Kraj XVIII veka i pocetak XIX

3 bitna momenta: 1. dovedena u pitanje Vitruvijeva pravila

2. dovedeno u pitanje klasina arheologija
3. dovedeno u pitanje tehnologija i industrija
-razlaz 2 struke: arhitektura i inenjerstvo (1847. - graevinska struka se izdvojila osnivanjem prve inenjerske kole)
- industrijska revolucija -> niz promena (prvo Engleska, pa Francuska, Nemaka, SAD)

fabrika proizvodnja -> porast gradskog stanovnitva - bolji zdravstveni i ekonomski uslovi, postepeno kretanje ka optem
drutvenom blagostanju (poboljanje poljoprivredne proizvodnje, zdravstvenih uslova, dohodka, proirila se funkcionalna
osnova arhitektonskih delatnosti)

- novi tipovi graevina: industrijske (fabrike, skladita), saobraajne (mostovi, eleznike stanice), javne (poslovne, banke,
berze, robne kue) i reprezentativne (pozorita, sudovi, parlamenti, bolnice, hoteli, biblioteke); pre su bile samo crkve, palate
i tvrave; masovna stambena izgradnja (najintenzivniji razvoj: porodine kue za srednji stale umesto aristokratskih
rezidencija)

- novi graevinski materijali (pored tradicionalnih: drvo, kamen; sada su industrijski materijali: gvoe, staklo, elik -
proizvodnja u velikim koliinama)

XIX vek

Eklekticizam I neoeklekticizam velika epoha istoricizma XIX vek

Arhitektura XIX veka uglavnom je eklekticka. U prvoj polovini XIX veka eklekticizam je odraz pogresno protumacenog
romantizma u arhitekturi, a u drugoj polovini veka to je najcesce odraz pogresno protumacenog realizma, dok je nadalje to
svesna borba za odrzavanje utvrdjenih pozicija.

Vidovi eklekticizma: klasicizam, akademizam, larpurlarizam, romatizam, manirizam, formalizam, ( ruskinizam)

Klasicizam: se sluzi uzorima starogrcke, helenske I rimske arhitekture kao polaznim, zato su na njegov postanak I razvoj
bitno uticala tokom XIX veka razvoj arheologije I nauka o klasicnim stilovima
Akademizam: pitanje lepog u umetnosti se ne postavlja u stvaralackom smislu razvojno, umetnost je prosto umetnost, rec
koja samu sebe objasnjava
Larpurlarizam: umetnost radi umetnosti, samu po sebi svrhu, bez ikakve idejne ili sadrzajne podloge
Romantizam: postoje istorijski I licni, istorijski se sastoji od nagomilavanja slikovitih motiva, autora koji nisu dorasli novim
inzinjerskim poduhvatima
-Romantizam I klasicizam su dva suprotna vida eklekticizma ( klasicizam je objektivan, dok je romantizam subjektivan)
Manirizam: manus na latinskom znaci ruka, manirazam predstavlja onu vrstu umetnickog delanja u kome vise
preovladjuje stecena vestina umetnickog delanja nego iskustvenog stvaralastva, te se umetnicki rad vise pripisuje njihovoj
ruci nego umu I intuiciji
Formalizam: moze biti oznaka svih vidova eklekticizma kao proizvoljno odabranih , konvencijalno odrzavanih ili
izmisljenih oblika bez stvaralacke svrhe; oznacava arhitektonsko delanje suprotnog znacaja od funkcionalne opravdanosti I
korisnih dela, dajuci prednost obliku- formi nad sadrzajem. Larpurlarizam je najvulgarniji formalizam.
Suprematizam- duhovni vid formalizma ciji je zastupnik Kazimir Maljevic ( on kaze da je arhitekture u svojoj sustini cisto
umetnicka forma)

Francuska: skola LEcole des Beaux Arts u Parizu

Naistaknutiji prestavnik Violet le Duca- usmeravao eklekticizma ka gotici
G.E. Haussmann- izvrsio rekostrukciju srednjevekovnog Pariza
Ch. Garnier- podizanje pariske opere
Klod Ledu u XVIII veku
Engleska: porodica Pugin, Sir Charles Barry, Inigo Johnes, Charles Rober Cockerell
Nemacka: predstavnici klasicizma Friedrich Gilly najistaknutji predstavnik je K.F. Schinkel, Gotfried D. Semper
SAD: MC Kima, Mead, Whitea

Istaknuti predstavnici eklekticizma:

Schinkel ( 1781- 1841): romanticar I klasicar, zametak funkcionalizma

Gotfried D. Semper ( 1803- 1879):
Vilet le Duca( 1814- 1879): procavao gotiku
Charles Rober Cockerell (1788-1863):
________________________________________________________________

BIDERMEYER(1814-1848):
Stil koji se odnosi na uredjenje stanova I vrtova, na kult stanovanja uopste; obnavlja se rokoko

Pokreti na podrucju primenjene umetnosti XIX veka

Engleska:
Thomas Carlyle ( 1795-1881)
John Ruskin ( 1819-1900)
William Morris ( 1834- 1896)
-On I Ruskin osnovali pokret umetnost I zanati
Vilijam Moris i Arts and Crafts movement (umetnost i zanati-pokret)
- duhovni oci pokreta - Raskin i Moris
- izvori pokreta: prezir prema materijalistikom dobu (protiv moderne civilizacije ukidanje grada -> vraanje selu), izraen
u delima Pjudina, Karlajla i, naroito, Raskina (smatrao ga uiteljem; za razliku od Raskina koji je bio stvaralac i voleo
arhitekturu, ali za nju nije imao sposobnosti, Moris je bio knjievnik, slikar i arhitekta)
________________________________________________________________

Tehnicka arhitektura XIX veka

Engleska:

Staklena palata- vrtlar Josef Paxton( Great Exhibition)/ materijal: gvozdje I staklo
kao dinovska staklena bata sa staklom u gvozdenim okvirima
- ogromna struktura, ogroman broj sastavnih elemenata; najvea do tada isporuka stakla (93000 m2) u najveim komadima
(klimatski problem - akumulacija Q); jednostavna osnova (555 m puta 135 m)
- oblik: jednostavan, modularni raspored (osnovni modul 2,4 m, rasponi 7-22 m) I konstrukcija (slino srednjevekovnom
sistemu traveja - istoricistiki momenat); graevina izgleda kao da je polegla po terenu - izduena, niska, bez otrih uglova;
masa - stepenasta, sa poluobliastim poprenim brodom - koji je simbolizovao ogromna drvo bresta
- boja: naizmenine pruge crvene, ute i plave boje razdvojene belom - zaslepljujui optiki efekat, gubi se predstava o
dimenzijama i rastojanjima; futuristiki utisak transparentnih zidova i tavanice, beskonano ponavljanje istovetnih oblika
du 600 m, dovelo bi do monotonije da nije boje
- tarnerovska igra svetlosti i boje u kojoj se sva materijalnost stapa sa atmosferom (slinost sa ekspirom u delu "San letnje
noi")
- ponavljanje - osnovna karakteristika celog objekta
- projekat uraen za 8 dana, a izveden za 4 meseca (pritom izmenjen da bi se drvee na lokaciji ubacilo u projekat)
- znaaj - celovitost: od ideje, proizvodnje, prevoza, realizacije do demontae
- graevina je ponovo izgraena u Sajdenhemu 1852. gde je stajala do 1860. kada je izgorela

Francuska:

LEcole Polytechnic- tehnicka skola za gradjevirastvo

Henri Labrousta- prvi rekao da forma mora slediti funkciju
Gustav Ajfel-
1.Ajfelova kula - funkcija: ulaz u sajmite (trijumfalna kapija nauke i industrije)
Velike linosti kulture bile su energino protiv ovog "monstruoznog" zdanja koje se visoko izdizalo iznad crkava i
dinastikih graevina, a savrenim sistemom liftova dizalo desetine hiljada (dnevno) predstavnika radnike klase, visoko
iznad svega ostalog (pod nogama im je bio Pariz, kojim je do nedavno besnela socijalistika revolucija)
2.velika Masinska hala

Amerika:

-razvoj oblakodera

William Le Baron Jenney ( 1832- 1907)

- Rodonacelinik Cikaske skole
- Uveo skeletni sistem
- Dela: Home Insurance Compani, Manhattan Building
Cikaska skola:
- ovo je oznaka za grupu arhitekata koji su u zadnjoj etvrtini XIX v. delovali u ikagu gradei komercijalne i poslovne
zgrade podignute u istom periodu
-tri generacije arhitekata: prva sa V. L. Baronom Denijem osnivaem, preko arhitekata roenih priblino 1850. (Barnem i
Rut, Holaberd i Rou i Adler I Saliven), a koji su dostigli zrelost priblino 1890, pa do tree generacije sa Frank Lojd Rajt

1. konstruktivno, funkcionalno i estetsko jedinstvo

2. novi materijali i konstrukcije (elini skelet, zid - zavesa, staklo, ...)
3. novi nain fundiranja (lebdei temelj), zbog mekog i podvodnog tla ikaga
4. nov tretman prozora (veliki deo povrine fasade, "ikaki prozor" (centralno fiksirana okna, vertikalno klizno otvaranje,
dvostruki)
5. novi tipovi graevina (poslovni i administrativni oblakoderi)
6. primena tehnikih dostignua (lift, ...)

Dela: 1. Rookery building, 1886

2. Monadnock bulding, 1889-91.
3. Reliance building, 1894-95.
________________________________________________________________

Kraj XIX pocetak XX veka, prelazni period, razvoj arhitektonske misli

Po oblikovnoj fiziognomickoj strani problem arhitekture resavaju ( stilovi koji se suprotstavljaju I direktan su
odgovor na eklekticizam):
Secesija I jegendstil, kubizam, neoplastika, objektivizam, ekspresionizam, futurizam, purizam, funkcionalizam,
konstruktivizam

Secesija I jugendstil:
secesija u Becu, a jugend stil u Minhenu, Art Nouvea u Holandiji, prvi znacaj za arhitekturu, a drugi za slikarstvo
secesija I jugends stil ne odbacuju ukrasne elemente, odbacuju samo one elemente koji imitiraju istorijske stilove, I zalazu se
za stvaranje novih
-najzacajniji prestavnici secesije su:
J.M. Olbrich, J. Hoffmann, Joze Plecnik, Fabian Maks I Otto Wagner, Jan Kotera, Viktor Kovacic

Futurizam:
Pripadnicima ovog pravca nije stalo do sadasnjosti, a jos manje do proslosti, oni sebe smatraju nosiocima sutrasnjice
Vodja je bio italijanski knjizevnik F.T. Marinetti
arista ovog pokreta su u Italiji Milano I Firenca
Umberto Boccini- slikar I vajar je istaknuti predstavnik futurizma
Najznacajniji arhitekta Antonia da Sant Elia I njegov ,,Futuristicki grad
U praksi ovaj pravac nije ostvario nijedno delo

Kubizam I neoplastika:
Kubizam se primenjuje na dva nacina:
1. Doslednim prenosenjem stereometrijskih oblika- analiticki kubizam
2. Uocavanjem celinskih, aplsolutnih stereometrijskih oblika kao plastike masa- sinteticki kubizam

Neoplastiaka/De Stilj/ Mondrianovo ucenje(impresionizam)- razvija se u Holandiji:

Neoplastika je nauka o plasticnoj vrednosti predmeta u prostoru stepenovano bojama
Uticaji kubizma na arhitekturu:
1. dekompozicija -> razlaganje prostora do elementarnih volumena
2. ukidanje predmetnosti -> eliminisanje figuralnih svojstava arhitekture
3. ukidanje one take -> kao posledica sloenog oblikovanja, objekat postaje nesaglediv iz jedne take
- vano: kubizam se u arhitekturi pojavljuje samo u oblasti arhitektonike - koncipiranje forme(kubizam u arhitekturi tei
isticanju matinih oblika, koji su pod teretom dekoracije bili izgubili svoj kompozicioni znaaj i izraajnu mo;
kubizam - ne naruava i ne obuhvata problematiku arhitekture u celini, ve samo njen deo - arhitektoniku)

Objektivizam:
-Stvarno I istinito u arhitekturi, kao rukovodno nacelo arhitektonskog delanja, oznacava primenu gradjevinskog materijala I
tehnickih detalja samo ukoliko su oni opravdani u sklopu celine
-Pojavio se u Nemackoj
-izbegavaju primenu izivelih laznih formi I materijala ( lepljenje fasada gipsanim elementima)

Ekspresionizam:
-izrazavanje koje ima svoje polaziste u dubinama induvidualne osecajnosti, suprotnost impresiji, jer impresija su utisci koji
dolaze iz spoljasnjeg sveta, a ne iz unutrasnje stvarnosti
Predstavnik: Poelzig

Purizam:
Osnovali Ozenfant I Le Korbizje
Znaci ocistiti arhitekturu od svih zbrka u pojmovima I istorujucih stilova, kao I od dekorativizma
Le Korbizjeovih 5 tacaka: stubovi, krovna basta, slobodna osnova, poduzni prozor, slobodno oblikovanje fasade

Funkcionalizam:
Nastaje usled povecanog mnostva funkcije
4 aspekta o kojima treba razmisljati:
Unutrasnji raspored, materijal, oblik, organizacija pri ostvarenju projekta
Najveci protivnik funkcionalizma je Mis van der Rohe
- pravila:
1. oblik mora da izraava funkciju
- na pr. stubovi i nosai jasno vidljivi i spolja i iznutra i razliiti od zidnih povrina I pregradnih zidova, oni su ti koji nose
meuspratne tavanice i krov
- razliiti elementi zgrade treba da nau prikladan arhitektonski izraz
2. oduevljenje tehnikim formama

Konstruktivizam:
Isticanje prednosti konstrukcije zgrade
Grupe OSA I ASNOV

Empirizam I neoempirizam:
Je teznja za humanizacijom funkcionalizma I razvio se u skandinavskim zemljama

Najznacajnije arhitekte prelaznog perioda ( pobornici savremene arhitekture)/zacetnici modernih ideja:

Van de Velde
Otto Wagner
Pieter Berlagea
Luis Salivan
Adolf Loos
Peter Berens
Hans Poelzing
Tony Garnier
Frank Loyd Wright
August Peret
Walter Gropijus
J.J. Pieter Oud
Le Courbusier
Carl Reni Mekintos

Arhitekti sa posebnim shvatanjem arhitekture:

Raimondo D Aronco
Antonio Gaudio

Urbanizam prelaznog perioda:

Vrtni gradovi Engleske:

Garden City, City Jardin, Gardenstand
Urbanisti: Raymond Unwin, B. Parker, Baille Scott
Ebenizer Hauard i koncept Vrtnog grada:
izmeu 1889. i 1892. tako nastaje plan za Vrtni grad; predvieno je da ima 30000 stanovnika i povrinu priblino 3000
hektara; Vrtni grad zamiljen je kao nezavisni entitet, a ne kao "grad - satelit" (neke metropole "grad - selo" -> pravi
kompromis kombinujui prednosti oba)
- Vrtni grad: opasan neprekidnim zelenim pojasom sa farmama i parkovima; unutra su stambene etvrti kao i sve
komercijalne, industrijske i kulturne aktivnosti

Pariz:
or-Een Osman:
ciljevi Osmanovog plana:
1. raskriiti prostor (prilina ruenja) oko vanih javnih graevina, radi boljeg izgleda, boljeg pristupa i bolje bezbednosti u
sluaju nereda
2. poboljati (komunalno opremanje je vrlo bitno - kanalizacija, vodovod, elektrika) sanitarne uslove otklanjanjem izvora
zaraze
3. prosei iroke bulevare i tranzitne ulice radi reenja komunikacija, protoka vazduha I svetlosti i radi vee bezbednosti (red
i mir) i obezbediti pristupanost gradskom centru eleznikom mreom
4. stvoriti velike parkovske povrine radi preiavanja vazduha i rekreacije (dva velika parka na istonoj i zapadnoj strani:
Bulonjska uma i Vensenska uma = pluna krila grada; rekonstrukcija Pariza (Osman) -> bez milosti, ali vodi rauna o
tehnologiji; Osman prezire arhitekte, izbacuje ih iz urbanizma; za 20 godina - u Parizu je izvrena urbana revolucija)

Bec:
plan za izgradnju "Ringa" - Ludvig Ferster, 1858.
plan za izgradnju "Ringa" iz 1859. (pri tom stari centar grada ostao je sredite trgovakog, politikog i drutvenog ivota) ->
obuhvatao je (na mestu bedema) pre svega, izgradnju dve glavne prstenaste saobraajnice - iroki, reprezentativni bulevar
Ringtrase (koji prua kompletno ambijentalno okruenje za bogati svet) i ulicu za neophodni saobraaj (ali ne ba otmen
saobraaj) - Lastentrase (nije mnogo olakao saobraaj predgraa prema jezgru); ceo poduhvat trebalo je da obezbedi
nedostajui ceremonijalni prostor ("prostor za dokoliarske

Severna Amerika:
Kult gradskog zelenila-
Arhitekta Charles Eliot- ostvarenje park sistema

________________________________________________________________

Arhitektura XX veka do 1960.

Pravci: Nova objektivnost, Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu 1918-32, Internacionalni stil, Art Deco,
arhitektura totalitarnih reima, novi brutalizam

Nova objektivnost:
Nemaka, Holandija, vajcarska
1. funkcionalistiki stav prema projektovanju
2. sutina grube drutvene realnosti
3. nesentimentalan pristup
4. neideoloki pristup - izrazit socijalistiki stav
- izraz "nova objektivnost" ("neue Sachlichkeit"), 1925, uvodi likovni kritiar Hartlaub,kako bi njime oznaio grupu
slikara koje od posle rata 1918. karakterie jedna veristika,anti-apstraktna i anti-ekspresionistika tendencija ( Gros, Diks,
ad i drugi); oni tragaju za otkrivanjem slojevitosti stvarnosti satirikim, socijalno angaovanim, karikaturalnim likovnim
jezikom, koji ujedinjuje humanost i gorku agresivnost; redukovanom figuralnou, ovi slikari tee da prikau bezlinost
sveta koji izjednaava ljude i maine
- pod "novom objektivnou", Hartlaub ne podrazumeva "stil" ovog slikarstva, ve neto to ini njegov sutinski
sadraj - opti duhovni nesentimentalan stav (objektivnost) o drutvenoj stvarnosti; tako se 30-tih godina ovaj izraz iroko
upotrebljava
Pripadnici:
Sajcarska- grupa ABC :El Lisicki, Mart Stam, Emil Rot, Hans mit, Hanes Majer, Hans Vitver (I drugi vajcarci)
cilj grupe: projektovanje drutvenih graevina u skladu sa naunim naelima;
Holandija- Jacobus Johannes Pieter Oud (J. J. P. Oud)
Nemacka- Oto Hesler (Otto Haesler) - pionir izgradnje kua u nizu, Ernst Maj ("Siedlungen")

Sovjetski eksperimenti u arhitekturi i urbanizmu, 1918-32.

Kazimir Maljevic, konstruktivizam, Kandinski, grupe Osa I Asnov, Vladimir Tatljin 1885 1953( spomenik trecoj
internacionali),
Braca Vesnini I njihova Lenjingradska pravda- Nova antologija kuca
- Kazimir Maljevi, 1878 - 1935-> uglavnom samoobrazovan (neko vreme studirao u Kijevu); razvoj zapoinje slikama u
stilu Larionova i Gonarove; ubrzo slike postaju mnogo apstraktnije u smislu boja i oblika - zrela faza kubo-futurizma; pod
uticajem Pikasa i Braka, Maljevi 1913. naputa kubo-futurizam uvodei u svoje slike niz realistikih, naoko nepovezanih
elemenata, tiporafiju i slino - ovo je faza "zaumnog realizma" likovno tumaenje savremenih ideja na polju poezije;
konano, Maljevi stie i do suprematizma
-radei dekor (kostime i scenografiju) za operu "Pobeda nad Suncem" (prvi put je na scenskoj zavesi uradio crni kvadrat koji
e postati motiv, ikona suprematizma) neke od scenskih pozadina on radi u potpuno apstraktnom duhu - sadre samo crni ili
beli kvadrat; "supremacijom iste senzacije u umetnosti" Maljevi je poeo da se bavi 1913. (crni krug, crni kvadrat, crni
krst); tokom godina, Maljevi razvija raznovrsne apstrakne suprematine kompozicije, uvodei druge forme, boje,
meusobne poloaje; 1915. Maljevi konano
poinje da eksperimentie sa idealizovanim arhitektonskim crteima u aksonometriji, koje naziva "planiti" (kasnije
"arhitektoni"); tokom i posle revolucije Maljevi sasvim naputa slikarstvo i posveuje se istraivanju prostora, pravei
modele "arhitektona"
- Vladimir Tatljin, 1885 - 1953 -> istrzano se obrazovao, radei paralelno (esto kao mornar); prve slike i pozorine
scenografije odlikuju se korienjem zakrivljenih povrina, upotrebom boje nalik ikonopisu; Tatljin se veoma interesovao (i
pored otrog suparnitva) za stvaralatvo Maljevia, no on od samog poetka pokazuje jednu prostorniju orjentaciju; .
Tatljin kao muzikant odlazi u Berlin, a potom u Pariz, upoznavii se tom prilikom sa delom Pikasa; odmah po povratku
prionuo je na izradu svojih prvih "konstrukcija", gde on istrauje prostornu koordinaciju apstraktnih elemenata, odnose boja i
materijala u prostoru; mnogi od tih "reljefa" su ugaoni, kako bi se izbegao "okvir" ili "pozadina", koji su za Tatljina simbol
odvajanja umetnosti od realnog ivota; ovim radovima, gde ukrta ravni, koristi prodore,
obuhvatanja, geometrijski dinamizam, on uspostavlja temelj svog sistema oblikovanja - "umetnost je rad na oblikovanju
materijala"
- u Moskvi tako primat preuzimaju "produktivisti", pod vostvom Tatljina (grafika umetnost odigrala je presudnu
ulogu u irenju poruka revolucije); iz tog perioda, najvaniji je njegov projekat za "Spomenik treoj internacionali" -
dvostruka reetkasta spirala od gvoa visine 300 m, unutar koje se okreu platonistika tela; radi i na projektu
ultraekonomine pei (maksimalna toplota uz minimum goriva)
- sr razlike: "idealisti" zastupaju stanovite da je umetnost po svojoj prirodi beskorisna, iznad funkcionalnog, tako da im
postane korisna - ona prestaje da postoji; "produktivisti" smatraju da umetnik mora biti tehniar, kako bi umeo da
upotrebljava orua i materijale moderne proizvodnje - energiju usmerava na korist proletarijata

Internacionalni stil:
odlike arhitekture "internacionalnog stila" prema knjizi Hikoka i Donsona:
- I princip: arhitektura kao volumen, a ne kao masa
- II princip: pravilnost, a ne simetrija
- III princip: tehnika perfekcija, a ne dekoracija
Arhitekti: Le Korbizje, Gropijus, Mis van der Roe, Oud i mnogi drugi
A ti drugi su: Riard Nojtra (emigrant, Austrijanac), Rudolf indler, Oskar Nimajer (Brazilac), Filip Donson, Peter Berens,
Lusio Kosta

Art Deco:
- oznaka "Art Deco" poinje da se koristi posle "Meunarodne izlobe dekorativnih umetnosti" u Parizu, 1925, za modu
sintetike stilizacije izmeu avangarde (kubizma, futurizma, ekspresionizma) i tradicionalizma
- Art Deco u poetku je francuski fenomen, ali se ubrzo iri po celom svetu, u oblasti dizajna, enterijera i arhitekture
- uspeh Art Deco-a moe se objasniti na sledei nain: avangardni pokreti nastojali su da sve oblike svedu na apstrakciju, to
se nije smatralo prikladnim za arhitekturu sa reprezentativnom (dravnom, ideolokom, finansijskom) funkcijom; tako se
javlja jedna tendencija za stvaranjem umetnikih formi sa odreenim ikonografskim sadrajem; to je kontekst u kom dolazi
do pojave Art Deco-a, ali i specifine ikonografske arhitekture evropskih totalitarnih reima (gde se vlast i mo ele prikazati
u pozitivnom i naprednom svetlu)
Najpoznatije zgrade:
1. Krajsler bilding, Njujork, 1928-30 - arh. Vilijem van Alen
2. Rokfeler centar, Njujork, 1931-39 - arh. Rejmond Hud i Don Mild Hauels i dr.
3. Radio city music hall
4. Veliki broj drugih njujorkih oblakodera na Menhetnu
5. "el bilding", Hag (Evropa) Oud

Arhitektura totalitarnih rezima:

Italija, Nemaka, SSSR
Italija:
1.razvoj faistike ideologije posle prvog svetskog rata proizaao je iz dva aspekta futuristikog pokreta: kulta rata i
velianja maina; rat je destruktivno delovao, meutim, i na sam futurizam; na pojam "industrijske kulture" tj. "kulture
maina" poelo se gledati sa podozrenjem, ne samo od strane narodnih masa, ve i inteligencije; otpor protiv futurizma javio
se u delu ora de Kirika (italijanski slikar i likovni kritiar) "Zagonetka sata", koje prikazuje peristil sa lukovima u
sumraku (zastrauju metafiziki prizor koji slikovito predoava formu italijanske Nove tradicije)
2.drugi krug milanskih arhitekata formira "Grupu 7", koju predvodi uzepe Teragni
(Giuseppe Terragni 1904-41) (grupa pokazuje naklonost prema deutsche Werkbund-u I ruskim konstruktivistima); grupa
tei novoj, racionalnoj sintezi nacionalne klasine tradicije I strukturne logike mainskog doba; stvarnu afirmacijau
racionalistika arhitektura poinje da stie izgradnjom Teragnijevog kompleksa Novokomun u Komu, Italija, 1928. (ova
zgrada,
npr. u tretmanu uglova gde se umesto klasinih ojaanja nalaze ostakljeni valjkovi, ukazuje na izvesnu naklonost racionalista
prema konstruktivizmu); 1930. racionalisti stvaraju udruenje MIAR (italijanski pokret za racionalnu arhitekturu); iste
godine, Musolini lino otvara izlobu pokreta; no, i pored toga, provladino Nacionalno udruenje arhitekata
(tradicionalistiki orjentisano) neprijateljski se postavlja prema MIAR-u zbog njegovog
krajnje intelektualistikog strogog asketskog pristupa, koji je odbacivao ikonografska svojstva arhitekture
- iste godine: Casa del Fascio, Komo (prvi put se vidi njegova opsednutost transparentnom arhitekturom - futuristiki
program o uvoenju ulice u kuu) - ovo delo Teragnija je najvanija zgrada italijanskog racionalizma; polukocka sa strogom
prednjom konstrukcijom

Nemacka:
problem sa pronalaenjem odgovarajueg arhitektonskog stila, nacisti reavaju oslanjanjem na snanu 1. antizapanjaku
narodnjaku tradiciju (u pogledu stambene gradnje) i na 2. arhitektonsku tradiciju nemakog klasicizma u radovima inkela,
Gilija, Langhansa I drugih (u pogledu reprezentativne gradnje); meutim, vano je rei da je bilo i drugih pseudo-
istoricistikih pojava u nacistikoj arhitekturi, to nedvosmisleno odslikava njenu "izofreninu" prirodu
1. izvor stambenog "Heimatsil"-a ("domovinski stil") je ideologija krvi i tla, prvi put izloena u knjizi Valtera Darea
"Seljatvo kao izvor ivota nordijskih rasa", 1929, u kojoj se uno protestvuje protiv urbanizacije, a selo se predstavlja kao
tvrava patriotizma;
glavni pobornici, jo od 20-tih godina, bili su Hajnrih Tesenau i Paul ulce-Naumburg; u svojoj knjizi "Borba za umetnost",
1932, ulce-Naumburg (okrenut ka pokretu Arts and Craft, jednostavnim, organskim oblicima) napada "nomadski", apatridni
stil gradskog ivota, funkcionalistiku arhitekturu, arhitekturu ravnog krova kao izraz drugog podneblja i slino (oni zajedno
rade belo okreena zdanja sa kosim krovovima - kao deo tradicije, korena, pripadnosti)
2. glavni protagonisti reprezentativnog dravnog stila bili su Paul Ludvig Trost i Albert per; obojca rade u pseudoklasinom
maniru (spartanski klasicizam; sterilisana, megalomanska prerada inkela); glavni perovi projekti (su grandiozni objekti za
potrebe nacistike drave): stadion (za politiki skup) Cepelinfild, Nirnberg, 1937, sedite Kancelara, Berlin, 1938. (per:
"Ledena katedrala" - stub od zastava i reflektora, izveden za veliki politiki zbor na Tempelhofu u Berlinu 1935.); nacistiki
neotradiconalizam odlikuje
se, iznad svega, podizanjem javnih graevina u svrhu masovne histerije - to dobro ilustruju bizarne graevine (koje e sluiti
kao scenografija) kao to su otvorene arene (kao goleme "kulise" za pseudo-kultne nacistike rituale ili tokom rata podizani
spomenici poginulima u ratu - "Totenburgen" ("zamkovi mrtvih" u Buleovskom stilu); izuzetci od ovoga su: Olimpijski
stadion Vernera Mara i Bonacovi mostovi iz 1936.

SSSR:
- na konkursu za Palatu Sovjeta, 1931. (na mestu sruene, a danas, Bogu hvala, obnovljene crkve Hrista Spasa; kao ruski
odgovor na zdanje Lige naroda), pojavili su se radovi iz celog sveta (Le Korbizje, Pere, Gropijus, Pelcig) i Rusije
(ASNOVA, OSA, VOPRA) - i ovde dolazi do sukoba izmeu modernistikog pokreta i nove tradicije; odluka irija da, kao
pobedniki, izabere rad B. M. Jofana, prva je manifestacija soc-realizma u Rusiji (konstruktivistike dvorane kao
polukrune, ivine, oko etvorougaonog otvorenog, klasinog
dvorita u ijem je centru klasian stub sa kipom radnika na vrhu (aluzija na Kip slobode) sa bakljom ustanka neslobode);
projekat e kasnije biti izmenjen sa velikim kipom Lenjina na vrhu; ironija ovog konkursa bila je u tome to se nijedna levo
orjentisana grupacija arhitekata nije predstavila radovima na liniji monumentalnog socijalistikog realizma
- 1932. CK partije proglaava socijalistiki realizam slubenim stilom; arhitekturu socijalizma karakterie megalomanija,
pseudoklasicizam, primena skulptura u istom stilu
- slomu avangardne arhitekture u Rusiji doprinelo je, u sklopu optih kretanja, jaanje ekstremno demagoke, staljinistike
asocijacije arhitekata "VOPRA", koja tvrdi da "samo proleteri mogu stvarati proletersku kulturu"; u stvaranju ovog stila
vanu ulogu odigrali su neki rehabilitovani prerevolucionarni akademski arhitekti (Gelfreih, uk, usev, ...)
- 1933. osnovana je Moskovska Akademija arhitekture, a 1935. njena planerska sekcija
- 1935. uraen je Generalni plan Moskve, iji najvaniji deo ini sistem podzemne gradske eleznice; stanice moskovskog
metroa jedan su od najvulgarnijih primera soc-realizma
- 1937. odran je Generalni Kongres Saveza Sovjetskih arhitekata koji propisuje
projektovanje u vernakularnom i klasinom duhu na celoj teritoriji zemlje
- 1938. usev podie Lenjinovu dravnu biblioteku - besmisleni, ogoljeni klasicizam
- 1943. doneta je odluka o obnavljanju ratom razorenih gradova, koja je generalno propisivala restauratorske radove
- 1947. projektovano je 8 oblakodera u soc-realistikom stilu za Moskvu, od kojih je 7 podignuto (morbidno)
- 1954-55. socijalistiki stil se ukida, a ruska arhitektura se ponovo polako vraa u okvire modernog pokreta

U ovom periodu je bitno I delovanje CIAM I grupe 10:

1. CIAM tvrdi da je arhitektura uslovljena politikim i ekonomskim prilikama, te da e se za postizanje veeg nivoa kvaliteta
morati osloniti na univerzalno prihvatanje racionaliziranih metoda proizvodnje, a da se pri tome ne udalji od stvarnosti
industrijalizovanog sveta
2. CIAM istie potrebu planske privrede i industrijalizacije
3. CIAM zagovara uvoenje normativnih mera i efikasnih metoda proizvodnje, kao prvi korak prema racionalizaciji
graevinske industrij
- u periodu 1928-59. CIAM je proao kroz 3 faze:
- prva (CIAM I - III), 1928-33. bila je najdogmatinija, gde su najuticajniji bili nemaki arhitekti, pripadnici "nove
objektivnosti"
- druga (CIAM IV - V), 1933-47. obeleena je dominacijom Le Korbizjea, koji je akcenat pomerio na urbanizam
- trea (CIAM VI - X), 1947-59. obeleena je predominacijom liberal idealistikih tendencija nad materijalistikim iz
vremena osnivanja
razvoj Grupe 10:
- sredinom 50-tih godina londonska kulturna klima podlona je uticaju pariskog
egzistencijalizma, to presudno utie na polemiki ton Grupe 10, kao i na stvaranje brutalistikog pokreta (fotografije
ulinog londonskog ivota fotografa Hendersona, njegova mo zapaanja presudno su uticali na brani par Smitson (oni su
izloili te fotografije u Eksan- Provansu)); umesto urbanih funkcija CIAM-a, Smitsonovi predlau fenomenoloke kategorije
kue, ulice, optine i grada

Novi brutalizam:
 novi brutalizam (Engleska, 1949-59) > nakon drugog svetskog rata Velika Britanija je proivljavala poslednje trenutke
svog imperijalistikog identiteta; nezavisnost Indije 1945. oznaio je poetak raspada Imperije, a kasni sukob koji se zbog
ekonomske krize mogao pojaviti, ublaen je radikalnim socijalnim merama laburistike vlade (levica)
- stanje u engleskoj posleratnoj arhitekturi: leva laburistika vlada, nedostatak finansija I kulturne podrke za monumentalno
izraavanje; zakoni: o kolstvu (kojim se obavezno kolovanje produava na 15 godina) i o novim gradovima (koji su trebali
izgledati kao Vrtni (Garden City)) -> izgradnja montanih kola; njihova arhitektura jednostavnog, redukovanog stila u opeci
sa blago kosim krovovima nastala je po ugledu na slian vedski uzmak od ortodoksne moderne - tzv. "novi empirizam", a
u Engleskoj dobija naziv "novi
humanizam"
- mlaa generacija odbacuje ovakav koncept kao malograanski, i postepeno formira jedan novi estetski sistem, kome daju
ironini naziv "novi brutalizam" (koji nosi paladinajsku tendenciju)
- izloba "Poreenje ivota i umetnosti", organizator Institut savremene umetnosti u Londonu, 1953. (izloba
fotografija u zrnastoj strukturi, sa scenama nasilja, izoblienog ljudskog tela) -> javnosti je predstavljen izvorni senzibilitet
pokreta, serijom fotografija kojima se insistira na vienju sveta opustoenog ratom, propadanjem i boleu (fotograf
Henderson koji e biti inspiracija Smitsonovih (njegov rad i njegov ivot)); na seriji narednih izlobi, oni osciliraju izmeu
zainteresovanosti za ivot radnike klase I zainteresovanosti za potroako drutvo
- elementi neobrutalistike arhitekture: -> Paladio kao daleki duhovni izvor, Mis kao direktni uzor, vernost materijalu
(koja se najpre manifestuje u mehanicistikom I konstruktivistikom, a potom u "taktilnom" smislu - oduevljenje Misom
("Mis je velik, ali Le Korbizje komunicira") zamenjuje se obradom Le Korbizjeovog manira "beton brut"); krajem 50-tih
dolazi do konane integracije britanske brutalistike estetike spajanja formalistikih i populistikih aspekata u arhitekturu
opeke i stakla, blisku industrijskim
objektima XIX v.; u to vreme pokret je ve iroko meunarodno rasprostranjen
Arhitekte: Alison i Piter Smitson, Dejms Stirling, Edvard Rejnolds

Najznacajnije arhitekte ovog perioda ( sledbenici)/ moderni arhitekti:

Mis van der Rohe ( strukturalizam)

Oscar Niemeyer
Gunmar Asplund
Alvar Aalto
Richard Neutra
Frenk Loyd Right
Le Corbusier
Walter Gropius

Inzinjeri:
R. Mailart
E. Freyssinet
B. Lafaille
P.L. Nervi
_______________________________________________________________

Arhitektura od 1960. do danas

Pravci: Metabolizam, kasni modernizam, posmodernizam: populizam I racionalizam, High-tech / slick-tech arhitektura:
produktivizam, dekostruktivizam, kriticki regionalizaam

Metabolizam:
- pokret je nastao u Japanu, tokom priprema za Svetsku konferenciju dizajna, 1958-60; tokom 60-tih godina, u vreme
ekonomskog buma, pokret jaa (i reaguje na problem japanske prenaseljenosti), da bi kulminaciju dostigao na Svetskoj
izlobi u Osaki 1970.
- I deklaracija iz 1960: "metabolizam 1960 - predlog za novi urbanizam" (Kikutake - Kurokava - Maki - Otaka -
Avazu); deklaracija odraava stav da se ljudsko drutvo mora posmatrati kao deo prirodne celine i izraava uverenje da je
tehnologija proirenje (a ne ogranienje) oveanstva
- metabolisti ne pleudiraju za stvaranje jednog stila (u vezi su sa Arhigramom), ve nastoje da svoju arhitekturu zasnuju na
filozofskim i kulturnim principima prisutnim u japanskom drutvu:
1. Pokretljivost, fluidnost
2. Homogenost, autoritarnost
3. Uticaj tehnologije na drutvo
4. Kultura drveta kao graevinski materijal
5. Budistika tradicija

- glavni protagonisti i njihova dela:

- Kionori Kikutake -> meanje tradicije i moderne

1. Projekti gradova na vodi, 1958-63> "plutajui gradovi"; sa montanim elijama za stanovanje koje su se privrivale za
cilindre na ili ispod mora i sa ploveim bueim opremama za proizvodnju energije; najpoetinije vizije metabolikog
pokreta, jo nedokuivije i neupotrebljivije za ivot od Arhigramskih megastruktura
2. Vlastita Nebeska kua, Tokio, 1959. (izvedena)
3. Pacifik hotel, igasaki, 1966.
4. Gradska skuptina, Mijakonojo, 1966.
5. Akvapolis, Okinava, 1975. (delimino realizovano)

- Kio Kurokava -> od tetraedra pravi kuu

1. Vie utopijskih projekata gradova, prefabrikacija i sl., 1960.-62.
2. Fabrika Nito-Sukuin, Sage, 1964.
3. Vie izlobenih zgrada za Expo 1970., Osaka, 1970.
4. Nagakin kapsule (samaki neboder), stambeni toranj, Tokio, 1972. (izvedeno)
5. Soni toranj, Osaka, 1976.
6. Muzej u Jokohami -> linearna etanj kroz objekat
7. Poslovni centar, Melburn
8. Zgrada u Tokiu
- japanski metabolisti reaguju na problem prenaseljenosti predlaui krajem 50-tih "prikljune" megastrukture koje se mogu
poveavati i prilagoavati; njihove elije za stanovanje su kao montane ljuske (kapsule), koje su privrene o velike
spiralne nebodere (kao na pr. u delima Noriakija Kurokave) ili su se mogle privrstiti kao prilepci na zidove velikih
cilindara, koji su plutali po povrini ili ispod mora (plutajui gradovi Kionorija Kikutake)
- sa izuzetkom nebeske kue Kikutakea i samakog nebodera Nagakin, Kio Kurokave, realizovano je vrlo malo
metabolistikih projekata
- nakon izlobe u Osaki 1970, vostvo u japanskoj arhitekturi je sa starije generacije metabolista prelo na lanove tzv.
japanskog novog talasa, iji su se radovi proslavili zahvaljujui prvenstveno podrci arhitekata srednje generacije: Isozakija i
inoharea (nisu metabolisti)

- Arata Isozaki
1. Kritika izloba "Elektrini lavirint" na 14 trijenalu, Milano, 1968.-> multimedijalna prezentacija apokaliptikog znaenja
hiroimske tragedije; to mu je omoguilo da stane rame uz rame sa svetskom avangardom i uspostavi kontakt sa
Arhigramom (od kog e preuzeti "high - tech" (visoku tehnologiju) i Hansom Holajnom od kog e poticati njegova sklonost
ka meovitim materijalima i vrhunski obraenim predmetima)
2. Robot, dizajniran za festival Plaza Kenzo Tangea u Osaki 1970. -> uticaj "high - tech" I Arhigrama
3. Sredite Fukuoka Sogobanke, Kitakiu, 1968.-71. -> utijac H. Holajna (i niz banaka poetkom 70-tih)
4. Gunma muzej - kulminacija -> pokuava da nadoknadi izgubljeni japanski tradicionalni "skrovit ugao" mutno osvetljenim,
zasenenim enterijerima, kao moderni ekvivalent tom tradicionalnom iluzionistikom prostoru to e kulminirati u delu:
5. Home bank, Nagamsami, 1971 -> zgrada kao da nema oblik, to je siva pojavnost; viespratna; pogled je voen, ali se ne
zaustavlja na jednoj taki
- od poetka 70-tih Isozaki oscilira izmeu ortogonalnih sklopova podreenih supremaciji kubnih oblika (Gunma muzej i
zgrada Sukoa u gradu Fukuoka, 1972-75) i niza bavasto zasvoenih tektonskih struktura
6. Centar u Cukubu, 1984.
7. Hotel

- savremeni japanski arhitekti:

- Seio Otani -> tei da nacionalnu arhitekturu iskoristi kao osnovu za modernu (moderna transformacija tradicionalne
arhitekture)
1. Kongresni centar, Kjoto -> snane mase; horizontalne grede na fasadi; slino brutalizmu cela forma je svedena na
krovnu ravan; iako glomazan, objekat je dobro uklopljen u prirodu I vetako jezero
- Kenzo Tange (vidi Internacionalni stil)
- Micuzumi -> objekat na minimalnoj povrini

- Joinobu Akhara:
1. Kompanija SONY
2. Izloba u Montrealu
3. Sportski objekat
4. Kulturni centar u Tokiu

- Icuko Hosegava -> "enstvena", meka arhitektura; aluminijum je primarni materijal; stvara utisak transparentnosti;
diskretan izraz
1. Muzej
2. Kua od raznih vrsta metala -> diskretan izraz
3. Kulturni objekat u Tokiu -> javni natkriveni prostor; centar za zabavu i kulturu; veseo I ivahan izraz; aluminijum, drvo,
potok
4. Muzej biljaka

- Takefumi Aida
1. "Kue igrake" -> devet kua, kue od "lego" kockica; oluk kao motiv
2. Univerzitetski objekat u Tokiu, 1991 -> dinamizam vertikala
- Kikutake

- Fumihimo Maki
1. Objekat u cukubi
2. "Spirala" (izlobena galerija u Tokiu)
3. Sajam u ibi
- Kio Kurokava -> metabolista
- Hiroi Hara
1. Srednja kola u Cukubi -> svaki razred ima svoj atrijumski prostor
2. Stambena celina, sever Japana -> kua kao brod
3. Dinovski toranj, Osaka

- inta Kamacu -> "najbarokniji" japanski arhitekta

1. Painio - objekat za igre sa kuglama
2. Poslovni objekat, Kjoto
- Arata Isozaki -> nije metabolista (vidi prethodno poglavlje)
- Tadao Ando -> visoka svest o regionalnom (kritiki regionalizam) i zato je radije u Osaki nego u Tokiu; esej "Od
savremene arhitekture zatvorene u sebe prema univerzalnosti" - iznosi svoja razmiljanja o napetostima izmeu opte
modernizacije i osobenosti postojee regionalne kulture; nakon drugog svetskog rata Japan je krenuo putem breg
ekonomskog razvoja -> promena vrednosti; stari, feudalni sistem se raspao; prenaseljenost gradova I predgraa onemoguila
su da se sauva ona crta tradicionalnih japanskih letnjikovaca uska povezanost sa prirodom; on tei "restauraciji" jedinstva
kue i prirode (koje su japanske kue izgubile u procesu modernizacije)

1. Male kue sa dvoritima -> u gustom urbanistikom tkivu; koristi beton kao najpodesniji za realizaciju povrina
"stvorenih zracima Sunca", gde zidovi postaju apstraktni limit prostora
2. Kua Koiko, Osaka, 1981. -> svetlost menja izraz; detalj - za njega bitan jer se njim postie fizika kompozicija u
arhitekturi, ali i slika arhitekture
3. Muzej literature u Fimeiju -> koristi vodu i neobraeni beton u arhitekturi
4. Raine u Osaki - izloben prostor
5. Toko - stambeni kompleks - terasast kompleks, neobraen beton
6. Paviljon Japana za izlobu u Sevilji -> od drveta
7. Crkva na vodi

Kasni modernizam:
- arhitektura od sredine 1960-tih ima ambivalentnu ulogu - ne samo u tom smislu to sebe priznaje kao dealatnost u sferi
javnog interesa, ve i zato to nekritiki doprinosi unapreenju tehnologije i to veina inteligentnih arhitekata naputa
tradicionalnu praksu i pristupa ili neposrednoj drutvenoj akciji ili se zatvara u projektovanje arhitekture kao oblika
umetnosti (povratak potisnutoj kreativnosti)
- "Arhigram" (Archigram)
- engleska grupa koja se bavila projektovanjem neofuturistikih vizija, okupljena oko istoimenog asopisa iji je prvi broj
izaao 1961.
- stavovi grupe proizilaze iz tehnokratske ideologije Bakminstera Fulera (i privlanosti svemirskog doba i armagedonske
ugradnje tehnologije opstanka) i njegovih britanskih sledbenika Mekhejla i Benema (projekat naduvanog mehura sa stereo
ureajima I celokupnom komfornom opremom)
- projekti "Arhigrama" - uglavnom nisu bili drutveno prihvatljivi i neostvarljivi; retki su oni drugi, na pr.:
- Kedrik Prajs: "Fan palas", 1961. i "Poterijes Tinkbeg", 1964. -> ostvarljivo
- Majkl Veb: "Sin center", 1962. -> bioloka funkcionalistika parodija
- Ron Heron: "Walking city", 1964 -> grad na ruevinama sveta nakon propasti usled nuklearnog rata
- Hauard Hudis: "Glomar explorer" -> kao vrsta komarnog izbavljenja
- projekti "Arhigrama": "high-tech" strukture od laganih materijala, ironinih science fiction oblika, koje
predstavljaju "tehnologiju opstanka" u predpostavljenim ruevinama sveta (posledice nuklearnog rata, kataklizme)
- "Arhigram" se ne bavi u svojim megastrukturnim reenjima drutvenim i ekolokim posledicama svojih reenja (kao na pr.
P. Kuk: "Plug-in city", 1964.; ko bi, naime, eleo da ivi u tom "kapluliranom" svetu (skupom, hardverski opremljenom i
skuenom)); predzlozi "Arhigrama" su jo korak dalje u reduktivizmu u odnosu na egzistencijalni minimum funkcionalizma
(Bertold Lubetkin napadajui reduktivizam sovjetskih konstruktivista (OSA) kae da su "arhitekturu sveli na nivo aktivnosti
insekata", a stambene elije "Arhigrama" su
zaista takve; te elije, jedinice, po ugledu na Fulerovu kuu "Dimekson", 1972. nastale oko 1982. predstavljale su
"autonomne pakete" i bile namenjene pre svega samcima i parovima)
- Krampton, Veb, Grin, ...: opsednuti su viseim kapsulama i uopte nemaju potrebu da objasne zato bi neko iveo u takvom
svetu
- formalno - blisko sa japanskim "metabolizmom"
- Fuler: Predlog, 1962. o izgradnji gigantske kupole iznad sredita Menhetna -> kao uredna plua, geodezijska zatita od
smoga i zaklon u sluaju eventualnog nuklearnog rata
- Riard Bakminster Fuler
- jedinstvena i osporavana linost amerike arhitektonske avangarde u vreme New Deal-a
- slobodnostojea kua Dimaksion -> prva verzija 1927. gde su oiti njegovi
konstruktivistiki stavovi; ime je neologizam, nastalo spajanjem: dinamizam + efikasnost; kue je inae projektovao kao da
su prototipovi serijske proizvodnje; heksagonalni plan kue izmeu dve uplje ploe, podeljen na trouglove, bio je okaen o
centralni jarbol (slino Fulerovom jo ekscentrinijem Dimaksion automobilu iz 1933.) laka metalna kua; sinteza
amerikog nebodera i istonjake pagode (tako je opisuje on sam u svom asopisu "elter"); u heksagonalnom jarbolu su nus
prostorije
-bilo je ovo prvo u seriji njegovih centrinih reenja, koja kulminiraju jednostavnijom geodezijskom kupolom, prvi put
prilagoeno porodinim potrebama i izvedeno o vlastitom troku u Karbondelu, Ilinois, 1959.
- gostujui kao predava na Jejlu sredinom 50-tih, komponovao je pesmu "Kua u ravnici", na iju se melodiju trebalo
pevati parodian tekst
- 1932. predlae pretvaranje praznih poslovnih prostorija nebodera (koji su ostali prazni usled depresije) u nuni stambeni
smetaj i ukazuje na socijalne probleme ljudi u gradu (porez, hrana, ...)
- Superstudio: italijanska grupa, jedna od onih avangardnih koja nije potpuno odbacila drutvenu odgovornost i koja je
imala kritiki stav prema naprednoj tehnologiji; 1966. Pod vostvom Adolfa Natalinija stvara niz dela: od spomenika kao
urbanistikog znaka do vinjeta sa prikazima nepotroakog sveta: od projekata ogromnih megalita obloenih staklenim
ogledalima do science fiction krajolika sa divljom prirodom
- kasni ili neo-modernizam -> geometrija u primarnim oblicima
- forma ne sledi funkciju, ali je funkcija i dalje oslonac
- primena maina, visokotehnolokih materijala (aluminijum, emajl, ...)
- "srebrnasta arhitektura" = arhitekturi sa industrijskom estetikom
- kasnomoderna odraava herojske godine moderne tradicije
- objekti su neutralni, oprema kao ornament
- nosioci: M. Grejvs i R. Mejer (obojca u poetku bili lanovi "Grupe 5")
- Piano i Roders -> Centar Pompidu (kulturni objekat kasnomoderne)
- H. Jan -> arhitektura na pola puta: as je post, as kasnomoderna
- Cezar Peli -> "Dizajn centar"
- K. Kurokava i td.

Postmodernizam:
- drugi modernizam - postmodernizam -> postavangardizam; postmodernistike stavove prihvatie i: Dejms Stirling,
Filip Donson, Hans Holajn, Kevin Ro, ... naravno u razliitoj meri
- "postmodernizam" (i Mis i Kan vide kulturu dekadentnosti u njegovom nadolasku) -> nedovoljno jasno definisan termin
kojim se u teoriji umetnosti oznaavaju tendencije koje su u izvesnom smislu reakcija na tradiciju "modernizma" (Le
Korbizje "Ka pravoj arhitekturi" = manifest moderne), a zajedniko im je eklektiko korienje razliitih pogodnih (pa tako i
modernih) izvora u pokuaju stvaranja neposredno komunikativne umetnike forme (problemi postmodernizma: znaenje u
arhitekturi, citati, kliei) "adekvatne" kulturnom i civilizacijskom trenutku (Gaudi - prvi postmoderni arhitekta, sluio se sa 5
razliitih jezika; poslednji "gotski arhitekta")
- u arhitekturi, taj termin prvi je upotrebio arls Denks u svojoj knjizi "Jezik postmoderne arhitekture", pozivajui na
stvaranje "radikalno eklektike" arhitekture (postmoderna je "izofrenik arhitekture"; postmoderna -> radikalni
eklekticizam), koja bi svojom neposrednom komunikativnou mogla da prevazie socio - antropoloke promaaje moderne
arhitekture i urbanizma
- u tom smislu, reafirmiu se odreeni populistiki aspekti arhitekture (pre svega na polju semantike (znaenje) - uzimaju se
ikoniki znaci iz pop - kulture, koristi se renik klasicizma ili vernakularne arhitekture, i sl.), kao i kontekstualizam u
urbanom pristupu, i tradicionalni elementi grada (ulica, blok i trg)
- postmodernistika arhitektura se u odreenom smislu tretira kao scenografija, razvijajui tako unutranji sadraj i spoljanji
oblik
- u isto vreme, neki arhitekti pokuavaju da reafirmiu neke od vrednosti moderne, koristei "postmoderni" metodoloki
aparat: poigravaju se sa sintaksom, eksperimentiu sa likovnou (koriste esto kubistike forme), tehnikama projektovanja,
itd.; veoma je teko postaviti jasne
granice izmeu svih tih tendencija, ali se moe uoiti da je najbolja dela veoma teko klasifikovati
- postmodernistike arhitekte esto koriste privatne kue da bi se odali svojim matovitim opsesijama: Stenli Tigerman: kue
Hot Dog i Dejzi, polovinom 1970-tih; Venturi: kua Brant,
Grini, 1971.; Stern: kua Ehrman, Armok, 1971.
- Frampton karakterie postmodernizam kao svesno unitavanje arhitektonskih oblika I unitavanje stila; arhitektu gleda kao
ambalaera, tj. arhitektura kao ambalaa velikih dimanzija u svetu monopolistike ekonomije, a jedino je Helmut Jan
priznao da u tome vidi svoju ulogu ("popularni mainizam"): kristalni neboder sa oveanom fasadom u obliku dinovskih
orgulja:
Predstavnici:
Majkl Grejvs, Dzejms Stirling, Hans Holajn
Populizam: - u Americi se javlja "populistiki" pokret ije temelje udara Robert Venturi knjigama "Sloenosti i
protivurenosti u arhitekturi" i "Uiti od Las Vegasa", 1972. (pouke, autori: Venturi, Skot-Braun), u kojima promovie
adhokcistiku pop - komunikaciju (reklame), neuoavajui pri tome njen manipulativni karakter; najznaajniji sledbenici
ovog naina
miljenja: Grejvs, Mur, Stern, Tajgerman, Frenk Geri: sopstvena "antikua", Santa Monika, 1979. - slinost sa "anti-
slikom" M. Diampa - koji su zapoeli karijere u okvirima modernistike estetike, sve se vie, tokom 70-tih i 80-tih godina
bave atektonsko - scenografskim aspektima arhitekture (u drutvu koje je motivisano jedino ekonomskom dobiti, gde je
arhitektonski projekat suvian u odnosu na neonske reklame; obojeno parodijom
i cinizmom); ovaj "populistiki" pristup primenjen je i u radovima nekih evropskih postavangardnih arhitekata: Holajna,
Portogezija, Bofilja, ... (na Bijenalu u Veneciji, 1980. koji se zvao dvostruko: "Prisutnost prolosti" i "Kraj
prohibicije")
- racionalizam
- na drugoj strani, u Evropi se javlja neoracionalistiki pokret (potpuno razliit od populistikog), poev od italijanske
grupe "Tendenza" iji su glavni protagonisti Aldo Rosi I oro Grasi, koji tei zatiti arhitekture i grada od potroakog
trenda; Rosi u knjizi "Arhitektura grada" naglaava ulogu postojee tipologije (i njen vremenski razvoj), a Grasi u
"Konstuisanje logike arhitekture" nastoji da formulie kompoziciona i kombinatorna pravila; obojca se oslanjaju na
tradiciju racionalistikog klasicizma XVIII v. u teorijskom

- "Drugi modernizam": u Americi (i pored Rosijevih sledbenika "Tendenza" se nije uvrstila, jer ameriki grad je tipoloki i
morfoloki drugaiji od evropskog) se od druge polovine 60-tih godina javljaju nastojanja da se stvori teorijska osnova ravna
onoj predratne evropske avangarde; ova nastojanja naroito su vidna u delovanju "njujorke petorke" (grupa "Beliks";
nastavlja se na Le Korbizjea), neslubene grupe arhitekata kojoj je zajedniko priklanjanje ideji autonomne arhitekture, koja
raskida sa vulgarnim funkcionalizmom pokreta "nova objektivnost"; grupu su inili Piter Ajzenman (voa grupe,
njegova "kua VI" (Frank house), Kornvel, 1972.), Don Hejduk ("Diamond house", 1963.-67.; "Wall house", 1981.), Majkl
Grejvs, arls Guetmi i Riard Mejer (najznaajni arhitekta javnih graevina svoje generacije) ("High Museum", Atlanta,
1980.-83.); prva dvojca oslanjaju se na Teranjija i van Duizburga, a druga trojca na puristiku fazu Le Korbizjea; njihovi
razvojni pravci se tokom 70-tih razilaze, a najverniji korenima ostao je Ricard Mejer
-u Londonu (paralelno sa delovanjem "petorke" u Nju Jorku) se krajem 60-tih kao batinik estetskih i ideolokih premisa
rane avangarde javlja biro OMA (Office for Metropolitan Architecture), u kom je glavnu re vodio Rem Kolhas; u
svojim radovima, oni se ugledaju na suprematizam Leonidova i nadrealistikih slikara; poetkom 80-tih, OMA je izgradila
najznaajnije projekte i lansirala novu generaciju "neo-suprematista" (meu kojima je, na pr.
Zaha Hadid iz Londona (dobitnica I nagrade na konkursu u Hong Kongu 1983.))

High-tech / slick-tech arhitektura:

- "high-tech" arhitektura
- posle metabolista, kritiko vostvo u japanskoj arhitekturi preuzima novi talas predvoen Aratom Isozakijem (videti
metabilizam)
- Arata Isozaki
- stie meunarodni ugled postavkom izlobe "Elekrini lavirint" na 14 milanskom trijenalu 1968, gde se susree sa
lanovima "Arhigrama" i Holajnom
- od "Arhigrama" on preuzima "visoku tehnologiju", od Holajna sklonost ka vrhunskoj obradi materijala, a od Kana i Ledua
interesovanje za neoplatonsku geometriju
- dela koja Isozaki izvodi osciluju izmeu kubnih oblika i bavasto zasvoenih struktura; glavno - Gunma muzej, 1974,
Muzej savremene umetnosti, Los Aneles, 1984, banke, ...
- produktivizam
- u Engleskoj i SAD, liniju Fulera nastavljaju arhitekti iju orjentaciju Frampton naziva "produktivizmom" (Norman Foster,
Riard Roders, Kevin Ro, Sizar Peli i drugi)
- Riard Roders i Renzo Piano
1. Centar "Pompidu", Pariz, 1977 -> veliki uspeh zahvaljujui prvenstveno senzibilnosti zgrade, koja je to "tour de force"
napredne tehnologije; oponaa i lii na rafineriju nafte; funkcija je oito bila u drugom planu (umetniki i knjievni sadraji);
maksimalna neodreenost i maksimalna fleksibilnost; skeletni sistem kom je bilo potrebno dodati jo zidova zbog zatvaranja
prostora izlobi; van urbanog konteksta, ali se iz staklenih liftova na fasadi prua panoramski pogled na grad (nekim
posetiocima je ak samo to motiv dolaska, a
ne izlobe)
- estetika "produktivizma" zasniva se na delu Mis van der Roea ("skoro nita") u smislu korienja zid-zavese, esto
dovedene do nivoa istog ogledala (promenljivost tokom dana i u razliitim vremenskim (atmosferskim) uslovima) - to je i
jedini nivo kontekstualizma u ovoj arhitekturi, ili hipertrofiranja mehanicistikih i strukturnih svojstava konstrukcije;
arhitektura
se, u sutini, ispoljava kao usluno elegantno inenjersko reenje - proizvod industrijskog dizajna enormnih razmera
- jedna struja produktivizma, doslovno se pridravala Misovog "skoro nita" i usredsredila na balonske vazduhom napunjene
strukture (kao na pr. Paviljon Fujija Jutake Murate na izlobi Ekspo 1970. u Osaki ili atoraste konstrukcije obeene o
eline kablove nemakog arhitekte i inenjera Ota Freia - na pr. za Olimpijske igre u Minhenu 1972.
- ovu tendenciju arls Denks oznaava kao "kasni modernizam": "kasnomoderna arhitektura je pragmatina i
tehnokratska po svojoj drutvenoj ideologiji, a mnoge od stilistikih ideja modernizma prenaglaava kako bi oivela svoj
dosadan (ili umirui) jezik";
umesto oznake "high-tech" (visoko-tehnoloka), on uz ovu arhitekturu predlae oznaku "slick-tech" (uglaeno-
tehnoloka) jer se tehnologija graenja nije toliko razvila, koliko se
razvio njen likovni izraz
- osnovna pravila "produktivizma" po Framptonu:
1. oblikovati zgradu kao nedekorisano skladite ili hangar
2. nepregraena, otvorena, fleksibilna struktura
3. infrastrukturu objekta projektovati u skladu sa adaptabilnou (struja, rasveta, grejanje,
ventilacija)
4. odvajanje "slueeg" od "sluenog" prostora -> Kanov pristup (najvanije)
- minimalisti ovo pravilo ne potuju
5. neometano manifestovanje "proizvodnje" - izraavanje svih sastavnih delova, ovo ne proizilazi iz "iskrenosti", ve iz
"primerenosti" takvog naina izraavanja materijalnom svetu
- industrijskoj proizvodnji i potroakom / konzumentskom drutvu
- Foster naglaava ovojnicu, a Roders strukturu, da bi i Foster vremenom sve vie panje posveivao spoljanjem
izraavanju konstrukcije
Produktivisti: Norman Foster, Ricard Rodzers, Renco Piano, Santjago Kalatrava

Dekonstruktivizam (moze spadati I u postmodernizam):

- dekonstruktivizam -> "modni" pokret u arhitekturi od kraja 80-tih, koji se poziva na delo francuskog filozofa ana
Deride, na ruski konstruktivizam, Diana i druge pokrete I linosti rane moderne umetnosti kao na formalne izvore
- "dekonstruktivistiku" arhitekturu karakterie fragmentacija, disperzivnost, diskontinuitet, iskrivljene povrine,
vankontekstualno upotrebljeni elementi, indiferentnost prema okruenju, shvatanje uloge arhitekte kao "stvaraoca forme" i
"interpretatora drutva" (filozofija sumnje = filozofija dekonstrukcije)
- teorija haosa (u dinaminom) smislu; arhitektura talasa i pokreta; binarna strana arhitekture:
1. duh - telo; 2. teorija - praksa; 3. forma - funkcija; 4. miljenje - percepcija; 5. promiljeno - sluajno; 6. lik objekta
(potrebno je ispitivati ono izmeu (mesto - nemesto)) - osnova
- glavni akteri: Frenk Geri, Zaha Hadid (opera u Kardifu - dobila konkurs, ali nije izvedena), beka grupa Kop
Himelblau, a u formalnom smislu, bliski su i neki radovi Pitera Ajzenmana i Rema Kolhasa; jo neki: Tajgerman, Beni,
Bernard umi (vie neokonstruktivista), arun (u okviru moderne prouava ono to e docnije biti tema dekonstrukcije),
grupa Arhitektonika
- postoje dva tipa arhitekata: maioniar i lekar
- slojevitost -> vaan termin (i ljudsko bie je slojevito)
- zid - vaan elemenat dekonstrukcije (saseen, zaseen, zakrivljen, ..., kao i drugi elementi)
- segmenti - u odnosu na celinu (dekonstrukcija arhitekture je uvek segmentirana) -fragmentacija
- izmetanje - iz prirodnog poloaja i svoenje na nivo simbola
- tenzija -> suprotstavljanje elemenata i delova -> dramatina percepcija
- dekonstrukcija -> kao odraz sveta i vremena (dekonstrukcija je u konceptu metafora)
- dekonstrukcija bi htela u sfere konceptualnog
- dovodi se u pitanje samo fiziko bie arhitekture; arhitektura deluje istovremeno prisutnou i odsutnou)

"kritiki regionalizam"
je pojam Keneta Framptona, kojim on oznaava regionalne kole koje odraavaju anti - centristiko raspoloenje (aspiraciju
za kulturnom, ekonomskom I politikom nezavisnou), ali i napredak u globalnom smislu; tj. regionalno se manifestuje kao
lokalni oblik "svetske kulture" (injenica je da ne moe svaka kultura podneti I apsorbovati ok savremene civilizacije; to je
paradoks: kako postati savremen, a vratiti se izvorima, kako oiveti staru civilizaciju i uestvovati u optoj, ...)
- ovakav pristup Frampton nalazi u delu Danca Jorna Utzona, grupe R u Barseloni, Portugalca Size Vieire, Meksikanca Luisa
Barahana, Italijana Marija Bote, Japanca Tadao Anda i td.; ameriki arhitekti Antoan Predok i Marimak takoe stvaraju u
ovakvim okvirima
- nacija bi se s jedne strane trebala ukoreniti u tlo svoje prolosti, kovati kulturni identitet, ali da bi mogla uestvovati u
savremenoj civilizaciji, nuno je da istovremeno uestvuje u naunoj, tehnikoj i politikoj stvarnosti - to je paradoks
- regionalnu kulturu ne trebamo posmatrati kao neto dato i nepromenljivo, nego neto to treba danas svesno kultivisati i
bogatiti
- snaga provincijske kulture je u njenoj sposobnosti da sabije umetniki i kritiki potencijal regije i istovremeno asimilira i
reinterpretira strane uticaje
Predstavnici:
Jorn Utzon, Danac -> opera (kasnomodernizam)

Alvar Size Vieire (Portugalac): -> suprotan od ovih

- polazite mu je bio Alvar Alto i on je svoje zgrade zasnovao na konfiguraciji specifine topografije i zrnastoj strukturi
lokalnog tkiva; njegovi radovi (za razliku od Bofilovih) su u savrenom skladu sa ruralnim primorskim krajolicima Porta;
lokalni materijali, zanatstvo I svetlo -> odan im je ali ne zapada u sentimentalnost koja bi iskljuila racionalne oblike I
savremenu tehniku