog znaaja.

HIGIJENA TRUDNOE

Telesna higijena. - Ranije je ve naglaeno da u osnovi psihoprofilaktikog metoda

bezbolnog poroaja lei pouavanje trudnica o svim pojavama koje su vezane za trudnou i za
tok poroaja. Svakako da je potrebno i korisno da trudnica bude upoznata i sa higijenom,
trudnoe. U ovom poglavlju ograniiemo se samo na osnove higijene trudnoe. O
pojedinostima tog pitanja trudnica moe vie saznati iz drugih prirunika koji se posebno
bave tim pitanjem.
Za vreme trudnoe u organizmu ene odigravaju se znaajne promene koje neizbeno
iziskuju sprovoenje posebne higijene. Novi uslovi ivota trae od trudnice da se pridrava
izvesnih pravila higijene kojima je zadatak da obezbede dobro zdravlje majke i deteta.
Osnovno je pravilo da zdrava trudnica kod koje postoji normalna trudnoa treba da
ivi i da se ponaa uglavnom onako kako je to navikla van trudnoe, ako je, razume se, njen
dotadanji nain ivota bio normalan. Ako je, npr, trudnica navikla da se bavi sportom, lake
grane fiskulture i sporta moe i dalje da upranjava. Izvesni sportovi koji iziskuju veliko
naprezanje (tranje, smuanje, jahanje, vonja bicikla i tenis) zabranjeni su. Plivanje je
doputeno pod uslovom da je voda dovoljno topla a da samo plivanje ne izaziva jai zamor.
Svaka trudnica treba da provede bar jedan as dnevno na istom vazduhu, u etnji. Ukoliko je
ena navikla na rad u vrtu, moe time i dalje da se bavi, jer je to odlina veba za miie.
Samo, u tome se ne srne preterivati. To isto vai za kune poslove. ena moe i u trudnoi da
ih obavlja, no bez preterivanja., ali grubih poslova treba je osloboditi.
Drugu krajnost predstavlja preterano mirovanje trudnica i izbegavanje svakog
kretanja. To je tetno, i ima za posledicu nagomilavanje masti u organizmu i smanjivanje
miine snage. Sem toga, mirovanje i nekretanje dovode do opte mlitavosti, pa ak i do
izvesne duevne pasivnosti, koja nije pogodna za trudnou, a jo manje za poroaj.
Trudnica treba da ima dovoljno odmora. Ona mora rano da legne i da spava proseno
bar 8 - 9 asova dnevno. Korisno je da prilegne posle ruka, bar 15 20 minuta. Trudnice
koje su sklone pobaajima ne treba da putuju za vreme trudnoe, pogotovo ne u one dane koji
odgovaraju menstruaciji. Posle estog meseca trudnoe ena treba da izbegava svako
putovanje jer zamor moe da izazove prevremeni poroaj. Ako ve mora da putuje, manje je
opasno putovanje vozom nego automobilom. Pri kraju trudnoe trudnica treba da bude sama
svesna toga da nije poeljno da se udaljava mnogo od mesta u kome treba da se porodi.

30
 Odea trudnice treba da bude tako podeena da ne stee trbuh. Najpogodnije su za to
iroke haljine. U pogledu rublja, isto tako nita ne sme da zatee trbuh trudnice. Rublje treba
da se menja to ee ili bar dvaput sedmino. Poevi od estog meseca trudnoe korisno je
noenje trbunog pojasa. Vano je da pojas podupire donju polovinu trbuha. On je naroito
potreban vierotkama s mlitavim i viseim trbunim zidom, jer treba da pomogne miie
trbunog zida. tetno je noenje podvezica za arape koje steu noge, jer mogu dovesti do
proirenja vena.
Obua bremenitih ena treba da bude udobna i prostrana; najbolje je da potpetice budu
niske.
Najveu panju treba obratiti odravanju istoe tela. Potrebno je da se trudnica to
ee kupa, najmanje jedanput sedmino. Temperatura vode treba da iznosi 30 - 35C. Ako je
voda suvie topla ili suvie hladna, mogu nastupiti kontrakcije materice. Kupanje, naroito u
kadi, ne treba da traje due od 15 minuta. Kako u trudnoi postoji pojaano luenje sluzi
(sekrecija) iz vagine, to spoljne genitalne organe treba prati svakog dana prokuvanom vodom
i sapunom. Zabranjeno je unutranje ispiranje vagine - irigacija. Ako postoji preterano
izluivanje koje najeda kou oko spoljnih genitalnih organa, najbolje je da se trudnica obrati
lekaru radi leenja. Dojke treba svakog dana prati vodom i sapunom, a bradavice od petog
meseca trudnoe jo je dobro trljati nasapunjenim komadom frotir-platna. Posle svakog pranja
bradavice treba mazati lanolinskom kremom, kao to je Nivea-krema, ili zejtinom. Ako su
bradavice pljosnate ili uvuene, trudnica treba svakog dana da ih izvlai prstima, jer takve
bradavice mogu docnije, prilikom dojenja, praviti priline potekoe.
Trudnica treba da nosi prsluk, naroito ako su joj dojke velike i teke.
Polni odnos nije doputen poslednjih est sedmica pre poroaja niti isto toliko posle
poroaja. ene koje su imale spontane pobaaje ili prevremene poroaje treba polni odnos to
vie da ogranie.
Za vreme trudnoe zatvor je esta pojava. Da bi se regulisala stolica, treba uzimati
meovitu hranu sa dosta voa i povra. Dobro deluje kad se ujutro, natate, popije aa hladne
vode, limunade, olja hladnog mleka, ili uzme kompot od suvih ljiva, smokava itd. Sredstva
za ienje mogu se uzimati samo prema lekarskom uputstvu.
Kvarni zubi mogu biti od tete za zdravlje trudno ene. Zbog nedovoljno savakane
hrane moe doi do slabog varenja i crevnih poremeaja, a kod babinjara klice iz kvarnih
zuba mogu prei u krvotok i izazvati infekciju. Stoga, im ena zatrudni, ako ve nije ranije
popravljala svoje kvarne zube, treba odmah to da uini, tj. da svaki takav zub izlei. Ranije
shvatanje da u toku trudnoe ne treba leiti zube pogreno je. Pravilna nega zuba za vreme
trudnoe ak je i vanija nego van nje.
Mokranim organima za vreme trudnoe treba posvetiti veliku panju. Neka oboljenja,
kao zapaljenje mokrane beike i bubrene karike, javljaju se u trudnoi ee nego van nje.
U savetovalitu za trudnice vri se pregled mokrae svake trudne ene prilikom svake njene
posete. Ovo se radi zbog toga to se pregledom mokrae mogu na vreme uoiti neka oboljenja
koja iziskuju da se trudnica odmah uputi na bolniko leenje.
Ishrana trudne ene. - Trudna ena treba da obrati naroitu panju na svoju ishranu, jer
kakvoa ishrane moe uticati ne samo na njeno zdravlje, na tok trudnoe i poroaja, ve i na
zdravlje samog deteta. Pogreno je rasprostranjeno miljenje da trudna ena treba da jede za
dvoje. Istina, njeni pojedini obroci treba da su neto obilniji nego inae, ali zato kakvoa
hrane treba da se izmeni. Ako se u ishrani majke ne nalaze sve one materije koje su potrebne
za razvoj ploda, plod e ih uzimafti iz tkiva svoje majke. U tom sluaju e se u majke ija
ishrana ne zadovoljava kakvoom ispoljiti znaci anemije, iscrpljenosti, nedostatka vitamina i

31
kalcijuma. Ako plod ni u majinom tkivu ne nae one materije koje su potrebne za njegovu
izgradnju, nastupie njegovo oteenje.
Iz iznetog se moe videti koliko je vana pravilna ishrana u trudnoi.
U hrani trudnice moraju biti zastupljene ove materije: belanevine, ugljeni hidrati,
masti, mineralne soli i vitamini.
Od unesenih belanevina izgrauju se nova tkiva ploda. Najbogatiji izvori tih materija
su soja, soivo, leblebije, badem, kikiriki i dr. Namirnice koje su bogate mastima daju toplotu
telu, a ugljeni hidrati (eeri) predstavljaju glavni izvor energije. Za vreme trudnoe te
namirnice treba unositi u umerenim koliinama.
Od mineralnih soli, kalcijum i fosfor slue uglavnom izgraivanju plodovih kostiju. U
sluaju kad postoji njihov deficit mogu se kod trudnica pojaviti grevi u nogama. Od drugih
mineralnih soli potrebno je da trudnica redovno unosi dovoljne koliine gvoe, koje se
prvenstveno nalazi u zelenom povru, i joda. to se tie kuhinjske soli, trudnica treba da je
uzima u umerenoj koliini. U poslednjiim mesecima trudnoe potrebno je da se unose mnogo
manje koliine te soli, naroito ako je trudnica poela da otie u nogama, licu i rukama. Ako s
hranom unosi dnevno 5 g kuhinjske soli, to je sasvim dovoljno.
Ako hrana trudnice oskudeva u vitaminima, mogu nastupiti pobaaj ili prevremeni
poroaj. Sem toga, u tim se sluajevima smanjuje otpornost organizma prema infekciji.
Izloiemo ukratko u kojim se namirnicama nalaze pojedini vitamini i od kakvog su znaaja
za organizam.
Vitamin A. - Ima ga u lucerki, argarepi, sirovom suncokretu, perunu, kajsiji i dr.
Njegov nedostatak smanjuje otpornost organizma prema infekciji.
Vitamin B. - Sadre ga hleb, krompir, pirina, orasi i dr. U sluaju njegovog
nedostatka, ena postaje umorna i razdraljiva. Sem toga, njegov nedostatak moe dovesti do
zapaljenja ivaca, bolova u miiima (mialgija) i drugih nervnih poremeaja.
Vitamin C. - Ima ga dosta u paprici, paradajzu, pomorandi, limunu, krompiru.
Spreava krvarenje i podie otpornost organizma protiv raznih infekcija. Njegov nedostatak
dovodi do umora, krvarenja iz desni i iz drugih sluzokoa, pa i iz koe.
Vitamin D. - U zajednici s kalcijumom glavni je inilac u izgraivanju i ovravanju
kostiju. Njegov nedostatak dovodi do poznate bolesti - rahitisa.
Vitamin E. - Nazivaju ga jo i antisterilitetni vitamin. Prvenstveno ga ima u
bananama, orasima, soji i dr. Njegov nedostatak dovodi do pobaaja, zbog ega se propisuje
enama koje su imale spontane pobaaje.
Vitamin K. - Taj vitamin spreava krvarenje. Ima ga u kelju, kupusu, karfiolu,
kelerabi, spanau.
Svi ti vitamini danas se vetaki proizvode, u obliku raznih lekova (tableta, injekcija),
i ukoliko lekar nae za potrebno, on ih propisuje trudnoj eni.
Od svih vrsta namirnica za trudnicu su najvanije one koje su bogate belanevinama,
kalcijumom, gvoem i vitaminima. Trudnica ne valja da jede sueno i slano meso, divlja,
suhomesnate proizvode (salame, unku, slaninu, varke i dr.), konzervisanu hranu, soljenu
ribu, biber i druge zaine, jer te namirnice imaju izvesno tetno dejstvo u trudnoi.
Neke ene imaju neobine prohteve i elje za vreme trudnoe u pogledu hrane.
Poznata je elja za kiselim i uopte pikantnim jelima. Druge, pak, trudnice imaju naroito
apetit za slatkie i testa, tako da se za vreme trudnoe u znatnoj meri ugoje. Da bi se izbeglo

32
debljanje, tim enama treba preporuiti da jedu dosta voa i povra, jer debljina lako moe da
ostane i posle poroaja ili da se ak pojaa.
Trudna ena treba jedanput meseno obavezno da kontrolie svoju telesnu teinu.
Telesna teina u trudnoi ne tri smela da poraste vie od 10 kg. Ukoliko pree tu granicu,
lekar ispituje uzroke gojaznosti, budui da je preterano gojenje u trudnoi tetno.
Puenje za vreme trudnoe naroito je tetno. Najrazumnije je da trudnica uopte ne
pui ili, ako je strastan pua, da ogranii puenje na nekoliko cigareta dnevno. Ispitivanja
koja su vrili ameriki naunici pokazala su da su pobaaji i prevremeni poroaji ei kod
ena puaa nego kod onih koje ne pue. Tako isto su dokazali zavisnost izmeu broja
cigareta koje trudna ena popui za 24 asa i procenta spontanih prekida trudnoe. Postoji
rasprostranjeno shvatanje u narodu da trudnica treba da pije pivo. Mi zastupamo gledite da
ena za vreme trudnoe ne treba da pije nikakvo alkoholno pie, pa ni pivo. Uzimanje crne
kafe trudnica treba da ogranii ako je pre trudnoe imala naviku da pije dosta crne kafe.
Duevna higijena. - Poznato je da su u trudnoi vrlo este promene u psihikoj sferi, i
to naroito u prvim mesecima trudnoe. Trudnice menjaju narav i raspoloenje. Vesele ene
postaju tune i razdraljive. ene mirne i blage naravi postaju ljute i prgave, i obrnuto. Nekad
trudnoa izaziva i tee psihike poremeaje, koji iziskuju bolniko leenje. Ali su svi ti
poremeaji uvek prolaznog karaktera.
Uzrok jednog dela tih poremeaja nalazi se u raznim promenama koje nastaju u
organizmu ene u vezi sa samom trudnoom. Meutim, moderna medicinska shvatanja idu za
tim da preteni deo promena u psihikoj sferi ene objasne tzv. psihikim konfliktima. ta se
pod time podrazumeva? Radi se o tome kakva je sva duevna uzbuenja ena pretrpela i u
kakvom se duevnom stanju odigralo zaee, kakvim je sve nepovoljnim iniocima iz spoljne
sredine izloena za vreme trudnoe, kakav je odnos suprunika, koliko je brak harmonian,
kakve su ekonomske prilike i kakvi su uopte ustavi u porodici. Od svih tih uslova i odnosa
zavisi stav ene prema trudnoi. Pored toga, od znaaja je i to da li ona eli dete ili ne,
oekuje li ga sa radou ili je, pak, ravnoduna prema dogaaju koji nailazi. Prema steenom
iskustvu, taj njen stav ima odraza ne samo na psihiko stanje ene za vreme trudnoe ve i na
tok samog poroaja. Zbog toga je potrebno da ena u trudnoi zauzme pozitivan, vrst i
odreen stav i da taj stav odri. Taj stav treba da bude radosno oekivanje novog bia koje
dolazi na svet. Kako trudnoa kojoj se raduju oba suprunika tako i harmonian brani ivot
predstavljaju vane inioce za psihiko stanje ene, koje je od znaaja za trudnou a jo vie
za sam tok poroaja. Sem toga, okolina trudnice, njena majka, roaci, prijateljice - treba da
imaju puno razumevanja za trudnicu i da joj budu od pomoi.
Psihoprofilaktiki metod bezbolnog poroaja naroito podvlai znaajnu ulogu mua
za vreme trudnoe, od ega e zavisiti i samo odvijanje poroaja. Stoga i mu treba da bude
upoznat sa fiziologijom trudnoe i poroaja, i sve vreme treba da daje svojoj eni aktivnu
podrku. On treba da se stara da u kui vlada mirna i sreena atmosfera; da vodi rauna da se
ena dovoljno odmara i eta; da joj pomae u radovima kod kue; da se stara da ena na
vreme uzima svoje obroke, da na vreme legne i da dovoljno spava. Takoe je njegova dunost
da se postara da ena ne ita jeftinu literaturu, u kojoj su poroaji opisani dramatino, da ne
gleda filmove i pozorine komade u kojima je poroaj simbol bola, patnji i muka itd. Ako
neko od lanova porodice ili prijatelja pone sa svojim zastraujuim priama o poroaju, to
loe utie na enu, mu je obavezan da sprei takve razgovore i da ukloni takav negativan
uticaj. Kad se tako bude starao o svojoj eni i kad bude pokazivao razumevanje za njeno
stanje i pomagao joj, on e mnogo manje gledati u svojoj eni osobu koja se fiziki izmenila,
koja se deformisala i tome slino, to je bio est sluaj kod mueva. Sa svoje strane, pak,
trudna ena ne sme da zanemaruje svoga mua. Ona treba da nastavi njihov dotad uobiajeni

33
nain ivota: da izlazi s muem, da ne zanemaruje svoj fiziki izgled i oblaenje. esta je
pojava da ena tada oblai svoje najgore haljine, da se zaputa, da postaje neuredna, da ne
vodi rauna o stanju svoje frizure i drugim pojedinostima, to je pogreno. Mu e se u
takvom sluaju jo tada, a pogotovu kada se rodi dete, oseati naputen. Zbog toga je
potrebno da postoje razumevanje, strpljenje i toplina u meusobnim odnosima suprunika.
Takav odnos ne samo to ih nee udaljiti jedno od drugog ve e ih, naprotiv, zbliiti, oni e
postati sreniji i zadovoljniji u braku.
Ako trudna ena ve ima jedno ili vie dece, potrebno je, na 2 - 3 meseca pre poroaja,
da saopti deci da e ona, njihova majka, dobiti bebu. To e za njih postati dogaaj o kome e
se priati i kome e se, u veini sluajeva, radovati. Kad beba doe u kuu, ostala eca ne
smeju da se osete zanemarenom. Treba uvek nai vremena i za njih, posvetiti im panju i
pruiti im nenosti, jer e inae postati ljubomorna.
Ako je trudnoa bila neeljena, tj. ako majka nije htela da zadri trudnou, iz bilo
kojih razloga (to ve ima dece, teki ivotni uslovi, nerazumevanje s muem itd.), detetu koje
se rodi iz takve trudnoe ne sme se to nikada rei niti pokazati. ene esto ine teku greku
kada detetu koje je ve poelo da shvata kau u ljutnji: Nisam ni volela da doe na svet,
nisam te ni elela. U dejoj dui to ostavlja teke tragove, usled ega se mogu stvoriti
kompleksi koje dete moe da nosi u sebi. To kasnije moe da utie na njegove poglede i
shvatanja o ivotu, na odnos prema porodici, na brak, oseanja prema majci i majke prema
detetu itd.
Kontrola u savetovalitu za trudnice. - U svom interesu i u interesu svog deteta,
svaka trudna ena treba da bude pod strunim medicinskim nadzorom. Pregledi i savetovanja
trudnih ena provode se u savetovalitima za trudne ene, i to od strane lekara i babica.
Nedovoljno je da trudnica doe u saveto-valite l - 2 puta u toku trudnoe, kao to to radi
izvestan broj ena. Dolazak u savetovalite u tim sluajevima svodi se na dobijanje izvesnih
potvrda. Ukoliko se trudnoa normalno razvija u toku prvih sedam meseci, trudnica treba da
dolazi na pregled jedanput meseno, u osmom mesecu trudnoe svake dve sedmice a u
devetom mesecu jedanput sedmino. To pravilo vai za normalan tok trudnoe. Ako stanje
trudnice to iziskuje, ona treba da dolazi na pregled jo ee.
Pri prvom pregledu, koji se najee obavlja u treem mesecu trudnoe, utvruje se
starost trudnoe i procenjuje stanje mekog i kotanog poroajnog kanala, i to vaginalnim
pregledom i uzimanjem karlinih mera pomou naroitog estara (pelvimetra). Takoe je
vano da se utvrde opte zdravstveno stanje i kondicija trudne ene, a posebno stanje plua,
srca i bubrega, jer su ti organi naroito optereeni za vreme trudnoe i poroaja. Pri prvom
pregledu uzima se krv iz vene radi utvrivanja Wasseilmannove reakcije, krvne grupe i Rh-
faktora. Wassermannovu reakciju krvi vrimo da bismo videli da li kod ena postoji lues
(sifilis). Deava se da se to oboljenje otkrije tek pri pregledu krvi, a da ena uopte ne zna da
se inficirala i kad se to dogodilo. U sluaju pozitivne Wassermannove reakcije, koja je znak
da postoji sifilis, kod ene se odmah preduzima posebno leenje da bi se spreilo prenoenje
oboljenja na plod.
Znaaj ispitivanja krvne grupe jo u toku trudnoe je taj to u sluaju potrebe da se
eni u toku poroaja da transfuzija krvi ne treba gubiti vremena oko ispitivanja kojoj krvnoj
grupi pripada, ve se, na osnovu ranije utvrene krvne grupe, odmah pristupa davanju
transfuzije krvi.
Odreivanje Rhesus-faktora u krvi, i s tim u vezi neka druga ispitivanja, mogu da
objasne uzrok nekih poremeaja trudnoe i anomalija kod novoroenadi. Sem toga, u
savetovalitu se enama mere visina krvnog pritiska i telesna teina, vri se pregled mokrae.
Na kontrolnim pregledima, koji se obavljaju svakog meseca, redovno se vri akuerski

34
pregled. Tada se meri visina dna materice, ime se, u stvari, kontrolie razvijenost ploda.
Poslednjih meseci trudnoe kontroliu se i poloaj ploda, njegovi srani tonovi i dr. Razume
se da e lekar pored tih pregleda, koje sistematski vri kod svih trudnica, obaviti jo i druge
preglede i analize kod trudnica kojima je to potrebno.
Od posebnog je interesa za trudnice koje se pripremaju za bezbolni poroaj da se
uredno kontroliu u savetovalitu za trudnice. Podaci o stanju trudnice u toku njene trudnoe
koji se dobijaju. iz savetovalita za trudnice, koje vodi evidenciju o tome (popunjavaju se
kartoni u koje se uvodi sve ono to se u savetovalitu utvrdi pregledom i drugim
ispitivanjima), mogu da prue vanu orijentaciju onome ko rukovodi pripremom trudnice za
bezbolni poroaj.

II. TA JE POROAJNI BOL, KAKO NASTAJE I KAKO EMO

GA UKLONITI

U oima naih ena, i ne samo naih nego i miliona ena u svetu, poroaj je
predstavljao bolan akt, i one su ga kao takvog i primale.
Meutim, lekare akuere i naunike taj je problem muio i u prolosti. Razlog za
razmiljanje i prouavanje tog problema bio je u tome to je svak polazio od pitanja - kako to
da jedan fizioloki akt bude skopan s bolom kada su sve nae fizioloke radnje bezbolne?
Rad naunika na tom terenu nije ostao besplodan. Oni su najzad utvrdili i nauno dokazali da
poroaj ne mora da bude bolan. Otkrili su i uzroke koji su doveli do shvatanja da je poroaj
bolan. Svoje naune postavke oni su i praktiki primenili. Poslednjih deset godina njihovi
metodi bezbolnog poroaja praktiki su primenjivani u porodilitima. I praksa je pokazala da
su oni u pravu. Stotine hiljada ena u svetu porodile su se bez bola. Zar to nije najbolji dokaz?
Na ovom mestu hoemo da upoznamo nae ene s tim kako se danas gleda na poroaj
i poroajni bol.
Poroaj se odvija pomou kontrakcija materice. Kontrakcije su bolne, one su te koje i
porodilja i lekar nazivaju poroajnim bolovima. Ne negirajui u potpunosti lokalne faktore,
tj. one koji su u vezi sa samim odvijanjem materine kontrakcije, kao jedan od uzroka bolova
tvorci psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja vide glavni uzrok bolova u procesima
koji se odigravaju u naem nervnom sistemu, poglavito u kori mozga. Na ovom mestu
izneemo koji su to procesi, ali da bi se to moglo shvatiti, prethodno se moramo ukratko
osvrnuti na anatomiju i fiziologiju nervnog sistema.
Anatomija i fiziologija nervnog sistema. U naem organizmu postoje dva ivana
sistema: jedan modano-kimeni (cerebrospinalni) i jedan samostalni (autonomni ili
vegetativni) ivani sistem. Modano-kimeni ivani sistem sainjavaju veliki i mali mozak,
modano stablo, kimena modina i periferni ivci. Veliki mozak se, pak, sastoji od kore
mozga i ivanih tvorevina koje se nalaze ispod kore. Tu spadaju tzv. bazalne ganglije i
talamus, jedan ivani vor koji je veoma vana stanica do koje dopiru i odakle nastavljaju
put ka kori mozga, izmeu ostalih nervnih vlakana, i nervna vlakna koja prenose bol.
Periferni ivci prostiru se izmeu kimene modine i nekog naeg odreenog organa. Njih
ima dve vrste. Jedni su tzv. senzitivni ivci, tj. ivci koje sprovode razne oseaje. Oni idu od
periferije, tj. od nekog naeg organa, npr. koe, ka kimenoj modini. Drugi su tzv. motorni ili
pokretaki periferni ivci. Oni idu od kimene modine do periferije, tj. do nekog naeg
organa, npr. miia, i slue izvoenju pokreta (sl. 12).

35
Slika 12: Senzitivni (odvodni) i motorni (dovodni) periferni ivac

U kimenoj modini ivana vlakna idu u dva pravca: navie, ka svojoj centrali -
mozgu, i nanie, od centrale - mozga ka kimenoj modini. ivana vlakna koja sprovode
oseaje grupiu se u kimenoj modini u puteve - snopove, koji idu ushodno do mozga i
zavravaju se bilo u kori mozga bilo u niim delovima mozga - produenoj modini. Od
mozga nanie, pak, isputaju se ona ivana vlakna koja se nastavljaju s perifernim ivcima
koji slue za izvoenje pokreta (sl. 13).

Slika 13: ematski prikazodvodnih (senzitivnih) i dovodnih (motornih) ivanih snopova

36
 Takva graa naeg ivanog sistema nije sluajna. Ona odgovara nainu na koji
deluje, radi, ivani sistem. Naime, na organizam stalno prima naraaje. Ti nadraaji bivaju
odmah sprovedeni ivanim vlaknima, o kojima je ve bilo reci, do raznih delova mozga.
Mozak se ponaa kao kakva centrala. On ne samo da biva obaveten o tim nadraajima nego
se iz raznih njegovih centara prenose nareenja, putem ivanih vlakana koja se sputaju
nanie, do odreenih organa, koji onda izvravaju ta nareenja. Nadraaji, pak, potiu kako iz
spoljne sredine tako i iz unutranjosti organizma, tj. iz naih organa, i oni mogu biti hemijske,
fizike, mehanike i druge prirode.
Kako, kojim putem deluju nadraaji iz spoljnjeg sveta? Oni deluju preko naih ula i
preko koe, koja je takoe jedno ulo. U tim naim organima (ulima) postoje specijalne
ivane tvorevine koje primaju te razne nadraaje. Te se tvorevine nazivaju, kako je ve ranije
reeno, prijemnicima ili recepterima. Delujui na receptore u naim ulima i koi, nadraaji
se pretvaraju u odreene oseaje, te tako svako ulo za sebe i koa stvaraju i prenose razne
oseaje. Ti oseaji se opisanim ivanim vlaknima sprovode do mozga, koji na taj nain biva
obaveten o tome ta se odigralo na periferiji. Na primer, ulo vida namenjeno je oseaju
svetlosti, ulo sluha oseaju zvuka, putem koe oseamo dodir, pritisak bol, da li je neto
hladno ili toplo itd.
Vegetativni (samostalni) ivani sistem ima takoe svoje receptore (prijemnike) u
unutranjosti organizma. I on ima svoja periferna vlakna, od kojih jedna slue za upravljanje
odreenim organom, a druga za sproveden je oseaja iz naih organa. I on ima u kimenoj
modini svoje ushodne i nishodne puteve, ili snopove, za koje se doskora mislilo da se
zavravaju u tvorevinama mozga koje se nalaze ispod kore. Boslednja istraivanja, meutim,
govore da ta vlakna idu sve do kore mozga. Za grau tog sistema karakteristian je veoma
velik broj ivanih vorova (ganglija), u kojima se prekidaju i iz kojih se nastavljaju ivana
vlakna.
Za koje organe daje vegetativni sistem vlakna? Moemo odmah odgovoriti da on daje
vlakna za sve nae unutranje organe: srce, plua, jetru, creva, mokranu beiku, matericu i
druge organe. On je taj koji upravlja radom naih unutranjih organa. Sem toga, on upravlja
naim organima samostalno, nezavisno od nae volje, zbog ega i nosi naziv samostalni,
autonomni ivani sistem, za razliku od modano-kimenog ivanog sistema, koji slui
voljnim ili svesnim funkcijama naeg organizma.
Na jednom primeru emo to jasnije objasniti. Autonomni sistem daje vlakna za rad, na
primer, naeg srca i on upravlja njegovim radom. Ako smo zdravi i ako ne postoje neki
specijalni uslovi, kao to emo videti kasnije, mi ne oseamo rad naeg srca iako se on
neprekidno obavlja, tj. nikakav oseaj o radu naeg srca ne dopire do nae svesti. Ali, ako smo
se uboli ili opekli, na mozak e o tome biti obaveten, i u naoj svesti emo doiveti oseaj
da smo se uboli ili opekli. I ne samo to. Doi e do brzog trzaja, povlaenja nae ruke u cilju
odbrane, zatite. Tu je nadraaj iz koe iao ivanim vlaknima modanog-kimenog sistema.
Dakle, modano-kimeni sistem, na koji stalno deluju nadraaj i iz spoljnjeg sveta, ima za cilj
prilagoavanje (adaptaciju) naeg organizma spoljnoj sredini, dok vegetativni sistem,
reguliui rad unutranjih organa i njihovu meusobnu saradnju, treba da odrava ravnoteu u
unutranjoj sredini. Zbog tih podvojenih funkcija oba ivana sistema dugo se smatralo da su
oni nezavisni jedan od drugoga, tj. da nemaju nikakvog meusobnog uticaja.
Veliki ruski fiziolog Pavlov zastupao je miljenje da to ne moe biti tano. On je,
naime, tvrdio da mora da postoji izvesna ravnotea izmeu unutranje sredine, tj.
harmoninog rada naih unutranjih organa, i spoljne sredine, a to znai da ta dva sistema
moraju da budu u izvesnoj meusobnoj zavisnosti i povezanosti. On je to i eksperimentalno
potvrdio svojim radovima na uslovnim refleksima mozga, kojima je ubedljivo prikazao

37
dejstvo drai iz spoljne sredine na rad naih unutranjih organa, tj. dejstvo modanokimenog
sistema na samostalni ivani sistem.
Uslovni refleksi. - Poznavanje uslovnih refleksa od bitnog znaaja je za razumevanje
poroajnih bolova, jer mogunost njihovog izazivanja ukazuje na to da se iz spoljne sredine
moe uticati na rad unutranjih organa, meu koje spada i materica.
Da vidimo najpre ta je refleks? Pod refleksom se podrazumeva reakcija organizma na
nadraaj. Ta se reakcija odvija brzo, bez uea nae volje i nae svesti. Za svaki refleks
postoji odreen ivani put u ivanom sistemu. Nadraaj, bez obzira na to da li dolazi iz
spoljnjeg sveta ili iz unutranjih organa, deluje na ivani prijemnik (receptor). Odatle
nadraaj protie odvodnim nervnim vlaknima do kimene modine ili modanog stabla i,
zahvaljujui stvorenim vezama u tim delovima nervnog sistema, prenosi se na dovodna
nervna vlakna koja dopiru do organa koji e izvriti odreenu radnju.
Evo nekoliko primera za to. Ako se ubodemo u stopalo, mi emo brzo i nesvesno
podii i zgriti nogu da izbegnemo opasnost. To je jedan refleks, refleksna radnja, jer je
nadraaj iz koe odvodnim nervnim vlaknima prenet do mozga, odakle su motorna nervna
vlakna stavljena u dejstvo i dovela do pokretanja noge. Ili, ako padne suvie jako svetio u oi,
nae enice e se suziti i, obratno, u mraku e se rairiti. Nadraaj sluzokoe usta hranom
dovodi do luenja pljuvake, eludanog soka i dr. Detetovo sisanje ili piletovo kljucanje
hrane im izie iz jajeta takoe su refleksne radnje.
Veliki broj radnji u naem organizmu su refleksne radnje. Ovu vrstu refleksa Pavlov je
nazvao bezuslovnim, tj. stalnim refleksima. Oni su uroeni, tj. ovek s njima dolazi na svet, i
stalni, ne menjaju se, ostaju u toku celog ivota isti.
Pavlov je otkrio jo jednu vrstu refleksa, koje je nazvao uslovnim refleksima. U emu
se sastoji uslovni refleks? Objasniemo to na poznatom primeru Pavlova. On je za svoj
eksperiment uzeo psa kod koga je prethodno izvrio potrebne pripreme. Napravio je fistulu na
pljuvanoj lezdi psa, tj. uradio je jednu malu operaciju kojom je postigao da pljuvaka koja
se lui iz pljuvane lezde curi kroz cevicu u jednu flau kako bi mogao da kontrolie njeno
izluivanje. Zatim ga je stavio u jednu komoru da bi ga izolovao od dejstva raznih drugih
nadraaja. Kada je izvrio pripremu, on je psu dao hranu. Posle toga konstatovao je pojaano
luenje pljuvake. Tu je ostvaren jedan stalan, bezuslovni refleks, koji smo ve pomenuli.
Naime, hrana je nadraila nervne zavretke u sluzokoi usta. Nadraaj se preneo odvodnim
ivanim vlaknima do odgovarajueg centra u modanom stablu. Sada su stupila u dejstvo
dovodna nervna vlakna, koja su u pljuvanoj lezdi izazvala pojaano luenje pljuvake. Ako
se sada davanju hrane pridrui jo jedan nadraaj, npr. zvuk zvona, i to tako da oba nadraaja
deluju u isto vreme, s tim to dejstvo zvuka poinje neto ranije, i ako se primena tih
udruenih nadraaja ponavlja odreeni broj puta s odreenim vremenskim pauzama, posle
izvesnog broja ponavljanja dobie se sledee: zvuk zvona sam za sebe, tj. bez davanja hrane,
dovee do luenja pljuvake, tj. do one refleksne radnje do koje je pre tog udruivanja
nadraaja dolazilo putem davanja hrane. Znai, nadraaj sluzokoe usta hranom je u tom
refleksnom aktu zamenjen jednim drugim nadraajem, zvukom zvona, i taj nadraaj iz spoljne
sredine doveo je do promene u radu unutranjih organa, u ovom sluaju do luenja pljuvake.
Za stvaranje uslovnih refleksa ne mora se primeniti samo zvuk zvona ve bilo koji
spoljni nadraaj, npr. svetlost lampe, lupkanje o neki predmet, hemijski nadraaj, elektrina
struja i dr. Od znaaja je to da se svaka od tih drai primeni istovremeno s onim nadraajem
koji je izazvao bezuslovni refleks. U ovom naem primeru bezuslovni refleks izazvan je
hranom. Drai koje se sjedinjuju u bezuslovnim nadraajima, Pavlov je nazvao uslovne drai,
a reflekse ostvarene na taj nain uslovnim refleksima, jer se ti refleksi zaista stvaraju samo
pod odreenim uslovima. Da je do psa dopro samo zvuk zvona, bez udruenog delovanja s

38
hranom, da li bi se stvorio ovaj refleks? Ne bi. I ne samo to. Ako doe do promene uslova koji
su doveli do stvaranja refleksa, taj uslovni refleks iezava. Ako ponovo stvorimo potrebne
uslove, on e se ponovo formirati. Znai, uslovni refleksi mogu da se stvore, ali i da ieznu,
da se ugase. Njihovo postojanje je, dakle, privremeno, prolazno. Ba u toj mogunosti
stvaranja i iezavanja uslovnih refleksa, Pavlov vidi njihovu ulogu u jednom finijem
prilagoavanju organizma spoljnoj sredini.
Ti refleksi nisu ostvareni samo u eksperimentu. Oni se stvaraju kod ivotinja i kod
oveka, naroito kod deteta, tokom svakodnevnog ivota. Na primer, pas bei kad vidi bi, a
prilazi domainu kad uje da ovaj izgovara njegovo ime; odoje izraava zadovoljstvo kad
vidi svoju majku.
Glavna razlika izmeu uslovnih i bezuslovnih refleksa je u tome to su uslovni refleksi
steeni u toku ivota jedinke i to su oni promenljivi, tj. mogu da nastanu i da nestanu, dok su
bezuslovni refleksi, kao to smo rekli, uroeni i nepromenljivi, uvek isti. Sem toga,
bezuslovni refleksi ostvaruju se u niim delovima ivanog sistema, u kimenoj modini ili u
modanom stablu, dok je za stvaranje uslovnih refleksa neophodno uee kore mozga. Ta
osobina uslovnih refleksa, da se mogu stvoriti, ali da mogu i ieznuti, takoe je od znaaja za
razumevanje poroajnog bola, kao to emo uskoro videti.
U toku svog rada na uslovnim refleksima Pavlov je otkrio da se uslovni refleksi mogu
obrazovati pomou rei. To znai da do njih moe doi pod uticajem rei kao drai. Videli
smo da se uslovni refleksi mogu stvoriti i ako se kao uslovna dra upotrebi bilo koja dra, npr.
svetlosna (paljenje lampe), zvuna (zvonjenje sata ili udaranje zvona), hemijska, toplotna itd.
Ako se sada umesto tih drai upotrebi kao uslovna dra re koja oznaava prethodnu
upotrebijenu uslovnu dra, onda e se ostvariti uslovni refleks na tu re. Konkretno, ako se
umesto zvuka zvona upotrebi kao uslovna dra re zvonim, onda e se pomou te rei
formirati uslovni refleks. Prema Pavlovu, rei za oveka imaju svoje odreeno znaenje, svoj
sadraj, jer one su samo signal, govorni znak za jedan konkretan predmet.
Mogunost stvaranja uslovnih refleksa pomou rei kao uslovne drai ukazuje na to da
se i pomou rei kao jedne vrste nadraaja moe uticati na rad unutranjih organa i dovesti do
promena u njima. To se, naravno, odnosi u punoj meri i na matericu. Kada smo govorili o
autonomnom ivanom sistemu, rekli smo da on upravlja radom naih unutranjih organa, ali
da, isto tako, vlakna tog sistema sprovode razne oseaje iz unutranjih organa, pa i oseaj
bola. Znai da nai unutranji organi nisu neosetljivi. S druge strane, znamo i to da kad smo
zdravi i kad se nalazimo u normalnim okolnostima, ne oseamo rad naih unutranjih organa,
ne primeujemo ga. Mi ne ujemo udare srca, ne primeujemo da diemo, ne oseamo rad
eluca i creva itd. Kako se to objanjava? Smatra se da je za to odgovorna kora mozga, da to
zavisi od stanja u kome se kora mozga nalazi. Kada je kora mozga u jednom povoljnom
fiziolokom stanju, kada nije zamorena, iscrpljena, kada se nalazi, kako se to kae, u dobrom
tonusu, onda ona spreava prijem tih raznih oseaja. Pri takvom stanju kore mozga ti oseaji
ne mogu da preskoe tzv. prag osetljivosti kore. Samim tim to ne dopiru do kore mozga
ne dopiru ni do nae svesti, te ih mi ne opaamo, ne primeujemo.
U sluaju bolesti, pak, oseamo bolove i razne druge senzacije. Jedino to ne moemo
sasvim tano da ih lokalizujemo. Ali to je drugo pitanje. Meutim, i van bolesti, u izvesnim
specijalnim situacijama, moemo da primetimo razne senzacije koje dolaze iz naih
unutranjih organa. To najee biva prilikom jakih i iznenadnih uzbuenja, npr. straha. Ako
smo se uplaili neega, prebledimo, muka nam je u elucu, srce nam lupa, grlo nam se sui,
gui nas u grudima itd. Dakle svi ti nai organi odjednom su postali osetljivi iako do momenta
dok se nismo uplaili tako rei nismo ni znali za njih. To uzbuenje, taj emocionalni ok,
delovao je na koru mozga tako da je njen potencijal, njeno stanje povoljne aktivnosti, naglo

39
palo, i sada ona prima i one drai iz unutranjih organa koje u jednom normalnom stanju
naeg organizma nije primala. To se isto deava s korom mozga, ne samo kad na nju deluje
jedno jako i iznenadno uzbuenje nego i kad na nju deluju sitna, neprimetna, ali esta i
dugotrajna duevna uzbuenja. Svako za sebe, to sitno uzbuenje nee se odraziti na stanje
modane kore, pa nee ni dopreti do nae svesti. Ali ako se ponavljaju kroz dui period, onda
e ona dovesti do istog stanja kao naglo i jako uzbuenje koje neposredno primeujemo.
Dovee do pada tonusa modane kore, do jedne vrste njene iscrpenosti, i samim tim do
probijanja tih raznih oseaja u nau svest.
Poreklo poroajnog bola. - Nae trudnice e se, moda, zapitati: kakve veze imaju
ova izlaganja fiziologije nervnog sistema i uslovnih refleksa kod psa s poroajnim bolom? Mi
smo izloili te injenice zato da bi se na osnovu poznavanja rada naeg nervnog sistema, u
iju delatnost spada i stvaranje uslovnih refleksa, razumelo i shvatilo kako je dolo do
stvaranja bola pri jednom fiziolokom, normalnom aktu kao to je poroaj i kako se on moe
otkloniti. Kad smo govorili o tome da postoje dva nervna sistema, modano-kimeni i
autonomni sistem, i kada smo prikazali njihove delatnosti, rekli smo da je Pavlov na osnovu
svojih uslovnih refleksa tvrdio i dokazao da ta dva sistema imaju uticaja jedan na drugi.
Vratimo se na njegov eksperiment sa psom. Kad je psu davao hranu, nadraaj hrane izazvao je
pojaano luenje pljuvake. Odigrao se jedan bezuslovni, stalni refleks, koji se odvijao preko
ivanih vlakana samostalnog sistema. Meutim, kad je sa hranom istovremeno upotrebio
zvuk zvona i kad je to ponavljao odreeni broj puta, on je dobio jedan uslovni refleks, kod
koga je sada sam zvuk zvona, bez primanja hrane, dovodio do luenja pljuvake, tj. do jedne
reakcije koja se obavlja preko samostalnog ivanog sistema. To znai da nadraaji iz spoljne
sredine preko modano-kimenog sistema mogu da utiu na samostalni ivani sistem, tj. na
rad unutranjih organa koje taj sistem snabdeva ivcima, i da dovedu do promena u tom radu.
Materica, kao i ostali nai unutranji organi, snabdevena je vlaknima autonomnog
sistema. Kao to se moe uticati na pljuvane lezde tako isto se spolja moe uticati i na
bolnost kontrakcija materice za vreme poroaja.
Ranije se smatralo da ta dva sistema rade potpuno odvojeno, bez ikakvog meusobnog
uticaja. Kao dokaz takvom shvatanju navoeno je to da se rad unutranjih organa odvija bez
uea nae volje i da ne dopire do nae svesti. Takvo shvatanje imalo je za posledicu to da se
i na poroajni bol gleda kao na neto neizmenljivo, kao na neto na ta se ne moe uticati. Jer,
i radom materice za vreme poroaja upravlja autonomni ivani sistem, pa kako se na taj
sistem ne moe uticati iz spoljne sredine, to se ne moe uticati ni na poroajni bol.
Tvorci psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja dali su solidno nauno
objanjenje mehanizma poroajnog bola bazirajui svoja shvatanja na radovima Pavlova o
uslovnim refleksima i o delatnosti centralnog ivanog sistema, zbog ega je i bilo potrebno
da se najpre upoznamo s tim fiziolokim zbivanjima.
Vjelvovski, jedan od tvoraca psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja, poao je
u svom radu od ubeenja da bi poroaj, kao fizioloki akt, morao biti bezbolan kao i sve
ostale fizioloke radnje u naem organizmu. U tom gleditu su ga podupirale injenice da je
poroaj u primitivnih naroda daleko bezbolniji akt, pa ak i potpuno bezbolan, kao i da se
ivotinje kote sa vrlo malo bolova. Otkuda onda bol? Autori te metode doli su do zakljuka
do bol ima preteno istorijski karakter, da ga je stvorilo drutvo svojim negativnim
vaspitanjem. Meutim, trebalo je fiziolokim injenicama potkrepiti takvo miljenje o bolu,
trebalo je to nauno dokazati. Izuavajui radove o uslovnim refleksima i o delatnosti najviih
nivoa naeg nervnog sistema, naroito kore mozga, oni su doli do zakljuka da poroajni bol
predstavlja jedan uslovni bolni refleks koji je nastao ne fizikim ili hemijskim delovanjem
uslovne drai, ve reju. Ta uslovna dra u obliku rei bol vezala se za kontrakciju materice

40
u tolikoj meri da su ta dva pojma, kontrakcija - bol, postala sinonimi ne samo za ene nego i
za lekare Prvo pitanje koje je bilo upuivano eni kad doe u porodilite nije bilo imate li, i
od kada imate, kontrakcije materice? - nego mate li bolove, kada su poeli, jesu li jaki?. Te
rei, govor, kazivanje, tj. negativno vaspitanje izvreno preko govora, stvorili su taj uslovni
bolni refleks. Stotinama godina, iz generacije u generaciju, ene sluaju o tome kako je
poroaj bolan, kako predstavlja opasnost i patnje. U Bibliji stoji: Raae u bolu. U toku
celog ivota, a posebno u trudnoi, ena stalno slua kako je poroaj bolan. Njena majka,
prijateljica, roaka, sve one prepriavaju svoje poroaje i.muke koje su pri tom pretrpele.
Literatura, je esto uzimala za predmet obrade poroaj i prikazivala ga kao jedan teak,
dramatian dogaaj. Film se takoe koristio tom temom. Razna popularna beletristika
izdanja obilovala su i obiluju opisima tekih poroaja, koji se u njima najee tragino
zavravaju.
Na sve te prie, na to dugogodinje pogreno vaspitanje, nadovezao se i strah. Strah,
opet, nije vezivan samo za poroajne bolove nego i za opasnosti koje poroaj sa sobom nosi.
Istina, za taj strah od poroajnih opasnosti bilo je i realnih osnova, jer nije bilo tako davno
kada su ene, preputene u toku poroaja same sebi i neukoj okolini, umirale od poroajne
sepse, od iskrvavljenja i drugih komplikacija.
U dananjoj fazi razvitka medicinske nauke i zdravstveno-socijalnog osiguranja, taj
moment otpada. Mi danas raspolaemo transfuzijama krvi, kiseonikom, antibioticima -
dragocenim lekovima koji veoma uspeno deluju na bakterije, prouzrokovae poroajne
sepse. Danas svako nae sresko mesto ima porodilite u okviru svoje bolnice, a gotovo svako
vee selo babicu.
U svakoj eni postoji jako razvijen materinski oseaj (instinkt), koji kod nje stvara
neobuzdanu elju da bude majka. Stoga se u trudnoi uplie strah za dete: hoe li se roditi
ivo; nee li ga izgubiti; hoe li biti normalno razvijeno, bez fizikih defekata; da nee biti
idiot itd. Na to se nadovezuju socijalno-ekonomski momenti: teke materijalne prilike, briga
kako e se izai na kraj s prihodima i drugi slini momenti.
Taj strah od poroajnog bola i od opasnosti koje poroaj sa sobom nosi deluje,
nevidljivo i stalno, na mozak trudnice, upravo na koru njenog mozga. On, kao i svaki drugi
strah, dovodi koru mozga u ono stanje o kome smo ve govorili. On je, dakle, dovodi u stanje
oslabljene moi za upravljanje dogaajima, u stanje iscrpenosti, u jednu vrstu oka koji je
nastao od uzbuenja. Kora je, na izvestan nain, ukoena u svom dejstvu. Ali smo videli i to
da se, kada se kora mozga nalazi u takvom stanju, oseaj i (senzacije) iz unutranjih organa
probijaju, dopiru do nje i da ih onda primamo, opaamo u naoj svesti.
Koji su ti oseaji koji e se pri takvom stanju naeg mozga, za vreme poroaja, probiti
do nae svesti i koje emo primetiti? To su kontrakcije materice, skupljanja miia materice.
Kontrakcije miia materice jesu fizioloka pojava. One prate svaki poroaj. One se javljaju i
u trudnoi, i onda su bezbolne i gotovo neprimetne. Zbog toga mnoge ene ne znaju da se i
tada javljaju.
Za vreme poroaja kontrakcije materice postaju, postepeno, sve ee i sve
intenzivnije. Ukoliko se one ne odvijaju pravilno, to obino biva zbog nedovoljnog priliva
kiseonika, mogu da budu uzrok bolova. Ali ti bolovi nisu nikad tako jaki da bi opravdali svu
dramatinost poroaja. Da li e porodilja oseati kontrakcije kao bezbolne, slabo bolne ili
jako bolne, zavisi od toga kako ih prima kora mozga. Njih e ena oseati utoliko bolnijim
ukoliko se mozak nalazi u jednom stanju iscrpljenja i, obrnuto, ukoliko se mozak nalazi u
jednom povoljnom fiziolokom stanju utoliko e se one slabije probijati do svesti porodilje i
slabije oseati.

41
 Ako rezimiramo, nauno objanjenje porekla poroajnog bola koje su dali tvorci
psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja svodi se na sledee: 1) Poroaj je fizioloki
akt, kao i svaki drugi fizioloki akt, i kao takav on je bezbolan. 2) On postaje bolan
stvaranjem uslovnog bolnog refleksa putem rei, preko govora. Prema tome, bol nije nikakva
fizioloka pojava za vreme poroaja. Njegovo poreklo je u priama, kazivanjima, u
pogrenom vaspitanju i uticaju na ene preko pisanih ili izgovorenih rei. 3) Nametnuti strah
sa svoje strane potencira bolove. Svakodnevno delujui na trudnicu, on dovodi njen nervni
sistem, tj. koru mozga, u stanje iscrpljenosti, stanje smanjene aktivnosti, to omoguava da se
kontrakcije materice primaju kao bolne, da se oseaju kao poroajni bolovi.
Evo zbog ega je bilo potrebno da se u naim izlaganjima osvrnemo na uslovne
reflekse i na njihovo nastajanje i iezavanje, na mehanizam prijema oseaja iz naih
unutranjih organa i na ulogu naeg nervnog sistema, prvenstveno na ulogu kore mozga.
Kako emo ukloniti poroajni bol. - Poto smo se upoznali s nastajanjem
poroajnog bola, da vidimo kako se on moe ukloniti. Prirodno je i razumljivo da je za to
potrebno da odstranimo onaj inilac koji je doveo do stvaranja uslovnog bolnog refleksa.
Ranije smo podvukli da se uslovni refleksi stvaraju u toku ivota, da su steeni, kao i da se
mogu promeniti, nestati, ugasiti se s otklanjanjem uslova pod kojima su nastali. Vai li to i za
uslovni bolni refleks poroaja? Naravno da vai, i to u punoj meri. Kako je taj refleks steen,
a ne uroen, i kako je steen preko negativnog delovanja na ene priom, prepriavanjima,
pogrenim shvatanjem, nepoznavanjem sutine tog problema, to otkloniti taj uslovni bolni
refleks praktiki znai raistiti s pogrenim vaspitanjem, s pogrenim shvatanjima o tom
problemu. A s tim pogreno steenim shvatanjima, s tim pogrenim vaspitanjem, moe se
raistiti samo odgovarajuim obuavanjem ena. Ono se sastoji u pruanju osnovnih znanja
iz anatomije i fiziologije enskih polnih organa, u upoznavanju sa fiziologijom poroaja, u
obuavanju ena u svemu onome to utie na poroajni akt i, na taj nain, u njenom
pripremanju za taj in.
Ali, za samo uklanjanje bola od najveeg, je znaaja poznavanje uzroka koji su doveli
do shvatanja da je poroaj bolan in, o emu je ranije bilo rei. Samo kad ene shvate i naue
kako je nastao bol, one mogu da otklone svoje ranije steeno uverenje da je poroaj bolan.
Ranije uverenje bilo je primljeno kao gotovo, bez ikakvog znanja i poznavanja, bez ikakvog
razmiljanja i analiziranja zato je to tako i da li je to tako. Kad govorimo enama da poroaj
moe biti bezbolan, mi im istovremeno pruamo dokaze da je to tako iznoenjem naunih
injenica do kojih je medicina dola prouavajui taj problem. Nae ene treba to da shvate i
naue isto onako kao to se ue lekcije u koli. Kad shvate da je poroaj bezbolan in, nestae
i straha od poroaja, za koji smo videli da nepovoljno utie na sam poroaj.

III. ODNOSI IZMEU DISANJA, TRUDNOE I POROAJA

Disanje ima za cilj da obezbedi svim tkivima i organima naeg tela priliv kiseonika.
Nijedna elija, a to je onaj najsitniji element ive materije od koga se sastoje naa tkiva i
organi, ne bi mogla da opstane due vreme ako joj kiseonik ne bi stalno priticao. Bez njega bi
prestali osnovni ivotni procesi koji se odigravaju u eliji i nastupila bi njena smrt. Isto bi se
to desilo s naim tkivima i organima, koji su sastavljeni od velikog broja elija.
Uloga disanja je ne samo u unoenju kiseonika u organizam nego i u izbacivanju
ugljen-dioksida iz organizma. Njegova uloga je, dakle, u takozvanoj razmeni gasova.
Razmena gasova odigrava se u pluima. Iz plua, gde je dospeo s udahnutim vazduhom,

42
kiseonik prelazi u krv. Krv, pak, sa svoje strane ostavlja u pluima ugljen-dioksid, koji se pri
izdisanju izbacuje. Dalje prenoenje tih gasova k naim tkivima, dakle i elijama, a iz njih ka
pluima, vri se putem krvi. Osnovni zadatak krvi je ba u tome da obezbeuje prenos
kiseonika iz plua do svih elija naeg organizma. Ona tu funkciju obavlja pomou
hemoglobina, krvne boje crvenih krvnih zrnaca, za koji se kiseonik privremeno vezuje.
Potrebe organizma za kiseonikom poveane su u trudnoi. Stoga je dobro disanje u
tom stanju od posebnog znaaja. To, na prvom mestu, proistie otuda to trudnica die za
dvoje. Bolja pluna ventilacija znai da se i plod bolje snabdeva kiseonikom. Dalje, telesna
teina ene poveava se u trudnoi, zbog ega se poveava i rad njenih miia. A miii, kako
skeletni tako i materica, veliki su potroai kiseonika.
Ulogu kiseonika u radu miia objasniemo poblie, jer je rad miia od velikog
znaaja za poroaj i trudnou. U naem organizmu postoje dve vrste miia:
poprenoprugasti i glatki miii. Poprenoprugasti miii pripajaju se za pojedine kosti
skeleta i njima upravlja mozak. Oni prvenstveno slue za pokretanje delova skeleta. Stoga se
zovu jo i skeletni miii. Takav je, npr, dvoglavi, mii nadlaktice (biceps), koji kad se
kontrahuje (stee), dovodi do savijanja podlaktice, itav niz unutranjih organa, kao to su
creva, eludac, mokrana beika, imaju u svojini zidovima glatke miie. Nalazei se u
zidovima tih upljih organa, oni obezbeuju naizmenino punjenje i pranjenje tih organa. Ti
miii rade autonomno (samostalno), tj. bez uea nae volje, ali mozak ipak prima
obavetenja o njihovom radu. Svaki mii, bilo da je to gladak, npr. mii materice, ili
poprenoprugasti, kao to je dvoglavi mii nadlaktice ili mii butine, sastoji se od izvesnog
broja miinih vlakana. Ta vlakna, pod uticajem nervnog nadraaja, mogu da menjaju svoju
duinu i vrstinu, a to se naziva kontrakcija, skupljanje miia. Kad se kontrakcija miia
zavri, miina vlakna ponovo dobijaju svoju normalnu veliinu i vrstinu. Kontrakcije
poprenoprugastih miia su bre, dok se kontrakcije glatkih miia odvijaju lagano i traju
relativno dugo.
Kontrakcija miia predstavlja odreen rad. Taj rad miia obavlja se na isti nain kao
i neki drugi mehaniki rad. Za proizvodnju energije, na primer, potrebno je da sagoreva neko
gorivo. U miiu to gorivo, tj. materija koja sagoreva, jeste glikogen, hemijska supstancija
koja je po svom sastavu bliska eeru. Na kraju svog sagorevanja glikogen se pretvara u
ugljen-dioksid i vodu. Ugljen-aioksid je gas koji se izbacuje izdisanjem preko plua, dok se
voda izluuje putem mokrae i znoja. Ali, pre nego to se definitivno pretvori u ugljen-
dioksid i vodu, glikogen u toku svoga hemijskog procesa razgraivanja prelazi u mlenu
kiselinu. Ako se mlena kiselina dugo zadrava u miiu i nagomilava u njemu, mii nee
moi normalno da radi. Doi e do pojave znakova miinog zamora i bolnih greva u miiu.
Da bi se mlena kiselina brzo uklonila, potrebno je da krv donosi miiima dovoljnu koliinu
kiseonika, to se postie pravilnim disanjem. U stvari, samo u prisustvu kiseonika mlena
kiselina moe da pree u ugljen-dioksid i vodu. Sav glikogen iz miia se, naravno, ne
pretvara u ugljen-dioksid i vodu. Kad bi se to dogodilo, mii bi brzo iscrpeo svoje rezerve
energije. Opet u prisustvu kiseonika, jedan deo mlene kiseline ponovo se pretvara u
glikogen, te se na taj nain u miiu ponovo stvara materija za sagorevanje.
Iz ovoga to smo izloili o hemijskim procesima sagorevanja koji se zbivaju u
miiima za vreme njihovog rada jasno proizlazi da je za pravilnu kontrakciju (skupljanje)
miia, kao i za spreavanje zamora i greva u miiima, potrebna velika koliina kiseonika.
Kontrakcije materice. - Kao to smo videli, materica je upalj miini organ sastavljen
od glatkih miinih vlakana. Stezanja, skupljanja tih vlakana poznata su pod imenom
kontrakcije materice.

43
 Zahvaljujui periodinom stezanju miinih vlakana materice, plod biva istisnut iz nje.
Poetak poroaja vezan je za pojavu kontrakcija materice, tj. za skupljanje i stezanje miia
materice. U poetku poroaja kontrakcije materice dolaze na svakih 20 30 minuta, dok se
kasnije odigravaju svakih 3 - 5 minuta, pa i ee. U pauzi izmeu kontrakcija mii materice
se odmara. Ako kiseonik za vreme kontrakcija materice ne pristie u dovoljnoj koliini u
mii materice, njene kontrakcije nee se normalno obavljati, ve e doi do gra materice.
Autori psihoprofilaktikog metoda bezbolnog poroaja, koji su dali teorijska
objanjenja bezbolnog poroaja, smatraju da je normalna kontrakcija bezbolna. ene koje
nisu pripremljene za bezbolni poroaj oseaju kontrakcije materice kao bolne. ene, zaista, i
oseaju taj bol. To nije nikakvo uobraenje. Smatra se, meutim, da jedan od uzroka te bolesti
kontrakcija materice lei u tome to to nisu normalne kontrakcije materice, ve dolazi do
greva materice zbog nedovoljnog priliva kiseonika. Koji je drugi uzrok to su kontrakcije
materice bolne, videli smo ranije, kad smo govorili o poroajnom bolu.
Kada se, pak, bol pojavi, dolazi do sve jaeg grenja porodilje i sve loijeg disanja, to
jo vie potencira nedostatak kiseonika u materici. Bolovi zato postaju jo intenzivniji. Sve se
to deava, uglavnom, zbog nepoznavanja tehnike disanja i relaksacije, o kojima e biti rei.
Ako se stavi ruka na trbuni zid porodilje za vreme kontrakcije, jasno se osea da se
kontrakcije materice javljaju pre nego to se ena poali na bol. Ta pojava moe lako da se
objasni. U poetku je koliina unetog kiseonika dovoljna da obezbedi razgraivanje mlene
kiseline na ugljen-dioksid i vodu, te se ta kiselina ne nagomilava u miiima. Ali, posle
izvesnog vremena kiseonik ne pristie u potrebnim koliinama u miie, zbog ega se u njima
mlena kiselina nagomilava. Ona je, pak, uzrok bolnog gra miia materice.
Iz iznetog jasno proizlazi ta treba raditi da bi se spreila pojava gra materice.
Potrebno je da mii materice dobije to vie kiseonika, a to se moe ostvariti na vie naina:
1. Koliina unetog kiseonika moe se poveati davanjem kiseonika iz boce. Stoga je
danas veina savremenih porodilita snabdevena elinim bocama s kiseonikom. Taj kiseonik
porodilje udiu preko gumene maske, koja im se stavi na lice tako da pokriva nos i usta.
Maska je povezana gumenim crevom sa flaom s kiseonikom, koja je snabdevena aparaturom
za regulisanje koliine gasa. Pomou nje lekar regulie koliinu kiseonika koju porodilja treba
da udie.
2. Trudnica treba da ovlada tehnikom disanja. Bez obzira na vetako davanje
kiseonika, ovladavanje pravilnom tehnikom disanja u pojedinim fazama poroaja od
prvenstvenog je znaaja.
ta znai ovladati tehnikom disanja? Videli smo da je disanje refleksna radnja,
nezavisna od nae volje. To znai da se ta radnja neophodna za na ivot odvija, a da je mi i
ne primeujemo. U ovom sluaju, meutim, trudnica treba voljno da ovlada i upravlja svojim
disanjem, tj. da svesno regulie tu radnju. U tome treba, dakle, da se obui. Kao to emo
kasnije videti, svaka od poroajnih faza iziskuje posebnu tehniku disanja. Stoga je neophodno
da trudna ena savlada tu tehniku. Osim toga to trudnica treba voljno da upravlja svojim
disanjem, ona treba da ga uskladi s kontrakcijama materice. Ona treba da posmatra i prati
svoje stanje za vreme poroaja, da nastoji da uoi poetak svake kontrakcije i da pone s
disanjem im kontrakcija pone. Time se postie da kontrakcija postane signal za disanje, a ne
signal za bol i uznemirenost. Tako e porodilja disanjem obezbediti dovoljan priliv kiseonika
u mii materice i samim tim spreiti stvaranje mlene kiseline koja dovodi do gra materice.
3. Videli smo da svaki mii i svaki organ kaci radi troi kiseonik. Koliina unetog
kiseonika rasporeuje se ravnomerno u organizmu na sva tkiva i organe. Meutim, zbog
velikog rada potreba miia materice za kiseonikom je poveana. Ta potreba ne moe da se

44
zadovolji samo unoenjem kiseonika putem disanja. Da bi se, pak, omoguio jai priliv
kiseonika miiu materice, treba smanjiti njegovu potronju u ostalim miiima u telu. To e
se postii na taj nain to e se ostali miii tela relaksirati.
ta je to relaksacija? Relaksacija je takvo stanje pri kome su miii naeg tela
maksimalno oputeni i mlitavi, tj. stanje kada miii nisu ni najmanje napeti i zategnuti. U
takvom stanju miii troe neznatne koliine kiseonika. Cilj relaksacije je taj da se miii iji
je rad neophodan u poroaju snabdeju to veom koliinom kiseonika na raun miia ije
uee u poroaju nije potrebno. Kad se dovedu u stanje olabavljenosti, ti miii troie manje
koliine kiseonika. Da bi se postigla potpuna i pravilna relaksacija, potrebne su posebne
vebe, o kojima e kasnije biti rei. Meutim, ta se deava? Kada ponu kontrakcije
materice, vei broj ena bacaka se po krevetu, grize svoje prste, stee vilice, grize maramicu,
mlatara rukama, baca se nogama. Neke se, opet, grevito hvataju za ruku babice i lekara ili za
neki deo kreveta na kome se poraaju, viu, jauu itd. Kakve su posledice tog nemira trudnica
za vreme poroaja? Jasno je da se zbog takvog stanja uneseni kiseonik troi ne samo na
miie kojima je njegova potronja neophodna (rad miia materice, srca, mozga, miia za
disanje) nego i na one miie iji rad u poroaju nije neophodan ili nije uopte potreban. To
su miii naih udova, miii koji uestvuju u govoru, pa i drugi.
ta biva zbog toga? Pri takvom radu svih miia materica dobi ja samo jednu
dvanaestinu unetog kiseonika, dok pri relaksaciji (olabavljenju) svih onih miia iji rad nije
potreban u toku poroaja materica prima jednu petinu ukupne koliine udahnutog kiseonika,
tj. dvaput vie nego to je primala kad ti miii nisu bili relaksirani ve napeti.
U toku trudnoe dobra pluna ventilacija slui ne samo potrebama majke ve dovodi i
do bolje snabdevenosti ploda kiseonikom.
Kako se plod u materici snabdeva kiseonikom? Plod ivi u plodovoj vodi, zatvoren u
materinoj duplji. Logino je da se on ne snabdeva kiseonikom putem udisanja i izdisanja, jer
bi se na taj nain udavio u plodovoj vodi. Plod dobija kiseonik od majke. Kada trudna ena
napuni svoja plua vazduhom, ona prima kiseonik, za koji smo ve rekli da u pluima prelazi
u krvni optok. U krvi je on vezan za hemoglobin, koji se nalazi u crvenim krvnim zrncima.
Kruei kroz organizam, kiseonik vezan za crvena krvna zrnca dospeva u posteljicu, prolazi
kroz nju i ulazi u organizam deteta preko krvnih sudova pupane vrpce. S druge strane,
ugljen-dioksid iz ploda, koji predstavlja raspadni proizvod, otklanja se iz organizma deteta
obrnutim putem, takoe preko krvnih sudova pupane vrpce, zatim prolazi kroz posteljicu i
vezuje se za vensku krv majke, koja prilikom izdisanja, dakle, izbacuje ne samo svoj ugljen-
dioksid nego i ugljen-dioksid svog deteta. Na taj nain, pravilno disanje omoguie majci da
izbaci tetne (toksine) produkte ne samo iz svog organizma ve i organizma deteta.
Iz ovoga proistie da snabdevanje ene kiseonikom tzv. oksigenacija, za vreme
trudnoe treba da bude vrlo dobro. Za vreme poroaja, meutim, oksigenacija treba da bude
ne vrlo dobra nego odlina, savrena.
Budua majka treba da zna ta predstavlja poroaj za nju i njeno dete. Za samo dete
poroaj nije ba tako prijatan trenutak u njegovom ivotu. Kada poroaj pone, plod je
izloen pritisku od strane materice koja se kontrahuje. Materica je snaan mii, koji svojim
jakim kontrakcijama u prvom poroajnom dobu (dobu irenja grlia materice) pritiska neni
detinji organizam. Kad se zavri period irenja grlia materice, poinje drugi poroajni
period, period istiskivanja ploda, u kome plod naputa matericu i ulazi u kanal, ije zidove
delimino predstavljaju kosti. Za vreme istiskivanja dete moe da trpi, i zbog toga se oduvek
raznim sredstvima nastojalo da se taj period skrati. Dakle, bilo da se radi o fazi irenja grlia
ili o fazi istiskivanja ploda, samo dobra oksigenacija moe detetu da omogui da lako i bez
oteenja podnese poslednje trenutke svog ivota u materici. Neposredne i pozne posledice

45
nedostatka kiseonika za plod ovde neemo posebno isticati. Ali, porodilja treba da bude
svesna svoje odgovornosti za dete. Ona mora da zna, i da to ima uvek na umu, da od
pravilnog disanja, relaksacije, napinjanja u odgovarajuoj fazi poroaja zavisi u kakvom e se
stanju roditi njeno dete.
Iz iznetog se vidi od kakvog je znaaja unoenje kiseonika u potrebnoj koliini za dete
i za majku. Za majku je to od znaaja kako za vreme trudnoe tako, i jo vie, za vreme
poroaja. Ve je reeno da se kiseonik unosi u organizam kroz plua, disanjem. Da vidimo
kako se obavlja disanje.
Disanje (respiracija). - Disanje se obavlja pomou miia za disanje. U ove se
ubrajaju meurebarni miii, dijafragma (preaga) i trbuni miii Ono se vri u dva akta: prvi
je inspiracija (udisaj) a drugi ekspiracija (izdisaj). Prilikom inspiracije meurebarni miii ire
rebra proirujui na taj nain grudni ko i plua, koja se istovremeno pune vazduhom. U istom
trenutku dijafragma, koja je dotad imala oblik kupole konkavitetom (udubljenou) okrenutim
navie, sputa se nanie i izravnava (sl. 14). Prilikom ekspiracije prestaje kontrakcija miia
koji omoguuju inspiraciju: dijafragma se podie, rebra se sputaju i trbuni zid uvlai pod
dejstvom kontrakcije trbunih miia (sl. 15). Pri ekspiraciji se plua prazne zbog pritiska
dijafragme i meurebarnih miia.

Slika 14: Poloaj preage za vreme izdisanja Slika 15: Poloaj preage za vreme udisaja

Najvaniji mii koji uestvuje u inspiraciji je dijafragma. Stoga je vrlo vano da

trudnica poznaje ulogu toga miia za vreme poroaja. Zbog znatnog poveanja zapremine
materice pri kraju trudnoe dno materice dolazi u kontakt s dijafragmom, koja onda pri svakoj
inspiraciji pritiska odozgo matericu. Pri inspiraciji materica je taka oslonca za dno
dijafragme (sl. 16). To u periodu istiskivanja ploda znai znaajnu prednost. Ali, u fazi irenja
grlia materice to istovremeno predstavlja negativnu okolnost, koju treba otkloniti. Trudnica,
meutim, nee umeti da iskoristi pomenutu prednost ili da otkloni taj nedostatak ako nije
upoznata s poloajem i funkcijom respiratornih miia i njihovim odnosima s matericom za
vreme poroaja. Zbog toga, da bi na samoj sebi mogla da oseti rad tih miia, trudnica treba
da izvodi jednostavne vebe disanja, koje e biti izloene na kraju ovog poglavlja.

46
Slika 16: Preaga za vreme udisanja predstavlja odlian odnos za matericu

Ekspiracija je pasivna radnja, koja se odigrava sve dok se ne izjednai pritisak

vazduha koji je ostao u pluima s atmosferskim (spoljnim) pritiskom Da bi se ostvarila jo
dublja respiracija, tj. da bi se istisnuo i rezervni vazduh iz plua, potrebno je da se kontrahuju
trbuni miii, a to su upravo oni miii koje ena koristi za vreme poroaja u fazi istiskivanja
ploda. Vebe disanja omogui e trudnici da tano odredi poloaj tih miia i oseti njihov rad.
Vebe disanja. - Iz svega to je dosad bilo izneto proizlazi da je pravilno disanje u
trudnoi, a naroito za vreme poroaja, od velikog znaaja i za majku i za plod. Zbog toga
psihoprofilaktiki metod poroaja pridaje toliku vanost vebama disanja pored teorijskog
upuivanja trudnica u mehanizam poroaja i posebno, mehanizam disanja.
Vebe se vre u leeem poloaju s nogama povijenim u kolemma. ali ne u potpuno
horizontalnom poloaju, ve s neto podignutim uzglavljem (sl. 17). One se sastoje u tome to
posle jedne duboke inspiracije, koju po mogustvu treba izvriti kroz nos, sledi ekspiracija i to
u dve faze.

Slika 17: Poloaj trudnice za vreme vebi disanja i relaksacije

Prva faza, pasivna,' obavlja se tako to se kroz otvorena usta izdahne udahnuti
vazduh kao pri obinom, normalnom izdisanju, pri emu se grudni ko skupi. U tom trenutku
je jo uvek u pluima ostala rezerva koja iznosi 2 - 2,5 litra vazduha. im se zavri prva faza
ekspiracije, odmah poinje druga faza, koja predstavlja aktivnu fazu ekspiracije. Ona se
sastoji u tome to se pomou kontrakcije trbunih miia izbaci zaostali, rezervni vazduh iz
plua. Meutim, da bi trudnica nauila pravilno da izvodi tu aktivnu fazu izdisaja, treba da

47
zamisli da se na 50 cm ispred njenog lica nalazi zapaljena svea i da duva u nju, i to tako da
se plamen svece povije, ali da se sveca ne ugasi. Zato je to potrebno? Plamen svee koji je
udaljen l/2 metra od lica jeste mali predmet, u koji struja vazduha pri izdisaju mora biti
precizno upravljena da bi mogla da ga povija. U tom cilju potrebno je skupiti usne, zbog ega
e se stvoriti prepreka brzom izlasku zaostalog vazduha iz plua. Ta e prepreka biti
savladana ako se upotrebi odreena snaga (ona koja povija plamen, a ne gasi ga) koja deluje
odreeno vreme (dok se ne isprazni vazduh iz plua). U tom mehanizmu trbuni miii su ti
koji se kontrahuju odreenom snagom i za odreeno vreme dok ne istisnu rezervni vazduh iz
plua.
Za vreme dok se izvode te vebe disanja trudnica treba da nastoji da oseti sve ono to
je teorijski nauila i da to podvrgne analizi. Za vreme udisanja ona treba da oseti kako njena
dijafragma pritiska u izvesnoj meri matericu odozgo, jer se u toj fazi dijafragma sputa i
izravnava nanie i tako dodiruje dno materice.
U prvoj, pasivnoj fazi izdisaja osetie relaksaciju, oputanje dijafragme, a u drugoj,
aktivnoj, treba da oseti kontrakciju trbunih miia. Za vreme aktivne faze sputaju se rebra i
dolazi do bonog pritiska trbunih miia na matericu. Taj boni pritisak ena treba da oseti i
jasno razlikuje od vertikalnog pritiska, koji potie od dijafragme.
Vebe disanja imaju za zadatak: 1) jaanje trbunih miia i dijafragme; 2) poboljanje
plune ventilacije; 3) omoguavanje trudnici da upozna i proceni taan poloaj i funkciju
disajnih miia kako bi mogla za vreme poroaja da upravlja radom tih miia, tj. da ih
upotrebi u onom momentu u toku svog poroaja kad to bude potrebno i korisno.
Vebe treba da se izvode triput dnevno po 3 - 5 minuta. Pored obuavanja takvoj
tehnici disanja potrebno je menjati i ritam disanja. Na primer, u jednoj vebi treba uraditi 5
inspiracija i ekspiracija za minut, u drugoj 7, u treoj 9 (u proeku 5 - 9). Normalno disanje
ima 16 - 22 respiracije (udisaja i izdisaja) u jednom minutu.
Ve smo naglasili od kakvog je znaaja dobra oksigenacija (snabdevanje kiseonikom)
za vreme poroaja. Oksigenacija se, pak, u raznim poroajnim fazama postie na
razne naine: u prvoj poroajnoj fazi, fazi irenja grlia, kontrakcije materice postepeno
postaju sve intenzivnije. Da bi se postiglo dovoljno snabdevanje miia materice kiseonikom,
u poetku te poroajne faze dovoljna je samo relaksacija svih miia naeg tela. U kasnijem
periodu te faze, sama relaksacija nije dovoljna da obezbedi oksigenaciju miia materice, ve
pored nje treba primeniti i specijalan nain disanja, to emo kasnije potanje objasniti. Pri
kraju faze dilatacije grlia, porodilja treba da primeni onaj mehanizam disanja o kome smo
ranije govorili - da sama upravlja odreenim nainom disanja i da ga podesi prema
kontrakcijama materice, tj. da sa disanje zapone im primeti da je otpoela kontrakcija
materice. U toj fazi poroaja disanje mora da bude povrno i ubrzano. Tehniku tog disanja
emo kasnije detaljno izloiti.
Na koji nain takvo povrno i ubrzano disanje obezbeuje dovoljnu koliinu
kiseonika?
Vreme ekspiracije (izdisaja) prilikom takvog disanja vrlo je kratko, te se koliina
stvorenog ugljen-dioksida ne moe izbaciti na zadovoljavajui nain. Zbog toga se ugljen-
dioksid nagomilava u krvi. Ugljen-dioksid, pak, sa svoje strane izaziva nadraaje centra za
disanje u produenoj modini, kao i uopte nadraaje viih modanih centara, iji je rad u toj
poroajnoj fazi i te kako od znaaja. Nadraivanje centra za disanje ima za posledicu
ubrzavanje disanja. Prema tome, ubrzanim i povrnim disanjem postiu se dva cilja: 1)
ubrzava se unoenje kiseonika koji je potreban za dobro funkcionisanje miia; 2) poveava

48
se sadraj ugljen-dioksida koji nadrauje mozak, zbog ega mozak moe bolje da komanduje
kako disanjem tako i miinom relaksacijom.
Iz ovoga nije teko zakljuiti kakve sve koristi za vreme poroaja donose trudnici
pravilna miina relaksacija, duboko i usporeno, kao i povrno i ubrzano disanje, i unoenje
kiseonika putem specijalnog aparata.
Trudnice koje su to dobro shvatile i nauile mogu biti gotovo sigurne da e u njih
kontrakcije materice biti potpuno normalne, da e ih kao takve i oseati, i da nee oseati
pravi bol, koji jednim delom dolazi zbog grenja miia materice kad nije snabdeven
dovoljnom koliinom kiseonika

IV. ZNAAJ RELAKSACIJE MIIA

Vebe disanja s kojima smo se upoznali u prethodnom poglavlju pruaju viestruku

korist. Pored ostalog, one omoguavaju da se odredi poloaj i da se praktiki upozna funkcija
dveju miinih grupa koje imaju velik znaaj za vreme poroaja, a to su trbuni miii i
preaga (dijafragma).
Da bi se shvatio mehanizam miine relaksacije, treba da se, u grubim crtama,
upoznamo s radom miia uopte.
Pokreti naih udova, glave i itavog naeg tela ostvaruju se zahvaljujui kontrakciji,
skupljanju, pojedinih miia. Tako, na primer, pri savijanju ruke kontrahuje se mii na
prednjoj strani nadlaktice. Pri opruanju noge dolazi do kontrakcije miia na prednoj strani
butine. Pri savijanju glave, opet, dolazi, do kontrakcije miia odreenih za to itd.
Kako nastaju kontrakcije miia? Radom miia upravlja na nervni sistem. Ako, na
primer hoemo da savijemo ruku, onda dolazi do razdraenja odreenog motornog centra u
naem mozgu. Odatle se to razdraenje prenosi, preko nishodnih ivanih vlakana, do
odreenog miia, koji skupljanjem, kontrahovanjem treba da obavi tu radnju. U naem
sluaju, razdraenje dolazi do jednog miia na prednjoj strani nadlaktice, koji se onda
kontrahuje i time dovodi do savijanja ruke. ivani centri u mozgu i ivana vlakna ije
razdraenje izaziva kontrakciju miia, a samim tim i pokrete, nazivaju se motorni
(pokretaki) ivani centri i motorna ivana vlakna. Oni slue za proizvoenje pokreta.
Meutim, u mozgu postoje i drugi ivani centri, koji primaju obavetenja o poloaju
pojedinih delova tela i o pokretu koji je pojedini deo tela izveo. U naem primeru, mozak je
obaveten o tome da se ruka savila, da se sada nalazi u savijenom poloaju, kao to je i pre
savijanja ruke bio obaveten u kakvom se poloaju tada nalazila. Ti modani centri nazivaju
se senzitivnim centrima ili centrima za primanje oseaja. Do tih centara obavetenja dolaze,
opet, iz miia preko ushodnih ivanih vlakana, tj. preko ivanih vlakana koja idu od miia
navie, do mozga.
Prema tome, rad naih miia, koji se sastoji u kontrahovanju, stezanju, rezultat je
aktivnog delovanja, aktivnog rada naeg mozga.
ta je miina relaksacija? Miina relaksacija je olabavljenje, omlitavljenje miia.
Kada se mii ne kontrahuje, tj. kada se ne skuplja, on miruje, ne radi. On se tada nalazi u
stanju olabavljenosti. Znai li to da je on tada potpuno olabavljen, relaksiran? - Ne, jer i kad
se ne kontrahuje aktivno da bi doveo do pokreta, i kada miruje, mii se stalno nalazi u
izvesnoj zategnutosti koju ne primeujemo Ta minimalna zategnutost miia naziva se
miini tonus. Tonus miia je potreban, jer bi inae miii bili potpuno mlitavi, visili bi kao

49
kakva krpa. U odsustvu miinog tonusa udovi bi izgledali kao paralisani, oduzeti, iako to u
stvari nisu. Prestanak miine kontrakcije ne znai, dakle, da je mii potpuno olabavljen. Tek
kad se i ta laka zategnutost miia koja postoji pri njegovom mirovanju do maksimuma
ukloni, kaemo da je mii relaksiran, olabavljen.
Kako emo znati da je mii potpuno olabavljen? Ako podignemo nogu uvis, tek pri
potpunom olabavljenju miia ud e pasti kao kakav mrtav predmet, kao klada, im se skloni
ruka koja ga pridrava. Noga ne sme da ostane u poloaju u koji smo je podizanjem doveli,
jer bi to onda znailo da nije postignuto potpuno olabavljenje. Ona mora odmah da pada,
mora da se ponaa kao oduzeta, da se tako izrazimo.
Iz iznetog jasno proizlazi da relaksacija, olabavljenje miia, nije pasivan proces, tj.
proces koji sam po sebi nailazi posle izvesnog kontrahovanja miia, ve da on predstavlja
jednu voljnu radnju.
Da bi se postigla potpuna olabavijenost miia, videli smo da treba ukloniti i onu
minimalnu zategnutost koju miii poseduju za vreme mirovanja. To znai da treba uloiti
poseban napor, poseban rad naeg mozga, da bi se to postiglo. Treba nauiti kako da se
relaksiramo, a to se postie vebama koje trudnice treba da vre. Prema tome, miina
relaksacija je rezultat aktivnog rada naeg mozga, kao to je to i miina kontrakcija. Razlika
je u tome to kontrakcija miia dovodi do pokreta, a relaksacija je maksimalno moguno
olabavljenje miia.
Na koji se nain postie miina relaksacija? Osnovni princip za postizanje relaksacije
je da se najpre izvri snana kontrakcija miia i da se odmah posle toga mii dovede u
stanje olabavljenosti. Prvo, dakle, treba da se odreeni miii ili odreena grupa miia
aktivie putem vrenja odreenog pokreta, pri emu se miii kontrahuju. Taj pokret, na
primer podizanje ruke, treba da se izvri s vie snage nego to biva pri pokretima u
svakodnevnom radu, jer je cilj tog pokreta da trudna ena oseti da su miii kontrahovani. Na
taj nain ona dolazi do saznanja koji su se miii kontrahovali, uoava njihov poloaj i moe
te iste miie da opusti. Poto je izvrila pokret, pri emu je jasno osetila kontrahovanje
miia i njihov poloaj, trudnica sada treba da izvri suprotnu radnju, tj da isti mii potpuno
olabavi, relaksira. To se ui vebanjem Vebe relaksacije treba uiti strpljivo i postepeno,
idui od prostijih ka sloenijim vebama. Nije redak sluaj da trudnica teko postie dobru
relaksaciju, naroito u poetku. To u isto vreme svedoi da je relaksacija radnja koja se mora
savladati, nauiti, i da iziskuje aktivno angaovanje trudnice. Upornim vebanjima trudnica e
prebroditi tekoe na koje nailazi i nauie da relaksira svoje miie.
Koji je zadatak relaksacije u toku bezbolnog poroaja? Relaksacija je samo jedan od
elemenata koji treba da doprinesu ostvarenju bezbolnog poroaja. Vrlo je vano da se to
podvue jer postoje gledita da je miina relaksacija sve ono to je potrebno da bi se poroaj
bezbolno odvijao.
Obuka u relaksiranju miia sprovodi se i savladava putem odreenih vebi u toku
trudnoe. Zadatak tih vebi je da trudnica teorijski i praktino naui koji su to miii iji je
rad koristan za uspeno odvijanje poroaja i da, s druge strane, upozna miie koji nisu
korisni za poroaj, tj. iji rad u poroaju nije potreban. U toku poroaja nekorisne miie
ena e dovesti u stanje relaksacije, omlitavljenosti, ali to nee moi da postigne bez
prethodnog uvebavanja.
Ve smo pomenuli da su mnoge ene za vreme poroaja nemirne, da se prevru po
krevetu, mlataraju rukama i nogama, mislei da e na taj nain olakati svoje bolove. Pri tom
stupaju u rad, kontrahuju se, ba oni miii iji je rad u poroaju nepotreban i nekoristan. Kad

50
se zna da miii za svoj rad troe kiseonik, jasno je da e ti pokreti uznemirenosti ene oduzeti
znatnu koliinu kiseonika, koji je u toku poroaja i te kako potreban miiu materice.
Zahvaljujui vebama relaksacije u trudnoi, porodilja e za vreme poroaja znati i
umeti da komanduje radom svojih miia i da nepotrebne i nekorisne miie dovede u stanje
omlitavljenosti. Samim tim e se spreiti pojava uznemirenostd i usplahirenosti kod ene i
obilje nekorisnih pokreta. Dakle, korist od relaksacije za porodilju je dvostruka. Stavljanjem u
stanje relaksacije onih miia iji rad u poroaju nije neophodan niti koristan postie se
daleko bolja raspodela kiseonika. Kiseonik se nee troiti na rad miia koji su relaksirani, jer
u takvom stanju miii troe minimalne koliine kiseonika, nego e u poveanoj koliini
priticati miiu materice i drugim miiima iji je rad pri poroaju neophodan. Trudnica koja
se u toku vebi obuila kako da relaksira svoje miie znae, kada doe do poroaja, koje
miie i u kom trenutku treba da relaksira. To znai da e ona svesno komandovati radom
svojih miia u toku poroaja. Samim tim nee doi do pojava nemira, do mnogobrojnih
besciljnih pokreta koji tete poroaju. Vebe koje e biti izloene osposobie trudnicu da
dovede u stanje relaksacije one poprenoprugaste miie, tj. miie koji stoje pod upravom
nae volje, koji nemaju nikakvog udela pri poroaju. Kod porodilje koja nije nauila da
relaksira svoje miie u toku pripreme za bezbolan poroaj, u trenutku pojave kontrakcija
materice, nezavisno od njene volje, dolazi do kruenja velikog dela tela, zbog ega
porodilja, bez ikakve potrebe, troi veliku koliinu svoje energije i zamara se.
Za vreme vebi trudnica treba da lei na leima na tvrdoj podlozi: na krevetu, strunjai
ili podu preko koga je rasprostrto ebe. Treba da se raskomoti, da skine pojas i prsluk, tako da
je nita ne stee. Pod glavu treba da stavi jedan jastuk, a ispod kolena drugi. Jastuk ispod
kolena treba da bude tvrd i valjkast. Ruke treba da se nalaze pored trupa, udaljene od njega za
irinu dlana. Noge treba da su u kolenima lako savijene i neto razmaknute jedna od druge (sl.
17). Veba poinje sa 3 - 4 duboka udisaja i izdisaja. Tada trudnica poinje da kontrahuje i
relaksira razne grupe miia, poevi od stopala do glave. Kontrakcija jedne grupe miia
traje 5 sekundi, posle ega nastaje relaksacija. Kontrakcija miia, kao to znamo, dovodi do
pokreta. Trudnica e najpre poeti s pokretima prstiju stopala. Razmaknue prste oba stopala
poput lepeze, pa e ih zatim relaksirati. Zatim se pristupa kontrakciji i relaksaciji miia
potkolenice, to se postie pokretima stopala prema gore. tj. prema licu, a zatim prema dole,
tj. prema podu. Potom treba da kontrahuje miie butina, to se postie savijanjem i
opruanjem potkolenice. Pri opruanju potkolenice ena e osetiti kako se zatee mii na
prednjoj strani butine, dok e pri njenom savijanju osetiti da se zateu miii na zadnjoj strani
butine.
Kontrahovanje i relaksiranje, koje neposredno sleduje, nastavlja se s miiima ake,
podlaktice, nadlaktice, lea, i, najzad, s miiima lica. Na licu se najpre oi zatvore, pri emu
se kontrahuju takozvani kruni miii oka, i onda otvore, pri emu se miii olabave. Onda
treba da se vrsto stegnu vilice i odmah zatim olabave, da se snano nabere elo i
omlitavljenjem miia izgladi itd.
Pri relaksaciji pojedinih grupa miia trudnica treba paljivo da ispituje i uoava
postignuto stanje. Kad je zavrila s vebama, ponovo treba nekoliko puta da udahne i izdahne.
Ta veba traje najvie 5 minuta i treba je obnoviti etiri puta u toku dana. Za
savlaivanje te vebe obino je potrebno nekoliko dana. Tek kad dobro savlada tu vebu,
trudnica treba da pone s vebanjem sledeih sedam vebi.
Prva veba. - Trudnica lei na leima kao prilikom rethodne vebe. Ona sada treba
odjednom da ukoi celo telo, tj. istovremeno da kontrahuje sve miie stopala, nogu, karlice,
trupa, krsta, glave i ruku. Ruke pri tom treba da budu podignute i ispruene u laktovima, a
noge u ispruenom stavu, lako podignute (sl. 18). U takvom stavu kontrakcije svih miia, tj.

51
ukoenosti tela i udova treba da ostane 5 sekundi. Posle toga treba odjednom da olabavi sve
miie (sl. 19).

Slika 18: Vebe miine relaksacija (I akt: kontrakcija telesnih miia)

Slika 19: Vebe miine relaksacije (II akt: releksacija telesnih miia)

Cilj vebe je da trudnica dobro oseti razliku izmeu kontrakcije i relaksacije. Posebno
trudnica treba da obrati panju na to da naui da se potpuno opusti, da svaka napetost u telu
popusti, tako da kad je potpuno relaksirana ima oseaj kao da se celo telo pod dejstvom teine
utiskuje u krevet. Osoba koja nadzire izvoenje vebi (fizioterapeut, instruktorka, babica, a
kad se vebe izvode kod kue, mu, prijateljica) treba da kontrolie da li je relaksacija
postignuta. To se izvodi na taj nain to e jedna od tih osoba podii ruku ili nogu trudnice
uvis i odmah zatim povui ruku kojom pridrava ud. Ako je postignuta relaksacija uspena,
ruka ili noga trudnice naglo e pasti na krevet, kao mrtva, oduzeta.
Ta relaksacija treba da traje jedan minut.
Druga veba. - Veba se sastoji u tome da trudnica naui da relaksira samo ruke.
Najpre se oprue obe noge u kolenima i naglo podignu uvis (sl. 20). Kad je podigla noge uvis,
trudnica je kontrahovala miie stopala, potkolenica, butina i karlice. Ruke se nalaze pored
trupa. im je ostvarila kontrakciju miia nogu, odmah treba da se koncentrie na to da
maksimalno ostvari olabavljenje (relaksaciju) ruku. To se, praktiki, odigrava gotovo
istovremeno, a ostvariti kontrakciju miia nogu i u istom trenutku relaksaciju ruku - nije tako
jednostavno. Da bi se to ostvarilo, potrebno je sve misli i svu panju koncentrisati u tom
pravcu. Noge treba da ostanu u stalnoj kontrakciji oko 6 sekundi, posle ega ih treba

52
relaksirati. Posle kratkog predaha vebu treba ponoviti 3 puta. Dok su noge u kontrakciji,
osoba koja kontrolie izvoenje vebi treba da podigne jednu ruku trudnice uvis. Ako ruka
padne kao da je od olova, znai da je ostvarena dobra relaksacija. Isto to treba uraditi i s
drugom rukom.

Slika 20: Vebe miine relaksacije (Relaksacija ruku, kontrakcija nogu)

Trea veba. - Ova veba slui relaksaciji nogu. Razlikuje se od prethodne vebe po
tome to se pri tom kontrahuju miii ruku a relaksiraju miii nogu. Ruke treba podii
navie, ispruiti ih u laktovima i ake stegnuti u pesnice. Na taj nain kontrahuju se svi miii
ruku do pleaka (sl. 21). Istovremeno, trudnica treba da usredsredi svu panju na to da
maksimalno olabavi svoje noge, koje ostaju nepomine i lako savijene u kolenima preko
valjkastog jastuka. Ako se sada podigne noga trudnice i pusti, ona mora da padne svom
svojom teinom, ne dajui nikakvog otpora. To treba isprobati s obe noge. Kontrakcija ruku
treba da traje 6 sekundi, a vebu treba ponoviti 3 puta.

Slika 21: Vebe miine relaksacije (Relaksacija nogu, kontrakcija ruku)

etvrta veba. - Poloaj trudnice je isti kao prilikom ranijih vebi. Pri ovoj vebi treba
kontrahovati desnu ruku i desnu nogu, a relaksirati levu ruku i levu nogu. I tu, naravno, svu
panju treba koncentrisati na potpunu relaksaciju leve ruke i leve noge

53
 Peta vezba. - Ova veba se izvodi na isti nain kao i prethodna. Razlika je samo u
tome to se sada kontrahuju leva ruka i leva noga a relaksiraju desna ruka i desna noga (sl.
22).

Slika 22: Vebe miine relaksacije (Kontrakcija leve ruke i leve noge, relaksacija desne ruke i desne noge)

esta veba. - Ovu i sledeu vebu najtee je savladati. Da bi se postigao pun uspeh,
potrebno je da trudnica svu svoju panju koncentrie na miini rad. Veba se izvodi na
sledei nain: kontrahuju se desna ruka i leva noga, a relaksiraju leva ruka i desna noga (sl.
23). Taj poloaj treba da traje 6 sekundi. Treba nastojati da se postigne maksimalna
relaksacija leve ruke i desne noge. Vebu treba ponoviti 3 puta. I prilikom te vebe potrebno
je da neko kontrolie da li je ostvaren potreban stepen relaksacije.

Slika 23: Vebe miine relaksacije (Kontrakcija desne ruke i leve noge, relaksacija leve ruke i desne noge)

Sedma veba. - Ova se veba razlikuje od prethodne samo po tome to se pri njoj
kontrahuju leva ruka i desna noga a relaksiraju desna ruka i leva noga, tj. suprotno prethodnoj
vebi.
Svrha tih vebi je da se trudnica osposobi da kontrahuje jedan mii ili jednu miinu
grupu i da istovremeno relaksira (olabavi) drugu miinu grupu. Tako e ona moi, na primer,
u drugom poroajnom periodu (periodu istiskivanja ploda) kontrahovati trbune miie a da
pri tom ostavi relaksirane miie karlinog dna, to e skratiti trajanje ovog poroajnog doba.
Relaksaciju i vebe disanja trudnica e koristiti, kao to je ve reeno, u toku samog
poroaja. Meutim, postoji izvestan broj vebi koje trudnica treba da naui i upranjava u
cilju poboljanja svog fizikog stanja, fizike kondicije. Tako, na primer, neke od tih vebi

54
slue jaanju trbunih miia, druge ine elastinijim zglobove karlice, tree ih upoznaju s
poloajem koji porodilja zauzima u drugom poroajnom periodu itd. Sve su te vebe korisne
jer, posrednim putem, doprinose olakanju poroaja. Ali se te vebe, ni u kom sluaju, ne
smeju pretvoriti u neke gimnastike vebe. Ukoliko je trudnoa normalna i opte stanje
trudnice dobro, te vebe se sprovode za vreme poslednja 3 meseca trudnoe. Neke od njih
najbolje je sprovoditi u grupi koju ine 5 - 6 ena, pod kontrolom strunjaka (instruktora),
vebajui jednom nedeljno 1/2 asa, dok druge vebe trudnica moe da veba i kod svoje kue,
sama ili jo bolje, pod kontrolom svog mua. Evo nekoliko takvih vebi:
Prva veba. - Ova veba slui poveanju elastinosti miia karlice, posebno miia
karlinog dna.
Trudnica lei na vrstoj, ravnoj podlozi (krevetu, podu) s jastukom ispod glave i
tvrdim, valjkastim jastukom ispod kolena (sl. 24). U tom poloaju ona treba da podigne uvis
ispruenu desnu nogu i da pri tom duboko udahne kroz nos. Zatim nogu polako sputa
izdiui pri tom na usta. Iste pokrete treba da uradi levom nogom. Tu vebu treba ponoviti,
obema nogama, 5 - 10 puta.

Slika 24: Veba za miie karlinog dna

Druga veba. - Pokreti pri ovoj vebi pripremaju trudnicu za drugo poroajno doba.
Polazni poloaj ene je kao i prilikom prethodne vebe. Trudnica lagano podie desnu
nogu ispruenu u kolenu, a zatim je u horizontalnom pravcu udaljuje maksimalno udesno. Za
vreme izvoenja toga pokreta treba da udahne. Isti pokreti se zatim ponove levom nogom (sl.
25). Vebu treba ponoviti 5 - 10 puta.

55
Slika 25: Vebe za miie karlinog dna

Trea veba. - Ova je veba korisna zbog toga to upoznaje enu s poloajem koji e
zauzeti u fazi istiskivanja ploda.
Trudnica lei na leima. Jastuk ispod kolena je uklonjen. Noge su savijene u kolenima
i kukovima i maksimalno udaljene jedna od druge, a stopala se odupiru o podlogu na kojoj
trudnica lei. U tom poloaju (sl. 26) trudnica treba da udahne kroz nos i da izdahne kroz usta,
zatim da ponovo uvue vazduh i zadri ga u pluima za sve vreme daljeg izvoenja vebe.
Drugi deo vebe sastoji se u tome da se ramena i plea olabave i poviju malo napred. Rukama
savijenim ispod kolena treba da se obuhvate butine, a glava savije na grudi tako da se brada
odupre o grudnu kost. Karlicom treba da se vrsto osloni na podlogu. Kad je zauzela opisani
poloaj, trudnica treba da zategne trbune miie, tj. da se napne, pri emu treba da vodi
rauna da ne povije lea vie nego to je ve povila.

Slika 26

Pri izvoenju te vebe nije vana upotreba snage. Vano je da se trudnica obui
vetini napinjanja trbunih miia
U tom poloaju trudnica ostaje 20 sekundi. Zatim ponovo treba da legne na lea i da
se relaksira (opusti), pri emu noge ostaju savijene u kolenima i rairene. Za vreme
relaksacije, koja traje l minut, treba da die duboko i lagano. Vebu treba ponoviti 3 - 5 puta.

56
 etvrta veba. - Korisno je da poloaj koji emo opisati trudnica zauzme nekoliko
puta dnevno po 10 - 15 minuta. ena treba da sedi na podu s nogama savijenim u kolenima i
ukrtenim potkolenicama (sl. 29), zauzimajui poloaj nekih zanatlija koji obavljaju svoj
posao sedei na pleteru ili poloaj koji zauzimaju Turci sedei s prekrtenim nogama. Kada je
zauzela taj poloaj, trudnica se odupre rukama o kolena i pritiskom nastoji da razmakne
butine, pri emu se upotrebljava sasvim umerena snaga.
Slika 27

Ve smo istakli da je kimeni stub u trudnoi izloen velikom optereenju. Ta veba,

koja smanjuje pritisak na kimeni stub, odlian je odmor za lea.
Peta veba. - Ovom vebom postie se poveanje pokretljivosti zglobova karlice.
Trudnica stoji, pri emu treba malo da razmakne stopala da bi se proirila povrina
oslonca (sl. 28). Iz tog stava najpre treba lagano da se izdigne na vrhove prstiju, a zatim da se
rukama osloni na naslon stolice koja se nalazi ispred nje. Rairivi kolena, iz tog poloaja
treba da une i da se trticom osloni na svoje pete. Pri tom lea i glavu ne povija. Veba se
zavrava vraanjem u prvobitni poloaj.

Slika 28: Veba za karline zglobove

57
 Najzad emo izloiti neke vrste masae koje porodilja moe da primenjuje u toku
poroaja.
U prvom poroajnom dobu, kad se materica kontrahuje, dolazi do jakog zatezanja
koe i miia trbunog zida. Da bi se smanjilo to rastezanje koe, za vreme same kontrakcije
porodilja moe da primeni odreenu vrstu masae. Porodilja stavi svoje dlanove na mali
trbuh, iznad simfize. Lako razmaknutim prstima obeju ruku treba umereno da pritiska kou,
tako da prsti preko nje klize navie i u stranu, prema kukovima (sl. 29). Doavi do kukova,
prsti se podiu s koe i vraaju na polazno mesto.

Slika 29: Masaa za vreme prvog poroajnog doba

To glaenje koe obavlja se sve dok traje kontrakcija materice.

Prema tome, ta masaa moe da se izvodi uporedo s posebnom vrstom disanja koja se
primenjuje u prvom poroajnom dobu.
Postoji jo jedna vrsta masae kojom se smanjuje napetost koe. Polazno mesto je isto
kao i kod ve opisane masae. Samo, u ovom sluaju treba pritiskati neto jae i prste
pomeriti navie, du bokova materice, opisujui krug od simfize do dna materice. Odatle se
prsti istim putem vraaju do iznad simfize, ne diui se s koe. To se ponavlja za sve vreme
kontrakcije materice. Korisno je da se pre masae koa pospe talkom.
Ponekad se deava da u prvom poroajnom dobu porodilja osea pritisak u krstima. U
tom sluaju moe da se primeni posebna vrsta masae. Ona se sastoji u tome to kad pone
kontrakcija materice i kad se pone sa specijalnim tipom disanja, koje e biti izloeno u
poglavlju o prvom poroajnom dobu, porodilja stavi obe ruke na slabine tako da palevi dou
na grebene bedrenih kostiju a ostala 4 prsta na onaj deo krsta na kome se najvie osea
pritisak (sl. 30). Prsti izvode krune pokrete. Mesto koje se masira ne treba jako da se pritiska.

58
Slika 30: Masaa za vreme prvog poroajnog doba

U cilju olakanja tog pritiska u krstima moe da se primeni jo jedan postupak: leei
na leima, porodilja treba da podmetne svoje pesnice ispod krsta. Pod pritiskom tela pesnice
e pritiskivati na krsta (sl. 31). Te vrste masae mogu da se izvode i kad porodilja lei na
boku. U tom sluaju masaa se izvodi samo jednom rukom.

Slika 31: Masaa za vreme prvog poroajnog doba

V. TOK POROAJA

Trudnoa, koja je poela oploenjem, odnosno spajanjem muke i enske polne elije,
zavrava se poroajem, normalno posle 270 - 280 dana (oko 40 sedmica).
Prirodno je da svaku trudnu enu interesuje kada e nastupiti poroaj. Taj datum moe
se odrediti na nekoliko naina, ali nijedan nije apsolutno pouzdan, jer poroaj moe da
nastupi desetak dana pre ili posle izraunatog predvienog roka. Termin poroaja najee se
izraunava prema datumu prvog dana poslednje menstruacije. Ako se tome datumu doda 7
dana i od toga oduzme 3 meseca, dobija se datum poroaja. Na primer, ako je poslednja
menstruacija bila 19 - 23. avgusta, termin poroaja bie 26. maj. Ali, ima ena kod kojih

59
menstiruacija moe da se pojavi i za vreme trudnoe, i to jedan, dva ili tri puta. Ta
menstruacija veinom je slabija i traje krae nego obino. Kod ena kod kojih menstrualni
ciklus traje manje od 28 dana poroaj obino nastupa neto ranije, a kod onih s menstrualnim
ciklusom duim od 28 dana neto kasnije od izraunatog roka. Prema tome, i o ovome treba
voditi rauna.
U praksi se esto deava da ene uopte ne znaju ili su zaboravile kada su imale
poslednju menstruaciju, te se prema menstruaciji ne moe odrediti termin poroaja. U tom
sluaju rok poroaja odreuje se prema vremenu kada je ena osetila prve pokrete ploda.
Prvorotka obino oseti prve pokrete ploda u trudnoi od 4 meseca, tj. u polovini trudnoe.
Vierotka ih obino oseti oko 15 dana ranije, tj. Kod navrene trudnoe od 4 meseca. Na taj
nain je lako izraunati rok poroaja. Kod prvorotke se datumu kada je osetila prve pokrete
ploda doda etiri i po meseca a kod vierotke 5 meseci. Ali, taj nain izraunavanja termina
poroaja dosta je neprecizan. Ako se trudnica ne sea tano ni datuma kad je prvi put osetila
pokrete ploda, lekar i babica mogu priblino tano da odrede rok poroaja prema visini dna
materice, koje se opipava jasno pri akuerskom pregledu (sl. 10).
Neke ene pogreno smatraju da je njihovo dete oivelo onoga dana kada su osetile
njegove prve pokrete. U stvari, novo bie ivi od trenutka oploenja. To znai da ono tada
ivi ve etiri i po meseca, ali da bi bilo sposobno za ivot van materice, treba da proe jo
najmanje dva i po meseca od trenutka kad ena oseti prve pokrete ploda.
Kretanje ploda u materici, udaranje detinjih kolena, nogu i laktova o zid materice,
trudnica osea kao pokrete ploda. Postoje izvesne osobine tih pokreta ploda po kojima ena
moe da ih razlikuje od kontrakcija materice. Glavna njihova osobina je da se javljaju
iznenada, bez ikakvih prethodnih znakova, i da vrlo kratko traju, obino svega 4 - 5 sekundi.
Oni se oseaju na ogranienom delu trbuha; mesto na kome se javljaju nije uvek isto ve se s
vremena na vreme menja. To dolazi otuda to plod menja svoj poloaj u materici, i to utoliko
ee to je trudnoa mlaa. Na primer, trudnica moe danas da oseti pokrete ploda s leve
strane trbuha, sutra s desne, jedanput vie prema gornjem delu trbuha, drugi put prema
njegovom donjem delu itd. Ponekad pokreti ploda mogu da budu vrlo snani i ivahni, i samo
zahvaljujui plodovoj vodi u kojoj plod pliva i koja ublaava udarce plodovih udova o
zidove materice oni za majku nisu muni i bolni. Ti pokreti mogu da se izazovu i potenciraju
dubokim disanjem. Trudnice koje su poele s vebama disanja sigurno su primetile da se za
vreme tih vebi plod u materici ivlje pokree. Ta pojava je razumljiva, jer je posledica jaeg
priticanja kiseonika u detinji organizam. S obzirom na to da se pokreti ne pojavljuju uvek na
istom mestu, trudnica treba da pamti mesta na kojima ih je oseala, jer na osnovu stalnog
praenja mesta na kome se oni javljaju postepeno moe da stekne priblinu predstavu o
konturama (veliini, prostiranju) materice.
Pored pokreta deteta, u toku poslednjih sedmica trudnoe javljaju se i kontrakcije
materice. Kako izvestan broj trudnica ne moe da razlikuje pokrete ploda od tih kontrakcija,
potrebno je da istaknemo tu razliku. Kao i pokreti ploda, kontrakcije materice ne javljaju se u
nekom odreenom vremenu ve u bilo kom trenutku. Od pokreta ploda razlikuju se po tome
to nisu ograniene samo na jedno mesto ve zahvataju celu matericu, koja za vreme
kontrakcija postaje tvrda. Trudnica ih osea kao lako zatezanje trbuha koje ide od simfize
navie, ali ih najjasnije zapaa kad stavi ruku na trbuh. Ona e tada osetiti pod rukom kako se
materica postepeno zatee i postaje sve tvra, kako ta tvrdoa dostie svoj maksimum i onda
opet postepeno poputa. Sem toga, kontrakcije materice traju nekoliko puta due od pokreta
ploda. Dok pokreti ploda traju svega nekoliko sekundi, kontrakcije materice traju 20 - 60
sekundi. Trudnica koja obrati panju na kontrakcije materice lako moe da zapazi da njihova

60
pojava zavisi od promene poloaja tela. Tako, najlake moe da ih oseti uvee, kad legne i
kad menja svoj poloaj u krevetu.
Trudne ene imae koristi od toga ako u toku trudnoe prate kontrakcije svoje
materice. Upoznavanjem kontrakcija za vreme trudnoe one stiu predstavu o poroajnim
kontrakcijama. I, kad poroaj pone, pojava kontrakcija ih nee iznenaditi, jer je razlika
izmeu kontrakcija materice u trudnoi i za vreme poroaja samo u tome to se ove poslednje
javljaju u pravilnim razmacima i to se njihova jaina postepeno poveava.
Pred sam poroaj esto se javljaju izvesni znaci koji ukazuju na to da je poroaj blizu.
Pre svega, kontrakcije, koje su se inae javljale poslednjih sedmica trudnoe, sada postaju
uestalije. One se javljaju neredovno, u nepravilnim vremenskim razmacima, i traju razliito
dugo. esti su pritisak u malom trbuhu i bolovi u krstima. Kod nekih trudnica odjednom se
javljaju lo san i slab apetit. Kod drugih je est nagon na mokrenje. Obino su uznemirene,
razdraljive, ale se na oseaj vruine. Neke trudnice postaju hiperaktivne, sreuju kuu do
najmanjih pojedinosti. Druge su pasivne, nepokretne, lene, umorne. Mnoge ene, opet,
navode da su uoi poroaja osetile sline promene kao za vreme menstruacije.
Pod dejstvom endokrinih, biolokih i nervnih faktora, izmeu 270. i 280. dana
trudnoe, veinom nou, poinje poroaj.
Po emu e trudnica znati da je poeo poroaj? Obino se javlja jedan od sledeih
znakova: oticanje krvavo-sluzavog epa iz polnih organa; pojava kontrakcija materice ili
prskanje vodenjaka.
ta predstavlja taj krvavo-sluzavi ep? U grliu materice postoji uzan kanal, koji je za
vreme trudnoe zatvoren jednim sluzavim epom. Sluzavim epom u kanalu grlia i ovojcima
plod je potpuno zatien i zatvoren u materinoj duplji. On nema nikakvog kontakta sa
spoljnom sredinom. Priroda ga je na taj nain obezbedila i zatitila kako od sluajnih povreda
tako i od mogue infekcije. Sluzavi ep ima prvenstveno za zadatak da sprei prodiranje
infekcije iz usmine u duplju materice. On ima ulogu filtera koji zadrava klice. Zaista,
ispitivanja strunjaka pokazala su da se u donjoj treini tog epa nalazi velik broj klica koje su
tu dospele iz usmine. U njegovojsrednjoj treini broj klica je znatno manji, a u gornjoj treini
njih uopte nema.
Da bi plod mogao da napusti duplju materice kada nastupi poroaj, kanal grlia treba
da se otvori i proiri, a ovojci da prsnu. Znai, taj sluzavi ep treba da se istisne iz kanala
grlia, to se i deava uz pojavu neto malo krvi. To je jedan od prvih znakova da je poroaj
poeo.
Drugi znak koji ukazuje na to da je poroaj poeo jeste pojava kontrakcija materice.
ta je kontrakcija materice? To je stezanje, skupljanje miia materice, kao i svakog drugog
miia naeg tela npr. nekog miia na naoj ruci ili nozi, ijim skupljanjem moemo voljno
upravljati. Mii materice se skuplja, kontrahuje, nezavisno od nae volje. Ve smo videli da
se ove kontrakcije javljaju i u toku trudnoe, ali se kontrakcije materice u toku poroaja
razlikuju od onih za vreme trudnoe po tome to se kontrakcije za vreme poroaja javljaju u
redovnim razmacima, koji su sve krai, i to se njihova jaina postepeno i stalno poveava.
Njihovo trajanje iznosi najvie do jednog minuta, a retko kad vie. Tok kontrakcije materice
predstavljen u vidu krivulje pokazuje da kontrakcija postepeno jaa dok ne dostigne svoj
maksimum, na kome se izvesno vreme zadrava, i da onda, opet postepeno, slabi u svom
intenzitetu (sl. 32). Sve te promene mogu da se registruju specijalnim aparatima koji se
uvruju na trbuni zid porodilje, ali njih isto tako moe i sama porodilja da oseti stavljajui
na tobuh svoj dlan. Tada e osetiti kako materica, koja je za vreme pauze meka, postepeno
postaje tvrda. Taj oseaj da materica postepeno postaje tvrda, da se zatee, poinje u donjem

61
delu trbuha, jer se iznad simfize nalazi nervna zona nadraljivosti miia materice, i odatle se
iri navie sve do dna materice. Dakle, za vreme kontrakcija materica postaje tvrda, smanjuje
joj se zapremina. To traje odreeno vreme (do l min.), pa onda ponovo postepeno omeka.
Izmeu svake kontrakcije postoji pauza, kao neki predah koji omoguuje i materici i celom
organizmu da uspostave ponovnu ravnoteu. U poetku poroaja pauze izmeu pojedinih
kontrakcija iznose 15 - 20 minuta, ponekad i vie, a zatim su sve krae, tako da pri kraju
prvog poroajnog perioda dolaze na svakih 3 - 5 minuta. Takav postepen razvoj vremenskog
javljanja i jaine kontrakcija, kako se to zbiva u toku normalnog poroaja, od velikog je
znaaja, jer omoguuje porodilji da se navikne i prilagodi tim promenama. Pri nekim
poroajima kontrakcije su od samog poetka vrlo snane i este, to normalno nije sluaj. To
porodilji stvara tekoe u prilagoavanju novostvorenoj situaciji. Ako se kontrakcije materice
javljaju najpre na 20, pa kasnije na 15 i 10 minuta, onda porodilja moe dobro da se prilagodi
toj promeni.

Slika 32: Krivulja materine kontrakcije za vreme poroaja

Tok poroaja deli se na tri poroajna doba: I doba, ili doba irenja grlia materice; II
doba, ili doba istiskivanja ploda, i III doba ili doba posteljice. U sva tri poroajna perioda
nastupa niz promena, koje emo u ovom i narednom poglavlju opisati. Bitno je to da se sva tri
poroajna doba odigravaju pod dejstvom jednog istog mehanizma kontrakcija materice. Ceo
poroaj se, u stvari, sastoji od niza kontrakcija.
Zadatak, pak, kontrakcija materice je u pojedinim poroajnim dobima razliit. U I
poroajnom dobu (dobu irenja ili dilatacije), kontrakcije treba da dovedu do skraivanja,
izravnavanja grlia materice i do proirenja kanala grlia do te mere da plod u II poroajnom
dobu moe da proe kroz grli. Znai, u poetku poroaja grli materice najpre treba da se
izravna, da iezne.
ta se podrazumeva pod izravnavanjem grlia materice?
U poglavlju o anatomiji genitalnih organa rekli smo da grli predstavlja donji deo
materice. Donji deo grlia, ija prosena duina iznosa 6 cm, ima oblik valjkastog tela koje
tri u usminu. Ve smo rekli da kroz grli prolazi jedan kanal. Kraj tog kanala prema usmini
naziva se spoljnim uem, dok se kraj prema materici naziva unutranjim uem grlia (sl. 9).
Pod izravnavanjem i nestajanjem grlia podrazumeva se skraivanje grlia po
njegovoj duini. Evo kako se to deava. Mii materice sastoji se od velikog broja miinih
vlakana koja obrazuju dva sistema spirala. Svaki od tih sistema polazi od materinih rogova,
tj. od mesta na materici na kojima se pripajaju jajovodi, i zaokree oko duplje materice u

62
spiralama koje se sputaju odozgo nanie isprepliui se sa spiralama koje prolaze od
materinog roga suprotne strane. U dnu materice te miine spirale imaju gotovo vertikalan
poloaj. Idui nanie, njihov nagib se smanjuje, tako da su u predelu grlia gotovo
horizontalne (sl. 4).
ta biva u poetku poroaja, odnosno kako se vri to izravnavanje grlia? Za vreme
kontrakcija materice spiralna miina vlakna, koja u grliu imaju horizontalni poloaj,
postavljaju se u vertikalni poloaj i poveavaju svoj obim. Zato grli materice postaje sve
krai. Spoljno ue grlia postepeno se pribliava unutranjem, tako da najzad na donjem polu
materice od grlia ostaje samo jedan prsten od miinih vlakana (sl. 33). Kada je dolo do
toga, kae se da je grli iezao, nestao, da se izravnao. To nestajanje grlia lekar prati
unutranjim pregledom, tj. pipanjem pomou prsta. Pri tom konstatuje kako se grli postepeno
skrauje, i najzad, potpuno nestaje. S tim trenutkom zavrava se I faza prvog poroajnog doba
i tada poinje II faza, faza irenja grlia. Za vreme te faze, pod dejstvom kontrakcija
materice, debljaju zidovi tela materice. Duplja materice se smanjuje, zbog ega nastupa
pritisak na sadraj materice, na plod, koga sada kontrakcije materice potiskuju u pravcu
najmanjeg otpora, tj. u pravcu onog miinog prstena koji je preostao od grlia na donjem
polu materice. Pod pritiskom glave (ili, kako to akueri nazivaju, prednjaeeg dela
ploda), kao i pod dejstvom kontrakcija materice, taj miini prsten poinje da se otvara, da se
iri. U poetku te poroajne faze taj prsten je zatvoren, i prst kojim se vri pregled ne moe da
prodre kroz njega i da napipa glavu ploda. To irenje grlia napreduje postepeno. On je najpre
otvoren za jagodicu prsta, pa za ceo prst (1,5 cm), za dva prsta (3,5 cm), potom za mali
(detinji) dlan - to znai da kruni otvor ima prenik od 6 cm, i za veliki dlan, to odgovara
preniku od 8 cm. Na kraju su usta materice potpuno proirena (dilatirana) i iznose 10 cm u
preniku. U trenutku kad se miini prsten potpuno proiri on oma isti prenik kao telo
materine duplje. Time se zavrava obrazovanje svuda ravnomerno irokog poroajnog
kanala, koji poinje kod unutranjih usta materice i zavrava se na stidnici.

Slika 33: Prvo poroajno doba (doba irenja ili dilatacije)

Takvo odvijanje poroaja, tj. najpre izravnavanje grlia a zatim njegovo irenje
(dilatacija), odigrava se u prvorotki. U vierotki, meutim, ta dva procesa protiu
istovremeno, tj. jednovremeno se skrauje grli i proiruje njegov kanal. Kada se poraa
trudnica koja je pripremljena za bezbolni poroaj, nju lekar ili babica, posle unutranjeg
pregleda, obavezno izvetavaju o stepenu proirenja usta materice. Porodilji se jednostavno
saoptava za koliko je grli materice otvoren. To je neophodno potrebno uiniti jer e ona na
taj nain ne samo biti upuena kako napreduje njen poroaj ve e znati i koje mere treba da
preduzme u pojedinim fazama dilatacije.

63
 Mere odnosno zadaci koje porodilja treba da ispunjava u toku poroaja (relaksacija,
disanje) bie potanko izloeni u naredna dva poglavlja.
Plod je tako smeten u duplji materice da, obavijen plodovim ovojcima (amnionom i
horionom), pliva u plodovoj vodi. Kad pone poroaj, tj. kad grli materice pone da se
izravnava i, kasnije, da se proiruje, plodovi ovojci, zajedno s plodovom vodom, poinju da se
sputaju u kanal grlia odnosno u usta materice. Lekar e tada ispred plodove glave moi da
napipa ovojke, naroito ako u tom delu ima dovoljno plodove vode. Taj deo ovojaka, koji se
ispupava ispred plodove glave, nosi naziv vodenjak.
Prilikom normalnog poroaja ovojci (vodenjak) spontano prskaju u trenutku kad se
usta materice potpuno proire. U porodilitima lekari prokidaju vodenjak ve poto se grli
materice proirio za 3 prsta.
Potrebno je da porodilje znaju da je prokidanje vodenjaka, koje je inae potpuno
bezbolno, veoma korisno, jer se posle te male intervencije kontrakcije materice pojaavaju i
na taj nain trajanje poroaja skrauje.
Pri prekidanju vodenjaka istekne izvesna koliina plodove vode, posle ega glava
ploda bolje pritiska na grli materice. Zbog toga kontrakcije materice postaju intenzivnije, a
pauza izmeu njih se skrauje, to ubrzava poroaj. Ponekad se deava da vodenjak spontano
prsne jo pre nego to poroaj pone. Ta pojava ne predstavlja nikakvu ozbiljnu komplikaciju.
Jedino moe da se desi da poroajne kontrakcije nastupe kasnije i da poroaj traje neto due,
naroito u prvorotki.
Ukoliko doe do prskanja vodenjaka kod kue, trudnica odmah treba da se uputi u
porodilite, bez obzira na to to nema bolova.
Kontrakcije materice za vreme poroaja porodilje oseaju kao bolove. Njih i porodilja
i struno osoblje nazivaju poroajnim bolovima. Zato kontrakcije u toku poroaja postaju
bolne? Kao to smo ve ranije istakli, to biva iz dva razloga: zbog nedovoljnog priliva
kiseonika i nagomilavanja mlene kiseline u miiima, usled toga to izaziva bolan gr
materice; zbog iscrpljenosti mozga, to je posledica uzbuenja, straha. Mozak u takvom
stanju prima kontrakcije materice kao bolne manifestacije. Kontrakcije materice, meutim,
mogu da budu bezbolne. Koji uslovi za vreme poroaja treba da postoje da bi one bile
bezbolne? Za to je potrebno:
1. Dobro snabdevanje miia materice kiseonikom. - To porodilja postie na dva
naina: relaksacijom miia i pravilnim disanjem, koje treba da bude podeeno prema
kontrakcijama materice. U iduim poglavljima trudnica e imati prilike da se upozna s time
koji e tip disanja primeniti u pojedinim fazama poroaja. Relaksacija skeletnih miia ima
prvorazredan znaaj za ostvarivanje korisne raspodele kiseonika jer se pri relaksaciji miia
ostvaruje maksimalna mogunost snabdevanja materice kiseonikom. Porodilje koje su za
vreme kontrakcije materice nemirne u velikoj su zabludi kad misle da e time olakati svoje
bolove. Naprotiv, ukoliko se vei broj miia kontrahuje i sve vea koliina kiseonika
upotrebljava za rad tih miia, utoliko se smanjuje koliina kiseonika koji preostaje materici i
plodu. A nedovoljno snabdevanje miia materice kiseonikom za vreme njenog rada dovodi
do nagomilavanja izvesnih raspadnih produkata, kao to je mlena kiselina, koji imaju tetno
dejstvo na mii materice. Mlena kiselina, u porvom redu, a zatim i drugi raspadni produkti
izazivaju kontrakcije materice, greve materice, koji su bolni, dok su normalne kontrakcije
materice bezbolne. Da bi se takve nepravilnosti kontrakcije materice otklonile, potrebno je da
se materica snabdeva dovoljnom koliinom kiseonika.
2. Aktiviranje mozga u toku poroaja. - ta se podrazumeva pod aktiviranjem mozga u
poroaju? Pod tim se podrazumeva porodiljino svesno praenje poroaja, koncentrisanost

64
ene na tok poroaja i aktivan stav prema njemu. ena treba aktivno da prati tok poroaja
kako bi znala ta e u kom trenutku primeniti da bi se bezbolno poraala. Ona treba da
upravlja svojim disanjem i miinom relaksacijom onako kako je to potrebno. Kad je mozak
aktivan i ena koncentrisana na zbivanja u poroajnom aktu, onda nadraaji stvoreni
kontrakcijama materice ne dopiru do njega. Mozak ih ne registruje. Naa svest ih ne
primeuje.
Sami za sebe, ni relaksacija ni poseban nain disanja ne obezbeuju bezbolnost
poroaja ako ne postoji trei faktor, a to je uee mozga, koje se ogleda u svesnom i do
maksimuma koncentrisanom voenju sopstvenog poroaja. Ako mozak ne upravlja
poroajem i ne prati ga, onda je nemogue ostvariti dva prethodna uslova za bezbolan poroaj
- relaksaciju miia i dobro disanje, kojima se postie snabdevanje miia materice
kiseonikom.
Prvo poroajno doba, doba irenja, kod prvorotki traje 8 - 12 asova, a kod vierotki 3
6 asova. Pred porodilju se tada postavljaju veliki zahtevi. Iako je ona u toj fazi poroaja
fiziki slabo aktivna, ona mora da uloi velik psihiki napor da bi aktivno pratila svoj poroaj.
Ona mora za vreme tog perioda da bude koncentrisana, da usredsredi panju na svaku
kontrakciju, to zahteva intenzivan modani rad. Pri kraju prvog poroajnog doba javlja se
jedna kraa faza, koja za neke porodilje moe da bude teka, a to je faza kad su usta materice
proirena otprilike za veliinu velikog dlana. U tom trenutku potiljak deteta, tj. najnii deo
glave ploda koji prednjai, pokuava da prodre u karlicu i spusti se u nju. Ali, u tome ga
ometaju usta materice, koja jo uvek nisu potpuno proirena da bi to omoguila. U toj
kratkotrajnoj prolaznoj fazi kontrakcije materice gube osobine koje imaju u periodu irenja,
ali jo uvek nemaju pravi karakter kontrakcija materice u periodu istiskivanja. Porodilje u toj
fazi imaju oseaj kao kad se voze liftom koji se naglo sputa. Porodilja osea potrebu da se
napinje, ali joj u toj fazi lekar to ne doputa. Umesto toga, ona e morati da primeni poseban
tip disanja, o kome emo govoriti u sledeem poglavlju. Prema tome, taj oseaj porodilje u
ovoj fazi ima svoje fizioloko objanjenje. Porodilja mora s tim da bude upoznata, pa kada
doe do te faze, lekar e je podsetiti na tip disanja koji treba da primeni.
Svojim prisustvom i podrkom lekar e pomoi porodilji da sauva svoju
uravnoteenost, koju je ugrozila pojava promenjenog tipa i ritma kontrakcija.
Kada se usta materice potpuno raire i izravnaju sa zidovima usmine, poinje drugo
poroajne doba, u kome plod biva istisnut iz materice kroz poroajni kanal. To doba naziva se
doba istiskivanja ploda (doba ekspulzije). Za taj poroajni period karakteristino je to to se u
njemu udruuju dve pogonske snage: kontrakcijama materice pridruuju se kontrakcije
trbunih miia, tzv. trbune prese. Kontrakcije materice razlikuju se od onih iz prvog
poroajnog doba po tome to su jae i to su svojim delovanjem upravljene u pravcu
poroajnog kanala, s ciljem da istisnu plod. Ali, pored kontrakcija materice, koje se odvijaju
bez uea volje, porodilja u tom periodu treba i mora da upotrebi i miie koji su pod
uticajem njene volje kako bi se, udruenim snagama, lake istisnuo plod. Ti miii su
dijafragma, grudni i trbuni miii.
Da bi iskoristila te miie radi istiskivanja ploda, porodilja treba da uini jedan dubok
udisaj i da zadri vazduh u pluima. ta se pri tome deava? Pri udisaju dijafragma se sputa
nanie i pritiska dno materice. Materica u tom trenutku dobija u dijafragmi moan oslonac. S
druge strane, takav poloaj dijafragme za vreme zadranog udisaja omoguuje i znatno jau
kontrakciju miia trbunog zida, koji tada takoe imaju bolju taku oslonca u nepokretnim
rebrima. Kontrakcije tih miia sa svoje strane ubrzavaju istiskivanje ploda kroz poroajni
kanal. mRazume se da e ena zadravati vazduh u pluima dok god moe, a takoe i zavisno
od samog odvijanja poroaja.

65
 Drugo poroajno doba traje izmeu 10 - 40 minuta. U tom periodu razlikujemo dve
faze: kotanu i miinu. U tzv. kotanoj fazi plod se postepeno sputa kroz kotani (karlini)
deo poroajnog puta, od ulaza do izlaza iz njega, tj. sve dok se glava ne spusti na miino
dno, koje obrazuju miii koji zatvaraju izlaz iz karlice. Tada poinje tzv. miina faza drugog
poroajnog doba, u kojoj glava ploda proiruje poroajni kanal izmeu miia karlinog dna.
Porodilja tada ima oseaj da joj je karlica puna. Da bi se oslobodila tog pritiska i punoe u
karlici, ona tada poinje da se napinje. Kad glava ploda stigne na karlino dno, karakter
kontrakcija materice se menja. One sada imaju karakter napona. Zbog pritiska na karlino dno
porodilja ima oseaj teranja na stolicu.
Za vreme napona meica porodilje poinje da se ispupava i, ubrzo posle toga, u
vaginalnom ulazu pomalja se detinja glava. Dete se svojim potiljkom osloni o donju ivicu
simfize, a iznad meice se prvo raa teme, onda se ukae granini deo izmeu ela i dela
glave koji je pokriven kosom, zatim elo, oi, nos, usta i, na kraju, brada. Neposredno posle
toga izlaze ramena i trup i, najzad, noge (sl. 34). Za vreme drugog poroajnog doba, porodilja
ulae velik fiziki i psihiki napor. Izraunato je da porodilja u tom dobu troi isto toliko
energije koliko radnik za vreme napornog rada u rudniku. Porodilja se obino znoji, osea
veliku e i glad. Najvei fiziki napor ona obavlja u tzv. kotanoj fazi, dok se u miinoj
fazi fizikom naporu pridruuje jo i znatan psihiki napor. Ta faza odigrava se u prisustvu i
pod rukovodstvom lekara ili babice koji vode poroaj i koji su za sve to vreme pored
porodilje.

Slika 34: Drugo poroajno doba (doba istiskivanja ili ekspulzije)

Kako se to odigrava? im oseti da se pribliava kontrakcija, koja sada ima karakter

napona, porodilja treba da to saopti lekaru ili babici. Oni tada preuzimaju vostvo u svoje
ruke i nareuju porodilji kada treba duboko da udahne i udahnuti vazduh da zadri, a kada
treba da se napinje. Dunost je porodilje da se u tim trenucima strogo pridrava lekarskih
uputstava. Naravno, ukoliko bude potrebno, za vreme napona lekar e rei porodilji da za
trenutak ispusti vazduh iz plua i ponovo udahne i zadri vazduh. Ovo zbog toga to napon
moe da traje i do jednog minuta, a toliko dugo teko je zadrati vazduh u pluima. Kad
kontrakcija prestane, porodilja treba potpuno da se relaksira, olabavi, kako bi u vreme pauze
izmeu dve uzastopne kontrakcije prikupila dovoljno snage za sledeu kontrakciju. U pauzi se
porodilji moe dati da pije malo vode ili da sie limun, obrie joj se znoj s lica i dati da udie
kiseoniik.

66
 Najzad, faza raanja detinje glave preko meice iziskuje od porodilje znatnu psihiku
koncentraciju. U tom trenutku ona treba da primeni i specijalan tip disanja, o emu e kasnije
biti rei. Posle nekoliko trenutaka njen trud bie nagraen najlepom nagradom; ugledae
svoje dete i ue njegov glas. Osetie tim veu radost i ponos to ga je rodila svojim svesnim
zalaganjem, svojim aktivnim stavom, ulaui maksimalnu psihiku i fiziku aktivnost.
Ako ukratko ponovimo ta se oekuje od porodilje u drugom poroajnom dobu, onda
moemo rei da je u fazi sputanja glave kroz karlicu, u tzv kotanoj fazi, potreban velik
fiziki napor ene, da miina faza, prodiranje glave kroz miino dno karlice, iziskuje njen
fiziki i psihiki napor, dok u zavrnoj fazi, pri raanju glave, porodilja mora da uloi samo
psihiki napor.
Posle roenja deteta nastupa tree poroajna doba, tzv doba posteljice, u kome se
materica priprema da izbaci posteljicu s ovojcima. Obino etvrt do pola asa po roenju
deteta porodilja oseti ponovni nagon na napinjanje. Ako se lekar ili babica uvere da se
posteljica odlubila od zida materice, naredie eni da se napne i posteljica e se, bez ikakvog
bola, roditi. Tek s raanjem posteljice poroaj je zavren.
Ve iz ovog kratkog izlaganja o poroaju proizlazi da nije lako ostvariti bezbolan
poroaj. Naime, kad to kaemo, hoemo da podvuemo da trudnica ne treba da shvati da se
bezbolni poroaj odvija sam po sebi i da ona pri tom treba da bude pasivna. Naprotiv,
ostvarenje bezbolnog poroaja iziskuje aktivan stav porodilje u toku poroaja, praenje
poroaja i ulaganje velikog psihikog napora. Ukoliko je porodilja jae koncentrisana na
odvijanje poroaja, utoliko e lake u potrebnom trenutku primeniti sve one mere, nauene u
toku pripreme, koje obezbeuju bezbolno poraanje. Naravno da lekar i babica koji vode
bezbolan poroaj sa svoje strane takoe moraju da uloe maksimum truda i napora. Ukloniti
bol u poroaju znai ne samo raskinuti s pogrenim vaspitanjem da je poroaj bolan ve i
ovladati teorijom i praktikim vebama nauenim u pripremi i aktivno se odnositi prema
poroajnom inu, dajui od sebe maksimum psihike energije u toku njegovog zbivanja.

VI. PONAANJE PORODILJE U PRVOM POROAJNOM DOBU,

DOBU IRENJA

Prvo poroajno doba, ili doba irenja, poinje s prvim pravilnim kontrakcijama
materice. Niz kontrakcija materice dovodi do potpunog otvaranja usta materice, ime je taj
poroajni period zavren.
U prethodnom poglavlju videli smo da se u toku tog poroajnog doba razlikuju dve
faze. U prvoj fazi dolazi do izravnavanja odnosno iezavanja grlia, tako da se umesto
njega obrazuje samo jedan miini prsten, tzv. usta materice. U drugoj fazi taj se prsten
postepeno sve vie ini, tako da na kraju te faze usta materice imaju prenik od 10 cm. Kroz
tako proirena usta materice moe sada da proe glava deteta (sl. 35).

67
Slika 35: Prvo poroajno doba (doba irenja ili dilatacije)

Poznato nam je, isto tako, da je priroda obezbedila zatitu ploda od povrede i infekcije
za vreme trudnoe pomou tri zatitna sredstva: sluzavim epom koji zatvara kanal grlia
materice, plodovim ovojcima i plodovom vodom. Kad pone poroaj, ta tri sredstva
predstavljaju prepreku na prirodnom putu izlaska ploda iz sredine u kojoj se nalazio devet
meseci, te u prvom poroajnom dobu dolazi do uklanjanja tih prepreka.
Najpre se iz kanala grlia materice izbaci sluzavi ep. Zajedno s njim potee i neto
malo krvi. Zatim dolazi do cepanja ovojaka koji obavijaju plod, tj. nastupa prskanje
vodenjaka. Pri tom uvek otekne izvesna koliina plodove vode (obino 100 - 500 ml, nekad
manje, a nekad znatno vie). Dok se sluzavi ep izbacuje odmah na poetku prvog poroajnog
doba, do prskanja vodenjaka dolazi najee pri kraju tog doba, mada nije retko da on prsne i
u samom poetku poroaja.
Slanje grlia materice nastaje pod uticajem kontrakcija materice. Razume se da
dilatacija (irenje) grlia ne napreduje stalno ve zavisi od kontrakcija materice. Svaki put kad
se mii materice kontrahuje grli se za izvestan stepen proiri. Kod prvorotke, doba irenja
grlia, ili prvo poroajno doba, traje proseno 8 - 12 asova. Meutim, ukoliko je prvorotka
starija, taj period je dui. Kod vierotke je doba irenja krae i obino iznosi 3 - 6 asova. Pri
kontrakcijama materice porodilja osea izvesne karakteristine promene; njih trudnica treba
da upozna.
U poetku prvog poroajnog doba pauze izmeu kontrakcija iznose 15 - 20 minuta.
One se postepeno sve vie skrauju, tako da pri kraju tog perioda iznose 3 5 minuta. Same
kontrakcije traju do l minut. Jaina kontrakcija postepeno raste, tako da je intenzitet
kontrakcija maksimalan pri kraju prvog poroajnog doba.
Za vreme kontrakcija materica menja svoj oblik. Ako to porodilja paljivo prati, ona
moe da zapazi da se pri svakoj kontrakciji dno materice spusti neto ispod onog poloaja koji
zauzima u pauzi. U visini simfize, u tzv. malom trbuhu, porodilja ima oseaj zategnutosti,
vuenja, dok traje kontrakcija. Taj oseaj potie od rastezanja miinih vlakana donjih
partija materice za vreme izravnavanja grlia. Meutim, zbog pritiska detinje glave na
unutranje ue kanala grlia, porodilja ima u isto vreme oseaj izvesne teine i pritiska iznad
simfize.
Bezbolni poroaj ostvarljiv je, samo uz prethodnu pripremu trudnice. Ta je obuka
neophodna ne samo radi otklanjanja ranijeg pogrenog vaspitanja da je poroaj obavezno
bolan in i radi uklanjanja straha, ve i radi toga da trudnica naui da se poraa, da ume

68
aktivno da prati svoj poroaj kako bi, pored ostalog, mogla i znala da primeni sve potrebne
mere koje e doprineti da poroaj bezbolno protekne, a to su: potrebna tehnika disanja i
relaksacija (olabavljenje) miia.
U ovom poglavlju izneemo kako ena treba da se ponaa, kakav stav da zauzima, kao
i ta i kada treba da primeni u prvom poroajnom periodu. Tehnika disanja i relaksacije je
razliita ne samo u dvema poroajnim fazama tog doba nego ak u toku jedne iste faze. Sem
toga, ona nije ista u tzv. prelaznoj fazi, tj. kada se prvo poroajno doba zavrava i kada
poinje drugo, doba istiskivanja ploda. Ali, da bi porodilja umela da primeni pojedine naine
disanja, ona najpre mora da naui da prepozna poetak kontrakcije, a zatim da poetak
kontrakcije vee za disanje.
Kako e porodilja tano odrediti poetak kontrakcije? Ona e to postii na taj nain to
e ve od samog poetka poroaja vrlo paljivo pratiti kontrakcije, to e vrlo precizno
zapaziti i analizirati one promene koje prate kontrakcije, kao to su, na primer, lako zatezanje
u donjem delu trbuha, lak pritisak i sl. Sem toga, ako u tom trenutku stavi ruku na trbuh,
osetie do on postepeno postaje sve tvri. Pratie trajanje kontrakcije, kao i pauze izmeu
pojedinih kontrakcija. Sve to iziskuje intenzivnu koncentrisanost ene na poroaj. Tako e
ona umeti jasno da prepozna poetak kontrakcije.
Bez prepoznavanja poetka kontrakcija nee moi da se uspostavi potrebna harmonija
izmeu kontrakcija materice i disanja. Vano je da nov tip disanja treba da pone ba u
trenutku kada pone kontrakcija. Samo tako moe da se uspostavi nova veza, novi uslovni
refleks kontrakcija - disanje umesto starog kontrakcija - bol. Ako se to ne postigne i
pored sve obuke ene u trudnoi, kontrakcija moe da postane signal za bol.
Najzad, da bi mogla da primeni odreen nain disanja i relaksacije, porodilja mora da
zna u kojoj se poroajnoj fazi nalazi. U tome e joj pomoi lekar, koji e joj saoptavati dokle
je poroaj napredovao. Pod uticajem kontrakcija, usta materice se postepeno ire. Uobiajeno
je da se irina (veliina) otvora usta materice obeleava prolaznou prstiju kroz otvor,
uporeenjem s metalnim novcem ili prenikom otvora izraenim u centimetrima. U poetku,
kod prvoratke otvor je prolazan samo za jagodicu prsta. Kasnije, pod uticajem kontrakcija,
koje su jo uvek retke i slabe i obino se javljaju na 8 - 10 minuta, taj otvor postepeno postaje
prolazan za l - 2 prsta. Pod uticajem sve eih kontrakcija, koje se najpre javljaju na svakih
5 minuta a zatim na svaka 4, pa 3 minuta, usta materice postepeno se ire do veliine malog
dlana i, najzad, velikog dlana, posle ega je irenje zavreno (kompletna dilatacija).
U zavisnosti od stepena proirenosti usta materice za vreme perioda irenja, porodilja
preduzima odreene mere disanja i relaksacije. Od poetka kontrakcija pa do proirenosti
(dilatacije) usta materice za 2 - 3 prsta primenjuje jedne mere, od proirenosti za 2 3 prsta pa
do potpune dilatacije primenjuje druge mere i, najzad, u tzv. prelaznom periodu, tj pri samom
kraju perioda irenja, kada se meaju kontrakcije prvog poroajnog doba s pogonskim
snagama drugog poroajnog doba, tree mere.
U poetku prvog poroajnog doba, odnosno u fazi do proirenja usta materice za 2 - 3
prsta, kontrakcije se retko javljaju, ali ve tada trajanje pojedinih kontrakcija moe da iznese
do l minut. Za vreme prvih 30 sekundi jaina kontrakcija materice raste, u toku daljih 30
sekundi materica postepeno dobija svoju raniju, meku konzistenciju, kakva postoji u pauzi
izmeu kontrakcija.
U poetnoj fazi, kad su kontrakcije jo retke i slabe, porodilja treba da primeni duboko
i usporeno disanje (sl. 36). Takav nain disanja obezbeuje miiu materice najpravilniji
priliv kiseonika i odmara porodilju. Kad kontrakcija prestane, ona treba da nastavi s
normalnim disanjem.

69
Slika 36: Disanje za vreme materinih kontrakcija u poetku poroaja (do dilatacije materinih usta za 2 -3
prsta). Gornja krivulja se odnosi na disanje, a donja prikazuje kontrakcije materice.

Sem toga, za vreme kontrakcija porodilja treba da relaksira svoje miie koristei pri
tome ono to nauila na vebama relaksacije u toku pripreme. Naroito je vano da porodilja
relaksira trbune miie i miie kaiiinog dna, a zatim miie lea i ramena.
Meutim, od momenta kad su usta materice otvorena za 2 - 3 prsta pa do potpune
dilatacije te mere nisu vie dovoljne. Kad je bilo rei o fiziologiji disanja, kazali smo da se za
vreme udisanja (inspiracije) preaga sputa nanie i da na taj nain vrsto pritiska dno
materice. Kako u zidovima materice postoje nervni zavreci (receptori), koji zbog tog pritiska
bivaju nadraeni, to se ovi nadraaji sprovode do mozga i na taj nain se kod porodilje stvara
oseaj o pritisku preage na dno materice. Ako postoje jo i drugi uslovi koji pogoduju
stvaranju bola, taj oseaj porodilja moe primiti kao bol. Da bi se to izbeglo, potrebno je
primeniti naroit tip disanja. Potrebno je primeniti takvo disanje pri kome preaga nee
nadraiti matericu. To e se ostvariti ako porodilja u toj fazi dilatacije die povrno.
Povrnim disanjem ograniavaju se amplitude preage, razmaci izmeu njenog
poloaja pri dizanju i sputanju prilikom disanja. Preaga se u manjoj meri izbouje i sputa
nanie, ime se izbegava pritisak na matericu odozgo. Meutim, ako bi disanje bilo povrno i
ritam disanja ostao nepromenjen, tj. onakav kakav je prilikom normalnog disanja, takvim
disanjem ne bi se obezbedila potrebna koliina kiseonika miiu materice. Kako e se onda
obezbediti dovoljan priliv kiseonika? To e se postii ubrzanim disanjem. Jer, ako se povea
broj respiracija u l minutu, vie e se kiseonika uneti. Znai, u toj poroajnoj fazi disanje
treba da bude povrno i ubrzano.
Tip disanja koji porodilja primenjuje od poetka prvog poroajnog doba pa do
dilatacije grlia za 2 - 3 prsta razlikuje se od normalnog disanja za vreme pauze izmeu
kontrakcija samo u pogledu jaine, tj. za vreme kontrakcija disanje treba da je dublje i neto
sporije. U fazi dilatacije za 2 - 3 prsta pa nadalje, do potpune dilatacije, naroito treba
promeniti frekvenciju disanja. Kao to smo videli, disanje tada treba da je ubrzano i povrno.
Prema tome, u trenutku kad pone kontrakcija, u toj fazi dilatacije porodilja treba
najpre duboko da udahne, a odmah zatim da die povrno i ubrzano, za sve vreme trajanja
kontrakcije. U trenutku kad kontrakcija prestane, ponovo treba duboko da udahne i izdahne, a
s poetkom pauze opet da pree na normalan tip disanja (sl. 37).

70
Slika 37: Disanje za vreme materinih kontrakcija u prvom poroajnom dobu (od dilatacije materinih usta za 2 -
3 prsta do potpune dilatacije).

Razume se, i za vreme ove faze prvog poroajnog doba porodilja mora potpuno da se
relaksira. Ali, dok je od poetka poroaja pa do dilatacije grlia za 2 - 3 prsta bila dovoljna
relaksacija samo za vreme kontrakcija materice, od ovog perioda pa do potpune dilatacije
potrebna je relaksacija ne samo za vreme kontrakcija materice nego i u pauzi izmeu njih.
Treba napomenuti da se u svakom poroaju ne treba kruto drati toga da se nov tip
disanja mora primeniti tek kad su usta materice otvorena za 2 - 3 prsta. Izuzetno, kod
pojedinih porodilja deava se da su kontrakcije materice od samog poetka prvog poroajnog
doba vrlo snane. Ne ekajui da se izvri dilatacija za 2 prsta, u tom sluaju porodilja e
znatno ranije primeniti povrno disanje tj. onaj tip disanja koji se inae primenjuje poevi od
dilatacije grlia za 2 - 3 prsta. Sem toga, vano je da porodilja zna da kad doe do prskanja
vodenjaka i isticanja plodove vode kontrakcije materice postaju snanije i jae, bez obzira na
to da li je vodenjak prsnuo spontano ili ga je lekar prekinuo, i bez obzira na poroajnu fazu u
kojoj je prsnuo. Zbog toga, porodilja treba budno da prati neposredan period posle prskanja
vodenjaka da bi svoje disanje mogla da prilagodi kontrakcijama, tj. da s poetkom snanih
kontrakcija primeni povrno i ubrzano disanje.
Kad su se usta materice proirila otprilike za irinu velikog dlana, menja se kvalitet
kontrakcija materice. U tom periodu glava deteta poinje da silazi u poroajni kanal i
porodilja osea potrebu da se napinje. Ta zavrna faza prvog poroajnog doba, tzv. prelazna
faza izmeu perioda irenja i perioda istiskivanja ploda, kod prvorotki obino traje
dvadesetak minuta, dok je kod vierotki neto kraa. Za prelaznu fazu karakteristino je da se
u njoj meaju kontrakcije koje je porodilja dotle oseala s novim tipom kontrakcija,
karakteristinim za drugo poroajno doba, s tzv. naponima. Porodilja osea potrebu da se
napinje. Meutim, lekar joj tada to jo ne dozvoljava, to moe da zbuni porodilju. Lekar to
ini zato to u toj fazi proces irenja jo nije zavren, jer jo uvek postoji deo usta materice
koji treba da se izravna s preostalim delom poroajnog kanala. Ako bi se ena u tom
trenutku napinjala, zbog pritiska na neizravnate ivice usta materice dolo bi do njihovog
debljanja, i usled toga do produenja trajanja zavrne faze dilatacije.
U toj prelaznoj fazi izmeu prvog i drugog poroajnog doba, porodilju moe da zbuni
pojava novih oseaja, koji su stvoreni novim tipom kontrakcija materice, tako da porodilja
prestane da vlada poroajem i upravlja kontrakcijama. Zbog toga porodilja s tim treba da
bude upoznata kako se, s jedne strane, ne bi zbunila i kako bi, s druge strane, znala da se
ponaa u toj fazi.

71
 Za vreme kontrakcija u toj fazi porodilja osea potrebu za napinjanjem jednom, dva ili
tri puta, prema tome da li je kontrakcija manja ili vie snana (sl. 38). U trenutku kad oseti
prvi nagon za napinjanjem porodilja treba da ostavi glavu na jastuku, da je ne die, i odmah
treba da primeni povrno disanje, kao to je to radila i dotad za vreme kontrakcija, poev od
trenutka kad su usta materice bila proirena za 2 prsta. Ali, u toj fazi, u toku povrnog i
ubrzanog disanja, porodilja treba nekoliko puta duboko da izdahne (sl. 38). Ti izdisaji
(ekspiracije) treba da budu jaki i snani. Oni omoguuju da se porodilja ne zamori u toku
povrnog i ubrzanog disanja.

Slika 38: Disanje za vreme materinih kontrakcija u prelaznoj fazi (na kraju prvog poroajnog doba)

Za vreme prelazne faze lekar ili babica e obavezno biti pored porodilje i pomoi joj
da sauva ravnoteu u trenutku te promene kakvoe i ritma kontrakcija materice, koje enu
mogu da zbune ba zbog svoje naglosti, na koju nije imala vremena da se privikne. Ako se
desi da lekar ili babica nisu pored porodilje u trenutku kad ponu da se meaju dotadanje
kontrakcije i naponi, porodilja treba odmah da ih pozove.
Posle te prelazne faze poinje period istiskivanja deteta. O ponaanju porodilje u toj
fazi bie rei u iduem poglavlju.
Najzad, da vidimo kakav treba da bude stav porodilje u pauzama izmeu kontrakcija.
Porodilje koje su pripremljene za bezbolni poroaj znaju da e kontrakciju osetiti kao
jednu normalnu, bezbolnu senzaciju. Stoga se porodilja za vreme pauze priprema da spremno
doeka kontrakciju, ona misli na to koje e sve mere odmah preduzeti kad kontrakcija pone.
Sem toga, njena glavna briga je da prati tok svog poroaja, da se koncentrie na to kada e
koju meru primeniti, da misli o tome koje sada promene nailaze itd. Jednom reju, njena briga
je da se za vreme pauze maksimalno koncentrie na svoj stav pri sledeoj kontrakciji umesto
da misli na razne nepotrebne stvari. Sem toga, ona tada treba maksimalno da izbegava svaki
fiziki napor, da se tedi.
Porodilje koje dolaze na poroaj bez prethodne pripreme za bezbolan poroaj u pauzi
stalno misle na to kako e idua kontrakcija biti bolna, zbog ega se pojaava njihov strah od
poroaja. A strah sa svoje strane nepovoljno utie na aktivnost mozga, dovodi do smanjene
inhibicije mozga, to ima za posledicu da se poroajne kontrakcije zbilja oseaju kao bolne.
Kod nepripremljenih porodilja, dakle, kontrakcija predstavlja signal za bol, usled ega one
zaista osete kontrakciju kao bol.
Ako rekapituliemo stav porodilje u toku prvog poroajnog doba, proizlazi sledee: od
poetka prvog poroajnog doba pa do dilatacije grlia za 2 - 3 prsta, porodilja za vreme
kontrakcija treba da die duboko i usporeno i da relaksira sve svoje miie, kako je to na
vebama nauila. U pauzi treba da izbegava svaki napor i da se priprema za dalje upravljanje
svojim poroajem, iekujui one simptome po kojima e poznati poetak kontrakcije i

72
mislei na mere koje e preduzeti u toku kontrakcije, zavisno od napredovanja poroaja, o
emu e je obavestiti lekar ili babica.
Od trenutka kad je saznala da je grli otvoren za dva prsta pa do potpune dilatacije
grlia, porodilja za vreme kontrakcije primenjuje povrno i ubrzano disanje, s tim to s prvim
nagovetajem kontrakcije jedanput duboko udahne i izdahne, a odmah zatim nastavi da die
povrno i ubrzano. Takvo disanje treba da traje sve do kraja kontrakcije materice, kad
porodilja opet jedanput duboko udahne i izdahne. U pogledu relaksacije, poevi od dilatacije
grlia za 2 prsta, ona zauzima sve vaniju ulogu i primenjuje se ne samo za vreme trajanja
kontrakcija ve i u pauzama. Ali, ako u pauzi relaksacija moe da bude i obina mlitavost i
oputenost miia - kad ponu kontrakcije, relaksacija mora da bude potpuna. Drugim recima,
u tom trenutku porodilja mora da postigne maksimalno olabavljenje svojih miia, tako da oni
postanu kao paralisani.
Poetak kontrakcije materice treba da bude nagovetaj, signal za primenu relaksacije
svih miia tela, isto tako kao to je i za disanje. Maksimalna relaksacija miia treba da traje
za sve vreme kontrakcije, dok za vreme pauza ona moe da bude manje intenzivna, da
predstavlja obinu oputenost miia.
U prelaznoj fazi prvog poroajnog doba tip disanja se utoliko menja to se, uporedo s
pojavom napona, uz povrno i ubrzano disanje uini i nekoliko dubokih, snanih izdisaja
(ekspiracija).
Vebe disanja. - U toku prvog poroajnog doba, kao to smo videli, porodilja treba
istovremeno da primeni poseban tip disanja i relaksaciju miia. Da bi to to bolje ostvarila,
pored ve ranije opisanih vebi disanja i relaksacije trudnica treba da savlada i sledee vebe
disanja:
1. Lagano i duboko disanje (sl. 36) - To je ono disanje koje se primenjuje u poetku
perioda irenja. Za vreme te vebe trudnica treba da lei na leima i da l minut udie duboko i
lagano kroz nos, a izdie na usta. S povremenim pauzama, to treba da ponovi nekoliko puta.
2. Ubrzano i povrno disanje (sl. 37). - Taj tip disanja primenjuje se poev od
dilatacije grlia za 2 prsta. Trudnica najpre duboko udahne kroz nos i izdahne na usta. Pri
kraju izdisaja poinje da die brzo i povrno, i to samo kroz nos ili samo na usta. Postepeno,
trudnica treba da veba da to disanje potraje l minut. Takvo disanje treba da se zavri
dubokim udisajem i izdisajem. Po zavrenoj vebi trudnica se odmara l - 2 minuta. To treba
da se ponovi nekoliko puta.Pri povrnom i ubrzanom disanju trbuh treba da ostane gotovo
nepokretan, a samo disanje ne treba da bude praeno odizanjem ramena.
3. Disanje u prelaznoj fazi (sl. 38). Postupak je isti kao kod prethodne vebe, s tom
razlikom to se u toku ubrzanog i povrnog disanja ubacuju 2 3 forsirana duboka izdisaja.
Za vreme tih vebi trudnica treba da lei na leima. Kad ih savlada u tom poloaju,
vebe treba da sprovodi leei naizmenino na levom i desnom boku.

73
 VII. PONAANJE PORODILJE U DRUGOM POROAJNOM
DOBU, DOBU ISTISKIVANJA PLODA

Kad se zavri period irenja, stvoreni su uslovi koji omoguavaju da se plod spusti
kroz formirani poroajni kanal, odnosno da se dete rodi.
Kontrakcije materice u prvom poroajnom dobu u potpunosti su proirile grli
materice i tako uklonile poslednju prepreku za izlazak ploda iz duplje materice. U drugom
poroajnom dobu, tzv. dobu istiskivanja (ekspulzije), kontrakcije e istisnuti plod iz duplje
materice, u kojoj se on razvijao devet meseci.
Kad pone period istiskivanja ploda, detinja glava, koja je za sve vreme irenja grlia
u prvom poroajnom dobu stajala na istom mestu, postepeno poinje da se sputa niz
poroajni kanal (sl. 34). U toku svog sputanja glava deteta je u tolikoj meri savijena unapred
da njegova brada dodiruje grudni ko. Takav poloaj glave naziva se glava u fleksiji. U tom
poloaju, flektirane, savijene unapred glave, dete ostaje za sve vreme svog puta niz poroajni
kanal, do miinog dna koje zatvara izlaz karlice. Poloaj glave u fleksiji vrlo je pogodan za
dete, jer omoguuje da glava lako i brzo proe kroz poroajni kanal od karlinog ulaza pa sve
do karlinog izlaza. Kad je stigla na karlino dno, glava poinje da se probija kroz miie koji
zatvaraju karlini izlaz. Potiljkom oslonjena na donju ivicu simfize, glava, koja je do tog
trenutka svojom bradom bila vrsto priljubljena uz grudni ko, postepeno poinje da se
udaljava od njega i da se sve vie ispravlja, ili, kako to lekari kau, prelazi iz slanja fleksije
u stanje dejleksije. Za vreme odvijanja te faze glava se pojavljuje u stidnici.
Drugo poroajno doba, koje predstavlja najuzbudljiviju fazu poroaja, pribliava se
svom kraju. Lekar e najpre ugledati teme deteta i moi da obavesti majku o boji njegove
kose. Zatim, kako se glava sve vie ispravlja iz poloaja u kome je bila, tj. kako se obavlja
defleksija glave, pojavljuje se elo deteta, pa nos, usta i, najzad, brada. Posle raanja glave
raaju se, dosta brzo i bez nekih tekoa, ramena i trup.
Za vreme svog prolaenja niz poroajni kanal, detinja glava vri pritisak na debelo
crevo, koje se nalazi, kao to je to trudnicama poznato iz poglavlja o anatomiji, odmah iza
usmine. Zbog tog pritiska kod porodilje se pojavljuje snaan napon, oseaj teranja na stolicu, i
porodilja poinje da se napinje.
Kad je lekar utvrdio da su se usta materice potpuno proirila, odnosno da se zavrila
prelazna faza izmeu prvog i drugog poroajnog doba (o kojoj smo govorili u prethodnom
poglavlju), on nareuje porodilji da se napinje. Za sve vreme te zavrne faze poroaja lekar ili
babica ostaju pored porodilje, jer tom fazom moraju oni da rukovode.
Kod neupuenih i nepripremljenih porodilja esto postoji najvei strah ba od te
poslednje faze poroaja, jer se one stalno pitaju kako e se probiti detinja glava kroz tako
uzan kanal kao to je usmina, a da se ne povrede organi ili dete. Taj strah od nesrazmere
izmeu detinje glave i usmine je neopravdan. Poznato je da je zbog bubrenja i razmekavanja
tkiva poroajnih puteva za vreme trudnoe, kao i zbog specijalne grae usmine (njeni zidovi
su popreno nabrani i u svom sastavu imaju elastina vlakna), poroajni kanal tako
pripremljen da ga detinja glava pri svom prolazu samo rastee, tako da normalno ne dolazi do
povreda ni usmine ni deteta. Drugo poroajno doba iziskuje od porodilje krajnju aktivnost.
Tada ona treba da bude maksimalno koncentrtisana da bi uspeno izvravala naloge lekara i
primenjivala sve ono to je u toku pripreme nauila.
Istiskivanje ploda realizuje materica pomou svojih kontrakcija, ali uz sudelovanje
trbunih miia, na ije kontrakcije porodilja moe voljno da utie.

74
 Kako porodilja treba da se napinje? Ona se napinje koristei svoju trbunu
muskulaturu i preagu (dijafragmu). Te miie ona treba racionalno da koristi, tedei svoju
energiju. Da vidimo kako e porodilja koristiti tu potrebnu muskulaturu. Ovde emo se najpre
podsetiti na ono to je izneseno u poglavlju o disanju.
Pri dubokoj inspiraciji (udisaju) dijafragma se sputa nanie i na taj nain vri pritisak
odozgo na materjcu. Ako se za vreme kontrakcije materice dijafragma spusta na dno materice,
kombinovae se dva pritiska koji istiskuju plod iz materice: pritisak materice i pritisak
preage (sl. 15). Ako se dijafragma zadri u spotenom poloaju, to se postie kad porodilja
udahnuti vazduh zadri u pluima koliko god je to mogue, i kad porodilja u tom trenutku
kontrahuje i svoje trbune miie, pridiruie se jo i trei pritisak koji tei da istisne sadraj
materice, a koji se stvara kontrakcijom trbunih miia. Dakle, miii trbunog zida postaju u
periodu istiskivanja pogonska snaga za istiskivanje ploda. Te vane injenice porodilja treba
da shvati i zna da bi u datom momentu mogla pravilno da koristi ulogu trbunih miia u
poroajnom aktu.
Da bi napinjanje bilo to efikasnije, porodilja treba duboko da udahne, da zadri u
pluima udahnuti vazduh i da zauzme odreeni poloaj. Poloaj treba da bude ovakav:
porodilja treba da savije glavu i nasloni je na grudi, da povije ramena, da laktove odmakne od
trupa i dri ruke u stavu kao to vesla dri ruke na veslima, pri emu treba malo da odigne
gornji deo lea od postelje. U tom poloaju porodilja treba da se uhvati za kone kaieve koji
su privreni na donjem delu poroajne postelje i da ih vrsto vue. Napinjanje (kontrakcija)
trbune muskulature treba da pone u trenutku kad kontrakcija materice dostigne svoj
vrhunac, a da prestane istovremeno s prestankom kontrakcije materice.
U nekim porodilitima porodilji se slikovito objanjava da treba da vri pritisak kao
da obavlja veliku nudu. Meutim, to je potpuno pogreno. Kada bi tako postupila, ona bi
kontrahovala miie karlinog dna, zbog ega bi dolo do pritiska ne samo na debelo crevo
nego i na vaginu. Time bi se samo stvorila prepreka za prolaz detinje glave. Sigurno je da je
udrueni pritisak kontrakcija materice, preage i trbunih miia jai od pritiska koji se stvara
na karlinom dnu kad se ena napinje kao za stolicu - da taj pritisak, kao jai, savladava
slabijeg. Ali je isto tako sigurno da kontrakcija miia karlinog dna bez ikakve potrebe
produava trajanje poroaja.
Da bi porodilja znala pravilno da se napinje, treba u toku trudnoe da naui da
razlikuje rad trbunih miia od rada miia karlinog dna. U tom cilju treba jedanput dnevno
da primenjuje sledee vebe, koje su vrlo jednostavne:
Prva veba. - Udahnuti vazduh i zaustaviti disanje, ne isputati vazduh, a zatim
napraviti napor kao pri vrenju velike nude.
Druga veba. - Udahnuti i zaustaviti disanje, a zatim napraviti napor kao pri mokrenju.
Pri prvoj vebi porodilja e osetiti kako se pored trbunih kontrahuju jo i miii
karlinog dna, i to vie pozadi, oko debelog creva, a pri drugoj vie spreda, u okolini
mokrane beike.
Te dve vebe omoguuju da trudnica brzo i lako upozna i oseti gde su smeteni miii
karlinog dna. To je, pak, potrebno da bi znala da relaksira te miie kada se za tim ukae
potreba. Takav trenutak nailazi u drugom poroajnom dobu, kada glava deteta sie na
karlino dno i kada porodilja, iz razloga koje smo ve naveli, treba da opusti miie karlinog
dna, a da kontrahuje trbune miie.
Da bi se trudnica i praktiki pripremila za tu poroajnu fazu, u kojoj svojim dranjem i
uloenim naporom treba maksimalno da pripomogne da se poroaj dobro zavri, jo u toku

75
trudnoe treba da naui sledeu vebu, koja e joj omoguiti da se upozna s poloajem koji
treba da zauzme u tom poroajnom periodu i nainom izvoenja aktivnog napinjanja.
Trea veba. - Trudnica lei na leima sa savijenim i razmaknutim nogama i rukama
olabavijenim pored trupa. Najpre treba duboko da udahne kroz nos i izdahne na usta. Zatim
ponovo udahne i zadri vazduh u pluima 20 - 30 sekundi, pri emu treba lagano da podigne
gornji deo trupa savivi glavu napred tako da brada dodiruje grudnu kost, a rukama obuhvati
butine (sl. 27). U tome stavu treba da kontrahuje miie trbunog zida, tj. da se napinje. Posle
30 sekundi treba da izdahne na usta, zatim udahne i zadri vazduh u pluima i da se ponovo
napinje u ve opisanom poloaju. Posle tri vebe po 30 sekundi trudnica uklanja ruke s
butina, legne na lea i u toku jednog minuta samo die lagano i duboko.
Tu vebu s laganim napinjanjem trudnica moe da radi samo jednom dnevno. Uz to,
napominjemo da je za njeno izvoenje potrebna saglasnost lekara.
Kad je glava deteta sila na dno karlice i poela da vri pritisak na miie koji
zatvaraju njeno dno, naponi postaju sve ei i intenzivniji. Meica se ispupava i glava
deteta pribliava se vaginalnom izlazu. U tom trenutku porodilja treba tako da se relaksira kao
da joj deo tela ispod pojasa ne pripada, tj. kao da je sav donji deo tela oduzet. Na taj nain
olabavie miie karlinog dna, tzv. meicu, i omoguiti glavi deteta da bez bola proe kroz
vaginalni ulaz. Meutim, i pored maksimalne relaksacije miia stezaa stidnice, ponekad se
deava da je stidnica isuvie uzana za prolaz detinje glave. To se obino deava u prvorotki.
Da u takvim prilikama ne bi dolo do cepanja stidnice i meice, obino sam lekar makazama
zasee taj mii i na taj nain proiri ulaz u usminu. To je tzv. epiziotomija. Taj se rez vri u
momentu napona, zbog ega nije naroito bolan.
Za vreme perioda istiskivanja ploda lekar ili babica nalaze se pored porodilje. U tom
periodu oni dalje vode poroaj. U trenutku kada pone kontrakcija materice lekar nareuje
porodilji da duboko udahne i izdahne, a zatim da jo jednom duboko udahne i zadri vazduh u
pluima, i u takvom stavu da se napne (sl. 39). Porodilja treba paljivo i potpuno da ispunjava
svako nareenje lekara. S obzirom na to da kontrakcije sada traju preko jednog minuta,
nemogue je da porodilja tako dugo ne die. Zbog toga porodilja treba da uzdahne na usta
otprilike svakih 30 sekundi, zatim ponovo duboko da udahne i zadri vazduh, i da produi s
napinjanjem. Za to vreme ne sme da isputa kaieve iz ruku. im se zavri kontrakcija,
porodilja puta kaieve, sputa lea i glavu na krevet, a noge ostavlja razmaknute i savijene u
kolenima.

Slika 39: Disanje za vreme materinih kontrakcija u drugom poroajnom dobu (napinjanje)

76
 Pauze izmeu pojedinih kontrakcija pri kraju perioda istiskivanja postaju sve ree i
traju oko l minut. Za vreme pauze porodilja treba da die lagano i duboko. U nekim
porodilitima porodilji se daje za vreme pauze da udie kiseonik.
im oseti poetak sledee kontrakcije, porodilja uzima u ruke kaieve, ponovo
zauzima opisani poloaj i poinje da se napinje po naredbi lekara.
U odreenom trenutku, usred samog napona, lekar zahteva od porodilje da prestane s
napinjanjem. Neoekivan za porodilje koje nisu obavetene i pripremljene, taj zahtev obino
izaziva pravu paniku kod njih, zbuni ih, tako da one esto, umesto da prestanu, produe jo
vie da se napinju. Prd tom zahtevu da porodilja naglo prestane da se napinje radi se,
meutim, o tome to lekar ili babica, pridravajui jednom rukom meicu a drugom odozgo
detinju glavu koja se pomalja, u odreenom trenutku primeuju da bi dalje napinjanje
izazvalo cepanje meice ili stidnice. Kako se tu radi o brzini, lekar e u datom trenutku
narediti porodilji da odmah prestane s napinjanjem. Nareenje za prestanak napinjanja kod
porodilje koja je upoznata s poroajnim mehanizmom treba da bude signal za disanje na
odreeni nain. Naime, istog momenta kad joj se naredi da prestane s napinjanjem porodilja
treba da pone da die vrlo brzo i vrlo povrno, poput dahtanja psa. U momentu kad porodilja
otpone s takvim disanjem, dijafragma se podigne s materinog dna, a muskulatura trbunog
zida gubi svoj oslonac, zbog ega prestaje pritisak tih miia na matericu. Primenivi to
disanje, porodilja koja zna zbog ega ne sme da se napinje izbegava greku koja bi imala za
posledicu cepanje meice.
Sasvim lagano, preko rastegnute meice, raa se glava deteta. Majka doivljava
nezaboravne trenutke kad oseti kako se raaju najpre glava, potom ramena i ruke, trup i,
najzad, noge deteta, i kada saznaje da je rodila kerku ili sina. Nekoliko trenutaka kasnije ona
prisustvuje prvom udisaju i izdisaju svog deteta, osetivi najveu radost kada uje njegov
krik.
Iz svega to je izloeno o drugom poroajnom dobu jasno proistie da porodilja moe
pribrano i koncentrisano da prebrodi to poroajno doba i da prati svoj poroaj samo ako
unapred zna ta je sve oekuje i ta sve treba da izvri u tom dobu, i u emu sve treba da
poslua lekara koji vodi poroaj.
U zemljama u kojima se bezbolni poroaj sprovodi ene koje su se pripremale za
bezbolan poroaj i raale bezbolno slau se u jednome, a to je da je najuzbudljivija faza
poroaja period istiskivanja ploda. Stoga trudnica treba dobro da shvati da u celom poroaju,
a naroito u tom dobu, uspeh poroaja zavisi od uloenog napora s njene strane. Ukoliko se
bolje napinje utoliko e faza istiskivanja ploda biti kraa. A ukoliko je faza istiskivanja ploda
kraa utoliko e i dete pri sputanju kroz poroajni kanal manje trpeti.
Kada se dete rodi, podvezuje mu se i preseca pupana vrpca, koja ga spaja s
posteljicom. Zatim se pristupa prvoj nezi novoroeneta: kroz gumenu cev koju mu babica
uvlai u usta i nozdrve izvlai se plodova voda, koju je dete moglo da guta u zavrnoj fazi
poroaja; stavljaju mu se kapljice u oi koje e ga zatititi od infekcije; kupa se, previja mu se
pupak itd. Za to vreme porodilja se odmara.
Na 15 - 20 minuta po roenju deteta porodilja ponovo oseti nekoliko kontrakcija. Te
kontrakcije odlubljuju posteljicu od zida materice. Ako su te kontrakcije vrlo jake, dovoljno je
da porodilja kratko vreme brzo i povrno die da bi se stiale. Pritiskivanjem dna materice
lekar ili babica potpomau raanje posteljice.
Deava se, meutim, da se posteljica pocepa, tj. da jedan njen deo ostane u materici.
To e lekar utvrditi briljivim pregledom posteljice po njenom izlasku iz duplje materice. Ako
lekar utvrdi da posteljica nije cela, on e obavezno izvriti tzv. reviziju duplje materice

77
Uvlaenjem ruke u duplju materice uklonie zaostali deo posteljice, to je neophodno kad se
zna da ena zbog zaostalog dela posteljice moe da iskrvavi, kao i da dobije druge
komplikacije. Revizija materine duplje uvek se izvodi u narkozi.
Ako je kod porodilje izvrena epiziotomija, po izlasku posteljice iz duplje materice
meica se, takoe uz primenu narkoze, uiva.
Pre nego to se preveze na odeljenje za babinjare, porodilja treba jo izvesno vreme da
ostane u porodilitu pod kontrolom lekara i babice

VIII. RAD I UEE MOZGA U BEZBOLNOM POROAJU

Poroaj ne mora da bude bolan. Bol pri njemu nije ni potreban ni koristan. Naprotiv,
on moe da bude samo tetan, jer pojaava uzbuenost porodilje. Shvatanje da je poroaj
obavezno bolan in stvoreno je naopakim, pogrenim vaspitanjem. Uticajem rei, govora,
stvoren je kod ena uslovni bolan refleks. Ali, taj se refleks moe ukinuti savremenim
vaspitanjem i pripremanjem trudnice za poroaj. U toj pripremi trudnica se upoznaje s
anatomijom i fiziologijom svojih polnih organa, sa fiziologijom trudnoe i poroajnim
bolovima.
Ve je objanjeno ta eventualno moe da prouzrokuje izvestan stepen poroajnog
bola. To su nepravilne kontrakcije materice, gr materice. Ali oni se mogu izbei. U tom cilju
govorili smo o znaaiu kiseonika, o vebama disanja i o miinoj relaksaciji. Strah od bolova
i poroaja, nepovoljno duevno stanje ene - pojaavaju te bolove dovodei mozak u stanje
iscrpljenosti.
Trudnice su, znai, ve upoznate sa svim onim to se deava u poroaju. Cilj tog
upoznavanja nije samo u tome da se izmeni ranije shvatanje o poroaju kao bolnom inu. Cilj
itave pripreme je i u tome da ena ovlada svim tim injenicama i naui ih kao ak lekciju
kako bi umela i znala da se poraa. Ne radi se o tome da se poroajni bolovi ukinu
angaovanjem jake volje ve da trudnica, poznavajui fizioloke mehanizme poroaja, svesno
upravlja svojim poroajem, da se koncentrie na njega, da svesno prati njegov razvoj. Radi se,
dakle, o aktivnom stavu trudnice u toku poroaja. U tome glavnu ulogu igra mozak, sa ijim
emo se funkcionisanjem sada pozabaviti i iz ega e porodiljama biti jasno emu doprinosi
njihova aktivna uloga za vreme poroaja.
Mozak je vrhovni upravlja naeg ivanog sistema, a posredno i itavog naeg
organizma. Kao kakva telefonska centrala, on biva obaveten o svemu to se deava u nama i
oko nas. Na osnovu tih obavetenja on izdaje dalja nareenja. Za svaku nau radnju, pokret,
dolazi nareenje od njega. Ako smo se, na primer, opekli ili neto dodirnuli, ako smo videli
ovaj ili onaj predmet, uli neke zviike ili razgovor, sve to dospeva do naeg mozga. Sve to on
prima.
Na koji nain mozak prima nadraaje iz spoljne sredine - ve smo ranije rekli. Ti
nadraaji deluju na nervne zavretke u naoj koi, na tzv prijemnike ili receptore, i odatle se
prenose do kimene modine senzitivnim ivcima, tj. ivcima koji prenose oseaje. Dalje idu
ivanim vlaknima kroz kimenu modinu, u kojoj ta vlakna formiraju tzv. ushodne puteve, i
preko produene modine stiu do mozga (sl. 12 i 13).
Vanu ulogu u prenoenju nadraaja iz spoljno sredine imaju i naa ula, naroito ulo
vida i ulo sluha. Kad su ona posredi, nadraaji dospevaju u mozak putem odgovarajuih
ivaca. Preko ula vida mozak biva obaveten o predmetu koji smo videli, o njegovoj boji,

78
obliku, o tome da li se kree ili miruje, a preko ula sluha o svim zvunim pojavama, o
glasnom govoru itd. Mozak isto tako biva obaveten o radu naih unutranjih organa (sl. 40).
Ali, kao to smo ve rekli, uloga te nae glavne centrale nije samo u tome da prima oseaje, tj
da bude obavetena o svemu to se deava oko nas i u nama, nego i da izdaje nareenja za sve
nae radnje, pokrete, za svu nau delatnost. Ako smo, na primer, napravili najobiniji pokret
rukom da dohvatimo pero, nareenje za taj pokret dolo je iz naeg mozga. Znai da se
sutina funkcije, naeg mozga sastoji u tome da on stalno prima obavetenja i, kao vrhovni
upravlja nervnog sistema, stalno izdaje nareenja. Da pokreti naeg tela zaista zavise od
nareenja koja dolaze iz mozga, tj. od postojanja izvesnih centara u mozgu koji su odgovorni
za te pokrete, najbolje vidimo u sluajevima bolesti. Naime, ako nastupi hemiplegija
(oduzetost jedne polovine tela), onda uzrok nekretanja ruke i noge kod takve osobe nije u
miiima koji su oboleli ve u mozgu, gde postoji bolesno ognjite u vidu kakvog izliva krvi
ili zaepljenja krvnog suda u oblasti onih centara u mozgu koji slue za pokrete nae ruke i
nae noge. Isti je sluaj kad je u pitanju neosetljivost jedne polovine, tela, tzv. hemianestezija.

Slika 40: ematski prikaz toka ivanih vlakana od materice do mozga

Na koji nain, tj. pomou kog mehanizma, mozak obavlja taj svoj rad?
Osnovu njegovog rada ine dva glavna procesa: ekscitacija (aktivacija ili razdraenje)
mozga i njegova inhibicija (koenje), koji se istovremeno odigravaju. Njihovu emo sutinu i
ulogu odmah objasniti. Uzmimo, na primer, da hoemo da dohvatimo pero s naeg stola. Naa
ruka pokrenula se i dohvatila ga je. Pri tom su radili samo oni miii koji su potrebni da izvre
tu radnju, da dohvate pero. Kako je dolo do tog pokretanja ruke? Do toga je dolo zbog

79
razdraenja odreenog mesta u mozgu koje predstavlja centar za pokretanje ruke. To
razdraenje odreenog mesta, odreenog dela mozga, naziva se ognjite razdraenja ili
aktivacije, jer ono u tom momentu izraava aktivnu ulogu, aktivno funkcionisanje mozga,
koje ima za cilj da ostvari odreen pokret ruke koja treba da dohvati predmet.
Kako dolazi do tog razdraenja (aktivacije) mozga? U pitanju je osobina elija mozga
da su sposobne da vre komplikovane bioloke i hemijske procese koji imaju za rezultat
razdraenje ili aktivisanje odgovarajueg dela mozga.
Stvoreno ognjite razdraenja u jednom delu mozga ima tendenciju da se iri, tj. da
razdraenje prelazi i na druge dolove mozga. ta bi se desilo u navedenom primeru s naom
rukom kad bi se to razdraenje proirilo i na druge delove mozga? U tom sluaju ne bi se
ostvarili samo pokreti ruke koji imaju za cilj da dohvate predmet nego bi se javili i razni drugi
pokreti, i to ne samo ruke, ve i noge i drugih delova tela, koji nemaju nikakav znaaj i ulogu
pri dohvatanju predmeta, npr. bacanje i grevi ruke, njena nesigurnost itd. Meutim, naa ruka
dohvatila je predmet, a da se pri tom nije bacala, nije bila nesigurna. Pokret je izveden
skladno i doveo do odreenog cilja. Znai da se, pod normalnim uslovima, pokreti skladno
odvijaju.
To je sve mogue samo kad se ognjite razdraenja ne proiruje. ta je to to spreava
irenje nadraaja? I tu je u pitanju jedna vrsta rada naeg mozga. I tu modane elije svojim
procesima i zbivanjima ostvaruju tu funkciju. Sutina same funkcije je u tome da sprei, ukoi
irenje razdraenja, kao i da sprei i ukoi mnoge druge nadraaje koji dopiru do mozga. im
se u mozgu stvori jedno ognjite razdraenja (aktivacije), u istom trenutku delovi mozga koji
opkoljavaju to arite reaguju suprotnom pojavom, koenjem, i time ograniavaju irenje
arita. Zbog toga se ta pojava i naziva inhibicija (koenje).
Da bi se jasnije shvatili znaaj i priroda aktivacije i inhibicije mozga, naveemo jo
nekoliko primera.
Uenik na asu slua predavanje. Sluajui ga, kod njega se u mozgu stvara ognjite
aktivacije tj. njegova koncentrisanost na predavanje. Oko tog ognjita aktivnosti mozga
odmah se stvara zona inhibicije, koja spreava da u mozak dopru razna druga okolna
zbivanja. Zahvaljujui inhibiciji, uenik ne uje viku na ulici, ne primeuje sve drugo to se
oko njega deava. I ukoliko se on jae koncentrisao na predavanje utoliko e manje drugi
nadraaji dopirati do njegove svesti i utoliko e on i manje primeivati okolna zbivanja. I
obrnuto, ukoliko je njegova panja slabije privuena predavanjem utoliko e on lake uti
galamu na ulici, zapaati prolaznike i dr. Ovde emo podvui jo neto to je od znaaja za
na problem, a to je da ukoliko je ognjite aktivacije jae utoliko je i inhibicija jaa. Ako je,
pak, aktivacija slaba, i inhibicija e biti slaba. Vojnik se nalazi na bojnom polju. U jeku bitke,
njegova koncentrisanost na sam tok bitke, na pucnjavu, poloaj i drugo toliko je jaka da on ne
samo to ne primeuje nita drugo nego ne osea ni bol od rane koju je zadobio u toku bitke.
Putnik u vozu koji se koncentrie na itanje neke zabavne knjige ne primeuje
razgovor ostalih putnika niti huku voza. Isto tako, osoba koja se jako koncentrie na neki
posao koji je interesuje prestaje da osea bolove pri zubobolji.
Inhibicija je vrlo vaan proces za na svakodnevni ivot i rad, jer omoguava da se
koncentriemo na jedan odreen posao i da sve ostalo ne primeujemo. Naime, dok se bavimo
jednom stvari, inhibicija je taj proces koji ne dozvoljava da u na mozak, tj. u nau svest,
dospevaju razni drugi nadraaji iz spoljnjeg sveta.
Ako ti procesi aktivacije i inhibicije nisu u dovoljnoj meri razvijeni, onda ne moemo
da se koncentriemo na jedan odreen posao, jer naa panja prelazi s predmeta na predmet. U
toku zapoetog posla mi smo nedovoljno koncentrisani na njega, nau panju privlai neka

80
druga stvar, malo posle trea itd. U nama se stvara zbrka raznih utisaka i mi ostavljamo utisak
rasejane osobe.
Postavlja se pitanje da li postoji kakav odnos izmeu inhibicije i rada naih
unutranjih organa, meu koje spada i materica. Postoji. On je od osnovnog znaaja za
razumevanje injenice da kontrakcije materice mogu da budu primljene kao bolne. Ba da
bismo olakali razumevanje funkcionisanja naih unutranjih organa i njihovu povezanost s
ulogom mozga, mi smo izloili opte pojmove o funkcionisanju mozga i osnovne procese
pomou kojih on upravlja organizmom.
Pod normalnim uslovima, tj. kada smo zdravi i kad nai organi nisu napadnuti
odreenom boleu ili ne trpimo od negativnih duevnih preivljavanja, mi ne oseamo rad
naih unutranjih organa. Iako nae srce stalno kuca, iako stalno diemo, iako na eludac i
creva rade, mi to ne zapaamo. Rad tih organa ne dopire do nae svesti. Meutim, ranije smo
videli da su svi ti organi snabdeveni ivanim vlaknima vegetativnog (samostalnog) ivanog
sistema, i to kako ivanim vlaknima koja upravljaju radom tih organa tako i vlaknima koja
odreenim putevima sprovode razne oseaje iz tih organa do naeg mozga. Kad, npr, hrana
dospe u eludac, dolazi, pored ostalog, do kontrahovanja (skupljanja) eludanog zida, da bi
se hrana potisnula dalje u creva. Kontrahujui se, eludac nadrauje nervne zavretke i taj
nadraaj se ivanim vlaknima prenosi sve do mozga. Zapitaemo se: da li oseamo to
skupljanje eluca? Pod normalnim okolnostima, taj rad eluca ne oseamo. Taj oseaj na
mozak ne registru je. Naa svest ga ne opaa.
Dakle, i pored toga to impulsi idu ka naem mozgu, ne oseamo, ne primeujemo rad
naih unutranjih organa. Kako to? Inhibicija je ta koja pri tome stupa u dejstvo. Taj modani
proces - koenje - spreava da razni oseaji koji se javljaju pri radu naih unutranjih organa
dopru u mozak i da budu od njega registrovani. To ima svoj znaaj za delatnost mozga.
Sutina ovoga je u tome to bi mozak kad bi primao svaku dra iz naih unutranjih organa,
bio pretrpan takvim brojem raznih oseaja da bi njegovo funkcionisanje u odnosu na spoljni
svet bilo znatno oteano.
ta biva ako se promene normalni uslovd pod kojima se organizam nalazi? Ako, na
primer, iznenada doivimo jak strah? Strah negativno deluje na rad naeg mozga. On
smanjuje njegovu aktivnost i iscrpljuje njegovu energiju, okira ga. Kada je mozak u takvom
stanju, onda se smanjuje jaina i procesa razdraenja i procesa inhibicije. Tako oslabljena mo
inhibicije sada vie ne moe da sprei ulazak u mozak raznih oseaja iz raznih unutranjih
organa. Zato dolazi do toga da oseamo lupanje naeg srca, grenja eluca itd. Nevana, jedva
primetna, svakodnevna negativna duevna preivljavanja, sitne brige, sitna strahovanja i
uzbuenja, kad due deluju, mogu takoe da dovedu na mozak u isto stanje iscrpljenosti,
stanje njegove smanjene energije. Na isti nain deluje i strah od poroaja, kao to smo to
ranije videli.
Kad su u pitanju oboljenja unutranjih organa, do nae svesti oseaji dopiru na isti
nain kao pri preivljavanju jakih uzbuenja i duevnih potresa, tj. mozak se tada nalazi u
stanju iscrpljenosti i oslabljene moi delovanja.
Rad naih unutranjih organa normalno ostaje nezapaen, ali pod odreenim uslovima
moe da se primeti, oseti. To zavisi od stanja mozga, od jaine procesa inhibicije. Inhibicija je
ta koja ini da na mozak registruje ili ne registruje rad unutranjih organa, te da, shodno
tome, njihov rad bude ili ne bude primeen.
Ranije smo se upoznali sa funkcijom mozga uopte i njegovim odnosom prema radu
unutranjih organa. To smo uinili da bismo bolje razumeli ulogu mozga u samom aktu
poroaja.

81
 ta se deava u poroaju? Kao to smo videli, poroaj se sastoji od niza kontrakcija
materice, od niza stezanja materinog miia. U prvom poroajnom dobu, kontrakcije imaju
za cilj da dovedu do irenja grlia materice, a u drugom poroajnom periodu da istusnu plod.
One se javljaju i u trudnoi, i tada su ne samo bezbolne nego esto i neprimetne. Kad zapone
poroaj, poinju i kontrakcije, koje su najpre retke i slabe, a zatim, tokom poroaja, postaju
sve ee i jae. ena poinje da ih osea kao bolne, pa ih stoga naziva bolovima.
Zato ena pri poroaju osea kontrakcije materica kao bolove? Zato se to deava,
kad je materica organ kao i svi ostali unutranji organi, kao mokrana beika, srce i drugi
organi, iji se rad pod normalnim uslovima ne zapaa, tj. na mozak ga ne registruje? Jedan
od uzroka bolnosti kontrakcija lei u tome to zbog nedovoljnog priliva kiseonika kontrakcije
nisu pravilne. Prema tome, radi suzbijanja tog uzroka trudnice treba da se obue u tehnici
disanja i miine relaksacije, koja e omoguiti dobar priliv kiseonika. Ali, jo uvek ostaje
jedan daleko znaajniji uzrok bolnosti kontrakcija, a to je da nervni nadraaj koji one stvaraju
biva primljen, registrovan od strane mozga. Odmah se postavlja pitanje, zato mozak
registruje te nadraaje kad, pod normalnim uslovima, ne registruje nadraaje iz unutranjih
organa? Posredi je inhibicija (koenje), i to slaba mo koenja. Koenje nije dovoljno jako i
ono sada proputa sve nadraaje u mozak. A inhibicija je slaba zato to se mozak nalazi u
stanju oslabljenog delovanja, u stanju pri kome se njegova energija iscrpela, tako da je on
postao nemoan, iznemogao. U ovakvom stanju mozga i procesi razdraenja i procesi
inhibicije nisu dovoljno jaki.
Koji je uzrok za takvo stanje mozga? Videli smo da svako uzbuenje, svaki strah
moe da dovede mozak u stanje iscrpljenosti. Za vreme poroaja to je strah od samog
poroaja, i to kako od poroajnih bolova tako i od komplikacija koje poroaj sa sobom nosi.
Kako je slaba inhibicija mozga ta koja proputa u mozak oseaj bolnosti kontrakcija
materice, znai da bi trebalo nekako ojaati inhibiciju do maksimuma. Kad bi se ona ojaala,
materine kontrakcije ne bi se oseale, ili bi se, pak, vrlo slabo oseale. Znai, problem je u
tome kako da se stvori jaka inhibicija mozga.
Meutim, ve smo podvukli da jako koenje mozga postoji onda kad postoji i ognjite
jakog razdraenja. Ta dva procesa meusobno su povezana i utiu jedan na drugi. Tamo gde
postoji jako razdraenje, postoji i jako koenje, i obrnuto. Tek kada su oba ova procesa jaka,
potencijal naeg mozga je snaan, a to je ono to je potrebno za poroaj. Znai, treba stvoriti
ognjite razdraenja u mozgu, ognjite aktivnosti. Kako se i na koji nain stvara kod trudnica
to ognjite aktivnosti i emu ono odgovara? Ono poinje da se stvara ve od trenutka
pripreme za bezbolni poroaj. Cilj upoznavanja trudnica s anatomijom i fiziologijom organa,
sa fiziologijom trudnoe, posebno sa fiziologijom poroaja, s mehanizmom nastajanja bola i
njegovog uklanjanja - nije samo u tome da se izmeni ranije pogreno shvatanje o poroaju
kao bolnom inu ve i da se stvori jedno jako ognjite aktivacije mozga, koje e stupiti u
dejstvo za vreme poroaja. Jaka aktivacija stvorie jaku inhibiciju, koja e ukoiti ulazak u
mozak nadraaja nastalih zbog kontrakcija materice. Prema tome, sva teorijska obuka koja se
preduzima i vebe disanja i relaksacije idu za tim da stvore ognjite aktivacije u naem
mozgu. Stoga se ene i ne mogu bezbolno poraati bez potpune pripreme. Ne radi se, dakle, o
tome moe li se trpeti bol ili ne ve o tome da li je mozak ene sposoban da upravlja
poroajnim inom.
emu, u stvari, odgovara to ognjite aktivacije u mozgu stvoreno obukom trudnice?
Ono odgovara koncentrisanosti trudnice na svoj poroaj, panji sa kojom ona prati poroaj.
Obuka je potrebna i za to da bi ena mogla da se koncentrie na tok svog poroaja, tj. da bi
zauzela aktivan stav, aktivnu ulogu u poroaju. Ve je istaknuta ova injenica: ukoliko je
proces aktivacije u mozgu jai utoliko je jaa inhibicija koja spreava ulazak nadraaja u

82
mozak. Sada dodajmo: ukoliko je stav ene u poroaju aktivniji utoliko je jai i proces
aktivacije mozga koji sa sobom povlai jaku inhibiciju. To konkretno znai da uspeh
bezbolnog poroaja zavisi od same trudnice, da je uspeh u njenim rukama.
Dakle, ukratko reeno, uloga mozga u poroaju sastoji se u tome da se pripremom
trudnica putem teorijske obuke i praktinih vebi disanja i relaksacije stvori u mozgu ognjite
jake modane aktivnosti. Jaku modanu aktivaciju prati jaka inhibicija, koja nee dozvoliti da
mozak registruje bolne kontrakcije materice. Za vreme poroaja ena nee oseati bolove ili
e ih vrlo slabo oseati. Samo, pak, ognjite aktivnosti u stvari odgovara koncentrisanosti
ene na poroaj, to je zavisno od steenog znanja u toku pripreme. Ono znai
usredsreivanje njene panje na tok poroaja, svesno praenje poroaja, to se svodi na
aktivan stav ene u poroaju. Ona se na teaju i pripremi za to da, poznajui mehanizam
poroaja, moe svesno vladati poroajem, tj. da zna i da ume da se poraa. Poraati se
bezbolno ne znai junaiti se bolovima, ne znai imati jaku volju da se uklone bolovi, ve to
znai svesno vladati svojim poroajem, svesno pratiti njegov tok i u datom trenutku primeniti
steeno znanje. Ve sama injenica da je teorijska i praktika priprema ene za bezbolni
poroaj od naroitog znaaja dovoljno jasno govori da trudnice treba da pristupe obuci vrlo
ozbiljno i da u toku nje steknu solidno znanje. Ukoliko trudnice bolje vladaju poznavanjem
mehanizma bezbolnog poroaja utoliko e njihov stav u poroaju biti aktivniji i sam poroaj
bezbolnije protei.
Zavrimo ovo poglavlje recima oduevljenog pobornika metoda bezbolnog poroaja,
francuskog akuera Lamazea: Trudnice, budite dobre uenice i biete nagraene time to
ete se poraati ne s bolom nego s radou.

IX. NASTUPANJE POROAJA

Za uspeh bezbolnog poroaja nije dovoljno verovati u njega, treba znati poraati se.
(Angelergues)

Iz svega to je dosad izloeno proistie da je bezbolni poroaj odreen metod

poraanja, koji iziskuje obaveznu pripremu trudnice ako se eli da on donese pozitivne
rezultate.
U cilju pripreme trudnica za bezbolni poroaj pri akuerskim odeljenjima formiraju se
teajevi za grupe od 8 do 10 ena. Vee grupe nisu podesne, a manje su poeljne. Teajem
obavezno rukovodi lekar.
Ako je to mogue, najbolje je da isti lekar koji je obuavao trudnicu na teaju vodi
njen poroaj.
Sam teaj sastoji se iz asova teorijske i praktike nastave. Ti asovi ne smeju se kruto
shvatiti. Oni treba da se obavljaju u obliku razgovora s trudnicama, pri kojima treba da vlada
maksimalno prisna i prijatna atmosfera. Tu se stvara onaj potreban kontakt izmeu trudnice, s
jedne strane, i lekara i ostalog osoblja, s druge strane, koji umnogome doprinosi otklanjanju
straha i smirivanju trudnica.
Sa tim teajem poinje se u treem mesecu trudnoe. Za vreme prvih asova trudnica
se upoznaje s osnovnim pojmovima iz anatomije i fiziologije polnih organa, kao i sa
fiziologijom trudnoe, tj. s onim injenicama koje smo izneli u prvom poglavlju. U toku

83
daljih asova, koji se odravaju u poslednja dva meseca trudnoe, jedno od prvih mesta
zauzima upoznavanje trudnica s mehanizmom poroajnog bola, sa shvatanjima koja su dovela
do toga da poroaj postane obavezno bolan in, kao i sa savremenim pogledima na pitanje
poroajnog bola kao neobaveznog, nepotrebnog, nekorisnog, koji se moe izbei u poroaju.
Sticanjem tih pojmova poinje suzbijanje uslovnih bolnih veza da bi se putem dalje obuke
upotpunilo znanje trudnice o tome kako e se poraati bezbolno. Pri toj obuci one se potanko
upoznaju s mehanizmom odvijanja poroaja, tako da im nita ne ostaje nepoznato o inu koji
ih eka. I ne samo to, one tu stiu teorijsko i praktino znanje o svim onim merama koje imaju
za cilj da poroaj uine to manje bolnim, a koje e primeniti kad nastupi poroaj.
U praktini deo te pripreme spadaju vebe disanja i vebe miine relaksacije. Poto je
lekar na asovima dao potrebna teorijska objanjenja za ta vebanja, njihovo praktino
izvoenje obino sprovodi fizioterapeut, podrobno upoznat s tim problemom. Sa zavretkom
teaja trudnica treba ne samo da raskine s ranije steenim, nepravilnim shvatanjem da je
poroajni in bolan ve mora da stekne potrebno znanje o tome kako e se poraati, tj. kako
e voditi svoj poroaj, jer primena ove ili one mere u toku poroaja iziskuje njenu
maksimalnu koncentraciju na poroaj. Taj njen aktivni stav prema poroaju treba da se
realizuje ve od prvog trenutka poroaja.
Normalno, poroaj nastupa izmeu 270. i 280. dana od oploenja. Trudnica koja je
upoznala fiziologiju trudnoe zna da izrauna kojih dana, otprilike, moe da oekuje poetak
poroaja.
Da ne bi nita poremetilo njen duevni mir i da ne bi dolo do nepotrebne nervoze u
trenutku kad se pojave prvi znaci koji nago vesta vaj u poetak poroaja, trudnica treba na
vreme, bar desetak dana pre oekivanog datuma poroaja, da posvrava razne poslove i
pripremi sve to joj je potrebno za poroaj. Tako, ona treba da zna koja e je osoba otpratiti u
porodilite i kako e stupiti u vezu s njom u bilo koje doba dana ili noi. Obino je to mu ili
neko od lanova porodice. Potrebno je da predvidi koje e saobraajno sredstvo koristiti da bi
stigla do porodilita i kako e ga obezbediti. Dalje, treba na vreme da razmisli i organizuje ko
e preuzeti u kui razne njene poslove. Ukoliko ve ima dece, naroito treba da obezbedi ko
e za to vreme da prihvati decu, jer to ponajvie moe da poremeti njen mir. Pored toga, treba
da ima spreman uput za bolnicu, kao i sve laboratorijske analize i rezultate drugih pregleda u
toku trudnoe. Lekaru koji vodi poroaj ti nalazi mogu biti od koristi, a porodilju e potedeti
od nepotrebnih sitnih neprijatnosti kao to je uzimanje krvi i dr.
Ako doe do kontrakcija materice, prskanja vodenjaka ili manjeg sluzavokrvavog
odliva, znai da je poroaj ve poeo. S pojavom jednog od tih znakova ili sva tri
istovremeno, to se moe dogoditi , trudnica treba da krene u porodilite. U sluaju odilaska
plodove vode, najbolje je da porodilja odmah legne i da se u leeem poloaju preveze do
porodilita. Svakako, najei znak da je poroaj poeo jeste pojava ritmikih kontrakcija
materice, koje trudnica treba odmah da prati i analizira, obrativi panju na to u kom se
razmaku javljaju, kakva je njihova jaina i slabljenje itd.
Dakle, kad se u trudnice koja se pripremala za bezbolni poroaj pojavi jedan od
navedenih znakova koji oznaavaju poetak poroaja, ona ne treba vie da se zadrava kod
kue. To, izmeu ostalog, i zato to se tada oko porodilje obino sjati itava porodica, pa i
najblia okolina. Dok najblii poinju da izraavaju strah i nemir, dotle drugi daju razne
savete, tako da se oko porodilje stvara prava panika. Kod trudnice koja se pripremala za
bezbolan poroaj to pada ba u trenutku kad treba da se koncentrie na sve ono to je nauila
o bezbolnom poroaju i da to praktino primeni. Zbog svega toga, im poroaj pone,
porodilja treba odmah da krene u porodilite, gde e sada praktino polagati ispit pred
svojim nastavnicima - lekarima i babicama koji su je prethodno instruisali. Ona e se tu nai u

84
sredini koju ve poznaje i koja ima puno razumevanje za nju. Naravno, to ne znai da s
polaskom u porodilite treba suvie pouriti. Porodilja jo uvek ima dovoljno vremena da
strpljivo prikupi svoj toaletni pribor, rublje i druge potrebne sitnice. Ako se za vreme
transporta jave kontrakcije, porodilja treba da die ubrzano i povrno.
Po dolasku u porodilite porodilja treba da kae da se pripremala za bezbolan poroaj.
Po prijemu porodilje lekar e izvriti tzv. unutranji pregled. Taj pregled vri se u pauzi, van
kontrakcija materice, jer tada nije bolan. Rezultat pregleda lekar saoptava porodilji, tako da
ona saznaje u kojoj se poroajnoj fazi nalazi.
Kod prvorotki se pri prvom pregledu u veini sluaieva konstatuje da je u fazi
izravnavanja grlia materice. U toj fazi najbolje je da porodilja spava, ako moe. Ako je
probudi neka snanija kontrakcija, treba samo nekoliko puta dublje da udahne. Na taj nain e
se smiriti. Ako joj se ne spava, moe da razgovara ili plete, ali u svakom sluaju treba da tedi
energiju i da se odmara. Do dilatacije za 2 - 3 prsta dovoljno je da za vreme kontrakcija
porodilja die neto dublje i sporije i da se relaksira. Poevi od dilatacije za 2 - 3 prsta, njena
koncentracija na poroaj raste. Sada ona budno prati svaku kontrakciju da bi s njenim
poetkom mogla da primeni odgovarajue disanje, kao i da se maksimalno relaksira. Posebna
vrsta disanja mora da se primeni u istom momentu kad otpone kontrakcija, to u poetku
enama esto ne uspeva. To porodilju ne treba da obeshrabri, jer posle nekoliko ponovljenih
pokuaja uspeva da otpone s disanjem u isti mah kad naie kontrakcija. Porodilja budno prati
svoj poroaj i misli kada ta treba da uradi. Ukoliko momentalno neega ne moe da se
priseti, lekar ili babica e joj pomoi, oni e je podsetiti. Ako se sluajno ukae potreba za
odreenim lekovima, lekar e joj takoe objasniti ta daje i zbog ega. Osim povremenih
unutranijh pjregleda, koje lekar i dalje vri i na osnovu kojih obavetava porodilju za koliko
su proirena usta materice, on relativno esto oslukuje i otkucaje srca deteta pomou
slualice koju naslanja na trbuh porodilje. Taj postupak je vrlo znaajan jer omoguava lekaru
da se obavesti o tome u kakvom se stanju dete nalazi za vreme poroaja.
Porodilja povremeno dobija masku za udisanje kiseonika. Korist koju u toj fazi
poroaja ima od toga je vrlo znaajna, i ona je s tim ve upoznata. Sa napredovanjem
poroaja relaksacija mora da bude potpunija, i to ne samo za vreme kontrakcija, koje postaju
sve ee, nego i u pauzama.
U fazi ekspulzije porodilja veoma paljivo slua i izvrava nareenja lekara, a naroito
ne sme da se napinje dok joj to on ne odobri. Kao to smo ve ranije naglasili, pri kraju
poroaja porodilja ulae maksimum fizikog i duevnog napora, ali uskoro dolazi nagrada za
to - ona pred sobom vidi svoje dete.
Neke se porodilje uplae kad vide da dete odmah po roenju ima tamnocrvenu ili
ljubiastu boju koe. Posle podvezivanja i presecanja pupane vrpce novoroene prestaje da
se snabdeva kiseonikom od majke, zbog ega ono privremeno dobija modru boju koe.
Meutim, to je normalna fizioloka pojava, koja majku ne treba da plai.
Novoroene ima posebnu korist od bezbolnog poroaja. Zahvaljujui injenici da je
ba druga poroajna faza, koja je, ako dugo traje, najopasnija za dete, kod bezbolnog poroaja
znatno skraena i da se pri njemu ne koriste anestetika sredstva koja prelaze iz krvotoka
majke u krvotok deteta, novoroenad pripremljenih majki mnogo su mirnija od ostale dece.
Ova rekapitulacija izlaganja o poroaju, koja, u stvari, ne predstavlja samo
rekapitulaciju ve i zaokrugljivanje znanja o poroaju i ponaanju porodilje u njemu, ini
poslednji as trudnikog pripremnog teaja. Sem toga, na poslednjem sastanku treba da se
razvije iroka diskusija izmeu trudnica i lekara. Trudnice mogu i treba da postavljaju pitanja,
da trae odgovor za sve to im je nejasno. Lekar je tu da im na sva ta pitanja da objanjenje.

85
 Jedno od redovnih pitanja koje trudnice postavljaju odnosi se na to da li poroaj moe
da se zavri bezbolno ako dete u materici zauzima takav poloaj da umesto glave prednjai
karlica (sl. 41). Ta pojava, relativno retka, ne predstavlja nikakvu poroajnu komplikaciju.
Jedina je razlika u tome to porodilja u drugom poroajnom periodu mora da bude jo
aktivnija nego kad prednjai glava. Porodilja koja se dobro napinje ne treba da bude nimalo
zabrinuta. Pri takvom poloaju raa se najpre karlica deteta. Kad se dete rodi do pleke, lekar
posebnom tehnikom olakava njegovo izlaenje.

Slika 41: Odnos ploda prema karlici pri prednjaenju glavom ili karlicom

Drugo pitanje koje esto interesuje trudnice jeste: moe li se ostvariti bezbolan
poroaj ako su u pitanju blizanci? Porodilje koje imaju blizance mogu se isto tako uspeno
bezbolno poraati kao i ostale. Jedina razlika u poraanju od porodilja s jednim detetom je u
tome to je prvo poroajno doba produeno, ali je zato drugo poroajno doba najee brzo i
lako. Ako imaju vei obim trbuha, mnoge trudnice pomiljaju na dvojke. To ne mora tako da
bude. Lekar to moe lako da utvrdi.
U materici dvojke zauzimaju razne meusobne poloaje. Jedan od tih prikazan je na
sl. 42.

Slika 42: Poloaj blizanaca u materici

86
 Trudnice s velikim trbuhom esto se plae i lekaru postavljaju pitanja da li im posle
poroaja trbuh nee ostati razvijen i oputen. Odgovor na to pitanje je lak. To, naime, na
prvom mestu zavisi od samih ena, tj. od toga da li e u babinjama primenjivati gimnastike
vebe.
Gimnastike vebe za jaanje miia trbunog zida i miia karlinog dna treba da
ponu 5. ili 6. dana po poroaju, ukoliko ih lekar ne zabrani. Izloiemo nekoliko vebi koje
e enama omoguiti da povrate lep stas.
Prva vcba. - Leei na leima, jednu nogu, opruenu u kolenu, treba podii nekoliko
centimetara iznad kreveta, a zatim je lagano spustiti (sl. 43). Isto to treba uraditi i s drugom
nogom. Tu vebu treba ponoviti 8 puta.

Slika 43: Gimnastike vebe za babinjare (I)

Svakog dana noge treba neto vie podii, tako da se za nekoliko sedmica po poroaju
ispruena noga digne u vertikalni poloaj (si. 44). Posle toga treba uvebati da se obe noge
jednovremeno podignu u vertikalni poloaj, to je znatno tee.

Slika 44: Gimnastike vebe za babinjare (II)

Druga veba. - Leei na leima, s nogama opruenim u kolenima i rukama

prekrtenim na grudima, glavu treba podii nekoliko centimetara iznad podloge. Te pokrete
treba ponoviti 8 puta. Glavu i lea treba svakog dana postepeno sve vie podizati, dok se,
najzad, ne zauzme sedei stav (sl. 45).

87
Slika 45: Gimnastike vebe za babinjare (III)

Za jaanje muskulature karlinog dna preporuuje se da babinjara u leeem poloaju

vri pokrete nogu kao da tera bicikl.
Na poslednjem sastanku u nekim savetovalitima za bezbolni poroaj, trudnice imaju
mogunosti da vide film koji prikazuje tok bezbolnog poroaja
Po zavrnoj diskusiji, u kojoj im se bez rezerve daju odgovori na sva pitanja koja ih
interesuju, svoj poslednji as trudnice zavravaju time to pod vostvom lekara obilaze
porodilite. Tako im i to mesto, u koje e kroz koji dan doi, ne ostaje nepoznato. Usput se
upoznaju s lekarima i osobljem na koje nailaze.
U mnogim porodilitima u kojima se ta metoda bezbolnog poroaja ve primenjuje na
kraju obilaska odeljenja trudnicama se prua mogunost da stupe u kontakt sa enama koje su
se skoro porodile, a koje su prole kroz teaj bezbolnog poroaja, i da im postavljaju pitanja
koja ih interesuju u vezi s poroajem.
Bezbolan poroaj bez prethodne pripreme trudnica ne postoji. Za bezbolan poroaj se
mora uiti, mora se znati i umeti bezbolno poraati.
Trudnice koje su se pripremale za bezbolan poroaj mogu smireno i s pouzdanjem da
saekaju datum velikog dogaaja koji im predstoji. Ako su se dobro pripremale, sve to su
nauile za vreme teaja s maksimalnom koncentracijom primenie za vreme poroaja, i to
utoliko efikasnije ukoliko su bolje savladale teorijsku i praktinu obuku. Lekar je tu, pored
njih, da ih informie o toku poroaja, i on e im u svakom trenutku, ako to zatreba, pomoi.
Svesne onoga to obavljaju i maksimalno psihiki i fiziki angaovane u poroaju,
preivljavajui uzbudljive trenutke u drugom poroajnom dobu, trudnice e, kao nagradu za
sve to, roditi svoje dete ne s bolom ve s osmehom i radou.

88
 LITERATURA
I. Chertok, L., Les methodes psychosomatiques d'accouchement sans douleur, Escpansion
Scientifique Frangaise, Paris, 1957.
2. Dellepiane, G.: II parto senza paura, Minerva Ginecologica, Torino, 1952, 4.
3. Gaillard, J.: Pratique de l'accouchement sans douleur, Maloine, Paris, 1956.
4. Jeansbn, C.: Principes et pratique de l'accouchement san douleur, Le Seuil, Paris, 1954.
5. Lamaze, F.: Qu'est-ce que l'accouchement sans douleur, La Farandole, Paris, 1956.
6. Lamaze, F. et ses collaborateurs, Revue de la Nouvelle Medecine, Paris, 1954, 3.
7. Lepage, F., Langevin-Droguet, G.: La preparation a l'accouchement sans crainte, Masson,
Paris, 1958.
8. Miloevi, B., Vui, M.: Psihosomatski poremeaji kao posledica poroajne traume,
Zbornik radova III kongresa ginekologa i akuera Jugoslavije, Ljubljana. 1956, 127.
9. Mladenovi, D., Pria, R.: Principi prirodnog bezbolnog poroaja, Druga ginekoloko-
akuerska nedelja, Beograd, 1956.
10. Moji, A., Novak, F.: Prirunik za praktian rad s trudnim i bolesnim enama,
Medicinska knjiga, Beograd - Zagreb, 1957.
11. Read, G. D.: Childbirth without Fear, Heinemann, London, 1951.
12. Read, G. D.: Introduction to Motherhood, Heinemann, London, 1950.
13. Schneider, V.: Gimnastik fr Schwangere und Wochnerinnen, Thieme, Stuttgart, 1957.
14. Stambolovi, B.: Kritiki osvrt na razne metode bezbolnog poroaja, Srpski arhiv, 1952,
10, 938.
15. Vermorel. H.: L'accouchement sans douleur, Camugli, Lyon.
16. L'accouchement sans douleur, Favard, Paris, 1957.

89