Studija 
  opravdanosti 
  snabdijevanja 
 

toplinskom 
energijom iz TE 
Kakanj područja 
do/i Zenice 

Bosna‐S/ENOVA 
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
Bosna i Hercegovina
  Javno preduzeće Elektroprivreda BiH d.d.

Vilsonovo šetalište 15
71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina
Tel: +387 (0) 33 751 000
Fax: +387 (0) 33 751 008
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvještaj 
 
 
 
 
 

SADRŽAJ 
 
1  UVODNA RAZMATRANJA .................................................................................................................................... 13 
1.1  DEFINISANJE MOTIVA, ZADATAKA I CILJEVA STUDIJE ................................................................................................ 13 
1.2  PREGLED PRAVNOG OKVIRA ............................................................................................................................... 14 
2  PREGLED TEHNOLOGIJA I TRENDOVA U OBLASTI KOGENERACIJE I DALJINSKOG GRIJANJA .............................. 15 
2.1  KOGENERACIJA ............................................................................................................................................... 15 
2.1.1  Princip rada sistema kogeneracije .......................................................................................................................... 15 
2.1.2  Osnovne karakteristike sistema kogeneracije ........................................................................................................ 16 
2.1.3  Kogeneracija sa parnom turbinom ......................................................................................................................... 18 
2.1.4  Kogeneracija sa kombinovanim ciklusom ............................................................................................................... 20 
2.2  DALJINSKO GRIJANJE ........................................................................................................................................ 22 
2.2.1  Dimenzionisanje vrelovoda .................................................................................................................................... 23 
2.2.2  Cijevi s toplotnom izolacijom .................................................................................................................................. 23 
2.2.3  Instalacija ................................................................................................................................................................ 26 
2.2.4  Oprema i armatura ................................................................................................................................................. 27 
2.2.5  Veličina sistema ...................................................................................................................................................... 27 
2.2.6  Skladištenje toplotne energije ................................................................................................................................ 28 
2.2.7  Pumpne stanice ...................................................................................................................................................... 28 
2.2.8  Izmjenjivačke podstanice ........................................................................................................................................ 28 
2.2.9  Mjerenje utrošene toplotne energije ..................................................................................................................... 28 
2.2.10  Pouzdanost sistema ........................................................................................................................................... 29 
2.3  PREGLED SLIČNIH PROJEKATA ............................................................................................................................. 29 
2.3.1  Zagreb, Hrvatska ..................................................................................................................................................... 29 
2.3.1.1  TE‐TO Zagreb ................................................................................................................................................. 29 
2.3.1.2  EL‐TO Zagreb ................................................................................................................................................. 30 
2.3.2  Beč, Austrija ............................................................................................................................................................ 31 
2.3.3  Prag, Češka Republika ............................................................................................................................................. 32 
2.3.4  Kratak opis glavnih postrojenja .............................................................................................................................. 32 
2.4  ANALIZA CIJENA ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE ................................................................................................. 33 
2.4.1  Cijene električne energije ....................................................................................................................................... 36 
2.4.2  Cijene toplotne energije ......................................................................................................................................... 40 
2.5  LITERATURA ................................................................................................................................................... 42 
3  IDENTIFIKACIJA POSTOJEĆEG STANJA GRIJANJA NA PODRUČJU DO/I ZENICE ................................................... 43 
3.1  PREGLED POSTOJEĆEG STANJA GRIJANJA NA PODRUČJU DO/I ZENICE .......................................................................... 43 
3.1.1  Stanje sistema grijanja na području Zenice ............................................................................................................ 43 
3.1.2  Stanje sistema grijanja na području Kaknja ............................................................................................................ 46 
3.1.2.1  Proizvodnja ................................................................................................................................................... 46 
3.1.2.2  Transportna vrelovodna mreža ..................................................................................................................... 48 
3.1.2.3  Distribucija .................................................................................................................................................... 49 
3.1.2.4  Vlasnički odnosi ............................................................................................................................................. 49 
3.1.2.5  Mjerenje ........................................................................................................................................................ 49 
3.1.2.6  Karakteristike potrošnje ................................................................................................................................ 49 
3.1.2.7  Dosadašnji i očekivani razvoj......................................................................................................................... 50 
3.1.3  Stanje grijanja na ostalim područjima do/i Zenice .................................................................................................. 50 

BOSNA‐S/ENOVA  3 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvještaj 
 
3.2  PREGLED PODATAKA O TEHNIČKOM KAPACITETU I POTROŠNJI TOPLOTNE ENERGIJE NA PODRUČJU DO/I ZENICE ................... 50 
3.2.1  Tehnički kapacitet i potrošnja toplote na području Zenice ..................................................................................... 51 
3.2.2  Tehnički kapacitet i potrošnja toplote na području Kaknja .................................................................................... 52 
3.3  PROJEKCIJA POTREBA TOPLOTNOG KONZUMA PODRUČJA DO/I ZENICE DO 2030. GODINE .............................................. 54 
3.3.1  Glavni klimatski parametri ...................................................................................................................................... 54 
3.3.2  Projekcija toplotnog konzuma ................................................................................................................................ 56 
3.3.2.1  Projekcija konzuma na području Zenice do 2030. godine ............................................................................. 56 
3.3.2.2  Projekcija konzuma na području Kaknja do 2030. godine ............................................................................. 59 
3.3.2.3  Projekcija konzuma na području oko Općine Kakanj .................................................................................... 61 
3.3.2.4  Projekcija pokrivanja toplotnog konzuma manjih mjesta iz TE Kakanj do Zenice ......................................... 61 
3.4  OCJENA MOGUĆNOSTI I KAPACITETA POSTOJEĆIH TERMOBLOKOVA TE KAKANJ U POGLEDU PROIZVODNJE I MOGUĆNOSTI 
PLASMANA TOPLOTNE ENERGIJE ......................................................................................................................... 62 
3.4.1  Postojeće stanje u TE Kakanj .................................................................................................................................. 62 
3.4.2  Oduzimanje pare u svrhu kombinirane proizvodnje električne energije i grijanja ................................................. 65 
3.4.2.1  Oduzimanje sa nereguliranim tlakom ........................................................................................................... 65 
3.4.2.2  Oduzimanje sa reguliranim tlakom ............................................................................................................... 65 
3.4.2.3  Protutlačni režim ........................................................................................................................................... 66 
3.4.3  Mogućnosti dobivanja toplinske energije u TE Kakanj ........................................................................................... 66 
3.4.4  Mogućnosti dobivanja toplinske energije u TE Kakanj iz planiranih blokova.......................................................... 69 
3.4.5  Predviđanje proizvodnje električne i toplinske energije u TE Kakanj do 2030. godine ........................................... 79 
3.5  OCJENA MOGUĆNOSTI I KAPACITETA POSTOJEĆIH RUDNIKA ZA SNABDIJEVANJE UGLJEM POSTOJEĆIH TERMOBLOKOVA TE 
KAKANJ ......................................................................................................................................................... 90 
3.6  LITERATURA ................................................................................................................................................... 92 
4  PRIJEDLOG TEHNIČKOG RJEŠENJA ZA SNABDIJEVANJE TOPLINSKOM ENERGIJOM IZ TE KAKANJ PODRUČJA 
DO/I ZENICE ................................................................................................................................................................. 93 
4.1  IZRADA DETALJNOG TEHNIČKOG RJEŠENJA ............................................................................................................. 93 
4.1.1  Intervencije na bloku 5 i 6 u TE Kakanj ................................................................................................................... 93 
4.1.2  Intervencije na bloku 7 u TE Kakanj ........................................................................................................................ 97 
4.1.3  Priprema bloka 8 za kogeneraciju u TE Kakanj ....................................................................................................... 98 
4.1.4  Procjena investicionih ulaganja u opremu na turbinama radi kogeneracije u TE Kakanj ..................................... 100 
4.1.5  Rješenje vrelovodne stanice u TE Kakanj .............................................................................................................. 101 
4.1.5.1  Vrelovodni zagrijači ..................................................................................................................................... 103 
4.1.5.2  Kondenzacijske pumpe ............................................................................................................................... 103 
4.1.5.3  Parovodi ...................................................................................................................................................... 104 
4.1.5.4  Vrelovodi ..................................................................................................................................................... 104 
4.1.5.5  Popis opreme vrelovodnog postrojenja ...................................................................................................... 104 
4.2  PRIJEDLOG TEHNIČKOG RJEŠENJA VRELOVODNOG SISTEMA ..................................................................................... 106 
4.2.1  Prečnik cijevi ......................................................................................................................................................... 106 
4.2.2  Debljina stjenke i materijal cijevi .......................................................................................................................... 108 
4.2.3  Rezultati analize .................................................................................................................................................... 109 
4.2.4  Pumpe .................................................................................................................................................................. 110 
4.2.5  Pijezometrijski dijagram ....................................................................................................................................... 111 
4.2.6  Količina vode u sistemu ........................................................................................................................................ 112 
4.2.7  Gubici toplote na trasi .......................................................................................................................................... 113 
4.2.8  Sistem nadzora i upravljanja i razvoda električne energije ................................................................................... 115 
4.2.8.1  Distribuirani sistem daljinskog nadzora i upravljanja .................................................................................. 115 
4.2.8.2  Sistem automatske detekcije kvara na cjevovodu ...................................................................................... 116 
4.2.8.3  Senzori, transmiteri, automatski regulatori i regulacioni ventili u polju ..................................................... 116 
4.2.8.4  SN postrojenje za napajanje glavnih pumpi za cirkulaciju ........................................................................... 116 
4.2.8.5  NN razvod za napajanje ostalih uređaja ...................................................................................................... 116 
4.2.8.6  Sistem besprekidnog napajanja .................................................................................................................. 116 
4.2.8.7  Ostala oprema ............................................................................................................................................. 117 
4.2.9  Tehnološke sheme ................................................................................................................................................ 117 
4.3  TEHNO‐EKONOMSKA ANALIZA I ODREĐIVANJE UKUPNIH INVESTICIONIH TROŠKOVA ..................................................... 120 
4.3.1  Vrelovod ............................................................................................................................................................... 120 
4.3.2  Radovi na trasi ...................................................................................................................................................... 121 

BOSNA‐S/ENOVA  4 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvještaj 
 
4.3.3  Pumpe i izmjenjivači ............................................................................................................................................. 121 
4.3.4  Ekspanzioni sistem ................................................................................................................................................ 122 
4.3.5  Armature .............................................................................................................................................................. 122 
4.3.6  Sistem nadzora i upravljanja i razvoda električne energije ................................................................................... 123 
4.3.7  Eksproprijacija ...................................................................................................................................................... 123 
4.3.8  Ukupni troškovi ..................................................................................................................................................... 124 
4.4  ANALIZA UTICAJA PROJEKTA ............................................................................................................................. 128 
4.5  OKOLINSKI ASPEKTI ........................................................................................................................................ 131 
4.5.1  Pregled domaćih i međunarodnih standarda i propisa ......................................................................................... 132 
4.5.1.1  Zakon o zaštiti zraka .................................................................................................................................... 132 
4.5.1.2  Pravilnik o graničnim vrijednostima emisije u zrak iz postrojenja za sagorijevanje .................................... 134 
4.5.1.3  Direktiva 2001/80/EZ o ograničenjima ispuštanja nekih onečišćenja iz velikih postrojenja za 
sagorijevanje u zrak ........................................................................................................................................................ 136 
4.5.1.4  Direktiva 2010/75/EU o industrijskim emisijama ........................................................................................ 142 
4.5.1.5  Ugovor o energetskoj zajednici ................................................................................................................... 146 
4.5.2  Analiza podataka o emisiji CO2, SO2 i NOx ............................................................................................................. 149 
4.5.2.1  Trenutni trendovi smanjenja CO2 i globalno zatopljenje............................................................................. 149 
4.5.2.2  Okolinske prednosti TE Kakanj .................................................................................................................... 149 
4.5.2.3  Emisije CO2, SO2 i NOx ................................................................................................................................. 152 
4.5.2.4  Procjena postojećih emisija Zeničke toplane .............................................................................................. 154 
4.5.2.5  Proračun postojećih emisija TE Kakanj ........................................................................................................ 155 
4.5.3  Analiza podataka o redukciji emisije CO2, SO2 i NOx ............................................................................................. 155 
4.5.3.1  Usporedba emisija TE Kakanj i zeničke toplane .......................................................................................... 155 
4.5.3.2  Proračun emisija i usporedna analiza .......................................................................................................... 156 
4.6  LITERATURA ................................................................................................................................................. 161 
5  PREFERIRANO RJEŠENJE .................................................................................................................................... 163 
5.1  DEFINISANJE VARIJANTI PRIJEDLOGA TEHNIČKO‐TEHNOLOŠKIH RJEŠENJA ................................................................... 163 
5.2  IZRADA PREFERIRANOG TEHNIČKOG RJEŠENJA ...................................................................................................... 164 
5.2.1  Trasa vrelovoda od TE Kakanj do Zenice ............................................................................................................... 164 
5.2.2  Tehničko rješenje .................................................................................................................................................. 165 
5.3  OKOLINSKI ASPEKTI ........................................................................................................................................ 165 
5.4  ANALIZA RIZIKA ............................................................................................................................................. 166 
5.5  LITERATURA ................................................................................................................................................. 168 
6  EKONOMSKI ASPEKTI ........................................................................................................................................ 169 
6.1  PARAMETRI I PRETPOSTAVKE ........................................................................................................................... 169 
6.2  METODOLOGIJA ............................................................................................................................................ 171 
6.3  PREGLED REALNIH TOKOVA NOVCA (CASH FLOW) S ASPEKTA VLASNIKA ..................................................................... 174 
6.4  REZULTATI ANALIZE ........................................................................................................................................ 177 
6.4.1  Model 1 (cijena toplotne energije 18,40 €/MWh, rok otplate kredita 10 godina) ............................................... 177 
6.4.2  Model 2 (cijena toplotne energije 20,00 €/MWh, rok otplate kredita 20 godina) ............................................... 179 
6.4.3  Model 3 (cijena toplotne energije 20,00 €/MWh, rok otplate kredita 15 godina) ............................................... 186 
6.5  SNABDIJEVANJE TOPLOTNE ENERGIJE IZ KOTLOVNICE ZENICA ................................................................................. 194 
6.6  LITERATURA ................................................................................................................................................. 195 
7  ZAKLJUČAK ........................................................................................................................................................ 196 
8  PRILOG 1 – PREGLED PRAVNOG OKVIRA .......................................................................................................... 198 
8.1  POTREBNE DOZVOLE ZA KOGENERACIJSKO POSTROJENJE ........................................................................................ 198 
8.1.1  Okolinska dozvola za kogeneracijsko postrojenje ................................................................................................ 198 
8.1.2  Dokumenti prostornog uređenja Zeničko‐dobojskog kantona ............................................................................. 202 
8.1.3  Prostorni plan Zeničko‐dobojskog kantona .......................................................................................................... 207 
8.1.4  Prostorni plan Općine Kakanj ............................................................................................................................... 208 
8.1.5  Urbanistička saglasnost za kogeneracijsko postrojenje ........................................................................................ 209 

BOSNA‐S/ENOVA  5 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvještaj 
 
8.1.6  Građevinska dozvola za kogeneracijsko postrojenje ............................................................................................ 210 
8.1.7  Upotrebna dozvola za kogeneracijsko postrojenje ............................................................................................... 212 
8.2  POTREBNE DOZVOLE ZA CJEVOVOD ................................................................................................................... 213 
8.2.1  Okolinska dozvola za cjevovod ............................................................................................................................. 213 
8.2.2  Urbanistička saglasnost za cjevovod ..................................................................................................................... 213 
8.2.3  Uređenje građevinskog zemljišta.......................................................................................................................... 215 
8.2.4  Građevinska dozvola za cjevovod ......................................................................................................................... 216 
8.2.5  Upotrebna dozvola za cjevovod............................................................................................................................ 218 
8.2.6  Korištenje cestovnog zemljišta ............................................................................................................................. 219 
8.2.7  Kulturno‐historijsko i prirodno naslijeđe .............................................................................................................. 221 
8.2.8  Poljoprivredno zemljište ....................................................................................................................................... 222 
8.3  ENERGETSKO CERTIFICIRANJE OBJEKATA ............................................................................................................. 223 
8.4  KORIŠTENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I KOGENERACIJE .................................................................................. 227 
8.4.1  Uredba o korištenju obnovljivih izvora energije i kogeneracije ............................................................................ 227 
8.4.2  Uredba o izmjenama i dopunama Uredbe o korištenju obnovljivih izvora energije i kogeneracije ...................... 230 
8.4.3  Primjena Uredbe o OIEiK ...................................................................................................................................... 230 
8.5  STANDARDI I PROPISI EVROPSKE UNIJE ............................................................................................................... 232 
8.5.1  Direktiva 2004/8/EZ o promociji kogeneracije  .................................................................................................... 233 
8.5.2  Direktiva 2009/28/EZ o promociji korištenja energije iz obnovljivih izvora .......................................................... 234 
8.5.3  Direktiva 2010/31/EU o energetskoj performansi zgrada .................................................................................... 234 
8.5.4  Direktiva 2005/89/EZ o mjerama sigurnosti opskrbe električnom energijom ...................................................... 235 
8.5.5  Član 6 Direktive 2006/32/EZ o efikasnosti korištenja krajnje energije i energetskih usluga ................................ 236 
8.5.6  Zelena knjiga ......................................................................................................................................................... 236 
8.5.7  Bijela knjiga ........................................................................................................................................................... 238 
8.6  MEĐUNARODNI STANDARDI ............................................................................................................................ 239 
8.7  LITERATURA ................................................................................................................................................. 240 
 
   

BOSNA‐S/ENOVA  6 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvještaj 
 
POPIS SLIKA 
 

Slika 1: Uporedni prikaz konvencionalnih i kogeneracijskih sistema ........................................................................... 16 
Slika 2: Koncepti postrojenja kogeneracije .................................................................................................................. 16 
Slika 3: Kogeneracijski sistem sa protutlačnom parnom turbinom ............................................................................. 18 
Slika 4: Kogeneracijski sistem sa kondenzacionom parnom turbinom ........................................................................ 19 
Slika 5: Kombinovani sistemi sa Joule‐Rankinovim ciklusom ...................................................................................... 21 
Slika 6: Shema sistema daljinskog grijanja ................................................................................................................... 22 
Slika 7: Izolovane cijevi sistema daljinskog grijanja Warwick univerziteta, Velika Britanija ........................................ 24 
Slika 8: Cijevi sistema daljinskog grijanja ..................................................................................................................... 25 
Slika 9: Cijev njemačkog proizvođača LyondellBasell .................................................................................................. 25 
Slika 11: Kompenzacijski jastuk ................................................................................................................................... 27 
Slika 12: Shema tipične izmjenjivačke toplotne podstanice sa regulacijom ................................................................ 28 
Slika 13: Bečka toplana “Fernwärme Wien” ................................................................................................................ 31 
Slika 14: Mreža sistema daljinskog grijanja Praga s navedenim godinama puštanja u rad pojedinih ogranaka i 
vrijednostima investicija (1bn CZK = 1000m CZK = 79,6 miliona KM) .......................................................................... 32 
Slika 15:Magistralni vrelovod TE Melnik (2 x NO 1200) ............................................................................................... 33 
Slika 16: Ukupna potrošnja električne energije do 2009. godine ................................................................................ 34 
Slika 17: Instalirana i proizvedena električna energija u 2008. godini po izvoru ......................................................... 34 
Slika 18: Udio električne energije po izvoru za period 1990‐2030. ............................................................................. 35 
Slika 19: Proizvodnja električne energije i emisija CO2 za period 1980‐2030. ............................................................. 35 
Slika 20: Proizvodnja električne energije i emisija SO2 i NOx za period 1980‐2008. .................................................... 36 
Slika 21: Godišnja promjena cijena električne energije za domaćinstva ..................................................................... 37 
Slika 22: Godišnja promjena cijena električne energije za industriju .......................................................................... 37 
Slika 23: Cijena električne energije za domaćinstva – potrošnja do 3500 kWh/god ................................................... 38 
Slika 25: Cijena električne energije za industriju – potrošnja do 1 GWh/god ............................................................. 39 
Slika 26: Cijena električne energije za industriju – potrošnja do 20 GWh/god ........................................................... 39 
Slika 27: Poređenje cijena električne energije za domaćinstva i industriju ................................................................. 40 
Slika 28: Cijene toplotne energije iz sistema daljinskog grijanja ................................................................................. 41 
Slika 29: Cijena toplotne energije za 2003. godinu ...................................................................................................... 41 
Slika 30: Dispozicija postojeće vrelovodne mreže daljinskog grijanja na području grada Zenice ............................... 44 
Slika 31: Dispozicija novog magistralnog vrelovoda .................................................................................................... 45 
Slika 32: Shema toplotne stanice za grijanje grada Kaknja .......................................................................................... 47 
Slika 33: Stanje vrelovodne mreže prema Kaknju ....................................................................................................... 48 
Slika 34: Sanacija pojedinih dionica ............................................................................................................................. 48 
Slika 35: Postavljanje izolacije na cjevovod ................................................................................................................. 49 
Slika 36: Specifična potrošnja toplote (W/m2) ............................................................................................................. 53 
Slika 37: Srednje mjesečne temperature u Kaknju za grijni period (0C) ...................................................................... 55 
Slika 38: Srednje mjesečne temperature u Zenici za grijni period (0C) ........................................................................ 56 
Slika 39: Projekcija prirodnog i mehaničkog kretanja stanovništva na području Zenice za period od 1996 – 2010. .. 58 
Slika 40: Procjena priraštaja stanovništva na području Zenice za period od 1996 – 2010. ......................................... 58 
Slika 41: Procjena porasta toplotnog konzuma na području Zenice do 2030. godine ................................................. 59 
Slika 42: Potrošnja toplotne energije po sezonama u Kaknju...................................................................................... 60 
Slika 43: Procjena porasta toplotnog konzuma na području Kaknja do 2030. godine ................................................ 61 
Slika 44: Toplotna shema blokova 5 i 6, postojeće stanje ........................................................................................... 64 
Slika 45: Kakanj 110 MW – Zimski režim – Nel=80,5 MW / Q=150,22 MW.................................................................. 71 
Slika 46: Kakanj 230 MW – Nominalni režim ‐ Nel=230 MW, Q=0 MW ....................................................................... 72 

BOSNA‐S/ENOVA  7 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvještaj 
 
Slika 47: Kakanj 230 MW – Prelazni režim – Nel=191 MW / Q=189,38 MW ................................................................ 73 
Slika 48: Kakanj 230 MW – Zimski režim – Nel=172 MW / Q=303,58 MW ................................................................... 74 
Slika 49: Blok 8, ljetni režim ......................................................................................................................................... 75 
Slika 50: Blok 8, kogeneracijski režim .......................................................................................................................... 76 
Slika 51: TE Kakanj ‐ Kombi kogeneracijski blok 100 MW  ‐ ljetni režim (kondenzacijski pogon) ................................ 77 
Slika 52: TE Kakanj ‐ Kombi kogeneracijski blok 100 MW ‐ zimski režim ..................................................................... 78 
Slika 53: Plan proizvodnje električne energije po blokovima u TE Kakanj do 2030. godine ........................................ 81 
Slika 54: Pregled instalirane električne snage po blokovima u TE Kakanj do 2030. godine ........................................ 81 
Slika 55: Pregled toplinskog konzuma po gradovima sa mogućnošću priključenja TE Kakanj do 2030. godine .......... 83 
Slika 56: Pregled toplinskog konzuma po varijantama priključenja na TE Kakanj do 2030. godine ............................ 84 
Slika 57: Pregled efikasnosti turbinskog ciklusa za slučaj kogeneracije blokova TE Kakanj ......................................... 85 
Slika 58: Proizvodnja toplotne i električne energije za varijantu grijanja Kakanj i Zenica ........................................... 88 
Slika 59: Proizvodnja toplotne i električne energije za varijantu grijanja Kakanj, Zenica i Sarajevo ........................... 88 
Slika 60: Toplotna shema turbinskog ciklusa bloka 5 i 6 TE Kakanj sa sistemom zagrijača ......................................... 95 
Slika 61: Shema oduzimanja pare za potrebe vrelovodne stanice daljinskog grijanja ................................................ 96 
Slika 62: Toplinska shema novoprojektovanog bloka 8 u kogeneracijskom režimu .................................................... 99 
Slika 63: Shema vrelovodne stanice za daljinsko grijanje blokova 5, 6,7 i 8 u TE Kakanj .......................................... 102 
Slika 64: Uzdužni presjek turbine 230 MW ................................................................................................................ 102 
Slika 65: Dispozicija osnovne opreme u TE Kakanj .................................................................................................... 103 
Slika 66: Pad pritiska za snagu od 200 MW ............................................................................................................... 107 
Slika 67: Pad pritiska za snagu od 170 MW ............................................................................................................... 107 
Slika 68: Dozvoljeni pritisk zavisno od debljine stjenke i materijala .......................................................................... 109 
Slika 69: Pad pritiska za različite dimenzije cjevovoda (sa standardnim debljinama stjenke) ................................... 109 
Slika 70: Pijezometrijski dijagram za varijantu sa jednom pumpnom stanicom ........................................................ 111 
Slika 71: Pijezometrijski dijagram za varijantu sa dvije pumpne stanice ................................................................... 112 
Slika 72: Gubici toplote na trasi u ovisnosti od prečnika cijevi i tipa izolacije ........................................................... 114 
Slika 73: Sistem daljinskog grijanja u Kaknju ............................................................................................................. 120 
Slika 74: Troškovi investicije i eksploatacije vrelovoda za različite kombinacije prečnika......................................... 125 
Slika 75: Troškovi investicije i 40% eksploatacije vrelovoda za različite kombinacije prečnika ................................. 126 
Slika 76: Udio troškova u investiciji za vrelovod DN700 ............................................................................................ 127 
Slika 81: Granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio O2 je 6%), za kruto gorivo 
za pogone puštene u rad prije 27. novembra 2003. .................................................................................................. 138 
Slika 82: Granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio O2 je 3%), za tekuća goriva 
za pogone puštene u rad prije 27. novembra 2003. .................................................................................................. 138 
Slika 83: Udio u emisiji CO2 u 1999. godini ................................................................................................................ 147 
Slika 84: Proizvodnja toplotne energije (2014.‐2042.) .............................................................................................. 170 
Slika 85: Potrošnja uglja (2014.‐2042.) ...................................................................................................................... 171 
Slika 86: Finansijski model ......................................................................................................................................... 173 
Slika 87: Trend kretanja NPV zbog promjena u cijeni toplotne energije (Model 1) .................................................. 178 
Slika 88: NPV vs. Nivo ulaganja (Model 1) ................................................................................................................. 179 
Slika 89: Trend kretanja NPV zbog promjena u cijeni toplotne energije (Model 2) .................................................. 182 
Slika 90: Trend kretanja NPV zbog promjena u cijeni uglja (Model 2) ....................................................................... 182 
Slika 91: NPV vs. Nivo promjene ulaganja (Model 2) ................................................................................................. 186 
Slika 92: Trend kretanja NPV zbog promjena u cijeni toplotne energije (Model 3) .................................................. 189 
Slika 93: Trend kretanja NPV zbog promjena u cijeni uglja (Model 3) ....................................................................... 189 
Slika 94: NPV vs. Promjena nivoa ulaganja (Model 3) ............................................................................................... 193 
Slika 95: Zahtjevi za procjenu uticaja na okolinu ....................................................................................................... 198 
Slika 96: Procedura dobivanja građevinske dozvole .................................................................................................. 211 

BOSNA‐S/ENOVA  8 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvještaj 
 
Slika 97: Procedura za izdavanje upotrebne dozvole ................................................................................................ 212 
Slika 98: Shematski prikaz najvažnijih direktiva iz Acquis Communautair‐a Energetske zajednice ........................... 233 
 
   

BOSNA‐S/ENOVA  9 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvještaj 
 
POPIS TABELA 
 

Tabela 1: Osnovni parametri različitih tipova kogeneracijskih sistema ....................................................................... 17 
Tabela 2: Karakteristike TE‐TO Zagreb ......................................................................................................................... 29 
Tabela 3: Karakteristike TE‐TO Zagreb ......................................................................................................................... 30 
Tabela 4: Karakteristike EL‐TO Zagreb ......................................................................................................................... 30 
Tabela 5: Karakteristike EL‐TO Zagreb ......................................................................................................................... 31 
Tabela 6: Karakteristike CHP Melnik ............................................................................................................................ 32 
Tabela 7: Karakteristike CHP ........................................................................................................................................ 33 
Tabela 8: Tehnički podaci za toplinarstvo Zenice ........................................................................................................ 51 
Tabela 9: Instalirane toplotne podstanice u sistemu daljinskog grijanja grada Kaknja ............................................... 53 
Tabela 10: Tehnički podaci za toplinarstvo Kaknja ...................................................................................................... 54 
Tabela 11: Srednje mjesečne temperature u Zenici (0C) ............................................................................................. 55 
Tabela 12: Vremenska podjela promjena konzuma .................................................................................................... 57 
Tabela 13: Specifična i ukupna potrošnja toplotne energije za Kakanj ‐ 2010. godina ............................................... 59 
Tabela 14: Osnovne energetske značajke bloka 5 ....................................................................................................... 67 
Tabela 15: Osnovne energetske značajke bloka 6 prije rekonstrukcije 2011/2012 .................................................... 67 
Tabela 16: Osnovne karakteristike bloka 8 .................................................................................................................. 69 
Tabela 17: Osnovne karakteristike kombi bloka na gas............................................................................................... 70 
Tabela 18: Plan proizvodnje električne energije po blokovima u TE Kakanj do 2030. godine ..................................... 80 
Tabela 19: Pregled nominalne instalirane električne i toplinske snage u TE Kakanj do 2030. godine, po blokovima i 
ukupno ......................................................................................................................................................................... 82 
Tabela 20: Razvoj toplinskog konzuma priključenog na TE Kakanj do 2030. ............................................................... 83 
Tabela 21: Distribucija angažiranja pojedinih blokova za potrebe grijanja do 2030. godine(Kakanj+Zenica) ............. 84 
Tabela 22: Proizvodnja toplotne i električne energije u TE Kakanj do 2030. godine (Kakanj+Zenica) ........................ 86 
Tabela 23: Distribucija angažiranja pojedinih blokova za potrebe grijanja u TE Kakanj do 2030. godine, varijanta 
Kakanj+Zenica+Sarajevo .............................................................................................................................................. 87 
Tabela 24: Proizvodnja toplotne i električne energije u TE Kakanj do 2030. godine (Kakanj+Zenica+Sarajevo) ........ 89 
Tabela 25: Potrebne količine uglja za proizvodnju toplotne energije do 2030. godine .............................................. 91 
Tabela 26: Procjena investicionih ulaganja ‐ turbina bloka 5 .................................................................................... 100 
Tabela 27: Procjena investicionih ulaganja ‐ turbina bloka 6 .................................................................................... 100 
Tabela 28: Procjena investicionih ulaganja ‐ turbina bloka 7 .................................................................................... 101 
Tabela 29: Procjena investicionih ulaganja – zagrijači ............................................................................................... 105 
Tabela 30: Preliminarna analiza prečnika cijevi ......................................................................................................... 106 
Tabela 31: Minimalne debljine stjenke zavisno od prečnika cijevi i klase cjevovoda ................................................ 108 
Tabela 32: Zapremina vode u cjevovodu i zapremina širenja vode pri Tsr=112,5 °C ................................................. 113 
Tabela 33: Debljina izolacije i koeficijent provodnosti toplote za različite tipove izolacije ....................................... 113 
Tabela 34: Razlika u gubicima toplote za izolaciju Tip 1 i Tip 2 ................................................................................. 114 
Tabela 35: Cijena za nabavku i instalaciju predizolovanih cijevi Tip 1 ....................................................................... 121 
Tabela 36: Cijena pumpi sa i bez frekventne regulacije ............................................................................................ 122 
Tabela 37: Kretanje bruto efikasnosti turbinskog ciklusa blokova 5 i 6 u TE Kakanj za slučaj varijante grijanja Kaknja i 
Zenice ........................................................................................................................................................................ 128 
Tabela 38: Kretanje bruto efikasnosti turbinskog ciklusa blokova 7 i 8 u TE Kakanj za slučaj varijante grijanja Kaknja i 
Zenice ........................................................................................................................................................................ 129 
Tabela 39: Kretanje bruto efikasnosti turbinskog ciklusa blokova 5 i 6 u za slučaj većeg angažovanja toplotne snage 
(varijanta grijanja Kaknja, Zenice i Sarajeva) ............................................................................................................. 130 

BOSNA‐S/ENOVA  10 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvještaj 
 
Tabela 40: Kretanje bruto efikasnosti turbinskog ciklusa blokova 7 i 8 u za slučaj većeg angažovanja toplotne snage 
(varijanta grijanja Kaknja, Zenice i Sarajeva) ............................................................................................................. 130 
Tabela 41: Granične vrijednosti čvrstih čestica za nova postrojenja snage iznad 50 MW ........................................ 136 
Tabela 42: Granične vrijednosti CO za nova postrojenja snage iznad 50 MW .......................................................... 136 
Tabela 43: Granične vrijednosti za emisije azotnih oksida (NOx) (izmjerene u azotnim dioksidima NO2) izražene u 
mg/Nm3 za pogone puštene u rad prije 27. novembra 2003. .................................................................................. 138 
Tabela 44: Granične vrijednosti za prašinu izražene u mg/Nm3 za pogone puštene u rad prije 27.11.2003. ........... 139 
Tabela 45: Granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio O2 je 6%), za kruto 
gorivo, za pogone puštene u rad poslije 27. novembra 2003.................................................................................... 139 
Tabela 46: Granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio O2 je 3%), za tekuća 
goriva, za pogone puštene u rad poslije 27. novembra 2003. ................................................................................... 139 
Tabela 47: Granične vrijednosti za emisije azotnih oksida (NOx) (izmjerene u azotnim dioksidima NO2) izražene u 
mg/Nm3 za pogone puštene u rad poslije 27. novembra 2003. ................................................................................ 140 
Tabela 48: Granične vrijednosti za emisije azotnih oksida (NOx) (izmjerene u azotnim dioksidima NO2) izražene u 
mg/Nm3 (udio O2 je 15%), za gasne turbine, za pogone puštene u rad poslije 27. novembra 2003. ........................ 140 
Tabela 49: Granične vrijednosti za prašinu izražene u mg/Nm3 (udio O2 za kruto gorivo je 6%, a  udio O2 za tekuća i 
gasovita goriva je 3%), za pogone puštene u rad poslije 27. novembra 2003. .......................................................... 140 
Tabela 51: Granične vrijednosti za emisije azotnih oksida (NOx) (izmjerene u azotnim dioksidima NO2) izražene u 
mg/Nm3 za pogone puštene u rad prije 7. januara 2014. ......................................................................................... 144 
Tabela 53: Granične vrijednosti za prašinu izražene u mg/Nm3 za pogone puštene u rad prije 7. januara 2014. .... 145 
Tabela 54: Minimalne stope za odsumporavanje za postrojenja za gore nvavedena sagorijevanje puštene u rad prije 
7. januara 2014. ......................................................................................................................................................... 146 
Tabela 55: BiH energetski sistem ‐ opis godišnjih opterećenja (osnovni scenarij) .................................................... 148 
Tabela 56: Odnosi obnovljivih i neobnovljivih izvora energije u BiH ......................................................................... 148 
Tabela 57: Projekcija emisija stakleničkih gasova za BiH – osnovni i alternativni scenarij ........................................ 148 
Tabela 58: Vrijednosti emisije za određene kogenerativne sisteme ......................................................................... 153 
Tabela 59: Tipične vrijednosti emisije iz tradicionalnih elektrana ............................................................................. 153 
Tabela 60: Tipične vrijednosti emisije za odvojene sisteme toplovodnih i parnih kotlova  (ηt =80%) ....................... 153 
Tabela 61: Pregled potrošnje energenata u zeničkoj toplani .................................................................................... 154 
Tabela 62: Stvarne potrošnje energenata u Zeničkoj toplani po sezonama .............................................................. 154 
Tabela 63: Primjer elementarne analize ugalja korištenih u TE Kakanj u januaru 2009. godine ............................... 156 
Tabela 64: Potrebe za toplinom Kaknja i Zenice u narednom periodu ...................................................................... 157 
Tabela 65: Smanjenje emisije CO2 po blokovima i ukupno za period od 30 godina .................................................. 158 
Tabela 66: Smanjenje emisije SO2 po blokovima i ukupno za period od 30 godina .................................................. 158 
Tabela 67: Smanjenje emisije NOx po blokovima i ukupno za period od 30 godina .................................................. 159 
Tabela 68: Smanjenje emisija CO2, SO2 i NOx po blokovima i ukupno uz korištenje CCGT postrojenja ..................... 165 
Tabela 69: Investicioni trošak bez eksproprijacije ..................................................................................................... 167 
Tabela 70: Parametri korišteni pri ekonomskoj analizi .............................................................................................. 169 
Tabela 71: Operativni troškovi projekta .................................................................................................................... 169 
Tabela 72: Kapitalna ulaganja .................................................................................................................................... 170 
Tabela 73: Tabele finansijske analize ......................................................................................................................... 171 
Tabela 74: Realni cash flow s aspekta vlasnika investicije ‐ Model 1 ........................................................................ 174 
Tabela 75: Realni cash flow s aspekta vlasnika investicije ‐ Model 2 ........................................................................ 175 
Tabela 76: Realni cash flow s aspekta vlasnika investicije ‐ Model 3 ........................................................................ 176 
Tabela 77: Troškovi finansiranja i otplatni plan kredita (milioni €) (Model 1) ........................................................... 177 
Tabela 78: Omjer pokrivenosti duga (Model 1) ......................................................................................................... 177 
Tabela 79: Promjene u NPV i cijeni uglja (Model 1) .................................................................................................. 178 
Tabela 81: Omjer pokrivenosti duga (Model 2) ......................................................................................................... 181 

BOSNA‐S/ENOVA  11 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvještaj 
 
Tabela 82: Odnos postotka zaduženja i NPV‐a (Model 2) ......................................................................................... 183 
Tabela 83: Odnos postotka zaduženja i omjera pokrivenosti duga (Model 2) .......................................................... 184 
Tabela 84: Odnos postotka zaduženja i omjera kapaciteta servisiranja duga (Model 2) .......................................... 185 
Tabela 85: Troškovi finansiranja i plan otplate kredita (Model 3) ............................................................................. 187 
Tabela 86: Omjeri pokrivenosti duga (Model 3) ........................................................................................................ 188 
Tabela 87: Odnos postotka zaduženja i NPV‐a (Model 3) ......................................................................................... 190 
Tabela 88: Odnos postotka zaduženja i omjera pokrivenosti duga (Model 3) .......................................................... 191 
Tabela 89: Odnos postotka zaduženja i omjera kapaciteta servisiranja duga (Model 3) .......................................... 192 
Tabela 90: Promjene u NPV‐u i diskontnoj stopi ....................................................................................................... 193 
Tabela 91: Odnos faktora iskoristivosti i NPV‐a ......................................................................................................... 193 
Tabela 92: Promjene u instaliranoj snazi i NPV‐u za 2020. godinu ............................................................................ 194 
Tabela 93: Promjene u instaliranoj snazi i NPV‐u za 2030. godinu ............................................................................ 194 
Tabela 94: Energetski razredi prema energetskoj ljestvici od A+ do G ...................................................................... 225 

BOSNA‐S/ENOVA  12 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

1 UVODNA RAZMATRANJA 
 
Ugovorom,  broj  01‐05‐3701/11,  koji  je  zaključen  15.03.2011.  godine,  između  konzorcija  Bosna‐S 
d.o.o.  Sarajevo  i  ENOVA  d.o.o.  Sarajevo  i  Javnog  preduzeća  Elektroprivreda  Bosne  i  Hercegovine 
Sarajevo (JP EP BIH), JP EP BIH je iskazala interes za istraživanje i ulaganje u oblasti kogenerativnih 
postrojenja. 
 
1.1 DEFINISANJE MOTIVA, ZADATAKA I CILJEVA STUDIJE 
 
Motivi  izrade  Studije  se  klasifikuju  u  dvije  grupe.  Prvu  grupu  motiva  čini  proširenje  mreže 
snabdijevanja  toplotnom  energijom  područja  do/i  Zenice  iz  TE  Kakanj.  Drugu  grupu  čine  motivi 
uvođenja  visokoefikasnih  tehnologija  u  proizvodni  portfolio  kompanije  radi  poboljšanja  okolinskog 
aspekta proizvodnje električne i toplotne energije. 
U  JP  EP  BiH  se  proizvodi  do  80%  električne  energije  na  bazi  uglja  u  TE  Tuzla  i  TE  Kakanj,  dok  se 
preostali  dio  proizvodi  u  hidroelektranama.  Uprkos  nekim  prednostima  koje  nudi  ovakva  struktura 
primarnih  energenata  za  proizvodnju  električne  energije  (ugalj  ‐  hidroenergija),  kao  što  je  npr. 
sigurna  opskrba  električne  energije  iz  termoelektrana  na  ugalj,  realno  postoje  i  nedostaci, 
reflektovani prije svega kroz visoke vrijednosti emisija SO2 i NOx na postojećim termoblokovima ovih 
termoelektrana. Nedavne rekonstrukcije i modernizacije nekih od postojećih termoblokova na ugalj 
u JP EP BiH rezultirale su određenim smanjenjem emisija. Uprkos dosadašnjim naporima, emisija SO2 
i NOx, još uvijek je  visoka, a posebno  emisija  SO2  i NOx iz TE Kakanj, u prvom redu zbog  specifične 
tehnologije  sagorijevanja  u  letu  sa  tečnim  režimom  odvođenja  šljake  koja  neizostavno  rezultira 
visokim temperaturama u ložištu (oko 1500˚C), kao i visokog sadržaja sumpora u uglju za TE Kakanj. 
U  TE  Kakanj  vrši  se,  u  određenoj  mjeri,  kogeneracija  električne  i  toplinske  energije,  čime  je 
omogućeno daljinsko grijanje grada Kakanj. Zbog ograničenja u tehnologiji, dalje značajnije podizanje 
energetske efikasnosti na postojećim termoblokovima TE Kakanj realno je postići jedino značajnijim 
proširenjem kogeneracije. 
Prioritetni zadatak Studije je da se: 
ƒ Identifikuje postojeće stanje grijanja na području do/i Zenice; 
ƒ Ocjeni  mogućnost/kapacitet  postojećih  termoblokova  TE  Kakanj  u  pogledu  proizvodnje  i 
plasmana toplotne energije; 
ƒ Ocjeni mogućnost/kapacitet postojećih rudnika za snabdijevanje ugljem; 
ƒ Izradi  detaljno  tehničko  rješenje  za  snabdijevanje  toplinskom  energijom  iz  TE  Kakanj 
područja do/i Zenice; 
ƒ Analizira okolinski aspekt projekta; 
ƒ Izradi  preferirano  tehničko  rješenje  za  snabdijevanje  toplinskom  energijom  iz  TE  Kakanj 
područja do/i Zenice; 
ƒ Izradi  ekonomska  analiza  prema  razmatranim  opcijama  tehničkih  rješenja  i  analiza 
osjetljivosti ekonomskih pokazatelja. 
 
Cilj  Studije  je  da  se  na  osnovu  pouzdanih  i  realnih  ulaznih  podataka  i  projekcija,  na  argumentiran 
način, ispita  da  li  je i  pod kojim uslovima opravdano snabdijevanje toplinskom  energijom područja 
do/i  Zenice  iz  TE  Kakanj.  Studija  će  izvršiti  analizu  i  ocjenu  tehničko‐tehnološkog,  ekonomskog  i 
okolinskog aspekta, uvažavajući institucionalni aspekt i važeću regulativu. 
Kod  izrade  i  finaliziranja  „Studije  opravdanosti  snabdijevanja  toplinskom  energijom  iz  TE  Kakanj 
područja  do/i  Zenice“,  u  obzir  će  biti  uzeta  postojeća  Studija  grijanja  područja  do/i  Sarajeva.  Po 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
potrebi, koristit će se i drugi dokumenti (tehnički crteži, studije, elaborati, tehničke specifikacije,...) 
koje posjeduje JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo. 
 
1.2 PREGLED PRAVNOG OKVIRA 
 
U ovom dijelu su date samo osnovne napomene, a detaljan pregled pravnog okvira dat je u prilogu 1. 
Najveći  problem  sa  kojim  se  suočavaju  potencijalni  investitori  kada  pokušaju  implementirati  svoje 
ideje  su  prikupljanje  svih  dozvola  i  odobrenja.  Na  ovaj  način,  sve  kompanije  zainteresovane  za 
investiranje  ne  mogu  na  jednostavan  i  brz  način  osigurati  svu  potrebnu  dokumentaciju.  Ovo 
poglavlje  sadrži  pregled  pravnog  okvira  vezanog  za  dobivanje  potrebnih  dozvola  za  ovu  vrstu 
investicije (okolinska dozvola, urbanistička saglasnost, građevinska dozvola i upotrebna dozvola) kao 
i  analizu  zakonodavstva.  Kroz  analizu  pravnog  okvira  za  spomenute  dozvole  investitor  je  u  stanju 
procijeniti  vrijeme  potrebno  za  dobivanje  svih  neophodnih  dozvola  prema  kojem  može  planirati 
izgradnju i puštanje u pogon postrojenja. Osim potrebnog perioda za izdavanje dozvola, investitor će 
u istom poglavlju naći svu potrebnu dokumentaciju koju treba da pribavi prilikom izgradnje. 
 
Stavljen je akcenat i na analizu Prostornog plana Zeničko‐dobojskog Kantona kako bi se uspostavilo 
da li je ovaj projekat u skladu sa dokumentima prostornog uređenja područja na kojem su planirani 
radovi na TE Kananj i izgradnja vrelovoda. 
 
U  ovom  poglavlju  analizirana  je  i  Uredbe  o  korištenju  obnovljivih  izvora  energije  i  kogeneracije 
(Službene  novine  Federacije  BiH,  br.  36/10  i  11/11).  Osim  same  analize  poglavlje  sadrži  prednosti 
isporuke,  odnosno  preuzimanja  proizvedene  električne  energije  iz  OIEiK  u  mrežu,  obaveze  otkupa 
proizvedene  električne  energije  iz  OIEiK  kao  i  garantovane  cijene  ne  primjenjuju  na  budući  sistem 
snabdijevanja toplinskom energijom područja do/i Zenice iz TE Kakanj.  
 
Osim  navedene  legislative  u  ovom  poglavlju  nalazi  se  i  analiza  evropskih  direktiva  vezane  za 
kogeneraciju i korištenje energije iz obnovljivih izvora energije. 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

2 PREGLED  TEHNOLOGIJA  I  TRENDOVA  U  OBLASTI  KOGENERACIJE  I 
DALJINSKOG GRIJANJA 
2.1 KOGENERACIJA 
 
U posljednje vrijeme u svijetu se pojavljuje sve veći interes za tehnologije koje omugćuju simultanu 
proizvodnju toplotne i električne energije. Sistemi kogeneracije ili CHP (Combined Heat and Power) 
pružaju  korisnicima  energije,  timovima  zaduženim  za  razvijanje  zakonskih  i  regulativnih  okvira  u 
oblasti  energije,  kao  i  kompanijama  i  institutima  koji  se  bave  razvijanjem  novih  tehnologija  u 
energetici  mnoge,  prednosti  u  dostizanju  standarda  koji  se  bave  pitanjima  efikasne  industrijske 
proizvodnje,  zaštite  okoliša  i  povećanja  energetske  sigurnosti.  Definisanjem  pojma  distribuirane 
proizvodnje energije (Distributed Generation DG1) kao oblasti koja u širem smislu obuhvata lociranje 
izvora energije u blizini njenih korisnika, otvorio se prostor za sagledavanje sistema kogeneracije kao 
efikasne opcije u rješavanju većine ključnih problema u energetici. Sistemi kogeneracije osiguravaju 
prednosti  koje  distribuirana  proizvodnja  energije  nosi  sa  sobom  putem  simultane  proizvodnje 
električne i toplotne energije, istovremeno povećavajući ukupnu energetsku efikasnost sistema. Za 
razliku  od  sistema  koji  proizvode  samo  električnu  ili  toplotnu  energiju,  ovi  sistemi  proizvode 
višestruke koristi i posjeduju potencijal primjene u širem spektru aktivnosti, a povećana energetska 
efikasnost rezultira u manjim emisijama nepoželjnih produkata sagorijevanja nego što je to slučaj sa 
pojedinačnim sistemima. 
Prednosti sistema kogeneracije podrazumijevaju sljedeće: 
ƒ Osiguravaju  simultanu  proizvodnju  toplotne  i  električne  energije,  čime  se  povećava  i 
energetska efikasnost; 
ƒ Mogu  biti  locirani  u  blizini  korisnika  energije.  Ovakav  položaj  izvora  energije  drastično 
smanjuje gubitke koji se javljaju u prijenosu i distribuciji električne energije; 
ƒ Paralelno  uz  smanjenje  potrošnje  fosilnog  goriva,  kogeneracija  omogućuje  redukciju 
emitovanja stakleničkih plinova na jedinicu proizvedene energije. 
Ovi  sistemi  igraju  važnu  ulogu  u  oblasti  zaštite  od  klimatskih  promjena,  koja  je  jedan  od  prioriteta 
održivog razvoja. 
 
2.1.1 Princip rada sistema kogeneracije 
 
Kako  je  već  rečeno,  kogeneracija  predstavlja  proizvodnju  različitih  vidova  korisne  energije,  a  to  su 
tipično mehanička i toplotna energija. Mehanička energija se može koristiti za pogon generatora za 
proizvodnju električne energije, a toplotna energija se može koristiti za proizvodnju pare, vrele‐tople 
vode, toplog vazduha ili ohlađene vode u svrhu hlađenja. 
 
Kogeneracija  pokriva  širok  spektar  tehnologija  za  namjenu  u  raznim  djelatnostima.  Ukupni  stepen 
djelovanja  kogenerativnog  postrojenja  može  biti  do  80%,  a  katkad  i  iznad.  Tipična  mala  turbinska 
CHP jedinica može uštedjeti oko 40% primarne energije u usporedbi sa klasičnom termoelektranom 
sa kotlom na fosilno gorivo. 
Na  slici  1  prikazane  su  razdvojene  sheme  konvencionalnog  i  kogeneracijskog  termoenergetskog 
postrojenja  sa  kojih  se  vide  drastične  razlike  u  stepenu  iskorištenja  primarne  energije,  sa  67% 
odnosno 10% gubitaka, respektivno. 
                                                            
1
 Šemso Hadžiefendić, Alija Lekić, Emin Kulić: “Kogeneracija i alternativne tehnologije u proizvodnji električne energije”, 
Bosna‐S Oil Services Company, Konzalting Biro, Sarajevo, 2003 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
 
Konvencionalni sistem

Gubici 67% 

  Konvencionalni sistem  33% električne 
Gorivo  proizvodnje električne  energije (ili više) 
energije

Kogeneracija

Gubici 10% 
Industrija 
  Za komercijalne 
CHP 
Gorivo  svrhe 
sistem 
do 90% 
Sistem daljinskog 
električna 
grijanja 
i toplotna 
energija

Slika 1: Uporedni prikaz konvencionalnih i kogeneracijskih sistema 

2.1.2 Osnovne karakteristike sistema kogeneracije 
 
Iz godine u godinu kogeneracijski sistemi se sve više nalaze u upotrebi. Neki od tipova ovih sistema 
su  trenutno  u  početnim  fazama  komercijalne  primjene,  dok  se  komercijalizacija  ostalih 
kogeneracijskih  tehnologija  očekuje  u  narednim  godinama.  Postoje  različiti  koncepti  realizacije 
procesa kogeneracije. Na slici 2 su prikazani tipovi postrojenja kogeneracije.  
 

Simultana proizvodnja toplotne i 
električne energije ‐ kogeneracija 

Protutlačna turbina 
Parni ciklus 
Kondenzaciona i/ili oduzimna turbina 

Ciklus sa plinskom 
Sa iskorištenjem toplote 
turbinom 

Kombinovani  Protutlačna turbina 
ciklus: plinska i 
parna turbina  Kondenzaciona i/ili oduzimna turbina 

Alternativni 
Proces sa parnom mašinom 
procesi 

Dizel i plinski 
motor  Gorivne ćelije

Vijčane parne mašine 
Inovativni procesi 
Ciklus sa turbinom na vrući zrak 

Ciklus sa inverznom plinskom turbinom 

Slika 2: Koncepti postrojenja kogeneracije 

Prednosti  korištenja  kogeneracija  sa  parnom  turbinom  leže  u  činjenici  da  se  njihovom  upotrebom 
osigurava  visok  ukupni  stepen  energetske  efikasnosti.  Također,  u  primjeni  ovih  sistema  moguće  je 
sagorijevati  više  tipova  goriva.  Odlikuju  se  dugim  vijekom  trajanja  i  mogućnošću  podešavanja 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
izlaznog omjera  količina  električne  i  toplotne energije.  S  druge strane, nedostaci ovih sistema su  u 
vrlo sporom pokretanju.  
 
Kogeneracije sa gasnom turbinom također imaju svojih prednosti. Naime, visoka pouzdanost u radu 
sistema  i  niske  vrijednosti  emisija  ispušnih  gasova  čine  ove  kogeneracije  veoma  prikladnim  za 
korištenje. S druge strane, nedostaci ovakvih sistema su u potrebi za velikim pritiscima ulaznog gasa. 
 
Kogeneracije  sa  kombinovanim  ciklusom  koriste  visokotemperaturne  ispušne  plinove  iz  plinske 
turbine  za  proizvodnju  visokotlačne  pare  u  parnom  kotlu  na  ispušne  plinove.  Karakteristike  ovog 
sistema  su  visoka  iskoristivost  električne  energije  i  sigurno  snabdijevanje  toplotnom  energijom. 
Primjenjuje se za ozbiljnije i veće potrošače. 
 
U novije vrijeme sve su više u upotrebi sistemi kogeneracije sa mikroturbinom. Njihova kompaktna 
izvedba,  mali  broj  pokretnih  dijelova,  niske  emisije  ispušnih  gasova  i  nepostojanje  potrebe  za 
hlađenjem sistema samo su neke od prednosti ovih sistema. S druge strane, njihova visoka cijena je 
glavni  razlog  zašto  ovi  sistemi  još  nisu  u  potpunosti  prihvaćeni  od  tržišta.  Izvode  se  sa  relativno 
niskim kapacitetima, a na tržištu se javljaju u izvedbama od 30 kW do 350 kW.  
 
Kogeneracije  sa  klipnim  motorima  također  pružaju  niz  prednosti  u  korištenju.  Ovi  sistemi 
kogeneracije  imaju  visoke  stepen  efikasnosti  generisanja  električne  energije  u  odnosu  na  druge 
primarne  pogonske  mašine,  brzo  pokretanje  sistema,  relativno  niska  investiciona  ulaganja  i 
mogućnost  rada  pri  niskim  pritiscima  gasa  samo  su  neke  od  prednosti.  Međutim,  ovi  sistemi 
zahtijevaju  dosta  velike  troškove  održavanja,  ograničena  im  je  primjena  u  nisko‐temperaturnim 
procesima  kogeneracije,  posjeduju  relativno  velike  emisija  ispušnih  gasova,  imaju  potrebu  za 
hlađenje  što  zahtjeva  instaliranje  posebnog  dijela  sistema  za  odvođenje  toplote  i  u  svom  radu 
stvaraju nisko‐frekventnu buku. Uređaji se izvode u veličinama do 65 MW. 
Najnovije  kogeneracijske  tehnologije  se  baziraju  na  uređajima  kogeneracije  sa  gorivnim  ćelijama  u 
kojim se energija  skladištena u  gorivnoj ćeliji pretvara u istosmjernu električnu energiju.  Posjeduju 
visok stepen efikasnosti konverzije energije, vrlo nisko hemijsko i akustično zagađenje, brzu reakciju 
na  promjene  opterećenja  itd.  S  druge  strane,  cijena  ovakvih  uređaja  je  još  uvijek  visoka,  imaju 
relativno kratak vijek trajanja i za njihov rad je potrebno osigurati predprocesiranje goriva, osim ako 
se  ne  koristi  čisti  hidrogen.  Kapaciteti  se  kreću  od  200  kW  do  250  kW  što  je  također  jedno  od 
ograničenja  u  njihovoj  primjeni.  U  sljedećoj  tabeli  dato  je  poređenje  osnovnih  radnih  parametara 
pomenutih tipova kogeneracije. 
Tabela 1: Osnovni parametri različitih tipova kogeneracijskih sistema2 
Motor na 
Tehnologija  Parna turbina  Dizel motor  Gasna turbina  Mikro‐turbina  Gorivne ćelije 
prirodni gas 
Efikasnost el. ciklusa  15‐47%  27‐45%  22‐40%  22‐45%  18‐27%  30‐63% 
Kapacitet (MWe)  0,2‐1200  0,03‐5  0,05‐5  1‐350  0,03‐0,35  0,01‐2 
Raspoloživost  oko 100%  90‐95%  92‐97%  90‐98%  90‐98%  >95% 
Radni vijek (sati)  >50.000  25.000‐30.000  24.000‐30.000  30.000‐50.000  5.000‐40.000  10.000‐40.000 
Vrijeme pokretanja  1 h – 1 dan  10 s  10 s  10 min – 1 h  60 s  3 h – 2 dan 
Pritisak goriva (bar)  ‐  <0,35  0,07‐3,1  8,27‐34,4  2,75‐6,89  0,034‐3,1 
Prirodni gas,  Prirodni gas,  Hidrogen, 
Dizel, procesno  Prirodni gas, 
Gorivo  Sva goriva  biogas, propan,  biogas, propan,  prirodni gas, 
ulje  biogas, propan 
nafta  nafta  propan, metanol 
Nivo buke  visok  visok  visok  srednji  srednji  nizak 
Para niskog i  Topla voda,  Topla voda,  Toplota, topla  Toplota, topla  Topla voda, para 
Oblici toplotnog izlaza  visokog  para niskog  para niskog  voda, para niskog i  voda, para  niskog i visokog 
pritiska  pritiska  pritiska  visokog pritiska  niskog pritiska  pritiska 
Specifična snaga objekta 
2 >100  35‐50  35‐50  20‐500  5‐70  5‐20 
(kW/m ) 
NOx (kg/MWhukupno)  0,048‐0,48  1,6‐3,06  0,29  0,09  0,056  0,007 
 

                                                            
2
Catalogue of CHP Technologies, U.S. Environmental Protection Agency Combined Heat and Power Partnership 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
2.1.3 Kogeneracija sa parnom turbinom 
 
Kogeneracijski sistem zasnovan na radu parne turbine teoretski se sastoji od tri glavne komponente: 
izvor  toplote,  parna  turbina  i  ponora  toplote.  Sistem  radi  prema  Rankinovom  termodinamičkom 
ciklusu  u  njegovim  različitim  formama.  Toplota  se  proizvodi  u  kotlovima  koji  mogu  sagorijevati 
gotovo sve vrste goriva ili njihovih mješavina, proizvodeći pregrijanu paru. Također, umjesto kotlova 
mogu  se  koristiti  i  nuklearni  reaktori  u  istu  svrhu.  Radne  karakteristike  ovakvih  sistema  mogu  biti 
različite. Parna turbina osigurava izrazito visoku pouzdanost rada od oko 95% sa vijekom trajanja od 
25  do  30  godina.  Sama  instalacija  ovih  postrojenja  traje  relativno  dugo,  12‐18  mjeseci  za  manje 
jedinice, do 3 godine za velike sisteme.  
Kogeneracijski  sistemi  sa  parnom  turbinom  su  najčešće  u  upotrebi  u  industrijskim  procesima.  Para 
odvojena  sa  turbine  se  direktno  odvodi  u  proces  ili  se  konvertuje.  U  industrijskim  kogenerativnim 
aplikacijama,  parne  turbine  su  smještene  u  zasebna  kućišta,  i  izvedena  u  jednostepenim  ili 
višestepenim  varijantama.  Mogu  biti  kondenzacione,  ovisno o  parametrima  pare  na  izlazu  iz  kotla. 
Turbine mogu raditi sa konstantnom brzinom obrtanja u slučaju pokretanja električnog generatora ili 
funkcionisati u širem opsegu brzina za aplikacije kod rashladnih uređaja 
 
Sistemi  sa  parnom  turbinom  se  primjenjuju  u  nekoliko  izvedbi,  koristeći  različite  tipove  parnih 
turbina.  To  su  sistemi  sa  protutlačnom  parnom  turbinom,  kondenzacioni  sistemi  sa  parnom 
turbinom, i sistemi sa primarnom proizvodnjom toplotne energije sa i bez organskih fluida. 
 
Kogeneracijski sistemi sa protutlačnom parnom turbinom 
 
Ovaj  kogeneracijski  sistem  se  po  svojoj  izvedbi  može  smatrati  najjednostavnijim  od  svih.  Para 
napušta turbinu sa pritiskom većim ili bar jednakim atmosferskom, što ovisi o kapacitetima sistema. 
Također,  postoji  mogućnost  odvajanja  pare  sa  nekih  od  međustepena  turbine  kako  bi  se  koristila 
direktno  u  procesu.  Po  završenom  procesu  i  predaji  energije  radnom  fluidu  para  se  u  obliku 
kondenzata vraća u kotao i ulazi u novi ciklus.  
Ovakav sistem ima sljedeće prednosti: 
ƒ jednostavna izvedba iz nekoliko komponenti; 
ƒ ne postoji potreba za složenim izvedbama lopatica turbine u zonama niskog pritiska; 
ƒ relativno niska investicija; 
ƒ smanjena potreba za vodom za hlađenje; 
ƒ visoka ukupna efikasnost sistema, zbog toga što nema otpadne toplote iz kondenzatora; 

 
Slika 3: Kogeneracijski sistem sa protutlačnom parnom turbinom 

Međutim, ovi sistemi posjeduju određene nedostatke. Jedan od njih je da su dimenzije turbine veće 
za  generisanje  istog  obrtnog  momenta  obzirom  da  se  termodinamički  proces  odvija  pri  manjim 
razlikama entalpija pare. 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Kogeneracijski sistemi sa kondenzacionom parnom turbinom 
 
Kod ovih sistema, para  se odvaja sa nekog od međustepena parne turbine, i  to  na odgovarajućem 
pritisku i temperaturi. Ostatak pare se vodi do kondenzatora, gdje se njen pritisak obara na pritisak 
kondenzata od oko 0,05 bar i temperaturu od 33°C. Nemoguće je pronaći primjenu ovoj toploti na 
relativno niskoj temperaturi tako da se ona ispušta u okolinu. 
 
Odvojena  para  se  također  može  koristiti  za  grijanje  napojne  vode,  što  poboljšava  efikasnost 
Rankinovog  ciklusa,  i za rad  dodatne  opreme sistema. U poređenju sa protutlačnim sistemima, ovi 
sistemi imaju  veće  investicijske troškove i manju ukupnu energetsku  efikasnost sistema.  Međutim, 
ovi  sistemi  pružaju  neometanu  kontrolu  veličine  električnog  izlaza,  obzirom  da  se  do  određene 
granice, regulacijom toka pare kroz turbinu, može smanjiti uticaj toplotnog opterećenja na količinu 
dobivene električne energije. 

 
Slika 4: Kogeneracijski sistem sa kondenzacionom parnom turbinom 

Jedna  od  najznačajnijih  karakteristika  ovih  sistema  je  da  je  kompletan  termodinamički  proces  vrlo 
osjetljiv na promjene temperature okoline. Da bi se ovo pokazalo na primjeru, uzmimo za referentnu 
temperaturu  kondenzata  38°C.  Ukoliko  se  vanjska  temperatura  poveća,  poveća  se  i  temperatura 
kondenzata, recimo na 46°C. Ova promjena uzrokuje smanjenje ukupne snage na izlazu iz turbine za 
6,5 %. Slično tome, ako se temperatura kondenzata obori na 26°C snaga na izlazu će se povećati za 
9,5 %. Ove brojke samo oslikavaju osjetljivost sistema na promjenu vanjske temperature. 
 
Efikasnost kogeneracijskih sistema sa parnom turbinom 
 
Ukupna energetska efikasnost kogeneracijskih sistema sa parnom turbinom je relativno visoka (60‐
85%).  Međutim,  efikasnost  dijela  za  proizvodnju  električne  energije  je  dosta  niska  (15‐20%)  što 
rezultira  malom  udjelu  toplotne  i  električne  energije  (PHR3).  Generalno,  što  je  viša  temperatura 
procesne pare, to je manja efikasnost dobivanja električne energije. Električna efikasnost se donekle 
može  povećati  povećanjem  pritiska  i  temperature  na  ulazu  u  turbinu.  U  slučaju  sistema  sa 
protutlačnom turbinom, kod kojih je kompletna toplotna energija pare primjenljiva i sav kondenzat 
se može ponovo iskoristiti u procesu, bez dodatnog hlađenja i ispuštanja toplote u okolinu, ukupne 
energetska  efikasnost  može  doseći  vrijednost  i  do  85%.  Kako  je  generisana  električna  snaga 
proporcionalna količini pare u procesu, iznos PHR parametra ostaje nepromijenjen usljed promjena 
opterećenja.  Kod  kondenzacionih  sistema  toplota  oslobođena  u  kondenzatoru  i  predata  okolini 
uzrokuje  nižu  ukupnu  energetsku  efikasnost  ovih  sistema.  Glavna  prednost  ovih  sistema  je 
mogućnost  u  nezavisnoj  kontroli  nad  toplotnim  i  električnim  izlazima  iz  sistema  (promjena  PHR). 

                                                            
3
Power to Heat Ratio ‐ PHR 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Sistemi  sa  primarnom  proizvodnjom  toplotne  energije  imaju  vrlo  nisku  vrijednost  energetske 
efikasnosti  u  proizvodnje  električne  energije  (5‐15%).  Ovo  je  izrazito  niska  vrijednost,  ali  se  treba 
imati u vidu da se ovdje ona dobiva iz toplote koja se u suprotnom izbacuje kao otpadna toplota u 
okolinu. 
 
Emisije iz kogeneracijskih sistema sa parnom turbinom 
 
Emisije  iz  kogeneracijskih  sistema  sa  parnom  turbinom  prvenstveno  zavise  od  vrste  goriva  koja  se 
koristi za sagorijevanje u kotlu. Za sagorijevanje se mogu koristiti razne vrste dostupnih goriva, kao i 
njihove  mješavine,  mada  se  ovi  procesi  mogu  odvijati  i  u  kombinaciji  sa  gasnim  ciklusima.  Emisije 
variraju  ovisno  o  vrsti  goriva  i  uslovima  u  atmosferi.  Glavne  komponente  produkata  sagorijevanja 
koje  se  uzimaju  u  razmatranje  su  azotni  oksidi  (NOx),  sumporni  oksidi  (SOx),  čvrste  čestice,  ugljen‐
monoksid (CO) i ugljen‐dioksid (CO2).  
 
Nitrogen  oksid  (NOx)  predstavlja  mješavinu  uglavnom  nitričnog  oksida  (NO)  i  azot‐dioksida  (NO2). 
NOx  jedinjenja  nastaju  na  tri  načina:  termički  NOx,  direktni  NOx  i  gorivni  NOx.  U  industrijskim 
kotlovima dominantni su termički i gorivni tipovi NOx. Termički NOx se formira kada azot i oksigen iz 
zraka  koji  se  koriste  u  sagorijevanju  reaguju  formirajući  NOx.  S  druge  strane,  gorivni  NOx  nastaju 
reagovanjem azota iz goriva, najčešće nafte, sa oksigenom iz zraka. Najznačajniji faktor koji utiče na 
stepen NOx emisija je temperatura plamena u kotlu, kao i udjel azota u gorivu.  
 
Emisije  sumpornih  oksida  (SOx)  su  direktno  povezane  sa  sadržajem  sumpora  u  gorivu.  Sumpor‐
dioksid  (SO2)  veže  skoro  95%  emitovanog  sumpora,  dok  5%  se  veže  u  sumpor‐trioksid  (SO3).  Ovi 
oksidi se smatraju zagađivačima jer reaguju sa vodenom parom formirajući sumpornu kiselinu, koja 
ima izrazito korozivna svojstva. Od kotlovskih goriva sumpor sadrže ugalj, nafta i neki tipovi otpadnih 
materijala koji se koriste kao goriva.  
 
Emisije  ugljen  dioksida  (CO2)  uzima  se  u  obzir  u  kontekstu  rastućih  prijetnji  globalnog  zagrijavanja 
koje nastaje usljed infracrvene (termičke) solarne radijacije sa površine koja se apsorbira od strane 
CO2 (i drugih poliatomskih gasova kao što su vodena para, metan, nesagoreni ugljikovodici i volatili) i 
uzrokuje porast temperature u atmosferi. Količina emitovanog CO2 je u funkciji sadržaja karbona u 
gorivu i efikasnosti sistema. 
 
2.1.4 Kogeneracija sa kombinovanim ciklusom 
 
Kombinovani  ciklusi  su  sistemi  koji  se  sastoje  od  dva  termodinamička  ciklusa,  koji  su  spojeni 
zajedničkim radnim fluidom i rade na različitim temperaturnim nivoima. Visoko‐temperaturni ciklus 
(topping  ciklus)  oslobađa  toplotu,  koja  se  prihvata  i  dalje  koristi  u  nisko‐temperaturnom  ciklusu 
(bottoming) za proizvodnju dodatne energije povećavajući energetsku efikasnost. Razlikuju se dvije 
vrste kombinovanih sistema, i to su: 
 
ƒ Kombinovani sistemi sa Joule‐Rankinovim ciklusom; 
ƒ Kombinovani sistemi sa Diesel‐Rankinovim ciklusom. 
 
Kombinovani sistemi sa Joule‐Rankinovim ciklusom 
 
Kombinovani  sistemi  sa  Joule‐Rankinovim  ciklusom  su  kombinacija  gasne  i  parne  turbine.  Jedan 
takav sistem je prikazan na sljedećoj slici. 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

 

 
Slika 5: Kombinovani sistemi sa Joule‐Rankinovim ciklusom 

Maksimalna  moguća  temperatura  pare  koja  se  generiše  na  ovaj  način,  bez  dodatnog  sagorijevanja 
goriva, je 20‐40°C niža od temperature ispušnih gasova iz gasne turbine, a nalazi se na pritisku od 80 
bar. U slučajevima kad su potrebni veći pritisci i temperature pare koriste se dodatni gorionici kako 
bi povećali temperaturu ispušnih gasova. Obično, nema potrebe za ubacivanjem dodatnog zraka za 
sagorijevanje,  jer  ispušni  gasovi  sadrže  relativno  visoku  koncentraciju  oksigena  (15‐16%).  Sa 
dodatnim  zagrijavanjem,  temperatura  pare  može  dostići  540°C  i  pritisak  veći  od  100  bar.  Dodatno 
zagrijavanje ne samo da povećava kapacitet sistema već povećava njegovu efikasnost pri smanjenom 
opterećenju.  Izvorno,  sistemi  sa  kombinovanim  ciklusima  su  bili  konstruisani  sa  srednjim  i  velikim 
kapacitetima (20‐400 MW). 
 
Posljednjih  godina  su  se  počeli  primjenjivati  mali  sistemi  (4‐15  MW).  Stepen  koncentracije  snage 
(snaga po jedinici zapremine) kombinovanih ciklusa je veći nego za običnu gasnu turbinu (Jouleove 
ciklus)  ili  parnu  (Rankinov  ciklus).  Također,  sva  goriva  koja  se  koriste  kod  gasnih  turbina  mogu  se 
koristiti  i  u  kombinovanim  ciklusima.  Kombinovani  sistemi  su  dosta  pouzdani.  Može  se  računati  sa 
80‐85% pouzdanosti u radu, prosječnom godišnjom dostupnosti u radu od 77‐85% i vijekom trajanja 
od 15‐25 godina. Električna efikasnost ovih sistema se kreće od 35‐45%, ukupna efikasnost 70‐88%, 
dok je udjel PHR 0,6‐2,0. Električna efikasnost se može dodatno povećavati primjenom istovremenih 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
kombinovanih ciklusa koji proizvode samo električnu energiju. Kod ovih sistema električna efikasnost 
je oko 60%. Međutim, ovi sistemi se ne ubrajaju u sisteme kogeneracije. 
 
2.2 DALJINSKO GRIJANJE 
 
Pojam daljinskog grijanja se koristi kod sistema grijanja kod kojih se umjesto centralne kotlovnice za 
centralno  grijanje  pojavljuje  predajna  stanica,  odnosno  kućna  toplotna  stanica,  u  koju  se  toplota 
dovodi  iz  udaljene  gradske  toplane  ili  termoelektrane‐toplane.  Takve  stanice  znatno  su  manje  od 
kotlovnica.  Izvedba  stanice  zavisi  od  fluida  za  transport  toplote  i  vrste  mreže  daljinskog  grijanja. 
Mreže  daljinskog  grijanja  su  zatvorene  mreže  izolovanih  cijevi  koje  mogu  biti  niskog  pritiska  (za 
snabdijevanje  toplotom  na  području  manjem  od  1  km2)  i  mreže  visokog  pritiska,  a  koriste  se  za 
prenos toplotne energije od izvora toplote do potrošača.  
 
Osnovna podjela mreža daljinskog grijanja je izvršena prema vrsti medija koji prenosi toplotu, i to na: 
 
‐  Parovodna mreža daljinskog grijanja; 
‐  Toplovodna mreža daljinskog grijanja. 
 
Parovodna  mreža  daljinskog  grijanja  ranije  se  češće  koristila,  a  sastoji  se  od  jednog  parnog  voda  i 
jednog kondenzacijskog voda. Nedostatak pare je  u većem gubitku toplote  zbog više  temperature, 
što smanjuje toplotnu efikasnost i također uzrokuje manje količine proizvedene električne energije u 
kogeneraciji. Pritisak pare mreže niskog pritiska iznosi do 2 bar, a u mreži visokog pritiska do 12 bar. 
U  predajnoj  stanici  prigušuje  se  pritisak  pare,  a  tu  je  također  i  mjerna  blenda  u  parnom  vodu  ili 
brojilo u kondenzacijskom vodu, radi obračunavanja isporučene pare. Kućna toplotna stanica mora 
imati izmjenjivač toplote radi predaje toplote sistemu toplovodnog grijanja, te razdjelni i sabirni vod 
s cirkulacijskom pumpom. Brzina pare za vodove srednjeg i niskog pritiska je između 30 i 50 m/s. 
 
Kod  toplovodnih  mreža  daljinskog  grijanja  u  niskotlačnim  mrežama  polazna  temperatura  iznosi  do 
110°C,  a  povratna  je  70°C.  Kućna  toplotna  stanica  priključuje  se  najčešće  direktno  (uz  miješanje  s 
povratnom vodom). Danas se za transport toplote uglavnom koriste dalekovodi tople (vrele) vode s 
temperaturom  vode  130/70°C  (polazna  temperatura  130°C,  povratna  temperatura  70°C)  ili  s 
temperaturom 180/50°C i to s  2  ili  3 cijevi. Kućna  toplotna  stanica  priključuje se indirektno  (preko 
izmjenjivača  toplote)  ili  direktno  uz  miješanje  (ako  grijala  mogu  podnijeti  prekoračenje  pritiska). 
Danas  je  i  kod  direktnog  priključivanja  uobičajeno  korištenje  vlastite  (kućne)  cirkulacijske  pumpe. 
Dalekovodi  tople  vode  imaju  centralnu  regulaciju  –  polazna  temperatura  se  prilagođava 
meteorološkim  uvjetima,  a  regulišu  se  i  pritisak  i  protok.  Minimalna  polazna  temperatura 
dvocijevnog vrelovoda iznosi 70°C zbog zagrijavanja potrošne tople vode. Trocijevni vrelovodi imaju 
jednu  polaznu  cijev  za  grijanje  i  jednu  s  konstantnom  temperaturom  (90‐100°C)  za  zagrijavanje 
potrošne tople vode i za klima‐uređaje, te zajedničku povratnu cijev. Predajna stanica ima uređaj za 
prigušivanje pritiska i eventualno brojilo za isporučenu toplotu. 
 
Također postoji i mogućnost korištenja ulja za prijenos toplote  kod daljinskog grijanja, ali iako ona 
imaju  veći  toplotni  kapacitet  od  vode,  dosta  su  skupa  i  negativno  utiču  na  okoliš.  Shema  sistema 
daljinskog grijanja je prikazana na sljedećoj slici. 
 

 
                  toplana           vrelovod          potrošači 
Slika 6: Shema sistema daljinskog grijanja 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
U  Evropi,  daljinsko  grijanje  se  uveliko  koristi  kao  siguran,  ekonomičan  i  ekološki  prihvatljiv  način 
grijanja.  Na  primjer  u  Danskoj,  daljinsko  grijanje  pokriva  oko  60%  ukupnih  potreba  za  grijanjem. 
Studije  su  pokazale  da  daljinsko  grijanje  iz  kogeneracijskih  postrojenja  ima  najnižu  stopu  ugljičnog 
zagađivanja od bilo kojeg drugog sistema. 
 
2.2.1 Dimenzionisanje vrelovoda 
 
Minimalni prečnik cijevi se određuje po kriteriju raspoloživog pada pritiska. Ukoliko su veće nazivne 
veličine cijevi, dozvoljena je veća brzina vode. Prosječna brzina vode za manje vrelovode iznosi 0,5 
m/s  pri  manjim  i  4  m/s  pri  većim  prečnicima.  Pri  većim  brzinama  mogu  da  se  pojave  šumovi  kao 
smetnje,  prije  svega  u  razvodnoj  mreži,  a  zatim  i  u  vodovima  u  zgradama  ukoliko  se  koristi  sistem 
direktnog  izmjenjivanja  toplote.  Cjevovod  treba  dimenzionisati  tako  da  na  kraju  mreže  i  na  mjestu 
najnižeg  pritiska  postoji  razlika  između  polaznog  i  povratnog  voda  dovoljna  za  kućnu  podstanicu 
(izmjenjivačku podstanicu). 
 
Optimalni  prečnik  cijevi  se  određuje  prema  kriteriju  ekonomičnosti,  uzimajući  u  obzir  troškove 
investicija  (uključujući  cijevi,  izolaciju,  pumpne  stanice,  tip  rova),  troškove  eksploatacije  i  budući 
porast cijena.  
 
Za  transport  grijnog  medija  koriste  se  skoro  isključivo  čelične  cijevi.  Samo  pri  nekim  postupcima 
postavljanja cjevovoda, i to za male prečnike, mogu da se koriste plemeniti čelici, bakar ili sintetički 
materijali.  
 
Mogu se koristiti šavne ili bešavne cijevi. Čelične cijevi se spajaju zavarivanjem. Dimenzije bešavnih 
cijevi  su  utvrđene  prema  DIN  EN  10220,  a  materijali  prema  DIN  1629  i  17175.  Šavne  čelične  cijevi 
mogu  da  imaju  uzdužni  pravolinijski  ili  spiralni  šav.  Dimenzije  su  date  prema  DIN  EN  10220,  a 
materijali prema DIN 1626 i 17155. 
 
Debljina zida čelične cijevi određena je u DIN 2413. Pri utvrđivanju debljine zida treba uzeti u obzir 
opterećenja koja nastaju uslijed unutrašnjeg pritiska i širenja cijevnog sistema između čvrstih tačaka. 
 
Uopćeno,  pored  čeličnih  cijevi,  za  sisteme  daljinskog  grijanja  koriste  se  i  polietilenske  (PE)  cijevi. 
Proizvodnja  PE  cijevi  je  čist  proces  koji  ne  šteti  okolišu.  Ne  uključuje  korištenje  bilo  kakvih  rizičnih 
materijala niti bilo kakve štetne emisije. Visoke higijenske osobine ovog materijala su potvrđene od 
strane  javnih  zdravstvenih  servisa  većine  zemalja  svijeta.  PE  cijevi  ne  nakupljaju  koroziju  niti  bilo 
kakve naslage. Od ostalih prednosti PE cijevnih sistema mogu se navesti odličan vijek trajanja (i do 
100 godina) i mogućnost korištenja modernih tehnologija koje omogućavaju postavljanje i opravku 
cjevovoda bez oštećenja okoline i promjene reljefa. Važno je napomenuti da se plastične cijevi mogu 
reciklirati  i  da  je  većina  proizvođača  cijevi  u  evropskim  zemljama  otvorila  pogone  za  reciklažu 
korištenih cijevi.  
 
HDPE cijevi su uglavnom namijenjene za niže temperature (do 95 °C) i pritiske do 16 bar. Na tržištu 
se mogu naći i proizvođači koji garantuju dozvoljeni pritisak svojih cijevi od 25 bar, pa čak i od 40 bar. 
Nedostatak HDPE cijevi je da pritisak koji ova vrsta cijevi može podnijeti brzo opada sa povećanjem 
temperature, te se zbog navedenog ne koristi za magistralne vrelovode. 
 
2.2.2 Cijevi s toplotnom izolacijom 
 
Sistem  vrelovoda  i  toplovoda  s  odgovarajućom  opremom  je  sastavni  dio  postrojenja  za  isporuku 
energije.  U  mrežama  za  daljinsko  grijanje  javljaju  se  gubici  toplote  koji  se  u  znatnoj  mjeri  mogu 
smanjiti pomoću toplotne izolacije. Postavljanje toplotne izolacije vrši se prije svega iz ekonomičnih 
razloga. Treba uporediti minimum ukupnih troškova sa troškovima uštede kada se primjeni toplotna 
zaštita.  U  prosjeku,  gubici  toplote  u  distributivnoj  mreži  daljinskog  grijanja  su  niži  od  10%  energije 
koja se transportuje cijevima. 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Za  vrelovode  i  toplovode  u  pravilu  se  koriste  predizolirane  cijevi.  Sastoje  se  od  čeličnih  cijevi, 
izolacionog sloja i vanjskog kućišta. Njihova glavna svrha je održavanje temperature fluida u cijevima. 
Najčešće  se  koriste  cijevi  s  jednim  slojem  izolacije,  a  u  zadnje  vrijeme  u  Evropi  sve  popularnije 
postaje korištenje dvije cijevi koje su izolirane unutar istog kućišta.  
 
Proizvođač i isporučilac cijevi mora posjedovati certifikate kvaliteta ISO 9001 i ISO 14001, a materijal 
mora odgovarati važećim normama EN 253, 448, 488 i 489. Prema ovim standardima ispituju se svi 
aspekti  pojedinačnih  komponenti  (izolaciju,  vodootpornost,  otpornost  na  pritisak),  a  onda  se 
cjelokupan  završen  sistem  podvrgava  na  5  vrlo  strogih  testova:  aksijalno  i  tangencijalno  smičuće 
naprezanje,  starenje,  puzanje  i  udarna  čvrstoća.  Kvalitet  čelika  treba  zadovoljavati  EN  10088 
standard. Odstupanje prečnika cijevi na krajevima koji se zavaruju ne smije prelaziti ±1mm. 
 
Kao  izolacioni  materijal  se  najčešće  koristi  poliuretanska  pjena  s  koeficijentom  toplotne 
provodljivosti  k=0.024‐0.033  W/mK  pri  srednjoj  temperaturi  od  50°C.  Poliuretanska  pjena  je 
sastavljena iz 3 komponente: poliol, izocianat i ciklopentan, koja se dobiva miješanjem i doziranjem 
pod visokim pritiskom. Ostali materijali koji se mogu koristiti za izolaciju su: mineralna vuna, staklena 
vuna,  fleksibilne  elastomjerne  pjene,  čvrste  (fenolične,  PIR  ili  PUR)  pjene,  polietilen  i  silikonski 
aerogel.  Cijevi  sa  izolacijom  od  staklene  vune  i  limenog  pokrivača  nisu  praktične  za  podzemnu 
instalaciju  jer  zahtijevaju  betonski  kanal.  U  slučaju  da  se  instaliraju  bez  kanala,  može  doći  do 
penetracije vode unutar zaštitnog lima i oštećenja cijevi zbog korozije.  
 
Izolacioni  materijal  ne  smije  mijenjati  hemijske  i  fizikalne  osobine  tokom  vremena  i  zbog 
temperature.  Ne  smije  postojati  mogućnost  hemijske  reakcije  između  cjevovoda  i  izolacionog 
materijala  i  ne  smije  se  lijepiti  na  cjevovod  tokom  vremena.  Ne  dozvoljava  se  zajednička  izolacija 
cijevi  koje  imaju  različite  temperature.  Kod  račvanja  i  odvajanja  izolacija  ne  smije  biti  prekinuta. 
Prirubnice, armatura i ostala oprema na cjevovodu trebaju biti izolovani, ali sa mogućnošću skidanja 
prilikom popravki i radova. 
 
Vanjsko kućište se najčešće sastoji od polietilena visoke gustoće (HDPE). Proizvodnja izolovanih cijevi 
za daljinsko grijanje u Evropskoj Uniji je regulisana standardom EN253. Prema EN253, zahtjev koji se 
postavlja pred proizvođače je da cijevi moraju podnositi konstantnu rednu temperaturu od 130°C u 
trajanju od 30 godina, održavajući toplotnu provodljivost manju ili jednaku λ=0,033 W/mK. Predlaže 
se ugradnja predizolovanih cijevi sa indikatorima curenja (dvije žice Zn + Cu), a obavezna je ugradnja 
termoskupljajućih spojnica na mjestima spajanja predizolovanih cijevi. 
 
Smanjenje gubitaka toplote, posebno na velikim udaljenostima, ima znatan pozitivan ekološki uticaj. 
Nove  tehnologije  koje  predlažu  upotrebu  nepropusne  barijere  dovode  do  značajnih  smanjenja  u 
emisijama  CO2.  Gasovi  koji  omogućavaju  da  toplotna  provodljivost  izolacije  bude  smanjena,  ostaju 
unutar  zaštitne  HDPE  cijevi  i  ne  ispuštaju  se  u  zemlju  i  atmosferu.  Također,  zaštitna  cijev  i 
nepropusna  barijera  ne  dozvoljavaju  penetraciju  nitrogena  i  oksigena  iz  zemlje  ili  zraka.  Sve  ovo 
omogućava da PUR pjena koja se koristi za izolaciju ne propada i izdrži upotrebni radni vijek od 30 
godina. 
 

 
Slika 7: Izolovane cijevi sistema daljinskog grijanja Warwick univerziteta, Velika Britanija 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 8: Cijevi sistema daljinskog grijanja 

Izolovani  vrelovodi  su  uglavnom  sastavljeni  iz  cijevi  dužine  6,  12  ili  16  metara.  Efikasni  radni  vijek 
vrelovodne  mreže  daljinskog  grijanja  se  predviđa  na  25‐30  godina,  nakon  čega  se  cijevi  trebaju 
zamijeniti. 
 

 
Slika 9: Cijev njemačkog proizvođača LyondellBasell 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
2.2.3 Instalacija 
 
Vrelovodna mreža se postavlja podzemno u rovu (na dubini od 0,5‐1 m) – beskanalno ili kanalno, a u 
izuzetnim  slučajevima  i  nadzemno.  Trasa  vrelovoda  se  određuje  na  osnovu  raspoloživih  podataka 
generalnog  plana,  plana  detaljne  regulacije  grada/područja  i  na  osnovu  programa  toplifikacije 
grada/područja,  a  kapacitet  na  osnovu  toplotnih  gubitaka  objekata  duž  trase  uz  odgovarajuću 
rezervu za moguće izmjene planova. 
 
Vrelovod se postavlja u zemljanom rovu na posteljici separisanog pijeska (važi za predizolovane cijevi 
na  novim  trasama  mreže).  U  izuzetnim  prilikama  dozvoljeno  je  polaganje  instalacije  na  sloju 
separisanog  pijeska  u  postojećim  armirano  –  betonskim  kanalima  –  samo  onda  kada  je  riječ  o 
rekonstrukciji postojeće instalacije. 
 
Rovove za polaganje cjevovoda treba da izradi osposobljeno preduzeće iz oblasti nisko – gradnje, u 
skladu  sa  odredbama  standarda  DIN  18300  i  EN  805:2000,  tj.  Zakona  o  planiranju  i  izgradnji,  a 
zagrtanje rova treba da se izvrši u skladu sa odjeljcima 3.10. i 3.11., standarda DIN 18300. Dimenzije 
rova za različite prečnike cijevi date su na slici 10. 

B = x Da + (x + 1) M m [ ]

B
M Da M Da M
100 mm
Da

Da M Da M Da M Da M Da M
90 - 140 150 280 - 355 300 560 - 630 500 800 - 900 700 1200 - 1300 900
160 - 250 200 400 - 500 400 670 - 710 600 1000 - 1100 800

Slika 10: Tipične dimenzije rova za različite prečnike cijevi 
 
Rovovi trase vrelovoda mogu biti izrađeni sa nagnutim i ravnim bočnim stranama zavisno od dubine 
kanala.  Osiguranje  i  razupiranje  rovova  treba  obezbijediti  u  skladu  da  standardom  DIN‐u  4124, 
odjeljak 4.1. do 4.3. 
 
Kompenzacija  toplovoda  vrši  se  kompenzacionim  lirama,  samokompenzacijom  ili  u  izuzetnim 
slučajevima  aksijalnim  kompenzatorima,  odnosno  tamo  gdje  nije  moguće  primijeniti 
samokompenzaciju. 
 
Na kompenzacionim lirama predizolovanog cjevovoda, obavezna je ugradnja kompenzacionih 
jastuka, prema detalju sa slike 11. 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

DETALJ POSTAVLJANJA ELASTIÈNIH JASTUKA
NA LUKOVIMA

 
Slika 11: Kompenzacijski jastuk 

2.2.4 Oprema i armatura 
 
Za krivine i koljena se koriste standardni komadi. Ukoliko se isti izrađuju zavarivanjem, obavezna je 
radiografska ili ultrazvučna kontrola zavara. 
 
Za izbor armature je mjerodavan radni pritisak i temperatura. Pri izboru pregradne armature bira se 
ona s najmanjim otporom. Sila zatvaranja i otvaranja ne smije preći 300 N, a ako prelazi potrebno je 
koristiti armaturu s pogonom preko reduktora. Smjer okretanja kod zatvaranja treba da je udesno. 
Vrijeme zatvaranja, tj. brzina zatvaranja, bira se tako da se ni u mreži ni u kućnim instalacijama ne 
pojavljuju nedozvoljene sile pritiska. 
 
Kod  elemenata  za  ugradnju  u  cjevovod  se  trebaju  koristiti  samo  prirubnički  spojevi.  Odgovarajuće 
prirubnice  se  primjenjuju  za  odgovarajuću  armaturu  i  opremu  cjevovoda.  Proračun  prirubnica  se 
obavlja  prema  DIN  2005.  Za  uređaje  za  zatvaranje  i  povratne  ventile  vrelovoda  kao  materijal  se 
primjenjuje samo čelični lim ili liveno željezo. 
 
Kao materijal za zaptivanje primjenjuje se klingerit ili materijal iste vrijednosti. Prije postavljanja se 
premazuje grafitnom pastom ili manganovim kitom. 
 
Na  glavnom  vodu  daljinskog  grijanja    treba  predvidjeti  mogućnost  zatvaranja  cjevovoda  da  bi  se 
olakšalo naknadno pravljenje priključaka – ogranaka ili sličnih radova. Na karakterističnim mjestima 
na  magistralnim  vrelovodima  treba  predvidjeti  pregradne  organe  sa  elektromotornim  pogonima  i 
daljinskim upravljanjem. Instalacija se vrši u tzv. komorama koje obezbjeđuju ventilaciju. 
 
Na  odgovarajućim  mjestima  je  također  potrebno  predvidjeti  mjesto  za  mjerne  uređaje  (protok, 
pritisak,  temperatura),  kao  i  kablove  za  daljinski  prenos  mjernih  vrijednosti.  Zaporni  organi  sa 
predizolacijom za odzračivanje i odmuljivanje se projektuju i izvode isključivo u šahtovima, shodno 
EN 488. 
 
2.2.5 Veličina sistema 
 
Sistemi daljinskog grijanja se mogu dosta razlikovati u veličini, od pokrivanja čitavih gradova mrežom 
primarnih cijevi velikog prečnika koje se povezuju na sekundarne cijevi, a koje se dalje povezuju na 
tercijalne cijevi koje povezuju nekoliko desetaka kuća. 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
2.2.6 Skladištenje toplotne energije 
 
Spremnici toplote se mogu postavljati unutar sistema da bi pokrili zahtjeve za vršnim opterećenjima. 
Skladištenje  toplotne  energije  obuhvata  određeni  broj  tehnologija  kojima  se  toplotna  energija 
akumulira  u  spremnike  vrele  vode  za  kasnije  korištenje  i  balansiranje  dnevnih  i  noćnih  toplotnih 
potreba.  Toplotni  spremnici  mogu  bili  kapaciteta  od  nekoliko  sati  pa  sve  do  dnevne  vrijednosti 
potrebne energije grijanja. 
 
2.2.7 Pumpne stanice 
 
Pumpne  stanice  sistema  su  sastavni  dio  svakog  vrelovoda  i  postavljaju  se  na  odgovarajućim 
rastojanjima s ciljem olakšavanja cirkulacije vrele vode u sistemu. U sistemima daljinskog grijanja se 
koriste  centrifugalne  pumpe  koje  se  pokreću  se  elektromotorima.  Predlaže  se  korištenje  manjih 
pumpi  postavljenih  na  rastojanjima  do  15  km.  S  povećavanjem  kapaciteta  pumpi  i  rastojanja 
povećavaju se i gubici. 
 
Obavezno je održavanje statičkog pritiska u zatvorenom sistemu daljinskog grijanja, kao osiguranje 
isparavanja pri visokim polaznim temperaturama vode. Ovo se vrši posebnim uređajima u toplanama 
i to u vrijednostima od 4 do 6 bara. 
 
2.2.8 Izmjenjivačke podstanice 
 
Prijenos  toplote  sa  primarnog  (vrelovodnog)  na  sekundarni  (toplovodni)  sistem  se  vrši  u 
izmjenjivačkim  podstanicama.  Glavni  dio  podstanice  je  izmjenjivač  toplote,  ali  se  instaliraju  i 
regulacioni  ventili,  pumpe,  ekspanzione  posude,  termometri,  manometri  i  mjerač  utroška  toplotne 
energije. Ovim komponentama se vrši regulacija pritiska i temperature vode za unutrašnje instalacije 
u  objektu  u  zavisnosti  od  ulaznih  parametara  u  vrelovodu,  konfiguracije  terena,  visine  objekta  i 
vanjske temperature. 

 
Slika 12: Shema tipične izmjenjivačke toplotne podstanice sa regulacijom 

2.2.9 Mjerenje utrošene toplotne energije 
 
U toplotnoj podstanici se instalira mjerač utroška toplotne energije. Komponente mjerača su: senzor 
protoka, temperaturne sonde i kalkulator utrošene energije. Senzor protoka mjeri protok vode koja 
cirkuliše  u  sistemu  za  daljinsko  grijanje.  Temperaturne  sonde  mjere  temperaturu  polaza  i 
temperaturu  povrata  na  primarnoj  strani.  Bazirano  na  očitanju  senzora  protoka  i  temperaturnih 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
sondi,  kalkulator  obračunava  ukupnu  predanu  toplotnu  energiju  potrebnu  za  grijanje 
prostora/zgrade.  Kalkulator  vrši  korekcije  mjerenja  uzimajući  u  obzir  gustoću  vode  i  specifičnu 
toplotu koja odgovara temperaturi medija.  
 
2.2.10 Pouzdanost sistema 
 
Daljinsko  grijanje  je  veoma  pouzdano.  U  velikim  sistemima  daljinskog  grijanja,  do  prekida  u  radu 
može  doći  samo  u  izuzetnom  slučaju  kada  dođe  do  oštećenja  u  razvodnom  cjevovodu  i  pratećim 
radovima koji su prouzrokovani tom štetom. U prosjeku, period bez grijanja nije nikad duži od jednog 
sata. Zbog toga se može reći da je pouzdanost sistema daljinskog grijanja skoro 100%.  
 
2.3 PREGLED SLIČNIH PROJEKATA 
 
Iako je vrlo teško praviti poređenja sistema daljinskog grijanja, jer je svaki za sebe specifičan, ili po 
razlozima  gradnje,  pristupu  rješavanja  problema,  načinu  i  izvorima  finansiranja,  načinu  dobivanja 
dozvola  gradnje,  porijeklu  opreme  i  materijala,  porijeklu  izvođača  radova,  ponašanju  kupaca  i  sl,  u 
nastavku  je  dato  nekoliko  regionalnih  projekata  koje  imaju  slične  karakteristike  i  pokazali  su  se 
uspješnim u kogeneracijskom snabdijevanju gradova toplinskom energijom. 
 
2.3.1 Zagreb, Hrvatska 
 
Grijanje  grada  Zagreba  se  vrši  pomoću  dva  kogeneracijska  postrojenja:  Termoelektrane‐Toplane 
Zagreb  (TE‐TO  Zagreb)  i  Elektrane‐Toplane  Zagreb  (EL‐TO  Zagreb).  Magistralni  parovod  je  pod 
pritiskom od 17 bar i na temperaturi 300 °C. Kratak pregled i karakteristike svakog od njih je dat u 
nastavku. 
 
2.3.1.1 TE‐TO Zagreb 
 
Termoelektrana‐Toplana  Zagreb  (TE‐TO  Zagreb)  je  termoelektrana  namijenjena  simultanoj 
proizvodnji  električne  i  toplotne  energije.  Opći  podaci  i  karakteristike  TE‐TO  Zagreb  su  prikazene 
ispod. 
 
Opći podaci:  
ƒ položaj: Zagreb, Žitnjak 
ƒ tip: kogeneracija električne i toplotne energije 
ƒ ukupna snaga: 440 MWe / 850 MWt 
ƒ proizvod: električna i toplinska energija 
 
Korištenje goriva: 
ƒ g1: Prirodni plin 
ƒ g2: Ekstra lako loživo ulje 
ƒ g3: Teško loživo ulje 
 
Tabela 2: Karakteristike TE‐TO Zagreb 
Prosjek od 
Godišnja proizvodnja  2009  2010 
2002 
Toplinska energija  3.213,769 GJ 3.116,581 GJ 939.610 MWh 
Tehnološka para  253.616 t 251.448 t 256.889 t 
Električna energija ‐ prag  1.358 GWh 1.553 GWh 2.028 GWh 
 

 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Tabela 3: Karakteristike TE‐TO Zagreb 
godina 
Snaga proizvodnih jedinica  tip  gorivo 
izgradnje
blok C  120 MWe / 200 MWt  toplifikacijski blok  g1 i g2  1979 
blok D  58 MWt  pom. Parna kotlovnica PK‐3  g1 i g3  1985 
blok E  58 MWt  vrelovodni kotao VK‐3  g1  1977 
blok F  56 MWt  vrelovodni kotao VK‐4  g1  1978 
blok G  116 MWt  vrelovodni kotao VK‐5  g1 i g3  1982 
blok H  116 MWt  vrelovodni kotao VK‐6  g1 i g3  1990 
208 MWe/140 MWt  kombi kogeneracijski blok s dvije 
blok K  g1 i g2  2003 
(71+71+66 MWe)  plinske turbine 
112 MWe/110 MWt  kombi kogeneracijski blok sa jednom 
blok L  g1  2009 
(75+37 MWe)  plinskom i jednom parnom turbinom 
 
2.3.1.2 EL‐TO Zagreb 
 
Elektrana‐Toplana Zagreb (EL‐TO Zagreb) sastoji se iz starog i novog postrojenja. Stari dio postrojenja 
se sastoji od tri visokotlačna kotla koji parom snabdijevaju dvije parne turbine snaga 12,5 i 30 MW, 
te od jednog niskotlačnog kotla koji proizvodi industrijsku paru i tri vrelovodna kotla za grijanje tople 
vode. 
 
Novi  dio  se  sastoji  od  dva  plinsko‐turbinska  agregata,  svaki  snage  oko  26  MW,  s  pripadajućim 
kotlovima na ispušne gasove za proizvodnju industrijske pare i za dogrijavanje tople vode. Kotlovi u 
sklopu starog dijela postrojenja koriste teško lož ulje i zemni plin kao pogonsko gorivo, dok plinsko‐
turbinski  agregati  koriste  isključivo  zemni  plin  kao  gorivo,  uz  moguću  upotrebu  lakog  lož  ulja  kao 
rezervnog goriva.4,5 
Opći podaci: 
ƒ položaj: Zagreb, Trešnjevka 
ƒ tip: kogeneracijska  
ƒ proizvodnja: električne i toplotne energije 
ƒ ukupne snaga: 88.8 MWe / 439 MWt + 160 t/h   
 
Korištenje goriva: 
ƒ g1: Prirodni plin 
ƒ g2: Teško lož ulje 
 
Tabela 4: Karakteristike EL‐TO Zagreb 
Godišnja proizvodnja  Prosjek od 
2009  2010 
(predano na pragu)  2002 
Ogrijevna toplina  617.227 MWh 2.209.068 GJ 647.865 MWh 
Tehnološka para  454.293 t 1.085.985 t 348.375 t 
Električna energija  391.157 GWh 353 GWh 369 GWh 
Prosječna iskoristivost 
H = 76,04% 
postrojenja 
 
 

                                                            
4
 Bogdan Ž,  Šerman  N,  Baburić M:  “Mogućnost optimiranja  pogona  EL‐TO  Zagreb“, Centar  za  transfer  tehnologije  d.o.o., 
Fakultet strojarstva i brodogradnje, Zagreb, 2001. 
5
“Rekonstrukcija toplinskog sustava za pripremu vrele vode u pogonu Elektrana‐Toplana Zagreb”, AT Eneko d.o.o., Zagreb, 
2001. 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Tabela 5: Karakteristike EL‐TO Zagreb 
Snaga po  godina 
tip  gorivo 
agregatima  izgradnje 
11 MWe  toplifikacijski blok  g1 i g2  1970 
30 MWe  toplifikacijski blok  g1 i g2  1980 
kombi kogeneracijski blok s dvije 
2x23,931 MWe  g1  1998 
plinske turbine 
64 MWt  pomoćni parni kotao  g1 i g2  1971 
116 MWt  vrelovodni kotao  g1 i g2  1991 
116 MWt  vrelovodni kotao  g1 i g2  2010 
 
2.3.2 Beč, Austrija 
 
Najveći sistem daljinskog grijanja u Austriji se nalazi u Beču (Fernwärme Wien) i njime upravlja Wien 
Energie  Group,  s  dosta  manjih  sistema  u  pogonu  širom  zemlje.  Wien  Energie  Fernwärme  ima  dva 
područja djelovanja koji se međusobno nadopunjuju. Jedan od njih je odlaganje otpada s gradskog 
područja  Beča  (oko  900.000  tona  godišnje),  dok  je  drugi  snabdijevanje  klijenata  toplotom  što  je 
efikasnije,  jeftinije  i  sigurnije  moguće.  Tu  je  također  uključeno  i  iskorištavanje  otpadne  toplote  iz 
generirajućih  stanica  širom  grada  i  njeno  ubacivanje  u  mrežu  daljinskog  grijanja,  što  rezultira 
uštedom  energije  kao  i  poboljšanjem  zaštite  okoline.  Ovakav  princip  sistema  daljinskog  grijanja  je 
poznat kao „Bečki model“. 
 
Tokom 2007/08. poslovne godine prodato je ukupno 5.636 GWh za 292.000 privatna domaćinstva i 
3.561 GWh za 5.809  većih klijenata uključujući  škole, muzeje, vladine zgrade  i  hotele.  Od ukupnog 
iznosa prodane energije, 95,9% dolazi iz prikupljenog otpada i otpadne toplote. Tri velika općinska 
odlagališta  otpada  obezbjeđuju  27%  ukupne  količine  goriva  za  proizvodnju  116  GWh  električne 
energije i 1.220 GWh toplote. Otpadna toplota iz raznih tvornica čini 68,9% ukupne toplote, dok se 
preostalih 4,1% proizvodi pomoću kotlova na fosilno gorivo. U 2006. godini započeta je proizvodnja 
toplote i pomoću biomase. 
Trenutno se radi remont postojeće kogeneracije što će rezultirati većom efikasnošću obezbjeđujući 
dodatnih  100  MW  kapaciteta  daljinskog  grijanja.  Projekat  uključuje  i  geotermalni  izvor  koji  je  u 
mogućnosti obezbijediti do 50 MW dodatne snage. 
Činjenice pokazuju da je bečka toplana mnogo postigla u dosadašnjem razvoju u pogledu okolinske 
zaštite.  Od  1990.  godine  emisije  CO2  su  snižene  sa  168  kg/MWh  na  130  kg/MWh,  uglavnom  kroz 
povećano korištenje prirodnog gasa i kogeneracije, kao i povećanjem efikasnosti postrojenja. 
 

Slika 13: Bečka toplana “Fernwärme Wien” 

U  ostalim  dijelovima  Austrije  su  konstruisani  noviji  sistemi  daljinskog  grijanja  na  biomasu  ili 
kogeneracijska postrojenja na biomasu kao što su ona u gradovima Mödling i Baden. 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
2.3.3 Prag, Češka Republika 
 
Najveći  sistem  daljinskog  grijanja  u  Češkoj  Republici  se  nalazi  u  Pragu  i  njime  upravlja  kompanija 
Pražská  teplárenská.  Sistem  opslužuje  265.000  domaćinstava  grada  Praga  i  obližnjeg  grada 
Neratovice, kao i mnoge tvornice, institucije i poslovne objekte. Sistem se i dalje planira proširivati 
kako bi obuhvatio još neka okolna područja i područja duž trase cjevovoda. 
 
Osnovna djelatnost kompanije je proizvodnja toplotne i električne energije koja se zatim ubacuje u 
distribucijski sistem grada Praga. Na raspolaganju su im 50 izvora toplote, toplovodna mreža ukupne 
dužine 1.365,50 km, prikazana na donjoj slici , i 2988 transfer stanica. 
 
Važnije karakteristike sistema daljinskog grijanja Praga su: 
Tabela 6: Karakteristike CHP Melnik 
Medij za transport toplote  vrela voda (na nekim dijelovima i do 140°C) 
Pritisak u cjevovodu  2,45 MPa 
Kapacitet sistema  1963 MW 
Instalirana snaga  480 MW 
Dostupna snaga  350 MW 
Dužina sistema  63,6 km (od TE Melnik do mjesta Modrany) 
Udio toplote proizvedene kogeneracijom  83 % 
 

Slika 14: Mreža sistema daljinskog grijanja Praga s navedenim godinama puštanja u rad pojedinih ogranaka i 
vrijednostima investicija (1bn CZK = 1000m CZK = 79,6 miliona KM) 

2.3.4 Kratak opis glavnih postrojenja 
 
TE  Melnik  I  se  nalazi  oko  35  km  sjeverno  od  centra  Praga.  35%  toplotne  energije  se  kogenerira 
zajedno  s  električnom  energijom  u  postrojenju  Melnik  I  s  termoblokovima  na  ugalj  pri  čemu  su 
emisije  znatno  smanjene.  Prema  tome,  zahvaljujući  proizvodnji  toplote  na  jednom  mjestu  i  većoj 
udaljenosti od grada Praga, umjesto velikog broja malih lokalnih kotlovnica s niskim dimnjacima koje 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
su  uglavnom  zagrijavale  po  samo  jednu  zgradu  povećavajući  nivo  smoga,  postignuta  je  znatna 
redukcija emisije zagađivača. Svih 6 izvora toplote su povezani u zajednički parni vod omogućavajući 
svakom izvoru da isporučuje paru bilo kojoj turbini.
U  Malesice  II  kogenerativnom  postrojenju  samo  jedna  turbine  može  biti  u  pogonu  u  bilo  kojem 
trenutku  zbog  manjka  pare.  Ovo  postrojenje  također  isporučuje  paru  za  nekoliko  industrijskih 
klijenata: 
 
Tabela 7: Karakteristike CHP 
  Melnik CHP  Malesice II CHP  Michle III CHP 
Broj izvora toplote   6  2  2 
Maksimalni kapacitet po izvoru   (para) 230 t/h  (para) 180 t/h  35,5 + 7,5 MW 
Pritisak  9,4 MPa  13,6 Pa   
Temperatura pare  540°C  535°C   
Gorivo  smeđi ugalj nisko sumporni tvrdi ugalj  prirodni gas
Broj turbina  6  2  1 
‐ nekondenzirajuće  2 x 60 MWe  2 x 55 MWe  6 MWe 
‐ ekstrakcijske  2 x 60 MWe 
‐ kondenzirajuće  2 x 56 MWe 
Instalirani električni kapacitet   352 MWe  110 MWe  6 MWe 
 
Pored već  nabrojanih postrojenja, veliki broj izvora toplote na prirodni gas s ukupnim kapacitetom 
od 525 MW je spojeno na sistem. Ovi izvori se koriste za pokrivanje vršnih opterećenja u toku grijne 
sezone. Oko 30 MW toplote se dobiva iz općinskog postrojenja za spaljivanje otpada koje je također 
spojeno na sistem. 
 

 
Slika 15:Magistralni vrelovod TE Melnik (2 x NO 1200) 

Na  osnovu  svega  navedenog,  može  se  afirmativno  povući  paralela  između  razmatranog  projekta 
sistema daljinskog grijanja iz TE Kakanj i sistema grijanja grada Praga i okoline koji već duže vremena 
uspješno  radi,  ima  visoku  ekonomsku  opravdanost  i  pri  tome  značajno  doprinosi  smanjenju 
zagađenja životne sredine. 
 
2.4 ANALIZA CIJENA ELEKTRIČNE I TOPLOTNE ENERGIJE 
 
Potrošnja  električne  energije  u  Evropi  je  posljednjih  godina  u  porastu.  Zahtjev  za  električnom 
energijom  je  povećan  za  70%  u  periodu  od  1980.  do  2008.  (slika  16)  i  očekuje  se  da  će  se  ovakav 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
trend nastaviti.6 On oslikava zamjenu upotrebe fosilnih goriva sa električnom energijom, posebno u 
primarnim sektorima kao što su grijanje i transport, te sve veću primjenu električnih uređaja, kao i 
bolju iskorištenost energije. 

 
 
Slika 16: Ukupna potrošnja električne energije do 2009. godine 

Prema podacima za 2008 godinu, najveći dio električne energije se proizvodi koristeći fosilna goriva 
kao  energent.  Nakon  ovog,  najveći  udio  pripada  električnoj  energiji  proizvedenoj  iz  nuklearnih 
elektrana.  Njihov  udio  je  28%,  iako  one  čine  samo  16%  od  ukupnog  instaliranog  kapaciteta.  Za 
očekivati je da će se, nakon zadnjih dešavanja u Japanu, udio nuklearnih elektrana znatno smanjiti, 
te će se pristupiti dinamičnijem pristupu u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora. 
 

 
Slika 17: Instalirana i proizvedena električna energija u 2008. godini po izvoru 

Slika 17 pokazuje da će se udio fosilnih goriva, gledajući ukupnu potrošnju energenata, smanjiti, dok 
će  se  udio  električne  energije  i  energije  iz  obnovljivih  izvora  povećati.  Udio  iz  obnovljivih  izvora 
energije bi do 2030. godine trebao doseći 47%.  
 

                                                            
6
 Power Statistics 2010 Edition, Eurelectric Electricity for Europe 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 18: Udio električne energije po izvoru za period 1990‐2030. 

Uprkos  očekivanom  trendu  porasta  potražnje  i  proizvodnje  električne  energije,  predviđa  se  da  će 
emisije CO2, SO2 i NOx ostati na istom nivou. Procentualno, ovo znači da će doći do smanjenja emisija 
štetnih gasova. 
 

 
Slika 19: Proizvodnja električne energije i emisija CO2 za period 1980‐2030. 

 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 20: Proizvodnja električne energije i emisija SO2 i NOx za period 1980‐2008. 
 

2.4.1 Cijene električne energije 
 
Cijene  električne  energije  obuhvataju  troškove  izgradnje,  finansiranja,  održavanja  i  upravljanja 
termoelektranama  i  elektro  mrežom,  i  upravljanja  i  administracije  infrastrukture  koja  omogućava 
isporuku struje potrošačima. Neki od glavnih faktora koji utiču na cijenu električne energije su: 
• tip energenta koji se koristi; 
• tip termoelektrane – troškovi izgradnje i održavanja su viši za neke tipove postrojenja; 
• prijenosna i distributivna mreža; 
• vremenski uslovi – kiša i snijeg doprinose korištenju hidroelektrana, potražnja za električnom 
energijom koja se koristi za hlađenje je povećana u toplijim mjesecima;  
• regulativa  –  u  nekim  zemljama,  cijene  su  u  potpunosti  regulisane,  dok  su  u  drugim 
neregulisane (za generatore) i regulisane (za prijenos i distribuciju). 
 
U  Evropi  cijene  električne  energije  su  više  za  domaćinstva  jer  su  troškovi  distribucije  viši  za  manje 
potrošače.  Industrijski  potrošači  troše  više  i  mogu  primiti  električnu  energiju  na  višem  naponskom 
nivou što uklanja potrebu za transformatorima sa velikim omjerom ulaznog i izlaznog napona. Zbog 
toga je cijena električne energije za industrijske potrošače niža.  
 
Troškovi proizvodnje električne energije se u stvarnosti mijenjanju iz minuta u minut. Uprkos tome, 
većina potrošača plaća tarifu baziranu na godišnjem utrošku. Promjene u cijenama obično uzimaju u 
obzir promjene u potražnji za električnom energijom, dostupnost raznih izvora energije (generatora), 
cijenu  goriva  i  dostupnost  termoelektrane.  Cijene  su  više  zimi  jer  se  koristi  skuplja  proizvodnja 
električne energije kako bi se pokrila vršna opterećenja. 
 
Prosječna  cijena  struje  u  BiH  u  2010.  godini  je  bila  12,8  feninga  po  kilovat  satu  (kWh).  Prosječne 
cijene po tipu struje su: 
‐ Domaćinstva: 12,1 pf/kWh 
‐ Industrija: 13,5 pf/kWh + 15 KM/kW 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Cijene  električne  energije  su  znatno  porasle  u  zadnjih  20  godina.  To  pokazuju  statistički  podaci 
Evropske Komisije7. U grafikonima ispod vidi se prosječni godišnji porast cijena električne energije u 
domaćinstvima (Slika 21) i industriji (Slika 22) za 30 evropskih zemalja, te prosjek u Evropskoj Uniji. 
Za domaćinstva je evidentan godišnji porast koji se kreće od 0,28% u Portugalu do 16,81% u Turskoj. 
Jedino  smanjenje  cijene  za  domaćinstva  je  registrovano  u  Francuskoj.  U  BiH  je  prosječni  godišnji 
porast cijene električne energije za domaćinstva bio 6,29%. 
 
U industriji se prosječni godišnji porast kreće od 0,38% u Njemačkoj do 14,26% u Turskoj. U BiH je 
prosječni godišnji porast cijene električne energije za industriju bio 1,17%. 
 
Treba  napomenuti  da  je  statistika  za  veće  evropske  zemlje  (15  početnih  članica  evropske  unije) 
rađena za posljednjih 20 godina, dok se za ostale zemlje radila za 5‐10 godina. Statistika za BiH je za 
period od 1996‐2010. 
 
Godišnja promjena cijena električne energije - domaćinstva

20,00%
1%
,8
16

15,00%
6%
,8
11

9%

4%
,1

,1
10

10

%

10,00%
84

%
8,

08
8,

%
%

%

29
%

%

%

%
96

88

%
69

6,
63

54

50

38
5,

5,

5,

5,

%
5,

%
5,

5,

49

%
43

%

%

%

5,00%
01

94
4,

4,

75

67

%
4,

3,

3,

%
3,

98

%

%

%

%
62

36

34
2,

27

17

%

%
2,

2,

2,

68
2,

57
2,

%

%

%
1,

05
1,

82

%

%
66
1,

34

28
0,

0,

0,

0,
0,00%

B7i %
)
Cy ia

ia
Ro a y

Sl n d
Bu s)

De e s)

)
No ia

G g
y

E s ia

Fi s
c o atia

c o kia
Hu lic
Re nia

Fr l
m
Sl nd

G c ou in

-0 ce
en
us

H
th ark

um
ey

A d

e
ta

Po ly
Sw ia

xe tria

91
fr o rie s

ga
ur
ar

nd

d e ec
an
en
tv

an
e

5 Spa
ar

do

Ita
n
b

al

rw

an
la
rk

la
pr

ed

19
a

,0
tri

tri
ng

rtu
ec hua

bo
Ne nm
to

gi
La

Lu us
pu

(2 Cr o

la
lg

nl
M

ov

ov
Ire
m

Po

nt
Tu

ng
un

un

el
r
er

m

m
B
it

Ki
L
h

5

7

ite

R
(2

(1

D
Cz

Un
on

on

fo ion

-5,00%
ni

ni

er
n g Un
U

U

rm
an

an

n
clu ea
pe

pe

(in ro p
ro

ro

di
Eu

Eu

Eu
y
an
m

 
er
G

Slika 21: Godišnja promjena cijena električne energije za domaćinstva 

Godišnja promijena cijena električne energije - industrija
6%
,2

15%
14

5%
,8
12

7%

8%
,1

,8
11

10

%
81

%

%
25
9,

%

10%
78

%
54
9,

%
15
8,

8,

%
72
8,

32
7,

%

%
7,

46

46
6,

6,

%

%
84

73

%
4,

4,

5%
83

%

%
25

%

%
3,

87

%
67

64
3,

35

%

%

%

%
2,

%
2,

2,

%
79

72

70

68

%
2,

54

%
42

%

%

%

%

17
1,

1,

1,

1,

00

%
1,

86

82

77
1,

70

1,
38
1,

0,

0,

0,

0,

0,

0%
)
Ro tv ia

un y

Hu nia

Fi d
ov )

Sw s)

)
Po a

Be rg
De ar y
ia

c o atia

t h ia

s
B u l ic

m
a

G c ou ga l
nd

Sl en

Fr n
ce
Re s

m

H
Ire k
ey

d

ta

Ki ce
y
ia

a

91
es

fr o rie s
c o wa
i

ar

n

nd

l
ni

ai
ru

an

tri
ak
an

e
ar

Bi
u
Ita

do
iu
Ne ston
b

al

an
la
rk

e
la

ed

19
e

Sp
tri

tri

ng

tu
ua

bo
nm
ec Cyp
La

us
pu
(2 Cr o

la
lg

lg
r

ite Gre
nl

M
ov
m

nt
Tu

ng
(2 No
un

rm n (1 or
er

m

A

m
E
Sl

P
th
Li

xe
h

d
Lu
5

7

5
R
D
Cz

Un
on

on

o
ni

ni

i
er
ng Un
U

U
an

an

n
fo
clu ea
pe

pe

(in ro p
ro

ro

di
Eu

Eu

Eu
y
an
m
er
G

 
Slika 22: Godišnja promjena cijena električne energije za industriju 

                                                            
7
http://epp.eurostat.ec.europa.eu 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Na  grafikonima  ispod  su  prikazane  cijene  električne  energije  u  raznim  zemljama  Evrope  za 
domaćinstva i za industriju. Za domaćinstva, cijene su razdvojene za godišnju potrošnju do 3500 kWh 
(Slika  23)  i  do  7500  kWh  (Slika  24),  dok  su  za  industriju  cijene  razdvojene  na  potrošnju  do  1  GWh 
(Slika  25)  i  do  20  GWh  (Slika  26)  po  godini.  U  načelu,  cijena  električne  energije  po  kWh  pada  sa 
povećanjem potrošnje.  
 
Usprkos visokom godišnjem porastu, cijena električne energije za domaćinstva u BiH od 12,1 pf/kWh 
je  znatno  niža  od  najnižih  evropskih  cijena  za  električnu  energiju.  Prosjek  evropskih  cijena  za 
kategoriju godišnje potrošnje do 3500 kWh iznosi 33,02 pf/kWh, dok je za kategoriju do 7500 kWh 
prosjek 31,66 pf/kWh.  
 
CIJENA ELEKTRIČNE ENERGIJE U DOMAĆINSTVIMA (3500 kWh/god)

60 56,0

50,6
50

40,5 39,7 39,6 39,5
38,9 38,4 38,3
40 36,3 35,8
34,5 34,0
33,3 32,7
pf/kWh

30,1 29,6 28,6
28,5 28,4
30 26,7
25,1 25,1
21,8 21,7 20,8

20 17,2

12,1

10

0

a
nd
Be y

x e den

er g

ia

ia
Sw n

nd

G e

ia
ta

y

ia
er k

m

ec nd

e
ly

Po s

Sl al

a
us

H
Bu ia
Fr .
ria

Sl m

ep

i
ar
ar

an

ai

nd
r

c
ec

ni

tv
en

ar
Ita

ak

an
g

al

Bi
iu

n
Ne bou

do
la

an
pr

la

a
st

rtu

ite un g
Sp

ua
nm

La

to
R
e

M
la
m

re
lg

nl

lg
Ir e

ov

ov

Po

m
ng
Cy
Au

Es
Fi

h

th
m

Ro
De

H

Ki
G

th

Li
Cz
d
Lu

Un

 
Slika 23: Cijena električne energije za domaćinstva – potrošnja do 3500 kWh/god 

CIJENA ELEKTRIČNE ENERGIJE U DOMAĆINSTVIMA (7500 kWh/god)

60

49,7
48,5 47,6
50
44,2

39,3
40 36,2 36,0 35,2 35,1
35,0
33,8 33,2
31,4 31,1 30,3
pf/kWh

30 29,0 27,6 27,1 27,0
24,9 24,3 24,0
23,5
21,8 21,4
20,2
20 17,3

12,1

10

0
a
nd

Sw g
er y

Po n

ia

Fi a
n

Ki nd

e

ia
ta

y

ia
er k

m
s

e

d
De ly

l

a
us

.

H
ria

Bu ia
Sl m
ga

ep

i
ar
e
ar

n

i
nd

ai

ur

ec

Cz ranc
an

ni

tv
en

ar
Ita

ak

an
al

Bi
iu

n
do
Lu ela

ed
Ne ma

pr

ite Po la
st

rtu

ng
Sp

ua
nm

bo

La

to
R
M
la

re
lg

nl

lg
ov

ov

m
Cy

ng
Au

Es
Ir
Be

F
Hu

h
th
G
m

Ro
Sl

ec
G

th

Li
xe

d
Un

 
Slika 24: Cijena električne energije za domaćinstva – potrošnja do 7500 kWh/god 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Što  se  industrije  tiče,  cijena  u  BiH  od  13,5  pf/kWh  je  najniža  u  Evropi  za  godišnju  potrošnju  do  1 
GWh,  dok  je  evropski  prosjek  bio  21,35  pf/kWh.  Za  potrošnju  do  20  GWh,  cijena  je  nešto  viša  od 
najnižih evropskih cijena, ali još uvijek znatno ispod prosjeka evropskih cijena (19,03 pf/kWh).  
 
CIJENA ELEKTRIČNE ENERGIJE U INDUSTRIJI (1 GWh/god)

40
35,2
33,9
35

30 28,6

24,9 24,7
25 23,5 22,7
22,6 22,0 21,9
21,6 21,6 21,3 21,2 21,2 20,8
20,8 20,4 19,9
pf/kWh

20 19,0 18,9
16,6 16,4
15,0
14,2 13,8 13,8 13,5
15

10

5

0

Ro ia
G k ia

nd

G g

a
y

n

Es n
De nd

ce

ia
ta

Be ry

Sw ia
m

Po rk
Sl ly

ia

er e
s

l

d

H
us

a
Hu lic
ria

m

ga
ni

e
an

ai

nd
ur

c

an
tv

ni

ar
Ita

a

an

Bi
al

Lu uan
iu

a
do
la

ub

ed

an
pr

Ne ree

la
st
a

ite love
ng

rtu
Sp

nm
bo

La

to
M

la
m

nl
lg

lg
Ir e
ov

Po

m
Cy

ng
Au

ep

Fr
er

Fi

Bu
th

m

S

Ki
R

th
Li

xe
h

d
ec
Cz

Un

 
Slika 25: Cijena električne energije za industriju – potrošnja do 1 GWh/god 

CIJENA ELEKTRIČNE ENERGIJE U INDUSTRIJI (20 GWh/god)

35
31,7 31,3

30
25,8
25 22,6 22,0
21,1
19,7 19,6 19,6 19,4 19,3 19,1
20 18,6 18,5 18,4 18,0 17,9 17,8 17,7
pf/kWh

16,7 16,5
14,9 14,4 14,3
15 13,9 13,5
12,6 12,4

10

5

0
Po ia
nd
G k ia

Cz Lith y

ia

Es g

Ro en
G n

nd

Bu e
ia
ta

y

m

Fi a
Hu rk
Sl ly

s
a

Ki ce

al

d
us

H
Sw a
De lic

ria

m
ar

i
an

ai
nd

ur

c
an
ni

tv

ni
en

ar
Ita

an
al

Lu rtug

Bi
Ne lg iu
a

do

la
ub

ed

an
pr

e

la
st
a

ng
ua

Sp
nm

bo
La

to
M

la
m

re

nl

lg
Ir e
ov

ov

Po

m
Cy

ng
Au
ep

Fr
er

er
Be

m
Sl
R

th

xe
h

d
ec

it e
Un

 
Slika 26: Cijena električne energije za industriju – potrošnja do 20 GWh/god 

Treba  naglasiti  da  je  cijena  električne  energije  za  industriju  niža  od  cijene  za  domaćinstva  u  svim 
evropskim zemljama. Jedino je u BiH električna energija za industriju skuplja nego za domaćinstva, 
što je vidljivo iz grafikona ispod. 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

Poređenje cijena električne energije za domaćinstva i industriju

60,00

50,00

40,00
pf/kWh

30,00

20,00

10,00

0,00

ia

g

ia

ia
y

nd

en
n
ia

ce

nd
y

ia
m

k

s
a

m
d

e

a

l
.

a
s

ly
ria

H
ga
ep

ar

nd
ar

an

ur

t

ai
Cz pru

ec
an

ni
ni

tv

en
ar

an

ak
Ita

al

Bi
iu

do
la

ed
an

la
st

ng

rtu
ua

bo

Sp
nm

La
R

to

la
M
m

re
lg

lg

nl

Ir e

ov

ov
m
Po

ng
Cy
Au

Fr

Sw
Es

er
er
Be

Bu

h

Fi

Hu

m
th
G

Po

Ro
De

Sl

Sl
ec

Ki
th
G

Li

xe

Ne

d
Lu

it e
Un
Domaćinstva - 3.500 kWh/god Domaćinstva - 7.500 kWh/god Industrija - 1 GWh/god Industrija - 20 GWh/god
 
Slika 27: Poređenje cijena električne energije za domaćinstva i industriju 

 
2.4.2 Cijene toplotne energije 
 
Lokalni  troškovi  grijanja  se  sastoje  od  tekućih  (varijabilnih)  troškova  za  gorivo,  održavanje,  itd.  i 
fiksnih  troškova  za  opremu  za  grijanje,  kao  što  su  kotlovi,  itd.  Osnovne  stavke  u  cijeni  goriva  su 
međunarodni  i  nacionalni  osnovni  troškovi,  nacionalne  takse  i  primijenjeni  porez  na  dodatnu 
vrijednost  (PDV).  Takse  i  nacionalni  PDV  se  razlikuju  od  zemlje  do  zemlje  i  nisu  u  potpunosti 
harmonizirani u Evropi, što znatno pridonosi razlikama u krajnjoj cijeni za razne države.  
 
Unutar Evropske Unije, energetske takse su u nekoj mjeri harmonizirane – ustanovljeni su minimalni 
nivoi  taksi  u  trenutnoj  direktivi  za  energetske  takse  (Vijeće  Evropske  Unije,  2003).  Uobičajena  je 
praksa da se primjene  takse na  fosilna goriva i struju.  Nove članice Evropske  Unije  su  povlaštene  i 
dozvoljene su niže takse od propisanih, zbog ustupaka koji su odobreni pri pregovorima o proširenju 
Unije.  Nigdje  se  ne  spominje  taksa  za  daljinsko  grijanje,  ali  je  ona  uključena  kroz  taksu  na  fosilna 
goriva, ako se ona koriste kao energent za proizvodnju toplotne energije.  
 
U Evropskoj Uniji postoji mogućnost da se primjeni snižena stopa PDV‐a za prirodni gas i struju, ali ne 
i za daljinsko grijanje. Zbog ovog može doći do ne konkurentnosti između sistema daljinskog grijanja i 
onih koji se direktno griju na prirodni gas. 
 
Za razliku od električne energije, veoma je teško doći do adekvatnih statističkih podataka kada je u 
pitanju cijena toplotne energije. Cijene toplotne energije nisu transparentne u potpunosti i trenutno 
nije izdat detaljan pregled cijena, jer je većina kompanija koje se bave daljinskim grijanjem lokalnog 
karaktera  –  nisu  državne  kompanije.  Pored  toga,  većina  dostupnih  statistika  uzima  u  obzir  ukupnu 
energiju  proizvedenu  za  grijanje,  te  je  teško  razdvojiti  toplotnu  energiju  korištenu  za  sisteme 
daljinskog  grijanja  od  one  korištene  za  individualne  objekte.  Dalje,  energenti  koji  se  koriste  za 
proizvodnju toplotne energije su različiti (ugalj, drvo, biomasa, otpad, toplotne pumpe, geotermalni 
izvori)  i  teško  je  dobiti  direktnu  usporedbu  sa  sistemom  grijanja  koji  se  koristi  iz  TE  Kakanj  (koja 
koristi ugalj kao energent). 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

Cijene toplotne energije iz sistema daljinskog grijanja

14

12

10

8
pf/kWh

6

4

2

0

ia

ay
Bu a
ia

Ro i a

d
y

ia
ce

y

nd
ly

en

a
d
k

s

nd
a

a

S l ic
Es c
m

i
an

an
ar
ar

ni
an

tv
nd

ni
ri

i

en
Ita

t

an
ar
bl
bl

rw
an

do

oa
la

la
ed
st

ng
to

ua
La
nm

m

pu

lg

el
nl

rla

pu

ov
Po

m
Au

er
No
Fr

ng

Cr
Sw

Ic
Fi

er

th
Hu
e

Re
Re

it z
De

Ki

Li
G

th

Sw
Ne

ak
h
d
ec
ite

ov
Cz
Un

Sl
1999 2000 2001 2002 2003
 
Slika 28: Cijene toplotne energije iz sistema daljinskog grijanja 

Iz priloženog grafikona (Slika 28) se može vidjeti da je u periodu od 1999. do 2003. cijena toplotne 
energije  porasla  (za  sve  zemlje  za  koje  su  pronađeni  podaci)  i  može  se  očekivati  da  je  danas 
disparitet još veći, te da je cijena oko 20% viša od cijene iz 2003.  
 
Cijena toplotne energije za 2003. godinu

14
,31

,79
12

11

12
,53

,21
10

78
10

61

40
9,

9,

10

9,
45

37

14
8,

8,

8,

08

8
pf/k W h

62

52

36
7,

15

14
6,

84
6,

6,

44
6,

6,

5,

07

6
5,

68

45
30

29
5,

15
4,

4,
4,

4,

55
4,

4
3,

73
2,

2
0
Fi a
Ge a y
ly

Re ia

t ia

Ka d
E s ia
ce

Cr d
Lit ar y

I ce i a
S w ny
n

S l ia

Po d
ia
k

R o ia

nj

o
Re d s
F d

tv i
c
Hu blic

Bu m

TE a n
lan
ar

Sw d e

Sa a
n
I ta

en
l an

jev
r

n
bli
an
st r

n

ka
N e ra n
rw

oa
a

lga
nla

ne enic
do
e c rl a n

La
ng

ma
to
nm

l
rm

e

pu
ov
pu
Au

hu

ra
No

er

ng
Cz th e
De

it z

pla l Z
Ki

T o ta
ak
h

d

t
ite

i
M
ov

lor
Un
Sl

ce
Ar

 
Slika 29: Cijena toplotne energije za 2003. godinu 

Uspoređujući  cijene  toplotne  energije  koju  isporučuju  TE  Kakanj,  za  grijanje  grada  Kaknja,  i 
ArcelorMittal  Zenica,  za  grijanje  grada  Zenice,  vidi  se  da  su  one  na  nivou  najnižih  cijena  u  Evropi. 
Konkurentne  su  i  Islandu  koji  većinu  toplotne  energije  za  daljinsko  grijanje  dobiva  iz  geotermalnih 
voda.  
   
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
2.5 LITERATURA 
 
1. http://en.wikipedia.org/wiki/Distributed_generation  
2. U.S. Department of Energy DOE  
3. Catalogue of CHP Technologies, U.S. Environmental Protection Agency Combined Heat and 
Power Partnership 
4. The European Education tool on Cogeneration, EDUCOGEN project, second edition, 2001 
5. M.P. Boyce: Handbook for Cogeneration and Combined Cycle Power Plants, ASME 2001 
6. Šemso Hadžiefendić, Alija Lekić, Emin Kulić: “Kogeneracija i alternativne tehnologije u 
proizvodnji električne energije”, Bosna‐S Oil Services Company, Konzalting Biro, Sarajevo, 
2003 
7. “The Heating Book ‐ 8 steps to control of heating systems”, Chapter 2 ‐ District heating 
systems used in Western Europe, Danfos A/S, Denmark, 2008 
8. Bogdan Ž, Šerman N, Baburić M: “Mogućnost optimiranja pogona EL‐TO Zagreb“, Centar za 
transfer tehnologije d.o.o., Fakultet strojarstva i brodogradnje, Zagreb, 2001 
9. “Rekonstrukcija toplinskog sustava za pripremu vrele vode u pogonu Elektrana‐Toplana 
Zagreb”, AT Eneko d.o.o., Zagreb, 2001 
10. http://www.wienenergie.at 
11. “Prague District Heating System”, Application for 1st Global District Energy Climate Awards, 
Prazska Teplarenska, 2009 
12. Power Statistics 2010 Edition, Eurelectric Electricity for Europe 
13. http://www.ptas.cz 
14. http://www.dbdh.dk – Danish Board of District Heating 
15. http://www.ens.dk – Danish Energy Agency 
16. http://www.euroheat.org – Euroheat & Power 
17. http://www.energy.eu – Europe's Energy Portal 
18. http://http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/eurostat/home – European 
Commission Statistics 
19. http://www.eia.gov – U.S. Energy Information Administration 
 
   
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
 

3 IDENTIFIKACIJA  POSTOJEĆEG  STANJA  GRIJANJA  NA  PODRUČJU  DO/I 
ZENICE 
U  okviru  ovog  poglavlja  identificirano  je  postojeće  stanje  sistema  grijanja  na  području  do/i  Zenice, 
obuhvatajući  pripadajuću  infrastrukturu,  troškove  snabdijevanja  toplotnom  energijom  i  tehnički 
kapacitet.  Također,  prikazana  je  projekcija  toplotnog  konzuma  područja  do/i  Zenice  i  presjek 
klimatskih  parametara  koji  imaju  značajan  uticaj  na  sistem  snabdijevanja  toplotnom  energijom. 
Analiza i identifikacija je provedena prema poglavljima koja su detaljno opisana u nastavku. 
 
3.1 PREGLED POSTOJEĆEG STANJA GRIJANJA NA PODRUČJU DO/I ZENICE 
 
Identificirano  je  postojeće  stanje  grijanja  na  području  Zenice  i  na  ostalim  manjim  područjima  od 
interesa, posebno u gradu Kaknju, podrazumijevajući pregled načina grijanja (individualno/centralno 
grijanje), kao i vrste goriva/energenta koji se koriste. Grijanje stambenih (kuće i stanovi), poslovnih 
prostora i drugih objekata na području do/i Zenice riješeno je na više načina i to: 
 
ƒ Rješenje s centralnim toplovodnim sistemom – kogenerativni rad energetskih postrojenja, 
ƒ Grijanje s individualnim ložištima, 
ƒ Grijanje na električnu energiju. 
 
Grijanje u centralnim dijelovima Kaknja i Zenice riješeno je sa centralnim toplovodnim sistemom. 
 
3.1.1 Stanje sistema grijanja na području Zenice 
 
Distributer  toplotne  energije  na  području  Zenice  je  Javno  preduzeće  Grijanje  d.o.o.  Zenica,  koje  je 
osnovano 1967. godine, a osnivač je bila Općina Zenica. Proizvođač toplotne energije je kompanija 
„ArcelorMittal  Zenica“.  Za  proizvodnju  toplotne  energije  koriste  se  industrijska  energetska 
postrojenja, koje čine industrijski parni kotlovi, te jedna toplotna stanica i dvije pumpne stanice za 
snabdijevanje gradskog područja. Na postrojenjima proizvođača vrši se i hemijska priprema napojne 
vode  kao  i  dopuna  sistema  daljinskog  grijanja.  Energetska  postrojenja  u  sastavu  „ArcelorMittal 
Zenica“  su  projektovana  za  kombinovanu  proizvodnju  tehnološke  pare  za  potrebe  „ArcelorMittal 
Zenica“,  proizvodnju  električne  energije  na  turbo‐generatorima  i  proizvodnju  toplotne  energije  za 
grijanje  grada  Zenice,  što  predstavlja  tipični  industrijski  kogenerativni  rad  energetskih  postrojenja. 
Kao  energenti  na  industrijskim  kotlovima  koriste  se  energetski  ugalj,  koksni  i  visokopećni  gas 
(proizvodi rada metalurških postrojenja) i zemni gas. 
 
Postrojenja koja se koriste za grijanje grada Zenice, a koja su u vlasništvu kompanije „ArcelorMittal 
Zenica“, uglavnom zadovoljavaju sadašnje potrebe. U Toplani‐Termoelektrani u krugu „ArcelorMittal 
Zenica“  nalaze  se  dva  parna  kotla,  svaki  projektovane  produkcije  pare  po  220  t/h  (para  96  bar, 
540°C).  Toplotna  stanica  za  grad  je  projektovane  snage  174  MW  i  po  pitanju  snage  zadovoljava 
sadašnje. Međutim, u obzir treba uzeti starost ove toplotne stanice. 
 
Za slučaj proširenja sistema daljinskog grijanja obavezna je rekonstrukcija pumpnih stanica (varijanta 
je  ukidanje  manje  pumpne  stanice  u  Staroj  termoelektrani,  te  rekonstrukcija  i  proširenje  glavne 
pumpne stanice na lokaciji Toplane‐Termoelektrane). 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
U nadležnosti distributera toplotne energije JP „Grijanje“ d.o.o. Zenica su gradska vrelovodna mreža 
(„primarna mreža“) i toplotne podstanice u priključenim objektima. Kućne instalacije („sekundarna 
mreža“) pripada potrošačima.  
 
JP  Grijanje  Zenica  raspolaže  dužinom  vrelovodne  (primarne)  mreže  oko  120  km  čiji  su  parametri: 
150/75°C, PN 25. Na slici  30 prikazano  je postojeće  stanje vrelovodne  mreže daljinskog grijanja na 
području  grada  Zenice8.  Vrelovodna  mreža  je  zrakasto  –  prstenastog  oblika  i  u  cjelini  je  položena 
podzemno  u  betonskim  kanalima.  Cijevi  za  transport  vrele  i  tople  vode  su  čelične  te  su  izolirane 
mineralnom  vunom  i  obložene  ljepenkom.  Postoje  dva  glavna  magistralna  vrelovoda,  koji  su 
prečnika  DN  500,  a  čija  je  polazna  tačka  iz  kruga  proizvođača  toplotne  energije  „ArcelorMittal 
Zenica“.  Usko  grlo  predstavljaju  spojni  vrelovodi  koji  se  vode  u  krugu  „ArcelorMittal  Zenica“  (dva 
spojna  vrelovoda  DN  400,  koji  se  vode  od  toplotne  stanice  do  mjernog  mjesta  gdje  se  toplotna 
energija predaje distributeru). 
 

 
Slika 30: Dispozicija postojeće vrelovodne mreže daljinskog grijanja na području grada Zenice 

Stanje instalacija daljinskog grijanja koje su u nadležnosti distributera i potrošača u sadašnjoj situaciji 
karakteriše: 
• Dotrajalost  i  zastarjelost  većine  instalacija.  Ovo  se  prvenstveno  odnosi  na  vrelovodnu  i 
toplovodnu  mrežu  u  betonskim  kanalima  i  toplotne  podstanice.  Za  vrelovodnu  i 
toplovodnu  mrežu  u  betonskim  kanalima  ne  postoji  mogućnost  detekcije  kvarova,  zbog 
čega je otkrivanje oštećenja cjevovoda otežano i što uzrokuje stalan i veliki gubitak vrele i 
tople vode. Toplotne podstanice su bez elemenata automatske temperaturne regulacije. 
Bitno  je  napomenuti  da  su  pojedine  instalacije  su  u  upotrebi  i  preko  35  godina,  te  je 
nužna  rekonstrukcija  i  modernizacija  skoro  kompletnog  sistema  daljinskog  grijanja,  a  za 
što uglavnom postoje idejni projekti i tehnička rješenja. 
                                                            
8
Modernizacija daljinskog grijanja grada Zenice, Javno preduzeće „Grijanje“ d.o.o. Zenica 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
• Instalacije grijanja koje su u vlasništvu potrošača (cijevni razvodi, grijaća tijela) su u velikoj 
mjeri zastarjele i dotrajale. Uglavnom je zastupljen sistem dvocijevnog razvoda tople vode 
i radijatorski sistem grijanja. Većina objekata priključenih na sistem daljinskog grijanja nije 
toplotno izolovana. 
• U  cjelini  gledano  sistem  daljinskog  grijanja  je  zastario  i  u  energetskom  pogledu 
neefikasan.  
 
Rekonstrukcija i modernizacija sistema daljinskog grijanja u gradu Zenici uslovljava velika finansijska 
ulaganja u dužem vremenskom periodu. 
 
Ovaj projekt ne obuhvata rekonstrukciju sekundarne mreže u Zenici, obzirom da se toplotna energija 
isporučuje na pragu izmjenjivačke stanice. Problematika sekundarne mreže odnosno gubici u mreži 
iako nisu sastavni dio ovog projekta trebaju se svakako uzeti u obzir, te se treba pristupiti rješavanju 
isitih u što kraćem roku s ciljem povećanja efikasnosti cjelokupnog projekta. Stoga se predlaže da se 
ovaj  problem  riješi  dugoročnim  ugovorima  sa  JP  Grijanje  Zenica  kojim  bi  se  JP  Grijanje  Zenica 
obavezala da će uložiti sredstva u rekonstrukciju svoje mreže. 
 
U  planu  je  izgradnja  trećeg  gradskog  magistralnog  vrelovoda  u  cilju  priključenja  novih  potrošača  i 
zbog  loših  karakteristika  postojećeg  sistema.  2001.  godine  JP  Grijanje  je  izradilo  idejno  rješenje  za 
izgradnju  novog  gradskog  magistralnog  vrelovoda  koje  je  2009.  godine  usklađeno  sa  novim 
zahtjevima. Trasa novog magistralnog vrelovoda prikazana je na slici 31. 
 

 
Slika 31: Dispozicija novog magistralnog vrelovoda 

Kako  je  prikazano  na  gornjoj  slici  predviđeno  je  da  se  izgradnja  novog  magistralnog  vrelovoda 
realizuje  u  toku  izgradnje  planirane  gradske  saobraćajnice  (GGM  –  glavna  gradska  magistrala)  iz 
razloga što idejna trasa novog magistralnog vrelovoda u velikoj mjeri prati trasu GGM.  
 
Cijevi  za  transport  vrele  i  tople  vode  novog  vrelovoda  će  biti  izvedene  korištenjem  predizoliranih 
cijevi.  Ova  vrsta  cijevi  sastoji  se  od  čelične  cijevi,  poliuretanske  pjene  koja  je  toplotni  izolator  i 
vanjske cijevi od polietilena visoke gustoće, koja štiti od vanjskih uticaja i predstavlja zaštitni omotač. 
Izgradnjom  novog  magistralnog  vrelovoda  postići  će  se  mogućnost  uravnoteženja  toplotnog 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
opterećenja  pojedinih  gradskih  magistrala,  mogućnost  priključenja  gradskih  i  prigradskih  mjesnih 
zajednica  i  naselja,  te  pojedinih  subjekata  („RMU“,  „KPZZT“),  koji  do  sada  nisu  obuhvaćeni 
toplifikacijom. 
 
3.1.2 Stanje sistema grijanja na području Kaknja 
 
Proizvodnja  toplotne  energije  u  Kaknju  se  obavlja  u  energetskom  postrojenju  u  sklopu 
Termoelektrane Kakanj, kojeg čini vrelovodna stanica sa parnim izmjenjivačem toplote za pripremu 
vrele vode, (u daljem tekstu: TE). Kotlovi u TE Kakanj prvenstveno su namijenjeni za produkciju pare 
visokog pritiska koja pokreće turbinu.  
 
Distribuciju toplotne energije za područje grada Kaknja obavlja Javno preduzeće Grijanje Kakanj koje 
je osnovano 1986. godine. Sistemom se zagrijava oko 219.000 m2 sa oko 15 000 stanovnika. 
 
Sistem daljinskog grijanja grada Kaknja čine slijedeći segmenti: 
• Proizvodnja:  vrelovodna  stanica  za  pripremu  vrele  vode  ‐  primarnog  nosioca  toplotne 
energije,  locirana  u  sklopu  termoelektrane  Kakanj  i  koja  se  opskrbljuje  energijom 
oduzimanjem pare iz parnih turbina TE Kakanj; 
• Transport: vrelovod od toplotne stanice u TE Kakanj do toplotnih podstanica u gradu; 
• Distribucija:  toplotne  podstanice  za  pripremu  tople  vode  ‐  sekundarnog  nosioca  toplotne 
energije  i  toplovodi  (razvod  tople  vode)  od  toplotnih  podstanica  do  potrošača  toplotne 
energije (stanovi i komercijalni/javni prostori). 
 
3.1.2.1 Proizvodnja 
 
U  kotlovima  svih  blokova  TE  “Kakanj”  sagorijeva  se  mrki  ugalj  iz  obližnjih  rudnika  “Kakanj”, 
“Breza”  i  “Zenica”,  te  u  manjim  količinama  iz  rudnika  “Gračanica”,  “Kamengrad”,  “Bila”  i 
“Livno”. Svi kotlovi su sa tečnim odvodom šljake. Pepeo se pneumatski odvodi do silosa, a zatim 
se  zajedno  sa  šljakom  odvozi  gumenim  transporterima  na  deponiju.  Proizvedena  para  u 
kotlovima se koristi za pogon parnih turbina za proizvodnju električne energije. TE “Kakanj” je 
uključena u elektro‐energetski sistem (EES) preko postrojenja 110 kV i 220 kV.  
 
U  glavnom  pogonskom  objektu  (GPO)  blokova  1‐6,  udaljenom  oko  30  m  od  rijeke  Bosne, 
smješteni  su  blokovi  2  x  110  MW,  sa  odvojenim  strojarnicama  od  kotlovnica.  U  GPO  1‐6  je 
instalirana toplotna stanica kapaciteta 30,4 MWt. Shema toplotne stanice je data na slici 32. 
 
Za  zagrijavanje  vrele  vode  unutar  toplotne  stanice  koristi  se  dio  pare  blokova  5  i  6,  sa 
prestrujnog  parovoda  između  ST‐dijela  turbine  i  NT‐dijela  turbine.  Ovo  je  prvi  stepen  grijanja 
koji podmiruje potrebe daljinskog grijanja, u vrijeme povoljnih vremenskih prilika. Kada su niže 
vanjske temperature, uključuje se drugi stepen, koji se snabdijeva sa parom sa 6. oduzimanja ili 
sa reducir stanice. 
 
Karakteristike pare I stepena: 
Količina:        2 x 10,188 t/h 
Pritisak:         1,8 bara 
Temperatura:        210 0C 
 
Karakteristike pare II stepena: 
Količina:        2 x 11,7 t/h 
Pritisak:         6‐11 bara 
Temperatura:        210 0C9 

                                                            
9
 Temperatura drugog stepena je 320 0C, ali zbog stanja parovoda ista se ograničava na 210 0C 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
 
Pozicija  Fizička veličina
1  Pritisak 

2  Temperatura 
okoline 

3  Nadpritisak pare 
sa 4. oduzimanja 

4  Nadpritisak pare 
sa 6. oduzimanja 

5  Nadpritisak vrele 
vode iza pumpi 
  Nadpritisak vrele 
6  vode na izlazu iz 
IT 
Nadpritisak vrele 
7  vode na ulazu u IT 
Temperatura pare 
8  sa 4. oduzimanja 
Temperatura pare 
9  sa 6. oduzimanja 
Temperatura 
10  kond. iza K1 
Temperatura 
11  kond. iza K2 
Protok vrele vode
12 
Temperatura 
13  vrele vode izlaz 
Temperatura 
14  vrele vode ulaz 
 

 

Slika 32: Shema toplotne stanice za grijanje grada Kaknja 

U GPO‐u bloka 7 instalirana je toplotna stanica TS‐2 snage 16,8 MWt, koja obezbjeđuje vrelu vodu 
(110°C)  i  toplu  vodu  (90/70°C)  za  grijanje  vlastitih  objekata  termoelektrane  putem  kalorifera  i 
radijatora. 
 
Sa  postojećih  blokova  može  se  obezbijediti  znatno  veća  količina  toplote  za  grijanje  naselja, 
neregulisanim  oduzimanjima  iz  turbine  blokova  5  i  6,  a  posebno  ako  se  isti  namjenski  za  potrebe 
kombinovane proizvodnje, rekonstruišu uz obezbjeđenje pare regulisanim oduzimanjem. 
 
Dakle,  kao  što  je  istaknuto,  urađen  je  toplifikacioni  sistem  kojim  se  preko  niza  izmjenjivačkih 
podstanica u Gradu sagledava samo centralno grijanje stambenih i ostalih pratećih objekata ukupne 
površine 219.000 m2 i čiji rad se svodi samo na sezonu grijanja, koja za Kakanj traje cca 182 dana. 
 
Povoljna  varijanta  oduzimanja  pare  za  potrebe  grijanja  je  sa  prestrujnog  voda  ST‐NT  i  sa  6‐tog 
turbinskog  oduzimanja  blokova  5  i  6  jer  odgovara  parametrima  pare  toplotnih  podstanica  grijanja 
bez reduciranja pritiska. 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Para  za  grijanje  vrelovodne  stanice  obezbjeđuje  se  također  sa  RS‐4  blokova  5  i  6,  odnosno  njenih 
međuveza  sa  drugim  blokovima.  Para  se  sa  prestrujnog  parovoda  ST‐NT  dijela  turbine  i  sa  6. 
oduzimanja turbine blokova 5 i 6 koristi za grijanje vrelovodne stanice TS‐1.  
 
3.1.2.2 Transportna vrelovodna mreža 
 
Na  sekundarnoj  strani  toplotne  stanice  TS‐1  od  30,4  MWt  nalazi  se  vrelovod,  koji  snabdijeva 
toplotom  grad  Kakanj.  JP  ”Grijanje”  Kakanj  raspolaže  mrežom  vrelovoda  dužine  oko  20  km  (čiji  su 
parametri: 150/75°C, NP 40 bar) i toplovoda dužine od oko 125 km (čiji su parametri: 90/70°C, NP 16 
bar). Projektovani pritisak je 27 bar, dok je radni pritisak oko 20 bar, a polazna tačka je iz TE Kakanj.  
 
Cijevi za transport vrele i tople vode su čelične i izolirane su mineralnom vunom ili izopur izolacijom, 
dok se jedan dio mreže sastoji od predizoliranih cijevi. Glavni vod iz TE Kakanj je prečnika DN 250 (ø 
273 x 6,3 mm) i vodi se nadzemno do Kaknja pored rijeke Bosne u dužini od 4 km, pri čemu 1 km 
cjevovoda  spada  u  nadležnost  TE  Kakanj,  dok  je  ostatak  u  nadležnosti  JP  Grijanje  Kakanj.  Izolacija 
nadzemnog  dijela  vrelovoda  je  urađena  sa  mineralnom  vunom,  poliuretanskom  pjenom  i 
aluminijskim  limom  kao  završnim  slojem.  Zbog  lošeg  stanja  vrelovodne  mreže  (Slika  33),  pojedine 
dionice mreže su zamijenjene (Slika 34). Na 2 km vrelovoda je zamijenjena izolacija izopur izolacijom, 
koja  se  sastoji  od  mineralne  vune,  poliuretanskih  žljebaka  i  završnim  slojem  od  poliesterskog 
staklenog mata (Slika 35). Ugradnjom nove izolacije od mineralne vune znatno su smanjeni toplotni 
gubici transporta toplote do grada. 
 

 
Slika 33: Stanje vrelovodne mreže prema Kaknju

 
Slika 34: Sanacija pojedinih dionica
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

 
   
Slika 35: Postavljanje izolacije na cjevovod 

3.1.2.3 Distribucija 
 
Trenutno  su  u  sistemu  26  toplotnih  podstanica  za  oko  326  poslovnih  prostora  i  3.050  stambenih 
prostora. Ne postoji regulacija na nivou zgrada, a u podstanicama postoji ručna regulacija. Javlja se 
problem regulacije toplovodne mreže i optimalnog korištenja. 
 
3.1.2.4 Vlasnički odnosi 
 
Razmatrajući  sistem  daljinskog  grijanja  grada  Kaknja,  valja  uzeti  u  obzir  da  je  proizvodnja  toplotne 
energije  i  dio  transporta  (prvih  1000  m  vrelovoda,  gledajući  od  TE  Kakanj)  su  u  vlasništvu  i 
odgovornosti  TE  Kakanj.  Preostali  dio  vrelovoda  (transportnog  sistema)  i  sistem  distribucije  u 
vlasništvu  su  i  nadležnosti  JP  Grijanje.  Vlasništvo  JP  Grijanje  je  do  zapornog  ventila  na  ulazu  u 
pojedini objekt, nakon čega vlasništvo nad pojedinim podsistemima razvoda toplote (instalacijama) 
prelazi na suvlasnike ‐ potrošače. 
 
3.1.2.5 Mjerenje 
 
Prema činjenici da je proizvodnja u vlasništvu TE Kakanj, JP Grijanje kupuje toplotnu energiju od TE 
Kakanj  bazirano  na  mjerenju  predane  toplote.  Ultrazvučno  mjerilo  toplotne  energije  je  locirano  u 
termoelektrani,  tj.  nalazi  se  u  vrelovodnoj  stanici.  To  dakako  znači  da  su  gubici  transporta  toplote 
uključeni u cijeni prema krajnjim kupcima (potrošačima). Ovdje valja uočiti da dio gubitaka nastaje u 
dijelu  vrelovoda  (transportnog  sistema)  koji  je  u  vlasništvu  i  nadležnosti  TE  Kakanj,  a  nalazi  se  iza 
tačke  preuzimanja,  tj.  mjerenja.  Mjerenja  kod  krajnjeg  kupca  (potrošača)  nisu  izvedena,  niti 
individualno, ali ni na nivou zgrade ili toplotne podstanice. Također ne postoje kontrolna mjerila na 
krajnjim tačkama ili međutačkama transporta. 
 
3.1.2.6 Karakteristike potrošnje 
 
Toplotna  energija  se  koristi  isključivo  za  zagrijavanje  prostora.  Kako  je  rečeno,  ne  postoji  mjerenje 
niti  na  nivou  zgrade  ili  toplotne  podstanice,  a  pogotovo  ne  individualnih  prostora  (stanova). 
Potrošnja  toplote  za  grijanje  se  obračunava  na  temelju  grijane  površine  (m2).  Priprema  sanitarne 
tople vode formalno ne postoji, no neki potrošači samoinicijativno ugrađuju individualne spremnike 
tople vode koji se napajaju iz sistema grijanja. Iako ovo nije dozvoljeno, teško je u praksi kontrolirati. 
Stoga  je  indirektno  priznata  legalizacija  ovakvih  uređaja  kroz  naplatu  dodatnih  17  m2  (fiktivnih). 
Sezona grijanja traje u osnovi 182 dana. 
 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
3.1.2.7 Dosadašnji i očekivani razvoj 
 
Razvoj toplotnog sistema grada Kaknja se može promatrati kroz dvije faze: 
•  I faza: od 1986. do 1997. godine kada se toplotna energija nije plaćala TE Kakanj 
(daljinsko grijanje grada kao 'kompenzacija' za povećano zagađenje okoliša zbog izgradnje 
TE ‐ supstitucija starih kotlovnica na ugljen), 
• II faza: od 1996/97.god. do danas kada se toplotna energija plaća TE Kakanj. 
 
Karakteristika  druge  faze  je  štednja  energije,  odnosno  racionalizacija  potrošnje.  Primjenom  niza 
mjera  kao  što  su  balansiranje  cijevne  mreže,  kako  primarne,  tako  i  sekundarne,  analiza  korištenja 
grijanja  i  niz  eksperimentalnih  mjera  nastojalo  se  optimizirati  režim  eksploatacije.  Razvojni  planovi 
obuhvaćaju  ispitivanje  mogućnosti  širenja  mreže,  daljnje  poboljšanje  izolacije  nadzemnog  dijela 
cjevovoda,  postepenu  rekonstrukciju  podzemnih  cjevovoda  i  kontinuirano  uvođenje  predizoliranih 
cijevi,  razvoj  mjerenja  toplotne  energije  kod  potrošača  i  druge  mjere  racionalizacije.  Javljaju  se 
zahtjevi  od  krajnjih  kupaca  (potrošača)  za  mjerenjem  i  naplati  toplote  prema  mjerenim‐očitanim 
vrijednostima  (ugradnja  kalorimetara).  Dakako,  izvodivost  individualnih  mjerenja  je  upitna  zbog 
karakteristika postojećih razvoda u zgradama (vertikale). 
 
Uvedeno  je  eksperimentalno  mjerenje  toplotne  energije:  u  sistemu  daljinskog  grijanja  u  sezoni 
1999/2000 god. ugrađeno je više kalorimetara, različitih karakteristika na karakterističnim tačkama. 
Ustanovljeno je da ugrađeni kalorimetri imaju ne samo funkciju obračuna stvarno utrošene toplotne 
energije, nego i funkciju regulacije i balansiranja toplotne mreže. 
 
Kanton je investirao u mjerila u objektima u njegovom vlasništvu (škole i dr.), ali obračun se i dalje 
vrši  po  jedinici  površine  zbog  nepostojanja  odgovarajućeg  tarifnog  modela  (postoji  prijedlog 
obračuna po jedinici energije ‐ MWh, uključivo fiksni i varijabilni trošak). 
 
Potrošači su putem lokalne TV informirani o tehničkim mogućnostima ugradnje mjerila. Zahtjev je da 
se ova praksa dalje širi kroz inicijativu općine (suinvestitor općina/kanton, budući korisnik). Potrebno 
je riješiti pitanje investiranja, kroz povoljnije kredite i eventualno sudjelovanje Elektroprivrede. 
 
3.1.3 Stanje grijanja na ostalim područjima do/i Zenice 
 
U  dijelovima  koji  nisu  zahvaćeni  centralnim  –  toplifikacionim  sistemom  grijanja  Zenice  i  Kaknja, 
grijanje objekata zasnovano je na individualnoj osnovi, uključujući javne objekte, individualne kuće i 
jedinice  kolektivnog  stanovanja,  gdje  se  svaka  stambena  jedinica  posebno  snabdijeva  toplotnom 
energijom. U domaćinstvima se za grijanje uglavnom koristi drvna biomasa i ugalj koji se nabavljaju 
lokalno, dok u javnim objektima prevladava korištenje lož ulja i uglja. 
 
Struja za grijanje koristi se u vrlo malom broju pojedinačnih stanova, kao osnovni energent, dok je taj 
broj  nešto  veći  kada  se  koristi  za  rezervno  grijanje  i  za  prelazne  periode  grijanja  u  individualnim 
sistemima sa kotlovima na čvrsto gorivo. 
 
3.2 PREGLED PODATAKA O TEHNIČKOM KAPACITETU I POTROŠNJI TOPLOTNE ENERGIJE 
NA PODRUČJU DO/I ZENICE 
 
Kako bi se dao pregled podataka o tehničkom kapacitetu i potrošnji toplotne energije na području 
do/i Zenice, projektni tim je upotpunio podatke o toplotnom kapacitetu korisnika koji su spojeni na 
postojeći sistem centralnog grijanja i individualnih kotlovnica.  
 
 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
3.2.1 Tehnički kapacitet i potrošnja toplote na području Zenice 
 
U postojećem sistemu centralnog grijanja Zenice toplotni konzum potreban za podmirenje potrošača 
koji su trenutno priključeni na sistem grijanja se procjenjuje na oko 100 MW, od čega je trenutno u 
pogonu oko 80 MW, dok je kapacitet toplotne stanice za grad 174 MW. Toplotna stanica je puštena 
u rad 1986. godine. U sastavu toplotne stanice su dva osnovna izmjenjivača sa pritiskom pare 1,2 bar 
i dva vršna izmjenjivača sa pritiskom pare 10 bar. U osnovnim izmjenjivačima voda se može zagrijati 
od 70°C do 110°C, a u vršnim izmjenjivačima od 110°C do 150°C. 
 
Na  energetskim  podpostrojenjima  „ArcelorMittal  Zenica“  primijenjen  je  kogenerativni  način 
proizvodnje tehnološke pare, električne energije i toplotne energije. Proizvodnja električne energije 
se  vrši  na  dva  turbogeneratora  snage  7  MWe  i  25  MWe,  od  čega  se  oko  4,5  MWe  koristi  za  rad 
postrojenja za grijanje grada 
 
Od pokretanja integralne proizvodnje (2008. godina) kao energenti na kotlovskim postrojenjima se 
koriste ugalj, koksni gas, visokopećni gas i zemni gas. Omjer potrošnje pojedinih energenata varira, a 
podatke  o  potrošnji  posjeduje  „ArcelorMittal  Zenica“.  Sezona  grijana  traje  šest  mjeseci  u 
kontinuitetu u toku 24 sata, od 15.10. tekuće do 15. 04. naredne godine.  
 
Obračun isporučene toplotne energije za grijanje grada se vrši na mjernim mjestima, gdje magistralni 
vrelovodi izlaze iz kruga „ArcelorMittal Zenica“. Isporuka toplotne energije se vrši na osnovu Ugovora 
o  isporuci  toplotne  energije  za  grijanje  grada  Zenice,  koje  svake  godine  sklapaju  distributer  i 
proizvođač toplotne energije. 
U sistemu daljinskog grijanja Zenice nalazi se oko 570 toplotnih podstanica od kojih je oko 65% sa 
direktnom  izmjenom  toplote.  Kapacitet  toplotnih  podstanica  je  u  rasponu  od  30  kW  do  2  MW. 
Pritisci u polaznim magistralnim vrelovodima iznose oko 12 bar. Projektovani ukupni protok glavnih 
cirkularnih pumpi u sistemu daljinskog grijanja iznosi oko 3.200 m3/h. 
Prema podacima JP Grijanje Zenica u sistemu centralnog grijanja zagrijava se oko 20.000 stambenih 
jedinica u zgradama, te oko 1.600 individualnih stambenih objekata. Ukupna zagrijavana površina u 
gradu Zenici je oko 1.250.000 m2, od toga oko 1.000.000 m2 stambenih prostora i oko 250.000 m2 
poslovnih  prostora,  s  tim  da  je  u  poslijeratnom  periodu  oko  15%  korisnika  isključeno  sa  sistema 
daljinskog  grijanja.  U  donjoj  tabeli  prikazani  su  tehnički  podaci  za  toplinarstvo  Zenice,  koji  su 
usklađeni sa podacima iz “Studije energetskog sektora BiH”. 
Tabela 8: Tehnički podaci za toplinarstvo Zenice 
Temperaturni režim vrelovoda / primarna strana  130/70 0C
Temperaturni režim toplovoda / sekundarna strana  90/70 0C
Regulacija sistema  uglavnom ručna
Broj toplotnih podstanica  570
Ukupna dužina cjevovoda (vrelovoda)  120 km
Kapacitet toplotne stanice u „ArcelorMittal Zenica“  174 MWt
Površina grijanja poslovnih prostora   250 000 m2
Površina grijanja stambenih prostora   1 000 000 m2
Ukupna zagrijavana površina   1 250 000 m2

Za  potrošače  u  Zenici  u  primjeni  su  dva  načina  naplate  grijanja  ‐  naplata  po  paušalu  i  naplata  po 
kalorimetru.  Cijena  je  različita  za  fizička  lica  (građani/stambeni  prostori)  i  pravna  lica  (poslovni 
prostori). 
Od sezone 2008/2009. cijene grijanja poslovnih prostora po paušalu iznosi 4,00 KM/m2 (bez PDV‐a), 
a plaća se isključivo u toku sezone grijanja. Za stambene prostore, cijena je niža i iznosi 0,962 KM/m2 
(bez PDV‐a) ukoliko se usluga grijanja plaća tokom cijele godine. Ukoliko se plaća samo u toku sezone 
grijanja (6 mjeseci), cijena za stambene prostore je 1,924 KM/m2 (bez PDV‐a).  
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Ukoliko se naplata vrši po potrošnji toplotne energije (naplata po mjeraču utroška toplotne energije), 
ukupna cijena se formira od zbira varijabilnog dijela (isporučena toplotna energija mjerena u MWh) i 
fiksnog dijela (paušal u iznosu od 10% od ukupno zagrijavane površine prostora). Ovaj vid naplate se 
plaća  isključivo  u  toku  sezone  grijanja.  Cijena  jednog  MWh  toplotne  energije  za  pravna  lica  iznosi 
102,96 KM. Cijena jednog MWh toplotne energije za fizička lica iznosi 94,36 KM. Cijena fiksnog dijela 
ista je kao kod naplate po paušalu (4,00 KM/m2 za pravna lica i 1,924 KM/m2 za fizička lica), a računa 
se za 10% ukupne zagrijavane površine prostora10. 
 
Cijena isporučene toplotne energije koju distributer JP „Grijanje“ plaća kompaniji „ArcelorMittal“ je 
promjenljiva i ugovara se za svaku sezonu posebno. Ne postoji dugoročni ugovor o isporuci toplotne 
energije za grijanje grada Zenice, što uzrokuje česte nesporazume između proizvođača i distributera 
toplotne energije. 
Cijena za zadnju sezonu grijanja 2010/2011. godina je iznosila 42 KM/MWh (bez PDV‐a). 
U cijeni grijanja koju distributer plaća kompaniji „ArcelorMittal Zenica“ uključeni su energenti, koji se 
u različitim omjerima sagorijevaju na industrijskim kotlovskim postrojenjima: 
• energetski ugalj (asortiman sitni); 
• industrijski gasovi (proizvodi metalurških postrojenja) ‐ koksni i visokopećni gas; 
• zemni gas. 
 
Dopuna  sistema  grijanja  usljed  gubitaka  vrele  i  tople  vode,  fakturiše  se  zasebno  na  osnovu 
realizovane dopune mreže daljinskog grijanja (KM/m3 hemijski pripremljene vode).  
Napomena: 
Osim  cijene  energenata,  od  drugih  elemenata  cijenu  grijanja  u  manjoj  mjeri  određuje  i  sistem 
proizvodnje  na  postrojenjima  „ArcelorMittal  Zenica“,  konkretno  proizvodnja  električne  energije  na 
turbogeneratoru. 
Na energetskim postrojenjima „ArcelorMittal“ (industrijski kotlovi, turbogenerator, toplotna stanica) 
vrši se kogenerativni način proizvodnje: 
• tehnološka para (za rad metalurških postrojenja „ArcelorMittal“); 
• električna energija (za potrebe metalurških postrojenja „ArcelorMittal“); 
• toplotna energija za grijanje grada. 
 
3.2.2 Tehnički kapacitet i potrošnja toplote na području Kaknja 
 
U  postojećem  sistemu  centralnog  grijanja  Kaknja  toplotni  konzum  tj.  angažovana  snaga  koju  JP 
Grijanje  Kakanj  preuzima  od  TE  Kakanj  procjenjuje  se  na  12,5  MW,  vršna  snaga  je  22  MW,  dok  je 
raspoloživi  kapacitet  u  TE  Kakanj  gdje  se  nalazi  izvor  toplote  30,4  MW.  Grijna  sezona  traje  šest 
mjeseci pri čemu nema prekida u radu grijanja u toku dana. Ovakav način grijanja izaziva probleme 
sa  komforom  kod  potrošača,  jer  je  veoma  teško,  ili  bolje  reći  nemoguće,  postići  projektne 
parametre.  Iako  je  TE  Kakanj  modernizirala  sistem  i  uvela  automatsku  regulaciju  parametara, 
regulacija se i dalje vrši ručno. Ovaj sistem se sastoji od podstanica, čiji je princip rada izmjenjivački, i 
pumpi sa konstantnim protokom, pri čemu se regulacija isporučene toplote energije vrši regulacijom 
temperature  u  TE  Kakanj.  Odziv  u  ovakvom  sistemu  je  veoma  spor  i  potrebno  je  oko  6  sati  da 
potrošač osjeti promjene u sistemu.  
Kapacitet  podstanica  je  u  rasponu  od  70  kW  do  6,5  MW  i  sastoji  se  od  27  podstanica.  U  većini 
podstanica regulacija se vrši ručno tokom dnevnog obilaska operatera, dok se samo u kompaktnim 
podstanicama,  kojih  postoji  vrlo  malo,  regulacija  vrši  klizno  u  skladu  sa  vanjskom  temperaturom 
zraka. U tabeli 9 dat je prikaz instaliranih podstanica u sistemu daljinskog grijanja grada Kaknja.  

                                                            
10
Podataci dobiveni od JP Grijanje Zenica. 
Studija op
pravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom izz TE Kakanj podru
učja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 
Prema ppodacima JP  Grijanje Kakkanj u sistem mu centralno og grijanja p
priključeno jee 3.376 korissnika, od 
toga  326  poslovnih  prostora  (p pravnih  lica))  i  3.050  staambenih  pro ostora  (fizičkkih  lica).  Zaggrijavana 
površinaa  je  oko  219.400  m2,  od 
o toga  je  171.240 
1 m2stambenog 
s p
prostora  i  48.160  m2  po oslovnog 
2
prostoraa.  U  2010.  ggodini,  sredn
nja  specifičnaa  potrošnja  toplotne  energije  (W/m m )za  grijni  period 
p po 
mjesecimma od 15.10 0. do 15.04.  je 53,52 (W/m2). Specifiična potrošn nja toplote (W W/m2) za svvaki grijni 
mjesec, prikazana jee na slici 36, aa u tabeli 10 dati su tehn nički podaci zza toplinarstvvo Kaknja. 
Tabela 9: Instalirane ttoplotne podsttanice u sistem
mu daljinskog
g grijanja grad
da Kaknja 
U
Ukupna 
Ukupna  Broj   poovršina 
Radnna  Radni  Instalirana  Broj     površina  grijanih  po
oslovnih 
Toplottna  temperaatura  pritisak  Godina  snaga      grijanih  stanova     pposlovnih   prrostora    
podstannica   (C)  (bar)  izgradnje  (kW)  stanova   (m2)  p
prostora   (m2) 
TP1
1  max 60
0 °C  5 bar  1986  5.080 246  14.863,4  32  1
11.389,7 
TP2
2  max 60
0 °C  5 bar  1986  2.541 140  7.561,2  26  2.530,3 
TP3
3   max 60
0 °C  5 bar  1986  3.811 263  14.645,4  32  1.950,0 
TP4
4  max 60
0 °C  5 bar  1986  5.082 345  15.704,2  22  1.172,3 
TP5
5  max 60
0 °C  5 bar  1986 2.541 92 7.700,6 10  5.706,2
TP6
6  max 60
0 °C  5 bar  1987 3.650 231 12.627,3 76  4.981,6
TP7
7  max 60
0 °C  5 bar  1986  3.641 227  12.396,8  19  1.243,2 
TP8
8  max 60
0 °C  5 bar  1986  650 71  3.931,4  7  282,4 
TP9
9  max 60
0 °C  5 bar  1986  4.370 198  10.553,2  17  4.413,8 
TP100  max 60
0 °C  5 bar  1986  2.000 87  5.249,0  2  182,6 
TP111  max 60
0 °C  5 bar  1986  6.000 156  9.755,4  7  723,3 
TP122  max 60
0 °C  5 bar  1987  2.500 134  2.197,9       
TP133  max 60
0 °C  5 bar  1987  6.500 420  29.089,6  19  3.689,8 
TP144  max 60
0 °C  5 bar  1991  1.000 51  3.629,1  3  2.029,0 
TP155  max 60
0 °C  5 bar  2000  1.000 67  3.268,4  3  1.891,7 
TP166  max 60
0 °C  5 bar  2005  1.000 65  3.782,0       
TP177  max 60
0 °C  5 bar  2009  2.000 86  4.629,0  6  260,3 
TP188  max 60
0 °C  5 bar  1988  2.500 29  1.451,4  5  2.144,7 
TP199  max 60
0 °C  5 bar  2009  390 17  1.286,2  8  527,7 
TP200  max 60
0 °C  5 bar  2008  120 9  654,8  4  123,0 
TP211  max 60
0 °C  5 bar  2009  170 5  470,2  2  256,5 
TP222  max 60
0 °C  5 bar  2002 500 59 2.613,9 1  12,0
TP233  max 60
0 °C  5 bar  2009 700 52 3.181,5 8  224,1
TP244  max 60
0 °C  5 bar  1998 200 13  562,0
TP255  max 60
0 °C  6 bar  1986  1.000            
TP266  max 60
0 °C  6 bar  2002  70       1  341,0 
TP277  max 60
0 °C  6 bar  1986  2.541       3  1.519,3 
Ukupno: 61.557 3050  171.241,9  326  48
8.156,4 
 
70 66,2 64,51 62,98
8
60

50 44,69 50,9
48,31
40
37,0
05
30
X XI XII I II III IV

 
Sliika 36: Specifiična potrošnja m2) 
a toplote (W/m
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Tabela 10: Tehnički podaci za toplinarstvo Kaknja11 
Projektna temperatura zraka za grad Kakanj  ‐18 0C 
Temperaturni režim vrelovoda / primarna strana  150/75 0C 
Temperaturni režim toplovoda / sekundarna strana  90/70 0C 
Princip rada TP je izmjenjivački sa zatvorenom ekspanzijom   
Nazivni pritisak primarne strane  NP 40 bara 
Nazivni pritisak sekundarne strane  NP 16 bara 
Regulacija sistema  klizna regulacija 
Ukupna dužina cjevovoda (vrelovoda)  oko 20/125 km 
Trenutni raspoloživi kapacitet  cca 30 MW 
Površina grijanja poslovnih prostora   47 700 m2 
Površina grijanja stambenih prostora   171 300 m2 
Ukupna zagrijavana površina   219 000 m2 
Broj "ugašenih" kotlovnica na području grada  24 
Trajanje sezone grijanja  15.10. ‐ 15.04. 
Prosječna zimska temperatura za grad Kakanj (sezona grijanja)  +3,7 ‐ +4,0 0C 
Prema podacima JP Grijanje Kakanj, cijene grijanja su različite za stambene i poslovne prostore koji 
su priključeni na sistem centralnog grijanja u Kaknju. Naplata se vrši paušalno i za poslovne objekte 
iznosi 4,00 KM/m2 bez PDV‐a, dok je za stambeni prostor cijena niža i iznosi 1,43 KM/m2, bez PDV‐a. 
Plaćanje  se  isključivo  vrši  u  toku  sezone  grijanja.  Važno  je  napomenuti  da  naplata  po  utrošku 
toplotne  energije  ne  postoji.  Cijena  koju  JP  Grijanje  Kakanj  plaća  TE  Kakanj  iznosi  23,35  KM/MWh 
bez PDV‐a. 
 
3.3 PROJEKCIJA POTREBA TOPLOTNOG KONZUMA PODRUČJA DO/I ZENICE DO 2030. 
GODINE 
 
Osnovno polazište za tehničko dimenzionisanje sistema, kao i za proračun ekonomske opravdanosti 
projekta izgradnje vrelovoda se ogleda u projekcijama toplotnog konzuma na projektnom području 
za  narednih  20  godina.  Usljed  vrlo  dinamičkog  i  nepredvidivog  društveno‐ekonomskog  razvoja  u 
datom  periodu,  nemoguće  je  izvršiti  precizne  procjene  kretanja  toplotnog  konzuma.  Međutim,  u 
svrhu  izrade  tehničkog  idejnog  rješenja  i  ukupne  procjene  izvodljivosti  projekta  uvedene  su 
određene  pretpostavke  na  osnovu  postojećih  procjena  kretanja  rasta  sistema,  kao  i  određene 
granične  pretpostavke  uslovljene  obavezama  Bosne  i  Hercegovine  po  pitanju  aspekata  energetske 
efikasnosti. 
S tim u vezi, u ovom poglavlju su predstavljeni osnovni klimatski parametri projektnog područja kako 
bi  se  opisale  tehničke  potrebe  sistema  po  pitanju  očekivanih  vanjskih  temperatura,  kao  i  prikazani 
rezultati proračuna projekcije rasta toplotnog konzuma u periodu do 2030. godine. 
 
3.3.1 Glavni klimatski parametri 
 
Klimatski uslovi imaju značajan uticaj na sistem grijanja, naročito na kontrolu sistema. Glavni tehnički 
parametri u vezi sa klimatskim uslovima su: 
ƒ Prosječna temperatura zraka tokom sezone grijanja; 
ƒ Vanjska projektna temperatura zraka; 
ƒ Trajanje sezone grijanja; 
ƒ Broj dana grijanja; 
ƒ Vlažnost zraka; 
ƒ Ruža vjetrova. 
                                                            
11
 JP Grijanje d.o.o. Kakanj 
Studija op
pravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom izz TE Kakanj podru
učja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 
Na teritooriji BiH posttoje tri temp
peraturne zo one: topla, um mjerena i hlaadna. Umjerrene oblasti u uključuju 
ravničarrske i brdovitte regije u ceentralnom dijelu BiH. Ljeeta su topla  i zime umjerreno hladne. Srednje 
zimske  temperaturee  se  kreću  oko  00C,  a  ljetne  tem mperature  dostižu  350C.  Srednje  godišnje 
0 0
temperaature  su  u  o
opsegu  između  10 C  i  12 2 C,  dok  u  o
oblastima  izn nad  500  m  nadmorske  visine 
v su 
ispod 1000C. Prema p podacima JP Grijanje Kakanj u 2010. ggodinisrednja mjesečna ttemperaturaa za grijni 
period,  od  15.10.  do 368  h),  u  Kakknju  je  iznossila  7,45  0C.  Na  slici  37  prikazane 
o  14.04.  (43 p su
u  srednje 
mjesečnne temperatu ure za grijni p
period u 201 10. godini. 
 
20 8,99
18

15
8,48 9,5
10 7,6
65

5 19
3,1
1,7
72
0 2,64
X XI XII I II III IV

Srednjja mjesečna temperatura  
 
SSlika 37: Sredn u Kaknju za grrijni period (0C
nje mjesečne temperature u C) 

Prema p podacima Feederalnog Hid drometeorološkog zavod da Bosne i H Hercegovine, temperaturre tokom 
zime  20
009‐2010.  bile  su  nešto  iznad  prosjeka.  U  Zenici,  srednje  godišnje 
g tem
mperature  u  grijnom 
periodu  u 2010. goddini su bile nešto niže neego u pretho odnim godinaama (2007, 2 2008, 2009).. U tabeli 
11 su prrikazane sred
dnje vrijednoosti temperatture po mjessecima u 0C u u Zenici. 
 
Tabela 11: Srednje mjeesečne tempeerature u Zenicci (0C) 
Mjeseci  2006 2007 2008 2009 2010 
Januar  ‐1,1 4,3 1,1 ‐1,3 0,9 
Februar  1,6 6,5 4,2 1,7 2,3 
Mart 5,5 8,7 7 5,7 6,3 
April 12,2 12,9 11,6 13,4 11,2 
Maj 15,3 17 16,9 18,1 15,1 
Juni 18,4 20,9 20,6 19,2 19,3 
Juli 21,5 22,7 20,9 21,5 21,8 
August  18,4 21,3 20,9 21,6 21,7 
Seeptembar  16,5 13,7 14,9 17,3 15,6 
Oktobar  12,5 9,7 12,5 10,3 9,2 
N
Novembar  5,4 2,9 7 7,2 9 
D
Decembar  1,8 ‐0,4 3,4 3,5 1,2 
Sredn
nja vrijednost  10,7 11,7 11,8 11,5 11,1 
 
Srednja  mjesečna teemperatura zza grijni periiod, od 15.10 0. do 14.04. (4368 h), u  2010. godinii u Zenici 
je iznosiila 5,73  oC. N
Na donjoj slicci prikazane su srednje m
mjesečne tem
mperature zaa grijni perio
od Zenice 
u 2010. godini. 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 38: Srednje mjesečne temperature u Zenici za grijni period (0C) 

3.3.2 Projekcija toplotnog konzuma 
 
Proračun projekcija rasta potreba toplotnog konzuma se bazirao na podacima dobivenim od strane 
preduzeća  koja  se  bave  distribucijom  toplotne  energije  u  Zenici  i  Kaknju,  a  odnose  se  na  procjene 
proširenja  sistema  u  periodu  od  narednih  20  godina.  Proračun  također  uzima  u  obzir  očekivano 
smanjenje potrošnje energije uslovljeno provođenjem mjera energetske efikasnosti. Naime, Bosna i 
Hercegovina  je  u  okviru  članstva  u  Energetskoj  zajednici  zemalja  Jugoistočne  Europe  preuzela 
obaveze  implementacije  zahtijeva  EU  direktiva  iz  oblasti  energetske  efikasnosti  u  domaće 
zakonodavstvo. Jedan od najvažnijih zahtjeva je smanjenje ukupne potrošnje energije u iznosu od 9% 
u odnosu na baznu 2010. godinu, do kraja 2018. godine. Državni indikativni ciljevi po ovom zahtjevu 
će biti precizno definisani u okviru Državnog akcionog plana za energetsku efikasnost koje se očekuje 
da će biti na snazi od kraja 2011. godine. 
 
S tim u vezi, proračun projekcije potreba toplotnog konzuma je proveden prema sljedećoj formuli: 
 
Qn = Qn −1 (1 + k1, n − k2,n )  
gdje su: 
 
Qn   ‐ Godišnja potreba konzuma za toplotnom energijom za n‐tu godinu (MWh), 
Qn −1   ‐ Godišnja potreba konzuma za toplotnom energijom za prethodnu godinu (MWh), 
k1,n   ‐ Godišnja stopa rasta ukupne grijne površine (%), 
k2,n   ‐ Godišnja stopa smanjenja toplotnih potreba usljed implementacije mjera energetske 
efikasnosti (%). 
 
Cilj  provedbe  proračuna  projekcije  kretanja  potreba  toplotnog  konzuma  je  da  odredi  granične 
vrijednosti očekivane stvarne vrijednosti toplotnih potreba u periodu do 2030. godina. Maksimalna 
granična  vrijednost  služi  kao  glavni  tehnički  parametar  dimenzionisanja  kompletnog  sistema,  dok 
minimalna  vrijednost  predstavlja  ukupne  rizike  implementaciji  projekta  i  koristi  se  u  proračunu 
ekonomske opravdanosti. 
 
3.3.2.1 Projekcija konzuma na području Zenice do 2030. godine 
 
Podaci  o  toplotnom  konzumu  su  formirani  na  osnovu  podataka  dobivenih  od  JP  Grijanje  Zenica. 
Prema istim,  trenutni  toplotni  kapacitet ‐  snaga  potrošača  priključenih  na vrelovodnu mrežu  iznosi 
cca.  80  MW.  Ovaj  podatak  ne  treba  dovoditi  u  vezu  sa  trenutnom  proizvodnjom  i  potrošnjom 
energije koja se proizvodi i isporučuje iz ArcelorMittal‐a, jer ista ovisi o fiksnim količinama energije 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
koja  se  isporučuje  na  osnovu  godišnjih  ugovora  i  finansijskih  projekcija.  Ova  veličina  u  proračunu 
projekcije rasta potreba toplotnog konzuma predstavlja početnu veličini za baznu 2010. godinu.  
 
Nadalje, potrebno je razlikovati i projektovane kapacitete – instalisanu snagu kod potrošača i stvarnu 
potrošnju koja u mnogome ovisi o klimatskim uvjetima i načinu zagrijavanja prostora, te naglasiti da 
svi podaci koji se daju i koriste za potrebe proračuna u ovoj i svim ostalim studijama se baziraju na 
projektovanim kapacitetima koji prema iskustvenim saznanjima mogu biti i do 20% veći od stvarnih. 
 
Povećanje  kapaciteta  toplotnog  konzuma,  odnosno  projekcije  i  analize  promjene  istog  uzimaju  u 
obzir sljedeće: 
1. Povećanje kapaciteta kod postojećih korisnika; 
2. Priključenje korisnika koji su ranije bili priključeni na sistem grijanja; 
3. Priključenje novih potrošača iz gradskih naselja koja do sada nisu bila priključena na sistem; 
4. Dalje širenje mreže na prigradska naselja; 
5. Demografske promjene. 
 
S druge strane, potrebno je uzeti u obzir poboljšanje termičkih karakteristika objekata što će dovesti 
do određenog smanjenja potrošnje toplote. 
ƒ Smanjenje  potrošnje  toplotne  energije  u  sektoru  zgradarstva  prema  zahtjevima  EU  je 
modelirano u ovom proračunu na način da se za period 2010 – 2013. godine pretpostavlja 
stanje bez promjena, odnosno ne očekuje se implementacija mjera energetske efikasnosti na 
objektima.  Za  period  2014  –  2016.  godina  pretpostavlja  se  godišnje  smanjenje  potrošnje  u 
iznosu od 0,2%, a za period nakon 2017. godine godišnje smanjenje u iznosu od 0,4%. 
 
Prema  navedenim  faktorima  moguće  je  napraviti  i  vremensku  podjelu  promjena  u  potrošnji  kako 
slijedi: 
1. Kratkoročne promjene koje bi obuhvatile period od 1 do 3 godine,  
2. Srednjoročne promjene koje bi obuhvatile period od 3 do 5 godina,  
3. Dugoročne promjene koje bi obuhvatile period od 5 do 20 godina. 
 
Tabela 12 pokazuje vezu između promjene konzuma i vremenskog razdoblja promjena. 
Tabela 12: Vremenska podjela promjena konzuma 
1‐3 god.  Kratkoročne  Povećanje / smanjene kapaciteta kod postojećih korisnika. 
Priključenje korisnika koji su ranije bili priključeni na sistem grijanja 
3‐5 god.  Srednjoročne  Priključenje  novih  potrošača  iz  gradskih  naselja  koja  do  sada  nisu  bila 
priključena na sistem 
Dalje širenje mreže na prigradska naselja 
5‐20 god.  Dugoročne  Demografske promjene 
 
Prema podacima dobivenim od strane JP Grijanje Zenica, povećanje toplotnog konzuma je planirano 
na  170  MW.  Ovaj  podatak  se  odnosi  uglavnom  na  kratkoročni  i  srednjoročni  period  razmatranja. 
Povećanje  toplotnog  konzuma  uglavnom  će  predstavljati  povratak  većih  potrošača,  koji  su  u 
poslijeratnom  periodu  izgradili  sopstvene  kotlovnice,  te  priključenje  novih  potrošača  na  planirani 
novi  gradski  magistralni  vrelovod  DN500  (treći  gradski  magistralni  vrelovod).  Izgradnja  trećeg 
magistralnog vrelovoda je planirana prilikom izgradnje gradske saobraćajnice GGM (glavna gradska 
magistrala).  Izgradnja  trećeg  magistralnog  vrelovoda  DN  500  će  omogućiti  uslove  za  toplifikaciju 
gusto naseljenih gradskih i prigradskih naselja koja do danas nisu toplificirana: gradsko naselje Pišće, 
prigradska  naselja  Broda,  Podbrežje,  Rujev  Do,  Vardište,  Trgovišće,  Zukići,  Krivače,  Krč  i  dr,  veće 
industrijske zone (RMU, KPZ ZT i dr).  
U srednjoročni plan ulazi i toplifikacija velikih prigradskih naselja Tetovo, Janjići, Klopče. 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Analiza  mogućih  promjena  u  dugoročnom  periodu  bazira  se  uglavnom  na  demografskim 
promjenama.  Na  osnovu  podataka  dobivenih  od  Federalnog  Zavoda  za  Statistiku  koji  obrađuju 
prirodno i mehaničko kretanje stanovništva primjetna je stagnacija populacije, te se može zaključiti 
da  neće  doći  do  značajnijih  promjena  stanovništva  u  narednih  20  godina,  odnosno  da  se  ne  mogu 
očekivati  značajnije  promjene  u  toplotnom  konzumu  dugoročno.  Slike  39  i  40  prikazuju  prirodno  i 
mehaničko  kretanje  stanovništva  za  općinu  Zenica,  prirodno  kretanje  u  periodu  1996–2010,  a 
mehaničko  kretanje  za  period  2008–2010.  Kao  što  se  jasno  vidi  postoji  neznatan  prirodni  priraštaj 
koji je anuliran mehaničkim odljevom populacije, te je za očekivati da će se populacije Općine Zenica 
zadržati na broju od cca. 120,000. 
 
8.000

7.000
Živorođeni
6.000

5.000 Umrli
Broj stanovnika

4.000

3.000 Prirodni
priraštaj
2.000
Migracija
1.000

0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
-1.000
Godina
 
Slika 39: Projekcija prirodnog i mehaničkog kretanja stanovništva na području Zenice za period od 1996 – 2010. 

 
1.400

1.200
Prirodni
1.000 priraštaj

800 Migracija

600

400 Priraštaj

200
Poly. (Priraštaj)
0
96

97

98

99

00

01

02

03

04

05

06

07

08

09

10

-200
19

19

19

19

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

-400
 
Slika 40: Procjena priraštaja stanovništva na području Zenice za period od 1996 – 2010. 

   
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Projekcija rasta potrošnje toplotne energije za Zenicu, su prikazane na donjoj slici. 
 
180

160
Toplinski konzum [MW]

140

120

100

80

60

40

20

0

Godina
 
12
Slika 41: Procjena porasta toplotnog konzuma na području Zenice do 2030. godine  

 
3.3.2.2 Projekcija konzuma na području Kaknja do 2030. godine 
 
Prema  ranije  prikazanim  podacima,  toplotni  konzum  u  Kaknju  se  procjenjuje  na  oko  48,7  MW 
instalirane  snage,  određene  prema  standardnim  projektnim  parametrima.  Međutim,  podaci  o 
specifičnoj  potrošnji  toplotne  energije  u  Kaknju  za  2010.  godinu  (tabela  13)  i  potrošnju  toplotne 
energije po sezonama od 1996 – 2011. godine (Slika 42), dobiveni od JP Grijanje Kakanj, govore da je 
sistem opterećen samo sa nekih 30% maksimalne snage, što ukazuje ili na dosta smanjeni toplotni 
komfor grijnog prostora, ili pak na nezainteresovanost konzumenata za usluge sistema uglavnom iz 
ekonomskih razloga. S druge strane, godišnja specifična potrošnja toplotne energije izražena od 272 
kWh/m2  ukazuje  na  izrazito  nizak  nivo  energetskih  karakteristika  grijanih  objekata  u  Kaknju,  što 
ostavlja dosta prostora u budućnosti, posebno u periodu do 2030. godine, za implementaciju mjera 
energetske  efikasnosti.  Osnovna  "baseline"  stvarna  potrošnja  toplotne  energiju  u  Kaknju  se  može 
definisati  za  2010.  godinu,  u  iznosu  od  59.619  MWh,  kako  je  prikazano  u  tabeli  13,  što  odgovara 
toplotnom kapacitetu od 13,65 MW. 
Tabela 13: Specifična i ukupna potrošnja toplotne energije za Kakanj ‐ 2010. godina 
Specifična potrošnja  Specifična potrošnja  Ukupna potrošnja 
toplotne energije toplotne energije toplotne energije 
  (W/m2)13  (kWh/m2)   (MWh) 
Januar  64,51  48,00  10511,00 
Februar  62,98  42,32  9268,64 
Mart  50,9  37,87  8293,44 
April  37,05  26,68  5842,04 
Oktobar  48,31  35,94  7871,44 
Novembar  44,69  32,18  7046,72 
Decembar  66,2  49,25  10786,36 
Ukupno    272,24  59619,65 

                                                            
12
 Razvojni planovi Zeničko‐dobojskog kantona 
13
 JP Grijanje Kakanj 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 

60
Ukupna potrošnja toplotne energije (GWh)

50

40

30

20

10

0
96/97 97/98 98/99 99/00 00/01 01/02 02/03 03/04 04/05 05/06 06/07 07/08 08/09 09/10 10/11
Sezona

 
14
Slika 42: Potrošnja toplotne energije po sezonama u Kaknju  

Kako bi se odredio trend rasta potrošnje toplotne energije na području Kaknja u periodu  do 2030. 
godine  potrebno  je  uvesti  pretpostavke  širenja  toplotnog  konzuma.  Prema  podacima  JP  Grijanje 
Kakanj, u 2008. godini je u Kaknju bilo ukupno 212.000 m2 grijanog prostora, dok je u 2010. godini 
konzum obuhvatao 219.000 m2,  kako stambenog  tako i poslovnog prostora. Prema tome, obuhvat 
sistemom je u posljednje dvije godine povećan za 3,3%, ili 1,64% godišnje.  
 
Povećanje  kapaciteta  toplotnog  konzuma,  odnosno  projekcije  i  analize  promjene  istog  uzimaju  u 
obzir sljedeće: 
1. Povećanje kapaciteta kod postojećih korisnika; 
2. Priključenje korisnika koji su ranije bili priključeni na sistem grijanja; 
3. Priključenje novih potrošača iz gradskih naselja koja do sada nisu bila priključena na sistem; 
4. Dalje širenje mreže na prigradska naselja; 
5. Demografske promjene. 
 
Prema analizama rađenim 1990. godine, a dobivenim od strane JP Grijanje Kakanj, ukupni toplotni 
konzum  na  području  Općine  Kakanj  koji  je  moguće  priključiti  na  sistem  daljinskog  grijanja  je: 
prigradska  naselja  –  24,6  MW,  dolina  Trstionice  –  16  MW,  dolina  Zgošće  –  8,6  MW,  Papratnica  i 
Kujavče – 4,1 MW. Uzimajući u obzir da je sistem u Kaknju predimenzionisan, može se pretpostaviti 
da  su  i  ove  vrijednosti  previsoke,  te  se  mora  uzeti  određena  rezerva  pri  određivanju  ukupnog 
toplotnog konzuma. 
 
S druge strane, potrebno je uzeti u obzir poboljšanje termičkih karakteristika objekata što će dovesti 
do određenog smanjenja potrošnje toplote.  
ƒ Smanjenje  potrošnje  toplotne  energije  u  sektoru  zgradarstva  prema  zahtjevima  EU  je 
modelirano  u  ovom  proračunu  na  način  da  se  za  period  2010‐2013.  godine  pretpostavlja 
stanje bez promjena, odnosno ne očekuje se implementacija mjera energetske efikasnosti na 
objektima.  Za  period  2014‐2016.  godina  pretpostavlja  se  godišnje  smanjenje  potrošnje  u 
iznosu od 0,2%, a za period nakon 2017. godine godišnje smanjenje u iznosu od 0,4%. 
 
Na  osnovu  podataka  dobivenih  od  Federalnog  Zavoda  za  statistiku  koji  obrađuju  prirodno  i 
mehaničko  kretanje  stanovništva  primjetna  je  stagnacija  populacije,  te  se  može  zaključiti  da  neće 
doći do značajnijih promjena stanovništva u narednih 20 godina, odnosno da se ne mogu očekivati 
značajnije promjene u toplotnom konzumu dugoročno. 
 

                                                            
14
 JP Grijanje Kakanj 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Projekcije  rasta  potrošnje  toplotne  energije  za  Kakanj,  prema  gore  navedenim  podacima, 
pretpostavkama  i  projekcijama,  su  prikazane  na  donjoj  slici.  Za  potrebe  daljinskog  grijanja  grada 
Kaknja i pripadajuća okolna naselja, do 2030. godine očekuje se ukupni porast toplotnog konzuma na 
30  MW.  Prema  ovoj  vrijednosti  treba  dimenzionirati  sistem  kako  bi  se  osiguralo  sigurno 
snabdijevanje do 2030. godine. 
 
35

30
Toplinski konzum [MW]

25

20

15

10

5

0

Godina
 
Slika 43: Procjena porasta toplotnog konzuma na području Kaknja do 2030. godine 

3.3.2.3 Projekcija konzuma na području oko Općine Kakanj 
 
Prigradska naselja Općine Kakanj, kao što su Čatići, Doboj, Separacija, ili su već obuhvaćeni razvojnim 
planovima  JP  Grijanje  Kakanj  ili  trebaju  biti  uključeni  u  planirani  razvoj  ovog  lokalnog  preduzeća. 
Planirane toplotne potrebe grada Kaknja (30 MW) već uzima u obzir proširenje mreže na spomenuta 
područja. 
 
3.3.2.4 Projekcija pokrivanja toplotnog konzuma manjih mjesta iz TE Kakanj do Zenice 
 
Na  području  između Kaknja  i Zenice nalazi  se nekoliko manjih  mjesta – Bilješevo, Lašva,  Dumanac, 
Modrinje i dr, koji prema procjenama izvođača Studije nisu potencijalni potrošači. 
 
Planirane toplotne potrebe svih mjesta iznosi cca. 2‐3 MW i smatra se nedovoljnom da bi se ostavile 
konekcije  na  magistralnom  vrelovodu  za  buduće  priključke.  Mali  broj  stambenih  jedinica  na  ovom 
području  nalazi  se  i  na  nadmorskoj  visini  oko  500  m,  pa  bi  odvojak,  koji  bi  trebalo  napraviti  i 
podstanicu  za  podizanje  nivoa  tlaka,  bila  nerentabilna.  Osim  navedenog,  žitelji  ovih  mjesta  imaju 
grijanje s individualnim ložištima te se dovodi u pitanje prelaska na sistem daljinskog grijanja. 

Ukoliko bi došlo do znatnog povećanja toplotnog konzuma – širenja naselja ili izgradnje industrijskih 
objekata, lako se može izgraditi priključak na magistralni vrelovod i podstanica, a da krajnji klijent, 
grad  Zenica  ne  osjeti.  Ovo  će  omogućiti  tačno  pozicioniranje  odvojka,  tj.  lokacija  priključka  će  biti 
odabrana što bliže krajnjem potrošaču. 
 
 
 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
3.4 OCJENA MOGUĆNOSTI I KAPACITETA POSTOJEĆIH TERMOBLOKOVA TE KAKANJ U 
POGLEDU PROIZVODNJE I MOGUĆNOSTI PLASMANA TOPLOTNE ENERGIJE 
 
3.4.1 Postojeće stanje u TE Kakanj 
 
TE  “Kakanj”  je  smještena  u  dolini  rijeke  Bosne,  5  km  uzvodno  od  grada  Kaknja.  Instalirana  snaga 
Termoelektrane je 450 MW. U TE Kakanj izgrađeno je sedam blokova, od čega su blokovi 4x32 MW 
izvan  pogona.  U  kotlovima  svih  blokova  TE  “Kakanj”  sagorijeva  se  mrki  ugalj  iz  obližnjih  rudnika 
“Kakanj”,  “Breza”  i  “Zenica”,  te  u  manjim  količinama  iz  rudnika  “Gračanica”,  “Kamengrad”,  “Bila”  i 
“Livno”. Svi kotlovi su sa tečnim odvodom šljake. Pepeo se pneumatski odvodi do silosa, a zatim se 
zajedno  sa  šljakom  odvozi  gumenim  transporterima  na  deponiju.  Proizvedena  para  u  kotlovima  se 
koristi za pogon parnih turbina za proizvodnju električne energije.TE Kakanj je priključena na elektro‐
energetski sistem (EES) preko postrojenja 110 kV i 220 kV. Građena je etapno, kako slijedi: 
 
ƒ I etapa:   blokovi 1 i 2, snage po 32 MW, pušteni u pogon 1956.godine (van pogona); 
ƒ II etapa:  blokovi 3 i 4, snage po 32 MW, pušteni u pogon 1960.godine (van pogona); 
ƒ III etapa:  blok 5, snage 110 MW, pušten u pogon 1969.godine; 
ƒ IV etapa:  blok 6, snage 110 MW, pušten u pogon 1977.godine; 
ƒ V etapa:  blok 7, snage 230 MW, pušten u pogon 1988. godine. 
 
Blokovi 1, 2, 3 i 4, svaki po 32 MW, su izvan pogona, jer im je istekao životni vijek, i sada su u stanju da 
se  ne  mogu  koristiti.  Planirana  je  demontaža  postojeće  opreme  i  priprema  lokacije  za  gradnju 
zamjenskih blokova. 
 
Blokovi  5  i  6  izvedeni  su  sa  kondenzacijskim  turboagregatima,  nominalne  snage  110  MW  svaki 
proizvodnje Škoda. 
 
Turbine su izvedene kao trokućišne sa međupregrijanjem. Pri tome para iz kotla ekspandira u kućištu 
visokog tlaka (VT), nakon čega se odvodi cjevovodom hladnog voda međupregrijanja natrag u kotao. 
U  kotlu  se  vrši  zagrijavanje  pare  u  međupregrijaču  te  para  nastavlja  ekspanziju  u  kućištu  srednjeg 
tlaka (ST), odakle se prestrujnim cjevovodom vodi u kućište niskog tlaka (NT) te se nakon završene 
ekspanzije uvodi u kondenzator gdje predaje toplinu rashladnoj vodi. 
 
Sistem  termičke  pripreme  napojne  vode  snabdijeva  se  parom  za  zagrijavanje  napojne  vode  preko 
nereguliranih  oduzimanja,  odgovarajućeg  energetskog  nivoa,  izvedenih  na  turbinama  srednjeg  (ST) 
odnosno niskog (NT) tlaka. 
 
Na ovim turbinama izvedeno je tzv. neregulirano oduzimanje pare koje služi za grijanje grada Kaknja. 
Neregulirano oduzimanje izvedeno je ugradnjom "T" razdjelnika na prestrujni cjevovod pare između 
kućišta ST i kućišta NT. Od "T" razdjelnika para se cjevovodom vodi do zagrijača mrežne vode koja 
transportira toplinu do potrošača u gradu. 
 
Sa  postojećih  blokova  može  se  obezbijediti  znatno  veća  količina  topline  za  grijanje  naselja, 
neregulisanim  oduzimanjima  iz  turbine  blokova  5  i  6,  a  posebno  ako  se  isti  namjenski  za  potrebe 
kombinovane  proizvodnje,  rekonstruišu  i  rehabilitiraju  uz  obezbjeđenje  pare  regulisanim 
oduzimanjem. 
 
Povoljna  varijanta  oduzimanja  pare  za  potrebe  grijanja  je  sa  prestrujnog  voda  ST‐NT  i  sa  6‐tog 
turbinskog  oduzimanja  blokova  5  i  6  jer  odgovara  parametrima  pare  toplotnih  podstanica  grijanja 
bez  reduciranja  pritiska.  Tako  je  učinjeno  na  bloku  5,  a  blok  6  se  upravo  rekonstruiše  sa  istim 
karakteristikama, kao blok 5. Na slici 44 je prikazana toplotna shema bloka 5 i bloka 6, kao postojeće 
stanje. 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice  Finalni izvjestaj 
 
Para  za  grijanje  vrelovodne  stanice  obezbjeđuje  se  također  sa  RS‐4  bloka  5  i  6,  odnosno  njenih 
međuveza sa drugim blokovima, kao što je prikazano na slici 44. 
 
Para  se  sa  prestrujnog  parovoda  ST‐NT  dijela  turbine  i  sa  6‐tog  oduzimanja  turbine  bloka  5  i  6 
koristi  za  grijanje  vrelovodne  stanice  TS‐1.  Blokovi  5  i  6  su  rekonstruisani  i  osposobljeni  kao 
toplifikacioni blokovi sa regulisanim oduzimanjem za potrebe grijanja. 
 
 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 

BLOK 5 BLOK 6
NO 400

NO 400

VT ST NT VT ST NT

VTB VTB
I oduz. I oduz.
NTB NTB
II oduz. II oduz.
III oduz. III oduz.

VII oduz.

VII oduz.
VI oduz.

IV oduz.

VI oduz.

IV oduz.
V oduz.

V oduz.
KOND KOND

SNV SNV

KP KP

VTZ 1 VTZ 2 NTZ 2 NTZ 1 VTZ 1 VTZ 2 NTZ 2 NTZ 1
ENP KOP ENP

KOP
NTZ 5 NTZ 4 NTZ 3 KLP NTZ 5 NTZ 4 NTZ 3 KLP

RS 5 RS 5

NO 200
NO 200

KEP

NO 150 NO 150

NO 200
NO 200
NO 200

NO 200
RS 3 RS 2 RS 1 RS 3 RS 2 RS 1

NO 200
otplinjač

otplinjač
NO 300

ekspander odsoljavanja
RS 4 RS 4 BLOK 7

na RS 1 i 2

na lokalnu TS
ekspander odsoljavanja

NO 200
NO 200

na zagrijače zraka

zrak
NO 300
dizne KO 6 dizne KO 5
sa RS 3
TOPLOTNA STANICA ZA GRIJANJE KAKNJA
NO 400

NT VT

sa RS blokova 32 MW
NO 200

TE "Kakanj"
Blok 5i6 - 110 MW Shema međuveza blokova 5 i 6
Crtež broj 1
 
Slika 44: Toplotna shema blokova 5 i 6, postojeće stanje 

BOSNA‐S/ENOVA 64 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Blok  7  izveden  je  sa  kondenzacijskim  turboagregatom  snage  230  MW  proizvođača  Škoda.  Izvedba 
turbine  je  trokućišna  sa  međupregrijanjem,  te  je  osim  veće  snage  i  dimenzija  te  modernije 
konstrukcije kućišta, koncepcijski vrlo slična turbinama 110 MW. 
 
Svi tehnički podaci dani su od strane JP Elektroprivreda BiH, u dokumentima i toplinskim shemama 
postrojenja. 
 
3.4.2 Oduzimanje pare u svrhu kombinirane proizvodnje električne energije i grijanja 
 
Oduzimanje pare u svrhu kombinirane proizvodnje električne energije i grijanja moguće je izvesti na 
sljedeće načine: 
a) Oduzimanje sa nereguliranim tlakom; 
b) Oduzimanje sa reguliranim tlakom; 
c) Protutlačna turbina. 
 
3.4.2.1 Oduzimanje sa nereguliranim tlakom 
 
Neregulirano  oduzimanje  za  grijanje  dovodi  do  klizanja  tlakova  u  turbini.  Neregulirano  oduzimanje 
realizirano  na  prestrujnom  cjevovodu  pomoću  ugradnje  "T"  razdjelnika  omogućava  spajanje  i 
dovođenje pare u zagrijač mrežne vode. Ukupna količina pare koja je izašla iz kućišta srednjeg tlaka 
dijeli  se  na  glavnu  struju  koja  ekspandira  u  niskotlačnom  dijelu  turbine  do  tlaka  u  kondenzatoru  i 
struju koja ide u toplotnoj stanici za grijanje mrežne vode. Ova protočna količina gledana kao maseni 
protok manja od nazivne (a mora biti manja jer je dio pare oduzet za zagrijač) stoga dolazi do pada 
tlaka. 
 
Istovremeno, time se dodatno smanjuje maseni protok u niskotlačni dio turbine te svi tlakovi padaju. 
Budući da su konfiguracijom kućišta i rotora u čeliku definirani svi odnosi kao posljedica povećanih 
oduzimanja,  a  time  i  novih  odnosa  tlakova,  osim  lošijeg  aerodinamičkog  stupnja  korisnosti,  te 
pogoršanja  pretvorbe  ekspanzije  u  električnu  energiju,  može  doći  i  do  pojave  nedozvoljenih 
aksijalnih  sila.  Presjeci  cjevovoda  za  oduzimanje  u  svakom  slučaju  predstavljaju  faktor  ograničenja 
oduzetog volumenskog protoka tako da zbog pada tlaka možemo oduzeti manje kilograma pare. 
 
Stoga za slučaj oduzimanja s nereguliranim tlakom potrebno je voditi računa o ograničavanju količine 
oduzete  pare  što  za  posljedicu  može  imati  znatnije  rekonstrukcije  u  smislu  povećanja  otvora 
oduzimanja na samom kućištu, što u slučaju znatnijih količina oduzimanja može dovesti i do potrebe 
rekonstrukcije čitavog protočnog dijela (statora i rotora), te vanjskog kućišta turbine bilo ST, bilo NT 
ili oba. 
 
3.4.2.2 Oduzimanje sa reguliranim tlakom 
 
Oduzimanje  pare  za  grijanje  sa  reguliranim  tlakom  moguće  je  izvesti  ugradnjom  "T"  razdjelnika  na 
prestrujni  cjevovod  pare  od  kućišta  turbine  ST  do  kućišta  turbine  NT.  Regulacija  tlaka  ostvaruje  se 
ugradnjom  zapornog  i  regulirajućeg  organa  iza  "T"  razdjelnika.  Položaj  ovog  zapornog  organa 
otvoreno  –  do  zatvoreno,  regulira  protok  pare  u  NT  dijelu  turbine  od  maksimuma  do  minimuma. 
Razdjelnik  pare  spaja  se  cjevovodom  sa  zagrijačem  mrežne  vode  za  daljinsko  grijanje.  Ukoliko  je 
uspostavljen  protok  mrežne  vode  kroz  zagrijač,  para  iz  turbine  ide  u  zagrijač  gdje  kondenzacijom 
predaje svoju toplinu mrežnoj vodi. Tlak kondenzacije moguće je zadati i održavati ga zatvaranjem ili 
otvaranjem  zapornog  organa.  Ukoliko  je  mrežna  voda  "hladna"  tražit  će  više  topline,  tlak 
kondenzacije pada, ali regulator ga vraća na zadani pomoću zatvaranja protoka pare u niskotlačni dio 
turbine, čime se automatski povećava protok pare u zagrijač. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  65
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Povećano  oduzimanje  pare  za  zagrijač  mrežne  vode  odnosno  posljedično  smanjenje  količine  pare 
koja  ekspandira  u  niskotlačnom  dijelu  turbine  dovodi  do  povećanja  energije  za  grijanje,  ali  i  do 
smanjenja proizvedene električne energije. 
 
Ovo  rješenje  primjenjuje  se  onda  kada  je  od  primarne  važnosti  proizvodnja  električne  energije,  a 
grijanje  je  izrazito  sezonskog  karaktera  (u  slučaju  izrazito  duge  sezone  grijanja  bilo  bi  moguće 
primijeniti protutlačnu turbinu). 
 
U  slučaju  primjene  reguliranog  oduzimanja,  tlak  oduzimanja  se  zadaje,  a  moguće  je  i  isključiti 
reguliranje.  Kod  minimalnih  protoka  u  niskotlačnom  dijelu  turbine  doći  će  do  vrtloženja  i  gubici 
trenja  i  ventilacije  bit  će  veći  od  dobivenog  rada.  Stoga  je  potrebno  ugraditi  sistem  za  hlađenje 
lopatica  niskog  tlaka  koje  se  hlade  uštrcavanjem  kondenzata  po  obodu  kućišta  NT.  Primjenom 
sistema hlađenja NT dijela turbine moguće j eoduzeti 95% nazivnog masenog protoka bez posljedica 
po turbinu NT. 
 
3.4.2.3 Protutlačni režim 
 
Ekspandiranjem  pare  u  parnoturbinskom  agregatu  dobiva  se  električna  energija,  a  para  gubi 
energetski  nivo  kako  po  pitanju  tlaka  tako  i  temperature.  Cijeli  proces  može  se  izvesti  tako  da  na 
izlazu iz turbine para ima energetski nivo pogodan za grijanje ili neku drugu upotrebu (na primjer u 
industriji). Izgaranje u kotlu i prijenos topline na paru moguće je realizirati uz stupanj korisnosti od 
približno 90% (ovisno o gorivu), a približno 25% biće izgubljeno kroz dimnjak i u turbinskom ciklusu. 
 
3.4.3 Mogućnosti dobivanja toplinske energije u TE Kakanj 
 
Analizirane su maksimalne mogućnosti dobivanja toplinske energije za grijanje iz pojedinih blokova 
TE Kakanj. Obrađivač Studije je uzeo u obzir sinhronizirani razvoj izvora topline i toplinskog konzuma. 
Obrađivač je vodio računa da instaliranje tehnologije proizvodnje toplinske energije ide fazno ranije 
nego razvoj toplinskog konzuma. Kako je u svojim razmatranjima obrađivač isuviše optimističan, kad 
je  u  pitanju  razvoj  priključenog  konzuma,  te  sigurno  ima  jako  puno  rezerve  u  proizvodnim 
kapacitetima.  Sa  druge  strane,  prevelike  rezerve  u  proizvodnom  dijelu  mogu  učiniti  kogeneraciju 
veoma  skupim  rješenjem.  Svi  blokovi  u  TE  kakanj  će  imati  mogućnost  i  proizvodnje  toplinske 
energije, tako da se u svim analizama pojavljuju svi blokovi, odnosno blokovi 5 i 6, koji su spremni za 
kogeneraciju i blokovi 7 i 8 koji će imati konstruktivna rješenja za kogeneraciju. 
Regulirana  oduzimanja  na  blokovima  5  i  6  mogu  dati  ≈150  MW  toplinske  energije  po  bloku,  tj. 
ukupno  300  MW  toplinske  energije.  Umanjenje  električne  snage  iznosi  ≈39  MW  po  bloku,  te  će 
snaga na stezaljkama generatora iznositi ≈80 MW, a za dva bloka ≈160 MW ukupno. U tabeli 14 su 
date detaljne energetske značajke bloka 5 u kondenzacionom i toplifikacionom režimu, a u tabeli 15 
su date detaljne energetske značajke bloka 6 nakon rekonstrukcije.  
U  TE  Kakanj  izvršena  je  revitalizacija  turbine  bloka  5  instalirane  snage  110  MW.  U  sklopu  radova 
izvršena  je  rekonstrukcija  turbine  ST  i  NT  kao  i  pripadajućih  cjevovoda  koja  omogućava  regulirano 
oduzimanje pare na prestrujnom cjevovodu između turbine srednjeg tlaka i turbine niskog tlaka za 
prvi  stupanj  zagrijavanja  vrele  vode.  Drugi  stupanj  zagrijavanja  vrele  vode  vrši  se  nereguliranim 
oduzimanjem  uz  reduciranje  tlaka  iz  turbine  srednjeg  tlaka  (vidi  toplotnu  shemu  na  slici  45  Zimski 
režim). 
Maksimalna  toplinska  snaga  iznosi  ≈150  MW,  a  pri  tome  je  snaga  na  stezaljkama  generatora  ≈80 
MW.  Time  se  postiže  umanjenje  električne  snage  u  smislu  pokrivanja  zimske  potrošnje  električne 
energije u elektroenergetskom sistemu JP EP BiH. Iz istih razloga blok 7 treba rekonstruisati kako je 
prikazano na toplinskim shemama za ljetni režim, slika 46, te srednji režim na slici 47 i maksimalni 
zimski režim slika 48, pri kojem je toplinska snaga 303 MW, a snaga na stezaljkama generatora 172 
MW.  
 

BOSNA‐S/ENOVA  66
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Tabela 14: Osnovne energetske značajke bloka 5 
Nova turbina 
Projektovane  Grijanje 
–  Grijanje (prema 
Parametar  vrijednosti  (maksimalno 
kondenzacioni  tenderu) 
stare turbine  moguće) 
režim 
Struja na terminalima generatora   110 MW 118,55 MW 100,01 MW 80,695 MW
Optimalna snaga   100 MW 118,5 MW ‐ ‐ 
Toplotna energija – ukupno    0  0 80 MWt 150 MWt 
‐ I stepen     0 44,7 MWt 81,5 MWt 
‐ II stepen     0 35,3 MWt 68,5 MWt 
Garancijom  specificirana  potrošnja 
toplote  ciklusa  turbine,  bruto,  za  8371 kJ/kWh  7953,7 
6527,7 kJ/kWh  5009,8 kJ/kWh 
temperaturu  vode  za  hlađenje  15  snaga 110 MW  kJ/kWh 
°C 
Efikasnost/učinak ciklusa turbine za 
43,00%  45,26%  54,77%  71,86% 
110 MW  
Količina pregrijane pare – na ulazu  334,5 t/h
335 t/h  335 t/h  335 t/h 
u turbinu  za 110 MW 
Pritisak  pregrijane  pare  na  ulazu 
130 bar  130 bar  130 bar  130 bar 
turbine  
Temperatura  pregrijane  pare  na 
535 °C  535 °C  535 °C  535 °C 
ulazu turbine  
Količina  međupregrijane  pare  na  296 t/h
305,96 t/h  305,14 t/h  304,41 t/h 
ulazu u turbinu   za 110 MW 
Pritisak  međupregrijane  pare  na 
31,7 bar  29,726 bar  29,168 bar  29,0 bar 
ulazu u turbinu  
Temperatura  međupregrijane  pare 
535 °C  535 °C  535 °C  535 °C 
na ulazu u turbinu  
Broj nekontrolisanih oduzimanja   8  8 8 8 
Broj kontrolisanih oduzimanja  0  1 1 1 
Temperatura napojne vode   240 °C 235,35 °C 234,29 °C 233,96 °C 
Temperatura vode za grijanje      
‐ I stepen     ‐ 70/115 °C 70/112,2 °C
‐ II stepen     ‐ 115/150 °C 112,2/147,2 °C
Količina toplote za grijanje     
‐ I stepen     ‐ 44,7 MWt 81,5 MWt 
‐ II stepen     ‐ 35,3 MWt 68,5 MWt 
Pritisak  u  kondenzatoru  za  temp. 
0,041 bar  0,0378 bar  0,0298 bar  0,0243 bar 
Vode hlađenja 15 °C 
Maks. snaga turbine za temp. vode 
  113,61 MW  95,827 MW  78,089 MW 
za hlađenje 32 °C 
Pritisak u kondenzatoru za
  0,0929 bar  0,0756 bar  0,0632 bar 
temp. Vode hlađenja 32 °C 
 
Tabela 15: Osnovne energetske značajke bloka 6 prije rekonstrukcije 2011/2012 
MJERNA  KONDENZACIONI REŽIM GRIJANJE
REŽIMI RADA TURBINE 
JEDINICA   
Opterećenje  MW  CCA 80 % Maksimalno Nominalno  Nominalno
Snaga na terminalima 
MW  96,750  119,535  110  100,341 
generatora 
Para na ulazu u VT dio turbine     
Protok  T/H  268 335 306,04  335 
Pritisak  BAR  130 130 130 130 
Temperatura  ° C  535 535 535 535 
Para na izlazu iz VT dijela 
         
turbine 
Protok  T/H  263,94 330 301,43  330,09

BOSNA‐S/ENOVA  67
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Pritisak  BAR  26,688 33,041 30,3 32,371
Temperatura  ° C  331,8 343,8 335,2 341,3 
Para na ulazu u ST dio turbine     
Protok  T/H  246,34 306,06 280,22  305,05
Pritisak  BAR  24,019 29,737 27,27 29,134
Temperatura  ° C  535 535 535 535 
Toplotna energija     
I stepen grijanja 70/115°c MWT  0 0 0 44,717
PRESTRUJNI  PRESTRUJNI  PRESTRUJNI  PRESTRUJNI 
Mjesto oduzimanja pare    PAROVOD ST‐NT  PAROVOD ST‐NT PAROVOD ST‐NT  PAROVOD ST‐NT
DIO TURBINE  DIO TURBINE  DIO TURBINE  DIO TURBINE 
IIstepen grijanja 115/150°c MWT  0 0 0 35,282
Mjesto oduzimanja pare    VI. ODUZIMANJE VI. ODUZIMANJE VI. ODUZIMANJE  VI.ODUZIMANJE
Turbinsko oduzimanje           
Ioduzimanje     
Protok  t/h  7,9633 10,761 9,576 4,0669
Pritisak  bar  0,137 0,1669 0,1543  0,0949
Temperatura  °c  52,1 56,2 54,6 44,8 
IIoduzimanje     
Protok  t/h  8,856 11,441 10,295  5,5376
Pritisak  bar  0,3995 0,4894 0,4513  0,2729
Temperatura  °c  75,8 80,8 78,8 66,9 
IIIoduzimanje     
Protok  t/h  5,3055 6,7234 6,1057  1,944 
Pritisak  bar  0,9082 1,1068 1,023 0,6118
Temperatura  °c  138 132,6 135,9 115,8 
IVoduzimanje     
Protok  t/h  9,1202 11,891 10,663  8,9775
Pritisak  bar  2,0305 2,4868 2,2922  1,9613
Temperatura  °c  210,5 208 209,6 186,7 
Voduzimanje     
Protok  t/h  7,596 10,25 9,0734  7,9737
Pritisak  bar  4,6997 5,7712 5,3127  4,539 
Temperatura  °c  307,9 304,6 305,9 279,3 
VIoduzimanje     
Protok  t/h  5,6821 7,3832 6,6269  58,235
Pritisak  bar  7,3829 9,09 8,3577  7,1437
Temperatura  °c  365,1 363,4 364,4 335,8 
VIIoduzimanje     
Protok  t/h  10,949 14,656 13,009  18,598
Pritisak  bar  14,264 17,604 16,167  16,63 
Temperatura  °c  457,1 456,2 456,7 450,8 
VIIIoduzimanje     
Protok  t/h  0 0 0 0 
Pritisak  bar  0 0 0 0 
Temperatura  °c  0 0 0 0 
Temp. Vode na ulazu u kotao  ° C  214,1 235,4 230,6 234,2 
Specifična potrošnja toplote 
         
turbinskog ciklusa 
Temp. rashladne vode 15°c kJ/kWh  8005,4 7895 7943,3  9433,2
Temp. rashladne vode 32°c kJ/kWh  ‐ ‐ ‐ ‐ 
Na  bloku  7  nije  izvedeno,  ali  je  moguće  dobiti  300  MW  toplinske  energije.  Umanjenje  električne 
snage iznosi pri tome 58 MW, te će snaga na stezaljkama generatora iznositi 172 MW. 
 
Dakle,  ukupno  moguće  je  dobiti  600  MW  toplotne  energije  sa  postojećih  blokova  u  TE  Kakanj.  Pri 
tome bi umanjenje električne snage bilo 136 MW (58 MW + 39 MW + 39 MW). 

BOSNA‐S/ENOVA  68
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
3.4.4 Mogućnosti dobivanja toplinske energije u TE Kakanj iz planiranih blokova 
 
Na  osnovu  dokumenta  koji  je  izašao  u  martu  2010.  godine,  a  radi  se  o  Planu  izgradnje 
elektroenergetskih objekata u FBiH, planirana je izgradnja dva bloka na lokaciji TE Kakanj: 
 
ƒ Blok  8,  za  koga  su  na  slici  49  data  toplotna  shema  za  kondenzacijski  režim,  a  na  slici  50 
toplinska shema za toplifikacijski režim. 
 
Tabela 16: Osnovne karakteristike bloka 8 
1  Naziv objekta  Blok 8, 300 MW – TE Kakanj 
2  Osnovni podaci o objektu  Lokacija objekta Na postojećoj lokaciji 
Termoelektrane Kakanj 
Tip elektrane TE‐TO blok sa sagorijevanjem 
uglja u fluidiziranom sloju ili 
sprašeni ugalj sa podkritičnim 
parametrima 167 bar, 566°C 
Gorivo Ugalj ‐ mrki Hd=12.874 kJ/kg;
Potrošnja cca 1,4 mil. t/god 
Instalisana električna snaga na  300 MWe 
pragu 
Instalisana toplotna snaga 300 MWt 
Stepen korisnosti bloka 39 % 
Granične vrijednosti emisije  NOx  <200 mg/Nm3
polutanata u zrak  SO2  <400 mg/Nm3
Čvrste čestice  <30 mg/Nm3
3  Ciljevi i očekivani efekti  ‐ Obezbjeđenje kontinuiteta proizvodnje električne i toplotne 
izgradnje objekta  energije 
‐ Smanjenje emisija i ispunjavanje preuzetih obaveza vezanih 
za formiranje tržišta Jugoistočne Europe 
‐ Postizanje većeg udjela kombinovane proizvodnje toplotne i 
električne energije 
‐ Povećanje energetske efikasnosti 
4  Procjena troškova  Ukupni investicioni troškovi (miliona €)  681,00
(koji se odnose integralno na rudnik i 
termoelektranu) 
5  Aktuelno  Saglasnosti   
stanje  nadležnih 
pripremnih  organa 
aktivnosti  Priprema  Završen idejni projekat
investiciono‐ Završena studija uticaja na okoliš 
tehničke 
dokumentacije 
6  Plan realizacije sa planom  Prema  projekciji  E  EB  JP  EP  BiH  do  2030.  godine,  predviđeno  je  da 
ulaganja  blok uđe u pogon 2018. godine 
 
TE Kakanj‐kombi ciklus 
 
Kombi  ciklus  na  gas  je  predviđen  da  se  realizira  sa  novom  gasnom  turbinom.  U  tabeli  17  su  date 
osnovne karakteristike kombi bloka, na slici 51 data je toplinska shema za ljetni režim, a na slici 52 je 
data toplinska shema za zimski režim. 
 
 
 
 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA  69
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Tabela 17: Osnovne karakteristike kombi bloka na gas 
1  Naziv objekta  TE Kakanj – Kombi ciklus gasne turbine – 100 MW 
2  Osnovni podaci o objektu  Lokacija objekta Na postojećoj lokaciji 
Termoelektrane Kakanj 
Tip elektrane GTCC
Gorivo Prirodni plin Hd=33.380 kJ/Nm3
Instalisana električna snaga cca 100 MWe 
Instalisana toplotna snaga 75,8 MWt 
Stepen korisnosti bloka cca 47 % 
Granične vrijednosti emisije  NOx  <100 g/MWh
polutanata u zrak  SO2  zanemarljive
Čvrste čestice  zanemarljive
3  Ciljevi i očekivani efekti  ‐ Obezbijediti željeni mix goriva
izgradnje objekta  ‐ Uvećati vrijednost TE nuđenjem vršne energije i rotirajuće 
rezerve 
‐ Povećanje sigurnosti snabdijevanja i prilagođavanje uslovima 
liberalizovanog tržišta el. energije 
4  Procjena troškova  Ukupni investicioni troškovi (miliona €) 100,00
Današnja procjena ulaganja u blok –  
100 MW je cca 1000 €/kW 
5  Aktuelno  Saglasnosti   
stanje  nadležnih 
pripremnih  organa 
aktivnosti  Priprema  U toku su pripremne aktivnosti na izradi tenderske dokumentacije za 
investiciono‐ Studiju izvodljivosti 
tehničke 
dokumentacije 
6  Plan realizacije sa planom  Prema preliminarnim podacima dostavljenim za planiranje razvoja 
ulaganja  proizvodnih elektroenergetskih kapaciteta u BiH, završetak izgradnje i 
puštanje u pogon je planirano 2020. godine 
 
Dakle, na osnovu plana izgradnje novih blokova na lokaciji TE Kakanj, bilo bi moguće dobiti 360 MW 
toplinske energije. 

BOSNA‐S/ENOVA  70
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 45: Kakanj 110 MW – Zimski režim – Nel=80,5 MW / Q=150,22 MW

BOSNA‐S/ENOVA  71 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 46: Kakanj 230 MW – Nominalni režim ‐ Nel=230 MW, Q=0 MW

BOSNA‐S/ENOVA  72 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 47: Kakanj 230 MW – Prelazni režim – Nel=191 MW / Q=189,38 MW   

BOSNA‐S/ENOVA  73 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 48: Kakanj 230 MW – Zimski režim – Nel=172 MW / Q=303,58 MW   

BOSNA‐S/ENOVA  74 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 49: Blok 8, ljetni režim   

BOSNA‐S/ENOVA  75 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 50: Blok 8, kogeneracijski režim   

BOSNA‐S/ENOVA  76 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 51: TE Kakanj ‐ Kombi kogeneracijski blok 100 MW  ‐ ljetni režim (kondenzacijski pogon)   

BOSNA‐S/ENOVA  77 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 52: TE Kakanj ‐ Kombi kogeneracijski blok 100 MW ‐ zimski režim 

BOSNA‐S/ENOVA  78 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
3.4.5 Predviđanje proizvodnje električne i toplinske energije u TE Kakanj do 2030. godine 
 
U prethodnom poglavlju dat je pregled mogućnosti dobivanja toplinske energije iz postojećih i novih 
blokova koji se planiraju graditi. Blokovi 5 i 6 već imaju tehničku mogućnost za davanje maksimalne 
količine  topline,  jer  su  već  kod  revitalizacije  i  produženja  životnog  vijeka  za  još  100000  radnih  sati 
urađeni za kogeneraciju sa regulisanim oduzimanjima. Dakle, na raspolaganju je već u 2012. godini 
300 MWt za grijanje nezavisno od toga da li će ili neće biti tako velikog konzuma. 
 
Jasno  je  da  trenutno  postrojenja  u  TE  Kakanj  mogu  dati  znatno  više  toplinske  energije  nego  što  je 
moguće  plasirati  kod  potrošača.  U  tom  smislu,  interesantno  je  sagledati,  uporedo,  mogućnosti 
proizvodnje  toplinske  energije  i  mogućnosti  njenog  plasmana  prema  gradovima  Kakanj,  Zenica, 
Sarajevo  i  usputni  gradovi  i  naselja.  Svako  naselje  koje  izvrši  supstituciju  lokalnih  grijanja  sa 
daljinskim  grijanjem  povećavaju  energetsku  efikasnost  korištenja  primarnih  goriva  za  nekoliko 
desetina procenata, a sa druge strane smanjuju opterećenje na okolinu zbog manje potrošnje goriva, 
a i zbog kontrolisanog i uređenog postupka sagorijevanja u ložištima kotlova TE Kakanj u odnosu na 
individualna ložišta. 
 
Na bazi informacija dobivenih od odgovornih u JP Elektroprivreda BiH, stanje postojećih i izgradnja 
novih blokova treba da se odvijaju sljedećom dinamikom: 
 
ƒ Blok  5  je  moderniziran  i  pušten  u  rad  2003.  godine  sa  namjerom  da  radi  do  2018.  godine, 
kada se planira gašenje ovog bloka nakon 15 godina rada poslije modernizacije i uređenja da 
radi kao kogenerativno postrojenje sa regulisanim oduzimanjem i mogućnošću proizvodnje u 
prvom  stepenu  80  MWt,  a  sa  drugim  stepenom  ukupno  150  MWt.  Planirana  proizvodnja 
električne energije iz ovog postrojenja je 578 GWh/ godišnje. Planirana proizvodnja toplotne 
energije je do ulaska bloka 6 u rad 20 MWh/godišnje. 
 
ƒ Blok 7 je revitaliziran u značajnoj mjeri, posebno kotlovski dio i pušten u rad 2006. godine. 
Naglasak je bio više na kotlovskom postrojenju, jer je ono bilo razlog čestog ispada bloka iz 
pogona. Turbina je revitalizirana u nužnom obimu, tako da bi bila potrebna rekonstrukcija i 
zamjena određenih dijelova turbine u svrhu namjenske kogeneracije. Sada se sa ove turbine 
grije  najvećim  dijelom  objekat  TE  Kakanj,  parom  sa  trećeg  oduzimanja  turbine.  Tako  je  u 
2008. godini struktura pokrivenosti grijanja po blokovima iznosila ovako: 
• Blok 5   65%, 
• Blok 6  25%, 
• Blok 7   10%. 
U cilju ozbiljne kogeneracije turbina bloka 7 se mora rekonstruisati i ako se to desi u narednih dvije 
do  tri  godine,  ovo  postrojenje  bi  moglo  da  radi  do  2028.  godine.  Planirana  godišnja  proizvodnja  iz 
ovog postrojenja je 1444 GWh/godišnje, kao što je prikazano u tabeli 19. 
 
Ova struktura će se brzo mijenjati ulaskom bloka 6 u pogon nakon modernizacije, u korist bloka 6. 
Naime, u toku je modernizacija bloka 6 i po završetku i puštanju u rad ovog bloka, on će biti, pored 
bloka 5, jedan od glavnih blokova kad je u pitanju daljinsko grijanje. S ovog bloka će se moći dobiti u 
prvom stepenu 80 MWt, a s drugim stepenom grijanja će se moći dobiti ukupno 150 MWt. Planira se 
rad s ovim blokom do 2026. Planirana godišnja proizvodnja ovog bloka je 580 GWh godišnje.  
 
U tabeli 20 je data proizvodnja električne energije po godinama za sve postojeće blokove, kao i za 
planirani blok 8. U tabeli 19 se može vidjeti pregled instalirane električne snage u TE Kakanj do 2030. 
godine. 
 
Blok  8  je  u  fazi  planiranja  i  izrade  projekata.  Određena  je  snaga  od  300  MWe  i  u  kogeneraciji  300 
MWt. Ovaj blok bi trebao biti zamjenski blok za postrojenja koja će izaći iz pogona nakon odrađenog 
planiranog broja sati. 

BOSNA‐S/ENOVA  79
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Ovaj  blok  ulazi  u  pogon  gašenjem  bloka  5,  dakle  2019.  godine.  Kako  je  snaga  ovog  bloka  skoro  tri 
puta veća od bloka 5, to je potrebno obezbijediti znatno veće količine uglja, nego što je to bio slučaj 
do 2018. godine. Za blok 8 se planira proizvodnja od 2000 GWh godišnje. 
Tabela 18: Plan proizvodnje električne energije po blokovima u TE Kakanj do 2030. godine15 
Godina  G5  G6  G7  G8  Ukupno 
  GWh  GWh  GWh  GWh  GWh 
2012.  450  457  1210    2117 
2013.  460  468  1274    2202 
2014.  460  468  1274    2202 
2015.  460  468  1274    2202 
2016.  460  468  1274    2202 
2017.  368  468  1274    2110 
2018.  276  468  1274    2018 
2019.  184  468  1176  845  2673 
2020.    468  1176  1690  3334 
2021.    468  1176  1690  3334 
2022.    468  1176  1690  3334 
2023.    468  980  1690  3138 
2024.    390  784  1690  2864 
2025.    312  588  1690  2590 
2026.    234  588  1690  2512 
2027.      588  1690  2278 
2028.      588  1690  2278 
2029.        1690  1690 
2030.        1690  1690 
 
Iz tabele 18 i slike 53, vidljivo je da se održava porast proizvodnje električne energije sve do 2023. 
godine, zatim proizvodnja opada sa 3334 GWh na 3138 GWh godišnje, da bi, ukoliko se ništa ne uradi 
na novim zamjenskim blokovima, proizvodnja opala sa 3334 GWh na svega 1690 GWh, što je manje 
nego sadašnja proizvodnja. Da li je to blok sa kombi ciklusom ili novi blok na ugalj, teško je sada reći, 
jer se pokazalo jako skupo graditi kombi blok na lokaciji TE Kakanj, zbog izuzetno visoke cijene gasa, 
tako  da  se  ovo  postrojenje  neće  uzimati  u  bilans  u  ovom  izvještaju.  Na  slici  54  dat  je  prikaz 
instalirane nominalne električne snage u TE kakanj do 2030. 
Ovo  se  sve  odnosilo  na  proizvodnju  električne  energije.  Da  bi  se  uzelo  u  razmatranje  proizvodnja 
toplinske  energije  potrebno  je  analizirati  dinamiku  porasta  konzuma  u  gradovima  Zenica,  Kakanj, 
Sarajevo i drugi. 

                                                            
15
 JP Elektroprivreda BiH 

BOSNA‐S/ENOVA  80
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Blok 5 Blok 6 Blok 7 Blok 8 Ukupno

4000

3500

3000
Proizvodnja el. energije (GWh)

2500

2000

1500

1000

500

0
2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028 2029 2030
Godine
 
Slika 53: Plan proizvodnje električne energije po blokovima u TE Kakanj do 2030. godine 

 

700

600
Instalirana snaga, MW

500
Blok 8
400 Blok 7
300 Blok 6
Blok5
200

100

0
12

14

16

18

20

22

24

26

28

30
20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

Godine
 
Slika 54: Pregled instalirane električne snage po blokovima u TE Kakanj do 2030. godine 

 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA  81
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Tabela  19:  Pregled  nominalne  instalirane  električne  i  toplinske  snage  u  TE  Kakanj  do  2030.  godine,  po 
blokovima i ukupno16 
  G5  G6  G7  G8  Ukupno 
 Godina  MWe  MWt  MWe  MWt  MWe  MWt  MWe  MWt  MWe  MWt 
2011.  110  150        230  16,8        340  166,8 
2012.  110  150  110  150  230  16,8        450  316,8 
2013.  110  150  110  150  230  16,8        220  300 
2014.  110  150  110  150  230  300        450  600 
2015.  110  150  110  150  230  300        450  600 
2016.  110  150  110  150  230  300        450  600 
2017.  110  150  110  150  230  300        450  600 
2018.  110  150  110  150  230  300        450  600 
2019.        110  150  230  300  300  300  640  750 
2020.        110  150  230  300  300  300  640  750 
2021.        110  150  230  300  300  300  640  750 
2022.        110  150  230  300  300  300  640  750 
2023.        110  150  230  300  300  300  640  750 
2024.        110  150  230  300  300  300  640  750 
2025.        110  150  230  300  300  300  640  750 
2026.        110  150  230  300  300  300  640  750 
2027.              230  300  300  300  530  600 
2028.              230  300  300  300  530  600 
2029.                    300  300  300  300 
2030.                    300  300  300  300 
 
Ovo  se  sve  odnosilo  na  proizvodnju  električne  energije.  Da  bi  se  uzela  u  razmatranje  proizvodnja 
toplinske  energije  potrebno  je  analizirati  dinamiku  porasta  konzuma  u  gradovima  Zenica,  Kakanj, 
Sarajevo i drugi. Treba analizirati tri konzuma i to: 
*    Grijanje samo Kaknja 
**     Grijanje Kakanj + Zenica 
***   Grijanje Kakanj + Zenica + Sarajevo 
 
Razvoj toplinskog konzuma za Općine Kakanj i Zenica je dat u ranijim poglavljima. Razvoj konzuma je 
realan i baziran na planovima i iskustvima iz sličnih sistema. Razvoj konzuma u suprotnom smjeru od 
Kaknja i Zenice, odnosno prema Sarajevu i usputnim gradovima i naseljima je predmet nove analize 
koja  upravo  treba  da  se  radi  dok  traje  izrada  ovog  dokumenta.  U  tom  smislu  obrađivač  će 
pretpostaviti jedan konzum koji bi grad Sarajevo mogao imati priključen na daljinski sistem grijanja, a 
koji  uzima  u  obzir  da  je  većina  gradskih  kotlovnica  nakon  rata  obnovljena  i  da  su  prilično  nove.  U 
jednoj takvoj situaciji drugi izvor toplote i za vrlo bogate gradove, a mi to sigurno nismo, bio bi veliki 
luksuz.  Kombinacija  i  dopunjavanje  izvora  topline  ima  smisla,  te  u  tom  smislu  može  se  govoriti  o 
konzumu  koji  sigurno  nije  600  MW,  kao  što  je  predložila  studija  daljinskog  grijanja  Sarajeva  iz  TE 
Kakanj, nego je to u najboljem slučaju 400 MW. Ovaj konzum bi se mogao priključiti u četiri godine, 
koliko  bi  trajala  izgradnja  vrelovoda  TE  Kakanj‐Sarajevo.  U  tabeli  20  je  dat  pregled  priključenog 
konzuma do 2030. godine po godinama za kombinacije samo grad Kakanj, Kakanj i Zenica, te ukupno 
sva tri grada. U obzir je uzeto vrijeme potrebno za izgradnju vrelovoda za Zenicu od dvije godine, kao 
i za Sarajevo od četiri godine. 
 
Pregled razvoja toplinskog konzuma uzima u obzir i mogućnost priključenja dijela Sarajeva. Ovdje se 
misli  prije  svega  na  dio  novogradskih  naselja  u  Sarajevu  i  naselja  koja  će  se  graditi  u  narednom 
periodu.  Na  slici  55  se  vidi  da  dominira  toplinski  konzum  do  i  Sarajeva  i  djeluje  vrlo  privlačno  za 
priključenje.  Međutim,  ovaj  konzum  je  značajno  udaljen  od  izvora  topline  i  revizija  studije  grijanja 

                                                            
16
 JP Elektroprivreda BiH 

BOSNA‐S/ENOVA  82
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Sarajeva  iz  TE  Kakanj  će  dati  odgovor  o  isplativosti  takvog  projekta.  Na  slici  56  je  dat  prikaz  tri 
varijante priključenja konzuma na TE Kakanj. 
Tabela 20: Razvoj toplinskog konzuma priključenog na TE Kakanj do 2030. 
   Kakanj  Zenica  Sarajevo  Kakanj+Zenica  Kakanj+Zenica+Sarajevo 
Godina  MWt  MWht  MWt  MWht  MWt MWht  MWt  MWht  MWt  MWht 
2011.  13,4  41540  0  0  0  0  13,4  41540  13,4  41540 
2012.  17  51000  0  0  0  0  17  51000  17  51000 
2013.  19,6  57820  0  0  0  0  19,6  57820  19,6  57820 
2014.  21,2  59360  120  180000  0  0  141,2  239360  141,2  239360 
2015.  22,9  62975  130  195000  0  0  152,9  257975  152,9  257975 
2016.  24,4  65880  140  210000  400  600000  164,4  275880  564,4  875880 
2017.  25,5  67575  145  217500  400  600000  170,5  285075  570,5  885075 
2018.  26,3  68380  150  225000  400  600000  176,3  293380  576,3  893380 
2019.  27,2  69360  155  232500  400  600000  182,2  301860  582,2  901860 
2020.  27,7  69250  158  237000  400  600000  185,7  306250  585,7  906250 
2021.  28,1  68845  160  240000  400  600000  188,1  308845  588,1  908845 
2022.  28,4  68160  162  243000  400  600000  190,4  311160  590,4  911160 
2023.  28,7  67445  164  246000  400  600000  192,7  313445  592,7  913445 
2024.  28,8  63360  165  247500  400  600000  193,8  310860  593,8  910860 
2025.  29  62350  166  249000  400  600000  195  311350  595  911350 
2026.  29,3  61530  167  250500  400  600000  196,3  312030  596,3  912030 
2027.  29,5  60475  168  252000  400  600000  197,5  312475  597,5  912475 
2028.  29,65  59300  169  253500  400  600000  198,65  312800  598,65  912800 
2029.  29,9  59800  170  255000  400  600000  199,9  314800  599,9  914800 
2030.  30  60000  170  255000  400  600000  200  315000  600  915000 
 
U prvoj varijanti, gdje je sam grad Kakanj, nema nekih problema sa aspekta obezbjeđenja topline iz 
TE  Kakanj.Izvor  topline  je  značajno  veći  od  konzuma.  Dakle,  radi  se  o  30  MW  konzuma  u  krajnjoj 
godini analize. Ne treba posebno analizirati umanjenje proizvodnje električne energije zbog grijanja 
samog Kaknja jer je to relativno mali broj na ukupnu proizvodnju električne energije. Dakle, radi se o 
različitim redovima veličina. Ovo može biti pokriveno iz bilo kojeg bloka u bilo koje vrijeme.  
 

450
400
Toplinski konzum, MW

350
300
Kakanj
250
Zenica
200
Sarajevo
150
100
50
0
11

13

15

17

19

21

23

25

27

29
20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

 
Slika 55: Pregled toplinskog konzuma po gradovima sa mogućnošću priključenja TE Kakanj do 2030. godine 

BOSNA‐S/ENOVA  83
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Druga varijanta je kad je u pitanju pokrivenost konzuma Kaknja i Zenice zajedno. Tada se radi o 200 
MW  toplinskog  konzuma  u  krajnjoj  godini  analize.  Za  ovu  varijantu  načinjena  je  projekcija 
pokrivenosti  toplinskog  konzuma  do  2030.  godine  od  strane  pojedinih  blokova  u  TE  Kakanj, 
uvažavajući  godine  izlaska  starih  i  godine  ulaska  novih  blokova.  U  tabeli  21  je  data  distribucija 
toplinskog konzuma po pojedinim blokovima računajući godina za godinu do 2030. godine. Također 
u tabeli 21 je data godišnja proizvodnja toplinske energije za svaku godinu do 2030. godine. Ovo je 
jedna  od  mogućih  varijanti  pokrivanja  toplinskog  konzuma  za  varijantu  2,  ali  ovo  treba  urediti  i 
dovesti do optimalnog, onda kada se završi blok 6 i urade garantna ispitivanja sa ciljem utvrđivanja 
stepena  korisnosti  turbinskog  ciklusa.  Tada  će  biti  potrebno  uraditi  optimizaciju,  u  cilju  upotrebe 
blokova sa najvećim stepenom korisnosti za određenu snagu konzuma. 
 

700
Toplinski konzum, MW

600
500
Kakanj
400
Kak+Zen
300
Kak+Zen+Sar
200
100
0
11

13

15

17

19

21

23

25

27

29
20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

 
Slika 56: Pregled toplinskog konzuma po varijantama priključenja na TE Kakanj do 2030. godine 

Tabela 21: Distribucija angažiranja pojedinih blokova za potrebe grijanja do 2030. godine(Kakanj+Zenica) 
  Kakanj+Zenica  Blok 5  Blok 6  Blok 7  Blok 8 
Godina  MWt  MWht  MWt  MWht  MWt  MWht  MWt  MWht  MWt  MWht 
2011.  13,4  41540  13,4  41540  0  0  0  0  0  0 
2012.  17  51000  17  51000  0  0  0  0  0  0 
2013.  19,6  57820  19,6  57820  0  0  0  0  0  0 
2014.  141,2  239360  50  84759  50  84759  41,2  69842  0  0 
2015.  152,9  257975  50  84361  50  84361  52,9  89254  0  0 
2016.  164,4  275880  75  125858  50  83905  39,4  66117  0  0 
2017.  170,5  285075  75  125400  50  83600  45,5  76076  0  0 
2018.  176,3  293380  75  124807  50  83205  51,3  85368  0  0 
2019.  182,2  301860  50  65000  60  78000  50  65000  72,2  93860 
2020.  185,7  306250  0  0  75  123687  60  98950  50,7  83613 
2021.  188,1  308845  0  0  75  123144  75  123144  38,1  62557 
2022.  190,4  311160  0  0  75  122568  75  122568  40,4  66023 
2023.  192,7  313445  0  0  75  121995  75  121995  42,7  69456 
2024.  193,8  310860  0  0  75  120302  75  120302  43,8  70256 
2025.  195  311350  0  0  75  119750  75  119750  45  71850 
2026.  196,3  312030  0  0  50  79478  75  119217  71,3  113335 
2027.  197,5  312475  0  0  0  0  75  118661  122,5  193814 
2028.  198,65  312800  0  0  0  0  75  118097  123,65  194703 
2029.  199,9  314800  0  0  0  0  0  0  199,9  314800 
2030.  200  315000  0  0  0  0  0  0  200  315000 
 

BOSNA‐S/ENOVA  84
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Proizvodnjom toplinske energije u blokovima TE Kakanj, ako se ne želi izgubiti planirana proizvodnja 
električne  energije,  tada  se  povećanim  brojem  sati  rada  može  ostvariti  planirani  EEB  i  plan 
proizvodnje toplinske energije. 
 
Za  prethodno  utvrđenu  distribuciju  toplinskog  konzuma,  za  svaki  blok  je  izračunata  proizvodnja 
toplinske energije na godišnjem nivou i to za svaku godinu do 2030. godine. Pri ovom proračunu uzet 
je  u  obzir  stepen  korisnosti  svakog  turbinskog  postrojenja  posebno  za  određenu  prosječnu  snagu. 
Efikasnost turbinskog postrojenja je data za svaki blok posebno na slici 57. 
 

Bruto efikasnost kogeneracije

100
Blok 5
Efikasnost kogenerativnog

90 Blok 6
Blok 7
80
postrojenja

Blok 8
70

60

50

40
80 130 180 230 280
El. snaga postrojenja, MW
 
Slika 57: Pregled efikasnosti turbinskog ciklusa za slučaj kogeneracije blokova TE Kakanj 

 

 

BOSNA‐S/ENOVA  85
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 
 

Tabela 22: Proizvodnja toplotne i električne energije u TE Kakanj do 2030. godine (Kakanj+Zenica) 
  Kakanj+Zenica  Blok 5 Blok 6 Blok 7 Blok 8

Godina  MWt  MWht  GWhe  MWt  MWht  GWhe  MWt  MWht  GWhe  MWt  MWht  GWhe  MWt  MWht  GWhe 
2011.  13,4  20100    13,4  41540    0  0  0  0  0    0  0  0 
2012.  17  25500  2117  17  51000  450  0  0  457  0  0  1210  0  0  0 
2013.  19,6  29400  2202  19,6  57820  460  0  0  468  0  0  1274  0  0  0 
2014.  141,2  211800  2202  50  84759  460  91,2  84759  468  0  69842  1274  0  0  0 
2015.  152,9  229350  2202  50  84361  460  102,9  84361  468  0  89254  1274  0  0  0 
2016.  164,4  246600  2202  75  125858  460  89,4  83905  468  0  66117  1274  0  0  0 
2017.  170,5  255750  2110  75  125400  368  95,5  83600  468  0  76076  1274  0  0  0 
2018.  176,3  264450  2018  75  124807  276  101,3  83205  468  0  85368  1274  0  0  0 
2019.  182,2  273300  2673  0  65000  184  100  78000  468  240  65000  1176  82,2  93860  845 
2020.  185,7  278550  3334  0  0    100  123687  468  240  98950  1176  85,7  83613  1690 
2021.  188,1  282150  3334  0  0    100  123144  468  240  123144  1176  88,1  62557  1690 
2022.  190,4  285600  3334  0  0    100  122568  468  240  122568  1176  90,4  66023  1690 
2023.  192,7  289050  3138  0  0    100  121995  468  240  121995  980  92,7  69456  1690 
2024.  193,8  290700  2864  0  0    100  120302  390  240  120302  784  93,8  70256  1690 
2025.  195  292500  2590  0  0    100  119750  312  240  119750  588  95  71850  1690 
2026.  196,3  294450  2512  0  0    100  79478  234  240  119217  588  96,3  113335  1690 
2027.  197,5  296250  2278  0  0    0  0    300  118661  588  197,5  193814  1690 
2028.  198,65  297975  2278  0  0    0  0    300  118097  588  198,65  194703  1690 
2029.  199,9  299850  1690  0  0    0  0    0  0  0  199,9  314800  1690 
2030.  200  300000  1690  0  0    0  0    0  0  0  200  315000  1690 
 

BOSNA‐S/ENOVA 86 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Treća  varijanta  je  vrlo  interesantna,  a  podrazumijeva  grijanje  Kaknja,  Zenice,  Sarajeva  i  usputnih 
gradova.  Ova  varijanta  u  krajnjoj  godini  analize  ima  600  MWt  konzuma.  Kod  ove  varijante  puno  je 
veće  i  ozbiljnije  angažiranje  svih  blokova  u  TE  Kakanj.  U  tabeli  23  je  data  distribucija  toplinskog 
konzuma po pojedinim blokovima računajući godina za godinu do 2030. godine. Važno je primijetiti, 
da  za  ovu  varijantu  u  posljednje  dvije  godine  analize  nema  pokrivenosti  toplinskog  konzuma  sa 
kogeneracijskim  izvorom  topline  iz  TE  Kakanj.  Ovo  može  uticati  na  donošenje  odluke  o  novim  i 
zamjenskim blokovima u TE Kakanj. Bez obzira na sve, ova varijanta toplinskog konzuma je ona na 
kojoj  bi  se  trebala  bazirati  kogeneracija  u  TE  Kakanj,  odnosno  o  potrebi  planiranja  i  gradnje  pored 
bloka 8, još jedan blok 9, koji će biti zamjenski za blokove koji izlaze iz pogona. Također u tabeli 23 je 
data  godišnja  proizvodnja  toplinske  energije  za  svaku  godinu  do  2030.  godine.  Za  prethodno 
utvrđenu distribuciju toplinskog konzuma, za svaki blok je izračunata proizvodnja električne energije 
na godišnjem nivou i to za svaku godinu do 2030. godine. Pri ovom proračunu uzet je u obzir stepen 
korisnosti svakog turbinskog postrojenja posebno za određenu prosječnu snagu. 
 
U Tabeli 24 je data proizvodnja toplinske i električne energije za svaku godinu do 2030. godine po 
pojedinim  blokovima  i  ukupno.  Na  Slikama  58  i  59  je  grafički  prikazana  proizvodnja  toplotne  i 
električne energije iz kogeneracije.  Jasno se vidi da je proizvodnja toplotne energije jako malena  u 
odnosu na efekte kogeneracije, posebno za slučaj grijanja Kaknja i Zenice, a to su najveća efikasnost 
pretvorbe primarne u finalnu energiju, vrlo jeftina toplinska energija, toplinska energija generisana 
uz  najmanje  povećanje  entropije,  emisija  štetnih  gasova,  prašine  i  čađi,  koje  emituju  mala 
individualna ložišta smanjena nekoliko puta (ne procenata), znatno veći komfor grijanja u stambenim 
i poslovnim objektima. 
 
Tabela  23:  Distribucija  angažiranja  pojedinih  blokova  za  potrebe  grijanja  u  TE  Kakanj  do  2030.  godine, 
varijanta Kakanj+Zenica+Sarajevo 
  Kak+Zen+Sar  Blok 5  Blok 6  Blok 7  Blok 8 
Godina  MWt  MWht  MWt  MWht  MWt  MWht  MWt  MWht  MWt  MWht 
2011.  13,4  41540  13,4  41540  0  0  0  0  0  0 
2012.  17  51000  17  51000  0  0  0  0  0  0 
2013.  19,6  57820  19,6  57820  0  0  0  0  0  0 
2014.  141,2  239360  50  84759  91,2  154601  0  0  0  0 
2015.  152,9  257975  50  84361  102,9  173614  0  0  0  0 
2016.  564,4  875880  140  217263  140  217263  284,4  441354  0  0 
2017.  570,5  885075  140  217196  140  217196  290,5  450682  0  0 
2018.  576,3  893380  140  217028  140  217028  296,3  459324  0  0 
2019.  582,2  901860  75  102921  120  164673  240  329346  222,2  304920 
2020.  585,7  906250  0  0  120  185675  240  371351  225,7  349224 
2021.  588,1  908845  0  0  120  185447  240  370894  228,1  352504 
2022.  590,4  911160  0  0  120  185195  240  370390  230,4  355575 
2023.  592,7  913445  0  0  120  184939  240  369878  232,7  358628 
2024.  593,8  910860  0  0  140  214753  240  368148  213,8  327959 
2025.  595  911350  0  0  140  214435  240  367603  215  329311 
2026.  596,3  912030  0  0  140  214127  240  367076  216,3  330827 
2027.  597,5  912475  0  0  0  0  300  458146  297,5  454329 
2028.  598,65  912800  0  0  0  0  300  457429  298,65  455371 
2029.  599,9  914800  0  0  0  0  0  0  300  914800 
2030.  600  915000  0  0  0  0  0  0  300  915000 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA  87
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 

Kakanj + Zenica

4000000
Topl- energija
3500000
Elekt. energija
Proizvodnja en. MW

3000000

2500000

2000000

1500000

1000000

500000

0
2010 2015 2020 2025 2030
Godine
 
Slika 58: Proizvodnja toplotne i električne energije za varijantu grijanja Kakanj i Zenica 

Kakanj + Zenica + Sarajevo

4000000
Topl- energija
3500000 Elekt. energija
Proizvodnja en., MW

3000000

2500000

2000000

1500000

1000000

500000

0
2010 2015 2020 2025 2030
Godine
 
Slika 59: Proizvodnja toplotne i električne energije za varijantu grijanja Kakanj, Zenica i Sarajevo 

 
 

BOSNA‐S/ENOVA  88
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 
 

Tabela 24: Proizvodnja toplotne i električne energije u TE Kakanj do 2030. godine (Kakanj+Zenica+Sarajevo) 
  Kakanj+Zenica+Sarajevo  Blok 5  Blok 6  Blok 7  Blok 8 
Godina  MWt  MWht  GWhe  MWt  MWht  GWhe  MWt  MWht  GWhe  MWt  MWht  GWhe  MWt  MWht  GWhe 
2011.  13,4  41540    13,4  41540    0  0  0  0  0    0  0  0 
2012.  17  51000  2117  17  51000  450  0  0  457  0  0  1210  0  0  0 
2013.  19,6  57820  2202  19,6  57820  460  0  0  468  0  0  1274  0  0  0 
2014.  141,2  239360  2202  41,2  84759,21  460  100  154600,8  468  0  0  1274  0  0  0 
2015.  152,9  257975  2202  52,9  84360,69  460  100  173614,3  468  0  0  1274  0  0  0 
2016.  564,4  875880  2202  140  217262,9  460  140  217262,9  468  284,4  441354,1  1274  0  0  0 
2017.  570,5  885075  2110  140  217196,3  368  140  217196,3  468  290,5  450682,4  1274  0  0  0 
2018.  576,3  893380  2018  140  217027,9  276  140  217027,9  468  296,3  459324,1  1274  0  0  0 
2019.  582,2  901860  2673  0  102920,7  184  120  164673,2  468  240  329346,3  1176  222,2  304919,8  845 
2020.  585,7  906250  3334  0  0    120  185675,3  468  240  371350,5  1176  225,7  349224,2  1690 
2021.  588,1  908845  3334  0  0    120  185447  468  240  370894,1  1176  228,1  352503,9  1690 
2022.  590,4  911160  3334  0  0    120  185195,1  468  240  370390,2  1176  230,4  355574,6  1690 
2023.  592,7  913445  3138  0  0    120  184939,1  468  240  369878,2  980  232,7  358627,7  1690 
2024.  593,8  910860  2864  0  0    120  214753,1  390  240  368148,2  784  233,8  327958,7  1690 
2025.  595  911350  2590  0  0    120  214435,3  312  240  367603,4  588  235  329311,3  1690 
2026.  596,3  912030  2512  0  0    120  214127,5  234  240  367075,6  588  236,3  330826,9  1690 
2027.  597,5  912475  2278  0  0    0  0     300  458146,4  588  297,5  454328,6  1690 
2028.  598,65  912800  2278  0  0    0  0     300  457429,2  588  298,65  455370,8  1690 
2029.  599,9  914800  1690  0  0    0  0     0  0  0  300  914800  1690 
2030.  600  915000  1690  0  0    0  0     0  0  0  300  915000  1690 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA 89 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice
 

3.5 OCJENA  MOGUĆNOSTI  I  KAPACITETA  POSTOJEĆIH  RUDNIKA  ZA  SNABDIJEVANJE 
UGLJEM POSTOJEĆIH TERMOBLOKOVA TE KAKANJ 
 
U periodu od 2010. do 2030. godine, planirano je da se Termoelektrana Kakanj snabdijeva ugljem iz 
rudnika  uglja  Srednje  Bosne  –  rudnici  Kakanj,  Breza,  Zenica,  Gračanica,  Bila  i  Tušnica.  Od  2012. 
godine, rudnik Tušnica se prestaje koristiti, dok je planirano da se ostali rudnici koriste do završetka 
2026. godine. Nakon toga, planirano je samo korištenje rudnika Kakanj, Breza i Zenica.  
 
Receptura uglja koja se planira koristiti u TE Kakanj do 2027. približno odgovara slijedećem omjeru u 
procentima: 
• Kakanj – 55%, 
• Breza – 21%; 
• Zenica – 10%; 
• Gračanica – 9%; 
• Bila – 5%. 
 
Nakon prestanka eksploatacije rudnika Gračanica i Bila, planirani omjer je: 
• Kakanj – 70%, 
• Breza – 20%; 
• Zenica – 10%. 
 
JP Elektroprivreda BiH je napravila analizu potreba uglja za proizvodnju planiranih potreba električne 
energije  (prema  elektroenergetskom  bilansu  za  TE  Kakanj  od  2012‐2030.  godine)  i  rudnici  su  u 
mogućnosti  isporučiti  potrebne  količine  uglja.  Međutim,  neophodno  je  analizirati  da  li  su  rudnici  u 
stanju isporučiti dodatne količine uglja za potrebe proizvodnje toplotne energije. 
 
Koristeći  podatke  o  planiranom  razvoju  toplotnog  konzuma  područja  do/i  Zenice,  te  planiranom 
razvoju toplotnog konzuma u Sarajevu, urađena je analiza potrebnih količina uglja za tri varijante: 
a) snabdijevanje toplotom Zenice; 
b) snabdijevanje toplotom Zenice i Kaknja; 
c) snabdijevanje toplotom Zenice, Kaknja i Sarajeva. 
 
Rezultati analize su prikazani u tabeli 25.  
 
Nakon analize rezervi uglja u saradnji sa JP EP BiH, a prema raspoloživim podacima iz rudnika, može 
se  pouzdano  zaključiti  da  uglja  ima  u  dovoljnim  količinama  za  instalirane  i  proširene  kapacitete  TE 
Kakanj  za  sve  razmatrane  varijante  do  2030.  godine.  Implementacija  ovog  projekta  bi  za  posljedicu 
imala, kao jedan od benefita, i povećanje proizvodnje i isporuke uglja iz rudnika koji snabdijevaju TE 
Kakanj, što je također veoma bitno za dugoročnu održivost tih rudnika. 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA  90
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 
Tabela 25: Potrebne količine uglja za proizvodnju toplotne energije do 2030. godine 
  2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.  2019. 2020. 
a) Zenica 
Toplinski bilans (MW)  13,4 17 19,6 120 130 140 145 150 155 158 
Toplinski bilans (GWh)  0,00 0,00 0,00 180,00 195,00 210,00 217,50 225,00 232,50 237,00 
Količina uglja (tona)  0 0 0 54.334 58.862 63.390 65.654 67.918 71.045 72.962 
b) Zenica+Kakanj                     
Toplinski bilans (MW)  13,4 17 19,6 141,2 152,9 164,4 170,5 176,3 182,2 185,7 
Toplinski bilans (GWh)  41,54 51,00 57,82 239,36 257,98 275,88 285,08 293,38 301,86 306,25 
Količina uglja (tona)  12.561 15.395 17.453 72.252 77.871 83.276 86.051 88.558 92.239 94.281 
                     

c) Zenica+Kakanj+Sarajevo                     
Toplinski bilans (MW)  13,4 17 19,6 141,2 152,9 564,4 570,5 576,3 582,2 585,7 
Toplinski bilans (GWh)  41,54 51,00 57,82 239,36 257,98 875,88 885,08 893,38 901,86 906,25 
Količina uglja (tona)  12.561 15.395 17.453 72.252 77.871 264.389 267.165 269.672 275.581 278.994 
                     

  2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028.  2029. 2030. 
a) Zenica                     
Toplinski bilans (MW)  160 162 164 165 166 167 168 169 170 170 
Toplinski bilans (GWh)  240,00 243,00 246,00 247,50 249,00 250,50 252,00 253,50 255,00 255,00 
Količina uglja (tona)  73.885 74.809 75.827 76.443 77.342 78.435 79.109 79.580 80.051 80.051 
                     

b) Zenica+Kakanj                     
Toplinski bilans (MW)  188,1 190,4 192,7 193,8 195 196,3 197,5 198,65 199,9 200 
Toplinski bilans (GWh)  308,85 311,16 313,45 310,86 311,35 312,03 312,48 312,80 314,80 315,00 
Količina uglja (tona)  95.080 95.792 96.616 96.013 96.708 97.701 98.094 98.196 98.824 98.887 
                     

c) Zenica+Kakanj+Sarajevo                     
Toplinski bilans (MW)  588,1 590,4 592,7 593,8 595 596,3 597,5 598,65 599,9 600 
Toplinski bilans (GWh)  908,85 911,16 913,45 910,86 911,35 912,03 912,48 912,80 914,80 915,00 
Količina uglja (tona)  279.793 280.505 281.560 281.330 283.074 285.570 286.450 286.552 287.180 287.243 

BOSNA‐S/ENOVA 91
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
3.6 LITERATURA 
 
1. Modernizacija daljinskog grijanja grada Zenice, Javno preduzeće „Grijanje“ d.o.o. Zenica 
2. Studija energetskog sektora u Bosni i Hercegovini, Svjetska banka, 2008 
3. http://www.grijanje.co.ba/ ‐ JP Grijanje d.o.o. Kakanj 
4. JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo, Procjena i projekcija elektroenergetskog bilansa za TE 
Kakanj za period 2012.‐2030. godine 
5. JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo, Projekcija isporuke uglja sa rudnika Koncerna JP EP BiH 
prema EEB do 2030. godine 
 
   

BOSNA‐S/ENOVA  92
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
 

4 PRIJEDLOG  TEHNIČKOG  RJEŠENJA  ZA  SNABDIJEVANJE  TOPLINSKOM 
ENERGIJOM IZ TE KAKANJ PODRUČJA DO/I ZENICE 
4.1 IZRADA DETALJNOG TEHNIČKOG RJEŠENJA 
 
U  poglavlju  4  su  date  tehničke  mogućnosti  dobivanja  toplinske  energije  iz  pojedinih  blokova  TE 
Kakanj.  Tehnička  rješenja  za  dobivanje  toplinske  energije  mogu  biti  različita.  Unificiranje  rješenja 
može  dati  rezultat  jednostavnijeg  i  jeftinijeg  održavanja  postrojenja.  U  tom  smislu  treba  i  praviti 
tehnička rješenja. 
 
U  TE  Kakanj  na  svim  blokovima  su  ugrađene  parne  turbine  proizvođača  Škoda,  Plzeň,  Republika 
Češka. To su trokućišne turbine, koje se sastoje od visokotlačnog dijela, u kome para ekspandira i po 
izlasku jednim dijelom ide na međupregrijanje, a drugi dio ide na visokotlačni zagrijač napojne vode. 
Potom  međupregrijana  para  ekspandira  u  srednjetlačnom  dijelu,  a  zatim  preko  dva  prestrujna 
parovoda  se  vodi  u  niskotlačni  dio,  gdje  ekspandira  do  nekog  stanja  vlažne  pare.  Po  izlasku  iz 
niskotlačnog dijela vlažna para kondenzira u kondenzatoru uz pomoć vode iz zatvorenog rashladnog 
sistema.  Kondenzat  se  pomoću  pumpe  kondenzata,  prolazeći  kroz  regenerativne  niskotlačne 
zagrijače,  dovodi  do  spremnika  napojne  vode  sa  otplinjačem,  gdje  se  napojna  voda  priprema 
termički  i  hidraulički.  Zagrijači  se  napajaju  parom  sa  pojedinih  oduzimanja  sa  niskotlačnog  i 
srednjetlačnog  dijela  turbine.  Spremnik  napojne  vode  se  napaja  parom  sa  srednjetlačnog  dijela 
turbine. Iz spremnika napojne vode, voda ide na napojne pumpe koje napajaju kotao uz prethodno 
predgrijavanje  vode  u  dva  visokotlačna  zagrijača  vode.  Ovi  zagrijači  se  napajaju  parom  sa  prvog 
oduzimanja srednjetlačnog dijela turbine i sa izlaznom parom iz visokotlačnog dijela turbine. Dakle, 
ovo je zajednička karakteristika sve tri turbine u TE Kakanj. 
 
4.1.1 Intervencije na bloku 5 i 6 u TE Kakanj 
 
Blok 5 i blok 6, čija je toplotna šema data na slici 60, ima sve karakteristike opisane u prethodnom 
paragrafu. Blok 6 je nakon modernizacije, koja je obavljena 2003. godine, projektovan i izveden kao 
kogenerativno postrojenje. Zahvati koji su urađeni na bloku u cilju pripreme bloka za kogeneraciju a i 
zbog  modernizacije  su  provedeni  da  bi  nova  kondenzaciona  parna  turbina  povećala  efikasnost  i 
pouzdanosti i obezbijedila oduzimanja pare za potrebe grijanje u dvije faze. 
 
Nova turbina je moderne konstrukcije sa svrhom smanjenja unutrašnjih i vanjskih gubitaka pare. U 
odnosu  na  postojeću  turbinu  rotori  i  brtvene  kutije  su  moderne  konstrukcije.  Tehničko  rješenje  je 
popraćeno  odgovarajućim  proračunima,  shemama  i  dijagramima.  Ove  kalkulacije  su  rađene  i 
prezentirane  za  različita  opterećenja  turbine,  tehničko  minimalno,  optimalno  i  maksimalno 
opterećenje, a parametri su dati u poglavlju 4. 
 
Rekonstrukcija turbine i turbinskog postrojenja je obuhvatila: 
• Novi visokotlačni dio turbine;  
• Novi srednjetlačni dio turbine; 
• Nove lopatice rotora niskog tlaka i revitalizacija rotora niskog tlaka; 
• Nove visokotlačne i srednjetlačne brzozatvarajuće ventile; 
• Nove visokotlačne i srednjetlačne regulacione  ventile; 
• Nove regulacione ventile za oduzimanje pare za sisteme grijanja; 
• Rekonstrukciju ležajnih blokova visokotlačnog dijela turbine; 

BOSNA‐S/ENOVA  93
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
• Novi sistem za hlađenje zadnjeg reda NT lopatica; 
• Zamjenu cijevi, dizni i difuzora parnog ejektora; 
• Novi sistem odvodnjavanja turbine; 
• Nove visokotlačne parovode turbine; 
• Rekonstrukciju  uljnog  sistema  za  podmazivanje  ležajeva  turbine  (novi  autonomni  sistem 
regulacije pritiska i temperature ulja za podmazivanje, nove uljne pumpe za hitne slučajeve, 
nova  uljna  pumpa  za  podizanje  rotora  turbine  i  generatore,  novi  filteri  za  ležajno  i 
regulaciono ulje); 
• Novi sistem brtvene i ventilacione pare turbine; 
• Novi sistem regulacije rada turbine SIEMENS sistem SYMADYN D (rekonstrukcije prethodnog 
mehaničko‐hidrauličnog  kontrolnog  sistema  i  prelaska  na  direktnu  elektronsku  kontrolu. 
Sekundarno  i  niskotlačno  ulje  stvaraju  se  sa  dva  para  EH  –  kontrolora  VOITH  koji  su  novo 
instalirani.  Oni  daju  upravljačke  signale  za  otvaranje  kontrolnih  i  prekidnih  ventila  i  za 
otvaranje  novih  zaklopaca  u  niskotlačnom  dijelu  u  spojnim  cjevovodima  srednjeg  i 
niskotlačnog dijela); 
• Novi sistem zaštite od prevelike brzine WOODWARD Pro Tech 203; 
• Sistem praćenja pomjeranja i vibracija BENTLEY NEVADA 3500. 
 
Na  bloku  5  je  predviđeno  i  urađeno  da  se  para  za  grijanje  vrelovodne  stanice  daljinskog  grijanja 
obezbjeđuje na slijedeći način: 
• Oduzimanjem  pare sa prestrujnih cjevovoda ST‐NT dijela turbine 5 i 6; 
• Napajanje parom sa VI oduzimanja turbine 5 i 6; 
• Napajanje parom preko RS‐4 bloka 5 i 6; 
• Napajanje parom sa bloka 230 MW preko RS‐4 bloka 5 i 6. 
 
Povoljna  varijanta  oduzimanja  pare  za  potrebe  grijanja  je  sa  prestrujnog  voda  ST‐NT  i  sa  6‐tog 
turbinskog  oduzimanja  blokova  5  i  6  jer  odgovara  parametrima  pare  toplotnih  podstanica  grijanja 
bez reduciranja pritiska. 
 
I ranije se para koristila za grijanje vrelovodne stanice sa prestrujnog parovoda ST‐NT dijela turbine i 
sa 6‐tog oduzimanja turbine bloka 5 i 6, ali su to bila neregulisana oduzimanja i opasna po sigurnost 
turbine.  Pošto  su  ovo  bila  neregulisana  oduzimanja,  bez  ikakve  zaštite  turbine  od  prevelikog  pada 
pritiska  i  mjerenja  količine  oduzete  pare,  u  slučaju  njihove  izvedbe,  postojala  bi  mogućnost  da 
zagrijači  u  nekom  pogonskom  režimu  imaju  potrebu  za  većom  količinom  pare  od  maksimalno 
dozvoljene i time direktno ugroze rad turbine. U slučaju manjih opterećenja turbine, pritisak V i VI 
turbinskog  oduzimanja  je  manji  od  pritiska  reducir  stanica  te  postoji  mogućnost  da  dolazi  do 
suprotnog strujanja pare.  
 
U cilju rješenja ovih problema urađeno je to da se na cjevovod oduzimanja sa prestrujnog parovoda 
ST‐NT  dijela  turbine,  dodatno,  ugradila  hidraulička  klapna  sa  prespojnim  vodom  čija  je  funkcija 
vezana  za  brzozatvarajući  sistem  turbine  i  ima  ulogu  njene  zaštite.  Detalji  rješenja  ovog  problema 
definisani su Pogonskim uputstvima za oduzimanje pare sa prestrujnog parovoda. Ovim rješenjem se 
ovo  oduzimanje  pri  radu  blokova  110  MW  treba  koristiti  kao  osnovno  oduzimanje  pare  za  grijanje 
NT‐zagrijača  vrelovodne  stanice.  Da  bi  se  omogućilo  pouzdano  korištenje  pare  VI  oduzimanja, 
urađeno  je  regulisano  oduzimanje  pare  sa  ciljem  da  se  zaštiti  od  maksimalnog  protoka,  koja  će 
onemogućiti  da  VT  zagrijači  u  vrelovodnoj  stanici  u  bilo  kom  trenutku  povuku  više  pare  od 
projektovane vrijednosti.  
 
Dakle način dobivanja pare za vrelovodnu stanicu daljinskog grijanja dat je na slici  60, gdje se jasno 
vidi  kako  se  vrši  oduzimanje  pare  na  pojedinim  dijelovima  turbine  i  nepoželjno  ali  rezervno  preko 
reducir stanica sa VIII oduzimanje prema shemi na slici 61. Para se može dobiti, kako je ranije rečeno 
i sa bloka 7, bloka 230 MW, preko reducir stanice RS‐4 blokova 5 i 6. Ova veza parovodom između 
bloka 5 i 6 i bloka 7 je već realizirana. 

BOSNA‐S/ENOVA  94
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 

BLOK 5 BLOK 6
NO 400

NO 400

VT ST NT VT ST NT

VTB VTB
I oduz. I oduz.
NTB NTB
II oduz. II oduz.
III oduz. III oduz.

VII oduz.

VII oduz.
VI oduz.

IV oduz.

VI oduz.

IV oduz.
V oduz.

V oduz.
KOND KOND

SNV SNV

KP KP

VTZ 1 VTZ 2 NTZ 2 NTZ 1 VTZ 1 VTZ 2 NTZ 2 NTZ 1
ENP KOP ENP

KOP
NTZ 5 NTZ 4 NTZ 3 KLP NTZ 5 NTZ 4 NTZ 3 KLP

RS 5 RS 5

NO 200
NO 200

KEP

NO 150 NO 150

NO 200
NO 200
NO 200

NO 200
RS 3 RS 2 RS 1 RS 3 RS 2 RS 1

NO 200
otplinjač

otplinjač
NO 300

ekspander odsoljavanja
RS 4 RS 4 BLOK 7

na RS 1 i 2

na lokalnu TS
ekspander odsoljavanja

NO 200

na zagrijače zraka NO 200

zrak
NO 300
dizne KO 6 dizne KO 5
sa RS 3
TOPLOTNA STANICA ZA GRIJANJE KAKNJA
NO 400

NT VT

sa RS blokova 32 MW
NO 200

TE "Kakanj"
Blok 5i6 - 110 MW Shema međuveza blokova 5 i 6
Crtež broj 1
 
Slika 60: Toplotna shema turbinskog ciklusa bloka 5 i 6 TE Kakanj sa sistemom zagrijača 

BOSNA‐S/ENOVA 95 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
U toku je modernizacija turbine bloka 6 sa slijedećim ciljevima:  
• Produženje životnog vijeka za narednih 100–120 hiljada pogonskih sati (15–20 godina) 
i modernizacija; 
• Mogućnost  rada  revitalizirane  turbine  u  čisto  kondenzacionom  režimu  i  u 
toplifikacionom režimu, odnosno režimu kogeneracije električne energije i do 150 MWt  
toplotne energije; 
• Povećanje snage turbine na 118 MW; 
• Povećanje  energetske  efikasnosti  turbine  i  turbinskog  postrojenja  u  odnosu  na 
prvobitno projektovano stanje, kod kondenzacionog režima rada; 
• Obezbjeđenje potrebne količine pare za projektni nagrijev napojne vode kroz VTZ‐e; 
• Povećanje pouzdanosti i raspoloživosti rada turbine i turbinskog postrojenja; 
• Poboljšanje uslova rada pogonskog personala. 
 
Postizanje ovih ciljeva zahtijeva slijedeći obim radova: 
ƒ Kompletna zamjena VT i ST dijela turbine;  
ƒ Modernizacija postojećeg NT dijela turbine; 
ƒ Zamjena prestrujnih parovoda turbine i parovoda turbinskih oduzimanja; 
ƒ Zamjena  pogona  ventila  turbinskih  oduzimanja  i  povratnih  klapni  VT  dijela  sa 
servopogonima sa pneumatskim pogonima; 
ƒ Zamjena BZ i regulacionih ventila VT i ST dijela turbine sa servopogonima; 
ƒ Zamjena sistema brtvljenja i odvodnjavanja turbine; 
ƒ Ugradnja novog sistema regulacije i zaštita turbine; 
ƒ Modernizacija sistema ulja za podmazivanje ležajeva turbine; 
ƒ Zamjena prekretnog stroja turbine; 
ƒ Zamjena sistema za podizanje rotora TG‐a; 
ƒ Sanacija vakumskog sistema i sistema regeneracije turbinskog postrojenja; 
ƒ Zamjena parnih i vodenih (hlađenje) regulacionih ventila VT by‐passa turbine; 
ƒ Zamjena sistema odvodnjavanja by‐passa; 
ƒ Zamjena hidrauličnih spojki ENP‐i; 
ƒ Zamjena dotrajale armature u strojarnici; 
ƒ Zamjena cijevnog registra hladnjaka vode za hlađenje vodika. 

PRESTRUJNI PAROVOD

VTD STD NTD G
ODUZIMNAJE SA
NAPOJNA VODA
SREDNJEG TLAKA
U KONDENZATOR

M
M

REDUCIR STANICA 1 REDUCIR STANICA 2

150°C 115°C VODA ZA DALJINSKO GRIJANJE
75°C

ZAGRIJAČ 2. STUPNJA ZAGRIJAČ 1. STUPNJA

 
Slika 61: Shema oduzimanja pare za potrebe vrelovodne stanice daljinskog grijanja 

BOSNA‐S/ENOVA  96
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
4.1.2 Intervencije na bloku 7 u TE Kakanj 
 
Ono što nije do sada urađeno, jeste priprema bloka 7, 230 MW za kogeneraciju. 
 
Turbina  230  MW  proizvođača  Škoda,  Plzeň,  Republika  Češka  je  trokućišne  izvedbe  akcijskog  tipa. 
Svježa  para  ekspandira  najprije  kroz  stupnjeve  u  kućištu  visokog  tlaka.  Nakon  toga  para  se  manjim 
dijelom oduzima za regenerativno zagrijavanje napojne vode, a veći se dio vodi cjevovodom hladnog 
međupregrijanja natrag u kotao gdje se vrši međupregrijanje. Nakon međupregrijanja para se vodi u 
kućište  srednjeg  tlaka  iz  kojeg  se  prestrujnim  cjevovodom  vodi  u  kućište  niskog  tlaka.  Kućište 
srednjeg  tlaka  ima  četiri  priključka  za  oduzimanje,  a  kućište  niskog  tlaka  ima  dva  priključka  za 
oduzimanje  pare  u  svrhu  regenerativnog  zagrijavanja  napojne  vode  koje  se  vrši  pomoću  sedam  (7) 
zagrijača (4 NTZ, 2 VTZ i SNV – zagrijač napojne vode). Na kraju ekspanzije para iz kućišta niskog tlaka 
odlazi u kondenzator. Kondenzator je hlađen rashladnom vodom, te para kondenzira, a kondenzat se 
pomoću  pumpe  kondenzata  prolazeći  kroz  regenerativne  zagrijače  niskog  tlaka  (napajaju  se  parom 
svaki  iz  svojeg  oduzimanja  označenih  slovima  I  do  IV)  dovodi  u  otplinjač  i  spremnik  napojne  vode. 
Oduzimanje „V” napaja otplinjač i spremnik napojne vode. Napojna pumpa dobavlja napojnu vodu iz 
spremnika u kotao pri čemu se napojna voda zagrijava prolazom kroz regenerativne zagrijače visokog 
tlaka (napajaju se parom svaki iz svojeg oduzimanja). 
 
U  zimskom  režimu  potrebna  je  maksimalna  snaga  grijanja  od  cca.  300  MW.  Pri  ravnomjernom 
opterećenju oba serijski spojena zagrijača vrele vode i maksimalnoj temperaturi polaza mrežne vode 
za daljinsko grijanje potrebno je oduzimati paru za zagrijače na dva nivoa tlaka. Pritisak oduzimanja za 
zagrijavanje  u  prvom  stupnju  određen  je  pritiskom  u  prestrujnom  vodu,  koji  se  može  vidjeti  sa  shema 
ovog bloka u poglavlju 4 kojim se para vodi iz kućišta srednjeg tlaka u kućište niskog tlaka. Oduzimanje 
velikog  volumnog  protoka  pare  koji  je  potreban  za  postizanje  toplinske  snage  traži  velike  presjeke 
cjevovoda  što  je  moguće  realizirati  ugradnjom  T  priključka  na  svaki  prestrujni  cjevovod.  Regulacija 
pritiska, a time i količine oduzete pare, vrši se pomoću regulacionih zaklopki ugrađenih na prestrujni 
cjevovod iza račvanja, a ispred ulaza pare u niskotlačno kućište. Cjevovodi pare do zagrijača moraju 
biti  osigurani  od  neželjenog  porasta  pritiska  pomoću  sigurnosnih  ventila.  Za  slučaj  ispada 
turboagregata  iz  pogona  predviđa  se  snabdijevanje  zagrijača  parom  pomoću  redukciono‐rashladne 
stanice, koja bi potrebnu količinu pare preusmjerila iz niskotlačnog obilaza u zagrijače prvog stupnja. 
Turbina  niskog  tlaka  osigurava  se  pri  tome  od  povratnog  strujanja  pare  pomoću  dva  serijski 
ugrađena,  prisilno  upravljana,  protupovratna  organa.  Isto  vrijedi  i  za  zagrijač  drugog  stupnja 
zagrijavanja  koji  se  pri  ispadu  turboagregata  napaja  preko  redukciono‐rashladne  stanice  iz  hladnog 
voda  međupregrijanja.  U  normalnom  pogonu  turboagregata  zagrijač  drugog  stupnja  snabdijeva  se 
parom oduzetom iz turbine srednjeg tlaka. 
 
U kućište srednjeg tlaka uvodi se međupregrijana para tlaka 36,4 bar i temperature 530 °C. Para se 
nakon  prolaza  kroz  brzozatvarajuće  i  regulacijske  ventile  srednjeg  tlaka  uvodi  parorazvodnim 
cjevovodom kroz vanjsko kućište srednjeg tlaka u obje (donju i gornju) polovine unutarnjeg kućišta. 
Na  taj  način  postignuta  je  ravnomjerna  raspodjela  temperatura  po  obodu  provodnog  prostora 
unutarnjeg  kućišta  čime  se  izbjegavaju  visoka  toplinska  naprezanja  pri  prijelaznim  pojavama 
(promjenama opterećenja, a naročito pri puštanju u pogon). Svrha unutarnjeg kućišta je ujedno da se 
u  njemu  izvrši  ekspanzija  pare  (pri  punom  opterećenju)  od  ulaznog  tlaka  36,4  bar  do  tlaka  od  16,3 
bar. Ekspanzija se vrši kroz 5 stupnjeva, a pri tome se razvijena kinetička energija pare predaje rotoru. 
Nakon  izlaska  iz  unutarnjeg  kućišta  tok  pare  mijenja  smjer  (para  je  strujala  gledano  duž  osi  – 
suprotno od generatora) i prolazi prostorom između unutarnjeg i vanjskog kućišta srednjeg tlaka, te 
ulazi u sljedeću grupu stupnjeva. Prostor unutar vanjskog kućišta srednjeg tlaka podijeljen je ukupno 
na 4 dijela i to: 
• Prostor  nakon  i  oko  unutarnjeg  kućišta  sa  grupom  stupnjeva  iz  kojeg  se  vrši 
oduzimanje  pare  (VI)  za  regenerativno  zagrijavanje  napojne  vode  u  zagrijaču  br.  6, 
odnosno VTZ‐1. U normalnom pogonu turbine u ljetnom režimu u ovom prostoru vlada 
tlak od cca. 16,5 bar; 

BOSNA‐S/ENOVA  97
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
• Prostor  nakon  prvog  reda  rotorskih  lopatica  grupe  stupnjeva  iz  kojeg  se  vrši 
oduzimanje (V) za otplinjač; 
• Prostor u drugom redu rotorskih lopatica grupe stupnjeva iz kojeg se vrši oduzimanje 
za niskotlačni zagrijač br. 4; 
• Prostor  nakon  drugog  reda  rotorskih  lopatica  grupe  stupnjeva  iz  kojeg  se  vrši 
oduzimanje za niskotlačni zagrijač br. 3. Ovaj prostor je istovremeno i prostor na koji se 
vezuje prestrujni cjevovod prema kućištu niskog tlaka. 
 
Oduzimanje pare za drugi stupanj zagrijavanja treba biti pritiska većeg ili jednakog od 5,3 bar čime se 
postiže  dovoljna  razlika  temperature  zasićenja  (pri  kojoj  se  oduzeta  para  kondenzira)  i  potrebne 
izlazne temperature vode za daljinsko grijanje. 
 
Zbog velikog volumnog protoka pare potrebnog za punu toplinsku snagu drugog stupnja zagrijavanja, 
mjesto  oduzimanja  traži  velike  otvore  na  novom  rekonstruiranom  kućištu.  Osim  rekonstrukcije 
vanjskog  kućišta  također  je  potrebna  rekonstrukcija  i  unutarnjeg  kućišta,  1.  i  2.  nosača  statorskih 
dijafragmi,  odnosno  lopatica,  a  i  samog  rotora  srednjeg  tlaka.  Na  donjoj  polovini  vanjskog  kućišta 
treba  izvesti  dva  priključka  promjera  500  mm  za  snabdijevanje  zagrijača  i  otplinjača  potrebnom 
količinom  pare.  Samu  izvedbu  i  optimizaciju  s  obzirom  na  čvrstoću  kućišta  treba  provesti  izvođač 
rekonstrukcije. 
 
Nakon  oduzimanja,  pritisak  se  reducira  regulaciono‐redukcionim  ventilom  na  potrebni  pritisak  za 
zagrijavanje vode do 150 0C, te nakon prigušenja u ventilu treba povećati promjere cjevovoda na 600 
mm.  Zbog  gabarita  predviđene  su  dvije  linije  zagrijača  1.  i  2.  stupnja,  svaka  linija  po  150  MW 
toplinske  snage.  Time  se  postiže  da  su  zagrijači  unificirani  i  jednaki  zagrijačima  predviđenim  za 
turbine 110 MW. 
 
4.1.3 Priprema bloka 8 za kogeneraciju u TE Kakanj 
 
Blok  8  se  tek  projektuje,  ali  je  u  projektnom  zadatku  jasno  naznačeno  da  treba  da  bude 
kogeneracijsko postrojenje. Kao što se vidi sa slike 62 iz toplinske sheme bloka 8, turbina je također 
trokućišna,  sa  ukupno  7  zagrijača  vode,  od  toga  2  su  visokotlačna,  a  4  su  niskotlačni  zagrijači  uz 
spremnik napojne vode. Tako ova turbina ima tri oduzimanja na NTD turbine i tri oduzimanja na STD 
turbine.  Principijelno,  potpuno  je  ista  shema  oduzimanja  pare  za  potrebe  grijanja  vrele  vode  za 
daljinsko grijanja. U zimskom režimu, potrebna je sa bloka 8 maksimalna snaga grijanja od cca. 300 
MW.  Pri  ravnomjernom  opterećenju  oba  serijski  spojena  zagrijača  vrele  vode  i  maksimalnoj 
temperaturi polaza mrežne vode za daljinsko grijanje, potrebno je oduzimati paru za zagrijače na dva 
nivoa pritiska. Pritisak oduzimanja za zagrijavanje u prvom stupnju određen je pritiskom u prestrujnom 
vodu, koji se može vidjeti sa sheme ovog bloka na slici 62, kojim se para vodi iz kućišta srednjeg tlaka u 
kućište  niskog  tlaka.  Oduzimanje  velikog  volumnog  protoka  pare  koji  je  potreban  za  postizanje 
toplinske  snage  traži  velike  presjeke  cjevovoda,  što  je  moguće  realizirati  ugradnjom  T  priključka  na 
svaki  prestrujni  cjevovod.  Regulacija  pritiska,  a  time  i  količine  oduzete  pare,  vrši  se  pomoću 
regulacionih zaklopki ugrađenih na prestrujni cjevovod iza račvanja, a ispred ulaza pare u niskotlačno 
kućište.  Cjevovodi  pare  do  zagrijača  moraju  biti  osigurani  od  neželjenog  porasta  pritiska  pomoću 
sigurnosnih  ventila.  Za  slučaj  ispada  turboagregata  iz  pogona  predviđa  se  snabdijevanje  zagrijača 
parom  pomoću  redukciono‐rashladne  stanice,  koja  bi  potrebnu  količinu  pare  preusmjerila  iz 
niskotlačnog  obilaza  u  zagrijače  prvog  stupnja.  Turbina  niskog  tlaka  osigurava  se  pri  tome  od 
povratnog  strujanja  pare  pomoću  dva  serijski  ugrađena  prisilno  upravljana  protupovratna  organa. 
Isto  vrijedi  i  za  zagrijač  drugog  stupnja  zagrijavanja  koji  se  pri  ispadu  turboagregata  napaja  preko 
redukciono‐rashladne stanice iz hladnog voda međupregrijanja. U normalnom pogonu turboagregata 
zagrijač drugog stupnja snabdijeva se parom oduzetom iz STD turbine. 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA  98
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 

 
Slika 62: Toplinska shema novoprojektovanog bloka 8 u kogeneracijskom režimu

BOSNA‐S/ENOVA  99 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Oduzimanje pare za drugi stupanj zagrijavanja treba biti pritiska većeg ili jednakog od 5,3 bar čime se 
postiže  dovoljna  razlika  temperature  zasićenja  (pri  kojoj  se  oduzeta  para  kondenzira)  i  potrebne 
izlazne temperature vode za daljinsko grijanje. Na turbini bloka 8 planirano je da se za drugi stupanj 
vrši  oduzimanje  pare  sa  5.  oduzimanja.  Tako  će  5.  oduzimanje  biti  regulirano  oduzimanje.  Nakon 
oduzimanja, tlak se reducira regulaciono‐redukcionim ventilom na potrebni tlak za zagrijavanje vode 
do  150  0C,  te  nakon  prigušenja  u  ventilu  treba  povećati  promjere  cjevovoda  na  600  mm.  Zbog 
gabarita  predviđene  su  dvije  linije  zagrijača  1.  i  2.  stupnja,  svaka  linija  po  150  MW  toplinske snage. 
Time se postiže da su zagrijači unificirani i jednaki zagrijačima predviđenima za turbine 110 MW. 

4.1.4 Procjena investicionih ulaganja u opremu na turbinama radi kogeneracije u TE Kakanj 
 
Blok  5  je  već  pripremljen  za  kogeneraciju  sa  toplinskom  snagom  od  maksimalnih  150  MW.  No,  on 
sada radi sa maksimalnih 30,4 MW kolika je snaga sadašnje vrelovodne stanice. Da bi radio sa punom 
snagom grijanja potrebni su veći cjevovodi i pripadajuća armatura. 
Tabela 26: Procjena investicionih ulaganja ‐ turbina bloka 5 
  Oprema i radovi  Cijena € 
  Rekonstrukcija srednjeg tlaka i ostala oprema u sklopu pripreme za dvostepeno   
zagrijavanje vrele vode za daljinsko grijanje. 
1  Cjevovod pare drugog stupnja zagrijavanja vode za daljinsko grijanje  504.000
  Cjevovod  od  turbine  do  zagrijača  drugog  stupnja,  sigurnosna  i  zaporna  armatura, 
odvodnjavanja, odzračivanja, brtvljenja, zavješenja i izolacija. 
2  Cjevovod pare prvog stupnja zagrijavanja vode za daljinsko grijanje      960.000
  Cjevovod  do  zagrijača  prvog  stupnja,  cjevovod  sa  redukciono‐rashladnom  stanicom 
za  snabdijevanje  zagrijača  iz  NT  obilaz  u  slučaju  ispada  turboagregata,  potrebna 
ostala  sigurnosna  i  zaporna  armatura,  odvodnjavanja,  odzračivanja,  brtvljenja, 
zavješenja i izolacija. 
3  Proširenje sustava mjerenja, regulacije, zaštite i upravljanja    240.000
4  Ostalo              120.000
5  Montaža i probni pogon   210.000
  UKUPNO turbina 110 MW blok 5  2.034.000
 
Kako  su  intervencije  na  kućištu  turbine  bloka  6  već  ugovorene,  one  se  neće  spominjati  u 
investicionom ulaganjima i vrlo su slična ulaganja kao u blok 5. 
Tabela 27: Procjena investicionih ulaganja ‐ turbina bloka 6 
  Oprema i radovi  Cijena € 
  Rekonstrukcija srednjeg tlaka i ostala oprema u sklopu pripreme za dvostepeno   
zagrijavanje vrele vode za daljinsko grijanje. 
1  Cjevovod pare drugog stupnja zagrijavanja vode za daljinsko grijanje  504.000
  Cjevovod  od  turbine  do  zagrijača  drugog  stupnja,  sigurnosna  i  zaporna  armatura, 
odvodnjavanja, odzračivanja, brtvljenja, zavješenja i izolacija. 
2  Cjevovod pare prvog stupnja zagrijavanja vode za daljinsko grijanje      960.000
  Cjevovod  do  zagrijača  prvog  stupnja,  cjevovod  sa  redukciono‐rashladnom  stanicom 
za  snabdijevanje  zagrijača  iz  NT  obilaz  u  slučaju  ispada  turboagregata,  potrebna 
ostala  sigurnosna  i  zaporna  armatura,  odvodnjavanja,  odzračivanja,  brtvljenja, 
zavješenja i izolacija. 
3  Proširenje sustava mjerenja, regulacije, zaštite i upravljanja    240.000
4  Ostalo              120.000
5  Montaža i probni pogon   210.000
  UKUPNO turbina 110 MW blok 6  2.034.000
 
 

BOSNA‐S/ENOVA  100
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Tabela 28: Procjena investicionih ulaganja ‐ turbina bloka 7 
  Oprema i radovi  Cijena € 
1  Rekonstrukcija turbine srednjeg tlaka,  3.720.000
Novo  vanjsko  kućište,  novo  (kraće)  unutarnje  kućište,  novi  (kraći)  prvi  nosač 
statorskih  lopatica,  novi  rotor  sa  većim  razmakom  između  stupnjeva  koji  rade  u 
unutarnjem kućištu i onih koji rade u prvom nosaču statorskih lopatica.   
2  Cjevovod pare drugog stupnja zagrijavanja vode za daljinsko grijanje,  1.080.000
Cjevovod od turbine do zagrijača drugog stupnja, redukcioni ventili dvostruki prisilno 
upravljani  protupovratni  organi,  cjevovod  sa  redukciono‐rashladnom  stanicom  za 
snabdijevanje  zagrijača  iz  hladnog  voda  međupregrijanja  u  slučaju  ispada 
turboagregata,  potrebna  ostala  sigurnosna  i  zaporna  armatura,  odvodnjavanja, 
odzračivanja, brtvljenja, zavješenja i izolacija. 
3  Cjevovod pare prvog stupnja zagrijavanja vode za daljinsko grijanje    1.440.000
Rekonstrukcija  prestrujnog  cjevovoda  ST/NT,  regulacijske  zaklopke,  cjevovod  do 
zagrijača prvog stupnja, dvostruki prisilno upravljani protupovratni organi, cjevovod 
sa  redukciono‐rashladnom  stanicom  za  snabdijevanje  zagrijača  iz  NT  mimovoda  u 
slučaju  ispada  turboagregata,  potrebna  ostala  sigurnosna  i  zaporna  armatura, 
odvodnjavanja, odzračivanja, brtvljenja, zavješenja i izolacija.   
4  Proširenje sustava mjerenja, regulacije, zaštite i upravljanja    240.000
5  Ostalo              360.000
6  Montaža i probni pogon   660.000
  UKUPNO turbina 230 MW blok 7  7.500.000
 
Blok 8 će se graditi direktno kao kogeneracijski blok sa svim potrebnim cjevovodima i armaturama, 
tako da se neće analizirati ulaganja u blok 8 zbog kogeneracije. 
 
Vrijednosti  investicijskih  ulaganja  ocijenjene  su  na  bazi  podataka  i  konsultacija  sa  firmom  ŠKODA  i 
ALSTOM i iskustva na sličnim projektima. 
 
4.1.5 Rješenje vrelovodne stanice u TE Kakanj 
 
Rješenje vrelovodne stanice za blok 5 i blok 6 dato je na slici  63, gdje se može vidjeti da se voda za 
daljinsko  grijanje  priprema  u  dva  stupnja.  U  prvom  stupnju  voda  se  zagrijava  od  70  do  115oC,  a  u 
drugom  115  na  150oC.  Snaga  grijanja  prvog  stupnja  je  81,5  MW,  a  obezbjeđuje  se  sa  prestrujnog 
parovoda između ST i NT dijela turbine. Snaga grijanja u drugom stupnju je 68,5 MW i obezbjeđuje se 
sa 6. oduzimanje turbine.  
 
Postojeći  kondenzacijski  agregati  nominalne  snage  2x110  MW,  1x230  MW,  se  rekonstruišu  u 
oduzimno–kondenzacijske  s  regulisanim  oduzimanjima  pare.  Uz  turboagregate  se  postavljaju 
izmjenjivači topline tipa para‐voda za zagrijavanje mrežne vode. 
 
Ovim kombiniranim korištenjem zagrijača mrežne vode može se osigurati ukupno 600 MWt uz uslov 
temperaturnog  režima  150/70°C.  Međutim,  ako  se  radi  samo  o  grijanju  Zenice  i  Kaknja,  tada  nam 
blok 7 obezbjeđuje sigurnost u snabdijevanju toplotnom energijom. 
 
Mrežna  voda  kao  nosilac  toplinske  energije,  transportuje  se  kroz  polazni  i  povratni  vrelovod 
pumpama mrežne vode. Kao mrežna voda koristi se omekšana voda, koja se dobiva iz postrojenja za 
omekšavanje dekarbonizirane vode u krugu TE Kakanj. 
 
Vrelovodni  sistem  je  koncipiran  tako  da  sklopovi  zagrijača  blokova  mogu  raditi  paralelno,  dakle  u 
nekoliko  linija  zagrijavanja  za  slučaj  istovremenog  rada  blokova  zavisno  od  polazne  temperature 
mrežne vode. Sklopovi zagrijača za blokove od 110 MW koji se lokacijski nalaze relativno blizu sastoje 
se  od  po  dva  zagrijača  spojenih  u  seriju.  Za  blok  7  i  blok  8  vrelovodna  stanica  je  snage  300  MW  i 
koncepcijski  se  rješava  kao  dva  paralelna  sklopa  serijskih  izmjenjivača  topline,  snage  po  150  MW, 
BOSNA‐S/ENOVA  101
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
istih kao na blokovima od 110 MW, zbog unificiranosti opreme. Blok 7 i blok 8 će također biti uvezani 
u jedinstven sistem pripreme mrežne vrele vode. 

 
Slika 63: Shema vrelovodne stanice za daljinsko grijanje blokova 5, 6,7 i 8 u TE Kakanj 

Kapacitet grijanja po liniji zagrijača je 150 MW (dva izmjenjivača serijski spojena, svaki od po 75 MW) 
koji zagrijavaju vodu na potrebnu polaznu temperaturu. Svaka od ovih linija zagrijača dimenzionirana 
je za protok vode za 1/4 nominalnog kapaciteta. Omjer snaga izmjenjivača 1 i 2 je 1:1 tj. svaki dobavlja 
50% potrebne snage, odnosno svaki s 75 MW uz  Δt = 40°C po izmjenjivaču. Potrebna ogrjevna para 
za izmjenjivače dobiva se iz oduzimanja od turbine. Ovisno o potrebnoj količine topline uključuje se 
manje ili više linija zagrijača, s tim da se ovisno o temperaturi okoline nastoji maksimalno koristiti 300 
MW koje mogu dati niskotlačni zagrijači prvog stupnja zagrijavanja, jer je pri tome veća proizvodnja 
električne energije. 

 
Slika 64: Uzdužni presjek turbine 230 MW 

BOSNA‐S/ENOVA  102
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Razmatrajući  situaciju  elektrane,  njenu  konfiguraciju,  ispunjenost  prostora,  razmještaj  opreme  i 
sadržaja, zaključujemo da nije moguće izgraditi centralnu toplinsku stanicu u kojoj bi bila smještena 
sva  oprema  tj.  svi  zagrijači,  cirkulacijske  pumpe,  te  ostala  oprema.  Definiranje  toplinske  stanice 
vrelovoda  kao  jednog  jedinstvenog  objekta  nije  moguće  ostvariti  zbog  razmaknutog  razmještaja 
blokova  u  okviru  elektrane,  nužnosti  smještaja  zagrijača  uz  turbinsko  postrojenje  (najkraće  trase 
cjevovoda  ogrjevne  pare)  i  princip  paralelnog  vezivanja  skupine  zagrijača  na  vrelovod,  tako  da  se 
razmatra  lokacija  za  smještaj  vrelovodne  stanice  za  blok  5  i  6,  te  pumpi  i  pomoćne  opreme.  Sav 
razmještaj  opreme  vrelovoda  i  toplinske  stanice  mora  biti  prilagođen  specifičnim  uvjetima  koji 
proizlaze iz razvučene dispozicije postrojenja. Dispozicija TE Kakanj je prikazana na slici 65. 
 
Predložena lokacija nove pumpne stanice sa izmjenjivačima toplote

Ekspanzioni rezervoar

 
Slika 65: Dispozicija osnovne opreme u TE Kakanj 

Mogući  prostor  za  smještaj  toplotne  stanice  sa  pumpama  i  izmjenjivačima  je  na  mjestu  starog 
autoparka,  što  je  prikazano  na  slici  65.  Razlog  za  izmještanje  toplotne  stanice  i  izmjenjivača  je 
nedostatak prostora oko blokova 5 i 6 za smještaj izmjenjivača za grijanje, iako bi bilo idealno da su 
zagrijači što bliže turbini zbog velikog promjera cjevovoda pare. Za smještaj pumpne stanice potreban 
je prostor veličine 30x20 m2.  
 
4.1.5.1 Vrelovodni zagrijači 
 
Svi zagrijači su istog kapaciteta, tj. 75 MW. Zagrijavanje se provodi u dva stepena, tj. dva zagrijača su 
serijski spojena u jednoj liniji zagrijavanja vrele vode. 
 
Predviđene  su  i  by‐pass  linije  svakog  izmjenjivača,  čime  je  omogućeno  isključivanje  pojedinih 
izmjenjivača iz sistema.  
 
Predviđeni  su  zagrijači  vertikalne  izvedbe,  tipa  plašt  i  cijevni  snop,  oslonjeni  na  koti  ±0,0  pumpne 
stanice.  Iznad  zagrijača  predviđen  je  prostor  potreban  za  izvlačenje  cijevnih  registara.  Pad  pritiska 
kroz pojedini zagrijač na strani vode iznosi maksimalno 0,5 bar kod nominalnog protoka vode. 
 
4.1.5.2 Kondenzacijske pumpe 
 
Kondenzat  iz  zagrijača  I  stupnja  dotiče  u  zagrijač  II  stupnja,  a  kondenzat  iz  tog  zagrijača  odvodi  se 
pumpama  kondenzata  u  napojni  spremnik  odgovarajućeg  turbinskog  kruga.  Za  svaki  zagrijač 

BOSNA‐S/ENOVA  103
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
predviđene  su  dvije  pumpe,  jedna  radna  a  druga  u  rezervi.  Regulacija  protočne  količine  se  obavlja 
pomoću regulacijskih ventila na tlačnim vodovima. 
 
Pumpe su smještene na koti ±0,0 u strojarnici, uz odgovarajuće blokove odnosno zagrijače. 
 
4.1.5.3 Parovodi 
 
Zagrijavanje vrele vode obavlja se oduzimnom parom iz turbine. Radi što kraćih parovoda predviđa se 
smještaj  zagrijača  što  bliže  izvoru  topline  tj.  parnoj  turbini.  Parovodi  su  dimenzionirani  obzirom  na 
nominalni toplinski učinak po zagrijaču od 75 MW. 
 
4.1.5.4 Vrelovodi 
 
Vrelovod  položen  unutar  postrojenja  TE  Kakanj  pripada  toplinskoj  stanici,  izvan  granica  sistema 
daljinskog vrelovoda. Orijentacione veličine dimenzija vrelovoda određene su za sabirni vod i iznose 
2xDN1000,  a  spojni  s  zagrijačima  na  DN600.  Unutar  kruga  elektrane  vrelovodi  se  vode  visoko 
nadzemno. Vrelovodi su termički izolirani staklenom vunom. 
 
4.1.5.5 Popis opreme vrelovodnog postrojenja 
 
1. Vrelovodni zagrijači 
 
Zagrijač 1:  
     Izvedba       vertikalna 
    Nazivni toplinski učinak    75 MW 
Ogrjevna para: 
  Tlak        3 bar 
  Temperatura      250°C 
  Protočna količina, max.    34 kg/s 
Vrela voda: 
  Ulazna temperatura    70°C 
  Izlazna temperatura    110°C 
  Tlak        30 bar 
  Pad tlaka      0,5 bar 
  Protočna količina    444 kg/s 
  Težina praznog zagrijača    12 t 
  Broj komada      5 
 
Zagrijač 2: 
  Izvedba       vertikalna 
  Nazivni toplinski učinak    75 MW 
Ogrjevna para: 
  Tlak        7 bar 
  Temperatura      450°C 
  Protočna količina, max.    34 kg/s 
Vrela voda: 
  Ulazna temperatura    110°C 
  Izlazna temperatura    150°C 
  Tlak        30 bar 
  Pad tlaka      0,5 bar 
  Protočna količina    444 kg/s 
  Težina praznog zagrijača  12 t 
  Broj komada      5 

BOSNA‐S/ENOVA  104
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
2. Kondenzacijske pumpe 
    Količina dobave     67 kg/s 
    Visina dobave      11 bar 
    Temperatura kondenzata  130°C 
    Snaga elektromotora    120 kW 
    Broj komada      10 
 
3. Ekspanzijski spremnik 
    Volumen spremnika (radni)  1.000 m3 
    Tlak        1,05 bar 
    Temperatura medija     70°C 
    Težina        100 t 
    Broj komada      2 
 
4. Parovodi 
  Parovodi za zagrijače 1: 
    Pritisak pare      3 bar 
    Temperatura medija     150 – 250°C 
    Vanjski promjer     800 mm 
  Parovodi za zagrijače 2: 
    Pritisak pare      7 bar 
    Temperatura medija     255 – 450°C 
    Vanjski promjer     600 mm 
 
5. Vrelovodi u krugu elektrane 
  Vrelovod polaz/povrat    DN 1000 
  Temperatura medija     150/70°C 
  Pritisak        20 bar 
Vrelovod – spoj zagrijača  DN 600 
  Temperatura medija     150°C 
  Pritisak        25 bar 
Vrelovod – spoj pumpi    DN 800 
  Temperatura medija     150/70°C 
  Pritisak        20 bar 
 
Tabela 29: Procjena investicionih ulaganja – zagrijači 
  Oprema i radovi  Cijena € 
1  Vrelovodni zagrijači 75 MW        10 kom17   7.500.000
Zagrijači  stojeće  izvedbe  s  parom  u  plaštu  i  vodom  u  cijevima,  izolirani  staklenom 
vunom  sa  pumpama  kondenzata,  svom  potrebnom  armaturom  i  priključcima,  te 
mjernim uređajima. 
2  Spremnici  504.000
Ekspanzijski spremnik 1.000 m3                      2 kom 
Spremnici zajedno s galerijama, armaturom, mjernim uređajima i spojnim cijevima. 
3  Cjevovodi    1.100.000
Parovodi,  vrelovodi  u  krugu  elektrane  i  spojni  cjevovodi  (kondenzat,  dodatna  voda, 
rasterećenje  i ostalo) sve s potrebnom armaturom,  mjernim  uređajima, izolacijom i 
osloncima. Nosiva čelična konstrukcija (stupovi, konzole i cijevni mostovi). 
 
 

                                                            
17
 U studiji je predviđeno 12 vrelovodnih zagrijača i to 10 novih i 2 postojeća od 75MW koji su u sklopu bloka 5, 
a koji će 2018. godine biti slobodni kada blok 5 izađe iz pogona, tako da će se moći iskoristiti za blok 8. 
BOSNA‐S/ENOVA  105
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
4.2 PRIJEDLOG TEHNIČKOG RJEŠENJA VRELOVODNOG SISTEMA 
 
Pri  odabiru  adekvatnog  tehničkog  rješenja  za  vrelovodni  sistem,  potrebno  je  analizirati  nekoliko 
parametara – prečnik cijevi, debljinu stjenke, materijal cijevi i debljinu izolacije. Ovi parametri utiču 
na  pad  pritiska,  dozvoljeni  radni  pritisak  i  gubitke  toplote.  Optimizacija  ovih  parametara  utiče  na 
odabir  pumpi  koje  će  biti  instalirane,  što  je  direktno  vezano  za  operativne  troškove  vrelovodnog 
sistema. 
 
Glavni ograničavajući parametar pri analizi dimenzija cjevovoda je brzina fluida (vode) kroz cjevovod. 
Preporučene brzine za daljinske vodove su od 2 do 4 m/s. Uz kapacitet potreban za grijanje gradova 
Kakanj  i  Zenica,  koristit  ćemo  preporučene  brzine  da  bismo  dobili  opseg  mogućih  prečnika.  Biće 
analizirane dvije varijante: 
 
1) Grijanje Kaknja i Zenice zajedničkim vrelovodom  
(ukupna snaga 200 MW od TE Kakanj do grada Kakanj i 170 MW od Kaknja do Zenice); 
 
2) Grijanje Zenice uz zadržavanje postojećeg vrelovoda do Kaknja  
(ukupna snaga 170 MW od TE Kakanj do grada Zenica). 
 
Također je analizirana i opcija grijanja samo Zenice bez odvajanja za Kakanj. Međutim ustanovljeno je 
da takva opcija ne bi imala smisla jer pokrivanje toplotnom energijom Kaknja suštinski ne utiče ni na 
konzum  ni  na  investicione  troškove  (vrlo  mali  konzum  i  zanemarljivi  troškovi  prema  ukupnom 
konzumu i ukupnoj investiciji). 
 
4.2.1 Prečnik cijevi 
 
Kao polazna osnova analize prečnika cijevi uzima se sistem vrelovodnog tipa parametara 150/75°C i 
voda sa specifičnim toplotnim kapacitetom od 4200 J/kg K. 
Tabela 30: Preliminarna analiza prečnika cijevi 
Snaga (MW)  170  200 
Maseni protok, m (kg/h)  2.081.632,65  2.448.979,59 
3
Maseni protok, m (m /h)  2.081,63  2.448,98 
Brzina fluida, v (m/s)  2  2,5  3  3,5  4  2  2,5  3  3,5  4 
Proračunski prečnik cijevi 
606,7  542,7  495,4  458,6  429,0  658,1  588,6  537,3  497,5  465,3 
(mm) 
Preporučeni prečnik cijevi  DN650  DN550  DN550  DN500  DN450  DN700  DN600  DN550  DN550  DN500 
Preporučeni prečnik cijevi, 
26"  22"  22"  20"  18"  28"  24"  22"  22"  20" 
(in) 
 
Iz tabele 30 se može vidjeti da je za snagu od 200 MW moguće koristiti cijevi prečnika DN500 i veće, 
dok je za snagu od 170 MW moguće koristiti i cijev prečnika DN450. Ovo su minimalni prečnici cijevi 
da  bi  se  ispoštovala  maksimalna  preporučena  brzina  u  cjevovodu  od  4  m/s.  Dalja  analiza  će 
optimizirati  prečnik  cijevi  uzimajući  u  obzir  debljinu  stjenke  (koja  utiče  na  pad  pritiska,  zbog 
smanjenog unutrašnjeg prečnika cijevi, i dozvoljeni radni pritisak), materijal (koji utiče na dozvoljeni 
radni pritisak) i debljinu izolacije (koja je direktno vezana uz gubitke toplote). 
 
Pri  analizi  se  mora  uzeti  u  obzir  zahtjev  da  za  parametre  vrele  vode  temperature  između  120°C  i 
300°C  i  nadpritisak  do  64  bar  proizvod  temperature  zida  cijevi  i  radnog  pritiska  mora  biti  manji  od 
7200. Iz ovog proizlazi da pritisak u sistemu vrelovoda TE Kakanj‐Zenica ne smije biti veći od 48 bar. 
 
7200
t (°C) ⋅ p(bar) < 7200     ⇒    p(bar) < = 48  
150

BOSNA‐S/ENOVA  106
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Uzimajući u obzir da je: 
• pad pritiska kroz toplotnu stanicu u TE Kakanj 2 bar,  
• toplotnu podstanicu u Zenici 1,5 bar,  
• i rezervu u pritisku od 1 bar, 
dolazi se do zaključka da maksimalni pad pritiska u sistemu (linijski + lokalni otpori) ne smije biti veći 
od 43,5 bar. 
 
Pad  pritiska  se  računa  kao  zbir  linijskih  i  lokalnih  otpora  koje  fluid  mora  savladati  dok  putuje  kroz 
cijev.  Linijski  otpori  zavise  od  brzine  fluida,  prečnika  cijevi,  debljine  stjenke  i  dužine  vrelovoda,  dok 
lokalni otpori uglavnom zavise od konfiguracije trase i izbora rješenja. Pošto je u pitanju magistralni 
vrelovod  koji  nema  velike  lokalne  otpore  (nema  naglih  promjena  pravca),  za  potrebe  studije  je 
usvojeno da lokalni otpori čine 5% od vrijednosti linijskih otpora. 
 
Pad  pritiska  u  cijevima  DN450  i  DN500  veći  je  od  43,5  bar  pri  opterećenju  od  170  MW,  te  ove 
prečnike nećemo koristiti u daljim analizama. Pad pritiska zavisno od debljine stjenke je prikazan na 
slijedećim  dijagramima.  Vidljivo  je  da  se  pad  pritiska  povećava  sa  povećanjem  debljine  stjenke.  Za 
manje prečnike cjevovoda (≤DN550), povećanje pada pritiska zbog veće debljine stjenke je značajnije. 

Pad pritiska zavisno od debljine stijenke za kapacitet od 200 MW
DN600 + DN550
60 DN600
DN650 + DN550
55
DN650 + DN600
50 DN650
DN700 + DN550
45
Pad pritiska, bar

DN700 + DN600
40 DN700 + DN650
DN700
35
DN750 + DN550
30 DN750 + DN600
DN750 + DN650
25
DN750 + DN700

20 DN800 + DN550
DN800 + DN600
15 DN800 + DN650
DN800 + DN700
4

1

9

7

5

,3

,1

,9

,7

,3

,9

,5

,1

,6

,2

,8

,4
6,

7,

7,

8,

9,

10

11

11

12

14

15

17

19

20

22

23

25

NP25 - dozvoljeni pritisak
Debljina stijenke, mm
NP40 - dozvoljeni pritisak
 
Slika 66: Pad pritiska za snagu od 200 MW 

Pad pritiska zavisno od debljine stijenke za kapacitet od 170 MW

60

55

50

45 DN 550
P ad pritis k a, bar

40 DN 600
DN 650
35
DN 700
30 NP25 - dozvoljeni pritisak
25 NP40 - dozvoljeni pritisak

20

15

10
4

1

9

7

5

,3

,1

,9

,7

,3

,9

,5

,1

,6

,2

,8

,4
6,

7,

7,

8,

9,

10

11

11

12

14

15

17

19

20

22

23

25

Debljina stijenke, mm
 
Slika 67: Pad pritiska za snagu od 170 MW 
BOSNA‐S/ENOVA  107
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Na dijagramima su označene dvije granične vrijednosti – klase cjevovoda NP25 (crvena linija) i NP40 
(crna linija). Kod povećanja temperature smanjuje se izdržljivost materijala, tako da pri temperaturi 
od 150 °C, granična vrijednost za klasu NP25 iznosi 22 bar, dok je za NP40, 37 bar. 
 
Iz dijagrama se može zaključiti da je za snagu od 200 MW, pad pritiska kroz cijevi DN700, DN 800 i 
njihovu  kombinaciju  niži  od  22  bar  do  debljine  stjenke  20,6  bar,  što  znači  da  se  ove  cijevi  mogu 
koristiti u klasi NP25.  
 
Kombinacije  cijevi  DN800  i  DN650,  DN750  i  DN650,  DN700  i  DN650,  te  cijev  DN650  moguće  je 
koristiti u klasi NP40, jer je pad pritiska veći od 22 bar, a manji od 37 bar. 
 
Kombinacije cijevi DN800 i DN600, DN750 i DN600, DN700 i DN600 moguće je koristiti u klasi NP40 
do debljine stjenke 20,6 mm , jer je pad pritiska veći od 22 bar, a manji od 37 bar. 
 
Ako bi se trasa izgradila od cijevi DN600 ili DN650, kompletan cjevovod bio bi u klasi NP40 do debljine 
stjenke 17,5 mm.  
 
Sve kombinacije sa dimenzijom DN550 imaju previsok pad pritiska da bi bile uzete u razmatranje. 
 
Pri analizi dijagrama, evidentno je da najveći uticaj na pad pritiska ima dio trase od Kaknja do Zenice, 
koji je dužine 30 km. Prvi dio cjevovoda (2 km) ne utiče znatno na pad pritiska.  
 
Za snagu od 170MW, u klasi NP 25 mogu se koristiti cijevi DN700 i veće, te DN650 do debljine stjenke 
od  15,9  mm.  Trasa  izvedena  sa  cijevi  DN600  bila  bi  izvedena  u  klasi  NP40,  dok  je  cijev  dimenzije 
DN550 neprikladna zbog visokog pada pritiska (>37 bar). Ovo se može vidjeti na slici 67. 
 
Prečnici cjevovoda DN750, DN650 i DN550 su nestandardni kod predizolovanih cijevi, ali je moguće 
da su proizvođači zainteresovani isporučiti ove prečnike zbog velikih količina. Ekonomska analiza će 
pokazati da li je opravdano uvrstiti ih u analizu.  
 
4.2.2 Debljina stjenke i materijal cijevi 
 
U  slijedećoj  tabeli  prikazane  su  minimalne  vrijednosti  debljine  stjenke  za  kombinaciju  različitih 
prečnika i materijala za dva nazivna pritiska – NP25 i NP40. 
 
Tabela 31: Minimalne debljine stjenke zavisno od prečnika cijevi i klase cjevovoda 

      DN600  DN650  DN700  DN750  DN800 
API 5L Gr. A25  9,5  10,3  11,1  11,9 
Klasa NP25 

API 5L Gr. A  7,9  8,7  9,5  10,3 
 
API 5L Gr. B  7,1  7,9  7,9  8,7 
API 5L Gr. X42  6,4  6,4  6,4  7,1 
API 5L Gr. A25  14,3  15,9  17,5  17,5  19,1 
Klasa NP40 

API 5L Gr. A  11,9  12,7  14,3  14,3  15,9 
API 5L Gr. B  10,3  11,1  11,9  12,7  14,3 
API 5L Gr. X42  8,7  9,5  10,3  10,3  11,1 
 
Povećanje debljine stjenke vodi ka povećanju dozvoljenog pritiska koji cijev može izdržati, što se vidi 
iz slijedećeg dijagrama. 

BOSNA‐S/ENOVA  108
 
0
5
4

Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Maksimalni dozvoljeni pritisak zavisno od debljine stijenke i materijala

50

DN600 Grade A25
DN650 Grade A25
DN700 Grade A25

40 DN750 Grade A25
DN800 Grade A25
DN600 Grade A
DN650 Grade A
DN700 Grade A
DN750 Grade A
DN800 Grade A
Pritisak, bar

DN600 Grade B
30
DN650 Grade B
DN700 Grade B
DN750 Grade B
DN800 Grade B
DN600 Grade X42
DN650 Grade X42
DN700 Grade X42
20 DN750 Grade X42
DN800 Grade X42
NP25
NP40

10
4

1

9

7

5

,3

,1

,9

,7

,3

,9

,5

,1

,6

,2

,8

,4
6,

7,

7,

8,

9,

10

11

11

12

14

15

17

19

20

22

23

25
Debljina stijenke, mm
 
Slika 68: Dozvoljeni pritisk zavisno od debljine stjenke i materijala 

Isti  trend  je  vidljiv  sa  promjenom  materijala  –  poboljšan  kvalitet  materijala  vodi  ka  povećanju 
dozvoljenog radnog pritiska. Razmotrena su četiri tipa materijala API 5L:  
• Gr. A25, sa čvrstoćom materijala 172 MPa,  
• Gr. A, sa čvrstoćom materijala 207 MPa, 
• Gr. B, sa čvrstoćom materijala 241 MPa, 
• Gr. X42, sa čvrstoćom materijala 290 Mpa. 
 
4.2.3 Rezultati analize 
 
Standardne predizolovane cijevi se proizvode u klasi API 5L, Gr. B, što odgovara čeliku klase St. 37.0 ili 
P235.  Kada  se  uzmu  standardne  debljine  stjenke  dobije  se  pad  pritiska  kao  što  je  prikazano  na 
dijagramu  ispod.  Ovi  rezultati  se  koriste  za  dimenzionisanje  glavnih  cirkulacionih 
pumpi.

 
Slika 69: Pad pritiska za različite dimenzije cjevovoda (sa standardnim debljinama stjenke) 

BOSNA‐S/ENOVA  109
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Za  izvedbu  cjevovoda  u  klasi  NP25  (maksimalni  radni  pritisak  22  bar  pri  150°C),  postoje  tri 
kombinacije prečnika cjevovoda: 
1) cijela trasa DN700, 
2) DN750 prvi dio trase + DN700 drugi dio trase, 
3) DN800 prvi dio trase + DN700 drugi dio trase. 
 
Iz predhodno navedenoge može se zaključiti da cijela trasa vrelovoda treba biti izvedena u prečniku 
DN700. 
 
Za izvedbu cjevovoda u klasi NP40 (maksimalni radni pritisak 37 bar pri 150°C), postoji još 9 mogućih 
rješenja. Kombinacije koje mogu doći u obzir su: 
1) cijela trasa DN600, 
2) DN650 prvi dio trase + DN600 drugi dio trase, 
3) cijela trasa DN650, 
4) DN700 prvi dio trase + DN600 drugi dio trase, 
5) DN700 prvi dio trase + DN650 drugi dio trase, 
6) DN750 prvi dio trase + DN600 drugi dio trase, 
7) DN750 prvi dio trase + DN650 drugi dio trase, 
8) DN800 prvi dio trase + DN600 drugi dio trase 
9) DN800 prvi dio trase + DN650 drugi dio trase. 
 
Koristeći standardne dimenzije cijevi, mogu se odbaciti opcije 2), 3), 5), 6), 7) i 9). Na kraju ostaju tri 
opcije koje imaju približne vrijednosti pada pritiska.  
 
Finalni  odabir  najpovoljnijeg  rješenja  ovisi  o  tehničkim  mogućnostima  i  ograničenjima  glavnih 
cirkulacionih pumpi. Nakon što se utvrdi koliki napor pumpe mogu da savladaju, moguće je završiti 
tehno‐ekonomsku analizu, te zaključiti da li je isplativije potrošiti više sredstava inicijalno za nabavku 
cjevovoda  većeg  prečnika,  a  uštedjeti  na  eksploataciji  sistema,  tj.  sniženim  troškovima  električne 
energije za pogon pumpi i održavanju manjih pumpi, ili uštedjeti na početku tako što će se izabrati 
cjevovod manjeg prečnika, ali zato potrošiti više u eksploataciji i održavanju. 
 
4.2.4 Pumpe 
 
U  sistemu  postoje  pumpe  za  održavanje  pritiska  (dopunu  vode  u  sistemu)  i  pumpe  za  cirkulaciju 
vode.  Glavne  cirkulacione  pumpe  moraju  biti  u  mogućnosti  da  savladaju  ukupni  pad  pritiska  u 
sistemu.  Pumpe  za  održavanje  pritiska  su  znatno  manje  snage  od  glavnih  pumpi.  Ove  pumpe  se 
dimenzionišu prema pritisku zasićenja, tako da moraju biti u stanju da održe pritisak iznad 4,7 bar. 
 
Pri  odabiru  klase  cjevovoda,  potrebno  je  provjeriti  stacionarni  pritisak  koji  čini  zbir  hidrostatskog 
pritiska, pritiska zasićenja i pritiska sigurnosti (rezerva). Odabir se vrši prema većoj vrijednosti između 
stacionarnog pritiska i pada pritiska u sistemu. 
 
pstac = ρ ⋅ g ⋅ Δh + p zasić + psigurnost  
 
‐ Gustoća vode pri 150 °C iznosi 917 kg/m3, 
‐ TE Kakanj je na nadmorskoj visini 380 m, dok je Zenica na 320 m, 
‐ Pritisak zasićenja pri temperaturi od 150 °C iznosi 3,76 bar. 
 
p stac = 917 ⋅ 9,81 ⋅ (380 − 320 ) + 3,76 + 1 = 10 ,16 bar , usvaja se pstac=11 bar. 
 
Ostala oprema na trasi vrelovoda je slijedeća: 
• Izmjenjivačka  podstanica  sa  više  izmjenjivača,  koja  će  omogućiti  etapno  puštanje  u  rad 
zavisno od aktualnog opterećenja – 1x za Kakanj, 1x za Zenicu, 
BOSNA‐S/ENOVA  110
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
• Ekspanzioni sistem; 
• Sekcione armature, zajedno sa armaturama za odzračivanje i odmuljivanje. 
 
Pored  troškova  investicije,  u  ukupnu  cijenu  treba  uzeti  u  obzir  i  troškove  eksproprijacije, 
eksploatacije, održavanja, te izvođačke radove: 
• Građevinske  –  iskop  rova,  zatrpavanje  cijevi,  rekonstrukcija  i/ili  izgradnja  novih  pumpnih 
stanica, šahtova za sekcione armature, izgradnja izmjenjivačkih podstanica; 
• Mašinske  –  polaganje  i  spajanje  vrelovoda,  instalacija  pumpi,  instalacija  izmjenjivačkih 
podstanica; 
• Elektro – kabliranje i spajanje pumpi; 
• Instrumentacija – instalacija instrumenata, nadzor i upravljanje. 
 
4.2.5 Pijezometrijski dijagram 
 
Kao što je spomenuto ranije, biće razmatrane dvije varijante rješenja cirkulacije vode u sistemu. Prva 
varijanta je rješenje sa jednom pumpnom stanicom na lokaciji TE Kakanj, koja je u stanju da savlada 
sve otpore u sistemu. Napor pumpe je 20 bar, a traženi protok je moguće obezbijediti sa više pumpi 
povezanih paralelno. 
 
Druga varijanta uzima u obzir dvije pumpne stanice – jednu u TE Kakanj, a drugu u Zenici. Ovime se 
postiže rasterećenje sistema, te je moguće koristiti opremu sa nižom klasom pritiska. Lokacija druge 
pumpne stanice je predviđena u Zenici, jer se tamo predviđa izgradnja izmjenjivačke stanice koja će 
odvojiti magistralni vrelovod od vrelovodnog sistema u Zenici. Ovime bi se smanjio obim građevinskih 
radova, tako što će sve izgraditi na jednoj lokaciji. 
 

 
Slika 70: Pijezometrijski dijagram za varijantu sa jednom pumpnom stanicom 

BOSNA‐S/ENOVA  111
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 

 
Slika 71: Pijezometrijski dijagram za varijantu sa dvije pumpne stanice 

4.2.6 Količina vode u sistemu 
 
Tokom  zagrijavanja  i  hlađenja  sistema  daljinskog  grijanja,  dolazi  do  širenja  i  skupljanja  vode.  Ove 
promjene  utiču  na  rad  sistema,  te  je  potrebno  instalirati  ekspanzioni  sistem  koji  će  omogućiti 
ekspanziju  vode  pri  zagrijavanju  ili  dopunu  vode  kod  hlađenja  pri  zaustavljanju  cirkulacije.  Da  bi  se 
odredila veličina ekspanzionog uređaja i dozir pumpi, potrebno je prvo izračunati ukupnu zapreminu 
vode u cjevovodu.  
 
Širenje vode se izračunava kao razlika između početne temperature (T1=15°C) i srednje temperature 
sistema (Tsr=(150+75)/2=112,5 °C), a prema slijedećem izrazu: 
ν 112,5 − ν 15
ΔV = V0 ⋅  
ν 15
gdje je: 
V0 – zapremina sistema vrelovoda (m3), 
v112,5 – specifična zapremina vode pri temperaturi 112,5 °C (m3/kg), 
v15 – specifična zapremina vode pri temperaturi 15 °C (m3/kg). 
 
Zapremine vrelovoda i širenja vode u ovisnosti od dimenzija cjevovoda su prikazane u tabeli 32. 
 
Za  dimenzionisanje  dozir  pumpi  koje  dopunjuju  sistem  vodom  iz  rezervoara  (ekspanzione  posude), 
koristi se slijedeći izraz: 
V& = m& ⋅ (ν 150 − ν 75 )  
Gdje je: 
V&  – protok vode (m3/h), 
m&  – maseni protok vode (kg/h), 
v150 – specifična zapremina vode pri temperaturi 150°C (m3/kg), 
V75 – specifična zapremina vode pri temperaturi 75°C (m3/kg). 
 
 
BOSNA‐S/ENOVA  112
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Tabela 32: Zapremina vode u cjevovodu i zapremina širenja vode pri Tsr=112,5 °C 
Zapremina  Vrijeme  Vrijeme 
Zapremina  širenja vode  izjednačenja za  izjednačenja za 
Prečnik cijevi  (m3)  (m3)  170 MW (h)  200 MW (h) 
DN550  15453,22  821,41  6,52  5,55 
DN600 + DN550  15630,36  830,83  6,60  5,61 
DN600  18376,02  976,77  7,76  6,59 
DN650 + DN550  15828,51  841,36  6,68  5,68 
DN650 + DN600  18574,17  987,31  7,84  6,67 
DN650  21645,51  1150,56  9,14  7,77 
DN700 + DN550  16035,88  852,38  6,77  5,75 
DN700 + DN600  18781,54  998,33  7,93  6,74 
DN700 + DN650  21852,87  1161,59  9,23  7,84 
DN700   25067,05  1332,43  10,58  9,00 
DN750 + DN550  16265,95  864,61  6,87  5,84 
DN750 + DN600  19011,61  1010,56  8,03  6,82 
DN750 + DN650  22082,94  1173,81  9,32  7,93 
DN750 + DN700  25297,12  1344,66  10,68  9,08 
DN800 + DN550  16504,23  877,28  6,97  5,92 
DN800 + DN600  19249,89  1023,22  8,13  6,91 
DN800 + DN650  22321,22  1186,48  9,42  8,01 
DN800 + DN700  25535,40  1357,33  10,78  9,16 
 
Koristeći podatke iz tabele 25, dobije se: 
V&200 = 2.448.979,59 ⋅ (1,026 − 1,0908) ⋅ 10 −3 = 159 m3/h za snagu od 200 MW 
V&170 = 2.081.632,65 ⋅ (1,026 − 1,0908 ) ⋅ 10 −3 = 135 m3/h za snagu od 170 MW 
Dozir pumpe moraju biti u stanju da održe pritisak viši od pritiska zasićenja (4,7 bar). Zbog ovog se 
odabire pumpa sa naporom od 6 bar.  
Vrijeme izjednačenja se može izračunati tako što se ukupna zapremina širenja podijeli sa protokom 
dozir pumpi. Rezultati su prikazani u tabeli 30 za snage od 170 i 200 MW.  
 
4.2.7 Gubici toplote na trasi 
 
Gubici toplote na trasi se mogu izračunati koristeći stvarne podatke od proizvođača cijevi. Koeficijent 
gubitka  toplote  varira  u  ovisnosti  od  debljine  izolacije,  tipa  izolacije  i  dimenzije  cijevi.  Za 
predizolovane cijevi prečnika DN550 do DN800, ovaj koeficijent kreće se između 60 i 80 W/m.  
 
Za prečnike cijevi koji bi se koristili za toplifikaciju Zenice iz TE Kakanj, postoje dvije debljine izolacije 
– Tip 1 i Tip2. Debljina izolacije se kreće od 75,6 mm do 120 mm za Tip 1 i od 120,6 mm do 170 mm 
za  Tip  2.  Debljina  izolacije  za  različite  prečnike  i  odgovarajući  koeficijent  provodnosti  toplote  su 
prikazani u sljedećoj tabeli. 
Tabela 33: Debljina izolacije i koeficijent provodnosti toplote za različite tipove izolacije 
Vanjski  Vanjski  Koeficijent  Koeficijent 
Vanjski  prečnik  prečnik  Debljina  Debljina  provodnosti  provodnosti 
prečnik  cijevi sa  cijevi sa  izolacije  izolacije  toplote za  toplote za 
Prečnik  cijevi  izolacijom  izolacijom  Tip 1  Tip 2  izolaciju Tip 1  izolaciju Tip 2 
cijevi  (mm)  Tip 1 (mm)  Tip 2 (mm)  (mm)  (mm)  (W/m K)  (W/m K) 
DN550  558,8  710  800  75,6  120,6  0,6307  0,4757 
DN600  610  800  900  95  145  0,5655  0,4086 
DN650  660  900  1000  120  170  0,5375  0,4542 
DN700  711  900  1000  94,5  144,5  0,6407  0,4614 
DN750  762  1000  1100  119  169  0,6020  0,5087 
DN800  813  1000  1100  93,5  143,5  0,7186  0,5158 

BOSNA‐S/ENOVA  113
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Rezultati proračuna ovisno o dimenziji cijevi za različite kombinacije cijevi su prikazani na grafikonu 
ispod. 
5,0

4,5

4,0

3,5
Gubici toplote (MW)

3,0

2,5

2,0

1,5

1,0

0,5

0,0
50

50

00

50

00

50

50

00

50

DN + D 0
50

00

50

00
0

0

0

0

0
55

60

65

70
N5

N5

N6

N5

N6

N6

N5

N6

N6

N7

N5

N6

N6

N7
DN

DN

DN

DN
D

D

D

D

D

D
D

D

D

D
D

D
D
+

DN +

DN +

DN +

DN +

DN +

DN +
+

DN +
+

DN +

DN +

+
0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0
60

65

65

70

70

70

75

75

75

75

80

80

80

80
DN

DN

DN

DN

Tip 1 Tip 2
 
Slika 72: Gubici toplote na trasi u ovisnosti od prečnika cijevi i tipa izolacije 

Iz grafikona na slici 72 se vidi da se gubici toplote na trasi kreću od 3,9 MW do 4,7 MW za izolaciju Tip 
1, dok su vrijednosti za izolaciju Tip 2 između 3,0 MW i 3,5 MW. Uzimajući u obzir ukupnu toplotnu 
snagu sistema (200 MW), dobiva se da su gubici za cijev sa izolacijom Tip 1 u rasponu od 1,94% do 
2,33%. Za cijev sa izolacijom Tip 2, gubici su u rasponu od 1,48% do 1,73%.  
 
Najveća razlika gubitaka toplote između izolacije Tip 1 i Tip 2 je 1,31 MW za čitavu trasu, što znači da 
je  godišnji  gubitak,  za  prosječnu  vrijednost  od  2000  angažovanih  sati,  2620  MWh.  Ako  se  koristi 
prodajna  cijena  toplotne  energije  23,35  KM/MWh,  maksimalni  godišnji  gubitak  na  račun  toplotne 
energije  bi  bio  60.995  KM.  Gubici  za  ostale  kombinacije  prečnika  cjevovoda  su  prikazani  u  tabeli 
ispod. 
Tabela 34: Razlika u gubicima toplote za izolaciju Tip 1 i Tip 2 
Gubici  Gubici  Razlika u KM  Razlika u 
toplote  toplote  Razlika u  Razlika u  za cijenu od  investiciji 
Tip 1  Tip 2  gubicima  gubicima  23,35  između Tip 2 i 
Prečnik cijevi  (MW)  (MW)  (MW)  (MWh)  KM/MWh  Tip 1 (KM) 
DN550  4,56  3,44  1,12  2.240,37  52.312,64  10.379.760,23 
DN600 + DN550  4,53  3,41  1,12  2.242,03  52.351,50  10.354.529,93 
DN600  4,09  2,95  1,13  2.267,83  52.953,89  9.963.460,17 
DN650 + DN550  4,52  3,43  1,09  2.177,56  50.846,04  10.694.022,52 
DN650 + DN600  4,07  2,97  1,10  2.203,36  51.448,43  10.302.952,76 
DN650  3,88  3,28  0,60  1.204,02  28.113,82  14.094.748,86 
DN700 + DN550  4,56  3,43  1,13  2.261,66  52.809,69  10.641.027,50 
DN700 + DN600  4,12  2,98  1,14  2.287,46  53.412,07  10.249.957,74 
DN700 + DN650  3,93  3,29  0,64  1.288,11  30.077,47  14.041.753,84 
DN700   4,63  3,33  1,30  2.591,60  60.513,91  10.823.089,41 
DN750 + DN550  4,55  3,45  1,09  2.186,32  51.050,51  10.920.739,02 
DN750 + DN600  4,10  3,00  1,11  2.212,12  51.652,90  10.529.669,27 
DN750 + DN650  3,91  3,31  0,61  1.212,77  28.318,29  14.321.465,36 

BOSNA‐S/ENOVA  114
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
DN750 + DN700  4,61  3,36  1,26  2.516,26  58.754,73  11.043.316,21 
DN800 + DN550  4,60  3,46  1,14  2.282,24  53.290,37  10.862.176,59 
DN800 + DN600  4,15  3,00  1,15  2.308,04  53.892,76  10.471.106,83 
DN800 + DN650  3,96  3,31  0,65  1.308,70  30.558,15  14.262.902,93 
DN800 + DN700  4,66  3,36  1,31  2.612,19  60.994,59  10.996.580,15 
Min  3,88  2,95  0,60  1204,02  28.113,82  9.963.460,17 
Max  4,66  3,46  1,31  2612,19  60.994,59  14.321.465,36 
Prosjek  4,30  3,26  1,04  2077,92  48.519,54  11.386.292,18 
 
Materijalni  gubici  kroz  vrelovod  prouzrokovani  gubicima  toplote  su  znatno  manji  od  razlike  u 
investiciji između cijevi za izolacijom Tip 1 i cijevi sa izolacijom Tip 2. Investicija za cijevi sa izolacijom 
Tip  2  su  u  prosjeku  skuplje  od  cijevi  sa  izolacijom  Tip  1  cca.  11.386.000  KM.  Ovo  znači  da  bi  se 
investicija  isplatila  nakon  260  godina.  Logično  je  zaključiti  da  nije  isplativo  investirati  u  cijevi  sa 
debljom izolacijom, tako da se predlaže nabavka cijevi sa izolacijom Tip 1. 
 
4.2.8 Sistem nadzora i upravljanja i razvoda električne energije 
 
U  ovom  poglavlju  će  se  dati  opis  i  procjena  investicionog  ulaganja  za  sistem  nadzora  i  upravljanja 
vrelovodom, te sistem napajanja električnom energijom. Slijedeća oprema je predviđena: 
• Distribuirani  sistem  daljinskog  nadzora  i  upravljanja  na  dvije  lokacije  (TE  Kakanj  i  prijemna 
stanica u Zenici); 
• Sistem automatske detekcije kvara na vrelovodu; 
• Senzori, transmiteri, automatski regulatori i regulacioni ventili u polju; 
• SN  postrojenje  za  napajanje  glavnih  pumpi  za  cirkulaciju  na  dvije  lokacije  (TE  Kakanj  i 
prijemna stanica u Zenici); 
• NN  razvod  za  napajanje  ostalih  uređaja  na  dvije  lokacije  (TE  Kakanj  i  prijemna  stanica  u 
Zenici); 
• Sistem besprekidnog napajanja na dvije lokacije (TE Kakanj i prijemna stanica u Zenici). 
 
Važno je napomenuti da procjenom nisu obuhvaćene aktivnosti na postojećim blokovima 5,6 i 7, kao 
ni na novom kogeneracijskom postrojenju, nego samo aktivnosti vezane za novi vrelovod TE Kakanj – 
Zenica, tj. za prijem, regulaciju, transport i predaju vrele vode. 
 
4.2.8.1 Distribuirani sistem daljinskog nadzora i upravljanja 
 
Distribuirani  sistem  daljinskog  nadzora  i  upravljanja  će  biti  implementiran  na  dvije  lokacije,  u  TE 
Kakanj i u prijemnoj stanici u Zenici i sadržavati će slijedeće funkcionalnosti:  
• Nadzor i upravljanje svim tehnološkim parametrima vrelovoda; 
• Nadzor rada digitalnih regulatora procesnih parametara na vrelovodu; 
• Nadzor svih relevantnih procesnih parametara blokova 5, 6 i 7 termoelektrane Kakanj; 
• Nadzor svih relevantnih procesnih parametara kogeneracijskog postrojenja u termoelektrani 
Kakanj; 
• Nadzor i upravljanje svim pumpama i motorizovanim ventilima na vrelovodu; 
• Prikaz procesnih mjerenih veličina isporučene toplotne energije; 
• Nadzor rada automatskog sistema detekcije kvara na vrelovodu. 
 
Distribuirani sistem daljinskog nadzora i upravljanja na obje lokacije će se sastojati od redundantnog 
modularnog  programabilnog  logičkog  kontrolera  i  SCADA  softvera  koji  će  omogućiti  akviziciju, 
obradu,  prikaz  i  procesiranje  svih  gore  navedenih  signala.  Programabilni  kontroler  će  posjedovati 
slijedeće module: 
• Modul digitalnih ulaza; 
• Modul relejnih izlaza; 

BOSNA‐S/ENOVA  115
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
• Modul analognih ulaza; 
• Modul analognih izlaza; 
• Modul temperaturnih ulaza (RTD); 
• Ethernet modul; 
• Serijski RS485 modul. 
 
Dvije kontrolne sale, u TE Kakanj i u prijemnoj stanici u Zenici će biti povezane fiberoptičkim kablom 
sa  4  vlakna,  što  će  osigurati  da  svi  procesni  parametri  budu  dostupni  na  obje  lokacije.  Primarno 
upravljanje  će  se  vršiti  iz  kontrolne  sale  u  TE  Kakanj,  a  nadzor  svih  procesnih  parametara  će  biti 
moguć u kontrolnoj sali u Zenici. 
 
4.2.8.2 Sistem automatske detekcije kvara na cjevovodu 
 
Sistem automatske detekcije kvara na vrelovodu radi na principu promjene električnog otpora usljed 
prodora  vode  u  izolaciju.  U  izolaciju  se  postavljaju  dva  linijska  žična  provodnika  čiji  otpor  mjere 
kontroleri  curenja  raspoređeni  duž  trase.  Na  ovaj  način  je  pored  detekcije  curenja  omogućeno  i 
lociranje  mjesta  curenja.  Svi  alarmi  se  automatski  prenose  u  kontrolnu  salu  distribuiranog  sistema 
daljinskog nadzora i upravljanja. 
 
4.2.8.3 Senzori, transmiteri, automatski regulatori i regulacioni ventili u polju 
 
Na  dovodnim  linijama  pare  iz  blokova  5,6,7  i  kogeneracijskog  postrojenja,  na  toplotnim 
izmjenjivačima, te duž vrelovoda je potrebno pratiti vrijednosti temperature, pritiska i protoka pare i 
vrele  vode.  U  tu  svrhu  su  predviđeni  smart  transmiteri,  koji  će  se  vezati  na  odgovarajuće  digitalne 
regulatore  ili  direktno  na  ulazno/izlazne  module  programabilnog  logičkog  kontrolera.  Na  toplotnim 
izmjenjivačima  će  se  vršiti  automatska  regulacija  temperature  vode,  dok  će  se  količina  isporučene 
toplotne  energije  planirati  zavisno  od  vanjske  temperature,  te  regulirati  upotrebom  regulatora 
protoka i regulacionog ventila na povratnoj liniji vode iz toplotnog izmjenjivača. 
 
Sve  vrijednosti  procesnih  parametara,  režim  rada  svakog  regulatora,  kao  i  sva  alarmna  stanja  biće 
dostupna u kontrolnoj sali distribuiranog sistema daljinskog nadzora i upravljanja. 
 
4.2.8.4 SN postrojenje za napajanje glavnih pumpi za cirkulaciju 
 
SN postrojenje za napajanje glavnih pumpi za cirkulaciju potrebno je instalirati na dvije lokacije, u TE 
Kakanj i u  prijemnoj stanici u Zenici.  Jedno SN  postrojenje (6,6kV) će se sastojati od dvije prijemne 
ćelije (omogućavajući redundantnost napajanja), 5 ćelija za napajanje motornih pogona (za 4 glavne 
pumpe  i  1  rezervna),  1  ćelije  za  napajanje  NN  razvoda  putem  trafoa,  1  mjerne  ćelije  i  1  preklopne 
ćelije („bus coupler“). Sve ćelije će biti kompletirane sa svom mjernom i zaštitnom opremom, a biće 
predviđena i ugradnja brojila potrošnje električne energije na obje dovodne linije. 
 
4.2.8.5 NN razvod za napajanje ostalih uređaja 
   
NN razvod je potrebno instalirati na dvije lokacije, u TE Kakanj i u prijemnoj stanici u Zenici.  NN će 
biti napajan putem trafoa sa SN postrojenja i pored toga iz još jednog nezavisnog izvora. Koristit će se 
za  napajanje  motorizovanih  ventila,  digitalnih  regulatora,  transmitera  i  regulacionih  ventila  u  polju, 
rasvjetu  i  ostale  potrošače.  Pored  toga  koristit  će  se  i  za  punjenje  baterija  koje  će  se  koristiti  u 
sistemu besprekidnog napajanja.  
 
4.2.8.6 Sistem besprekidnog napajanja 
 
Sistem  besprekidnog  napajanja  je  potrebno  instalirati  na  dvije  lokacije,  u  TE  Kakanj  i  u  prijemnoj 
stanici  u  Zenici.  Sistem  treba  obezbijediti  ukupno  3200W  sa  autonomijom  od  12  h  za  potrebe 

BOSNA‐S/ENOVA  116
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
distribuiranog sistema daljinskog nadzora i upravljanja. Sistem uključuje bezodržavajuće baterije, dva 
punjača i invertera u redundantnom režimu rada i zaobilaznu sklopku (by‐pass switch).  
 
4.2.8.7 Ostala oprema 
 
Ostala  oprema  uključuje  signalne,  kontrolne  i  napojne  kablove,  uzemljivačku  opremu,  razvodne 
kutije, kablovske kanalice, uvodnice, markere, itd. 
 
4.2.9 Tehnološke sheme 
 
Kao što je opisano ranije, priprema vrele vode se vrši uz pomoć pare koja se oduzima između turbine 
srednjeg i niskog pritiska i izmjenjivača prvog i drugog stepena. Izmjenjivači prvog stepena zagrijavaju 
vodu sa 75 °C na 115 °C i koriste se stalno. Izmjenjivači drugog stepena se koriste kada je opterećenje 
veliko (niske vanjske temperature) i zagrijavaju vodu sa 115 °C na 150 °C. 
 
Vrela  voda  se  transportuje  od  TE  Kakanj  do  Zenice  kroz  cjevovod.  Prethodno  urađena  analiza 
predlaže korištenje predizolovanih cijevi DN700 sa izolacijom debljine 94,5 mm.  
 
Za  savladavanje  otpora  (linijskih  i  lokalnih)  izabran  je  sistem  sa  dvije  pumpne  stanice.  Sa 
pijezometrijskog dijagrama se vidi da je to optimalno rješenje da bi se rasteretio pritisak u sistemu, a 
pri čemu sva oprema i cjevovod mogu biti izvedeni u klasi NP25. Ovo znači da sva oprema spada u 
standardnu  izvedbu,  što  omogućava  da  troškovi  ostanu  niski  i  pored  visokih  zahtjeva  za 
savladavanjem pada pritiska.  
 
Ovisno o mogućnostima proizvođača i dinamici izgradnje, predlaže se ugradnja tri ili četiri pumpe u 
svakoj  pumpnoj  stanici.  Pumpe  bi  bile  instalirane  u  paralelnu  konfiguraciju,  što  omogućava  da  se 
ukupan  protok  podijeli.  Ovakva  konfiguracija  ima  više  prednosti.  Smanjen  protok  omogućava 
jednostavniju  izvedbu  pumpi,  što  povećava  broj  proizvođača  koji  mogu  odgovoriti  traženim 
zahtjevima i samim tim snižava cijenu. 
 
Druga  prednost  kod  korištenja  više  pumpi  je  postepena  ugradnja.  Ukupni  protok  od  2450  m3/h  je 
proračunat za toplotnu snagu od 200 MW koji se očekuje 2030. godine. Do tada je planiran postepeni 
rast sa sadašnjih 80 MW i neće biti potrebe da pumpe transportuju ukupan protok. Prema sadašnjim 
potrebama  (cca.  80‐100  MW),  dvije  pumpe  od  600  ili  800  m3/h  će  biti  u  stanju  da  zadovolje 
potražnju.  Ovime  bi  se  postigla  postepena  ugradnja  i  ne  bi  bilo  potrebe  obezbijediti  sva  finansijska 
sredstva odmah, nego bi se raspodijelila na duži period. Ovo je značajno, jer pored cjevovoda pumpe 
su najskuplja oprema. 
 
Instalacija  više  pumpi  daje  i  fleksibilnost  pri  upravljanju,  jer  uvijek  postoji  jedna  rezervna  pumpa. 
Istovremeni  rad  svih  pumpi  se  očekuje  samo  nekoliko  dana  u  godini  pri  ekstremno  niskim 
temperaturama. 
 
Kod  ovakve  konfiguracije,  nije  potrebno  da  sve  pumpe  imaju  frekventnu  regulaciju.  Frekventna 
regulacija omogućava pumpama optimalan rad i uštedu energije jer smanjuje broj obrtaja pumpe pri 
smanjenom kapacitetu, odnosno smanjenom protoku. Predlaže se da jedna ili dvije pumpe budu sa 
frekventnom regulacijom, a ostale bez. Upravljačka logika omogućuje da se pumpe sa frekventnom 
regulacijom koriste za mala opterećenja i pokrivanja „vršnih“ opterećenja. Npr., ako se ugrade četiri 
pumpe sa po 600 m3/h, od toga dvije sa frekventnom regulacijom, kada je potreban protok od 300 
m3/h, koristi se pumpa sa frekventnom regulacijom. Kada je potreban protok od 800 m3/h, koristi se 
obična pumpa od 600 m3/h, a ostatak pokriva pumpa sa frekventnom regulacijom. 
 
Ovakva konfiguracija omogućava optimalan, siguran i pouzdan rad pumpi, prilagođava se stvarnim i 
trenutnim potrebama sistema, a sve uz minimalno opterećenje za investiciju. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  117
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Predlaže se korištenje pumpi slijedećih karakteristika: 
 
Opcija a):   četiri (4) pumpe u svakoj pumpnoj stanici (ukupno 8 pumpi) 
Q = 600 m3/h 
H = 10 bar 
NP25 
Dvije  (2)  pumpe  sa  frekventnom  regulacijom,  dvije  (2)  bez  frekventne 
regulacije. 
 
Opcija b):   tri (3) pumpe u svakoj pumpnoj stanici (ukupno 6 pumpi) 
Q = 800 m3/h 
H = 10 bar 
NP25 
Jedna  (1)  pumpa  sa  frekventnom  regulacijom,  dvije  (2)  bez  frekventne 
regulacije. 
 
Optimalno rješenje iz predhodne dvije opcije je opcija a). Obzirom da bi pumpe bile u paru čime bi se 
dobila  maksimalna  fleksibilnost  pri  održavanju  ili  eventualnim  kvarovima.  Svaka  puma  (sa  i  bez 
frekventne regulacije) imala bi radnu i rezervnu pumpu. 
 
Da  bismo  odvojili  magistralni  vrelovod  od  gradskog  sistema  grijanja,  predlaže  se  izgradnja 
izmjenjivačke  podstanice  sa  istim  parametrima  sekundara  kao  što  se  trenutno  koristi  –  130/70  °C. 
Ovim bi se omogućilo da gradski sistem grijanja radi pri nižem pritisku, jer je u dosta lošem stanju, uz 
minimalne  zahvate  na  toplotnim  podstanicama  u  postojećem  sistemu  grijanja.  Postoje  ogromni 
gubici  vode  u  gradskom  sistemu  zbog  dotrajalosti  cijevi.  Postoji  mogućnost  čestih  zastoja  u  radu  i 
bespotrebnih gubitaka velike količine vode koju treba stalno dopunjavati. Dopuna magistralnog voda 
je  predviđena  iz  TE  Kakanj,  te  bi  bilo  veoma  teško  utvrditi  odgovornost  zbog  finansijskih  posljedica 
prouzrokovanih stalnim gubitkom vode. Razdvajanjem magistralnog vrelovoda i gradskog sistema se 
osigurava autonomija rada magistralnog vrelovoda. 
 
Izgradnja izmjenjivačke podstanice se predviđa na istoj lokaciji kao i dodatna (druga) pumpna stanica. 
Pri izgradnji se koristi isti pristup kao i kod izgradnje pumpnih stanica. Predlaže se ugradnja tri ili četiri 
cijevna  izmjenjivača  toplote,  što  omogućava  optimalan  rad  i  postepenu  ugradnju  prema  proširenju 
toplotne snage. 
 
Parametri izmjenjivača su: 
 
Opcija a):   četiri (4) izmjenjivača po 44 MW 
Primar: 150/75 °C, NP 25 
Sekundar: 130/70 °C, NP 16 
 
Opcija b):   tri (3) izmjenjivača po 59 MW 
Primar: 150/75 °C, NP 25 
Sekundar: 130/70 °C, NP 16 
 
U toplotnoj podstanici u Zenici se predviđa ugradnja mjerača utroška toplote na sekundaru da bi se 
evidentirala  stvarna  predata  energija  JP  Grijanje  Zenica.  Regulacija  polazne  temperature  sekundara 
predviđa se promjenom protoka primara u zavisnosti od vanjske temperature. Dopuna sekundarnog 
vrelovodnog sistema hemijski pripremljenom vodom je u nadležnosti JP Grijanje Zenica. Ne predlaže 
se dopuna sekundara iz primarnog voda da se ne bi narušio integritet sistema. Dopunu je potrebno 
vršiti  iz  gradskog  vodovodnog  sistema  grada  Zenice  uz  instaliranje  sistema  za  hemijsku  pripremu 
vode. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  118
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Ugradnja  mjerača  utroška  toplote  u  TE  Kakanj  predviđena  je  na  povratu  primara,  čime  bi  se 
evidentirala ukupna proizvedena toplotna energija i omogućila kalkulacija toplotnih gubitaka. 
 
Ukoliko  se  odabere  opcija  grijanja  gradova  Zenica  i  Kakanj  zajedničkim  vrelovodom,  neophodno  je 
riješiti spajanje grijanja Kaknja na vrelovod. Izrađivač Studije predlaže izgradnju toplotne podstanice 
sa izmjenjivačima i pumpama sekundara dimenzionisanih na predviđenu toplotnu snagu 30 MW. Ovo 
bi omogućilo autonoman rad vrelovodne mreže i odvajanje od sekundarne mreže grada Kaknja, jer se 
u Kaknju susreću isti problemi kao u Zenici – dotrajalost cijevne mreže i nesigurnost pri radu sa višim 
pritiscima. 
 
Lokacija  toplotne  podstanice  je  predviđena  u  neposrednoj  blizini  postojeće  vrelovodne  mreže  u 
naselju Rampa (vidi Sliku 73), što omogućuje maksimalno korištenje postojeće cijevne mreže. Ovakvo 
rješenje  bi  odvojilo  prostore  koji  su  u  vlasništvu  TE  Kakanj,  a  trenutno  su  spojeni  na  zajednički 
vrelovod  koji  služi  za  grijanje  grada  Kaknja.  Ukoliko  ovo  nije  fizički  moguće  odvojiti,  predlaže  se 
ugradnja  mjerača  utroška  toplotne  energije  za  prostore  TE  Kakanj.  Ovim  bi  se  omogućilo  potpuno 
odvajanje kapaciteta u vlasništvu JP Grijanje Kakanj od TE Kakanj i neovisnu i tačnu naplatu stvarno 
utrošene toplotne energije. U svakom slučaju je neophodno ugraditi mjerač utroška toplotne energije 
na sekundaru radi utvrđivanja stvarno isporučene toplotne energije JP Grijanje Kakanj. 
 
Trošak investicije za izgradnju toplovodne podstanice u Kaknju je niži nego za toplotnu podstanicu u 
Zenici radi smanjene snage postrojenja.  
 
Na trasi su predviđene izolacione armature sa aktuatorima koje omogućuju automatsku ili manuelnu 
izolaciju pojedinih dionica u slučaju potrebe  (curenje ili kvar).  Na svaku dionicu se instalira osjetnik 
pritiska  koji  je  povezan  sa  centralnom  komandnom  salom.  Zbog  veličine  sistema  (Vuk  =  25.067  m3), 
predlaže  se  instalacija  izolacionih  armatura  na  svakih  cca.  8,5  km,  što  iznosi  šest  (8)  dionica.  Svaka 
dionica  bi  imala  cca.  3134  m3  vode  u  cjevovodu.  U  slučaju  ispuštanja  vode  iz  pojedine  dionice, 
potrebno ju je ponovo napuniti vodom za 5‐6 sati, što znači da bi pumpe za dopunu vode morale biti 
sa  protokom  od  cca.  600  m3/h.  U  cilju  smanjenja  troškova,  predlaže  se  korištenje  jedne  od  glavnih 
cirkulacionih  pumpi  za  dopunu  vode  u  sistemu.  Istom  analogijom  predlaže  se  korištenje  glavnih 
cirkulacionih pumpi za inicijalno pumpanje vode u sistem. Kada bi se koristile dvije glavne pumpe od 
600 m3/h, trebalo bi cca. 21 sat da se cijeli sistem napuni vodom. 
 
Ekspanziona posuda, koja se koristi prilikom širenja i skupljanja vode u sistemu (opisana u paragrafu 
4.2.6), koristiće se i pri inicijalnom punjenju tako što se voda preko by‐pass ventila usmjeri direktno 
na glavne cirkulacione pumpe. Dopuna ekspanzione posude se vrši preko elektromagnetnog ventila 
sa  hemijski  pripremljenom  vodom  iz  postrojenja  TE  Kakanj.  Ekspanziona  posuda  treba  da  bude 
zapremine 1350 m3. Ovaj kapacitet se može postići sa rezervoarom prečnika cca. 14 m i visinom 10 
m. 
 
Tehnološke sheme su prikazane u Prilogu (crteži broj 6027‐000‐PID‐0021‐001‐R0‐P&ID u TE Kakanj i 
6027‐000‐PID‐0021‐002‐R0‐P&ID izmjenjivačka stanica Zenica). 
 

BOSNA‐S/ENOVA  119
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 

Lokacija nove 
toplotne stanice za 
potrebe grijanja 
grada Kakanja 

 
Slika 73: Sistem daljinskog grijanja u Kaknju 

 
4.3 TEHNO‐EKONOMSKA ANALIZA I ODREĐIVANJE UKUPNIH INVESTICIONIH TROŠKOVA 
 
U  ovom  dijelu  biće  predstavljena  procjena  potrebnih  zahvata  i  investicije,  a  sve  na  osnovu 
prikupljenih ponuda, trenutnih tržišnih cijena, te iskustava.  
 
4.3.1 Vrelovod 
 
Vrelovod, kako je opisano u ranijim poglavljima će biti izrađen od predizolovanih čeličnih cijevi, a sve 
u  skladu  sa  važećim  evropskim  normama  koje  reguliraju  ovu  oblast.  Obzirom  da  proizvođači  nude 
cijevi  sa  dva  različita  nivoa  izolacije  (vidi  tabelu  33  sa  karakteristikama),  urađena  je  i  kratka  analiza 
isplativosti  upotrebe  jednog  ili  drugog  tipa  cijevi.  Na  osnovu  rezultata  analize,  utvrđeno  je  da 

BOSNA‐S/ENOVA  120
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
korištenje  cijevi  Tip  2  ne  bi  imalo  značajan  uticaj  na  uštedu  energije,  pa  samim  tim  i  ekonomski 
rezultati bi bili nepovoljni.  
 
Pored različitih tipova izolacije, cijevi se proizvode i u različitim klasama nazivnog pritiska. Na osnovu 
proračuna  pada  pritiska  (vidi  Sliku  69),  evidentno  je  da  dvije  klase  cijevi  zadovoljavaju  postavljene 
uvjete– NP 25 i NP 40. Cijevi NP 25 se smatraju standardnim, dok se cijevi NP 40 rade po specijalnoj 
narudžbi, pa su samim tim i znatno skuplje (cca. 30%). Tehno‐ekonomska analiza u kojoj su u obzir 
uzete  različite  kombinacije  prečnika  i  klasa  cijevi  pokazuje  da  je  kada  se  u  obzir  uzmu  vrijednost 
investicije i eksploatacioni troškovi povoljnije ići na veći prečnik i niži nazivni pritisak (NP 25). Cijene 
cijevi su bazirane na konkretnoj ponudi ponuđača i mogu se vidjeti u tabeli 35. 
 
Tabela 35: Cijena za nabavku i instalaciju predizolovanih cijevi Tip 1 
Predizolovane cijevi  Građevinski radovi  Mašinski radovi na 
Prečnik cijevi  Tip 1  na trasi Tip 1  trasi Tip 1 
Cijene u €  Cijene u €  Cijene u € 
DN550  30.030.000,00  8.418.033,68  8.990.692,86 
DN600 + DN550  29.906.032,00  8.418.033,68  9.102.892,86 
DN600  27.984.528,00  8.418.033,68  10.841.992,86 
DN650 + DN550  30.810.000,00  8.830.295,97  9.177.692,86 
DN650 + DN600  28.888.496,00  8.830.295,97  10.916.792,86 
DN650  42.900.000,00  8.830.295,97  12.076.192,86 
DN700 + DN550  30.608.136,00  8.830.295,97  9.252.492,86 
DN700 + DN600  28.686.632,00  8.830.295,97  10.991.592,86 
DN700 + DN650  42.698.136,00  8.830.295,97  12.150.992,86 
DN700   30.437.880,00  8.830.295,97  13.310.392,86 
DN750 + DN550  31.590.000,00  9.291.059,71  9.331.032,86 
DN750 + DN600  29.668.496,00  9.291.059,71  11.070.132,86 
DN750 + DN650  43.680.000,00  9.291.059,71  12.229.532,86 
DN750 + DN700  31.193.160,00  9.291.059,71  13.388.932,86 
DN800 + DN550  31.394.792,00  9.291.059,71  9.409.572,86 
DN800 + DN600  29.473.288,00  9.291.059,71  11.148.672,86 
DN800 + DN650  43.484.792,00  9.291.059,71  12.308.072,86 
DN800 + DN700  31.043.000,00  9.291.059,71  13.467.472,86 
 
Vrelovod  bi  također  bio  opremljen  sistemom  za  praćenje  curenja,  i  to  pomoću  žica  za  signalizaciju 
koje se instaliraju ispod izolacije prilikom prefabrikacije cijevi.  Ovaj sistem omogućava da se utvrde 
sva eventualna curenja na cjelokupnoj trasi vrelovoda, te da se odredi tačna lokacija, što u mnogome 
pojednostavljuje i snižava cijenu održavanja.  
Žica za signalizaciju:                € 264.000,00 
 
4.3.2 Radovi na trasi 
 
Radovi  na  trasi  su  u  direktnoj  korelaciji  sa  vanjskim  prečnikom  cjevovoda  koji  će  biti  instaliran.  U 
procjeni  troškova  uzeti  su  u  obzir  građevinski  i  mašinski  radovi,  a  isti  su  bazirani  na  aktuelnim 
cijenama  na  tržištu  dobivenim  sa  sličnih  infrastrukturnih  projekata  iz  tekuće  godine.  Cijena 
građevinskih  i  mašinskih  radova  za  instalaciju  predizolovanih  cijevi  Tip  1  su  prikazane  u  tabeli  35. 
Izgled rova za dvije vrelovodne cijevi je dat u Prilogu (crteža broj 6027‐000‐DW‐1454‐001‐R0‐Detalj 
rova). 
 
4.3.3 Pumpe i izmjenjivači 
 
Pumpe i izmjenjivači su dimenzionirani na osnovu potrebnih kapaciteta za toplotnom energijom, te 
postojećeg  stanja  na  blokovima  u  TE  Kakanj  (vidi  poglavlje  4.1).  Bitno  je  naznačiti  da  se  pri  izboru 
pumpi  i  izmjenjivača  vodilo  računa  o  minimiziranju  troškova  eksploatacije  i  maksimizaciji  pogonske 

BOSNA‐S/ENOVA  121
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
sigurnosti. Troškovi koji su prikazani i koji se koriste za ekonomske analize bazirani su na aktuelnim 
tržišnim  cijenama,  odnosno  budžetskim  ponudama  nekih  od  vodećih  svjetskih  proizvođača  ove 
opreme.  Bitno  je  napomenuti  da  je  odabrana  kombinacija  pumpi  sa  i  bez  frekventne  regulacije. 
Pumpe sa frekventnom regulacijom su  i do 80% skuplje od klasičnih pumpi, no obzirom na prirodu 
protoka medija u vrelovodu koji varira ovisno o vanjskoj temperaturi, ova investicija će se isplatiti u 
veoma  kratkom  periodu,  tim  prije  što  vrijednost  pumpi  u  ukupnoj  vrijednosti  opreme  iznosi  svega 
0,5%. 
 
Tabela 36: Cijena pumpi sa i bez frekventne regulacije 
  Cijena u €  Cijena u € 
glavnih pumpi  glavnih pumpi sa 
Prečnik cijevi 
bez frekventne  frekventnom 
regulacije  regulacijom 
DN550  266.577,78  479.840,00 
DN600 + DN550  260.420,48  468.756,86 
DN600  190.938,63  343.689,53 
DN650 + DN550  256.630,05  461.934,10 
DN650 + DN600  187.148,20  336.866,76 
DN650  144.337,25  259.807,04 
DN700 + DN550  254.341,35  457.814,43 
DN700 + DN600  184.859,50  332.747,09 
DN700 + DN650  142.048,54  255.687,38 
DN700   116.176,27  209.117,28 
DN750 + DN550  252.813,67  455.064,60 
DN750 + DN600  183.331,82  329.997,27 
DN750 + DN650  140.520,86  252.937,55 
DN750 + DN700  114.648,59  206.367,45 
DN800 + DN550  251.828,95  453.292,10 
DN800 + DN600  182.347,09  328.224,77 
DN800 + DN650  139.536,14  251.165,05 
DN800 + DN700  113.663,86  204.594,95 
 
Cijena  pumpi  je  u  direktnoj  korelaciji  sa  protokom  i  naporom  pumpe.  Što  je  veći  pad  pritiska  u 
sistemu, potrebne su pumpe sa više snage, tj. pumpe sa većim naporom. Pad pritiska je u direktnoj 
vezi sa prečnikom cjevovoda (vidi poglavlje 4.2.3 i sliku 69) – kroz veći nazivni prečnik je manji pad 
pritiska  i  obratno.  Zbog  toga  je  trošak  za  nabavku  pumpi  ugrađenih  na  sistem  sa  većim  nazivnim 
prečnikom cjevovoda niži od troška pumpi ugrađenih na sistem sa manjim prečnikom cjevovoda. 
 
4.3.4 Ekspanzioni sistem 
 
Projektovani  sistem  daljinskog  grijanja  je  zatvorenog  tipa,  te  je  stoga  potrebno  imati  i  ekspanzioni 
sistem koji će kompenzirati promjene u zapremini vode koja se nalazi u cjevovodu usljed promjena u 
temperaturi  medija.  Predviđeno  je  da  se  ekspanzioni  sistem  instalira  unutar  TE  Kakanj,  a  isti  će  se 
sastojati  od  ekspanzionog  atmosferskog  rezervoara  i  pumpi  za  održavanje  pritiska.  Vrijednost 
investicije  je  procijenjena  na  osnovu  aktuelnih  cijena  izgradnje  sličnih  rezervoara  u  svijetu,  te  na 
osnovu konkretne ponude za pumpe. 
 
Ekspanzioni  sistem  (rezervoar  i  diktir  pumpe),  zavisno  od  prečnika  vrelovoda:  €  142.500,00  – 
192.500,00. 
 
4.3.5 Armature 
 
Armature  su  raspoređene  duž  trase  kako  bi  se  omogućilo  što  efikasnije  održavanje  sistema.  U 
procjenu su uključene i sve izolacione slavine oko pumpi, filteri, nepovratni ventili, te mjerač utroška 

BOSNA‐S/ENOVA  122
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
toplote. Procjene troškova za armature su bazirane na iskustvenim podacima, te cijenama sa sličnih 
projekata rađenih u proteklih godinu dana. 
 
Armature, zavisno od prečnika vrelovoda:        € 637.000,00 – 782.000,00 
 
4.3.6 Sistem nadzora i upravljanja i razvoda električne energije 
 
Distribuirani sistem daljinskog nadzora i upravljanja: 
a) Oprema, softver i licence u kontrolnoj sali u TE Kakanj ‐                     € 350.000,00 
b) Oprema, softver i licence u kontrolnoj sali u prijemnoj stanici u Zenici ‐                 € 200.000,00 
c) 5km fiberoptičkog kabla sa 4 vlakna ‐                         € 375.000,00 
  Ukupno:                               € 925.000,00 
 
Sistem automatske detekcije kvara na cjevovodu:                       € 150.000,00 
 
Senzori, transmiteri, automatski regulatori i regulacioni ventili u polju:                   € 350.000,00 
 
SN postrojenje: 2 x 300.000 € ‐                             € 600.000,00 
 
NN razvod:  
a) NN razvod u TE Kakanj, uključujući trafo 400kVA 6,6kV/0,4kV:                   € 125.000,00 
b) NN razvod u prijemnoj stanici u Zenici, uključujući trafo 250kVA 6,6kV/0,4kV:      € 100.000,00 
  Ukupno:                               € 225.000,00 
 
Sistem besprekidnog napajanja: 
a) Sistem besprekidnog napajanja u TE Kakanj (2000W, 12 h):        € 20.000,00 
b) Sistem besprekidnog napajanja u prijemnoj stanici u Zenici (1200W, 12 h):    € 15.000,00 
  Ukupno:                    € 35.000,00 
 
Ostala oprema:                                € 275.000,00 
 
Ukupno materijal:                           € 2.560.000,00 
Projektovanje:                             €     250.000,00 
Radovi:                              €     625.000,00 
Ukupno sistem nadzora i upravljanja, te sistem razvoda električne energije:            € 3.435.000,00 
 
4.3.7 Eksproprijacija 
 
Za  magistralni  vrelovod  s  maksimalnim  radnim  pritiskom  od  25  bar,  definiraju  se  radni  koridor  i 
sigurnosni pojas.  
• Širina radne zone ovisi o vrsti zemljišta kroz koje prolazi vrelovod, a za ovu studiju uzet je 
radni koridor širine 16 m.  
• Sigurnosni  pojas  za  održavanje  vrelovoda  (pravo  služnosti),  je  površina  na  kojoj  vlasnik 
vrelovoda  uvijek  ima  pravo  pristupa.  Nakon  izgradnje  vrelovoda, to  je  zona,  širine  5  m, 
lijevo i desno od sredine rova. 
 
Eksproprijacija  će  se  vršiti  u  skladu  sa  Zakonom  o  izvlaštenju  („Službene  novine  FBiH“,  broj  70/07). 
Procjena cijene koštanja eksproprijacije računata je na sljedećoj osnovi: 
• Za  privatno  vlasništvo  uzeta  je  prosječna  cijena  eksproprijacije  od  18  KM/m2  u  širini  radne 
zone vrelovoda. 
• Visina  naknade  za  korištenje  cestovnog  zemljišta,  za  širinu  rova  od  3,3  m  uzeta  je  prema 
„Uredbi  o  mjerilima  za  obračun  naknade  za  korištenje  cestovnog  zemljišta  i  naknade  za 
obavljanje pratećih djelatnosti na autocestama i brzim cestama u F BiH“, a kako je opisano u 
poglavlju 2.2.6. 

BOSNA‐S/ENOVA  123
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
ƒ Za  autoceste  godišnja  naknada  je  1,50  KM/m2  pomnožena  sa  koeficijentom 
usklađivanja 0,50 (za površine preko 5.000 m2), a za brze ceste godišnja naknada je 
1,00 KM/m2 pomnožena sa istim koeficijentom usklađivanja – 0,50.  
ƒ Visina  naknade  za  korištenje  zemljišta  na  zaštitnom  pojasu  javnih  cesta  (regionalni 
put i lokalne ceste) je 3,00 KM/m'.  
 
Ove naknade se za svaku narednu godinu umanjuju za 50 %. 
 
• Zbog  nedefinisane  visine  naknade  za  korištenje  zemljišta  koje  se  nalazi  u  sklopu  zaštitnog 
pojasa željezničkih pruga, za potrebe ove Studije cijena koštanja je procijenjena na 3 KM/m'. 
• Za državno vlasništvo uzeta je prosječna cijena od 10 KM/m2 u širini radne zone vrelovoda. 
 
Ovdje je potrebno napomenuti, da nakon što Vlada F BiH proglasi javni interes izgradnje predmetnog 
vrelovoda, Vlada F BiH kao 100% vlasnik na državnom zemljištu i zemljištu unutar sigurnosnog pojasa 
za  gore  spomenute  ceste  može  donijeti  odluku  u  kome  nije  potrebno  izvršiti  plaćanje  naknade  za 
predmetna zemljišta, jer je Investitor (Elektroprivreda BiH) u njenom većinskom vlasništvu. Potrebno 
je  da  Investitor  prikupi  saglasnost  nadležnih  institucija  za  prolazak  vrelovoda  i  da  nakon  završenih 
svih radova sve vrati u prvobitno stanje.  
 
Ukupni troškovi eksproprijacije iznose cca. € 2.150.000,00. 
 
U slučaju da Vlada F BiH oslobodi JP EP BiH plaćanja naknade za zemlju koja je u njenom vlasništvu, 
ukupni troškovi eksproprijacije bi iznosili cca. € 2.060.000,00. 
 
4.3.8 Ukupni troškovi 
 
Na slijedećim dijagramima su prikazani ukupni troškovi investicije, koji su navedeni iznad, te troškovi 
za električnu energiju utrošenu za pokretanje glavnih cirkulacionih pumpi.  
 
Slika 74 daje prikaz ukupnih investicionih troškova zajedno sa eksploatacionim troškom za napajanje 
pumpi za 30 godina. Evidentno je da je vrelovod sa DN700 najisplativija varijanta. Ukupni trošak za 
ovaj  vrelovod  je  €  76.840.700,00  od  čeka  je  inicijalna  investicija  €  61.726.485,00  dok  je  trošak  za 
električnu energiju za 30 godina € 15.114.215,00. 
 
Također je razmotrena opcija sa eksploatacionim troškom 40% od ukupnog troška, što je prikazano 
na slici 75. Ovdje postoje četiri kombinacije cjevovoda koje su imaju približno isti trošak. Logično je 
zaključiti  da  je  optimalno  rješenje  izabrati  vrelovod  sa  DN700  radi  fleksibilnosti  sistema,  koje  će 
omogućiti  eventualno  veće  opterećenje.  Za  ovu  varijantu,  trošak  za  električnu  energiju  je                     
€ 6.045.686,00 dok je ukupni trošak € 67.772.171,00. 
 
Na slici 76 je dat prikaz raspodjele svih troškova za vrelovod DN700. Najveći  udio čini  investicija za 
vrelovod  (49,2%),  te  mašinski  (21,5%)  i  građevinski  radovi  (14,3%).  Troškovi  za  ostalu  opremu  i 
radove čine 15% ukupne investicije. Ovdje nisu uzeti u obzir troškovi za eksploataciju. 

BOSNA‐S/ENOVA  124
 
 
 
 
 

10.000.000 €
20.000.000 €
30.000.000 €
40.000.000 €
50.000.000 €
60.000.000 €
70.000.000 €
80.000.000 €
90.000.000 €
100.000.000 €

0 €

BOSNA‐S/ENOVA
DN
55
DN 0 91.744.389 €
60
0 +
 D
N 55
0 90.922.953 €

DN
60
DN 0 81.676.083 €
65
0 +
 D
N 55
DN 0 91.815.553 €
65
0 +
 D
N 60
0 82.568.683 €

DN
65
DN 0 92.213.007 €
70
0 +
 D
N 55
DN 0 91.387.530 €
70
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice

0 +
 D
N 60
DN 0 82.140.661 €

Ukupni trošak
70
0 +
 D
N

 
 
 
 
65
0 91.784.985 €

DN
70
DN 0  76.840.700 €
Investicija Tip 1 

75
0 +
 D
N 55
DN 0 92.707.812 €
75
0 +
 D
N 60
DN 0 83.460.942 €
75
0 +
 D
Eksploatacija 30 god.

N 65
DN 0 93.105.267 €
75
0 +
 D
N
Slika 74: Troškovi investicije i eksploatacije vrelovoda za različite kombinacije prečnika 

70
DN 0 77.934.397 €
80
0 +
 D
N 55
DN 0 92.461.656 €
80
0 +
 D
N 60
DN 0 83.214.786 €
80
0 +
 D
N 65
DN 0 92.859.111 €
80
0 +
 D
N 70
0 77.733.289 €
125 
Finalni izvještaj 

 
 
 
 
 
 
 
 
 

0 €
10.000.000 €
20.000.000 €
30.000.000 €
40.000.000 €
50.000.000 €
60.000.000 €
70.000.000 €
80.000.000 €
90.000.000 €

BOSNA‐S/ENOVA
DN
55
DN 0 70.935.765 €
60
0 +
 D
N 55
0 70.594.957 €

DN
60
DN 0 66.771.727 €
65
0 +
 D
N 55
DN 0 71.783.432 €
65
0 +
 D
N 60
0 67.960.201 €

DN
65
DN 0 80.946.279 €
70
0 +
 D
N 55
DN 0 71.534.062 €
70
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice

0 +
 D
N 60
DN 0 67.710.831 €
70
0 +

Ukupni trošak ‐ 40%
 D
N 65
0 80.696.909 €

DN
70
DN 0  67.772.171 €
75
0 +
Investicija Tip 1 

 D
N 55
DN 0 72.973.592 €
75
0 +
 D
N 60
DN 0 69.150.362 €
75
0 +
 D
N
Eksploatacija ‐ 40%

65
DN 0 82.136.439 €
75
0 +
 D
N 70
DN 0 68.985.117 €
Slika 75: Troškovi investicije i 40% eksploatacije vrelovoda za različite kombinacije prečnika 

80
0 +
 D
N 55
DN 0 72.804.301 €
80
0 +
 D
N 60
DN 0 68.981.071 €
80
0 +
 D
N 65
DN 0 81.967.148 €
80
0 +
 D
N 70
0 68.860.874 €
126 
Finalni izvještaj 

 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj 
 
 

Armature sa 
aktuatorima
Ekspanzioni sistem
1,2%
0,3% Elektrooprema
Izmjenjivači 2,3%
3,2% Nadzor i upravljanje
Žica za signalizaciju 3,2%
0,4% Eksproprijacija
3,5%
Pumpna stanica
0,4%
Glavne pumpe sa i bez 
frekventne regulacije Cjevi Tip 1
0,5% 49,2%

Mašinski radovi na 
trasi Tip 1
21,5%

Građevinski radovi na 
trasi Tip 1
14,3%
 
Slika 76: Udio troškova u investiciji za vrelovod DN700 

BOSNA‐S/ENOVA 127 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
4.4 ANALIZA UTICAJA PROJEKTA 
 
Kao što je opisano u poglavlju 3.4.5, na slici 58 je grafički prikazana proizvodnja toplotne energije u 
poređenju s proizvodnjom električne energije. Evidentno je da je udio proizvodnje toplotne energije 
u ukupno proizvedenoj energiji jako malen (cca. 8‐10%) i ne bi trebao uticati na EES i EEB, ekonomiju 
rada  i  performanse  sistema  JP  EP  BiH,  ekonomiju  FBiH  i  BiH  u  cjelini.  Istina,  proizvodnja  toplotne 
energije  će  uticati  na  povećanje  energetske  efikasnosti  pojedinih  blokova  u  TE  Kakanj,  te  na 
povećanje energetske efikasnosti za cijeli sistem Elektroprivrede BiH. Ovo je jako bitno, obzirom da 
će se uskoro usvojiti Zakon o energetskoj efikasnosti, te u tom duhu ovaj projekat jako pomaže JP EP 
BiH da odgovori zahtjevima spomenutog Zakona. 
 
Za slučaj varijante grijanja samo Kaknja i Zenice izvršen je proračun povećanja energetske efikasnosti 
pojedinih blokova za period do 2030. godine za svaku godinu dana. U tabeli 37 je dato kretanje bruto 
efikasnosti  turbinskog  ciklusa  blokova  5  i  6  u  TE  Kakanj  do  kraja  životnog  vijeka,  te  povećanje 
energetske efikasnosti koje je vrlo značajno za blok 6 koji će raditi znatno duže od bloka 5. 
 
Tabela  37:  Kretanje  bruto  efikasnosti  turbinskog  ciklusa  blokova  5  i  6  u  TE  Kakanj  za  slučaj  varijante  grijanja 
Kaknja i Zenice 
   Kakanj+Zenica  Blok 5  Blok 6 
Efikasnost 
turbinskog  Povećanje  Bruto  Povećanje 
Godina  MWt  MWht  MWt  MWel  ciklusa18  efikasnosti  MWt  MWel  efikasnost  efikasnosti 
2011.  13,4  41540  13,4  115  46  1  0        
2012.  17,0  51000  17  114  47  2  0        
2013.  19,6  57820  19,6  114  48  2  0        
2014.  141,2  239360  50  106  53  8  91,2  96  64  18 
2015.  152,9  257975  50  106  53  8  102,9  93  66  20 
2016.  164,4  275880  75  100  57  12  140  83  74  28 
2017.  170,5  285075  75  100  57  12  140  83  74  28 
2018.  176,3  293380  75  100  57  12  140  83  74  28 
2019.  182,2  301860  50  106  53  8  120  88  70  24 
2020.  185,7  306250  0           120  88  70  24 
2021.  188,1  308845  0           120  88  70  24 
2022.  190,4  311160  0           120  88  70  24 
2023.  192,7  313445  0           120  88  70  24 
2024.  193,8  310860  0           140  83  74  28 
2025.  195,0  311350  0           140  83  74  28 
2026.  196,3  312030  0           140  83  74  28 
2027.  197,5  312475  0           0          
2028.  198,65  312800  0           0          
2029.  199,9  314800  0           0          
2030.  200,0  315000  0           0          
 
U tabeli 38 je dato kretanje bruto efikasnosti blokova 7 i 8 u TE Kakanj do kraja životnog vijeka, te 
povećanje  energetske  efikasnosti,  koje  nije  toliko  veliko  zbog  malog  angažovanja  toplotne  snage  u 
odnosu na raspoloživu.  
 
 
 
 
 
                                                            
18
 U režimu grijanja dobiva se linearnom interpolacijom između podataka za efikasnost turbinskog ciklusa u 
tabelama 14 i 15. 

BOSNA‐S/ENOVA  128
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tabela  38:  Kretanje  bruto  efikasnosti  turbinskog  ciklusa  blokova  7  i  8  u  TE  Kakanj  za  slučaj  varijante  grijanja 
Kaknja i Zenice 
   Kakanj+Zenica  Blok 7  Blok 8 
Efikasnost 
turbinskog  Povećanje  Bruto  Povećanje 
Godina  MWt  MWht  MWt  MWel  ciklusa  efikasnosti  MWt  MWel  efikasnost  efikasnosti 
2011.  13,4  41540  0           0  0     
2012.  17,0  51000  0          0  0     
2013.  19,6  57820  0          0  0     
2014.  141,2  239360  41,2  222  48  5  0  0     
2015.  152,9  257975  52,9  220  49  7  0  0     
2016.  164,4  275880  39,4  222  47  5  0  0     
2017.  170,5  285075  45,5  221  48  6  0  0     
2018.  176,3  293380  51,3  220  49  7  0  0     
2019.  182,2  301860  50  220  49  6  72,2  285  50  7 
2020.  185,7  306250  60  219  50  8  50,7  289  48  5 
2021.  188,1  308845  75  216  52  10  38,1  292  47  4 
2022.  190,4  311160  75  216  52  10  40,4  291  47  4 
2023.  192,7  313445  75  216  52  10  42,7  291  48  4 
2024.  193,8  310860  75  216  52  10  43,8  291  48  4 
2025.  195,0  311350  75  216  52  10  45,0  290  48  4 
2026.  196,3  312030  75  216  52  10  71,3  285  50  7 
2027.  197,5  312475  75  216  52  10  122,5  274  55  12 
2028.  198,65  312800  75  216  52  10  123,65  274  55  12 
2029.  199,9  314800  0      0  199,9  257  63  20 
2030.  200,0  315000  0      0  200,0  257  63  20 
 
Na slici 77 je dat prikaz promjene energetske efikasnosti pojedinih blokova TE Kakanj u periodu do 
2030. godine. 
30
Blok 5
Blok 6
25 Blok 7
Povecanje bruto efikasnost

Blok 8
20

15

10

5

0
2010 2012 2014 2016 2018 2020 2022 2024 2026 2028 2030
 
Slika 77:Prikaz kretanja povećanja energetske efikasnosti pojedinih blokova (Kakanj+Zenica) 
 
Međutim  za  slučaj  veće  anagažovanosti  toplotne  snage  pojedinih  blokova  situacija  bi  se  značajno 
promijenila  u  pozitivnom  smislu  u  pogledu  energetske  efikasnosti  blokova.  Tako  je  u  tabeli  39 
prikazano kretanje efikasnosti blokova 5 i 6 za slučaj grijanja Kaknja, Zenice i Sarajeva, dok je u tabeli 
40 isti parametar prikazan za blokove 7 i 8. Značajno je veći porast bruto efikasnosti blokova, što se 
posebno odnosi na blok 7, koji bi u slučaju kogeneracije imao najpovoljniji odnos snaga električne i 
toplotne. Srednji porast efikasnosti blokova na nivou TE Kakanj za slučaj grijanja samo Kaknja i Zenice 
iznosi  12,31%,  a  za  slučaj  grijanja  pored  Zenice  i  Kaknja  i  Sarajeva,  taj  porast  je  znatno  veći  i  u 
prosjeku na nivou TE Kakanj iznosi 21,9 % za posmatrani period do 2030. godine.Na slikama 79 i 80 je 
prikazan srednji porast efikasnosti blokova u posmatranom periodu. 

BOSNA‐S/ENOVA  129
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tabela 39: Kretanje bruto efikasnosti turbinskog ciklusa blokova 5 i 6 u za slučaj većeg angažovanja toplotne 
snage (varijanta grijanja Kaknja, Zenice i Sarajeva) 
   Kak+Zen+Sar  Blok 5  Blok 6 
Efikasnost 
turbinskog  Povećanje  Bruto  Povećanje 
Godina  MWt  MWht  MWt  MWel  ciklusa  efikasnosti  MWt  MWel  efikasnost  efikasnosti 
2011.  13,4  41540  13,4  115  46  1           
2012.  17,0  51000  17  114  47  2           
2013.  19,6  57820  19,6  114  48  2           
2014.  141,2  239360  50  106  53  8  91,2  96  64  18 
2015.  152,9  257975  50  106  53  8  102,9  93  66  20 
2016.  564,4  875880  140  83  69  24  140  83  74  28 
2017.  570,5  885075  140  83  69  24  140  83  74  28 
2018.  576,3  893380  140  83  69  24  140  83  74  28 
2019.  582,2  901860  75  100  57  12  120  88  70  24 
2020.  585,7  906250            120  88  70  24 
2021.  588,1  908845            120  88  70  24 
2022.  590,4  911160            120  88  70  24 
2023.  592,7  913445            120  88  70  24 
2024.  593,8  910860            140  83  74  28 
2025.  595,0  911350            140  83  74  28 
2026.  596,3  912030            140  83  74  28 
2027.  597,5  912475                     
2028.  598,65  912800                     
2029.  599,9  914800                     
2030.  600,0  915000                     
 
Tabela 40: Kretanje bruto efikasnosti turbinskog ciklusa blokova 7 i 8 u za slučaj većeg angažovanja toplotne 
snage (varijanta grijanja Kaknja, Zenice i Sarajeva) 
   Kak+Zen+Sar  Blok 7  Blok 8 
Bruto  Povećanje  Bruto  Povećanje 
Godina  MWt  MWht  MWt  MWel  efikasnost  efikasnosti  MWt  MWel  efikasnost  efikasnosti 
2011.  13,4  41540                     
2012.  17,0  51000                     
2013.  19,6  57820                     
2014.  141,2  239360                     
2015.  152,9  257975                     
2016.  564,4  875880  284,4  176  81  39           
2017.  570,5  885075  290,5  174  82  40           
2018.  576,3  893380  296,3  173  83  41           
2019.  582,2  901860  240  184  75  33  222,2  253  65  22 
2020.  585,7  906250  240  184  75  33  225,7  252  66  22 
2021.  588,1  908845  240  184  75  33  228,1  251  66  22 
2022.  590,4  911160  240  184  75  33  230,4  251  66  23 
2023.  592,7  913445  240  184  75  33  232,7  250  66  23 
2024.  593,8  910860  240  184  75  33  213,8  254  64  21 
2025.  595,0  911350  240  184  75  33  215,0  254  64  21 
2026.  596,3  912030  240  184  75  33  216,3  254  65  21 
2027.  597,5  912475  300  173  83  41  297,5  237  73  29 
2028.  598,65  912800  300  173  83  41  298,65  236  73  29 
2029.  599,9  914800            300,0  236  73  29 
2030.  600,0  915000            300,0  236  73  29 
 

BOSNA‐S/ENOVA  130
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
45
Blok 5
40 Blok 6
Blok 7
Povecanje bruto efikasnost
35 Blok 8
30

25

20

15
10

5

0
2010 2012 2014 2016 2018 2020 2022 2024 2026 2028 2030
 
Slika 78:Prikaz kretanja povećanja energetske efikasnosti pojedinih blokova (Kakanj+Zenica+Sarajevo) 
 

40
40
35
35
30
30
25 25

20 20

15 15

10 10

5 5

0 0

Blok 5 7 Blok 5 12
Blok 6 25 Blok 6 25

Blok 7 8 Blok 7 36

Blok 8 9 Blok 8 24

 
Slika 79:Srednje povećanje energetske efikasnosti  Slika 80:Srednje povećanje energetske efikasnosti 
pojedinih blokova  pojedinih blokova 
(varijanta Kakanj + Zenica)  (varijanta Kakanj + Zenica+Sarajevo) 
 
Nakon  analize  rezervi  uglja  prema  raspoloživim  podacima  iz  rudnika  (poglavlje  3.5),  može  se 
pouzdano  zaključiti  da  uglja  ima  u  dovoljnim  količinama  za  instalirane  i  proširene  kapacitete  TE 
Kakanj za sve razmatrane varijante do 2030. godine, te povećanje potrošnje uglja zbog proizvodnje 
toplotne energije neće bitno uticati na plasman domaćeg uglja iz rudnika. 
 
4.5 OKOLINSKI ASPEKTI 
 
Prilikom  razmatranja  ponuđenih  rješenja  uzeti  su  u  obzir  i  okolinski  aspekti  i  odgovarajuća  domaća 
regulativa,  kao  što  je  „Pravilnik  o  graničnim  vrijednostima  emisije  u  zrak  iz  postrojenja  za 
sagorijevanja“  Zakona  o  zaštiti  zraka  Federacije  BiH.  Osim  domaće  regulative  uvažena  je  i  EU 
regulativa,  naročito  Direktiva  2001/80/EZ  preuzeta  iz  ugovora  o  energetskoj  zajednici.  Okolinski 
aspekti su za potrebe studije opisani kroz tri poglavlja: 
• Pregled domaćih i međunarodnih standarda i propisa, 
• Analiza podataka o emisiji CO2, SO2 i NOx, 
• Analiza podataka o redukciji emisije CO2, SO2 i NOx. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  131
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
4.5.1 Pregled domaćih i međunarodnih standarda i propisa 
 
4.5.1.1 Zakon o zaštiti zraka 
 
Zakon  o  zaštiti  zraka  (Sl.  novine  Federacije  BiH,  br.  33/03  i  04/10)  reguliše  tehničke  uvjete  za 
sprječavanja  ili  smanjivanja  emisija  u  zrak,  uzrokovanih  ljudskim  djelovanjem  koje  se  moraju 
poštovati  u  procesu  proizvodnje,  na  teritoriju  Federacije  Bosne  i  Hercegovine,  planiranja  zaštite 
kvalitete zraka, posebne izvore emisija, katastar emisija, kvalitet zraka, nadzor i kazne za prekršaje za 
pravne i fizičke osobe. 
 
Prema  ovom  zakonu  zabranjeno  je  uzrokovanje  značajnog  zagađivanja  zraka  ili  nanošenje  štete 
okolišu putem emisija. Svaki izvor emisija mora da ispunjava sljedeće uvjete: 
• da  su  emisije  zagađujućih  materija  u  zrak,  kao  i  emisije  neprijatnih  mirisa,  smanjene  na 
najmanju  moguću  mjeru  uz  upotrebu  najboljih  raspoloživih  tehnika  u  fazama  planiranja, 
projektovanja, puštanja u rad i rada, i 
• da emisione kvote i granične vrijednosti emisija ne budu prekoračene. 
 
Emisije  u  zrak  koje  potiču  iz  izvora  emisija  za  koje  postoji  obaveza  procjene  uticaja  na  okoliš  i 
pribavljanje okolinske dozvole reguliraju se okolinskom dozvolom.  
 
Za nove izvore emisija za koje je potrebna okolinska dozvola, kao i u slučajevima kada se procjeni da 
mogu štetno uticati na ljudsko zdravlje i/ili okoliš u cjelini, na zahtjev Federalnog ministarstva okoliša 
i turizma19 podnosilac zahtjeva izrađuje studiju o zraku u kojoj detaljno opisuje očekivane emisije u 
zrak i njihov uticaj na okoliš. 
 
Ministarstvo neće zahtijevati izradu Studije o zraku od podnosioca zahtjeva kome se za izvor emisije 
izdaje  okolinska  dozvola,  na  osnovu  Studije  o  uticaju  na  okoliš,  pod  uvjetom  da  su  tom  studijom 
obrađena slijedeća pitanja koja se nalaze u članu 10. zakona o zaštiti zraka: 
• podatke o projektu, uključujući lokaciju, okruženje, infrastrukturu, prirodu djelatnosti i gdje 
je to potrebno tehnologiju koja će se koristiti; 
• poređenje tehnologije koja se koristi u odnosu na najbolje raspoložive tehnologije, posebice 
one koje se odnose na emisije u zrak; 
• kvalitet  i  količinu  supstanci  koje  će  se  koristiti  za  proces  proizvodnje  i  za  produkovanje 
energije, gdje je to potrebno; 
• kvalitet i količinu supstanci koje će biti emitirane tokom normalnog rada objekta uključujući 
difuzne emisije; 
• kvalitet i količinu supstanci koje će biti emitirane iz objekta u slučaju nesreća većih razmjera; 
• opis  uticaja  na  okoliš  koje  imaju  zagađujuće  materije  tokom  normalnog  rada  i  u  slučaju 
nesreća većih razmjera koji obuhvaća: 
• skicu područja koje je pod uticajem u okolini izvora emisije; 
• opis kvaliteta zraka u odlučnom području u slučaju nerealiziranja datog projekta; 
• opis  dodatnog  zagađenja  prouzrokovanog  projektom  uz  korištenje  detaljnih  proračuna 
prijenosa i informacija o lokalnim meteorološkim uvjetima gdje je to odgovarajuće; 
• opis sveukupnog kvaliteta zraka u relativnom području; 
• opis uticaja sveukupnog kvaliteta zraka (to jest očekivanog kvaliteta zraka nakon realiziranja 
projekta)  na  ljude,  biljni  i  životinjski  svijet,  tlo  (putem  depozicije),  materijalno  i  kulturno 
naslijeđe  koji  uključuje  opis  sveukupnog  zagađenja  zraka  u  odnosu  na  granične  vrijednosti 
predviđene provedbenim propisima; 

                                                            
19
Prema „Pravilniku o pogonima i postrojenjima za koje je obavezna procjena uticaja na okoliš i pogonima i postrojenjima 
koji mogu biti izgrađeni i pušteni u rad samo ako imaju okolinsku dozvolu (Sl. novine FBiH 19/04)” termoelektrane i ostala 
postrojenja sa sagorijevanje sa toplotnim izlazom od 50 MW i više okolinsku dozvolu izdaje Federalno ministarstvo okoliša i 
turizma nakon procjene uticaja na okoliš. 

BOSNA‐S/ENOVA  132
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
• listu  preventivnih  i  olakšavajućih  mjera  kojima  se  sprečava,  ili  ukoliko  to  nije  moguće, 
smanjuje uticaj uzrokovan emisijama datog projekta; 
• opis podataka koji se koriste i metoda koje su primijenjene u pripremi Studije, 
• netehnički rezime koji se priprema radi informiranja javnosti. 
 
Netehnički  rezime  studije  o  zraku  mora  biti  javno  objavljen  odmah  nakon  kompletiranja  na  način 
prilagođen  sredini  u  kojoj  će  objekat  biti  lociran  ili  imati  uticaja  na  sredinu,  u  periodu  od  najmanje 
dva mjeseca. 
 
Studija  o  zraku  je  integralni  dio  dokumentacije  kod  izdavanja  okolinske  dozvole  za  izvore  emisija. 
Federalno  ministarstvo  okoliša  i  turizma  neće  izdati  okolinsku  dozvolu  u  slučaju  da  Studija  o  zraku 
ukazuje  na  znatne  štetne  uticaje  na  ljudsko  zdravlje  i/ili  okoliš.  U  postupku  izdavanja  okolinske 
dozvole  za  izvore  emisija,  prije  donošenja  odluke  o  zahtjevu  za  izdavanje  dopuštenja  mora  se 
pribaviti  mišljenje  bilo  koje  općine  koja  bi  mogla  biti  pod  značajnim  uticajem  toga  izvora.  Općina 
mora  dostaviti  svoje  mišljenje  s  primjedbama  i  sugestijama  najkasnije  15  dana  od  dana  traženja. 
Federalno ministarstvo okoliša i turizma u ovom slučaju vodi račun o pribavljenom mišljenju. 
 
U ovom slučaju okolinska dozvola sadrži i: 
• razloge  na  osnovu  kojih  je  nadležni  organ  utvrdio  kako  su  preduzete  sve  potrebne 
preventivne  mjere  protiv  zagađivanja  zraka,  uključujući  primjenu  najboljih  raspoloživih 
tehnologija, pod uvjetom da provođenje takvih mjera ne zahtijeva pretjerane troškove; 
• primjenljivost  određenih  zabrana  i  ograničenja  na  izvor  emisije  koje  su  definirane  u 
dokumentima prostornog uređenja; 
• definiranje odgovarajućeg načina ispusta zagađujućih materija iz  izvora emisije i definiranje 
ostalih uvjeta ispuštanja; 
• granične vrijednosti emisija koje dani objekt mora poštovati; 
• izričitu  obavezu  da  vrijeme  rada  objekta  ne  smije  prekoračiti  granične  vrijednosti  emisija  i 
kvalitete zraka; 
• određivanje  lokacija  za  uzimanje  uzoraka,  mjerenje  i  određivanje  postupaka  koji  će  se 
koristiti kako bi se ispunile obveze koje se tiču periodičnog mjerenja; 
• mjere koje će se poduzeti u slučaju nesreća većih razmjera. 
 
Operator  stacionarnog  izvora  emisije  jednom  godišnje  dostavlja  izvješće  Federalnom  ministarstvu 
okoliša i turizma. Izvješće sadrži podatke o emisijama iz danoga izvora, o potrošnji energije i goriva, te 
opće podatke o potencijalnom uticaju na zdravlje koji mogu imati supstance koje emitira dati izvor. 
Izvješće mora biti javno objavljeno odmah nakon što je sačinjeno na način prilagođen datoj sredini u 
kojoj će objekat biti lociran za razdoblje od najmanje dva mjeseca. 
 
Prema zakonu o izmjenama i dopunama zakona o zaštiti zraka (Sl. novine Federacije BiH, br. 04/10) 
operator stacionarnog izvora zagađivanja zraka dužan je: 
• podatke  o  stacionarnom  izvoru,  operatoru  i  svakoj  njegovoj  primjeni  dostaviti  nadležnom 
organu za zaštitu okoliša i nadležnom inspektoru zaštite okoliša; 
• osigurati redovno praćenje emisije i o tome voditi evidenciju; 
• osigurati vršenje mjerenja emisije zagađujućih materija iz stacionarnog izvora; 
• voditi  evidenciju  o  izvršenim  mjerenjima  sa  podacima  o  mjernim  mjestima  i  rezultatima 
mjerenja, te učestalosti mjerenja emisija; 
• voditi evidenciju o upotrijebljenom gorivu i otpadu kod procesa suspaljivanja; 
• voditi evidenciju o radu uređaja za smanjivanje emisija. 
 
U  slučaju  da  redovito  izvješće  operatora,  promjena  u  propisima  ili  nalaz  inspekcije  pokaže  da  se 
granične  vrijednosti  emisije  ne  mogu  osigurati  prema  uvjetima  utvrđenim  u  okolišnom  dopuštenju, 
nadležni će organ po službenoj dužnosti ponovno razmotriti okolišno dopuštenje. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  133
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
O  prekoračenju  graničnih  vrijednosti  emisija  iz  izvora  emisija  operator  je  dužan  odmah  obavijestiti 
Federalno  ministarstvo  okoliša  i  turizma  i  nadležnog  inspektora  zaštite  okoliša.  Ministarstvo  i 
nadležni  inspektor  zaštite  okoliša  će  naložit  obustavu  rada  izvora  emisije  dok  se  ne  poduzmu 
neophodne  mjere  radi  usklađivanja  sa  standardima  emisije.  Federalno  ministarstvo  i  nadležni 
inspektor  zaštite  okoliša  određuje  najveće  dopušteno  razdoblje  za  bilo  koje  tehnički  neizbježne 
prekide tijekom kojih koncentracije emisija u zrak prijelaze predviđene granične vrijednosti. U slučaju 
kvara operator smanjuje ili prekida rad dok se ne steknu uvjeti normalnog rada. U tom slučaju izvor 
emisije  ne  može  ni  pod  kojim  uvjetima  nastaviti  rad  duže  od  osam  sati  bez  prekida,  a  ukupno 
godišnje trajanje rada u takvim uvjetima ne može biti duže od 96 sati. 
 
Federalno ministarstvo okoliša i turizma će, kao i stanovništvo koje živi u okruženju izvora emisije, u 
najkraćem vremenskom roku biti obaviješteni o nesreći većih razmjera u izvoru emisije. 
 
Federalni ministar će posebnim propisom regulirati monitoring emisija i kvalitete zraka. Ukoliko se ne 
može  primijeniti  ni  jedna  granična  vrijednost  emisija  utvrđena  posebnim  propisima,  nadležno  će 
ministarstvo odrediti graničnu vrijednost emisije za dati izvor. 
 
Pitanja koja se odnose na emisiju iz postrojenja za sagorijevanje s nominalnom termalnom snagom 
jednakom ili većom od 10 MW kao i iz postrojenja za sagorijevanje s nominalnom termalnom snagom 
manjom  od  10  MW  uređuju  se  provedbenim  propisom  koji  proizlazi  iz  zakona  o  zaštiti  zraka. 
Federalno  ministarstvo  okoliša  i  turizma  može  dopustiti  privremeno  prekoračenje  graničnih 
vrijednosti emisija određenih za pogone sa sagorijevanjem koji koriste domaća čvrsta goriva.  
 
4.5.1.2 Pravilnik o graničnim vrijednostima emisije u zrak iz postrojenja za sagorijevanje 
 
Pravilnik  o  graničnim  vrijednostima  emisije  u  zrak  iz  postrojenja  za  sagorijevanje  (Sl.  novine 
Federacije  BiH  br.12/05)  uređuje  granične  vrijednosti  zagađujućih  materija  u  zrak  iz  postrojenja  za 
sagorijevanje fosilnih goriva (čvrsta, tečna ili gasovita) i to:  
1) postrojenja u kojima se produkti sagorijevanja koriste neposredno za zagrijavanje, sušenje ili  
2) neki drugu vrstu tretiranja predmeta ili materijala.  
3) postrojenja  za  naknadno  sagorijevanje,  tj.  bilo  koji  tehnički  uređaj  projektovan  za 
prečišćavanje  
4) otpadnih  gasova  putem  sagorijevanja  koji  ne  funkcioniše  kao  nezavisno  postrojenje  za 
sagorijevanje,   
5) pogoni za regeneraciju katalizatora za katalizaciju procesa krekovanja,   
6) pogoni za konverziju sumpor vodika u sumpor,   
7) reaktori koji se koriste u hemijskoj industriji,   
8) koksne peći, 
9) kauperi. 
 
Odredbe ovog pravilnika ne primjenjuju se na postrojenja koja imaju pogon na dizel, benzin i gasne 
motore ili gasne turbine, bez obzira na gorivo koje se koristi. 
Prema  ovom  pravilniku  postrojenja/pogoni  mogu  da  rade  samo  u  okviru  nominalnog  termalnog 
inputa  i  da  koriste  u  radu  samo  goriva  onih  karakteristika  koja  je  proizvođač  opreme  datog 
postrojenja ili pogona specifično odredio.  
Zavisno od nominalnog termalnog inputa pojedinačnog ložišta mogu se koristiti sljedeća ulja:  
• Ako je nominalni termalni input ≤ 0,07 MW mogu se koristiti ekstra laka (EL) ulja; 
• Ako je nominalni termalni input > 0,07 – 10 MW mogu se koristiti ekstra laka (EL) i laka (L) 
ulja; 
• Ako je nominalni termalni input > 10 mogu se koristiti sve vrste mazuta. 
 
Ispusni gasovi se ispuštaju na kontrolisan način putem dimnjaka a okolinskom dozvolom određuju se 
uslovi  ispuštanja  zagađujućih  materija.  Tokom  projektovanja  energetskog  postrojenja  moraju  se 
predvidjeti priključci za monitoring emisije i obezbijediti uvjeti za pravilno mjerenje iste. 

BOSNA‐S/ENOVA  134
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Ako  se  desi  da  postrojenje  koristi  istovremeno  dvije  ili  više  vrsta  goriva  za  koje  postoje  različiti 
provedbeni  propisi  za  granične  vrijednosti  emisije,  granična  vrijednost  emisije  za  takvo  postrojenje 
odredit  će  se  uzimajući  u  obzir  pojedinačne  granične  vrijednosti  goriva  i  težinsko  učešće  pojedinih 
vrsta goriva razmjerno unesenim toplotama. 
 
Sto se tiče emisije sumpor dioksida, ova se ograničavaju kroz: 
• propisivanje dozvoljenog sadržaja sumpora u gorivu; 
• utvrđivanje uvjeta sagorijevanja kako bi se koristili mehanizmi vezivanja sumpora za pepeo; 
• emisione kvote za izvore čija je emisija od nacionalnog značaja; 
• propisivanje graničnih vrijednosti emisije; 
• okolinsku dozvolu. 
Prema  ovom  pravilniku  postojeće  kotlovnice,  energane  i  elektrane  snage  preko  10  MW  mogu  da 
koriste ugljeve koji nemaju viši sadržaj sumpora od onog za koga su dobili urbanističku saglasnost. U 
slučaju  da  postrojenja  ne  mogu  zadovoljiti  ovaj  uslov,  u  okolinskoj  dozvoli  će  se  utvrditi  korištenje 
ugljeva sa višim sadržajem sumpora. 
 
Što se tiče novih kotlovnica i energana, prema ovom pravilniku iste se projektuju tako da se koriste 
tehnologije  sagorijevanja  koje  će  obezbijediti  maksimalno  vezivanje  sumpora  iz  uglja  za  pepeo.  Ovi 
uvjeti se utvrđuju u okolinskoj dozvoli. 
 
Emisija sumpor dioksida (SO2) iz novih postrojenja na ugalj toplotne snage između 50 i 300 MW se 
određuje  linearnom  inerpolacijom  vrijednosti  od  2000  mg/m3  (što  je  granična  vrijednost  za  nova 
postrojenja  na  ugalj  toplotne  snage  do  50  MW)  i  400  mg/m3  (što  je  granična  vrijednost  za  nova 
postrojenja na ugalj toplotne snage preko 300 MW). 
 
Ova stavka se Pravilnika se ne primjenjuje na postrojenja kod kojih je u postupku dobivanja okolinske 
dozvole utvrđeno: 
• da su ovi zahtjevi tehno‐ekonomski neodrživi; 
• da  je  izabrana  konstrukcija  ložišta  i  tehnologija  sagorijevanja  uglja  koji  omogućuju 
maksimalno vezivanje sumpora za pepeo; 
• da postrojenje ne ugrožava zdravlje ljudi i eko‐sisteme. 
 
Emisija SO2 iz novih postrojenja na tečno gorivo toplotne snage od 50 do 300 MW ograničava se na 
1700 mg/m3. 
 
Granične vrijednosti emisije za SO2 za nova postrojenja na gasovita goriva iznose: 
• Za gasovita goriva 35 mg/m3; 
• Za gas pretvoren u tečno stanje (kondenzovan) 5 mg/m3; 
• Za gasove niske toplotne vrijednosti iz gasifikacije rafinerijskih taloga, koksnog gasa, gasa iz 
visokih peći 800 mg/m3. 
Granične vrijednosti emisije za azotnih oksida (NOx), za nova postrojenja toplotne snage iznad 50 MW 
iznose: 
• Za čvrsta goriva 650 mg/m3; 
• Za čvrsta goriva sa 10% manje od isparljivih jedinjenja 1300 mg/m3; 
• Za tečna goriva 450 mg/m3; 
• Za gasovita goriva 350 mg/m3. 
 
Prema ovom pravilniku granične vrijednosti čvrstih čestica za nova postrojenja snage iznad 50 MW su 
prikazane u slijedećoj tabeli: 
 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA  135
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tabela 41: Granične vrijednosti čvrstih čestica za nova postrojenja snage iznad 50 MW 
Vrsta goriva  Toplotni kapacitet MW Granična vrijednost (mg/m3)
Čvrsta   >500 50
<500  100 
Tečna   Sva postrojenja  50
Gasovita  Sva postrojenja  5 po pravilu:
10 za gas iz visokih peći: 
50  za  gasove  proizvedene  u  industriji  čelika  koji  se  mogu 
koristiti i drugdje. 
 
Navedene su i granične emisije čađi mjerene metodom po Bacharachu: 
• Ložišta na gas:        0 
• Ložišta na ekstra lako ulje:    1 
• Ložišta na lako ulje:      1 
• Ložišta na srednje i teško ulje:    2 
 
Sadržaj volatilnih organskih spojeva (VOC) u sobnim pećima u  širokoj prodaji ne smije da prekorači 
slijedeće vrijednosti: 
• Čvrsta goriva (ručno loženje)      80 mg/m3 
• Čvrsta goriva (automatsko loženje)    40 mg/m3 
• Ekstra lako ulje            6 mg/m3 
 
Granične vrijednosti za ugljen monoksid (CO) su prikazane u slijedećoj tabeli: 
 
Tabela 42: Granične vrijednosti CO za nova postrojenja snage iznad 50 MW 
Kategorija izvora  Granična vrijednost emisije (mg/m3) 
Čvrsta fosilna goriva:  
150 
>1 ‐ 50 MWth 
Čvrsta fosilna goriva:  
1000 
0,35 ‐ 1 MWth 
Tečna goriva 
1700 
10 – 50 MWth 
 
Kao što se može vidjeti u nastavku ovog poglavlja, vrijednosti nekih od graničnih vrijednosti emisija 
koje se nalaze u Pravilniku o graničnim vrijednostima emisije u zrak iz postrojenja za sagorijevanje (Sl. 
novine  Federacije  BiH  br.12/05)  su  ista  ili  slična  onima  koje  su  određena  za  pogone  puštene  u  rad 
prije  27.  novembra  2003  i  koje  se  nalaze  u  Direktivi  2001/80/EZ  o  ograničenjima  ispuštanja  nekih 
onečišćenja iz velikih postrojenja za sagorijevanje u zrak.  
 
4.5.1.3 Direktiva 2001/80/EZ o ograničenjima ispuštanja nekih onečišćenja iz velikih postrojenja za 
sagorijevanje u zrak 
 
Ova se Direktiva primjenjuje na postrojenja za sagorijevanje, čiji je nominalni toplinski učinak 50 MW 
ili veći, bez obzira na upotrebu vrste goriva (kruto, tekuće ili plinovito). To je tako određeno zato što 
postojeća  velika  postrojenja  za  sagorijevanje  znatno  doprinose  emisijama  sumpornog  dioksida  u 
Evropskoj  zajednici,  pa  je  potrebno  smanjiti  te  emisije.  Osim  toga,  sve  države  članice  potpisale  su 
Gothenburški  protokol  1.  decembra  1999.  godine  uz  Konvenciju  Ekonomske  Komisije  Ujedinjenih 
naroda za Evropu (UNECE) iz 1979. godine o prekograničnom zagađenju zraka, koja uključuje obaveze 
smanjenja  sumpornog  dioksida  i  azotnih  oksida.  Da  bi  postigao  ovaj  rezultat  Evropska  zajednica  će 
pokušati  postići  smanjenje  emisija  i  kroz  korištenje  kombinirane  proizvodnje  toplotne  i  električne 
energije,  koja  može  poboljšati  cjelokupnu  efikasnost  upotrebe  goriva.  Izražena  je  i  znatna  porast 
upotrebe prirodnog gasa koja će i nastaviti, posebno kroz upotrebu plinskih turbina. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  136
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Prema  direktivi  najkasnije  do  1.  jula  1990.  države  članice  su  bile  dužne  da  izrade  odgovarajuće 
programe  za  postepeno  smanjenje  ukupne  godišnje  emisije  iz  postojećih  postrojenja  za 
sagorijevanje. Ti programi trebaju sadržavati vremenski raspored i postupke prema kojima se trebaju 
provesti.  Države  članice  nastaviti  će  se  tako  pridržavati  gornjih  granica  emisije  i  odgovarajućih 
postotaka smanjenja za sumporni dioksid, određeni u prilogu I i u prilogu II ove Direktive20. 
 
U slučaju da temeljita i neočekivana promjena u potražnji energije ili raspoloživosti određenih vrsta 
goriva  ili  određenih  proizvodnih  pogona  u  nekoj  od  država  članica  uzrokuje  ozbiljne  tehničke 
poteškoće  u  provedbi  programa,  Komisija  će,  na  zahtjev  te  određene  države  članice  i  uzimajući  u 
obzir uvjete njezinih zahtjeva, donijeti odluku kojom se u toj državi članici mijenjaju gornje granične 
emisije i/ili datumi navedeni u Prilozima I i II, te priopćiti svoju odluku Vijeću i državama članicama. 
Svaka  država  članica  može  uputiti  Vijeću  odluku  Komisije  u  roku  od  tri  mjeseca.  Vijeće  može 
kvalificiranom većinom u roku od tri mjeseca donijeti drukčiju odluku. 
 
Prema  ovoj  direktivi  države  članice  će  poduzeti  odgovarajuće  mjere  kako  bi  osigurale  da  sve 
građevinske  dozvole  ili,  ukoliko  za  to  nije  predviđen  postupak,  upotrebne  dozvole  za  nove  pogone, 
koje prema ocjeni nadležnih tijela ispune sve uvjete za izdavanje dozvole prije 27. novembra 2002. 
ukoliko je pogon pušten u rad prije 27. novembra 2003, sadrže uvjete vezane za poštivanje graničnih 
vrijednosti emisija sumpornog dioksida, azotnih oksida i prašine iz stava A od Priloga III do VII. 
 
U prilogu III nalaze se granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio 
O2 je 6%), za kruto gorivo. Pod stavom A se nalazi jedan grafikon koji se treba pratiti pri utvrđivanju 
graničnih vrijednosti emisija. 
 
U prilogu IV nalaze se granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio 
O2 je 3%), za tekuća goriva. Pod stavom A se nalazi jedan grafikon koji se treba pratiti pri utvrđivanju 
graničnih vrijednosti emisija. 
 
U prilogu V nalaze se granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio 
O2  je  3%),  za  gasovita  goriva.  Pod  stavom  A  se  nalazi  tabela  sa  graničnim  vrijednostima  emisija. 
Granične  vrijednosti  emisije  za  SO2  za  nova  postrojenja  na  gasovita  goriva  puštene  u  rad  prije  27. 
novembra 2003. iznose: 
• Za gasovita goriva 35 mg/Nm3; 
• Za gas pretvoren u tečno stanje (kondenzovan) 5 mg/Nm3; 
• Za gasove niske toplotne vrijednosti iz gasifikacije rafinerijskih taloga, koksnog gasa i gasa iz 
visokih peći 800 mg/Nm3. 
 
U  prilogu  VI  nalaze  se  granične  vrijednosti  za  emisije  azotnih  oksida  (NOx)  (izmjerene  u  azotnim 
dioksidima  NO2)  izražene  u  mg/Nm3  (udio  O2  za  kruto  gorivo  je  6%,  a  udio  O2  za  tekuća  i  gasovita 
goriva je 3%). Pod stavom A se nalazi tabela sa graničnim vrijednostima emisija. 
 

                                                            
20
Granične vrijednosti navedene u Prilogu I i u Prilogu II Direktive 2001/80/EZ o ograničenjima ispuštanja nekih onečišćenja 
iz  velikih  postrojenja  za  sagorijevanje  u  zrak  odnose  se  na  zonu  EU15,  tj  na  slijedeće  Držve  članice:  Belgija,  Danska, 
Njemačka,  Grčka,  Španija,  Francuska,  Irska,  Italija,  Luksemburg,  Nizozemska,  Portugal,  Velika  Britanija,  Austrija,  Finska, 
Švedska. 

BOSNA‐S/ENOVA  137
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 

 
Slika 81: Granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio O2 je 6%), za kruto 
gorivo za pogone puštene u rad prije 27. novembra 2003. 

 
Slika 82: Granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio O2 je 3%), za tekuća 
goriva za pogone puštene u rad prije 27. novembra 2003. 

Tabela 43: Granične vrijednosti za emisije azotnih oksida (NOx) (izmjerene u azotnim dioksidima NO2) izražene u 
mg/Nm3 za pogone puštene u rad prije 27. novembra 2003. 
Vrsta goriva  Granična vrijednost (mg/Nm3) 
Čvrsta: 
50>500 MWth:  600 
>500 MWth:  500 
Od 1. januara 2016   
 50>500 MWth:  600 
>500 MWth:  200 

BOSNA‐S/ENOVA  138
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tečna: 
50>500 MWth:  450 
>500 MWth:  400 
Gasovita:
50>500 MWth:  300 
>500 MWth:  200 
 
U prilogu VII nalaze se granične vrijednosti za prašinu izražene u mg/Nm3 (udio O2 za kruto gorivo je 
6%,  a  udio  O2  za  tekuća  i  gasovita  goriva  je  3%).  Pod  stavom  A  se  nalazi  tabela  sa  graničnim 
vrijednostima prašine. 
 
Tabela 44: Granične vrijednosti za prašinu izražene u mg/Nm3 za pogone puštene u rad prije 27.11.2003. 
Vrsta goriva  Toplotni kapacitet MW Granična vrijednost (mg/Nm3) 
Čvrsta   ≥500  50
<500  100 
Tečna   Sva postrojenja 50
Gasovita  Sva postrojenja 5 po pravilu:
10 za gas iz visokih peći: 
50  za  gasove  proizvedene  u  industriji 
čelika koji se mogu koristiti i drugdje. 
 
Što  se  tiče  novih  postrojenja  puštene  u  rad  poslije  27.  novembra  2003,  Države  članice  će  poduzeti 
odgovarajuće  mjere  kako  bi  osigurale  da  sve  građevinske  dozvole  ili,  ukoliko  za  to  nije  predviđen 
postupak, upotrebne dozvole , ispunjavaju uvjete vezane za poštivanje graničnih vrijednosti emisija 
sumpornog  dioksida,  azotnih  oksida  i  prašine,  opisanih  u  stavovima  B  od  Priloga  III  do  VII.  Iste 
granične vrijednosti emisija primjenjivati će se na nove dijelove postrojenja za sagorijevanje koja su 
proširena za barem 50 MW, i bit će utvrđene u skladu s toplinskim kapacitetom čitavog postrojenja 
za sagorijevanje. Što se tiče ove dvije vrste postrojenja, države članice će se pobrinuti da se provjeri 
tehnička  i  ekonomska  izvodljivost  kombinirane  proizvodnje  topline  i  električne  energije.  Ukoliko  se 
izvodljivost dokaže, imajući na umu tržište i opskrbnu situaciju, pristupit će se ugradnji. 
 
U prilogu III nalaze se granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio 
O2 je 6%), za kruto gorivo. Pod stavom B se nalazi jedna tabela sa graničnim vrijednostima emisija.  
 
Tabela 45: Granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio O2 je 6%), za kruto 
gorivo, za pogone puštene u rad poslije 27. novembra 2003. 
Vrsta goriva  50>100 MWth 100>300 MWth >300 MWth 
Biomasa  200  200 200 
Opći slučaj  850  200 200 
 
U prilogu IV nalaze se granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio 
O2 je 3%), za tekuća goriva. Pod stavom B se nalazi jedna tabela sa graničnim vrijednostima emisija. 
 
Tabela 46: Granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio O2 je 3%), za tekuća 
goriva, za pogone puštene u rad poslije 27. novembra 2003. 
50>100 MWth  100>300 MWth >300 MWth 
850  400 – 200 200 
(linearno smanjenje) 
 
U prilogu V nalaze se granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u mg/Nm3 (udio 
O2  je  3%),  za  gasovita  goriva.  Pod  stavom  B  se  nalazi  tabela  sa  graničnim  vrijednostima  emisija. 
Granične vrijednosti emisije za SO2 za nova postrojenja na gasovita goriva puštene u rad poslije 27. 
novembra 2003. iznose: 
• Za gasovita goriva 35 mg/m3; 
• Za gas pretvoren u tečno stanje (kondenzovan) 5 mg/m3; 

BOSNA‐S/ENOVA  139
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
• Za gasove niske toplotne vrijednosti iz gasifikacije koksnog gasa 400 mg/Nm3; 
• Za gasove niske toplotne vrijednosti iz gasifikacije gasa iz visokih peći 200 mg/Nm3. 
 
U  prilogu  VI  nalaze  se  granične  vrijednosti  za  emisije  azotnih  oksida  (NOx)  (izmjerene  u  azotnim 
dioksidima  NO2)  izražene  u  mg/Nm3  (udio  O2  za  kruto  gorivo  je  6%,  a  udio  O2  za  tekuća  i  gasovita 
goriva je 3%). Pod stavom B se nalaze tabele sa graničnim vrijednostima emisija. 
 
Tabela 47: Granične vrijednosti za emisije azotnih oksida (NOx) (izmjerene u azotnim dioksidima NO2) izražene u 
mg/Nm3 za pogone puštene u rad poslije 27. novembra 2003. 
Vrsta goriva  Toplotni kapacitet MWth Granična vrijednost (mg/Nm3)
Čvrsta   
Biomasa:  50>100  400 
  100>300  300 
  >300  200 
Opći slučaj:    50>100  400 
100>300  200 
>300  200 
Tečna   50>100 400
100>300  200 
>300  200 
Gasovita   
Prirodni gas:  50>300  150 
  >300  100 
Ostali plinovi:  50>300  200 
>300  200 
 
U istom prilogu se nalazi i jedna posebna tabela sa graničnim vrijednostima za emisije azotnih oksida 
(NOx) (izmjerene u azotnim dioksidima NO2) izražene u mg/Nm3 (udio O2 je 15%), za gasne turbine. 
 
Tabela 48: Granične vrijednosti za emisije azotnih oksida (NOx) (izmjerene u azotnim dioksidima NO2) izražene u 
mg/Nm3 (udio O2 je 15%), za gasne turbine, za pogone puštene u rad poslije 27. novembra 2003. 
Vrsta goriva >50MWth
(toplotni kapacitet prema ISO 
standardu) 
Prirodni gas 50
Tekuća goriva  120
Gasovita  goriva  (sva  osim  prirodnog  120
gasa) 
 
U prilogu VII nalaze se granične vrijednosti za prašinu izražene u mg/Nm3 (udio O2 za kruto gorivo je 
6%,  a  udio  O2  za  tekuća  i  gasovita  goriva  je  3%).  Pod  stavom  B  se  nalaze  tabele  sa  graničnim 
vrijednostima prašine. 
 
Tabela  49:  Granične  vrijednosti  za  prašinu  izražene  u  mg/Nm3  (udio  O2  za  kruto  gorivo  je  6%,  a    udio  O2  za 
tekuća i gasovita goriva je 3%), za pogone puštene u rad poslije 27. novembra 2003. 
Vrsta goriva  Toplotni kapacitet MWth Granična vrijednost (mg/Nm3)
Čvrsta   50>100 50
>100  30 
Tečna   50>100 50
>100  30 
Gasovita  Sva postrojenja
po pravilu:  5  
za gas iz visokih peći:  10  
za gasove proizvedene u industriji   
čelika koji se mogu koristiti i  50  
drugdje: 

BOSNA‐S/ENOVA  140
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Prema  ovoj  Direktivi  države  članice  osiguravaju  da  građevinske  dozvole  ili,  ukoliko  za  to  nije 
predviđen  postupak,  upotrebne  dozvole  sadrže  postupke  u  slučaju  neispravnog  funkcioniranja  ili 
kvara opreme za pročišćavanje. U slučaju kvara, nadležna tijela će posebno zahtijevati od uprave da 
smanji ili prekine procese, ako se nije moguće vratiti na uobičajeno funkcioniranje u roku od 24 sata, 
ili  da  se  za  rad  postrojenja  za  sagorijevanje  upotrijebe  goriva  koja  su  manji  zagađivači.  U  svakom 
slučaju, nadležna tijela treba obavijestiti u roku od 48 sati. Ukupno trajanje rada bez pročišćavanja u 
razdoblju od 12 mjeseci ni u kom slučaju ne smije premašiti 120 sati. Nadležna tijela mogu dozvoliti 
iznimke od 24 sata i 120 sati više, ako po njihovom mišljenju: 
a) postoji velika potreba za održavanjem zaliha energije, ili  
b) će postrojenje za sagorijevanje u kvaru biti privremeno zamijenjena drugom elektranom, što 
bi izazvalo ukupno povećanje emisija. 
 
Nadležno tijelo može dozvoliti maksimalnu suspenziju od 6 mjeseci od obveze pridržavanja graničnih 
vrijednosti  emisije  za  sumporni  dioksid.  Postrojenje  za  sagorijevanje  koje  obično  koristi  gorivo  s 
niskim udjelom sumpora, ako se uprava ne može pridržavati tih graničnih vrijednosti zbog prekida u 
nabavi goriva s niskim udjelom sumpora uslijed ozbiljne nestašice. Komisiju treba odmah izvijestiti o 
takvim slučajevima. 
Nadležno  tijelo  može  osloboditi  obveze  pridržavanja  graničnih  vrijednosti  emisije  postrojenja  za 
sagorijevanje  koja  obično  koristi  isključivo  plinovito  gorivo,  i  koja  bi  u  protivnom  morala  imati 
postrojenje za pročišćavanje otpadnih plinova, i dozvoliti da iznimno i najduže 10 dana, osim ako ne 
postoji velika potreba za održavanjem zaliha energije, koristi druga goriva zbog nenadanog prekida u 
opskrbi plinom. Nadležno tijelo treba odmah obavijestiti o svakom pojedinom takvom slučaju, kad se 
on dogodi. Države članice će odmah obavijestiti Komisiju o slučajevima ovoj vrsti slučaja. 
 
Pri  izdavanju  dozvola  postrojenjima  koja  istovremeno  koriste  dvije  ili  više  vrsta  goriva,  i  koja  su 
proširena za barem 50 MW, nadležno tijelo će utvrditi granice emisije na slijedeći način: 
1. prvo, uzimajući granične vrijednosti emisije posebno za svako gorivo i svako onečišćenje, koje 
odgovaraju nominalnom toplinskom učinku postrojenja za sagorijevanje, kao što je već gore 
opisano; 
2. drugo,  utvrđivanjem  graničnih  vrijednosti  emisije  prema  težini  goriva,  koje  se  izračunavaju 
množenjem  gornje  pojedinačne  granične  vrijednosti  emisije  s  toplinskim  učinkom  koji 
proizvodi  svako  gorivo,  te  se  dobiveni  rezultat  podijeli  zbrojem  toplinskih  učinaka  koje 
proizvode sva goriva; 
3. treće, zbrajanjem graničnih vrijednosti emisije prema težini goriva. 
 
Kod  postrojenja  na  više  vrsta  goriva  koja  za  vlastitu  potrošnju  koriste  destilacijske  ili  preradbene 
ostatke pri rafiniranju krute nafte, same ili zajedno s ostalim gorivima, primjenjivat će se odredbe o 
gorivima s najvišom graničnom vrijednosti emisije (određujućem gorivu), ako pri radu postrojenja za 
sagorijevanje udjel tog goriva u ukupnom zbroju toplinskih učinaka svih goriva iznosi barem 50%. Ako 
je  udio  određujućeg  goriva  manji  od  50%,  granična  se  vrijednost  emisije  utvrđuje  razmjerno 
toplinskom  unosu  kojega  proizvodi  pojedino  gorivo  u  odnosu  na  zbroj  toplinskih  učinaka  koje 
proizvode sva goriva, na slijedeći način: 
1. prvo, uzimajući granične vrijednosti emisije posebno za svako gorivo i svako onečišćenje, koje 
odgovaraju nominalnom toplinskom učinku postrojenja za sagorijevanje, kao što je već gore 
opisano u tabelama; 
2. drugo,  utvrđivanjem  granične  vrijednosti  emisije  za  određujuće  gorivo  (gorivo  s  najvišom 
graničnom  vrijednosti  emisije  prema  opisanim  graničnim  vrijednostima  u  gore  navedenim 
tabelama sa graničnim vrijednostima, te gorivo s višim toplinskim učinkom, u slučaju da dva 
goriva  imaju  istu  graničnu  vrijednost  emisije);  ta  se  vrijednost  izračunava  množenjem 
granične vrijednosti emisije za to gorivo, navedene u tabelama sa graničnim vrijednostima, s 
faktorom  dva,  te  umanjivanjem  dobivenog  rezultata  za  graničnu  vrijednost  emisije  goriva  s 
najnižom graničnom vrijednosti, 
3. treće,  utvrđivanjem  graničnih  vrijednosti  emisije  prema  težini  goriva,  koje  se  dobivaju 
množenjem izračunate granične vrijednosti emisije s toplinskim učinkom određujućeg goriva 

BOSNA‐S/ENOVA  141
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
i  množenjem  ostalih  graničnih  vrijednosti  emisije  s  toplinskim  učinkom  koji  daje  svako 
pojedino  gorivo,  te  dijeljenjem  dobivenog  rezultata  zbrojem  toplinskih  učinaka  koje 
proizvode sva goriva. 
4. četvrto, zbrajanjem graničnih vrijednosti emisije prema težini goriva. 
Kao  alternativa  mogu  se  primjenjivati  slijedeće  prosječne  granične  vrijednosti  emisije  za  sumporni 
dioksid (bez obzira na kombinaciju goriva koja se koristi): 
• za postrojenja za sagorijevanje ukoliko je pogon pušten u rad prije 27. novembra 2003: 1000 
mg/Nm3, u prosjeku za sva takva postrojenja unutar rafinerije; 
• za postrojenja za sagorijevanje ukoliko je pogon pušten u rad poslije 27. novembra 2003: 600 
mg/Nm3,  u  prosjeku  za  sva  takva  postrojenja  unutar  rafinerije,  osim  plinskih  turbina. 
Nadležna  tijela  će  se  pobrinuti  da  primjena  ovih  odredbi  ne  uzrokuje  povećanje  emisije  iz 
postojećih postrojenja za sagorijevanje. 
 
Otpadni  plinovi  iz  postrojenja  za  sagorijevanje  ispuštaju  se  na  kontrolirani  način  kroz  dimnjak. 
Upotrebne  i  građevinske  dozvola  za  postrojenja  za  sagorijevanje  navode  uvjete  ispuštanja  plinova. 
Nadležno  tijelo  obvezno  je  posebno  osigurati  da  visina  dimnjaka  bude  izračunata  na  način  da  se 
zaštite zdravlje i okoliš. 
 
Prema ovoj Direktivi države članice trebaju poduzeti odgovarajuće mjere kako bi osigurale da uprava 
postrojenja  za  sagorijevanje  u  razumnim  vremenskim  rokovima  obavještava  nadležna  tijela  o 
rezultatima kontinuiranih mjerenja, o kontroli mjernih instrumenata, pojedinačnim mjerenjima i svim 
ostalim mjerenjima koja se vrše kako bi se ocijenila provedba ove Direktive. Države članice trebaju i 
odrediti  kazne  koje  će  se  primjenjivati  pri  kršenju  nacionalnih  odredbi  usvojenih  sukladno  ovoj 
Direktivi. Te kazne trebaju biti efikasne, razmjerne i preventivne u donosu na prekršaje. 
 
4.5.1.4 Direktiva 2010/75/EU o industrijskim emisijama 
 
Direktiva  2010/75/EU  Evropskoga  Parlamenta  i  Viječa  o  industrijskim  emisijama  integriše:  IPPC 
direktivu,  Direktivu  o  spaljivanju  otpada  (200/76/EC),  Direktivu  o  velikim  postrojenjima  za 
sagorijevanje  ‐  LCP  direktiva  (2001/80/EC),  Direktivu  o  hlapljivim  organskim  spojevima  nastalim 
upotrebom organskih otapala ‐ VOC Solvents direktiva (1999/13/EC) i Direktiva o titan‐dioksidu. Ova 
nova Direktiva je usvojena 24 Novembra 2010. godine a publikovana je zvanično 17 Decembra 2010. 
u  službenom  glasilu  EU.  Ova  Direktiva  stupila  je  na  snagu  6  januara  2011.  godine  i  ista  mora  biti 
transponovana u nacionalno zakonodavstvo zemalja članica EU do 7 januara 2013. godine Direktivom 
se  propisuju  obveze  pojedinačnog  i/ili  kontinuiranog  praćenja  emisija  uz  osigurane  visoko 
standardizirane  tehnike  mjerenja  u  cilju  osiguranja  valjane  ocjene  izmjerenih  emisija  onečišćujućih 
tvari i poštivanje propisanih graničnih vrijednosti emisija. 
 
Poglavlje  III  ove  direktive  primjenjuje  se  na  postrojenja  za  sagorijevanje,  čiji  je  nominalni  toplinski 
učinak 50 MW ili veći, bez obzira na upotrebu vrste goriva (kruto, tekuće ili plinovito). Odredbe iz ove 
direktive se ne primjenjuju na slijedeća postrojenja za sagorijevanje: 
• postrojenja  u  kojima  se  proizvodi  sagorijevanja  koriste  za  direktno  grijanje,  sušenje,  ili  bilo 
koje druge obrade predmeta ili materijala; 
• postrojenja  za  post‐sagorijevanje  dizajnirana  za  pročišćavanje  otpadnih  plinova  putem 
sagorijevanja, koja nisu djelovala kao samostalna postrojenja za sagorijevanje; 
• postrojenja za obnovu katalizatora katalitičkog pucanja; 
• postrojenja za pretvaranje vodikovog sulfida u sumpor; 
• reaktori korišteni u hemijskoj industriji; 
• koksne peći; 
• cowpers; 
• bilo koji tehnički uređaj koji se koristi za pogon vozila, brodova ili zrakoplova; 
• gasne turbine i gasni motori koji se koriste na morskim platformama; 
• postrojenja koja koriste bilo koji čvrsti ili tekući otpad kao gorivo. 

BOSNA‐S/ENOVA  142
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Ovo  je  tako  određeno  zato  što  postojeća  velika  postrojenja  za  sagorijevanje  znatno  doprinose 
emisijama  sumpornog  dioksida  u  Evropskoj  zajednici,  pa  je  potrebno  smanjiti  te  emisije.  Da  bi 
postigao  ovaj  rezultat  Evropska  zajednica  će  pokušati  postići  smanjenje  emisija  i  kroz  korištenje 
kombinirane  proizvodnje  toplotne  i  električne  energije,  koja  može  poboljšati  cjelokupnu  efikasnost 
upotrebe goriva. Izražena je i znatna porast upotrebe prirodnog gasa koja će i nastaviti, posebno kroz 
upotrebu plinskih turbina. 
 
Prema  ovoj  direktivi  države  članice  će  poduzeti  odgovarajuće  mjere  kako  bi  osigurale  da  sve 
građevinske  dozvole  ili,  ukoliko  za  to  nije  predviđen  postupak,  upotrebne  dozvole  za  nove  pogone, 
koje  prema  ocjeni  nadležnih  tijela  ispune  sve  uvjete  za  izdavanje  dozvole  prije  7.  januara  2013. 
ukoliko  je  pogon  pušten  u  rad  prije  7.  januara  2014,  sadrže  uvjete  vezane  za  poštivanje  graničnih 
vrijednosti emisija sumpornog dioksida, azotnih oksida i prašine iz Aneksa V, dijela 1.  
 
Sve  granične  vrijednosti  emisija  izračunavaju  se  na  temperaturi  od  273  15  K,  ,  na  pritisku  od  101,3 
kPa i nakon korekcije za sadržaj vodene pare u otpadnim plinovima i na standardiziranom udjelu O2 
od 6% za kruta goriva, a od 3% za sagorijevanje, osim plinskih turbina i plinskih motora koji koriste 
tekuća i plinska goriva i 15% za plinske turbine i plinske motore. 
 
U prilogu V (dio 1, stav 2), nalaze se granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u 
mg/Nm3, za tekuća goriva i za kruta goriva, sa izuzetkom za gasne turbine i gasne motore. 
 
Tabela 50: Granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2) izražene u mg/Nm3 za pogone puštene u rad 
prije 7. januara 2014. 
Toplotni kapacitet  Ugljen i lignit i 
Biomasa  Treset   Tekuća goriva 
MWth  druga kruta goriva 

50 – 100  400  200  300  350 

100 – 300  250  200  300  250 

> 300   200  200  200  200 
 
Za postrojenja za sagorijevanje na kruta goriva, koja prema ocjeni nadležnih tijela ispune sve uvjete 
za  izdavanje  dozvole  prije  27.  novembra  2002.  ukoliko  je  pogon  pušten  u  rad  prije  27.  novembra 
2003, i koja ne rade više od 1500 operativnih sati godišnje kao prosjek u periodu od 5 godina, važi 
granična vrijednost za sumpor dioksida (SO2) od 800 mg/Nm3. 
 
Za postrojenja za sagorijevanje na tekuća goriva, koja prema ocjeni nadležnih tijela ispune sve uvjete 
za  izdavanje  dozvole  prije  27.  novembra  2002.  ukoliko  je  pogon  pušten  u  rad  prije  27.  novembra 
2003, i koja ne rade više od 1500 operativnih sati godišnje kao prosjek u periodu od 5 godina, važe 
granične vrijednosti za sumpor dioksida (SO2) od: 
• 850 mg/Nm3 ukoliko se radi o postrojenjima čiji toplotni kapacitet ne prelazi 300 MW; 
• 400 mg/Nm3 ukoliko se radi o postrojenjima čiji toplotni kapacitet prelazi 300 MW. 
 
U prilogu V (dio 1, stav 3), nalaze se granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u 
mg/Nm3, za gasovita goriva, sa izuzetkom za gasne turbine i gasne motore: 
• Za gasovita goriva 35 mg/Nm3; 
• Za gas pretvoren u tečno stanje (kondenzovan) 5 mg/Nm3; 
• Za gasove niske toplotne vrijednosti iz gasifikacije gasa iz koksnih peći 400 mg/Nm3 
• Za gasove visokih peći gasa iz visokih peći 200 mg/Nm3. 
 
Za postrojenja za sagorijevanje gasova niske toplotne vrijednosti iz gasifikacije rafinerijskih ostataka, 
koja prema ocjeni  nadležnih tijela ispune sve uvjete za izdavanje dozvole prije 27. novembra 2002. 

BOSNA‐S/ENOVA  143
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
ukoliko je pogon pušten u rad prije 27. novembra 2003, važi granična vrijednost za emisije sumpor 
dioksida (SO2) od 800 mg/Nm3. 
 
U prilogu V (dio 1, stav 4), nalaze se granične vrijednosti za emisije azotnih oksida (NOx) (izmjerene u 
azotnim dioksidima NO2) izražene u mg/Nm3 za tekuća goriva i za kruta goriva, sa izuzetkom za gasne 
turbine i gasne motore.  
 
Tabela 51: Granične vrijednosti za emisije azotnih oksida (NOx) (izmjerene u azotnim dioksidima NO2) izražene u 
mg/Nm3 za pogone puštene u rad prije 7. januara 2014. 
Toplotni  kapacitet 
Ugljen i lignit i druga kruta goriva  Biomasa i treset  Tekuća goriva 
MWth 

50 – 100  300  300  450 
450 u slučaju sagorijevanja lignita u prahu  

100 – 300  200  250  250 

> 300   200  200  150 

 
 
Postrojenja  za  sagorijevanje  u  hemijskim  pogonima  koja  koriste  tekuće  proizvodne  ostatke  kao 
nekomercijalna  goriva  za  vlastitu  potrošnju  čiji  toplotni  kapacitet  ne  prelazi  500  MW  i  koja  prema 
ocjeni  nadležnih  tijela  ispune  sve  uvjete  za  izdavanje  dozvole  prije  27.  novembra  2002.  ukoliko  je 
pogon pušten u rad prije 27. novembra 2003 podliježu graničnim vrijednost za emisije azotnih oksida 
(NOx) od 450 mg/Nm3. 
 
Za postrojenja za sagorijevanje na kruta ili tekuća goriva, čiji toplotni kapacitet ne prelazi 500 MW, 
koja prema ocjeni  nadležnih tijela ispune sve uvjete za izdavanje dozvole prije 27. novembra 2002. 
ukoliko je pogon pušten u rad prije 27. novembra 2003, i koja ne rade više od 1500 operativnih sati 
godišnje  kao  prosjek  u  periodu  od  5  godina,  važi  granična  vrijednost  za  azotni  oksid  (NOx)  od  450 
mg/Nm3. 
 
Za postrojenja za sagorijevanje na kruta goriva, čiji toplotni kapacitet prelazi 500 MW, koja su dobila 
dozvole prije 1. jula 1987. godine i koja ne rade više od 1500 operativnih sati godišnje kao prosjek u 
periodu od 5 godina, važi granična vrijednost za azotni oksid (NOx) od 450 mg/Nm3. 
 
Za postrojenja za sagorijevanje na tekuća goriva, čiji toplotni kapacitet prelazi 500 MW, koja prema 
ocjeni  nadležnih  tijela  ispune  sve  uvjete  za  izdavanje  dozvole  prije  27.  novembra  2002.  ukoliko  je 
pogon pušten u rad prije  27. novembra 2003, i koja ne rade više od 1500 operativnih sati godišnje 
kao prosjek u periodu od 5 godina, važi granična vrijednost za azotni oksid (NOx) od 400 mg/Nm3. 
 
Prema dijelu 1 stav 5, za gasne turbine  (uključujući kombinirane cikluse na plinskih turbina  (CCGT)) 
koje koriste lakše i srednje destilata kao tekuća goriva podliježu na granične vrijednosti emisije za NOx 
od  90  mg/Nm3  i  za  CO  od  100  mg/Nm3.  Gasne  turbine  koje  se  koriste  za  nužne  potrebe  i  koje  su 
operativne manje od 500 sati godišnje ne trebaju da prate navedene granične vrijednosti. 
 
U  prilogu  V  (dio  1,  stav  6)  nalaze  se  granične  vrijednosti  za  emisije  NOx  i  CO  u  postrojenjima  za 
sagorijevanje na gas. 
 
 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA  144
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tabela 52: Granične vrijednosti za emisije NOx i CO izražene u mg/Nm3 za pogone puštene u rad prije 7. januara 
2014. 
 
NOx  CO 

Postrjenja  za  sagorijevanje  na  gas,  osim  gasnih  turbina  i 
100  100 
gasnih motora 
Postrojenja  za  sagorijevanje  gasa  iz  visokih  peći,  iz 
200)21   
koksnih  peći  ili  niske  toplotne  vrijednosti  iz  gasifikacije 
rafinerijskih ostataka, osim gasnih turbina i gasnih motora 
Postrojenja  za  sagorijevanje  na  ostale  plinove,  osim 
200(1)   
gasnih turbina i gasnih motora 
Gasne turbine, uključujući kombinirane cikluse na plinske 
50  100 
turbine (CCGT) koje koriste prirodni gas kao gorivo 
Gasne turbine, uključujući kombinirane cikluse na plinske 
120   
turbine (CCGT) koje koriste ostale plinove kao gorivo 

Gasni motori  100  100 

 
Za gasne turbine, uključujući  kombinirane cikluse  na plinske turbine  (CCGT),  granične vrijednosti  za 
emisije NOx  i CO navedene u tabeli iznad primjenjuju se samo iznad 70% opterećenja. Gasne turbine 
koje se koriste za nužne potrebe i koje su operativne manje od 500 sati godišnje ne trebaju da prate 
navedene granične vrijednosti. 
 
Za  gasne  turbine,  uključujući  kombinirane  cikluse  na  plinske  turbine  (CCGT),  koja  prema  ocjeni 
nadležnih  tijela  ispune  sve  uvjete  za  izdavanje  dozvole  prije  27.  novembra  2002.  ukoliko  je  pogon 
pušten  u  rad  prije  27.  novembra  2003  i  koja  ne  rade  više  od  1500  operativnih  sati  godišnje  kao 
prosjek u periodu od 5 godina, važe granične vrijednosti azotnih oksida (NOx) od: 
• 150 mg/Nm3 ukoliko se radi o postrojenjima za sagorijevanje prirodnog gasa; 
• 200 mg/Nm3 ukoliko se radi o postrojenjima za sagorijevanje ostalih plinova ili tekućih goriva. 
 
U  prilogu  V  (dio  1,  stav  7),  nalaze  se  granične  vrijednosti  za  prašinu  izražene  u  mg/Nm3,  za  tekuća 
goriva i za kruta goriva, sa izuzetkom za gasne turbine i gasne motore. 
 
Tabela 53: Granične vrijednosti za prašinu izražene u mg/Nm3 za pogone puštene u rad prije 7. januara 2014. 
Ugljen  i  lignit  i  druga  kruta 
Toplotni kapacitet MWth  Biomasa i treset  Tekuća goriva 
goriva 

50 – 100  30  30  30 

100 – 300  25  20  25 

> 300   20  20  20 
 
Za postrojenja za sagorijevanje od destilacije i obrađenje ostataka iz prerade sirove nafte za vlastitu 
potrošnju  u  postrojenjima  za  sagorijevanje,  koja  prema  ocjeni  nadležnih  tijela  ispune  sve  uvjete  za 
izdavanje dozvole prije 27. novembra 2002. ukoliko je pogon pušten u rad prije 27. novembra 2003, 
važi granična vrijednost za prašinu od 50 mg/Nm3. 
 
U prilogu V (dio 1, stav 8), nalaze se granične vrijednosti za prašinu izražene u mg/Nm3, za gasovita 
goriva, sa izuzetkom za gasne turbine i gasne motore: 

                                                            
21
  300 mg/Nm3 ukoliko se radi o postrojenjima čiji toplotni kapacitet ne prelazi 500 MW koja prema ocjeni nadležnih tijela 
ispune sve uvjete za izdavanje dozvole prije 27. novembra 2002. ukoliko je pogon pušten u rad prije 27. novembra 2003. 

BOSNA‐S/ENOVA  145
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
• Za gasovita goriva 5 mg/Nm3; 
• Za gas iz visokih peći 10 mg/Nm3; 
• Za gasove proizvedene u industriji čelika koji se mogu koristiti i drugdje 30 mg/Nm3. 
 
U  prilogu  5  (dio  5,  stav  1)  nalaze  se  minimalne  stope  za  odsumporavanje  za  gore  nvavedena 
postrojenja za sagorijevanje. 
 
Tabela 54: Minimalne stope za odsumporavanje za postrojenja za gore nvavedena sagorijevanje puštene u rad 
prije 7. januara 2014. 
Minimalna stopa za odsumporavanje
Postrojenja za sagorijevanje, koja prema ocjeni nadležnih 
Toplotni  kapacitet  tijela  ispune  sve  uvjete  za  izdavanje  dozvole  prije  27. 
MWth  novembra  2002.  ukoliko  je  pogon  pušten  u  rad  prije  27.  Ostala postrojenja 
novembra 2003 

50 – 100  80%  92% 

100 – 300  90%  92% 

> 300   96%  96% 

 
 
Što se tiče svih ostalih postrojenja, uključujući i postrojenja na koja se poziva član 4 stav 4 Direktive 
2001/80/EZ o ograničenjima ispuštanja nekih onečišćenja iz velikih postrojenja za sagorijevanje u zrak 
i koja će biti puštena u rad od 1. januara 2016. godine trebaju ispunjavati uvjete vezane za poštivanje 
graničnih vrijednosti emisija sumpornog dioksida, azotnih oksida i prašine, opisanih u Aneksu V, dijelu 
2.  Iste  granične  vrijednosti  emisija  primjenjivati  će  se  na  nove  dijelove  postrojenja  za  sagorijevanje 
koja  su  proširena  za  barem  50  MW,  i  bit  će  utvrđene  u  skladu  s  toplinskim  kapacitetom  čitavog 
postrojenja za sagorijevanje. 
 
U prilogu V (dio 2, stav 2), nalaze se granične vrijednosti za emisije sumpor dioksida (SO2), izražene u 
mg/Nm3, za tekuća goriva i za kruta goriva, sa izuzetkom za gasne turbine i gasne motore. 
 
4.5.1.5 Ugovor o energetskoj zajednici 
 
Također je uzet u obzir ugovor o energetskoj zajednici, odnosno sva legislativa  (The acquis) iz istog 
ugovora, a koja ima šest osnovnih sektora: 
 
• The Acquis on Electricity (Električna energija); 
• The Acquis on Gas (Gas); 
• The Acquis on Environement (Okoliš); 
• The Acquis on Competition (Konkurencija); 
• The Acquis on Renewables (OiE); 
• The Acquis on Energy Efficiency (Energetska efikasnost). 
 
Sve  EZ  direktive  vezane  za  energetsku  zajednicu  po  navedenim  sektorima,  a  koje  je  BiH  dužna 
implementirati kroz svoje pravilnike, mogu se potvrditi na internet stranici zajednice22. 
 
Ugovor  o  energetskoj  zajednici  je  stupio  na  snagu  u  julu  2006.  godine  uključujući  sljedeće  stranke 
ugovora: Evropska zajednica (EU) na jednoj strani i ugovorne strane koje čine Albanija, Bugarska, BiH, 

                                                            
22
http://www.energycommunity.org/portal/page/portal/ENC_HOME/ENERGY_COMMUNITY/Legal/EU_Legislation 

BOSNA‐S/ENOVA  146
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i UNMIK Kosovo u skladu sa rezolucijom 1244 UN‐
a.  
 
Prema  studiji  ugovora23,  a  koji  se  odnosi  na  emisije  stakleničkih  gasova  u  BiH,  ukupna  proizvodnja 
energije u državi varira od 5,8 TWh do 9,2 TWh. Sukladno ovome, emisija CO2 varira od 6,3 miliona u 
2001. do 9,8 miliona tona u 2020. godini, emisije metana variraju od 44 tone do 74 tone, a emisija 
NOx varira od 109 do 169 tona za iste godine. Ekvivalentne emisije CO2 su ovakve zbog uticaja metana 
i NOx. 
 
Očekuje  se  da  će  emisije  SO2  biti  smanjene  sa  143  na  18  Gg  u  skladu  sa  planom  desumporizacije. 
Konačno  planirane  emisije  lebdećih  čestica  su  unutar  granica  od  2  do  2,3  hiljade  tona  godišnje  na 
državnom nivou. BiH je potpisnica UNFCCC konvencije od decembra 2006. godine i prati instrukcije 
prema vodiču za Pripremu za Državnu Komunikaciju za zemlje članice koje nisu uključene u Aneks I 
konvencije. Potrošnja energije u 2009. je iznosila 2385 kWh/capita što je također manje od svjetskog 
prosjeka (za zemlje OECD ovaj prosjek iznosi 2752 kWh/capita).  
 
Količine emisija stakleničkih gasova za BiH registar su evidentirane u skladu sa UNFCCC vodiljama za 
izvještavanje  i  prema  Evropskoj  CORINAIR  metodologiji.  Prema  istom  izvještaju  zajednice  najveći 
izvor  CO2  je  energetski  sektor  sa  74%.  Ostale  emisije  uključuju  poljoprivredu,  industriju  i  otpad.  U 
energetskom  sektoru  najviše  mjesto  zauzima  energija  dobivena  iz  termoelektrana  na  ugalj  (77%), 
zatim na tečna goriva (17%) i gas (6%). 

 
Slika 83: Udio u emisiji CO2 u 1999. godini 

Prema  istom  izvještaju  predviđene  su  mjere  smanjenja  stakleničkih  gasova  iz  energetskog  sektora 
vezan za povećanje efikasnosti sistema, kogeneraciju, prenos i korištenje obnovljivih izvora energije. 
Transfer  tehnologija  se  desio  samo  u  malom  broju  slučajeva:  u  velikim  državnim  kompanijama  s 
ciljem  da  se  provedu  mjere  smanjenja  uticaja  emisija  na  okoliš.  BiH  nažalost  nema  kvalitetno 
razvijenu  strukturu  u  cilju  identifikacije  i  prikupljanja  informacija  u  vezi  sa  dostupnim  novim 
tehnologijama i posebnim subvencionim sistemima.  
 
Mada DNA24 tijelo još nije ni uspostavljeno u BiH, razvijeno je nekoliko CDM projekata. Očekuje se da 
ovakvi projekti se odnosne na smanjenje N2O u proizvodnji koksa, smanjenje emisija CH4 u rudnicima, 
termoenergetske blokove i manje hidroelektrane. BH fokal point za CDM je Ministarstvo prostornog 
planiranja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske. 
 
 
                                                            
23
 Study on the Potential for Climate Change Combating in Power Generation in the Energy Community, 30/03/2011 
24
 Designated National Authority, državno tijelo odgovorno za odobravanje CDM projekata koji se odnose na prodaju CO2 
kredita iz BiH kvalifikovanim kupcima. 

BOSNA‐S/ENOVA  147
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tabela 55: BiH energetski sistem ‐ opis godišnjih opterećenja (osnovni scenarij) 
Godina  PEAK MIN. ENERGIJA Rast Opterećenje
  MW MW GWh % % 
2010.  2033 781 11639,6 ‐ 65,36 
2011.  2130 822,7 12255,4 5,3 65,68 
2012.  2181 842,4 12545,2 2,4 65,66 
2013.  2233 861,3 12845,5 2,4 65,67 
2014.  2287 882,1 13173 2,5 65,75 
2015.  2342 899,7 13391,3 1,7 65,27 
2016.  2398 928,7 13816,3 3,2 65,77 
2017.  2456 947,3 14134 2,3 65,7 
2018.  2515 970,1 14483,6 2,5 65,74 
2019.  2575 993,2 14775,8 2,0 65,5 
2020.  2637 1017,1 15173,4 2,7 65,69 
 
Tabela 56: Odnosi obnovljivih i neobnovljivih izvora energije u BiH 
Godina  Obnovljivi izvori Neobnovljivi izvori 
  % %
2010.  50,11% 49,89% 
2011.  47,58% 52,42% 
2012.  46,48% 53,52% 
2013.  46,26% 53,74% 
2014.  45,11% 54,89% 
2015.  44,37% 55,63% 
2016.  43,02% 56,98% 
2017.  42,05% 57,95% 
2018.  41,03% 58,97% 
2019.  40,22% 59,78% 
2020.  39,17% 60,83% 
 
Projekcija  dozvoljenih  emisija  stakleničkih  gasova  za  BiH  (preuzeto  iz  dokumenta  Ugovora  o 
Energetskoj zajednici) date su u sljedećoj tabeli. 
Tabela 57: Projekcija emisija stakleničkih gasova za BiH – osnovni i alternativni scenarij 
God.  TE (GWh)  CO2  CH4 N2O CO2 SO2 NOx  Čestice
  izlaz  /Gg/  /t/ /t/ Gg Gg Gg  t
Osnovni scenarij: 
2010  5.807  6.293  48 109 6.327 142,9 7,83  1994
2011  6.424  6.994  53 121 7.032 162,8 8,13  2235
2012  6.714  7.323  55 126 7.363 171,6 8,57  2345
2013  6.839  7.385  56 127 7.425 124,8 8,40  2356
2014  7.231  7.733  58 133 7.776 88,7 8,31  2238
2015  7.450  7.969  60 138 8.013 55,2 8,56  2302
2016  7.871  8.439  64 146 8.485 32,6 9,19  2455
2017  8.191  8.694  66 150 8.742 30,3 8,84  2283
2018  8.542  9.071  68 157 9.121 16,1 9,02  2101
2019  8.832  9.390  71 162 9.441 16,9 9,39  2192
2020  9.231  9.821  74 169 9.875 18,0 9,87  2300
Alternativni scenarij: 
2010  5.653  6.119  46 106 6.153 142,9 7,58  1418
2011  6.217  6.763  51 117 6.800 162,8 7,84  1556
2012  6.459  7.034  53 121 7.073 171,6 8,21  1620
2013  6.319  6.810  51 118 6.847 124,8 7,70  1516
2014  6.613  7.032  53 121 7.071 88,7 7,28  1443
2015  6.812  7.255  55 125 7.295 55,2 7,60  1493
2016  7.170  7.658  58 132 7.700 32,6 8,15  1572

BOSNA‐S/ENOVA  148
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
2017  7.427  7.858  59 136 7.901 30,3 7,83  1540
2018  7.705  8.161  62 141 8.206 16,1 7,97  1342
2019  7.936  8.407  63 145 8.453 16,9 8,21  1379
2020  8.264  8.768  66 151 8.817 18,0 8,66  1450
 
Dakle,  postoje  dva  osnovna  scenarija,  osnovni  bez  mjera  energetske  efikasnosti  i  korištenja 
obnovljivih  izvora  energije  i  optimističniji  alternativni  scenarij  sa  realističnim  uračunatim  mjerama 
energetske efikasnosti i korištenjem obnovljivih izvora energije. 
 
Specifični faktori emisije koji su korišteni u ovome radu kod proračuna emisija za konkretnu analizu 
mogućnosti  snabdijevanja  grada  Zenice  kogenerativnim  sistemom  u  TE  Kakanj  su  računati  za 
odgovarajuće  vrsta  uglja  koji  se  koriste  u  kakanjskoj  termoelektrani,  a  u  skladu  sa  specifičnim 
faktorima koji se koriste u izvještaju za Ugovor o energetskoj zajednici i u potpunosti su u skladu sa 
obavezama smanjenja emisija prema istom ugovoru.¸ 
 
4.5.2 Analiza podataka o emisiji CO2, SO2 i NOx 
 
4.5.2.1 Trenutni trendovi smanjenja CO2 i globalno zatopljenje 
 
Ako se u Evropskoj uniji postigne povećanje proizvodnje električne energije dobivene iz kogeneracije 
za  100  TWh  godišnje,  što  se  smatra  mogućim,  onda  bi  godišnja  emisija  CO2  bila  smanjenja  za  50 
miliona  tona.  Ova  činjenica,  zajedno  sa  drugim  prednostima  kogeneracije  opravdava  korištenje  i 
promovisanje kogeneracije25. 
 
Fenomen globalnog zatopljenja jedan je od najvećih izazova današnje energetike. Zbog toga je važno 
utvrditi  kakav  uticaj  na  njega  ima  kogeneracijska  tehnologija.  Zbog  veće  efikasnosti  proizvodnje 
energije  u  kogeneraciji,  njena  primjena  rezultira  smanjenjem  emisije  CO2  u  atmosferu  što  je 
dokazano  u  poglavlju  4.5.3  za  konkretan  projekat  Studije  opravdanosti  snabdijevanja  toplinskom 
energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenica.  
 
Zbog efikasnijeg korištenja goriva u kogenerativnim postrojenjima, pored uštede goriva i smanjenja 
troškova, kogeneracija može, ali i ne mora uvijek, da doprinese i smanjenju emisije štetnih gasova u 
toku jedne godine rada postrojenja. To zavisi od samog sistema za kogeneraciju kao i tehnologija koje 
se koriste za odvojenu proizvodnju električne i toplotne energije, ali i vrste goriva koja se koriste u 
tim  procesima. Također,  moguće je da dođe do smanjenja jedne vrste posmatrane supstance  (npr. 
CO2), a porasta druge (npr. SO2 ili NOx). Sve zavisi od vrste goriva. 
 
4.5.2.2 Okolinske prednosti TE Kakanj 
 
Prednost  je  da  se  velike  termoelektrane  uglavnom  nalaze  na  periferijama  gradova,  imaju 
odgovarajuću  opremu  za  smanjenje  zagađenja,  kao  i  visoke  dimnjake  za  disperziju  zagađujućih 
materija.  Nekoliko  korisnih  polaznih  informacija  preuzeto  je  sa  internet  stranice  kakanjske 
termoelektrane:  
 

                                                            
25
Model planiranja razvoja distribuiranekogeneracije i njene integracije uregionalni energetski sistem, Branka Gvozdenac, 
Novi Sad, 2010 

BOSNA‐S/ENOVA  149
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 

“Prvo  značajno  poboljšanje  kvaliteta  zraka  na  na  degradiranu  površinu  od  cca.1  ha  dovezen 
području  općine  Kakanj  postignuto  je   humus  i  ta  površina  je  ozelenjena.  Isto  tako,  na 
sufinansiranjem  izgradnje  sistema  daljinskog  prostoru  oko  skladišta  uglja  na  brdu  Hrasno 
grijanja  prigradskih  naselja  i  grada  Kaknja  iz  izvršena  je  rekultivacija  1,1  ha  zemljišta,  te  je  oko 
termoelektrane,  što  je  imalo  za  posljedicu  cijele  deponije  izvršena  sadnja  cca.  6.000  sadnica 
prestanak  rada  velikog  broja  kotlovnica  i  šumskog i vjetrozaštitnog pojasa.  
individualnih  ložišta.  U  sklopu  izgradnje  V  etape   
izgrađen je dimnjak visine 300 m, na koji su spojeni  Osim navedenih radnji, u toku je i realizacija drugih 
dimovodni kanali blokova 5, 6 i 7. Izgradnjom ovog  aktivnosti kojim se nastoji smanjiti negativan uticaj 
dimnjaka  poboljšana  je  disperzija  emitovanih  na okolinu: 
štetnih  materija  u  odnosu  na  uže  područje  oko   
termoelektrane.  Potpuni  prestanak  emisije  štetnih  • Spajanje dimovodnih kanala blokova 5 i 6 na 300 
materija iz dimnjaka visine 100 metara uslijedio je  metarski dimnjak, 
prestankom  rada  blokova  1,  2,  3  i  4.    Provedenim  •  Izgradnja  daljinskog  sistema  grijanja  grada 
aktivnostima izgradnje novog elektrofiltera bloka 5  Kaknja (termoelektrana učestvovala u finansiranju) 
i  dogradnje  elektrofiltera  bloka  6,  tokom  1997.  i  •  Rekonstrukcija  elektrofiltera  blokova  5,  6  i  7 
1998.  godine,  emisija  čvrstih  čestica  iz  (period 1997‐2005), 
termoelektrane  je  prvi  puta  dovedena  u  zakonske  • Izgradnja i puštanje u rad postrojenje za tretman 
okvire.  U  pogledu  zaštite  kvaliteta  vode  rijeke  otpadnih voda i muljeva, 
Bosne važno je napomenuti da je izgradnjom etape  • Sanacija i produženje tunela ispod deponije šljake 
V  termoelektrane  izgrađeno  i  postrojenje  za  i pepela, 
tretman  otpadnih  voda  i  muljeva.  Ovo  postrojenje  •  Izgradnja  sistema  kvašenja  pepela  prije 
je pušteno u rad 1999. godine a isto godišnje tretira  odlaganja, 
cca.  5,5  miliona  m3  otpadnih  voda,  čime  se  •  Rekultivacija  prostora  oko  deponije  uglja 
smanjuje  opterećenje  rijeke  Bosne  za  oko  150.000  "Hrasno" i prostora u krugu termoelektrane, 
ES (ekvivalentnih stanovnika). Tokom 1998. godine  • Rekultivacija ogledne  parcele  na  deponiji šljake  i 
instaliran  je  monitoring  sistem  emisije  štetnih  pepela Turbići (cca. 3 ha), 
materija, te monitoring kvaliteta zraka. Ovaj sistem  •  Izgradnja  sistema  za  kvašenje  deponije  šljake  i 
omogućava  kontinuirano  praćenje  emisije  čvrstih  pepela u sušnom periodu, 
čestica,  SO2,  NOx,  CO  i  CO2.  U  slučaju  povećanja  •  Prestanak  rada  blokova  4  X  32  MW  (Prestanak 
emisije  čvrstih  čestica  i  CO,  odgovorno  osoblje  emisije polutanata kroz dimnjak 100 m), 
poduzima  tehničko‐organizacione  mjere  u  cilju  •  Rekonstrukcija  kotlova  blokova  5  i  7  (win‐win 
smanjenja emisija.  projekat).  Rezultat  rekonstrukcije  je  povećana 
Uslovi  disperzije  emitovanih  štetnih  materija  se  energijska  efikasnost  blokova  5  i  7  i  smanjene 
prate  pomoću  meteorološke  stanice  locirane  na  specifične emisije štetnih materija iz ovih blokova, 
brdu  Turbići  iznad  termoelektrane. Na  stanici  za  • Ugradnja niskoazotnih ložišta na blokovima 5 i 7 
praćenje kvaliteta zraka  u  Kaknju, mjeri se  sadržaj  (dodatno  smanjenje  specifične  emisije  NOx  iz  ovih 
lebdećih čestica, SO2, NOx, CO u zraku, zatim, mjeri  blokova za cca. 20 %), 
se  brzina  vjetra,  smjer  vjetra,  temperatura  zraka,  •  Rekonstrukcija  i  zatvaranje  rashladnog  sistema 
vlažnost zraka, te intenziteta solarnog zračenja.  blokova  5  i  6  (Rezultat:  smanjena  je  godišnja 
U cilju smanjenja površinske emisije čvrstih čestica  količina  zahvaćene  vode  iz  rijeke  Bosne  za  preko 
sa  deponije  šljake  i  pepela,  na  aktivnom  dijelu  80%),  
deponije  tokom  2001.  godine  je  instalirano  •  Rekonstrukcija  rashladnog  sistema  bloka  7 
postrojenje  za  kvašenje  površine  deponije  koje  se  (Rezultat:  povećanje  energijske  efikasnosti  bloka  i 
po  potrebi  proširuje.  Također,  u  istom  cilju,  na  smanjenja  gubitaka  vode  u  rashladnom  sistemu), 
deponiji  je  asfaltiran  pristupni  put  za  kamione  i  •  Izvoz  i  zbrinjavanje  24  t  otpada  kontaminiranog 
radne  mašine  mjestu  utovara  šljake  i  pepela  u  PCB‐om, 
kamione,  te  je  izvršena  rekultivacija  na  oglednoj  •  Izgradnja  hibridnog  filtera  na  bloku  5  (Primjena 
parceli  površine  cca.  3  ha.  Značajan  dio  nastalog  najbolje  raspoložive  tehnike  u  cilju  smanjenja 
pepela  i  šljake  se  nastoji  koristiti  kao  sirovina  u  emisije čvrstih čestica), 
proizvodnji cementa i građevinskih materijala, čime  •  Ugradnja  prigušivača  buke  na  sigurnosnim 
se  u  znatnoj  mjeri  smanjuje  potencijalno  ventilima  blokova  5,  6  i  7,  te  na  anfar  ventilima 
opterećenje okoline zbog izbjegnutog odlaganja.   bloka 7, 
  •  Certifikacija  sistema  okolinskog  upravljanja 
U  pogledu  zaštite  i  unaprjeđenja  kvaliteta  tla,  prema  zahtjevima  Standarda  BAS  EN  ISO 
značajan  rezultat  je  postignut  rekultivacijom  14001:2006, 
degradiranih  površina.  U  krugu  termoelektrane  je  • Izrada projekta uređenja deponije šljake i pepela, 

BOSNA‐S/ENOVA  150
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 

•  Izrada  Studija  odsumporavanja  i  denitrifikacije 
dimnih plinova, 
•  Sadnja  šumskog  i  vjetrozaštitnog  pojasa  na 
deponiji  šljake  i  pepela  (preko  6  000  sadnica 
autohtonih vrsta), 
• Uspostava sistema upravljanja otpadom u skladu 
sa zakonskim zahtjevima itd. 
 
PLANOVI TERMOELEKTRANE: 
 
•  Rekonstrukcija  bloka  6  u  cilju  povećanja 
energijske  efikasnosti  (Očekivani  rezultat:  čuvanje 
reursa,  smanjenje  specifične  potrošnje  uglja, 
odnosno  smanjenje  specifične  emisije  svih 
produkata  sagorjevanja  uglja,  dodatno  smanjenje 
emisije  azotnih  oksida  zbog  ugradnje  niskoazotnih 
ložišta) 
•  Izgradnja  vrećastog  filtera  na  bloku  6 
•  Biološka  rekultivacija  zapadne  kosine  deponije 
šljake i pepela 
• Potpuno ograđivanje deponije šljake i pepela 
•  Uspostava  sistema  upravljanja  oborinskim 
vodama na deponiji i oko deponije 
•  Smanjenje  emisije  buke  iz  sistema  za  vanjsku 
dopremu uglja 
•  Proširenje  kapaciteta  za  kogeneraciju  (za 
daljinsko grijanje okolnih područja) 
• Smanjenje specifične potrošnje vode u TE 
•  Rušenje  dimnjaka  blokova  1‐4  (visina  dimnjaka 
100 m) 
• Demontaža opreme blokova 1‐4 
•  Modernizacija  pogona  za  tretman  otpadnih 
voda”.26

                                                            
26
 www.tekakanj.ba 

BOSNA‐S/ENOVA  151
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Dakle,  TE  Kakanj  već  snabdijeva  grad  Kakanj  i  prigradska  naselja  toplotnom  energijom  u  sezoni 
grijanja. Predaja toplotne energije vrši se Javnom preduzeću "Grijanje" Kakanj. 
 
Osnovni  tržišni  proizvod  TE  Kakanj  je  električna  energija.  Proizvodnja  električne  energije  je  zavisna 
od resursa, te je istovremeno usklađena sa potrebama interesne strane Elektroprijenosa ‐ Sarajevo. 
Veleprodaja električne energije je u nadležnosti Javnog Preduzeća Elektroprivreda BiH. 
 
4.5.2.3 Emisije CO2, SO2 i NOx 
 
Veći kogenerativni sistemi koji se grade pri industriji ili termoelektranama, kao što je ovaj u Kaknju su 
zbog  svoje  veličine  i  uticaja  na  okoliš  pod  strogim  nadzorom  državnih  organa.  Proizvođači  takve 
opreme, prilikom izgradnje postrojenja, brinu o svim aspektima uticaja na okoliš i o tome da buka, 
vibracije  i  emisija  štetnih  gasova  u  atmosferu  bude  u  skladu  sa  graničnim  emisijama,  koje  su 
propisane  važećim  zakonom  o  okolišu.  Najvažnije  pitanje  uticaja  kogeneracije  na  okoliš  jeste  da  li 
konkretna  kogeneracija  poboljšava  ili  degradira  kvalitet  zraka.  To  pitanje  je  naročito  važno  za 
naseljena  područja,  gdje  kvalitet  zraka  ne  smije  biti  lošijeg  kvaliteta  od  dozvoljenog  i  gdje  je 
tolerancija za dodatnim emisijama mala. 
 
Procjena  uticaja  kogeneracije  na  okoliš  je  često  komplikovana,  jer  se  ona  razlikuje  od  mjesta  do 
mjesta  na  kojem  se  postrojenje  postavlja.  Dosadašnje  prakse  prelaska  sa  konvencijalnog  sistema 
grijanja  lokalnim  kotlovnicama  na  toplovodne  mreže  sa  kogenerativnih  sistema  velikih 
termoelektrana su u BiH uvijek imale pozitivan uticaj (smanjenje emisije) u blizini glavne lokacije – 
Tuzla, grad Kakanj, Ugljevik. 
 
Mrežna emisija na nivou BiH za 2010. godinu iznosi:27: 
‐ CO2‐ 0,726 kg/kWh, 
‐ SO2‐ 0,022 kg/kWh, 
‐ NOx ‐0,001 kg/kWh. 
 
Primjera radi, usvojeni emisioni faktor za kogenerativne sisteme na ugalj u Engleskoj je 0,591 
kg/kWh28. 
 
U  tabeli  5821  prikazani  su  tipični  nivoi  emisija  za  različite  kogenerativne  tehnologije.  Stvarni  nivo 
emisije zavisi od kogenerativne tehnologije, godine proizvodnje postrojenja, stanja u kojem se nalazi 
jedinica,  njene  instalisane  snage,  opterećenja,  vrste  i  kvaliteta  goriva  koje  se  koristi,  ugrađene 
opreme za smanjenje zagađenja. Iz navedenog razloga tabela 58 daje samo neke opće, ali važeće i 
validne referentne parametre u skladu sa Evropskim normama. 
 
Zakoni  i  regulative  koji  određuju  granične  emisije  za  elektrane  i  toplane  obično  su  primjenljivi  i  na 
kogenerativne sisteme (tabela 58).  
 
Za proizvodnju toplotne i električne energije u odvojenim postrojenjima neophodno je u obzir uzeti 
podatke  iz  oba  ciklusa.  U  tradicionalnim  elektranama  ovi  podaci  su  malo  drugačiji  i  prikazani  su  u 
tabelama 59 i 60. 
 
 
 
 
                                                            
27
Nihad Harbaš, 2011, Uticaj karbonske intenzivnosti na razvoj pojedinih elektroprivrednih preduzeća u BiH, III Savjetovanje 
o energetici u BiH, Neum 2011, i Zinaida Dimitrijević, 2011, Primjena okolinskih eksternih troškova u elektroenergetskom 
sektoru u Bosni i Hercegovini, III Savjetovanje o energetici u BiH, Neum 2011, 
28
 Revised Emmission factors for national calculation methodologies, Christine Pout, 2009, United Kingdom 

BOSNA‐S/ENOVA  152
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tabela 58: Vrijednosti emisije za određene kogenerativne sisteme29 
Specifične emisije [gr/kWhe]  
Sistem  Gorivo  ηee[%] 
CO2 CO NOX HC  SOX  čestice
2
Dizel 0,2%S  35  738,15 4,08 15,56 0,46  0,91 0,32
Dizel 
Dual1    593,35 3,81 11,303 3,95  0,09 0,04
Gasni motori  Prirodni gas  35  577,26 2,80 1,90 1,00  ≈0 ≈0
Prirodni gas  25  808,16 0,13 2,14 0,10  ≈0 0,07
Gasne turbine 
Dizel 0,2%S    1.033,41 0,05 4,35 0,10  0,91 0,18
Gasne turbine 
Prirodni gas  35  577,26  0,30  0,50  0,05  ≈0  0,05 
sa niskim NOX 
  Ugalj  25  1.406,40 0,26 4,53 0,07  7,75 0,65
Parne turbine  Lož‐ulje   1.100 ≈0 1,94 0,07  5,18 0,65
Prirodni gas    808,16 ≈0 1,29 0,26  0,46 0,07
Gorive ćelije  Prirodni gas  40  505,1 0,03 0,03 0,05  ≈0 ≈0
1
Gorivo mješovitog sastava: 90% prirodnog gasa i 10% dizela 
2
Motori savremenog dizajna emituju 11‐12 gr NOX/kWhe 
3
Motori savremenog dizajna emituju 7‐8 gr NOX/kWhe 
 
Tabela 59: Tipične vrijednosti emisije iz tradicionalnih elektrana 
Specifične emisije [gr/kWhe]    
Sistem  Gorivo  ηee[%] 
CO2 CO NOX HC  CO2 CO
  Ugalj 3%S  34 1.034,12 0,18 3,13 0,05  19,87 1,41
Parne turbine  Lož‐ulje 1%S  31 887 0,18 3,18 0,05  4,76 0,23
(stara) 
Prirodni gas  31 651,74 0,19 3,04 0,18  ≈0 0,05
  Ugalj  31 1.134,20 0,18 2,50 0,05  6,00 0,14
Parne turbine  Lož‐ulje sa niskim 
(nova)  31  887,06  0,18  1,36  0,05  3,63  0,14 
sad. sumpora 
Dizel  34 759,86 0,55 2,40 0,18  0,14 0,18
Gasne turbine 
Prirodni gas  34 594,24 0,55 1,95 ≈0  ≈0 0,05
Gasne turbine 
Prirodni gas  38  531,68  0,30  0,50  ≈0  ≈0  0,04 
sa niskim NOX 
 
Tabela 60: Tipične vrijednosti emisije za odvojene sisteme toplovodnih i parnih kotlova  (ηt =80%) 
Specifične emisije [gr/kWhe]    
Sistem  Gorivo 
            CO2 CO NOX HC CO2  CO
Toplotni kotao  Prirodni gas  252,55 0,03 0,19 0,02 ≈0  0,02
Dizel 0,2 % S  322,94  0,06  0,25  0,02  0,37  0,03 
  Ugalj  439,50 0,08 1,36 0,02 2,32  0,20
Parni kotao  Lož‐ulje 343,73 0,06 0,57 0,02 1,55  0,20
 
Prirodni gas  252,55 0,03 0,39 ≈0 ≈0  0,02
Ugalj 2% S  439,50 0,16 1,12 0,08 5,65  0,98
Industrijski 
parni kotao  Lož‐ulje 1%  343,73 0,06 0,78 0,02 2,03  0,30
Prirodni gas  252,55  0,03  0,33  ≈0  ≈0  0,03 

 

                                                            
29
EDUCOGEN: The European Educational Tool on Cogeneration (2nd Edition), EC SAVE. Programme Contract n 
XVII/4.1031/P/99‐159, 2001, www.energymanagertraining.com/.../13‐ V‐EDUCOGEN_Publishable_Report.pdf 
 

BOSNA‐S/ENOVA  153
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
4.5.2.4 Procjena postojećih emisija Zeničke toplane 
 
Toplinska energija se proizvodi u krugu pogona Željezare ArcelorMittal, koja je u vlasništvu koncerna 
„Mittal Steel“, gdje se nalaze parne kotlovnice instaliranog kapaciteta 174 MWht, koje su u sastavu 
kogeneracijskog  postrojenja  električne  snage  7  MWe.  Toplotni  konzum  Zeničke  toplane  se 
procjenjuje na oko 100 MW, a planirani rast do 2030. godine na oko 170 MW što bi toplana unutar 
kompanije ArcelorMittal mogla da obezbijedi.  
 
Od Javnog preduzeća Grijanje Zenica potvrđena je slijedeća potrošnja energenata i energije za dvije 
navedene sezone: 
 
Tabela 61: Pregled potrošnje energenata u zeničkoj toplani 
  SEZONA 2008/2009. (6 mjeseci) SEZONA 2009/2010. (5 mjeseci) 
Proizvedena količina 
842.623  777.840 
pare (tona) 
Proizvedena količina 
648.171  598.338 
topline (MWh) 
 
Ako  se  ne  uračunaju  gubici  u  mreži  od  standardnih  5%,  onda  se  za  pokrivenost  od  1.200.000  m2 
prostora  dobiva  specifična  potrošnja  od  475  kWh/m2.  Ovo  pokazuje  da  su  ogromni  gubici  u 
toplovodu odnosno da su puno veći od 5% i da hitno treba poduzeti mjere na poboljšanju kvaliteta i 
izolovanosti toplovoda. 
 
Trenutno  je  korišteni  kapacitet  postrojenja  za  proizvodnju  toplotne  energije  (snaga)  unutar 
kompanije ArcelorMital procijenjen na oko 100 MW za gore navedenu potrošnju a stvarna potrošnja 
po svim korištenim energentima je potvrđena također od Zeničke toplane, odnosno AcerolMittal‐a, i 
navedena u tabeli 62. 
Tabela 62: Stvarne potrošnje energenata u Zeničkoj toplani po sezonama 
Stvarne količine potrošenih 
2008/2009. 2009/2010. 
energenata za 100MW 
Energent J.M.  spec.pot./t količina spec.pot./t količina 
Energetski ugalj  tona  0,116 107.135 0,116 89.862 
Visokopećni plin  000 m3 0,248 164.993 0,248 192.701 
Koksni plin 000 m3 0,045 30.987 0,045 35.076 
Zemni plin 000 m3 0,016 11.276 0,016 12.684 
El.energija MWh 0,031 25.234 0,031 24.490 
Para  GJ  0,708 252.154 0,708 550.763 
Industrijska voda  000 m3 0,002 3.097 0,002 1.630 
Demineril. voda  000 m3 0,226 373.488 0,226 176.011 
Omekšana voda  000 m3 0,000 0 0,000 0 
 
Na raspolaganju je bila i studija koju je Toplana Zenica radila za potrebe potencijalnog CDM projekta 
u okviru NORSK projekta u koji je bilo uključeno 8 toplana i potencijalnih toplana širom BiH tokom 
2010.  godine.  U  istom  radu  je  utvrđeno  da  je  po  svakom  kupljenom  MWh‐u  toplotne  energije  od 
kompanije ArcelorMital koeficijent emisija CO2 iznosio 340 kg/MWht. Međutim ovakav koeficijent je 
suviše  mali  i  ne  može  se  uzeti  kao  relevantan.  Za  potrebe  studije  upućen  je  zvanični  zahtjev 
kompaniji  ArcelorMittal  o  usvojenim  koeficijentima  emisija  za  navedene  i  potvrđene  su  vrijednosti 
navedene u tabeli 62. Urađena je detaljna analiza u skladu sa Priručnikom ispuštanja u zrak Agencije 
za zaštitu okoliša Hrvatske gdje su navedeni faktori emisija za visokopećni plin, koksni plin, zemni plin 
i  ugljeve  kao  i  njihove  donje  toplotne  moći  te  Faktori  emisije  onečišćujućih  tvari  za  proces 
zagrijavanja željeza i čelika koristeći detaljnu metodologiju proračuna. Ovako su naspram vrijednosti 
ukupne  distribuisane  topline  iz  tabele  61,  potrošnje  energenata  iz  tabele  62  i  proračunatih  emisija 
dobivene  sljedeće  vrijednosti  faktora  emisija  za  zeničku  toplanu:  CO2  (0,42t/MWh),  SO2  (0,017 

BOSNA‐S/ENOVA  154
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
t/MWh) i NOx (0,00195 t/MWh). Ovo se moglo uraditi jer je odnos proizvedene električne i toplotne 
energije kogeneracijom u toplani isuviše mali, a također trebalo je u obzir uzeti emisije za koksni plin, 
zemni splin i visokopećni plin. 
 
4.5.2.5 Proračun postojećih emisija TE Kakanj 
 
Na raspolaganju su podaci o trenutno usvojenim koeficijentima koje je koristila Elektroprivreda BiH 
za  proračune  emisija  u  svim  elektranama  na  ugalj  u  FBiH,  uključujući  i  TE  Kakanj.  Prema  TP  –  P3 
Tehničkoj preporuci za bilansiranje emisija CO2, SO2, NOx, CO i čvrstih čestica u JP Elektroprivreda BiH 
d.d. – Sarajevo, koja je utvrđena Odlukom broj: 01‐16829/10 od dana 28.06.2010. godine, odnosno 
tačkama 6.2.8. Izvještavanje i 6.2.8.1. Struktura internog izvještaja, izvršeno bilansiranje emisija CO2, 
SO2  i  NOx  za  2010.godinu  na  mjesečnom  nivou  za  svaki  termoblok  posebno  i  ukupno  za  sve 
termoelektrane. 
 
U 2010. godini, u TE Kakanj ukupno je proizvedeno 1.897,58 GWh energije, od čega 1.831,00 GWh 
električne,  a  66,58  GWh  toplinske  energije.  Istovremeno  je  potrošeno  1.713.118  tona  uglja. 
Očigledno se radi o Topping sistemu gdje je prioritet proizvodnja električne energije sa očekivanim 
proširenjem kapaciteta potrošnje električne energije.  
 
Koeficijent emisije po proizvedenom MWh‐u toplotne energije iznosi 1131 kg/MWht za TE Kakanj30. 
Ukupna ovako proračunata emisija je u 2010. godini iznosila 2.142.898 tona CO2 godišnje. 
 
Koncentracija  emisije  SO2  prema  izvještaju  o  emisijama  iz  termoelektrana  iznosi  8.652  mg/m3, 
odnosno  emisija  SO2  je  70.143  tone/godišnje,  što  u  odnosu  na  ukupno  distribuisane  MWh‐e  daje 
faktor od 0,036 t/MWh. Za očekivati je da će globalno emisije SO2 porasti u fazama kada je odnos 
proizvedene  toplotne  i  električne  energije  kogeneracijom  manji  (kada  se  malo  toplotne  energije 
proizvodi kogeneracijom), ali opet sve emisije moraju biti unutar dozvoljenih limita. 
 
Koncentracija  emisije  NOx  prema  istom  izvještaju  iznosi  980  mg/m3,  odnosno  7.467  tone  NOx 
godišnje, što u odnosu na ukupno distribuisane MWh‐e daje faktor od 0,004 tNOx/MWh. 
 
4.5.3 Analiza podataka o redukciji emisije CO2, SO2 i NOx 
 
4.5.3.1 Usporedba emisija TE Kakanj i zeničke toplane 
 
U  slučaju  kombinovane  proizvodnje  topline  i  električne  energije  postoji  nekoliko  načina  proračuna 
sagorijevanja ugljika iz goriva31: 
1. U  slučaju  da  je  prioritet  kogeneracije  toplotna  energija,  onda  se  koeficijent  emisije  u 
kgCO2/kWh  računa  naspram  isporučene  topline,  a  svaki  kWhel  se  računa  da  nema  emisija 
CO2. 
2. U  slučaju  da  se  kogeneracijom  prevashodno  proizvodi  električna  energija  onda  se  CO2 
dobiven toplotnom energijom tretira kao zero CO2 emisija. 
3. CO2 se može računati i na osnovu količine goriva koja bi bila potrebna da se proizvede ista 
toplina u konvencijalnom kotlu, a ne u kogeneracijskom postrojenju.  
 
Kapacitet grijanja Zenice iz Mittala je 174 MWtu okviru kojeg postoji i kogeneracijsko postrojenje s 
dva turbogeneratora električne snage 7 i 25 MWe. Od tog kapaciteta je oko 4,5 MWe rezervirano za 
rad  postrojenja  za  grijanje,  odnosno  za  potrebe  JP  „Grijanje“  Zenica.  Pošto  je  odnos  električne 
energije  u  odnosu  na  toplotnu  suviše  mali  (ispod  5%)  očito  se  radi  o  veoma  „malom“  bottoming 
sistemu,  te  sve  emisije  se  mogu  računati  kao  kod  odvojenog  sistema  za  proizvodnju  toplotne 
energije sa industrijskim parnim kotlom na ugalj. 
                                                            
30
Izvještaj o emisijama iz termoelektrana za 2010. godinu 
31
Emission Factors and The Future of Fuel,Gavin Killip, Environmental Change Institute, University of Oxford, March 2005 

BOSNA‐S/ENOVA  155
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Ako  se  uzme  da  je  izgradnjom  novog  tristometarskog  dimnjaka  poboljšana  disperzija  emitovanih 
štetnih  materija  u  odnosu  na  uže  područje  oko  kakanjske  termoelektrane  i  da  je  nakon  prestanka 
rada blokova 1, 2, 3 i 4 dokazan prestanak emisije  štetnih  materija iz ovih blokova, te provedenim 
aktivnostima  izgradnje  novog  elektrofiltera  bloka  5  i  dogradnje  elektrofiltera  bloka  6,  može  se 
globalno, odnosno na period od 30‐ak godina, računati na smanjenje emisija CO2 i zagađivača. Kako? 
 
4.5.3.2 Proračun emisija i usporedna analiza 
 
U proračunu korištenom u ovom radu polazi se od koeficijenata emisije CO2 i dva glavna polutanta 
(SO2  i  NOx)  pri  kogeneraciji  električne  i  toplinske  energije  u  TE  Kakanj  tako  da  se  emisije  svode  na 
tone  emitovanih  čestica  po  MWh  proizvedene  energije,  pri  čemu  se  u  obzir  uzima  proizvedena 
električna  i  proizvedena  (isporučena)  toplinska  energija,  odnosno  zbir  te  dvije  energije  u  jedan 
emisioni faktor, pri čemu je u konkretnom slučaju značajno veći udio električne energije u prvih 10 
godina proizvodnje energije. Na raspolaganju su bili i procentualni udjeli korištenja različitih ugljeva 
iz rudnika koji snabdijevaju Termoelektranu Kakanj. 
 
Podaci o kaloričnim vrijednostima i hemijska analiza za ugalj korišten u TE Kakanj dati su u sljedećoj 
tabeli: 
 
Tabela 63: Primjer elementarne analize ugalja korištenih u TE Kakanj u januaru 2009. godine 
Naziv  K  Br  Z G Bi L  MK‐09‐Jan
c [%]  30,37 41,06  69,65 29,53 41,61 34,15  33,21
h[%]  2,25 3,14  5,63 2,39 2,91 2,58  2,49
n[%]  0,53 0,72  1,19 0,62 0,70 0,68  0,59
ssag[%]  0,88 0,68  2,81 0,76 1,54 1,62  0,86
o[%]  8,98 12,29  20,74 11,27 11,25 10,88  10,10
a[%]  45,35 28,82  0,00 17,80 23,09 29,41  37,59
wuk[%]  11,64 13,30  0,00 37,63 18,89 20,68  15,26
S[%]  100,00 100,01  100,02 100,00 99,99 99,99  100,10
Gdje je:  K – rudnik Kakanj, BR – Breza, Z – Zenica, G – Gračanica, Bi – Bila, L – Tušnica 
 
Prema  IPCC  metodi32,  količina  CO2  emitiranog  u  atmosferu  zbog  izgaranja  goriva  u  kogeneraciji 
računa se prema: 
⎡⎛ Qth ⎞ ⎤
⎢ ⎜ Qel + ⎟⎥
EMuk = GCo 2 ⋅ q ⋅ ⎢ ⎝ 3,3 ⎠ ⎥ .  (1) 
⎢ Hd ⎥
⎢ ⎥
⎣ ⎦
gdje je: 
ƒ GCO2=1,2 kg/kg goriva – faktor emisije ugljika prema IPCC‐u (Carbon Emission Factor) za ugalj 
uzimajući u obzir sadržaj ugljika iz tabele 63; 
ƒ q  =  12.165  kJ/kWh  –  specifični  utrošak  toplotne  energije  goriva  naspram  dobivenih  kWh 
električne energije; 
ƒ 3,3 je ekvivalent proizvodnje toplotne i električne energije u TE Kakanj; 
ƒ Hd – donja toplotna moć; 
ƒ Qel– ukupna proizvedena električna energija; 
ƒ Qth– ukupna proizvedena toplotna energija. 
Proračun  iz  jednačine  (1)  je  baziran  na  projiciranoj  srednjoj  vrijednosti  ekvivalenta  proizvodnje 
toplotne  i  električne  energije  za  termoblokove  TE  Kakanj  u  projektnom  periodu  od  3.3.  Prema 
toplinskim  shemama  rekonstruisanih  blokova  uz  maksimalnu  isporuku  topline  teoretska  vrijednost 
                                                            
32
 Revised 1996 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories: Workbook, published on:  
http://www.ipcc‐nggip.iges.or.jp/public/gl/guidelin/ch1wb1.pdf 

BOSNA‐S/ENOVA  156
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
ekvivalenta  proizvodnje  toplote  i  električne  energije  u  TE  Kakanj  je  oko  5.0,  a  realna  aktuelna 
vrijednost ekvivalenta za termoblokove TE Kakanj za sadašnji nivo, režime i shemu izdvajanja topline 
je  oko  3.0.  Bitno  je  napomenuti  da  su  efekti  smanjenja  još  veći  sa  uzimanjem  u  proračun  veće 
vrijednosti ovog ekvivalenta. 
Na isti način se proračuna i emisija SO2 i NOx, s tim da su faktori emisija: 
ƒ GSO2= 0,036 kg/kg goriva; 
ƒ GNOx=0,004 kg/kg goriva. 
Princip  određivanja  smanjenja  emisije  zbog  eliminacije,  odnosno  prestanka  korištenja  topline  iz 
postojeće  toplane  u  Zenici,  i  nadomještanja  te  energije  kogeneracijskom  proizvodnjom  toplinske 
energije iz TE Kakanj, sastojao se od sljedećih koraka: 
1. Izračunaju  se  emisije  iz  postojeće  toplane  u  Zenici  prema  usvojenom  faktoru  emisije  od 
440kg/MWh proizvedene/dobivene toplotne energije; 
2. Zbroje  se  emisije  od  TE  Kakanj  i  toplane  u  Zenici  –  time  se  dobije  referentno  stanje  u 
tonama i po MWh; 
3. Ukupna toplotna energija Toplane u Zenici treba nadomjestiti proizvodnjom u TE Kakanj u 
režimu kogeneracije ‐ znači treba dodati tu toplotu energiju u bilans TE 
4. Izračunaju  se  emisije  iz  TE  Kakanj  blokova  u  odnosu  na  proizvedenu  električnu  i 
novobilansiranu toplinsku energiju; 
5. Uporede se stavke pod 2. i pod 4. i registruje smanjenje/povećanje emisije u tonama i po 
MWh proizvedene energije. 
Čitav  ovaj  proces  je  proračunat  korištenjem  očekivanih  konkretnih  vrijednosti  potrebne  i 
proizvedene toplotne i električne energije u TE Kakanj i urađeni u posebnoj Excel tabeli.  
 
U  poglavlju  3.4.5,  tabeli  20,  prikazan  je  razvoj  toplinskog  konzuma  priključenog  na  TE  Kakanj  do 
2030.  godine  koji  se  koristi  kao  osnova  kod  proračuna  smanjenja  emisija  toplifikacijom,  odakle  su 
izdvojene potrebe za toplotnom energijom Kaknja i Zenice: 
 
Tabela 64: Potrebe za toplinom Kaknja i Zenice u narednom periodu 
   Kakanj  Zenica  Kakanj+Zenica 
Godina  MWt  MWht  MWt  MWht  MWt  MWht 
2011.  13,4  41540  0  0  13,4  41540 
2012.  17  51000  0  0  17  51000 
2013.  19,6  57820  0  0  19,6  57820 
2014.  21,2  59360  120  180000  141,2  239360 
2015.  22,9  62975  130  195000  152,9  257975 
2016.  24,4  65880  140  210000  164,4  275880 
2017.  25,5  67575  145  217500  170,5  285075 
2018.  26,3  68380  150  225000  176,3  293380 
2019.  27,2  69360  155  232500  182,2  301860 
2020.  27,7  69250  158  237000  185,7  306250 
2021.  28,1  68845  160  240000  188,1  308845 
2022.  28,4  68160  162  243000  190,4  311160 
2023.  28,7  67445  164  246000  192,7  313445 
2024.  28,8  63360  165  247500  193,8  310860 
2025.  29  62350  166  249000  195  311350 
2026.  29,3  61530  167  250500  196,3  312030 
2027.  29,5  60475  168  252000  197,5  312475 
2028.  29,65  59300  169  253500  198,65  312800 
2029.  29,9  59800  170  255000  199,9  314800 
2030.  30  60000  170  255000  200  315000 

BOSNA‐S/ENOVA  157
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Kako  je  opisano  u  poglavlju  3.4.5,  prema  planu  izgradnje  elektroenergetskih  objekata  u  FBiH, 
planirana je izgradnja dva bloka na lokaciji TE Kakanj: 
ƒ Blok 8 instalirane električne snage na pragu od 300MWe; 
ƒ Kombi ciklus na gas je predviđen da se realizira sa novom gasnom turbinom. 
 
Za proračun stvarnih smanjenja emisija ključni su očekivani odnosi proizvodnje toplotne i električne 
energije po kogenerativnim blokovima koji su prikazani u tabeli 22. 
 
Rezultati,  odnosno  uštede  po  očekivanim  proizvodnjama  naspram  proračunatih  potreba,  koristeći 
formulu (1) za toplotnu energiju iz tabele 22 i poštujući gore opisanih 5 koraka proračuna smanjenja 
emisija  su  prikazana  u  sljedećim  tabelama.  Naime,  smanjenje  emisija  polutanata  se  posmatra  u 
zavisnosti  od  povećanja  efikasnosti  koje  se  dobija  dodatnim  proizvodom  (toplotnom  energijom),  a 
količina goriva koje se troši se ustvari ne mijenja. 

Tabela 65: Smanjenje emisije CO2 po blokovima i ukupno za period od 30 godina 
Godina  Smanjenje emisije CO2 (tona godišnje) 
  Blok 5  Blok 6  Blok 8 
2011.  1206,866253 0 0 
2012.  1531,098978 0 0 
2013.  1765,267057 0 0 
2014.  3710,663406 9006,464577 0 
2015.  4764,419761 9006,464577 0 
2016.  1296,930899 13509,69687 0 
2017.  1846,325238 13509,69687 0 
2018.  2368,700184 13509,69687 0 
2019.  0 9006,464577 7403,313883 
2020.  0 9006,464577 7718,540143 
2021.  0 9006,464577 7934,695293 
2022.  0 9006,464577 8141,843978 
2023.  0 9006,464577 8348,992663 
2024.  0 9006,464577 8448,063774 
2025.  0 9006,464577 8556,141349 
2026.  0 9006,464577 8673,225388 
2027.  0 0 17787,76754 
2028.  0 0 17891,34188 
2029.  0 0 18003,92269 
2030.  0 0 18012,92915 
Ukupno po blokovima  18490,27178 130593,7364 136920,7777 
Ukupno za posmatrani period  286004,7859 
 
Treba napomenuti da je smanjenje CO2 evidentno u svakoj godini rada kogenerativnih postrojenja.  
 
Na isti način proračunato je smanjenje emisija SO2 i NOx za navedeni period. 
 
Tabela 66: Smanjenje emisije SO2 po blokovima i ukupno za period od 30 godina 
Godina  Smanjenje emisije SO2 (tona godišnje) 
  Blok 5  Blok 6  Blok 8 
2011.  109,171 0 0 
2012.  138,5005 0 0 
2013.  159,683 0 0 
2014.  335,6601 814,709 0 

BOSNA‐S/ENOVA  158
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
2015.  430,9811 814,709 0 
2016.  117,3181 1222,064 0 
2017.  167,0153 1222,064 0 
2018.  214,2685 1222,064 0 
2019.  0 814,709 669,6908 
2020.  0 814,709 698,2056 
2021.  0 814,709 717,7586 
2022.  0 814,709 736,497 
2023.  0 814,709 755,2353 
2024.  0 814,709 764,1971 
2025.  0 814,709 773,9736 
2026.  0 814,709 784,5648 
2027.  0 0 1609,05 
2028.  0 0 1618,419 
2029.  0 0 1628,603 
2030.  0 0 1629,418 
Ukupno po blokovima  1672,598 11813,28 12385,61 
Ukupno za posmatrani period 25871,49 
 
Također  je  evidentno  smanjenje  emisija  SO2  prelaskom  na  sistem  kogeneracije.  To  je  i  bilo  za 
očekivati  naročito  u  fazama  kada  odnos  proizvedene  toplotne  i  električne  energije  kogeneracijom 
raste. Ukupno smanjenje emisije NOx za posmatrani period je: 
 
Tabela 67: Smanjenje emisije NOx po blokovima i ukupno za period od 30 godina 
Godina  Smanjenje emisije NOx (tona godišnje) 
  Blok 5  Blok 6  Blok 8 
2011.  9,651537 0 0 
2012.  12,24449 0 0 
2013.  14,11717 0 0 
2014.  29,67488 72,0264 0 
2015.  38,10196 72,0264 0 
2016.  10,3718 108,0396 0 
2017.  14,76541 108,0396 0 
2018.  18,94294 108,0396 0 
2019.  0 72,0264 59,2057 
2020.  0 72,0264 61,72662 
2021.  0 72,0264 63,45526 
2022.  0 72,0264 65,11186 
2023.  0 72,0264 66,76847 
2024.  0 72,0264 67,56076 
2025.  0 72,0264 68,42508 
2026.  0 72,0264 69,36142 
2027.  0 0 142,2521 
2028.  0 0 143,0804 
2029.  0 0 143,9808 
2030.  0 0 144,0528 
Ukupno po blokovima  147,8702 1044,383 1094,981 
Ukupno za posmatrani period  2287,234 
 
Ovi  iznosi  su  dakle  znatni  za  posmatrani  period,  ali  treba  uzeti  u  obzir  broj  MWh‐i  proizvedene 
električne energije za navedeni period koji bi se definitivno proizvodio i bez kogeneracije toplotne i 

BOSNA‐S/ENOVA  159
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
električne energije uz puno veće emisione faktore (967.034 MWh električne energije u 2012. godini 
do 1.881.830 MWh u 2030. godini). 
 
Dakle, okolišni benefiti su dosta prihvatljiviji kada se odnos proizvedene toplotne energije naspram 
električne energije poveća na 20% ili više, što znači da što prije treba povećati mogućnost korištenja 
kogenerativne toplote iz kakanjskih postrojenja za dobrobit svih aktera u procesu, naročito građana 
kao potrošača i toplotne i električne energije. 
 
IED33 direktiva je dizajnirana da pod jednu direktivu stavi nekoliko tazličitih dijelova EU legislative o 
industrijskim  emisijama.    Donje  vrijednosti  prikazuju  trenutne  Emission  Limit  Values  (ELVs  )– 
granične emsione vrijednosti – za kotlove na ugalj prema LCPD‐u i prema IED‐u34: 
able 1 – Current and proposemaed ELV’sfor existing GB plants 
SO2 (mg/Nm3 )      LPCD    IED 
Coal plant (> 500MWth)   400     200 
CCGT         35     35 
NOX (mg/Nm3 )      LPCD    IED 
Coal plant (> 300MWth)   500     200 
CCGT ( 50 ‐ 500MWth)     300     50 
CCGT ( >500MWth)     200     50 
 
Large  Combustion  Plants  Directive  (LCPD=2001/80/EC)  direktiva  se  primjenjuje  na  kotlove  sa 
termalnim  izlazom  iznad  50  MW  u  vezi  sa  ograničenjima  ispuštanja  nekih  onečišćenja  iz  velikih 
elektrana  u  zrak,  uključujući  elektrane,  rafinerije,  željezare  i  druge  industrijske  pogone  sa 
sagorijevanjem. Regulisane emisije se odnose na SO2, NOX i prašinu. 
 
Uz Konvenciju Ekonomske Komisije Ujedinjenih naroda za Europu (UNECE) iz 1979 o dalekosežnom 
prekograničnom zagađenju zraka za smanjenje zakiseljavanja/acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog 
ozona,  koji,  između  ostalog,  uključuje  obveze  smanjenja  emisija  sumpornog  dioksida  i  dušikovih 
oksida,  Evropska  zajednica  se  obavezala  na  smanjenje  emisija  ugljičnog  dioksida.  Ukoliko  je  ova 
konvencija  provediva,  kombinirana  proizvodnja  topline  i  električne  energije  predstavlja  dragocjenu 
mogućnost da se znatno poboljša cjelokupna učinkovitost upotrebe goriva.  
 
Smanjenja emisija koja su navedena u radu se odnose na godišnje emisije iz razmatranih blokova TE 
Kakanj,  a  ne  tretiraju  graničnu  vrijednost  emisija  iz  pojedinih  blokova  TE  Kakanj.  LCP  Direktiva 
propisuje  granične  vrijednosti  emisija  SO2,  NOX  i  prašine  u  zavisnosti  od  toplotne  snage  bloka. 
Granična  vrijednost  emisije  predstavlja  graničnu  vrijednost  koncentracije  zagađujuće  materije  u 
izduvnim  gasovima  i  izražava  se  u  mg/m3.  Prema  studiji  Elektroprivrede  (Izvještaj  o  emisijama  iz 
Termoelektrana,  Mart  2011)  vrijednosti  navedene  u  mg/m3  su  znatno  veće  od  navedenih  limita 
prema LCPD‐u pa time i IED‐u. Evidentno je da su navedena smanjenja na godišnjem nivou mala, te 
da vrijednosti emisija (mg/m3) nisu biti u skladu sa GVE, ali kao što je navedeno smanjenja emisija 
ipak postoje. 

   

                                                            
33
Industrial Emmissions Directive 
34
A briefing note from Pöyry Energy Consulting on IED 

BOSNA‐S/ENOVA  160
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
4.6 LITERATURA 
 
1. Bosna  i  Hercegovina,  Vlada  Federacije  BiH,  Ministarstvo  energije,  rudarstva  i  industrije: 
izgradnja elektroenergetskih objekata u Federaciji BiH, Sarajevo, mart 2010. 
2. Izvještaj Javnog preduzeća “ELEKTROPRIVREDA BIH” D.D. Sarajevo za 2010. godinu, Broj: 06‐
05/11, Sarajevo, juni 2011. godine 
3. N.Delalić, T.Sadović, S.Sirbubalo, A.Lekić, I.Smajević, N.Stošić, Importance of Energy Efficiency 
Measurements  in  Thermal  Power  Plants,  Workshop  and  Round  Table  Discussion,  Effective 
Methods of Energy Conversion and Relevant Measurement Techniques, 4‐5 November 2002, 
Sarajevo, B&H 
4. F.  Aždajić,  N.Delalić:  Izrada  glavnog  mašinskog  projekta  parovodnih  veza  između  bloka  V  i 
bloka VI u TE “Kakanj”, Sarajevo, septembar 2004. 
5. Š.Hodžić,  N.Delalić:  Izrada  kontrolnog  proračuna  turbinskog  ciklusa  bloka  5  TE  „Kakanj“  i 
uporedba  računskih  i  izmjerenih  vrijednosti  energetskih  značajki  rada  turbinskog  ciklusa, 
Sarajevo, oktobar 2004. 
6. N.Delalić:  Supernadzor  garantnog  ispitivanja  kotlovskog,  postrojenja  bloka  5  TE  “Kakanj”  i 
stručna revizija rezultata ispitivanja Sarajevo, april 2005. 
7. N.Delalić,  N.Hodžić:  Stručna  revizija  izvještaja  „garancijska  ispitivanja  bloka  5  TE  Kakanj”, 
Institut Vinča – Beograd, septembar 2005.  
8. N.Mioković, N.Delalić: Analiza energetskih karakteristika bloka 6 TE „Kakanj“ sa prijedlogom 
mjera za revitalizaciju, Kakanj, april 2007. 
9. Škoda Power, a.s. Revitalizacija bloka 6, 110 MW, TE Kakanj, juli 2010 
10. N.Delalić,  N.Hodžić:  Supernadzor  garantnog  ispitivanja  kotla  7  (230  MWe)  u  TE  "Kakanj"  i 
stručna revizija rezultata ispitivanja, Sarajevo, 2007.  
11. N.Delalić:  Ispitivanje  energetskih  performansi  toplotnih  aparata  u  toplotnoj  podstanici  za 
grijanje Kaknja u TE “Kakanj”, Sarajevo, Januar 2009. 
12. N.Delalić, Z.Čengić, H.Lulić: Toplifikacija grada Živinice‐Glavni projekat, Sarajevo, Unioninvest 
Sarajevo, august 2008. 
13. D.Dizdarević,  N.Delalić:  Idejni  projekat  toplifikacije  Konjica  iz  postojeće  energane  Unisa, 
Konjic, April 2007.  
14. H. Hajrulahović, N.Delalić: Idejni projekat toplifikacije Cazina, Cazin, april 2007. 
15. G.Krstović,M.Huremović,  E.Smajlović,  N.Delalić:  Studija  izvodljivosti  sistema  centralnog 
grijanja na biomasu za Općinu Maglaj, Sarajevo, April 2011. 
16. Boyce, M. P., Handbook for Cogeneration and Combined Cycle Power Plants, ASME 2001. 
17. N.  Delalić:  Possibilities  of  Using  CHP  Systems  in  B&H,  International  Workshop  and  Round 
Table Discussion “Energy Future of Bosnia and Herzegovina”, 15 ‐ 16 june 2000, Sarajevo 
18. T.Sadović,  N.  Delalić:  Possibilities  of  Reducing  Energy  Costs  by  Using  CHP  Systems  in  Urban 
Area  of  Sarajevo  Region,  Euro  Conference  ‐Renewable  Technologies  for  Sustainable 
Development, 26‐29 June 2000, Madeira Island, Portugal 
19. Kerr,  T.,  Cogeneration  and  District  Energy:  Sustainable  energy  technologies  for  today  and 
tomorrow, IEA report, www.iea.org, 2009 
20. LifeCroCHP Sustainable development of Croatian capacity in CHP sector, 
http://powerlab.fsb.hr/lifecrochp, CTT – FSB, 2004 

BOSNA‐S/ENOVA  161
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
21. N. Delalić: Cogeneration, Development Perspectives and Dimension of Encouragement in BiH, 
Renewable Energy Sources in BH and European Perspective, Mostar, Bosnia and Herzegovina, 
5‐6 October, 2007. 
22. Reknagel, Šprenger, Šramek, Čeperković, „Grejanje i klimatizacija“, 2005/06 
23. http://www.isoplus.dk – Isoplus Fjernvarmeteknik A/S 
24. http://www.logstor.com – Logstor Preinsulated Pipes 
25. Zakon o zaštiti zraka (Sl. novine Federacije BiH, br. 33/03 i 04/10) 
26. Pravilnik o pogonima za koje je obavezna studija uticaja na okolinu i pogonima koji mogu biti 
pušteni u rad samo ako imaju okolinsku dozvolu (Službene novine Federacije BiH, Br. 19/04) 
27. Pravilnik o graničnim vrijednostima emisije u zrak iz postrojenja za sagorijevanje (Sl. novine 
Federacije BiH br.12/05) 
28. Direktiva  2001/80/EZ  o  ograničenjima  ispuštanja  nekih  onečišćenja  iz  velikih  postrojenja  za 
sagorijevanje u zrak 
29. Uredba  o  mjerilima  za  obračun  naknade  za  korištenje  cestovnog  zemljišta  i  naknade  za 
obavljanje  pratećih  djelatnosti  na  autocestama  i  brzim  cestama  u  Federaciji  BiH  (Službene 
novine Federacije BiH“, broj 87/10) 
30. JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo, Izvještaj o emisijama iz termoelektrana, 2009 
31. JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo, Izvještaj o emisijama iz termoelektrana, 2010 
   

BOSNA‐S/ENOVA  162
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
 

5 PREFERIRANO RJEŠENJE 
5.1 DEFINISANJE VARIJANTI PRIJEDLOGA TEHNIČKO‐TEHNOLOŠKIH RJEŠENJA 
 
U ovom dijelu je razmatrano nekoliko varijanti tehničko‐tehnološkog rješenja. 
 
ƒ OPCIJA I: „Ne raditi ništa na proširenju kogeneracije“ – trenutno stanje; 
 

U  prvoj  varijanti,  gdje  je  sam  grad  Kakanj,  nema  nekih  problema  sa  aspekta  obezbjeđenja 
topline  iz  TE  Kakanj.Izvor  topline  je  značajno  veći  od  konzuma.  Dakle,  radi  se  o  30  MW 
konzuma  u  krajnjoj  godini  analize.  Ne  treba  posebno  analizirati  umanjenje  proizvodnje 
električne  energije  zbog  grijanja  samog  Kaknja  jer  je  to  relativno  mali  broj  na  ukupnu 
proizvodnju električne energije. Dakle, radi se o različitim redovima veličina. Ovo može biti 
pokriveno iz bilo kojeg bloka u bilo koje vrijeme. 
 
ƒ OPCIJA II: „Grijanje područja do/i Kaknja i područja do/i Zenice iz TE Kakanj“; 
 

Druga  varijanta  je  kad  je  u  pitanju  pokrivenost  konzuma  Kaknja  i  Zenice  zajedno.  Tada  se 
radi o 200 MW toplinskog konzuma u krajnjoj godini analize. Za ovu varijantu načinjena je 
projekcija pokrivenosti toplinskog konzuma do 2030. godine od strane pojedinih blokova u 
TE Kakanj, uvažavajući godine izlaska starih i godine ulaska novih blokova. U tabeli 20 je data 
distribucija  toplinskog  konzuma  po  pojedinim  blokovima  računajući  godina  za  godinu  do 
2030. godine. Također u tabeli 20 je data godišnja proizvodnja toplinske energije za svaku 
godinu do 2030. godine. Ovo je jedna od mogućih varijanti pokrivanja toplinskog konzuma 
za  varijantu  2,  ali  ovo  treba  urediti  i  dovesti  do  optimalnog,  onda  kada  se  završi  blok  6  i 
urade garantna ispitivanja sa ciljem utvrđivanja stepena korisnosti turbinskog ciklusa. Tada 
će  biti  potrebno  uraditi  optimizaciju,  u  cilju  upotrebe  blokova  sa  najvećim  stepenom 
korisnosti za određenu snagu konzuma.
 
ƒ OPCIJA III: „Grijanje samo područja do/i Zenice iz TE Kakanj“; i 
 

Ovo  je  slična  varijanta  kao  i  Opcija  II,  te  se  mogu  koristiti  isti  zaključci  kao  što  je  opisano 
iznad. 
 
ƒ OPCIJA  IV:  „Grijanje  područja  do/i  Kaknja,  do/i  Sarajeva  i  područja  do/i  Zenice  iz  TE 
Kakanj“; 
 

Ova  varijanta  je  vrlo  interesantna,  a  podrazumijeva  grijanje  Kaknja,  Zenice,  Sarajeva  i 
usputnih  gradova.  Ova  varijanta  u  krajnjoj  godini  analize  ima  600  MWt  konzuma.  Kod  ove 
varijante, puno je veće i ozbiljnije angažiranje svih blokova u TE Kakanj. U tabeli 22 je data 
distribucija  toplinskog  konzuma  po  pojedinim  blokovima  računajući  godina  za  godinu  do 
2030. godine. Važno je primijetiti, da za ovu varijantu u posljednje dvije godine analize nema 
pokrivenosti toplinskog konzuma sa kogeneracijskim izvorom topline iz TE Kakanj. Ovo može 
uticati na donošenje odluke o novim i zamjenskim blokovima u TE Kakanj. Bez obzira na sve, 
ova  varijanta  toplinskog  konzuma  je  ona  na  kojoj  bi  se  trebala  bazirati  kogeneracija  u  TE 
Kakanj, odnosno o potrebi planiranja i gradnje pored bloka 8, još jedan blok 9, koji će biti 
zamjenski za blokove koji izlaze iz pogona. Također u Tabeli 22 je data godišnja proizvodnja 
toplinske  energije  za  svaku  godinu  do  2030.  godine.  Za  prethodno  utvrđenu  distribuciju 
toplinskog  konzuma,  za  svaki  blok  je  izračunata  proizvodnja  električne  energije  na 
godišnjem nivou i to za svaku godinu do 2030. godine. Pri ovom proračunu uzet je u obzir 
stepen korisnosti svakog turbinskog postrojenja posebno za određenu prosječnu snagu.

BOSNA‐S/ENOVA  163
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
5.2 IZRADA PREFERIRANOG TEHNIČKOG RJEŠENJA 
 
5.2.1 Trasa vrelovoda od TE Kakanj do Zenice 
 
Vrelovod će cijelom svojom dužinom biti ukopan u  tlo na minimalnu dubinu  od 80 cm od tjemena 
cijevi,  osim  kod  prolaza  preko  rijeke  Bosne,  gdje  će  vrelovod  biti  izveden  nadzemno  vješanjem  o 
most. Cjelokupna predložena trasa prikazana je na situaciji u mjerilu 1:20.000 u Prilogu (Broj crteža 
6027‐000‐DW‐1442‐001‐R0‐Predložena  trasa  vrelovoda  od  TE  Kakanj  do/i  Zenice).  Prečnik 
transportnog vrelovoda, tj. polaznog i povratnog voda je DN 700 u dužini od 66 km nazivnog pritiska 
NP  25.  Trasa  vrelovoda  odabrana  je  temeljem  rekognosciranja  terena  u  cijeloj  njegovoj  dužini. 
Trasiranjem  je  vođeno  računa  o  nekoliko  faktora,  a  to  je  blizina  prometnice,  prijelazi  preko 
postojećih  infrastrukturnih  objekata  i  instalacija,  mogućnosti  za  izvođenje  radova  izgradnje  i 
održavanja  te  skladištenje  materijala  i  opreme  uzduž  trase,  vlasništvo  terena  koje  se  koristi  za 
polaganje vrelovoda, izbjegavanje neravnih i bočno nagnutih terena, blizina visokonaponskih vodova, 
itd.  
 
Zbog  nemogućnosti  odabira,  vrelovod  će  jednim  dijelom  biti  položen  u  cestovnom  zemljištu 
(zaštitnom pojasu) Koridora Vc i magistralnog puta M17, za što se treba dobiti saglasnost upravitelja 
ceste  i  prema  pravilniku  o  naknadama  za  korištenje  cestovnog  zemljišta  (Službene  novine  FBiH 
75/10)  platiti  naknada  za  korištenje  istog,  kako  je  već  opisano  u  poglavlju  2.2.6.  Križanja  sa 
magistralnim  putem  M17  predviđena  su  metodom  horizontalnog  bušenja  s  utiskivanjem  zaštitne 
cijevi,  a  križanja  s  nerazvrstanim  cestama  izvesti  će  se  prekopom.  Prolaz  cjevovoda  ispod 
melioracijskih kanala i vodotoka izvest će se prekopom i polaganjem vrelovodne cijevi u zaštitnu cijev 
te  zaštitom  korita  vodotoka  kamenom  oblogom.  Prolaz  vrelovoda  preko  rijeke  Bosne  izvest  će  se 
vješanjem na postojeći most postavljanjem novih čeličnih nosača za prihvat cjevovoda na postojeću 
mostovsku konstrukciju. 
 
Trasa  vrelovoda  počinje  u  TE  Kakanj,  mjesto  Ćatići,  općina  Kakanj  i  ista  je  položena  dijelom  uz 
regionalni  put  „Visoko‐Kakanj“  gdje  prelazi  rijeku  Bosnu  i  nastavlja  do  Polja,  zatim  lokalnim  putem 
nastavlja prema Studencima i Dugim Njivama gdje ponovo prelazi rijeku Bosnu. Od Dugih Njiva trasa 
vrelovoda prati željezničku prugu „Šamac‐Sarajevo“ do Željezničke stanice u Kaknju, odakle nastavlja 
lokalnim  putem  i  prelazi  rijeku  Bosnu  i  dalje  nastavljajući  uz  autoput  Koridor  Vc.  Kod  Repovačkog 
mosta trasa vrelovoda se odvaja od Koridora Vc i prolazi uz lokalni put kroz Otave i Begino polje, a 
kod  Pot‐polja  dolazi  uz  magistralni  put  M17  „Zenica  ‐  Sarajevo“.  Kroz  Dolipolje  trasa  vrelovoda  se 
odvaja od magistralnog puta M17 i prolazi uz rijeku Bosnu. Od Dolipolja, trasa vrelovoda nastavlja uz 
magistralni  put  do  Lašvanske  petlje  gdje  prolazi  rijeku  Bosnu.  Od  Lašvanske  petlje  trasa  nastavlja 
prema Janjićima uz istočnu stranu magistralnog puta M17 i u blizini sela Medinjače vrelovod prelazi 
sa  istočne  na  zapadnu  stranu  magistralnog  puta  M17  i  dalje  nastavlja  zapadnom  stranom  sve  do 
naselja  Krčevine.  U  blizini  naselja  Krčevine  trasa  vrelovoda  se  odvaja  od  magistralnog  puta  M17  i 
prolazi  kroz  naselja  Lukovo  polje  i  Bilmišće,  odakle  nastavlja  uz  željezničku  prugu,  prelazeći  rijeku 
Bosnu i završava u fabrici ArcelorMittal Steel Zenica.  
 
Zbog nemogućnosti drugačijeg odabira iz razloga velikih strmina, potrebno je napomenuti da trasa 
vrelovoda na dijelu Bilješevo kod novog tunela na Koridoru Vc „Vijenac“ i kod Lašvanske petlje nema 
alternativni  izbor  trase,  pa  nije  moguće  koristiti  novu  trasu  već  vrelovod  mora  ići  samim 
magistralnim  putem  M17  ili  Izvođač  radova  mora  prilagoditi  svoju  tehnologiju  gotovo  ekstremnim 
uslovima terena, a o čemu treba obratiti posebnu pažnju tokom izrade glavnog projekta. 
 
Za potrebe gradnje vrelovoda potrebno je izgraditi radni pojas širine 16 metara, u kojem će se kretati 
mašine za iskop i uređenje rova, montažu i polaganje vrelovoda, te zatrpavanje i uređenje trase.  
 

BOSNA‐S/ENOVA  164
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Nakon završenih primarnih radova, sve prometnice i uređene površine uz trasu vrelovoda potrebno 
je  vratiti  u  prvobitno  stanje.  Tokom  građenja  ili  naknadno  obavezno  je  izvršiti  geodetski  snimak 
izvedenog vrelovoda, te izraditi elaborat za katastar podzemnih instalacija. 
 
5.2.2 Tehničko rješenje 
 
Detaljan opis tehničkog rješenja je dat u poglavlju 4, te se neće ovdje ponavljati. 
 
5.3 OKOLINSKI ASPEKTI 
 
Uvođenjem dodatnog kombi bloka sa novom gasnom turbinom, a na osnovu plana izgradnje novih 
blokova na lokaciji TE Kakanj, bilo bi moguće dobiti još 360 MW toplinske energije. 
 
Ako  se  usporede  gasno‐parna  postrojenja  sa  postrojenjima  na  ugalj  iste  snage,  prva  imaju  manji 
uticaj  na okolinu.  Emisije  SO2 ne postoje, a praktično ne postoje  niti emisije čvrstih čestica, dok se 
emisije NOx lakše kontrolišu. Prema CCGT Studiji EPBiH 2010 smanjenja emisija za slučaj ove studije 
ukupne vrijednosti smanjenja emisija se mogu dodatno smanjiti 32%, 40% i 39% redom za CO2, SO2 i 
NOx naspram proračunatih vrijednosti bez CCGT bloka. 
 
Tabela 68: Smanjenje emisija CO2, SO2 i NOx po blokovima i ukupno uz korištenje CCGT postrojenja 
Godina  CO2  SO2  NOx 
  Blok 5  Blok 6  Blok 8  Blok 5  Blok 6  Blok 8  Blok 5  Blok 6  Blok 8 
2011.  1.593,06  0,00  0,00  144,11  0,00  0,00  13,42  0,00  0,00 
2012.  2.021,05  0,00  0,00  182,82  0,00  0,00  17,02  0,00  0,00 
2013.  2.330,15  0,00  0,00  210,78  0,00  0,00  19,62  0,00  0,00 
2014.  4.898,08  11.888,53  0,00  443,07  1.140,59  0,00  41,25  100,12  0,00 
2015.  6.289,03  11.888,53  0,00  568,90  1.140,59  0,00  52,96  100,12  0,00 
2016.  1.711,95  17.832,80  0,00  154,86  1.710,89  0,00  14,42  150,18  0,00 
2017.  2.437,15  17.832,80  0,00  220,46  1.710,89  0,00  20,52  150,18  0,00 
2018.  3.126,68  17.832,80  0,00  282,83  1.710,89  0,00  26,33  150,18  0,00 
2019.  0,00  11.888,53  9.772,37  0,00  1.140,59  937,57  0,00  100,12  82,30 
2020.  0,00  11.888,53  10.188,47  0,00  1.140,59  977,49  0,00  100,12  85,80 
2021.  0,00  11.888,53  10.473,80  0,00  1.140,59  1.004,86  0,00  100,12  88,20 
2022.  0,00  11.888,53  10.747,23  0,00  1.140,59  1.031,10  0,00  100,12  90,51 
2023.  0,00  11.888,53  11.020,67  0,00  1.140,59  1.057,33  0,00  100,12  92,81 
2024.  0,00  11.888,53  11.151,44  0,00  1.140,59  1.069,88  0,00  100,12  93,91 
2025.  0,00  11.888,53  11.294,11  0,00  1.140,59  1.083,56  0,00  100,12  95,11 
2026.  0,00  11.888,53  11.448,66  0,00  1.140,59  1.098,39  0,00  100,12  96,41 
2027.  0,00  0,00  23.479,85  0,00  0,00  2.252,67  0,00  0,00  197,73 
2028.  0,00  0,00  23.616,57  0,00  0,00  2.265,79  0,00  0,00  198,88 
2029.  0,00  0,00  23.765,18  0,00  0,00  2.280,04  0,00  0,00  200,13 
2030.  0,00  0,00  23.777,07  0,00  0,00  2.281,19  0,00  0,00  200,23 
Ukupno  24407,15875  172383,732  180.735,43  ‐737.677  13007.18  16604.12  205,5396  1451,692  1522,024 
Ukupno      377.526,32              3.179,26 
 
Time će uštede emisija uspoređene sa ovima u tabelama 64, 65 i 66 biti znatno veće, što je prikazano 
u  tabeli  68  (poređenje  je  dato  po  blokovima  ponaosob  kada  se  proizvedena  energija  na  istim 
blokovima zamijeni CGGT sistemom po posmatranim godinama). Time će okolišni benefiti biti znatno 
veći,  puno  više  prostora  će  biti  otvoreno  za  dokazivanje  validnosti  ovakvog  projekta  kao  CDM 
projekta i naspram obaveza Bosne i Hercegovine unutar Acquisa o Energetskoj Efikasnosti iz Ugovora 
o energetskoj zajednici i očekivanih smanjenja emisija CO2, SO2 i NOx. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  165
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Međutim treba uzeti u obzir da prema istoj studiji35 iz ekonomske analize izgradnje gasne elektrane 
proizlazi da kod sadašnjih odnosa cijena prirodnog gasa i prodajnih cijena električne energije u BiH 
izgradnja  gasne  elektrane  nije  ekonomski  opravdana.  U  ekonomskoj  analizi  obuhvaćene  su  kao 
koristi  elektrane  samo  proizvodnja  električne  energije.  Gasna  elektrana  ima  i  ostale  koristi  za 
elektroenergetski sistem,  kao što je regulacija frekvencije i  druge sistemske  usluge, međutim obim 
tih usluga financijski ne može bitno povećati rentabilnost elektrane. 
 
Za ekonomsku opravdanost gasne elektrane moralo bi doći do smanjenja nabavnih cijena gasa i do 
povećanja prodajnih cijena električne energije što je s obzirom na postojeći trend rasta cijene ovog 
energenta teško očekivati. Investicija u gasnu elektranu postiže 8% internu stopu rentabilnosti kod 
povećanja  prodajne  cijene  za  oko  40%  (na  157  KM/MWh)  i  smanjenje  cijene  gasa  za  23%  (na  541 
KM/000 Sm3). 
 
5.4 ANALIZA RIZIKA 
 
Da  bi  se  napravila  ispravna  odluka  o  slijedećim  koracima  koje  treba  preduzeti  u  realizaciji  projekta 
snabdijevanja Zenice toplotnom energijom iz TE Kakanj, potrebno je analizirati potencijalne faktore 
koji  bi  mogli  ugroziti  projekat.  Trenutno  snabdijevanje  toplotom  se  vrši  iz  željezare  „ArcelorMittal 
Zenica“ po cijeni od 38 KM/MWh. Kao što je ranije opisano, ova cijena se formira na osnovu stvarnog 
utroška  energenata  i  nekih  operativnih  troškova,  a  finalna  cijena  se  dogovara  za  svaku  godinu 
zasebno  između  JP  Grijanje  Zenica  i  proizvođača  toplotne  energije.  Cijena  je  vezana  sa  nabavnom 
cijenom  gasa,  tako  da  je  realno  očekivati  da  će  cijena  toplotne  energije  rasti  iz  godine  u  godinu. 
Postoje nagađanja da će cijena grijanja za slijedeću sezonu porasti na 45 KM/MWh. 
 
Isporuka  toplotne  energije  iz  željezare  nije  upitna  sve  dok  je  željezara  u  pogonu.  Potencijalni 
problemi nastaju pri zastoju proizvodnje, gdje željezara mora proizvesti toplotnu energiju, tj. raditi sa 
postrojenjem  samo  za  potrebe  grada  Zenice.  Ovo  predstavlja  teret  za  željezaru  jer  se  ovaj  dio 
sistema mora održavati neovisno o potrebama željezare. 
 
U  zadnje  vrijeme  se  puno  polemiše  o  izgradnji  CCGT  bloka  na  gas  u  Zenici,  koji  bi  imao  dovoljno 
kapaciteta  da  obezbijedi  i  grijanje  gradu  Zenici.  Ovo  je  privatni  projekat,  koji  je  u  fazi  pripreme  i 
nedostupan  je  za  javnost.  Izvođač  Studije  nije  u  stanju  pribaviti  informacije  o  ovom  projektu,  te 
nemamo dovoljno podataka da bismo mogli zaključiti da li je isplativo proizvoditi toplotu iz ovakvog 
postrojenja. Međutim, ovaj problem ćemo probati zaobići modeliranjem kotlovnice na gas snage 170 
MW. 
 
Kotlovnica je koncipirana kao postrojenje sa četiri vrelovodna kotla, svaki snage 43 MW. Kao i kod 
rješenja za pumpe i izmjenjivače, moguća je postepena i modularna izgradnja kotlovnice u skladu sa 
stvarnim potrebama Grada. Za procjenu investicije, uzete su u obzir slijedeće stavke: 
• mašinska oprema; 
• elektro oprema; 
• građevinski radovi; 
• mašinski i elektro radovi; 
• dimnjak. 
 
Kao  podloga  za  analizu  uzeti  su  stvarni  podaci  o  izgradnji  kotlovnice  8,4  MW  od  KJKP  Toplane 
Sarajevo.  Cijena  izgradnje  po  MW  je  bila  cca.  €  79.000,00.  Cijene  pojedinih  dijelova  su  izračunate 
procentualno prema stvarnim  podacima. Ova procjena je dosta  gruba i  može  odstupati od  stvarne 
investicione  vrijednosti,  jer  se  u  slučaju  toplifikacije  Zenice  radi  o  kotlovima  velike  snage  koji  nisu 
standardne izvedbe i cijena po MW je viša nego za kotlove za manja postrojenja. 
 
 
                                                            
35
 CCGT studija EPBiH 2010 

BOSNA‐S/ENOVA  166
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tabela 69: Investicioni trošak bez eksproprijacije 

• Mašinska oprema  42,30% € 5.680.890,00   

• Elektro oprema  7,70% € 1.034.110,00   

• Građevinski radovi (cca. 2000 m2)  15,40% € 2.068.220,00   

• Dimnjak  15,40% € 2.068.220,00   

• Radovi (mašinski + elektro)  19,20% € 2.578.560,00   

• Ukupno kotlovnica 170 MW  100,00% € 13.430.000,00   
 
Ukupan investicioni trošak (bez eksproprijacije zemlje) je cca. € 13.430.000,00 što je znatno niže od 
investicionog  troška  izgradnje  vrelovoda  od  TE  Kakanj  do  Zenice  (€  61.726.500,00).  Međutim, 
potrebno je uzeti u obzir i troškove eksploatacije vezane sa proizvodnjom toplotne energije iz gasa. 
Ovaj dio će biti obrađen u ekonomskoj analizi. 
 
Također je veoma bitno  napomenuti  da su kotlovi ove snage veliki i vrlo teško ih je transportovati 
zbog lokalnih i regionalnih cestovnih propisa. Transport se mora vršiti u dijelovima koji bi se kasnije 
spajali na licu mjesta u Zenici. Procjena troškova ne uzima u obzir transport i ugradnju na licu mjesta 
koji bi mogli biti značajne stavke u ukupnom trošku investicije.  
 
Ključni  faktor  u  eliminaciji  rizika  za  ovakav  projekat  je  potpisivanje  dugoročnog  ugovora  o 
snabdijevanju  toplotom  grada  Zenice,  gdje  je  definisana  bazna  cijena  MWh  toplotne  energije. 
Također  je  bitno  ugovorom  definisati  da  će  se  cijena  usklađivati  sa  cijenom  ulaznog  energenta,  u 
ovom  slučaju  uglja,  koji  čine  cca.  80‐90%  ukupnih  troškova  proizvodnje  toplotne  energije.  Bez 
garancije o dugoročnom kupcu toplotne energije, nema smisla ulaziti u projekat ove vrste. Ono što je 
sigurno,  a  to  je  da  će  cijena  prirodnog  gasa  rasti  mnogo  više  nego  cijena  uglja,  tako  da  je  rizik 
potpisivanja dugoročnog ugovora sa JP EP BIH mnogo manji nego sa vlasnikom bloka na prirodni gas. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  167
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
5.5 LITERATURA 
 
1. Zakon o izvlaštenju (Službene novine Federacije BiH, broj 70/07) 
2. TKAKPE‐0X1000 – Sažetak studije Termoelektrana Kakanj gasno‐parni blok, august 2010. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  168
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 

6 EKONOMSKI ASPEKTI 
 
6.1 PARAMETRI I PRETPOSTAVKE 
 
Kako  bi  se  utvrdila  isplativost  projekta  urađena  su  tri  bazna  finansijska  modela  koji  se  razlikuju  u 
kreditnim  aranžmanima  i  cijeni  toplotne  energije.  Parametri  i  pretpostavke  uzete  u  obzir  tokom 
analize isplativosti za sva tri modela su slijedeći: 
 
Cijena toplotne energije i kredit 
Uzimajući u obzir da je cijena toplotne energije u Zenici za sezonu grijanja 2010‐2011 iznosila 38,00 
KM/MWh (tj. 19,43 €/MWh), a za sezonu grijanja 2011‐2012 očekuje se da će cijena grijanja iznositi 
45,00  KM/MWh  (23,00  €/MWh),  uzete  u  obzir  cijene  grijanja  prikazane  su  u  tabeli  70.  Za  potrebe 
finansijske  analize  uzet  je  u  obzir  kredit  koji  će  pokriti  70%  investicionih  troškova,  sa  kamatnom 
stopom od 7%, ali različitim rokovima otplate za sva tri modela.  
Tabela 70: Parametri korišteni pri ekonomskoj analizi 
Cijena toplotne energije  Iznos kredita  Rok otplate  Grace period 
 
(€/MWh)  (€ milion)  (godina)  (godina) 
Model 1  18,4  51,66  10  2 
Model 2  20,00  51,66  20  2 
Model 3  20,00  51,66  15  2 
 
Cijena uglja (osnovnog energenta) 
Cijena uglja za sva tri modela iznosi 33,69 €/toni. 
 
Operativni troškovi 
Operativni troškovi se sastoje od troškova eksploatacije i općih troškova. Godišnji operativni troškovi 
su prikazani u tabeli 71. 
Tabela 71: Operativni troškovi projekta 

Operativni troškovi  €/god. 
Trošak eksploatacije  503.807,16 
Opći troškovi  61.440,00 
 
U  troškove  eksploatacije  uračunati  su  troškovi  potrošnje  električne  energije  kompletnog 
toplovodonog sistema i održavanje istog. 
 
Obrtni kapital 
U sva tri modela pretpostavljeno je da će potraživanja od kupaca iznositi 10% od ukupne prodaje, a 
da će obaveze prema dobavljačima biti 20% od ukupne nabavke materijala.  
 
Kapitalna ulaganja 
Osnovna kapitalna ulaganja koja se sastoje od kupovine opreme  za proizvodnju energije, izgradnju 
prateće infrastrukture, građevinskih objekata i ostalih radova dati su u donjoj tabeli:  

BOSNA‐S/ENOVA  169
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tabela 72: Kapitalna ulaganja 
Troškovi  2012 (€)  2013 (€) 
Vrelovod     
Cijevi  15.218.940,00  15.218.940,00
Građevinski radovi  4.415.147,99  4.415.147,99
Mašinski radovi  6.655.196,43  6.655.196,43
Žica za signalizaciju    264.000,00
Eksproprijacija  2.147.555,25 
Pumpe    225.000,00
Izmjenivači    2.000.000,00
Ekspanzioni sistem    192.514,00
Armature    721.200,00
Elektroenergetska oprema    1.425.000,00
Sistem nadzora i upravljanja    2.010.000,00
Investiciona ulaganja u opremu na turbinama   
Turbina 110 MW blok 5  2.034.000,00 
Turbina 110 MW blok 6  2.034.000,00 
Turbina 230 MW blok 7  7.500.000,00 
Godišnji zbir  40.004.839,67  33.126.998,42
UKUPNO  73.131.838,09
 
Proizvodnja 
 
Početak  proizvodnje  je  planiran  u  2014.  godini,  dok  je  projicirano  da  će  se  vrhunac  proizvodnje 
dostići u 2029. godini kada će instalirana snaga biti 170 MW. Ova toplotna snaga je samo za potrebe 
Zenice, a uzeta je u razmatranje jer predstavlja najnepovoljniju varijantu. Svako povećanje toplotne 
snage čini projekat isplativijim. 
 
800.000

700.000

600.000

500.000
Proizvodnja (MWh)

400.000

300.000

200.000

100.000

0
12
13

14
15
16
17

18
19

20
21

22
23
24
25

26
27

28
29

30
31

32
33

34
35

36
37

38
39

40
41

42
20
20

20
20
20
20

20
20

20
20

20
20
20
20

20
20

20

20
20
20

20
20

20

20
20

20
20
20

20

20
20

Godina
 
Slika 84: Proizvodnja toplotne energije (2014.‐2042.) 

 

BOSNA‐S/ENOVA  170
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Potrošnja uglja 
 
Potrošnja  uglja  u  2014.  godini  iznosi  158.221  tona  pri  instaliranoj  snazi  od  120  MW,  dok  u  2029. 
godini, kada postrojenje bude radilo u punoj snazi, potrošnja uglja bi trebala iznositi 233.109 tona.  
 
250.000

200.000
Potrošnja uglja (Tone)

150.000

100.000

50.000

0
12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42
20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20

20
Godina
 
Slika 85: Potrošnja uglja (2014.‐2042.) 

Jedinični trošak proizvodnje  

Shodno  podacima  o  specifičnoj  potrošnji  uglja  dostavljenoj  obrađivaču,  te  izračunatih  troškova 
eksploatacije  dobivena  je  izračunata  cijena  toplotne  energije  koja  iznosi  11,93  €/MWh  (23,33 
KM/MWh).  Za  svaku  godinu  u  proračunu  cijena  je  korigovana  uzimajući  u  obzir  pretpostavljene 
vremenske fluktuacije cijena proizvodnje i eksploatacije. 

6.2 METODOLOGIJA 
 
Kako bi se ocijenila isplativost projekta obrađena su prethodno navedena tri modela. U svrhu analize 
napravljen  je  integrisani  finansijski  model  koji  u  sebi  posjeduje  potrebne  tehničke  i  ekonomske 
parametre.  Svi  potrebni  parametri  su  smješteni  u  takozvanu  tabelu  parametara,  odakle  su 
formulama  povezani  sa  ostatkom  modela.  Model  se  sastoji  od  ukupno  12  tabela,  koje  su  date  u 
tabeli  73.  Finansijski  model  je  razvijen  pomoću  programa  MS  Excel  i  koristeći  funkcije  MS‐Excel‐a 
sprovedena je analiza i dobiveni su rezultati.  
 
Tabela 73: Tabele finansijske analize 
Tabela 1  Tabela parametara 
Tabela 2  Stope inflacije i kursne razlike 
Tabela 3  Investicioni troškovi 
Tabela 4  Proizvodnja, prodaja i obrtni kapital 
Tabela 5  Jedinični trošak proizvodnje 
Tabela 6  Kredit 
Tabela 7  Amortizacija 

BOSNA‐S/ENOVA  171
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tabela 8  Bilans uspjeha 
Tabela 9  Nominalni cashflow – Ukupna investicija 
Tabela 10  Realni cashflow – Ukupna investicije 
Tabela 11  Nominalni cashflow – Vlasnik investicije 
Tabela 12  Realni cashflow – Vlasnik investicije 
 
Finansijski  model  je  prikazan  na  slici  86.  Iz  finansijskog  modela  su  dobiveni  ključni  parametri  za 
ocjenu isplativosti investicije, a to su: 
• Neto  sadašnja  vrijednost  (NPV):  vrijednost  neto  tokova  novca  nakon  što  su  diskontirani  u 
određeni vremenski period sa odgovarajućom diskontnom stopom. 
• Interna stopa povrata (IRR): interna stopa povrata je povrat zarađen na datom projektu. To 
je diskontna stopa pri kojoj je neto sadašnja vrijednost novčanih tokova jednak nuli.  
 
Također  iz  ovog  finansijskog  modela  izračunati  su  omjeri  koji  pokazuju  kapacitet  projekta  da 
otplaćuje svoje kredite, a ti omjeri su:  
 
• Omjer  pokrivenosti  godišnjeg  duga:  prikazuje  mogućnost  projekta  da  otplati  svoja  kreditna 
zaduženja iz cashflow‐a . Računa se putem sljedeće formule:  
 
Godišnji neto cashflow Realni
Omjer pokrivenosti godišnjeg duga  
Godišnja otplata kredita Realna
 
• Omjer kapaciteta servisiranja duga: prikazuje mogućnost dodatnog zaduženje u slučaju da je 
potrebno otplatiti kredite. Računa se putem slijedeće formule:  
 
PV36 neto cashflow Realni
Omjer kapaciteta servisiranja duga  
PV otplata kredita Realna
 
Nakon dobivanja gore navedenih pokazatelja sprovedena je analiza osjetljivosti (Sensitivity Analysis). 
Parametri  (NPV,  stopa  povrata,  omjer  pokrivenosti  godišnjeg  duga  i  omjer  kapaciteta  servisiranja 
duga)  su  testirani  da  bi  se  vidjela  njihova  osjetljivost  na  promjene  pojedinih  parametara  projekta, 
odnosno njihova korelacija. 
   

                                                            
36
PV – sadašnja vrijednost neto cash flow‐a 

BOSNA‐S/ENOVA  172
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 

 
Slika 86: Finansijski model 

 

 

 

BOSNA‐S/ENOVA  173
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
6.3 PREGLED REALNIH TOKOVA NOVCA (CASH FLOW) S ASPEKTA VLASNIKA 
 
U tabelama 74, 75 i 76 dati su pregledi realnih tokovi novca (cash flow) sa aspekta vlasnika za Model 
1, Model 2 i Model 3. 

Tabela 74: Realni cash flow s aspekta vlasnika investicije ‐ Model 1 

Godina 2012 2013 2014 2041 2042

PRIHODI
Prodaja toplotne energije 0,00 0,00 9.935,81 18.413,99 18.598,13
Promjene u potraživanjima 0,00 0,00 -993,58 -53,98 -54,52
Kredit 28.003,39 23.188,90
Preostala vrijednost
Građevinski objekti 9.195,49
Oprema 672,54
UKUPNI PRIHODI (+) 28.003,39 23.188,90 8.942,23 18.360,01 28.411,64

RASHODI
Investicioni troškovi
Vrelovod
Cijevi 15.218,94 15.218,94
Gradjevinski radovi 4.415,15 4.415,15
Mašinski radovi 6.655,20 6.655,20
Žica za signalizaciju 0,00 264,00
Eksproprijacija 2.147,56 0,00
Pumpe 0,00 225,00
Izmjenivači 0,00 2.000,00
Ekspanzioni sistem 0,00 192,51
Armature 0,00 721,20
Elektro energetska oprema 0,00 1.425,00
Sistem nadzora i upravljanja 0,00 2.010,00
Investiciona ulaganja u opremu na turbinama 0,00 0,00
Turbina 110 MW blok 5 2.034,00 0,00
Turbina 110 MW blok 6 2.034,00 0,00
Turbina 230 MW blok 7 7.500,00 0,00
Troškovi sirovine
Trošak uglja 0,00 0,00 5.437,61 10.480,45 10.585,25
Opertivni troškovi
Uposlenici 0,00 0,00 57,63 75,39 76,15
Trošak eksploatacije 0,00 0,00 513,93 672,33 679,06
Otplata kredita 0,00 0,00 8.440,53 0,00 0,00
Promjene u obavezama 0,00 0,00 -1.087,52 -61,45 -62,06
Promjene u saldu 0,00 0,00 496,79 26,99 27,26
UKUPNI RASHODI (-) 40.004,84 33.127,00 13.858,98 11.193,72 11.305,66

NETO CASH-FLOW PRIJE OPOREZIVANJA -12.001,45 -9.938,10 -4.916,75 7.166,29 17.105,99

Porez 0,00 0,00 0,00 598,40 717,96

NETO CASH-FLOW POSLIJE OPOREZIVANJA -12.001,45 -9.938,10 -4.916,75 6.567,90 16.388,02

NPV 8% -7.085,17
IRR 6,56%

 

BOSNA‐S/ENOVA  174
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tabela 75: Realni cash flow s aspekta vlasnika investicije ‐ Model 2 
Godina 2012 2013 2014 2041 2042

PRIHODI
Prodaja toplotne energije 0,00 0,00 10.799,79 20.015,21 20.215,36
Promjene u potraživanjima 0,00 0,00 -1.079,98 -58,67 -59,26
Kredit 28.003,39 23.188,90
Preostala vrijednost
Građevinski objekti 9.195,49
Oprema 672,54
UKUPNI PRIHODI (+) 28.003,39 23.188,90 9.719,81 19.956,54 30.024,13

RASHODI
Investicioni troškovi
Vrelovod
Cijevi 15.218,94 15.218,94
Gradjevinski radovi 4.415,15 4.415,15
Mašinski radovi 6.655,20 6.655,20
Žica za signalizaciju 0,00 264,00
Eksproprijacija 2.147,56 0,00
Pumpe 0,00 225,00
Izmjenivači 0,00 2.000,00
Ekspanzioni sistem 0,00 192,51
Armature 0,00 721,20
Elektro energetska oprema 0,00 1.425,00
Sistem nadzora i upravljanja 0,00 2.010,00
Investiciona ulaganja u opremu na turbinama 0,00 0,00
Turbina 110 MW blok 5 2.034,00 0,00
Turbina 110 MW blok 6 2.034,00 0,00
Turbina 230 MW blok 7 7.500,00 0,00
Troškovi sirovine
Trošak uglja 0,00 0,00 5.437,61 10.480,45 10.585,25
Opertivni troškovi
Uposlenici 0,00 0,00 57,63 75,39 76,15
Trošak eksploatacije 0,00 0,00 513,93 672,33 679,06
Otplata kredita 0,00 0,00 5.958,02 0,00 0,00
Promjene u obavezama 0,00 0,00 -1.087,52 -61,45 -62,06
Promjene u saldu 0,00 0,00 539,99 29,34 29,63
UKUPNI RASHODI (-) 40.004,84 33.127,00 11.419,66 11.196,07 11.308,03

NETO CASH-FLOW PRIJE OPOREZIVANJA -12.001,45 -9.938,10 -1.699,85 8.760,47 18.716,11

Porez 0,00 0,00 0,00 758,52 879,69

NETO CASH-FLOW POSLIJE OPOREZIVANJA -12.001,45 -9.938,10 -1.699,85 8.001,95 17.836,42

NPV 8% 7.646,25
IRR 9,87%

 
 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA  175
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Tabela 76: Realni cash flow s aspekta vlasnika investicije ‐ Model 3 
Godina 2012 2013 2014 2041 2042

PRIHODI
Prodaja toplotne energije 0,00 0,00 10.799,79 20.015,21 20.215,36
Promjene u potraživanjima 0,00 0,00 -1.079,98 -58,67 -59,26
Kredit 28.003,39 23.188,90
Preostala vrijednost
Građevinski objekti 9.195,49
Oprema 672,54
UKUPNI PRIHODI (+) 28.003,39 23.188,90 9.719,81 19.956,54 30.024,13

RASHODI
Investicioni troškovi
Vrelovod
Cijevi 15.218,94 15.218,94
Gradjevinski radovi 4.415,15 4.415,15
Mašinski radovi 6.655,20 6.655,20
Žica za signalizaciju 0,00 264,00
Eksproprijacija 2.147,56 0,00
Pumpe 0,00 225,00
Izmjenivači 0,00 2.000,00
Ekspanzioni sistem 0,00 192,51
Armature 0,00 721,20
Elektro energetska oprema 0,00 1.425,00
Sistem nadzora i upravljanja 0,00 2.010,00
Investiciona ulaganja u opremu na turbinama 0,00 0,00
Turbina 110 MW blok 5 2.034,00 0,00
Turbina 110 MW blok 6 2.034,00 0,00
Turbina 230 MW blok 7 7.500,00 0,00
Troškovi sirovine
Trošak uglja 0,00 0,00 5.437,61 10.480,45 10.585,25
Opertivni troškovi
Uposlenici 0,00 0,00 57,63 75,39 76,15
Trošak eksploatacije 0,00 0,00 513,93 672,33 679,06
Otplata kredita 0,00 0,00 6.785,53 0,00 0,00
Promjene u obavezama 0,00 0,00 -1.087,52 -61,45 -62,06
Promjene u saldu 0,00 0,00 539,99 29,34 29,63
UKUPNI RASHODI (-) 40.004,84 33.127,00 12.247,17 11.196,07 11.308,03

NETO CASH-FLOW PRIJE OPOREZIVANJA -12.001,45 -9.938,10 -2.527,35 8.760,47 18.716,11

Porez 0,00 0,00 0,00 758,52 879,69

NETO CASH-FLOW POSLIJE OPOREZIVANJA -12.001,45 -9.938,10 -2.527,35 8.001,95 17.836,42

NPV 8% 6.196,02
IRR 9,39%

BOSNA‐S/ENOVA  176
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
6.4 REZULTATI ANALIZE 
 
U  ovom  poglavlju  dati  su  rezultati  sprovedenih  analiza  za  sva  tri  modela  koja  su  urađena  da  bi  se 
ocijenila isplativost projekta.  
 
6.4.1 Model 1 (cijena toplotne energije 18,40 €/MWh, rok otplate kredita 10 godina) 
 
Kao  što  je  već  navedeno  u  poglavlju  7.1,  za  potrebe  finansijske  analize  projekta  predviđeno  je 
kreditno  zaduživanje  u  iznosu  od  51,66  miliona  eura,  po  kamatnoj  stopi  od  7%,  na  period  od  10 
godina, sa grace periodom od 2 godine. U tabeli 77 prikazani su troškovi finansiranja i otplatni plan 
kredita za prvi model projekta.  
 
Tabela 77: Troškovi finansiranja i otplatni plan kredita (milioni €) (Model 1) 
 
2012 

2013 

2014 

2015 

2016 

2017 

2018 

2019 

2020 

2021 

2022 

2023 
Isplata                   
28,00  23,65   
kredita 
Dug na 
početku  28,00  51,65  51,66  46,49  41,32  36,16  30,99  25,83  20,66  15,50  10,33  5,17 
perioda 
Otplata 
0,00  0,00  3,62  3,25  2,89  2,53  2,17  1,81  1,45  1,08  0,72  0,36 
kamate 
Otplata 
0,00  0,00  5,17  5,17  5,17  5,17  5,17  5,17  5,17  5,17  5,17  5,17 
glavnice 
Ukupna 
otplata  0  0  8,78  8,42  8,06  7,70  7,34  6,97  6,61  6,25  5,89  5,53 
kredita 
Dugovanje 
na kraju  28,00  51,66  46,49  41,32  36,16  30,99  25,83  20,66  15,50  10,33  5,17  0,00 
godine 
 
Sa  aspekta  ukupne  investicije,  iz  realnog  cashflow‐a  proračunati  su  omjeri  pokrivenosti  duga  i 
kapaciteta servisiranja duga i dobiveni su sljedeći rezultati:  
 
Tabela 78: Omjer pokrivenosti duga (Model 1) 
Godina  2014  2015  2016 2017 2018 2019 2020 2021  2022  2023
Omjer pokrivenosti 
duga  0,41  0,53  0,62  0,69  0,77  0,85  0,92  1,01  1,11  1,22 
Omjer kapaciteta 
0,72  0,78  0,84  0,89  0,94  0,99  1,05  1,10  1,16  1,22 
servisiranja duga 
 
Prema  dobivenim  rezultatima  može  se  zaključiti  da  bi  projekt  mogao  imati  poteškoća  sa 
otplaćivanjem kredita, jer omjeri pokrivenosti su manji od 1 za godine od 2014. do 2020. Projekat tek 
bi  mogao  pokrivati  svoje troškove  kredita  u  2021.  godini  gdje  je  omjer  pokrivenosti  duga  1,01,  što 
znači da projekt generiše prihode koji su veći od godišnje rate kredita. 
 
Analizirajući omjer kapaciteta servisiranja duga, također se može zaključiti da se projekt ne bi mogao 
zadužiti kod drugih kreditnih institucija da pokrije postojeći kredit iz razloga što su omjeri kapaciteta 
servisiranja duga niži od 1. Omjer kapaciteta servisiranja duga veći je od 1 u godinama 2020 do 2023. 
Najbolje rješenje bi bilo da vlasnik investicije ugovori kredite po povoljnijim uslovima ili da produži 
rok otplate sa analiziranih 10 godina na periode od 15 godina ili 20 godina.  
 

BOSNA‐S/ENOVA  177
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 
Neto  sadašnja  vrijednost  projekta  (NPV)  izračunata  je  iz  realnog  cashflow‐a  sa  stava  gledišta 
vlasnika  investicija  i  ona  iznosi  €  ‐7.085.170,00  sa  diskontnom  stopom  od  8%  i  stopom  povrata 
6,56%.  Prema  standardnim  kriterijima  za  ocjenjivanje  ovaj  projekat  nije  isplativ,  te  isti  ne  treba 
poduzimati.  
 
Analizom  osjetljivosti  utvrđen  je  pozitivan  trend  u  slučaju  rasta  cijene  toplotne  energije.  Za  ovaj 
scenarij,  ustanovljeno  je  da  ekonomska  prodajna  cijena  toplotne  energije  pri  spomenutim 
parametrima  iznosi  19,40  €/MWh  (NPV  =  €  0,00).  Svaki  dodatni  rast  cijene  toplotne  energije 
uzrokovao bi rastom NPV. 
 
 
100.000

80.000

60.000
NPV (Euro 000's)

40.000

20.000

0
0 5 10 15 20 25 30 35

-20.000

-40.000
Cijena toplotne energije (Euro/MWh)
 
Slika 87: Trend kretanja NPV zbog promjena u cijeni toplotne energije (Model 1) 

Analizirajući promjene u cijeni uglja, koji kao glavni energent čini glavni trošak u cijelom projektu, u 
slučaju da dođe do pada u cijeni uglja za 3,69 €/toni NPV projekta bio bi pozitivan.  
 
Tabela 79: Promjene u NPV i cijeni uglja (Model 1) 
Cijena uglja 
NPV  IRR 
(€/toni) 
20,00  22.285,65  12,33% 
25,00  11.614,90  10,29% 
30,00  884,72  8,18% 
33,69  ‐7.085,17  6,56% 
35,00  ‐9.918,93  5,98% 
40,00  ‐20.817,36  3,63% 
 
Promjene NPV‐a i nivoa ulaganja za model 1 prikazane su donjoj slici.  

BOSNA‐S/ENOVA  178
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvještaj
 

Promjena nivoa ukupnih ulaganja

10.000,00

5.000,00

0,00
-20% -15% -10% -5% 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30%

-5.000,00
NPV

-10.000,00

-15.000,00

-20.000,00

-25.000,00

-30.000,00
% Promjene nivoa ulaganja
 
Slika 88: NPV vs. Nivo ulaganja (Model 1) 

 
Iz  dobivenih  rezultata  može  se  zaključiti  da  bi  smanjenjem  troškova  ovaj  model  projekta  imao 
pozitivan NPV što bi značilo da isti vrijedi poduzeti. Smanjenjem troškova većih od 10% NPV projekta 
bi bio iznad 0,00 Eura.  
 
6.4.2 Model 2 (cijena toplotne energije 20,00 €/MWh, rok otplate kredita 20 godina) 
 
U  tabeli  80  prikazani  su  troškovi  finansiranja  i  otplatni  plan  kredita  prema  Modelu  2.  Kao  što  je 
vidljivo iz tabele, troškovi finansiranja i otplata kredita se razlikuje od Modela 1. U Modelu 2 uzeto je 
u obzir da će rok otplate kredita biti 20 godina, dok su kamatna stopa i iznos kredita ostali isti.  
 

BOSNA‐S/ENOVA  179
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 
 

 

2012 

2013 

2014 

2015 

2016 

2017 

2018 

2019 

2020 

2021 

2022 

2023 

2024 

2025 

2026 

2027 

2028 

2029 

2030 

2031 

2032 

2033 
Isplata 
28,00  23,65                                         
kredita 
Dug na 
početku  28,00  51,66  51,66  49,07  46,49  43,91  41,32  38,74  36,16  33,58  30,99  28,41  25,83  23,25  20,66  18,08  15,50  12,91  10,33  7,75  5,17  2,58 
perioda 
Otplata 
0  0  3,62  3,44  3,25  3,07  2,89  2,71  2,53  2,35  2,17  1,99  1,81  1,63  1,45  1,27  1,08  0,90  0,72  0,54  0,36  0,18 
kamate 
Otplata 
0  0  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58  2,58 
glavnice 
Ukupna 
otplata  0  0  6,20  6,02  5,84  5,66  5,48  5,29  5,11  4,93  4,75  4,57  4,39  4,21  4,03  3,85  3,67  3,49  3,31  3,13  2,94  2,76 
kredita 
Dugovanje 
na kraju  28,00  51,66  49,07  46,49  43,91  41,32  38,74  36,16  33,58  30,99  28,41  25,83  23,25  20,66  18,08  15,50  12,91  10,33  7,75  5,17  2,58  0,00 
godine 
Tabela 80: Troškovi finansiranja i otplatni plan kredita (milioni €) (Model 2) 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA 180 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Za ovaj model omjeri pokrivenosti dobiveni iz realnog cashflow‐a sa aspekta ukupne investicije su: 

Tabela 81: Omjer pokrivenosti duga (Model 2) 
Omjer pokrivenosti  Omjer kapaciteta 
Godina 
duga  servisiranja duga 
2014  0,70  1,49 
2015  0,91  1,61 
2016  1,04  1,71 
2017  1,14  1,81 
2018  1,25  1,91 
2019  1,36  2,02 
2020  1,46  2,13 
2021  1,57  2,24 
2022  1,70  2,36 
2023  1,83  2,48 
2024  1,97  2,60 
2025  2,11  2,73 
2026  2,26  2,87 
2027  2,43  3,02 
2028  2,64  3,17 
2029  2,87  3,33 
2030  3,11  3,50 
2031  3,38  3,67 
2032  3,68  5,58 
2033  4,04  4,04 
 
Prema  dobivenim  rezultatima  projekt  bi  mogao  imati  poteškoća  sa  otplaćivanjem  kredita  u  prve 
dvije godine (2014.‐2015.), dok već u 2016. godini projekt bi trebao da generiše dovoljno sredstava 
kako bi pokrio dugovanja, obzirom da je omjer pokrivenosti veći od 1. Prema ovom scenariju projekt 
bi  bez  većih  poteškoća  trebao  da  otplati  svoj  kredit.  U  prve  dvije  godine  otplata  kredita  može  se 
pokriti i dodatnim kratkoročnim kreditima, jer omjeri kapaciteta servisiranja duga za ove dvije godine 
su iznad 1, što znači da će projekt iz svojih budućih  tokova novca generisati dovoljno sredstava da 
može otplatiti dodatno zaduženje.  
 
Kao  što  je  već  navedeno  u  prijašnjem  poglavlju  produžavanjem  roka  otplate  kredita  znatno  su  se 
poboljšali omjeri pokrivenosti dugova i kapaciteta servisiranja duga.  
 
Neto sadašnja vrijednost projekta (NPV) izračunata iz realnog cashflow‐a sa stava gledišta vlasnika 
investicija  iznosi  €  7.646.250,00  sa  diskontnom  stopom  od  8%  i  stopom  povrata  9,87%  pri  cijeni 
toplotne  energije  od  20  €/MWh.  Prema  standardnim  kriterijima  za  ocjenjivanje  ovaj  projekat  je 
isplativ, te isti treba poduzimati.  
 
Izvršenom  analizom  osjetljivosti  za  ovaj  scenarij  ustanovljeno  je  da  ekonomska  prodajna  cijena 
toplotne energije pri spomenutim parametrima iznosi 18.92 €/MWh (NPV = € 0,00), što bi značilo 
da bi investitor pri ovoj cijeni uspio da pokrije svoje troškove, ali ne bi imao zaradu od projekta. Svaki 
rast cijene toplotne energije uzrokovao bi rastom NPV. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  181
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
105.000
100.000
95.000
90.000
85.000
80.000
75.000
70.000
65.000
60.000
55.000
NPV (Eura 000's)

50.000
45.000
40.000
35.000
30.000
25.000
20.000
15.000
10.000
5.000
0
-5.000 0 5 10 15 20 25 30 35
-10.000
-15.000
-20.000
Cijena toplotne energije (Euro/MWh)
 
Slika 89: Trend kretanja NPV zbog promjena u cijeni toplotne energije (Model 2) 

Analizom  osjetljivosti  NPV‐a  na  kretanja  u  cijeni  uglja,  koji  se  koristi  kao  glavni  energent  da  bi  se 
proizvela toplotna energije, utvrđeno je da prilikom rasta cijene uglja dolazi do pada u NPV‐u, zbog 
rasta  troškova  proizvodnje.  Cijena  uglja  korištena  u  svrhu  analize  projekta  iznosila  je  33,69  €/toni. 
Prema dobivenim rezultatima analize osjetljivosti kada bi cijena  uglja porasla na 37,23 €/toni, NPV 
projekta bi bio 0,00 €, a svako dodatno poskupljenje uglja bi značilo pad NPV‐a.  
60.000,00

40.000,00

20.000,00

0,00
0,00 10,00 20,00 30,00 40,00 50,00 60,00 70,00 80,00
NPV (Euro 000's)

-20.000,00

-40.000,00

-60.000,00

-80.000,00

-100.000,00
Cijena uglja (Euro/toni)
 
Slika 90: Trend kretanja NPV zbog promjena u cijeni uglja (Model 2) 

Još  jedan  analizirani  parametar  je  postotak  zaduženja.  Obzirom  da  je  NPV  projekta  izračunat  iz 
realnog cashflow‐a sa aspekta vlasnika investicije, koji prema baznom scenariju treba da uloži 30% 
vlastitih sredstava u projekt dok ostalih 70% biti će finansirano kroz kreditni aranžman, dobiveni su 
slijedeći rezultati iz analize osjetljivosti:  

BOSNA‐S/ENOVA  182
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Tabela 82: Odnos postotka zaduženja i NPV‐a (Model 2) 
% Zaduženja  NPV 
0%  ‐5.193,35 
10%  ‐3.351,00 
20%  ‐1.508,64 
25%  ‐587,46 
30%  333,71 
35%  1.254,89 
40%  2.176,07 
45%  3.097,25 
50%  4.018,42 
55%  4.939,60 
60%  5.846,46 
65%  6.746,35 
70%  7.646,25 
75%  8.536,62 
80%  9.418,16 
 
Iz dobivenih rezultata vidljivo je da NPV raste sa rastom zaduženja, što je u jednu ruku i normalno jer 
sa  tačke  gledišta  vlasnika  investicije  veći  je  priliv  novca  iz  kreditnih  zaduženja.  Međutim,  bitno  je 
imati u vidu da li je moguće da se kreditna sredstva otplate.  
 
U  tabelama  83  i  84  prikazani  su  rezultati  analize  osjetljivosti  omjera  pokrivenosi  duga  i  kapaciteta 
servisiranja duga.  
 

BOSNA‐S/ENOVA  183
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 
 

Tabela 83: Odnos postotka zaduženja i omjera pokrivenosti duga (Model 2) 

Zaduž Omjer pokrivenosti duga 
enja 
  2014  2015  2016  2017  2018  2019  2020  2021  2022  2023  2024  2025  2026  2027  2028  2029  2030  2031  2032  2033 
10%  4,66  6,03  6,92  7,65  8,43  9,20  9,92  10,71  11,59  12,55  13,52  14,52  15,58  16,82  18,27  19,90  21,62  23,54  25,72  28,21 
20%  2,36  3,04  3,49  3,85  4,24  4,62  4,98  5,38  5,82  6,30  6,78  7,28  7,81  8,43  9,15  9,96  10,82  11,78  12,87  14,11 
25%  1,90  2,44  2,80  3,09  3,41  3,71  4,00  4,31  4,66  5,05  5,43  5,83  6,25  6,75  7,33  7,98  8,66  9,43  10,30  11,29 
30%  1,59  2,05  2,34  2,59  2,85  3,10  3,34  3,60  3,89  4,21  4,53  4,87  5,22  5,63  6,11  6,65  7,22  7,86  8,58  9,41 
35%  1,37  1,76  2,02  2,23  2,45  2,66  2,87  3,09  3,34  3,62  3,89  4,18  4,48  4,83  5,24  5,71  6,19  6,74  7,36  8,06 
40%  1,21  1,55  1,77  1,95  2,15  2,34  2,52  2,71  2,93  3,17  3,41  3,66  3,92  4,23  4,59  5,00  5,42  5,90  6,44  7,06 
45%  1,08  1,38  1,58  1,74  1,92  2,08  2,24  2,42  2,61  2,82  3,04  3,26  3,49  3,76  4,08  4,44  4,82  5,25  5,73  6,27 
50%  0,98  1,25  1,43  1,57  1,73  1,88  2,02  2,18  2,36  2,54  2,74  2,93  3,14  3,39  3,68  4,00  4,34  4,72  5,15  5,65 
55%  0,90  1,14  1,30  1,44  1,58  1,71  1,84  1,99  2,15  2,32  2,49  2,67  2,86  3,09  3,35  3,64  3,95  4,29  4,69  5,13 
60%  0,82  1,05  1,20  1,32  1,45  1,58  1,69  1,82  1,97  2,13  2,29  2,45  2,63  2,83  3,07  3,34  3,62  3,94  4,30  4,71 
65%  0,76  0,98  1,11  1,22  1,34  1,46  1,57  1,69  1,82  1,97  2,11  2,27  2,43  2,62  2,84  3,08  3,34  3,64  3,97  4,35 
70%  0,70  0,91  1,04  1,14  1,25  1,36  1,46  1,57  1,70  1,83  1,97  2,11  2,26  2,43  2,64  2,87  3,11  3,38  3,68  4,04 
75%  0,66  0,85  0,97  1,07  1,17  1,27  1,37  1,47  1,59  1,71  1,84  1,97  2,11  2,27  2,46  2,68  2,90  3,15  3,44  3,77 
80%  0,62  0,80  0,91  1,00  1,10  1,19  1,28  1,38  1,49  1,61  1,73  1,85  1,98  2,13  2,31  2,51  2,72  2,96  3,23  3,53 
 
   

BOSNA‐S/ENOVA 184 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 
 

Tabela 84: Odnos postotka zaduženja i omjera kapaciteta servisiranja duga (Model 2) 

Zadu Omjer kapaciteta servisiranja duga 
ženja 
  2014  2015  2016  2017  2018  2019  2020  2021  2022  2023  2024  2025  2026  2027  2028  2029  2030  2031  2032  2033 
10%  10,16  10,96  11,68  12,40  13,13  13,88  14,65  15,45  16,28  17,14  18,03  18,96  19,93  20,97  22,07  23,21  24,37  25,59  38,94  28,21 
20%  5,11  5,50  5,86  6,22  6,59  6,96  7,34  7,74  8,16  8,59  9,03  9,49  9,98  10,50  11,04  11,61  12,19  12,80  19,48  14,11 
25%  4,09  4,41  4,70  4,99  5,28  5,58  5,88  6,20  6,53  6,88  7,23  7,60  7,99  8,40  8,84  9,29  9,76  10,25  15,59  11,29 
30%  3,42  3,68  3,92  4,16  4,41  4,65  4,91  5,17  5,45  5,74  6,03  6,34  6,66  7,01  7,37  7,75  8,13  8,54  12,99  9,41 
35%  2,94  3,16  3,37  3,57  3,78  3,99  4,21  4,44  4,68  4,92  5,17  5,44  5,71  6,01  6,32  6,64  6,97  7,32  11,14  8,06 
40%  2,58  2,77  2,95  3,13  3,32  3,50  3,69  3,89  4,10  4,31  4,53  4,76  5,00  5,26  5,53  5,82  6,11  6,41  9,75  7,06 
45%  2,30  2,47  2,63  2,79  2,95  3,12  3,28  3,46  3,64  3,83  4,03  4,23  4,45  4,68  4,92  5,17  5,43  5,70  8,67  6,27 
50%  2,07  2,23  2,37  2,52  2,66  2,81  2,96  3,12  3,28  3,45  3,63  3,81  4,01  4,21  4,43  4,66  4,89  5,13  7,80  5,65 
55%  1,89  2,03  2,16  2,29  2,42  2,56  2,69  2,84  2,99  3,14  3,30  3,47  3,64  3,83  4,03  4,23  4,44  4,66  7,09  5,13 
60%  1,73  1,87  1,98  2,10  2,22  2,35  2,47  2,60  2,74  2,88  3,03  3,18  3,34  3,51  3,70  3,88  4,08  4,28  6,50  4,71 
65%  1,60  1,73  1,84  1,94  2,06  2,17  2,29  2,41  2,53  2,66  2,80  2,94  3,09  3,25  3,41  3,59  3,76  3,95  6,00  4,35 
70%  1,49  1,61  1,71  1,81  1,91  2,02  2,13  2,24  2,36  2,48  2,60  2,73  2,87  3,02  3,17  3,33  3,50  3,67  5,58  4,04 
75%  1,39  1,50  1,60  1,69  1,79  1,89  1,99  2,09  2,20  2,31  2,43  2,55  2,68  2,82  2,96  3,11  3,26  3,42  5,21  3,77 
80%  1,31  1,41  1,50  1,59  1,68  1,77  1,86  1,96  2,07  2,17  2,28  2,39  2,51  2,64  2,78  2,92  3,06  3,21  4,88  3,53 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA 185 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Iz  prikazanih  rezultata  u  tabelama  83  i  84  može  se  zaključiti  da  zaduženje  projekta  preko  70% 
smanjuje  mogućnost  projekta  da  otplati  kredit  iz  vlastitih  sredstava,  dok  smanjenjem  postotka 
zaduženja projekt može pokriti otplatu kredita iz vlastitih sredstava. U slučaju da se vlasnici projekta 
opredijele  za  opciju  da  finansiraju  projekt  putem  kredit  koji  će  pokriti  svega  45%  investicionog 
troška,  u  tom  slučaju  projekt  bi  trebao  bez  većih  poteškoća  da  otplati  kredit,  ali  bi  NPV  iznosio  € 
3.097.250,00.  
 
Analizom osjetljivosti NPV na promjene u nivou ulaganja za model 2 prikazane su na slici.  

Promjena nivoa ukupnih ulaganja

25.000

20.000

15.000

10.000
NPV

5.000

0
-20% -15% -10% -5% 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30%

-5.000

-10.000

-15.000
% Promjene nivoa ulagnja
 
Slika 91: NPV vs. Nivo promjene ulaganja (Model 2) 

Evidentno je da će svako smanjenje investicionih troškova dovesti do povećanja NPV‐a, a povećanje 
investicionih  troškova  bi  prouzrokovalo  smanjenje  NPV‐a.  U  slučaju  da  se  investicioni  troškovi 
povećaju za 13,2% NPV projekta bi iznosio 0,00 Eura.  
 
6.4.3 Model 3 (cijena toplotne energije 20,00 €/MWh, rok otplate kredita 15 godina) 
 
U  tabeli  85  prikazani  su  troškovi  finansiranja  i  otplatni  plan  kredita  prema  Modelu  3.  Kao  što  je 
vidljivo  iz  tabele  prikazane  ispod,  troškovi  finansiranja  i  otplata  kredita  se  razlikuju  od  Modela  1  i 
Modela 2. U Modelu 3 uzeto je u obzir da će rok otplate kredita biti 15 godina, dok je kamatna stopa 
ista kao u prethodna dva modela.  
 

BOSNA‐S/ENOVA  186
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 
 

Tabela 85: Troškovi finansiranja i plan otplate kredita (Model 3) 

2012 

2013 

2014 

2015 

2016 

2017 

2018 

2019 

2020 

2021 

2022 

2023 

2024 

2025 

2026 

2027 

2028 
 

Isplata 
28,00  23,65                               
kredita 
Dug na 
početku  28,00  51,66  51,66  48,21  44,77  41,32  37,88  34,44  30,99  27,55  24,11  20,66  17,22  13,77  10,33  6,89  3,44 
perioda 
Otplata 
0  0  3,62  3,37  3,13  2,89  2,65  2,41  2,17  1,93  1,69  1,45  1,21  0,96  0,72  0,48  0,24 
kamate 
Otplata 
0  0  3,44  3,44  3,44  3,44  3,44  3,44  3,44  3,44  3,44  3,44  3,44  3,44  3,44  3,44  3,44 
glavnice 
Ukupna 
otplata  0  0  7,06  6,82  6,58  6,34  6,10  5,85  5,61  5,37  5,13  4,89  4,65  4,41  4,17  3,93  3,68 
kredita 
Dugovanje 
na kraju  28,00  51,66  48,21  44,77  41,32  37,88  34,44  30,99  27,55  24,11  20,66  17,22  13,77  10,33  6,89  3,44  0,00 
godine 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA 187 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Za ovaj model, omjeri pokrivenosti dobiveni iz realnog cashflow‐a s aspekta ukupne investicije su: 
 
Tabela 86: Omjeri pokrivenosti duga (Model 3) 
Omjer pokrivenosti  Omjer kapaciteta 
Godina 
duga  servisiranja duga 
2014  0,62  1,22 
2015  0,80  1,31 
2016  0,92  1,40 
2017  1,01  1,48 
2018  1,12  1,57 
2019  1,22  1,66 
2020  1,32  1,75 
2021  1,43  1,84 
2022  1,56  1,94 
2023  1,70  2,04 
2024  1,84  2,14 
2025  2,00  2,24 
2026  2,16  2,35 
2027  2,36  2,47 
2028  2,60  2,60 
 
Iz dobivenih rezultata, projekt bi mogao imati poteškoća sa otplaćivanjem kredita u prve tri godine 
(2014.‐2016.), dok već u 2017. godini projekt bi trebao da generiše dovoljno sredstava kako bi pokrio 
dugovanja, obzirom da je omjer pokrivenosti veći od 1. Prema ovom scenariju, projekt bi bez većih 
poteškoća  trebao  da  otplati  svoj  kredit.  U  prve  dvije  godine,  otplata  kredita  može  se  pokriti  i 
dodatnim  kratkoročnim  kreditima,  jer  omjeri  kapaciteta  servisiranja  duga  za  ove  dvije  godine  su 
iznad 1, što znači da će projekt iz svojih budućih tokova novca generisati dovoljno sredstava da može 
otplatiti dodatno zaduženje.  
 
Usporedbom omjera pokrivenosti i kapaciteta servisiranja duga Modela 3 i Modela 2, vidljivo je da je 
došlo do blagog pada u omjerima obzirom da je rok otplate smanjen sa 20 godina na 15 godina.  
 
Neto sadašnja vrijednost projekta (NPV) izračunata iz realnog cashflow‐a sa stava gledišta vlasnika 
investicija iznosi € 6.196.020,00 sa  diskontnom stopom od 8% i stopom  povrata 9,39%,  pri cijeni 
toplotne energije od 20,00 €/MWh. Prema standardnim kriterijima za ocjenjivanje ovaj projekat je 
isplativ, te isti treba poduzimati.  
 
Izvršenom  analizom  osjetljivosti  za  ovaj  scenarij  ustanovljeno  je  da  ekonomska  prodajna  cijena 
toplotne energije pri spomenutim parametrima iznosi 19,13 €/MWh (NPV = € 0,00), što bi značilo 
da bi investitor pri ovoj cijeni uspio da pokrije svoje troškove, ali ne bi imao zaradu od projekta. Svaki 
rast cijene toplotne energije uzrokovao bi rastom NPV. 

BOSNA‐S/ENOVA  188
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
120.000

100.000

80.000

60.000
NPV (Euro 000's)

40.000

20.000

0
0 5 10 15 20 25 30 35

-20.000

-40.000
Cijene toplotne energije (Euro/MWh)
 
Slika 92: Trend kretanja NPV zbog promjena u cijeni toplotne energije (Model 3) 

Analizom  osjetljivosti  NPV  na  kretanja  u  cijeni  uglja  koji  se  koristi  kao  glavni  energent  da  bi  se 
proizvela toplotna energije utvrđeno je da prilikom rasta cijene uglja dolazi do pada u NPV‐u, zbog 
rast  troškova  proizvodnje.  Cijena  uglja  korištena  u  svrhu  analize  projekta  iznosila  je  33,69  €/toni, 
prema dobivenim rezultatima analize osjetljivosti kada bi cijena  uglja porasla na 37,23 €/toni, NPV 
projekta bi bio € 0,00 a svako dodatno poskupljenje uglja bi značilo pad NPV‐a.  
 
60.000,00

40.000,00

20.000,00

0,00
0,00 10,00 20,00 30,00 40,00 50,00 60,00 70,00 80,00
NPV (Euro 000's)

-20.000,00

-40.000,00

-60.000,00

-80.000,00

-100.000,00
Cijena uglja (Euro/toni)
 
Slika 93: Trend kretanja NPV zbog promjena u cijeni uglja (Model 3) 

 
Parameter koji je također analiziran je postotak zaduženja. Rezultati analize dati su donjoj tabeli:  
   

BOSNA‐S/ENOVA  189
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Tabela 87: Odnos postotka zaduženja i NPV‐a (Model 3) 
% Zaduženja  NPV 
0%  ‐5.193,35 
10%  ‐3.558,17 
20%  ‐1.922,99 
25%  ‐1.105,40 
30%  ‐287,81 
35%  529,78 
40%  1.347,37 
45%  2.164,96 
50%  2.982,55 
55%  3.800,14 
60%  4.603,41 
65%  5.399,72 
70%  6.196,02 
75%  6.987,64 
80%  7.765,91 
 
Dobiveni rezultati su slični kao za Model 2. Razlika je da se donji prag % zaduženja pomjerio na 35%, 
što znači da se investicija ne bi isplatila ako bi se investitor učestvovao sa 70% vlastitih sredstava. 
 
U tabelama 88 i 89 prikazani su rezultati analize osjetljivosti omjera pokrivenosti duga i kapaciteta 
servisiranja duga.  
 

BOSNA‐S/ENOVA  190
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 
 

Tabela 88: Odnos postotka zaduženja i omjera pokrivenosti duga (Model 3) 

Zaduž Omjer pokrivenosti duga 
enja 
  2014  2015  2016  2017  2018  2019  2020  2021  2022  2023  2024  2025  2026  2027  2028 
10%  4,09  5,32  6,14  6,83  7,57  8,31  9,03  9,83  10,73  11,72  12,75  13,85  15,05  16,47  18,16 
20%  2,07  2,68  3,09  3,44  3,81  4,18  4,53  4,93  5,38  5,88  6,39  6,94  7,53  8,24  9,08 
25%  1,67  2,16  2,48  2,76  3,06  3,35  3,64  3,95  4,31  4,71  5,12  5,55  6,03  6,59  7,27 
30%  1,40  1,81  2,08  2,31  2,55  2,80  3,04  3,30  3,60  3,93  4,27  4,63  5,03  5,50  6,06 
35%  1,21  1,55  1,79  1,98  2,19  2,40  2,61  2,83  3,09  3,37  3,66  3,97  4,31  4,71  5,19 
40%  1,06  1,37  1,57  1,74  1,93  2,11  2,29  2,48  2,71  2,95  3,21  3,48  3,77  4,13  4,54 
45%  0,95  1,22  1,40  1,55  1,72  1,88  2,04  2,21  2,41  2,63  2,85  3,10  3,36  3,67  4,04 
50%  0,86  1,10  1,27  1,40  1,55  1,70  1,84  1,99  2,17  2,37  2,57  2,79  3,02  3,30  3,64 
55%  0,79  1,01  1,15  1,28  1,41  1,54  1,67  1,82  1,98  2,16  2,34  2,54  2,75  3,00  3,31 
60%  0,72  0,93  1,06  1,18  1,30  1,42  1,54  1,67  1,82  1,98  2,15  2,33  2,52  2,75  3,03 
65%  0,67  0,86  0,98  1,09  1,20  1,31  1,42  1,54  1,68  1,83  1,98  2,15  2,33  2,54  2,80 
70%  0,62  0,80  0,92  1,01  1,12  1,22  1,32  1,43  1,56  1,70  1,84  2,00  2,16  2,36  2,60 
75%  0,58  0,75  0,86  0,95  1,05  1,14  1,24  1,34  1,46  1,59  1,72  1,87  2,02  2,21  2,43 
80%  0,54  0,70  0,81  0,89  0,98  1,07  1,16  1,26  1,37  1,49  1,62  1,75  1,90  2,07  2,28 
 
   

BOSNA‐S/ENOVA 191 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj 
 
 

Tabela 89: Odnos postotka zaduženja i omjera kapaciteta servisiranja duga (Model 3) 

Zadu Omjer kapaciteta servisiranja duga 
ženja 
  2014  2015  2016  2017  2018  2019  2020  2021  2022  2023  2024  2025  2026  2027  2028 
10%  8,28  8,96  9,58  10,19  10,80  11,43  12,07  12,74  13,43  14,15  14,87  15,62  16,40  17,25  18,16 
20%  4,16  4,50  4,81  5,11  5,42  5,73  6,05  6,38  6,73  7,08  7,44  7,82  8,21  8,63  9,08 
25%  3,34  3,61  3,85  4,10  4,34  4,59  4,84  5,11  5,39  5,67  5,96  6,26  6,57  6,91  7,27 
30%  2,79  3,01  3,22  3,42  3,62  3,83  4,04  4,26  4,49  4,73  4,97  5,22  5,48  5,76  6,06 
35%  2,39  2,59  2,76  2,94  3,11  3,29  3,47  3,66  3,85  4,06  4,26  4,47  4,70  4,94  5,19 
40%  2,10  2,27  2,42  2,57  2,73  2,88  3,04  3,20  3,38  3,55  3,73  3,92  4,11  4,32  4,54 
45%  1,87  2,02  2,16  2,29  2,43  2,56  2,70  2,85  3,00  3,16  3,32  3,48  3,66  3,84  4,04 
50%  1,69  1,82  1,95  2,07  2,19  2,31  2,44  2,57  2,70  2,85  2,99  3,14  3,29  3,46  3,64 
55%  1,54  1,66  1,77  1,88  1,99  2,10  2,22  2,34  2,46  2,59  2,72  2,85  2,99  3,14  3,31 
60%  1,41  1,53  1,63  1,73  1,83  1,93  2,03  2,14  2,26  2,37  2,49  2,62  2,74  2,88  3,03 
65%  1,31  1,41  1,50  1,60  1,69  1,78  1,88  1,98  2,09  2,19  2,30  2,42  2,53  2,66  2,80 
70%  1,22  1,31  1,40  1,48  1,57  1,66  1,75  1,84  1,94  2,04  2,14  2,24  2,35  2,47  2,60 
75%  1,14  1,23  1,31  1,39  1,47  1,55  1,63  1,72  1,81  1,90  2,00  2,10  2,20  2,31  2,43 
80%  1,07  1,15  1,23  1,30  1,38  1,46  1,53  1,61  1,70  1,79  1,87  1,97  2,06  2,16  2,28 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA 192 
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Iz  prikazanih  rezultata  u  tabelama  88  i  89  može  se  zaključiti  da  zaduženje  projekta  preko  60% 
smanjuje  mogućnost  projekta  da  otplati  kredit  iz  vlastitih  sredstava,  dok  smanjenjem  postotka 
zaduženja projekt može pokriti otplatu kredita iz vlastitih sredstava.  
 
Na slici 98 prikazani su rezultati promjene NPV‐a radi promjene investicionih ulaganja.  

Promjena nivoa ulaganja

20.000

15.000

10.000

5.000
NPV

0
-20% -15% -10% -5% 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30%

-5.000

-10.000

-15.000
% Promjene ulaganja
 
Slika 94: NPV vs. Promjena nivoa ulaganja (Model 3) 

Još jedan parameter koji je testiran na promjene da bi se ustanovio trend NPV‐a je diskontna stopa, 
u tabeli 90. 
 
Tabela 90: Promjene u NPV‐u i diskontnoj stopi 
NPV (€) 
Diskontna stopa 
Model 1  Model 2  Model 3 
 5%  10.806.807,00 28.171.220,00 27.748.580,00
10%  ‐13.859.950,00 ‐428.870,00 ‐2.219.220,00
15%  ‐22.067.810,00 ‐11.076.760,00 ‐13.121.760,00
 
Analiza osjetljivosti je također urađena na promjene u proizvodnji toplotne energije, parametri koji 
su testirani su stepen iskoristivosti cjelokupnog sistema i promjena u instaliranoj snazi za pojedine 
godine (tabela 91, tabela 92, tabela 93). 

Tabela 91: Odnos faktora iskoristivosti i NPV‐a 
Model 2  Model 3 
Faktor iskoristivosti  
NPV (€)  NPV (€) 
1,00  7.646.230,00   6.196.010,00 
0,90  ‐6.603.470,00  ‐8.041.010,00 
0,80  ‐21.106.000,00  ‐22.492.270,00 
0,70  ‐35.998.340,00  ‐37.274.360,00 
0,60  ‐51.368.890,00  ‐52.556.120,00 
0,50  ‐66.992.440,00  ‐68.179.670,00 
0,40  ‐82.623.060,00  ‐83.810.290,00 
0,30  ‐98.253.680,00  ‐99.440.910,00 

BOSNA‐S/ENOVA  193
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Tabela 92: Promjene u instaliranoj snazi i NPV‐u za 2020. godinu 
Model 2  Model 3 
Instalirana snaga (2020) 
NPV (€)  NPV (€) 
100  6.348.520,00  4.898.290,00 
110  6.572.260,00  5.122.040,00 
120  6.796.010,00  5.345.780,00 
130  7.019.750,00  5.569.530,00 
140  7.243.490,00  5.793.270,00 
150  7.467.240,00  6.017.010,00 
158  7.646.230,00  6.196.010,00 
 
Tabela 93: Promjene u instaliranoj snazi i NPV‐u za 2030. godinu 
Model 2  Model 3 
Instalirana snaga (2030) 
NPV (€)  NPV (€) 
120  7.046.770,00  5.635.400,00 
125  7.106.720,00  5.691.460,00 
130  7.166.660,00  5.747.520,00 
135  7.226.610,00  5.803.580,00 
140  7.286.560,00  5.859.640,00 
145  7.346.500,00  5.915.700,00 
150  7.406.450,00  5.971.760,00 
155  7.466.390,00  6.027.830,00 
160  7.526.340,00  6.083.890,00 
165  7.586.290,00  6.139.950,00 
170  7.646.230,00  6.196.010,00 
 
6.5 SNABDIJEVANJE TOPLOTNE ENERGIJE IZ KOTLOVNICE ZENICA 
 
S  ciljem  poređenja  cijena  toplote  iz  različitih  proizvodnih  kapaciteta  u  sklopu  Studije  izrađen  je  i 
model  snabdijevanja  Zenice  toplotnom  energijom  iz  kotlovnice  na  gas.  Dakle,  ukoliko  bi  se  za 
potrebe snabdijevanja toplotnog konzuma navedenog u Studiji pristupilo izgradnji kotlovnice na gas 
(ekvivalent  proizvodnog  kapaciteta  toplotne  energije  TE  Kakanj),  procjenjuje  se  da  bi  izgradnja 
takvog  postrojenja  koštala  cca.  €  13.430.000,00  što  je  znatno  niža  investicija  nego  investicija  za 
izgradnju vrelovoda od Kaknja do Zenice, u sklopu ove analize uzeta je cijena gasa 46,00 €/MWh a 
cijena.  Međutim,  unatoč  znatno  nižoj  investiciji  ekonomska  analiza  bazirana  na  parametrima 
korištenim u ovoj Studiji pokazuje slijedeće: 
 
o Pri  prodajnoj  cijeni  od  20,00  €/MWh,  NPV  dobiven  iz  analize  ovog  modela  iznosi                  
(€ 216.710.250,00), 
o Ekonomska  prodajna  cijena  toplotne  energije  iz  ovog  postrojenja  iznosi  47,78  €/MWh 
(NPV = € 0,00), 
o Pri cijeni plina od 10,00 €/MWh, NPV bi bio pozitivan. 
 
Ovo pokazuje da pri trenutnim cijenama gasa, nije isplativo proizvoditi toplotnu energiju iz gasa. Iako 
su  investicioni  troškovi  znatno  niži  za  ovu  varijantu,  proizvođač  ne  bi  bio  u  stanju  naći  kupca  pri 
ovako  visokoj  proizvodnoj  cijeni  toplotne  energije,  jer  je  trenutna  cijena  toplotne  energije  u  Zenici 
znatno niža (19,40 €/MWh). 
 

BOSNA‐S/ENOVA  194
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
6.6 LITERATURA 
 
1. G. Jenkins, Integrated Investment Appraisal: Concepts and Practices. Kingston Ontario, 
Canada, 2004 

BOSNA‐S/ENOVA  195
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 

7 ZAKLJUČAK 
 
Kroz pripremu Studije opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i 
Zenice sagledani su i analizirani ključni aspekti koji su bitni u realizaciji ovakvog projekta.  
 
Pregledom pravnog okvira (Prilog 1) ustanovljeno je da postoje brojni lokalni zakoni i regulative koje 
treba  ispoštovati  prije  početka  realizacije.  Međutim,  pokazano  je  da  nema  elemenata  koji  bi  mogli 
negativno  uticati  na  implementaciju  projekta.  Dat  je  pregled  tehnologija  i  trendova  u  oblasti 
kogeneracije  i  daljinskog  grijanja,  te  usporedba  sa  sličnim  projektima  u  regionu.  Utvrđeno  je  da 
ovakva rješenja imaju smisla i da su efekti nakon realizacije projekta pozitivni – finansijski i ekološki. 
 
Urađena je identifikacija početnog stanja sistema grijanja na području do/i Zenice, koje je odredilo 
osnovu za dalje idejno projektovanje sistema, određujući granične vrijednosti potreba za toplotnom 
energijom  na  projektnom  području.  Ukupni  toplotni  konzum  u  2030.  godini  je  procijenjen  na  200 
MW  –  za  potrebe  grijanja  Zenice  potrebno  je  170  MW,  dok  je  za  Kakanj  potrebno  30  MW.  Na 
području  između  Kaknja  i  Zenice  nema  velikih  potrošača  koji  bi  se  mogli  priključiti  na  magistralni 
vrelovod.  Uvidom  u  postojeće  stanje  u  TE  Kakanj,  utvrđeno  je  da  se  potrebna  toplota  može  dobiti 
regulisanim oduzimanjima sa blokova 5, 6, 7 i budućeg bloka 8. Kombinacijom ovih blokova moguće 
je proizvesti neophodnu toplotnu energiju sve do 2026. godine. Nakon toga, radi sigurnosti opskrbe i 
podmirenja električnog i toplinskog konzuma u projektnom vijeku (do 2010. godine), neophodna je 
izgradnja  i  ulazak  u  pogon  novih  zamjenskih  blokova  prema  specificiranoj  dinamici,  u  skladu  s 
potrebama. 
 
Optimalno  rješenje  za  daljinsko  grijanje  gradova  Zenica  i  Kakanj  je  vrelovod  DN700  napravljen  od 
predizolovanih  čeličnih  cijevi.  Za  savladavanje  pada  pritiska  u  sistemu  koristile  bi  se  pumpe  sa 
frekventnom regulacijom. Na ovaj način se postiže optimizacija protoka zavisno od stvarnih potreba 
za  toplotnom  energijom.  Predaja  toplotne  energije  krajnjim  potrošačima  vršit  će  se  preko 
izmjenjivačkih podstanica lociranih u Kaknju i Zenici. Ovakvim rješenjem bi se gradski sistemi grijanja 
odvojili od magistralnog vrelovoda, te bi se osigurao pouzdaniji rad čitavog sistema. 
 
Proširenje  kogeneracije  u  TE  kakanj  na  postojećim  termoblokovima  doprinosi  povećanju  neto 
efikasnosti  tih  termoblokova  zbog  veće  proizvedene  ukupne  energije  (električne  i  toplinske)  za 
približno istu ulaznu energiju. Ovo je jedan od ključnih benefita projekta, koji predstavlja i doprinos 
ispunjenju  zahtjeva  iz  okolinske  dozvole,  a  također  je  na  liniji  nadolazećeg  Zakona  o  energetskoj 
efikasnosti. 
 
Analizom  ekoloških  efekata,  ustanovljeno  je  da  bi  se  implementacijom  ovog  projekta  smanjile 
emisije CO2, SO2 i NOx. Glavni razlog je centralizacija proizvodnje toplotne energije u kontroliranom i 
efikasnom  postrojenju  praćeno  sa  isključenjem  velikog  broja  pojedinačnih  ložišta  koja  bi  prešla  na 
centralni sistem grijanja. 
 
Projekti  sa  investicionim  ulaganjima  tipa  kogeneracije  su  podložni  velikim  rizicima  te  su  analizirani 
potencijalni faktori koji bi mogli ugroziti projekat. Ključni faktor u eliminaciji rizika za ovakav projekat 
je potpisivanje dugoročnog ugovora o snabdijevanju toplotom grada Zenice, gdje je definisana bazna 
cijena  MWh  toplotne  energije.  Također  je  bitno  ugovorom  definisati  da  će  se  cijena  usklađivati  sa 
cijenom ulaznog energenta, u ovom slučaju uglja, koji čine cca. 80‐90% ukupnih troškova proizvodnje 
toplotne  energije.  Bez  garancije  o  dugoročnom  kupcu  toplotne  energije,  nema  smisla  ulaziti  u 
projekat ove vrste. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  196
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Također je ustanovljeno da EES i EEB JP EP BiH, ekonomija FBiH, te BiH u cjelini, neće biti ugrožene 
povećanjem  proizvodnje  uvjetovane  proizvodnjom  toplotne  energije,  a  da  će  rudnici  biti  u  stanju 
isporučiti  dodatne  količine  uglja  potrebne  za  povećanje  proizvodnje  u  datom  periodu  (do  2030. 
godine).  Implementacija  ovog  projekta  bi  za  posljedicu  imala,  kao  jedan  od  benefita,  i  povećanje 
proizvodnje  i  isporuke  uglja  iz  rudnika  koji  snabdijevaju  TE  Kakanj,  što  je  također  veoma  bitno  za 
dugoročnu održivost tih rudnika. Osim navedenog, bitno je istaknuti neophodnost izgradnje i ulaska 
u  pogon  novih  zamjenskih  blokova  prema  specifičnoj  dinamici,  u  skladu  sa  potrebama,  zbog 
sigurnosti opskrbe i podmirenja električnog i toplinskog konzuma do 2030. godine. 
 
Analizom nekoliko različitih modela, utvrđeno je da je ovaj projekat izvodljiv i da treba ići u njegovu 
realizaciju.  Ukupna  investicija  za  predloženo  rješenje  je  €  73.131.838,00.  Moguće  je  realizovati 
projekat sa kreditnim aranžmanom u omjeru sredstava 70% kredit, 30% vlastita sredstva, sa rokom 
otplate 15 godina i „grace“ periodom 2 godine. Cijena MWh sa ovakvim modelom iznosi € 19,13 što 
je  ispod  cijene  koju  JP  Grijanje  Zenica  trenutno  plaća  ArcelorMittal‐u.  Potencijalni  konkurenti 
(ArcelorMittal i CCGT blok na gas) neće biti u stanju da isporuče toplotnu energiju po cijeni nižoj od 
JP  EP  BiH,  jer  cijena  po  kojoj  JP  Grijanje  Zenica  trenutno  kupuje  toplotnu  energiju  iznosi  19,40 
€/MWh, a projicirana cijena za CCGT blok na gas, tj. kotlovnicu na gas, iznosi 47,78 €/MWh. 
 
Također,  isporuka  toplotne  energije  iz  ArcelorMittal‐a  nije  upitna  sve  dok  je  željezara  u  pogonu. 
Međutim,  potencijalni  problemi  nastaju  pri  zastoju  proizvodnje,  gdje  bi  željezara  trebala  proizvesti 
toplotnu  energiju,  tj.  raditi  sa  postrojenjem  samo  za  potrebe  grada  Zenice.  Ovo  jasno  predstavlja 
teret za željezaru i, s obzirom na trenutnu praksu, u takvim slučajevima se isporuka toplotne energije 
gradu  Zenici  obustavlja.  S  ovog  aspekta,  snabdijevanje  toplotnom  energijom  iz  TE  Kakanj  rješava 
pitanje dugoročne sigurne opskrbe toplotnom energijom iz ovog izvora. 
 
Zbog veličine investicije, ključni faktor u realizaciji ovog projekta je osiguranje dugoročnog ugovora o 
isporuci toplotne energije sa krajnjim korisnikom ‐ JP Grijanje Zenica, tj. Općinom Zenica. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  197
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 

8 PRILOG 1 – PREGLED PRAVNOG OKVIRA 
 
Najveći  problem  sa  kojim  se  suočavaju  potencijalni  investitori  kada  pokušaju  implementirati  svoje 
ideje  su  prikupljanje  svih  dozvola  i  odobrenja.  Na  ovaj  način,  sve  kompanije  zainteresovane  za 
investiranje ne mogu na jednostavan i brz način osigurati svu potrebnu dokumentaciju.  
 
Potrebne dozvole za ovu vrstu investicije su: 
 
ƒ Okolinske dozvole; 
ƒ Urbanističke dozvole 
ƒ Građevinske dozvole; i 
ƒ Upotrebne dozvole. 
 
8.1 POTREBNE DOZVOLE ZA KOGENERACIJSKO POSTROJENJE 
 
Procedura  izdavanja  svih  potrebnih  dozvola  postoji,  ali  usljed  nedostatka  jasne  regulative  često  se 
javljaju neočekivani problemi. Slijedi pregled zakona i pravilnika kojima je definisan proces dobivanja 
potrebnih  dozvola  za  izgradnju  kombi‐ciklusa  (cca.  100  MW)  na  prirodni  gas  na  lokaciji  starih 
blokova. 
 
8.1.1 Okolinska dozvola za kogeneracijsko postrojenje 
 
Okolinska dozvola ima za cilj visok nivo zaštite okoliša i regulisana je Zakonom o zaštiti okoliša ("Sl. 
novine  FBiH",  broj  33/03  i  38/09).  Nadležni  organ  neće  izdati  urbanističku  saglasnost  ili  druge 
neophodne  saglasnosti  za  projekte  za  koje  je  neophodna  procjena  uticaja  na  okoliš  ukoliko  nije 
dostavljena  okolinska  dozvola.  Prije  dobivanja  okolinske  dozvole,  potrebno  je  procijeniti  uticaj 
izgradnje kombi‐ciklusa (cca. 100 MW) na prirodni gas na okolinu i izraditi Studiju uticaja na okolinu. 
Okolinska dozvola je integrirani pravni dokument – pravni akt kojim se propisuju mjere zaštite svih 
sastavnica  okoline  (zrak,  voda,  zemljište,  biodiverzitet).  U  postupku  izdavanja  urbanističke 
saglasnosti,  investitor  za  čiji  projekat  se  smatra  da  ima  ili  može  imati  negativni  uticaj  na  okolinu, 
dužan je prethodno pribaviti okolinsku dozvolu. 
 
 
  Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole 
 
 
  Prethodna procjena uticaja na  Prethodna procjena uticaja na 
  okolinu   okolinu 
 
 
 
  Nadležni  organ,  na  osnovu  Podnosilac  zahtjeva  dostavlja 
  prethodne  procjene  uticaja  Studiju  o  uticaju  na  okolinu 
  na  okolinu  donosi  zaključak  nadležnom organu 
  o  izradi  studije  o  uticaju  na 
  okolinu 
 
Slika 95: Zahtjevi za procjenu uticaja na okolinu 

BOSNA‐S/ENOVA  198
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Okolinska dozvola treba biti izdata u narednim slučajevima: 
1. Izgradnja  novih  pogona  i  postrojenja  prema  Pravilniku  o  pogonima  za  koje  je  obavezna 
studija uticaja na okolinu i pogonima koji mogu biti pušteni u rad samo ako imaju okolinsku 
dozvolu (Službene novine Federacije BiH br. 19/04) 
2. Značajne promjene u radu postojećih pogona (prema Pravilniku); 
3. Postojeći pogoni za koje je okolinska dozvola izdata prije stupanja na snagu Zakona o zaštiti 
okoline FBiH, i to najkasnije do 31.12.2011. godine.  
 
Pogoni i postrojenja koji trebaju okolinsku dozvolu: 
1. Novi pogoni i postrojenja 
Pravilnik  o  pogonima  i  postrojenjima  za  koje  je  obavezna  procjena  uticaja  na  okoliš  i 
pogonima i postrojenjima koji mogu biti izgrađeni i pušteni u rad samo ako imaju okolinsku 
dozvolu  (Sl.  novine  Federacije  BiH  br.  19/04)  –  Federalni  pravilnik,  definisane  su  instalacije 
koje trebaju okolinsku dozvolu. 
 
2. Postojeći pogoni i postrojenja 
Operatori/investitori  postojećih  pogona  koji  podliježu  obavezi  dobivanja  okolinske  dozvole 
najkasnije do 31.12.2011. shodno Pravilniku o uvjetima za podnošenje zahtjeva za izdavanje 
okolinske dozvole za pogone i postrojenja koji imaju izdate dozvole prije stupanja na snagu 
Zakona  o  zaštiti  okoliša  (Sl.  novine  Federacije  BiH  br.68/05)  dužni  su  prije  podnošenja 
zahtjeva  za  izdavanje  okolinske  dozvole  izraditi  Plan  aktivnosti  sa  mjerama  i  rokovima  za 
postupno smanjenje emisija, odnosno zagađenja i usaglašavanje sa najboljom raspoloživom 
tehnikom. 
 
U skladu sa članom 4. Pravilnika o pogonima i postrojenjima za koje je obavezna procjena uticaja na 
okoliš i pogonima i postrojenjima koji mogu biti izgrađeni i pušteni u rad samo ako imaju okolinsku 
dozvolu (Sl. novine Federacije BiH br. 19/04) izgradnja kombi‐ciklusa (cca. 100 MW) na prirodni gas 
zahtjeva  procjenu  uticaja  na  okoliš.  Prema  Članu  4.  ovog  Pravilnika,  termoelektrane  i  ostala 
postrojenja  sa  sagorijevanjem  sa  toplotnim  izlazom  od  50  MW  i  više  moraju  proći  proceduru 
procjene  uticaja  na  okoliš  u  postupku  izdavanja  okolinske  dozvole.  U  ovom  slučaju  Federalno 
ministarstvo okoliša i turizma provodi proceduru uticaja na okoliš.  
 
Procedure izdavanja okolinske dozvole 
 
Postupak izdavanja okolinske dozvole podrazumijeva slijedeće faze: 
1) Zaprimanje  zahtjeva  za  okolinsku  dozvolu  (zahtjev,  jedna  uvezana  kopija  elaborata  i  jedna 
elektronska verzija zahtjeva – CD ili flopi disk, uplaćena administrativna taksa); 
2) Pokretanje upravnog postupka izdavanja okolinske dozvole; 
3) Učešće javnosti u odlukama o posebnim aktivnostima – informisanje javnosti se sastoji od: 
- upoznavanje  sa  predloženim  aktivnostima  investitora  podnosioca  zahtjeva  za  okolinsku 
dozvolu,  
- upoznavanje sa organom uprave koji donosi okolinsku dozvolu, 
- upoznavanje sa tokom postupka (način učešća javnosti, vrijeme i mjesto javne rasprave, uvid 
u dokumentaciju, poduzetim mjerama za smanjenje uticaja na okolinu itd), 
- upoznavanje da li aktivnosti instalacije potpadaju entitetskom ili prekograničnom PUO, 
- informiranje o nacrtu okolinske dozvole. 
 
Javnu  raspravu  organizuje  nadležno  ministarstvo  u  saradnji  sa  investitorom.  Investitor  je  dužan  da 
animira  javnost  za  učešće  u  javnoj  raspravi,  a  ministarstvo  obavještava  i  poziva  javnost  putem 
štampe i web stranice. 
 
 

BOSNA‐S/ENOVA  199
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Zahtjev za izdavanje okolinske dozvole 
 
Zahtjev  za  izdavanje  okolinske  dozvole  priprema  sam  investitor  ili  unajmljeno  preduzeće 
specijalizovano za oblast zaštite okoline. 
 
Sadržaj zahtjeva za izdavanje okolinske dozvole propisan je u Zakonu o zaštiti okoline FBiH i sadrži: 
ƒ ime i adresu operatora/investitora; 
ƒ izvod  iz  planskog  akta  odnosnog  područja  sa  ucrtanom  legendom  o  namjeni  površina 
šireg područja i namjenama površine predmetne lokacije; 
ƒ lokaciju pogona i postrojenja kao i opis: 
- pogona i postrojenja i aktivnosti (plan, tehnički opis rada itd.), 
- osnovnih  i  pomoćnih  sirovina,  ostalih  supstanci  i  energije  koja  se  koristi  ili  koju 
proizvodi pogon i postrojenje, 
- izvora emisija iz pogona i postrojenja, 
- stanja lokacije pogona i postrojenja, 
- prirode i količine predviđenih emisija iz pogona i postrojenja u okoliš (zrak, voda, tlo) 
kao i identifikaciju značajnih uticaja na okoliš, 
- predloženih  mjera,  tehnologija  i  drugih  tehnika  za  sprečavanje  ili  ukoliko  to  nije 
moguće, smanjenje emisija iz postrojenja, 
- mjera  za  sprečavanje  produkcije  i  za  povrat  korisnog  materijala  iz  otpada  koji 
produkuje postrojenje, 
- ostalih  mjera  radi  usklađivanja  sa  osnovnim  obavezama  operatora  posebno  mjera 
nakon zatvaranja postrojenja, 
- mjera planiranih za monitoring emisija unutar područja i/ili njihov uticaj, 
- predviđenih alternativnih rješenja; 
ƒ kopiju  zahtjeva  za  dobivanje  drugih  dozvola  koje  će  biti  izdate  zajedno  sa  okolinskom 
dozvolom; 
ƒ netehnički rezime i 
ƒ plan upravljanja otpadom. 
 
Za pogone i postrojenja za koje je obavezna izrada studije o procjeni uticaja na okoliš, uz zahtjev za 
izdavanje  okolinske  dozvole,  umjesto  procjene  uticaja  na  okolinu,  podnosi  se  studija  o  uticaju  na 
okoliš. 
 
Procjena uticaja na okolinu – PUO 
 
U  skladu  sa  odredbama  Zakona  o  zaštiti  okoliša,  pojedini  pogoni  i  postrojenja  prije  izdavanja 
okolinske dozvole moraju proći proceduru procjene uticaja na okoliš(PUO), te izraditi Studiju uticaja 
na okoliš (SUO). Procjena uticaja na okoliš (PUO) obuhvaća identificiranje, opis i procjenu, izravan i 
neizravan uticaj projekta ili djelatnosti na: 
ƒ ljude, biljni i životinjski svijet, 
ƒ tlo, vodu, zrak, klimu i prostor, 
ƒ materijalna dobra i kulturno naslijeđe, 
ƒ međudjelovanje gore navedenih faktora. 
 
U postupku procjene uticaja na okolinu uključit će se nadležni organi na federalnom nivou.  
Procjena uticaja na okoliš se može obavljati u dvije faze: 
ƒ Prethodna procjena uticaja na okoliš i 
ƒ Studija uticaja na okoliš. 
Ukoliko  se  na  osnovu  zahtjeva  za  izdavanje  okolinske  dozvole  i  priloženih  dokaza  utvrdi  da  nije 
potrebna izrada Studije o procjeni uticaja na okoliš, Federalno ministarstvo okoliša i turizma donosi 
rješenje o izdavanju okolinske dozvole na osnovu prethodne procjene na okoliš. 

BOSNA‐S/ENOVA  200
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Prethodna procjena uticaja na okoliš 
 
Za  pogone  i  postrojenja  za  koja  je  potrebna  prethodna  procjena  uticaja  na  okoliš  nadležno 
ministarstvo (u ovom slučaju Federalno ministarstvo okoliša i turizma) dostavlja zahtjev za izdavanje 
okolinske  dozvole,  zajedno  sa  prilozima,  nadležnim  organima  i  zainteresiranim  subjektima  radi 
davanja  mišljenja  i  sugestija.  Sugestije  i  primjedbe  trebaju  biti  dostavljene  u  roku  od  15  dana  od 
prijema zahtjeva. 
 
Studija o uticaju na okolinu – SUO 
 
Studiju o uticaju na okolinu mogu raditi firme koje ispunjavaju uslove i kriterije propisane od strane 
nadležnog ministra. 
 
Federalno  ministarstvo  okoliša  i  turizma,  na  osnovu  prethodne  procjene  uticaja  na  okoliš,  donosi 
rješenje o izradi Studije o uticaju na okoliš u roku od 15 dana od dana isticanja roka za dostavljanje 
sugestija i primjedaba. U ovom rješenju se određuje sadržaj Studije o uticaju na okolinu uzimajući u 
obzir uputstva za procjenu uticaja na okoliš. Ocjenu Studije o uticaju na okolinu vrši stručna komisija 
koju  imenuje  Ministar.  Isti  će  propisati  provedbenim  propisom  sastav,  naknade  i  druga  pitanja 
vezana uz rad komisije. U ovom provedbenom propisu uredit će se i uvjeti kao i kriteriji koje moraju 
ispunjavati nosioci izrade Studije o uticaju na okolinu za obavljanje poslova izrade Studije o uticaju na 
okolinu, lista nosilaca izrade Studije o uticaju na okolinu, kao i visina nadoknade i troškova. 
 
Naknada  za  ocjenu  Studije  o  uticaju  na  okolinu  obuhvata  nadoknadu  za  rad  pravnih  i  tehničkih 
stručnjaka iz nadležnog organa i sve ostale troškove koje mogu imati nadležni organi ili drugi učesnici 
u postupku procjene uticaja na okoliš. Naknadu i ostale troškove snosi podnosilac zahtjeva. 
 
Podnosilac  zahtjeva  dostavlja  Studiju  o  uticaju  na  okolinu  nadležnom  ministarstvu  (u  ovom  slučaju 
Federalno  ministarstvo  okoliša  i  turizma)  u  roku  od  30  dana  od  dana  prijema  Studije  od  nosioca 
izrade Studije. 
 
Tokom ocjene Studije o uticaju na okolinu Federalno ministarstvo okoliša i turizma poziva javnost na 
raspravu  kako  bi  javnost  mogla  dostaviti  sugestije  i  primjedbe  u  roku  od  30  dana  od  dana  javnog 
obavještenja.  Javnu  raspravu  organizuje  Ministarstvo  koji  3  dana  nakon  javne  rasprave  priprema  i 
zapisnik sa javne rasprave. 
 
U slučaju da nosilac izrade Studije o uticaju na okolinu ima saznanja da će projekat vjerovatno imati 
značajan uticaj na okoliš drugog entiteta/druge države, dužan je izraditi posebno poglavlje o Studiji o 
uticaju  na  okolinu  sa  podacima  o  mogućim  uticajima  na  okoliš  drugog  entiteta/  druge  države. 
Troškove  za  izradu  poglavlja  Studije  o  uticaju  na  okolinu  snosi  podnosilac  zahtjeva.  Federalno 
ministarstvo će drugom entitetu/ državi dostaviti obavijest koja, između ostalog, sadrži: 
ƒ Opis projekta sa dostupnim podacima o mogućem prekograničnom uticaju; 
ƒ Informacije o odluci koja može biti donesena; 
ƒ Period u kojem će se entitet/ država izjasniti da li želi da učestvuje u postupku procjene 
uticaja na okoliš. 
 
Ako  entitet/  država  iskaže  namjeru  da  učestvuje  u  postupku  procjene  uticaja  na  okoliš,  Federalno 
ministarstvo  će  dostaviti  datom  entitetu/  državi  posebno  poglavlje  Studije  o  uticaju  na  okolinu  i 
relevantne podatke koje se tiču datog postupka. Federalno ministarstvo okoliša i turizma omogućuje 
učešće  predstavnika  javnosti  i  obavit  će  konsultacije  sa  predstavnicima  entiteta/  države  na  koju 
projekat može imati uticaj. 
 

BOSNA‐S/ENOVA  201
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Federalno  ministarstvo  okoliša  i  turizma  će  na  osnovu  ocjene  Studije  o  uticaju  na  okolinu  donijeti 
rješenje o okolinskoj dozvoli u roku od 30 dana od dana dostavljanja ocjene. Okolinska dozvola neće 
biti izdata ukoliko rezultati Studije o uticaju na okolinu pokažu: 
ƒ Da bi projekat mogao izazvati znatno zagađivanje okoliša ili u znatnoj mjeri ugroziti 
okoliš, 
ƒ Projekat nije u skladu sa Međuentitetskim programom zaštite okoliša i Federalnom 
strategijom i Akcionim planom zaštite okoliša, 
ƒ Projekat nije u skladu sa međunarodnim obavezama države po pitanju zaštite okoliša. 
 
Sadržaj okolinske dozvole 
 
Okolinska dozvola sadrži: 
ƒ granične vrijednosti za zagađujuće materije; 
ƒ uslove za zaštitu zraka, tla, voda, biljnog i životinjskog svijeta; 
ƒ mjere za upravljanje otpadom koji proizvodi pogon i postrojenje; 
ƒ mjere za minimizaciju prekograničnog zagađenja; 
ƒ sistem samomonitoringa uz određivanje metodologije i učestalosti mjerenja; 
ƒ mjere vezane za uvjete rada u vanrednim situacijama. 
 
Rok za dobivanje okolinske dozvole je 120 dana, a za slučajeve kad je potrebna procjena uticaja na 
okolinu, izdaje se u roku od 60 dana od dana dostavljanja studije. 
 
8.1.2 Dokumenti prostornog uređenja Zeničko‐dobojskog kantona 
 
Način upravljanja, korištenja i zaštite prostora je regulisan Zakonom o prostornom uređenju Zeničko‐
dobojskog kantona (Sl. novine Zeničko‐dobojskog kantona, br. 2/04, 2/08) i jedan od načina na koji 
se isti osigurava je kroz pripremu, izradu, donošenje i provedbu dokumenata prostornog uređenja. 
Plansko uređenje prostora Zeničko Dobojskog Kantona se temelji na sljedećim načelima: 

• Podijeljene zakonodavne nadležnosti između Kantona i općina; 
• Kontinuitet prostornog uređenja uz uvažavanje osobenosti prostornog razvoja općina; 
• Zaštite javnog interesa razgraničenjem javnog prostora i primjenom standarda i normi 
propisanih posebnim pravnim aktima; 
• Usaglašavanjem interesa svih korisnika prostora sa utvrđivanjem prioriteta od značaja za 
Kanton i općine; 
• Ravnomjernog privrednog i društvenog razvoja prostora Kantona; 
• Usaglašenosti prostornih planova Federacije BiH, Kantona i općina; 
• Slobodnog pristupa podacima i dokumentima prostornog uređenja , učešća javnosti u izradi i 
donošenju dokumenata prostornog uređenja. 

Putem  dokumenata  prostornog  uređenja  određuju  se  ciljevi  razvoja,  namjena  i  uvjeti  korištenja 
prostora, uređenje i zaštita prostora sa mjerama provođenja istih. Dokumenti prostornog uređenja, 
prema Zakonu o prostornom uređenju Zeničko‐dobojskog kantona su: 

• Prostorni planovi (prostorni plan zeničko‐dobojskog kantona , prostorni plan općine, 
prostorni plan područja posebnih obilježja); 
• Urbanistički plan; 
• Detaljni planovi pod kojima spadaju regulacioni planovi i urbanistički projekti. 

Navedeni dokumenti su obavezni sa sljedećom podjelom prema nivou nadležnosti: 

• prostorni plan Kantona za teritorij Kantona; 
• plan posebnog područja za područja od značaja za Kanton; 

BOSNA‐S/ENOVA  202
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
• prostorni plan općine za teritorij općine; 
• urbanistički plan za urbano područje općine u kojem je smješteno sjedište Kantona i za 
urbanizirana naselja gradskog tipa u kojima je smješteno sjedište općine; 
• regulacioni plan i urbanistički projekat za urbana područja za koja je urbanističkim planom 
predviđeno. 

Postupcima  pripreme,  izrade  i  donošenja  dokumenata  prostornog  uređenja  utvrđuje  se  javni  i 
pojedinačni  interes,  opći  i  posebni  ciljevi  prostornog  razvoja,  vrši  usklađenje  sektorskih  politika,  te 
omogučava se provjera opravdanosti, provodivosti i usklađenosti planiranih prostornih rješenja. 

Prostorni plan Kantona i prostorni plan općine 

Prostorni plan Kantona sadrži politiku korištenja zemljišta i usmjerava razvoj i funkcija i djelatnosti u 
prostoru Kantona, koje su od zajedničkog interesa. Prostornim planom Kantona utvrđuju se područja 
od značaja za Kanton kao: 

• Građevine i trase privredne (magistralne) infrastrukture od kantonalnog značaja, kao i 
interesa dviju ili više susjednih općina (cestovna, vodoprivredna, energetska, 
telekomunikacijska i druga infrastruktura sa objektima); 
• Prostori i područja od značaja za Kanton koja će biti dole navedena i za Plan posebnog 
područja; 
• Objekti i područja graditeljskog ili prirodnog naslijeđa koje kao posebno vrijedna područja 
utvrdi Kantonalna komisija koju na prijedlog resornog ministarstva formira skupština. 

Prostorni  plan  općine  detaljnije  razrađuje  a  obavezno  preuzima  opredjeljenja  iz  Prostornog  plana 
Kantona. Prostorni plan općine utvrđuje: 

• Osnovu namjenu prostora (građevinsko, poljoprivrdno, šumsko zemljište, vodne i druge 
površine); 
• Definisanje granica naselja urbanih prostora; 
• Sistem naselja i urbana područja; 
• Građevine i koridore magistralne i druge infrastrukture od značaja za općinu sa zaštitnim 
infrastrukturnim pojasevima (vodoprivredna, saobraćajna, energezska, telekomunikacijska i 
druga infrastruktura); 
• Dugu infrastrukturu od značaja za općinu (zdravstvo, obrazovanje, nauka, kultura, sport i sl.) 
• Mređu komunalne infrastrukture sa načinmom zbrinjavanja otpada; 
• Mjere zaštite okoliša sa razmještajem građevina i postrojenja koja mogu značajnije ugroziti 
okoliš; 
• Zaštitu graditeljskog i prirodnog naslijeđa; 
• Mjere zaštite od prirodnih i ljudskim djelovanjem izazvanih nepogoda i katastrofa i ratnih 
djelovanja; 
• Obaveza u pogledu detaljnijeg planiranja uređenja manjih prostornih cjelina unutar općine; 
• Uvjete za gradnju i zahvate u prostoru za područja za koja se odnose planovi nižeg reda; 
• Uvjete za zahvate u prostoru koji je izvan urbanih područja. 

Prostorni plan općine može sadržavati i druge elemente od značaja za općinu koji nisu u suprotnosti 
sa prostornim planom Kantona. 

Prostorni plan Kantona donosi Skupština Kantona, dok prostorni plan općine donosi Općinsko vijeće. 
Oba su dugoročna plana koji se donose na period od 20 godina. 

Kantonalno  Ministarstvo  prostornog  uređnja,  prometa  i  komunikacija  i  zaštite  okolice  i  općinske 
službe na svojim nivoima  nadležnosti vode dokumentaciju  potrebnu za  praćenje stanja u  prostoru, 
izradu  i  praćenje  provedbe  dokumenata  prostornog  uređenja.  Izvještaj  o  stanju  o  prostoru  za 
teritoriju  Kantona  i  općina  radi  se  po  isteku  četiri  godine  od  donošenja  Prostornog  plana  Kantona. 

BOSNA‐S/ENOVA  203
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
Zavisno  od  nivoa  nadležnosti,  Skupština  Kantona  ili  Općinsko  vijeće  na  osnovu  izvještaja  donosi 
Program  mjera  za  provođenje  stanja  u  pšrostoru.  Program  mjera  sadrđi  procjenu  potrebe  izrade 
novih, odnosno izmjenu i dopunu postojećih dokumenata prostornog uređenja, potrebu pribavljanja 
podataka i stručnih  podloga za njihovu izradu, te  druge mjere od značaja za izradu i donošenje tih 
dokumenata. 

Važno  je  spomenuti  da  prije  utvrđivanja  prijedloga  Prostornog  plana  Kantona  i  Programa  mjera 
Kantona,  pribavlja  se  mišljenje  općinskih  vijeća  koji  imaju  rok  60  dana  od  dana  dostave  prijedloga 
prostornog plana Kantona i Programa mjera. 

Plan posebnog područja 

Plan  posebnog  područja  Kantona  donosi  se  za  područja  od  značaja  za  Kanton  za  koja  se  takva 
obaveza utvrdi Prostornim planom Kantona i Programom mjera, ili za područja od značaja za općinu 
kada se ta obaveza utvrdi Prostornim plamom općine. 

Plan posebnog područja od značaja za Kanton utvrđuje se naročito za: 

• Područje izgradnje hidroenergetskih građevina utvrđeno Prostornim planom Kantona (manje 
od 30 MW instalirane snage); 
• Slivno područje hidroakumulacija, za potrebe snabdijevanje vodom u uvjetima kada dvije ili 
više općina nisu osigurale mogućnost zajedničkog snabdijevanja; 
• Koridore i grđevine za odvijanje saobraćaja iz nadležnosti kantona (regionalne i lokalne ceste 
sa pratećim objektima, sportski aerodromi i sl.); 
• Hidromelioracione i agrarne sisteme na površinama manjim od 2000 ha; 
• Posebno ugrožena područja (plavna odručja, goleti, klizišta i sl.) ukoliko dvije ili više općina 
nisu uredili odnose na zaštiti; 
• Područje zaštite i/ili eksploatacije mineralnih sirovina, termomineralnih i izvorskih voda; 
• Područja  za  potrebe  održavanja  sportskih  manifestacija,  rekreativnih  površina  i  banjskih 
lječišta koja nisu utvrđena Prostornim planom Federacije BiH; 
• Područja koja imaju prirodni graditeljski ili kulturno‐historijski značaj i kao takva su utvrđena 
Prostornim planom Kantona. 

Plan  posebnih  područja  Kantona  utvrđuje:  osnovu  organiziranost  prostora,  mjere  prostornog 
uređenja tog područja sa aktivnostima koje imaju prednost, mjere za unapređivanje i zaštitu okoliša, 
te  po  potrebi  određuje  obavezu  izrade  urbanističkih  i  detaljnih  planova  uređenja  za  uža  područja 
unutar prostornog plana posebnog područja. 

Plan  posebnog  područja  od  značaja  za  Kanton  donosi  Skupština  Kantona.  Radi  se  o  javnom 
dokumentu  koji  se  zajedno  sa  tekstualnim  dijelom  Prostornog  plana  objavljuje  u  Službenim 
novinama Kantona. 

Plan posebnog područja općine donosi općina ako to područje nije utvrđeno kao područje od značaja 
za  Federaciju  ili  Kanton.  Ovim  planom  se  definiše  detaljno  režim  čuvanja  i  korištenja  prirodnih 
dobara, izvorišta termomineralnih i plitkih voda, šuma, tla rekreacionih područja i td 

Plan  posebnog  područja  od  značaja  općinu,  dvije  ili  više  općina  donosi  Općinsko  vijeće,  odnosno 
Općinsko vijeće tih općina. 

Urbanistički plan 

Urbanistickim planom detaljnije se razrađuju i prostorno definišu planska opredjeljenja iz Prostornog 
plana Kantona, ili općine, a naročito: 

• Temeljno organiziranje prostora; 

BOSNA‐S/ENOVA  204
 
Studija opravdanosti snabdijevanja toplinskom energijom iz TE Kakanj područja do/i Zenice Finalni izvjestaj
 
• Korištenje  i  namjena  površina  sa  prijedlogom  prvenstvenstva  njihovog  uređenja  (granice 
građevinskog, poljoprivrednog i šumskog zemljišta), 
• Namjena  površina  za  potrebe  stanovanja,  rada,  rekreacije,  sporta,  turizma  i  posebne 
namjene; 
• Zaštita graditeljskog i prirodnog naslijeđa; 
• Mjere za unapređenje i zaštitu okoliša; 
• Mjere zaštite stanovnika i materijalnih dobara od prirodnih i ljudskim djelovanjem izazvanih 
nepogoda i katastrofa ratnih djelovanja; 
• Mejere zaštite prava lica sa smanjenim tjelesnim sposobnostima; 
• Zaštitne zone; 
• Zone obnove i sanacije, saobračajna, vodna energetska i komunalna infrastruktura, te drugi 
elementi od važnosti za područje za koje se urbanistički plan odnosi. 

Osim  navedenog,  urbanističkim  planom  utvrđuje  se  obaveza  izrade  detaljnih  planova  uređenja 
prostora za uža područja unutar prostornog obuhvata tog plana. 

Urbanistički i detaljni plan, čija se obaveza donošenja utvrđuje planom posebnih područja od značaja 
za Kanton donosi Skupština Kantona. A urbanistički plan sjedišta općine donosi Općinsko vijeće. 

Detlaljni planovi uređenja 

Detaljni  planovi  uređenja  utvrđuju:  detaljnu  namjenu  površina,  gustinu  naseljenosti,  koeficijent 
izgrađenosti,  nivelacione  podatke,  regolacionu  i  građevinsku  liniju,  uređenje  prostora,  način 
opremanja  zemljišta  komunalnom,  saobraćajnom,  telekomunikacijskom  i  drugom  infrastrukturom, 
uvjete  za  građenje  i  poduzimanje  drugih  aktivnosti  u  prostoru  ,  mjere  zaštite  stanovnika  i 
materijalnih  dobara  od  prirodnih  i  ljudskim  djelovanjem  izazvanih  nepogoda  i  katastrofa  ratnih 
djelovanja, mejere zaštite prava lica sa smanjenim tjelesnim sposobnostima, te druge elemente od 
važnosti  za  područja  za  koje  se  plan  odnosi.  Prostorno‐planskim  dokumentima  šireg  područja  
utvrđuje se obaveza izrade donošenja detaljnih planova uređenja. 

Regulacioni plan donosi se za područje na kojem se očekuje pojačana gradnja ili uređenje prostora 
čije su granice utvrđene prostornim ili urbanističkim planom, dok se Urbanistički projekat donosi za 
područja  koja  se  izgrađuju  kao  cijelina  ili  su  već  djelomično  izgrađena.  Osnova  za  izradu 
urbanis