You are on page 1of 135

Rejmond

Karver

KATEDRALA

Sa engleskog prevela
MAJA HERMAN-SEKULI

NARODNA KNJIGA
BEOGRAD

2
Naslov originala
Raymond Carver: CATHEDRAL
Vintage Contemporaries, New York, 1984.

3
PERJE
Onaj moj prijatelj s posla, Bad, pozvao je mene i Fren na veeru. Nisam znao
njegovu enu, a ni on nije znao Fren. U tome smo bili isti. Ali, Bad i ja smo bili pri-
jatelji.
I znao sam da ima bebu u kui. Mora da joj je ve bilo osam meseci kad nas je
Bad pozvao na veeru. Kada je pre prolo tih osam meseci? Gde je, do avola, otilo
to vreme? Seam se dana kada je Bad doao na posao sa kutijom cigara. Podelio ih je
u naoj kantini. Bile su to jeftine cigare iz dragstora, da masters. Ali svaka cigara
je imala crvenu nalepnicu i omot na kome je pisalo RODIO SE DEAK! Ne puim
cigare ali sam ipak uzeo jednu. Uzmi nekoliko rekao je Bad. Protresao je kuti-
ju. Ni ju ih ne volim. To je njena ideja. Mislio je na svoju enu. Olu.

Nikada nisam sreo Badovu enu, ali sam joj jednom uo glas preko telefona. Bila
je to subota po podne i nisam znao ta da ponem sa sobom. I tako sam nazvao Bada
da vidim da li ima neku ideju. ena je digla slualicu i rekla: Halo. Zbunio sam se i
zaboravio kako se zove. Badova ena. Bad mi je sto puta rekao njeno ime. Ali kako
je kroz jedno uvo ulo, tako je kroz drugo izalo. Halo!, rekla je ponovo ena. uo
sam upaljen televizor. Onda ena ree: Ko je to? uo sam kako beba poinje da
plae. Bade! povikala je ena. ta? uo sam Bada kako kae. I dalje nisam mo-
gao da se setim njenog imena. Spustio sam slualicu. Kada sam sledei put video
Bada na poslu, nisam ni sluajno hteo da mu kaem da sam to ja zvao, ali sam se po-
trudio da ga navedem da kae njeno ime. Ola, rekao je. Ola, rekao sam u sebi. Ola.
Nita naroito rekao je Bad. Pili smo kafu u kantini. Bie samo nas e-
tvoro. Ti i tvoja gospoa i ja i Ola. Nita posebno. Doite oko sedam. Ona hrani dete
oko est. Stavie ga onda da spava, pa emo da jedemo. Nau kuu je lako nai. Ali,
evo ti mapa. Dao mi je komad papira sa raznim linijama koje su oznaavale glav-
ne i sporedne puteve, puteljke i slino, sa strelicama koje su pokazivale etiri strane
sveta. Veliko slovo X je oznaavalo lokaciju njegove kue. Rekao sam: Radujemo
se tome. Ali Fren nije ba bila oduevljena.
Te veeri, dok smo gledali televiziju, upitao sam je da li treba neto da im odne-
semo.
ta to? rekla je Fren. Da li je rekao da neto donesemo? Kako bih ja
znala? Nemam nikakvu ideju. Slegla je ramenima i onako me pogledala. ula je
ranije kako priam o Badu. Ali, niti ga je znala niti ju je zanimao. Moemo da po-

4
nesemo bocu vina rekla je. Uostalom, ba me briga. to ne uzme neko vino?
Klimnula je glavom. Njena duga kosa se pomerala napred i nazad po ramenima.
Zato su nam potrebni drugi ljudi, kao da je pitala. Imamo jedno drugo. Doi ova-
mo rekao sam. Malo mi se primakla tako da sam mogao da je zagrlim. Fren je kao
veliki gutljaj svee vode iz visoke ae. Ima tu svetlu kosu koja joj pada niz lea.
Uzeo sam pramen i pomirisao ga. Zavukao sam ruku u njenu kosu. Pustila je da je
grlim. Zaronio sam lice u njenu kosu i nastavio da je grlim.
Ponekad kad joj kosa smeta mora da je digne i prebaci preko ramena. To je nervi-
ra. Ova kosa, kae. Samo mi smeta. Fren radi u mlekari i mora da digne kosu
kada ide na posao. Svako vee mora da je pere i etka dok sedimo ispred televizora.
Povremeno preti kako e je odsei. Ali ne verujem da bi to uinila. Zna da je isuvie
volim. Zna da sam lud za njenom kosom. Priam joj da sam se zaljubio u nju zbog
kose. Kaem joj da u moda prestati da je volim ako je odsee. Ponekad je zovem
veanka. Mogla bi da proe kao veanka. Tih zajednikih veeri ona je obino
etkala kosu i priali smo o stvarima koje smo eleli da imamo. eleli smo nova
kola, to je bila jedna od stvari koje smo eleli da imamo. I eleli smo da provedemo
nekoliko nedelja u Kanadi. Ali ono to nismo eleli bila su deca. Razlog to nemamo
decu je to ih ne elimo. Moda jednog dana, rekli smo jedno drugom. Ali tada, tada
smo jo uvek ekali na taj dan. Mislili smo da emo verovatno nastaviti da ekamo.
Poneko vee odlazili smo u bioskop. Drugih veeri ostajali smo kod kue i gledali
televiziju. Fren bi ponekad ispekla neto za mene i sve bismo odjednom pojeli sede-
i.
Moda ne piju vino rekao sam.
Ponesi neko vino rekla je Fren. Ako oni nee, mi emo.
Belo ili crno? rekao sam.
Uzeemo neto slatko rekla je ne obraajui panju na mene.
Mada me se ne tie ta emo da odnesemo. Ovo je tvoja predstava. Ajde da ne
pravimo od toga spektakl, inae neu da idem. Mogu da napravim kuglof od kafe sa
malinama. Ili moda neke ajne kolaie.
Imae neto slatko rekao sam. Niko ne poziva ljude na veeru a da ne
spremi neto slatko.
Moda e imati sutlija. Ili neki ele! Neto to ne volimo rekla je. Ne
znam nita o toj eni. Kako moemo da znamo ta e da spremi? ta ako nam da
ele?
Fren klimnu glavom. Ja slegoh ramenima. Ali, bila je u pravu. One stare ciga-
re koje ti je dao ree. Ponesi njih. Onda vas dvojica moete posle veere u sa-
lonu da puite i pijete porto, ili ta se ono ve pije u filmovima.
Dobro. Idemo praznih ruku rekoh.
Fren ree: Poneemo veknu mog hleba.
Bad i Ola su iveli tridesetak kilometara od grada. Fren i ja smo iveli u tom gra-

5
du ve tri godine ali, vraga, nismo se mi mrdnuli van njega. Bilo je prijatno voziti se
tim vijugavim puteljcima. Predveerje je bilo lepo i toplo, i videli smo panjake, plo-
tove, krave muzare kako se sporo kreu prema starim talama. Videli smo kosove cr-
venih krila na plotovima, i golubove kako krue iznad stogova sena. Prolazili smo
pored vrtova poljskog cvea u cvatu, i kuica udaljenih od puta. Rekao sam: Vo-
leo bih da ovde imamo kuu. Bila je to zaludna misao, jedna elja vie od koje ni-
ta nee ispasti. Fren nije odgovorila. Bila je zaokupljena gledanjem u Badovu mapu.
Doli smo do raskra koje je oznaio. Krenuli smo nadesno, kao to je bilo nacrtano
na mapi i vozili se tano pet kilometara. Na levoj strani puta video sam polje kukuru-
za, potansko sandue i dugaak ljunkovit put ka kui. Na kraju puteljka, meu dr-
veem, stajala je kua sa natkrivenim tremom. Na kui je bio dimnjak. Ali, poto je
bilo leto, iz njega, naravno, nije izlazio dim. Ipak, pomislih, kako je to lepa slika, i to
rekoh Freni.
Ovde je neko iblje ree ona.
Skrenuo sam na put. Sa obe strane puta dizale su se stabljike kukuruza. Kukuruz
je bio vii od kola. uo sam ljunak kako rska pod tokovima. Kad smo se pribliili
kui, ugledali smo batu sa zelenim loptama kao za bejzbol koje su visile sa loze.
ta je to? rekao sam.
Otkud znam rekla je. Bundeve, moda. Ne mogu da pogodim.
Hej, Freni rekao sam. Samo mirno.
Nita nije rekla. Uvukla je donju usnu i zatim je opustila. Kada smo se pribliili
kui, iskljuila je radio.
U prednjem delu dvorita nalazila se deja ljuljaka, dok su na tremu leale neke
igrake. Dovezao sam se pred kuu i iskljuio motor. U tom trenutku smo zauli to
odvratno kretanje. Znali smo da je u kui beba, kapira, ali taj krik je bio suvie jak
za jednu bebu.
Kakav je to zvuk? ree Fren.
Onda se neto veliko kao leinar svom teinom srui sa jednog drveta i prizemlji
tano ispred kola. Onda se protrese, okrenu svoj dugi vrat prema kolima, die glavu i
stade da nas posmatra.
Do avola rekao sam. Sedeo sam tamo sa rukama na volanu i buljio u nje-
ga.
Da li je mogue? rekla je Fren. Nikada ranije nisam videla pravog.
Oboje smo znali da je to paun, naravno, ali tu re nismo glasno izgovorili. Samo
smo ga posmatrali. Ptica je podigla glavu uvis i ponovo stravino zakretala. Rairila
je perje i inila se dva puta vee nego kada se spustila na zemlju.
Do avola rekao sam ponovo. Ostali smo kao zakovani na prednjim sedi-
tima.
Ptica se malo pomerila napred. Onda je okrenula glavu na stranu i poeala se.
Njene sjajne, divlje oi netremice su nas posmatrale. Rep joj je bio uzdignut i liio je

6
na veliku lepezu koja se otvarala i zatvarala. Rep se presijavao u svim duginim boja-
ma.
Boe moj rekla je tiho Fren. Poloila je ruku na moje koleno.
Do avola rekao sam. Nije moglo nita drugo da se kae.
Ptica jo jednom ispusti onaj udni krik nalik na lelek. Jaao, jaao! tako je zvu-
ao. Da sam ga prvi put uo kasno nou, pomislio bih da neko umire, ili da je u pita-
nju neto divlje i opasno.
Prednja vrata se otvorie i Bad izae na trem. Zakopavao je koulju. Kosa mu je
bila mokra. Izgledala je kao da je upravo izaao ispod tua.
Kuuj, Doj! rekao je paunu. Pljesnuo je rukama prema ptici i stvorenje se
malo pomerilo unazad. Dosta je bilo! Ba tako, uti! Umukni, stari vrae! Bad
sie niza stepenice. Uvlaio je koulju dok je prilazio kolima. Bio je obuen isto kao
i na poslu farmerke i koulja od teksas platna. Ja sam obukao pantalone, sportsku
koulju sa kratkim rukavima i svoje najbolje cipele. Kada sam video kako je Bad
obuen, zaalio sam to sam se tako udesio.
Drago mi je to ste uspeli da nas naete rekao je Bad prilazei kolima.
Izvolte unutra.
Hej, Bade rekao sam.
Fren i ja izaosmo iz kola. Paun je stajao malo po strani i vrdao glavom as na
ovu as na onu stranu gledajui nas nekako podlo. Oprezno smo se drali to dalje od
njega.
Dobra uputstva rekao sam. Ej, Bade, ovo je Fren. Freni, ovo je Bad.
ula je ve o tebi, Bade.
Nasmejao se i rukovali su se. Fren je bila via od Bada. Bad je morao da digne
pogled.
esto vas pominje rekla je Fren. Povukla je ruku ka sebi. Bad ovo, Bad
ono. Vi ste jedina osoba sa posla o kojoj pria. ini mi se kao da vas znam. Jed-
nim okom je posmatrala pauna. Pribliio se tremu.
On mi je prijatelj ree Bad. I treba da govori o meni. Rekavi to na-
smeja se i pljesnu me po ruci.
Fren je nastavila da dri veknu hleba. Nije znala ta bi sa njom. Dala je Badu.
Doneli smo vam neto.
Bad uze veknu. Razgledao je sa svili strana kao da je to bila prva vekna hleba
koju je video u ivotu. Zaista lepo od vas. Prineo je veknu licu i omirisao je.
Fren ga je ispekla rekao sam Badu.
Bad je klimnuo glavom. Onda je rekao: Hajdemo unutra da vas upoznam sa
enom i majkom.
Mislio je na Olu, naravno. Ola je bila jedina prisutna majka. Bad mi je rekao da
je njegova majka umrla i da ili je otac napustio jo dok je on bio mali.
Paun je kaskao ispred nas i onda skoio na trem kada je Bad otvorio vrata. Poku-

7
avao je da ue u kuu.
Oh rekla je Fren kada se paun naslonio na njenu nogu.
Do avola, Doi rekao je Bad. Bupnuo je pesnicom pticu po glavi. Paun se
povukao ka tremu i stresao. Pera u njegovom repu su ukala dok se tresao. Bad je
krenuo kao da e da ga utne i paun malo ustuknu. Onda nam je pridrao vrata.
Puta tu prokletu ivotinju u kuu. Jo malo pa e traiti da jede za naim prokletim
stolom i da spava u krevetu.
Fren zastade u vratima. Pogledala je unazad prema kukuruznom polju. Imate
lepu kuu ree. Bad je jo uvek pridravao vrata. Zar ne, Dek?
Svakako rekao sam. Iznenadilo me to je to rekla.
Nije to ba sve tako kako izgleda ree Bad jo uvek drei vrata. On napra-
vi pretei pokret prema paunu. Stalno ima neto da se radi. Nikada nije dosadno.
Zatim ree: Uite, ljudi.
Hej, Bade rekoh ja ta ono tamo raste.
To je paradajz ree Bad.
Ba si mi pravi farmer rekla je Fren i odmahnula glavom.
Bad se nasmeja. Uosmo u kuu. Debeljukasta mala ena sa kosom dignutom u
punu ekala nas je u dnevnoj sobi. Ruke je zavukla ispod kecelje. Obrazi su joj bili
jako crveni. U prvi mah mi se uinilo da joj je nestalo daha ili da je ljuta na neto.
Osmotrila me je od glave do pete i onda pogledala Freni. Nije to bilo neprijateljski.
Samo je gledala. Piljila je u Freni i nastavila da crveni.
Bad je rekao: Ola, ovo je Fren. A ovo je moj prijatelj Dek. O njemu sve zna.
Ljudi, ovo je Ola. Pruio joj je hleb.
ta je to? rekla je. A, domai hleb. Pa, hvala. Sedite gde bilo. Oseajte
se kao kod kue. Bade, zato ih ne pita ta e da piju. Ostavila sam neto na poretu.

Ola to ree i ode sa hlebom u kuhinju.


Sedite ree Bad. Fren i ja se spustismo na sofu. Potraio sam cigarete. Bad
ree: Evo pepeljare. Uzeo je neto teko sa televizora. Koristi ovo rekao
je i spustio ga na stoi ispred mene. Bila je to jedna od onih staklenih pepeljara u
obliku labuda. Upalio sam cigaretu i bacio ibicu u otvor na labudovim leima. Po-
smatrao sam mali kolut dima kako izlazi iz labuda.
Televizor u boji je bio upaljen pa smo malo gledali program. Na ekranu su se tr-
kaki automobili serijske proizvodnje sudarali po pisti. Najavljiva je govorio ozbilj-
nim glasom. Ali, istovremeno, kao da je skrivao neko uzbuenje. Jo uvek ekamo
zvaninu potvrdu rekao je najavljiva.
Hoete to da gledate rekao je Bad. Jo uvek je stajao.
Rekao sam da nemam nita protiv. I nisam. Fren je slegnula ramenima. ta se to
nje tie, kao da je htela da kae. Dan je, u svakom sluaju, upropaen.
Preostalo im je jo dvadesetak krugova rekao je Bad. Uskoro e se zavr-

8
iti. Napravio se veliki kr ranije. Silna kola su ispala. Neki vozai su povreeni. Jo
nisu rekli koliko ozbiljno.
Ostavi ga upaljenog rekao sam. Hajde da gledamo.
Moda e neka od ovih prokletih kola da eksplodiraju ba pred naim oima
rekla je Fren. Ili e, moda, odleteti u publiku i zgaziti tipa to prodaje loe
virle.
Uzela je pramen kose meu prste i netremice gledala u televizor.
Bad je pogledao u Freni da vidi da li se ali. Onaj drugi tos, onaj kr je bio
stvarno dobar. Jedna stvar je vodila drugoj. Automobili, delovi, ljudi razbacani na
sve strane. Dobro, ta da vam ponudim? Imamo pivce i flau domaeg viskija.
ta ti pije? pitao sam Bada.
Pivo ree Bad. Dobro je i hladno.
I ja u pivo rekoh.
Ja u malo tog viskija sa vodom ree Fren. U visokoj ai, molim. Sa
neto leda. Hvala, Bade.
Moe ree Bad. On baci jo jedan pogled na televizor i ode u kuhinju.
Fren me blago gurnu i pokaza glavom u pravcu televizora. Pogledaj gore
proaputala je. Je l vidi ono? Pogledao sam u pravcu u kome je gledala.
Tamo je stajala tanka crvena vaza u koju je neko stavio nekoliko belih rada iz bate.
Do vaze, na podmetau, leao je stari gipsani otisak najkrivljih reckavili zuba na sve-
tu. Ova ogavna stvar nije imala ni usne ni vilicu, samo te stare gipsane zube koji su
bili ubaeni u neto to je liilo na debele ute desni.
Ba u tom asu se pojavila Ola s konzervom meanih oraha i s bocom klakera.
Skinula je bila kecelju. Spustila je konzervu na stoi pored labuda i rekla: Izvoli-
te. Bad vam donosi pie. Olino lice je ponovo pocrvenelo. Sela je u staru tranu
stolicu za ljuljanje i poela da se ljulja. Pila je svoj klaker i gledala televiziju. Bad se
vratio sa malom drvenom tacnom na kojoj su bili Frenina aa sa viskijem i vodom i
moje pivo. Tu je bila i boca piva za njega.
Hoe li au? upitao me.
Odmahnno sam glavom. Potapao me je po kolenu i okrenuo se prema Freni.
Uzela je au od Bada i rekla: Hvala. Ponovo je pogledala u zube. Bad je
primetio njen pogled. Kola su urlala na pisti. Uzeo sam pivo i usredsredio se na
ekran. Zubi me se nisu ticali. Tako su izgledali Olini zubi pre nego to je stavila
proteze rekao je Bad Freni. Ja sam navikao na njih, ali verovatno smeno iz-
gledaju tamo gore. Da me ubijete ne znam zato ih tu dri. Pogledao je prema Oli.
Onda se okrenuo prema meni i namignuo. Seo je u svoju udobnu fotelju i prekrstio
noge. Pio je svoje pivo i piljio u Olu.
Ola je opet pocrvenela. U ruci je drala svoju bocu klakera. Povukla je gutljaj.
Onda je rekla:
Tu su da me podsete koliko dugujem Badu.

9
ta to? rekla je Fren. Birala je indijske orahe iz konzerve. Prestala je da ih
bira i pogledala u Olu. Izvinite, nisam ula. Fren ju je netremice posmatrala
oekujui ta e ova dalje rei.
Olino lice se ponovo zarumenelo. Ima mnogo stvari na kojima sam mu za-
hvalna rekla je. Ovo je samo jedna od njih. uvam ih da bi me podseale na to
koliko me je Bad zaduio. Uzela je gutljaj kabeze. Onda je spustila bocu i rekla:
Ima lepe zube, Freni. Odmah sam ih primetila. A ovi moji zubi su bili krivi otkad
znam za sebe. Noktom je kucnula po prednjim zubima. Zatim ree: Moji nisu
mogli da plate popravku. Ovi moji zubi su rasli svaki na svoju stranu. Mom prvom
muu je bilo svejedno kako izgledam. Potpuno svejedno! Jedino ga je interesovalo
kako da doe do sledeeg pia. Imao je samo jednog prijatelja na svetu: svoju flau.
Zatresla je glavom. Onda se pojavio Bad i izvukao me iz tog sosa. Kad smo posle
bili zajedno, prva stvar koju mi je Bad rekao bila je: Srediemo ti te tvoje zube.
Ovaj otisak je napravljen odmah poto smo se Bad i ja sreli prilikom moje druge
posete zubaru. Pre nego to su mi stavili protezu.
Olino lice je i dalje bilo crveno. Pogledala je sliku na ekranu. Nastavila je da pije
svoj klaker i inilo se da nema vie ta da kae.
Taj zubar mora da je bio arobnjak rekla je Fren. Ponovo je pogledala zube
kao iz filma strave i uasa koji su leali gore na televizoru.
Bio je fenomenalan rekla je Ola. Okrenula se u stolici i kazala: Vidi?
Otvorila je usta i jo jednom pokazala zube, sada bez trunke stida.
Bad je otiao do televizora i uzeo zube. Priao je Oli i prislonio ih na njen obraz.
Pre i posle rekao je Bad.
Ola je pruila ruke i uzela otisak od Bada. Znate ta? Taj zubar je hteo da ih
sauva. Drala ih je u krilu dok je govorila. Rekla sam mu da ne dolazi u obzir.
Objasnila sam mu da su to moji zubi, pa je samo napravio snimke otiska. Rekao je da
e da ih objavi u nekom asopisu.
Bad ree: Moete misliti kakav je to asopis. Verovatno i nema neki veliki ti-
ra i svi se nasmejasmo.
I poto su mi skinuli ice, nastavila sam da zaklanjam rukom usta kad sam se
smejala. Ovako rekla je.
Ponekad to i dalje inim. Navika. Jednog dana mi Bad ree: Nemoj vie to da
radi, Ola. Zato krije tako lepe zube. Sada su ti lepi. Ola je bacila pogled na
Bada. Bad joj namignu. Ona se iroko nasmeja i spusti pogled.
Fren je pila iz svoje ae. Ja uzeh gutljaj piva. Nisam znao ta da kaem. Ni Fren.
Meutim, znao sam da e Fren kasnije imati mnogo tota da kae o ovome.
Rekoh: Ola, jednom sam vas zvao telefonom. Ti si se javila. Ali sam spustio
slualicu. Ne znam zato sam to uinio. Izgovorio sam to i nastavio da pijem pivo.
Nisam znao zato sam to sada pomenuo.
Ne seam se rekla je Ola. Kad je to bilo?

10
Dosta davno.
Ne seam se rekla je i odmahnula glavom. Zavukla je prste u gipsane zube
u svom krilu. Gledala je trku i nastavila da se ljulja.
Fren me je pogledala. Uvukla je donju usnu. Ali nita nije rekla.
Bad ree: ta jo ima novo?
Uzmite jo oraha rekla je Ola. Veera e brzo biti gotova.
Zauo se pla iz zadnje sobe.
Nije valjda on rekla je Ola Badu i napravila grimasu.
Dobri stari deko rekao je Bad. Zavalio se u naslonjau i posmatrali smo
ostatak trke, tri ili etiri kruga, bez rei.
Ponovo smo uli bebu kako cmizdri u zadnjoj sobi.
Ne znam rekla je Ola. Ustala je iz stolice. Sve je skoro spremno za ve-
eru. Samo da donesem sos. Ali, bolje prvo da vidim ta je s njim. Zato vi ne sedne-
te za sto? Vratiu se za minut.
Volela bih da vidim bebu rekla je Fren.
Ola je jo uvek drala zube. Prila je televizoru i vratila ih na staro mesto. To
moe da ga uznemiri ree. Nije navikao na strane ljude. Saekaj da vidimo da
li u uspeti da ga uspavam. Onda moe da zaviri. Kad zaspi. Kad je to rekla,
otila je hodnikom do sobe i otvorila vrata. Uunjala se unutra i zatvorila vrata za so-
bom. Beba prestade da plae.
Bad je ugasio televizor i mi odosmo u kuhinju i sedosmo za sto. Bad i ja smo raz-
govarali o stvarima na poslu. Fren je sluala. Povremeno bi ak postavila i pitanje.
Ali, znao sam da joj je dosadno i da je moda razoarana to joj Ola nije dozvolila da
vidi bebu. Razgledala je Olinu kuhinju. Obmotala je pramen kose oko prstiju i pro-
veravala Oline stvari.
Ola se vratila u kuhinju i rekla: Prepovila sam ga i dala mu gumenu patku.
Moda e nas sada pustiti da jedemo. Ali, nikad se ne zna. Digla je poklopac i
uzela erpu sa poreta. Sipala je crveni sos u iniju i stavila je na sto. Podigla je pok-
lopce jo sa nekih lonaca i proverila da li je sve spremno. Na stolu su bili kuvana
unka, slatki indijanski krompir, pire od krompira, prebranac, kuvani klipovi kukuru-
za, zelena salata. Frenina vekna hleba se nalazila na poasnom mestu pored unke.
Zaboravila sam salvete ree Ola. Samo se vi posluite. ta e ko da
pije? Bad pije mleko uz svaki obrok.
Mleko je u redu rekoh.
Ja u vodu rekla je Fren. Mogu i sama da uzmem. Neu da me posluuje.
Ima ionako dosta posla. Napravila je pokret kao da e ustati sa stolice.
Ola ree: Molim vas. Vi ste gosti. Samo sedite. Ja u da donesem. Ponovo se
bila zarumenela.
Sedeli smo sa rukama u krilu i ekali. Razmiljao sam o zubima od gipsa. Ola se
vrati sa salvetama, velikim aama mleka za Bada i mene i aom ledene vode za

11
Freni. Fren ree: Hvala.
Nema na emu ree Ola. Onda je i ona sela. Bad je proistio grlo. Sagnuo
je glavu i rekao nekoliko rei molitve. Toliko je tiho govorio da sam ga jedva razu-
meo. Ipak sam otprilike shvatio da se zahvaljuje viim silama na hrani koju emo da
pojedemo.
Amen rekla je Ola kad je zavrio.
Bad mi je dodao tanjir sa unkom i uzeo malo pirea od krompira. Onda smo se
bacili na jelo. Nismo mnogo govorili sem to bismo povremeno Bad ili ja rekli:
Stvarno dobra unka. Ili: Nikada nisam jeo bolji slatki kukuruz od ovoga.
Ovaj hleb je neto posebno rekla je Ola.
Ja bih jo salate, molim te, Ola ree Fren neto meke.
Uzmi jo ovo rekao bi Bad dok bi mi prinosio tanjir sa unkom ili iniju sa
crvenim sosom.
S vremena na vreme uli bismo bebu kako kmei. Ola bi okrenula glavu i sluala,
a onda bi, zadovoljna to je to samo komeanje, ponovo posvetila panju hrani.
Beba je neto kenjkava veeras rekla je Ola Badu.
Ipak bili volela da je vidim rekla je Fren. Moja sestra ima malu bebu.
Ali one ive u Denveru. Ko zna kad u ja otii do Denvera? Imam sestriinu koju ni-
kad nisam videla. Razmiljala je o ovome za trenutak a onda se vratila jelu.
Ola je stavila pare unke u usta. Ima jo dosta od svega. Uzmite svi jo malo
unke i indijanskih krompira.
Ne mogu vie ni zalogaja ree Fren. Spustila je viljuku na tanjir. Sve je
odlino, ali ne mogu vie da jedem.
Ostavi mesta ree Bad. Ola je napravila pitu od rabarbare.
Fren ree: Pa, mislim da u moi pare. Kad budu svi spremni.
I ja rekao sam. Rekoh to iz utivosti. Mrzeo sam pitu od rabarbare od svoje
trinaeste godine kada sam se prejeo jedui je sa sladoledom od jagoda.
Pojeli smo sve to je bilo u naim tanjirima. Onda smo ponovo zauli onog prok-
letog pauna. Ovog puta bio je na krovu. uo se iznad naih glava. ulo se tapkanje
dok se etao tamo-amo po indri.
Bad je odmahnuo glavom. Doi e zaas da prestane. Umorie se i ubrzo zas-
pati rekao je Bad. Spava na jednom od onih drveta.
Ptica ponovo ispusti onaj krik: Jaao! tako je zvuao. Niko nita ne ree. ta je
moglo i da se kae?
Onda Ola ree: Hoe da ue, Bade.
E, ne moe da ue ree Bad. Imamo goste, ako nisi dosad primetila. Ovi
ljudi nee tu prokletu staru pticu u kui. Ta prljava ptica i tvoji stari zubi! ta e ljudi
da pomisle? On je odmahnuo glavom. Nasmejao se. Svi smo se nasmejali. I Fren
se smejala sa nama.
On nije prljav, Bade rekla je Ola. ta te spopalo? Ti voli Doija. Od

12
kada ti je on prljav?
Otkad se ono posrao na tepih ree Bad. Izvinite to se tako fino izraa-
vam rekao je Freni. Da vam pravo kaem, mogo bih ponekad da mu zavrnem
taj njegov matori vrat. Ali, ne vredi ga ni ubiti, zar ne, Ola? Ponekad me taj njegov
krik digne iz kreveta usred noi. Ne vredi ni prebijene pare, je l tako, Ola?
Ola samo odmahnu glavom na Badove besmislice. Igrala se s nekoliko preostalih
zrna krupnog pasulja na tanjiru.
Kako ste, pre svega, uopte doli do pauna? htela je Fren da sazna.
Ola podie pogled sa tanjira. Onda ree: Uvek sam sanjala o tome da imam
pauna. Jo kad sam bila devojica i nala njegovu sliku u nekom asopisu. Mislila
sam da je on neto najlepe to sam ikad videla. Isekla sam tu sliku i stavila je iznad
kreveta. Dugo sam je uvala. Onda, kada smo Bad i ja uzeli ovu kuu, pomislila sam
da je to prava prilika. Rekla sam: Bade, hou pauna. Bad se tome smejao.
Konano sam se raspitao rekao je Bad. uo sam za nekog tipa koji ih je
gajio u susednom okrugu. Zvao ih je rajskim pticama. Platili smo sto soma za tu raj-
sku pticu ree. Udario se po elu. Slatki boe, ena mi ima skupe prohteve
Iscerio se Oli.
Bade ree Ola zna da to nije istina. Izmeu ostalog, Doi je odian u-
var kue obratila se Freni. Pored Doija nam ne treba pas uvar. On sve uje.
Ako dou loa vremena, kao to moe da se desi, staviu ga u lonac ree
Bad. I to s perjem.
To nije smeno, Bade! rekla je Ola. Ali se nasmejala i ponovo smo joj vi-
deli sve zube.
Beba se ponovo javila. Ovoga puta je ozbiljno plakala.
Ola spusti salvetu i ustade od stola.
Bad ree: Ako nije jedno, onda je drugo. Donesi ga ovamo, Ola.
Hou rekla je Ola i otila po bebu.

Paun je ponovo zakukao a meni je poela da se die kosa na temenu. Pogledao


sam u Freni. Ona je podigla salvetu i spustila je. Pogledao sam u kuhinjski prozor.
Napolju je bio mrak. Prozorsko okno je bilo dignuto i u okviru je bila mrea. inilo
mi se da sam uo pticu na tremu.
Fren je skrenula pogled prema hodniku. Oekivala je Olu sa bebom.
Posle izvesnog vremena Ola se vrati sa njom. Kada sam je pogledao, zastao mi je
dah. Ola sede za sto drei bebu. Podigla ju je ispod pazuha tako da je ova mogla da
stoji u njenom krilu i da nas gleda u lice. Ola pogleda Freni pa mene. Nije vie crve-
nela. ekala je da neto kaemo.
A! ree Fren.
ta to? brzo dodade Ola.
Nita rekla je Fren. Uinilo mi se neto u prozoru. Mislila sam da je sle-

13
pi mi.
Ovde nema slepih mieva rekla je Ola.
Moda je bio moljac rekla je Fren. Neto je bilo. E, pa ree kakva
beba!
Bad je gledao bebu. Onda je pogledao Freni. Ljuljao se na stolici i klimao gla-
vom. Ponovo klimnu glavom i ree: U redu je, ne brini. Svesni smo da sada nema
anse da pobedi na konkursu za lepotu. Nije neki Klerk Gebl.
Ali, s vremenom. Uz malo sree, znate, porae i bie pljunuti otac.
Beba je stajala u Olinom krilu i gledala preko stola u nas. Ola ju je uhvatila nie,
oko struka, tako da je mogla da se ljulja napred-nazad na svojim debelim noicama.
To je bez premca bila najrunija beba koju sam ikada video. Bila je toliko runa da
sam ostao bez rei. Nijedna re nije izlazila iz mojih usta. Neu da kaem da je beba
bila deformisana ili bolesna. Ni u kom sluaju. Bila je prosto runa. Imala je veliko
crveno lice, buljave oi, iroko elo i onako velika debela usta. Uopte nije imala
vrat nego samo tri-etiri debela podvaljka. Podvaljci su ili do uiju koje su trale iz
elave glave. Salo joj je visilo preko zglavaka. Ruke i prsti bili su debeli. Za nju je
ak i re runa predstavljala kompliment.
Runa beba je isputala neke zvukove i skakutala po majinom krilu. Onda je
prestala. Nagnula se napred i pokuala svojom debelom rukom da dohvati Olin tanjir.
Video sam razne bebe. Dok sam rastao, moje dve sestre su imale sve skupa est
beba. Dok sam bio dete, provodio sam dosta vremena u njihovom drutvu. Viao
sam ih i u prodavnicama i slino. Ali ova beba nije ni sa im mogla da se poredi. I
Fren je piljila u nju. Pretpostavljam da ni ona nije znala ta da kae.
Krupan deko, zar ne? rekoh.
Bad ree: Jo malo, dae Bog, pa e u fudbalere.
Nee taj, bogami, da gladuje u ovoj kui.
Kao da je htela da potvrdi njegove rei Ola zgrabi viljukom malo indijanskih
krompira i prinese ih bebinim ustima. On je moja beba, zar ne? rekla je debe-
lom stvorenju ne obraajui panju na nas.
Beba se nae napred i otvori usta da uzme zalogaj.
Zgrabila je Olinu viljuku dok je ona usmeravala krompire u njena usta i onda ih
progutala. Beba ih je vakala i ljuljala se na Olinom krilu. Oi su joj bile toliko isko-
laene da je izgledala kao da je ukljuena u struju.
Fren ree: Kakva beba, Ola!
Bebino lice se iskrivilo. Ponovo je poela da cmizdri.
Pusti Doija unutra ree Ola Badu.
Bad spusti noge sa stolice na pod. Mislim da treba bar da pitamo ove ljude da
li imaju neto protiv ree Bad.
Ola prvo pogleda Freni pa mene. Ponovo se zacrvenela. Beba se propinjala u nje-
nom krilu i uvijala kao crv elei da sie.

14
Meu prijateljima smo rekao sam. Radite ta hoete.
Bad ree: Moda oni nee veliku matoru pticu kao Doi u kui. Da li ti je to
ikad palo na pamet, Ola?
Je l imate neto protiv? upita nas Ola. Da Doi ue? S tom pticom nije
sve u redu veeras. Ni sa bebom, mislim. On je navikao da Doi doe i igra se sa
njim pre nego to ode da spava. Nijedno ne moe noas da se smiri.
Nemojte nita da nas pitate rekla je Fren. Nemam nita protiv da doe.
Nikad je nisam izbliza videla. Ali, nemam nita protiv. Pogledala me je. Pretpos-
tavljam da je htela da i ja neto kaem.
Ni ja, bogami rekoh. Pustite ga unutra. Podigao sam au mleka i is-
kapio je.
Bad ustade sa stolice. Ode do vrata i otvori ih. Upali svetla u dvoritu.
Kako se zove beba? htela je Fren da zna.
Harold ree Ola. Dodala mu je jo krompira iz tanjira. Mnogo je pro-
muuran. Lukav ko lisica. Uvek sve razume to mu kae. Zar ne, Harolde? Videe
ve kad dobije svoju bebu, Freni. Videe.
Fren ju je samo posmatrala. uo sam kako su se prednja vrata otvorila i zatvorila.
Zaista je promuuran ree Bad kada se vratio u kuhinju. Na Olinog tatu.
To vam je bio lukav momak.
Pogledao sam iza Badovih lea i ugledao pauna u dnevnoj sobi kako okree gla-
vu as na jednu as na drugu stranu, kao to se okree runo ogledalo. Kada se pro-
tresao, zvualo je kao da neko mea karte u drugoj sobi.
Pomakao se korak napred. Onda jo jedan.
Mogu li da drim bebu? ree Fren. Rekla je to tako kao da bi joj Ola time
uinila uslugu.
Ola joj prui bebu preko stola.
Fren je pokuala da je stavi u krilo. Ali, beba se migoljila i kmeala.
Harolde rekla je Fren.
Ola je posmatrala Freni sa bebom. Onda je rekla: Kada je Haroldovom dedi
bilo esnaest godina, odluio je da proita enciklopediju od A do . I stvarno je to i
uradio. Zavrio je kada mu je bilo dvadeset godina. Ba pre nego to je sreo mamu.
Gde je on sada? pitao sam. ta radi? Hteo sam da saznam ta se desi-
lo sa ovekom koji je sebi postavio takav cilj.
Umro je rekla je Ola. Posmatrala je Freni koja je sada poloila bebu na
lea preko svojih kolena. Tapala ju je po jednom od njenih podvaljaka. Poela je i
da joj tepa.
Radio je u umi ree Bad. Drvosee su ispustile drvo na njega.
Mama je dobila neto para od osiguranja dodala je Ola. Ali ih je potro-
ila. Bad joj svakog meseca alje pomo.
Ne veliku rekao je Bad. Ni mi nemamo mnogo. Ali, ona je Olina majka.

15
Paun je do sada skupio hrabrost i poeo da se sporo, gegajui se i povodei u
hodu, pribliava kuhinji. Glava mu je bila malo nakrivljena ali uspravna, a crvene oi
netremice uperene u nas. Njegova uba, pernata granica, kostreila se nekoliko cen-
timetara iznad glave. On rairi perje na repu. Onda se zaustavi na nekoliko koraka od
stola i paljivo nas osmotri.
Ne zovu ih zalud rajskim pticama ree Bad.
Fren nije dizala pogled. Obratila je svu panju na bebu. Poela je da je upka, to
je bebi donekle prijalo. Hou da kaem da je to udo bar prestalo da kenjka. Onda ga
je podigla do svog vrata i neto mu apnula.
Eto rekla je nemoj nikom da kae.
Beba je buljila u nju svojim iskolaenim oima. Onda je posegla i zgrabila punu
aicu Frenine svetle kose. Paun se pribliio stolu. Niko nita nije rekao. Samo smo
utke sedeli. Tada beba Harold primeti pticu. Odmah je pustio Frenin pramen i us-
pravio se u krilu. Debelim prstima je pokazivao pticu. Poskakivao je gore-dole i is-
putao razne zvukove.
Paun je hitro obiao sto i doao do bebe. Poloio je svoj dugi vrat na bebine
noge. Gurnuo je svoj kljun ispod gornjeg dela bebine pidame i cimao bebinu ukoe-
nu glavu napred i nazad. Beba se smejala i udarala nogama. Kliznuvi se poleuke
preko Freninih kolena zaas se nala na patosu. Paun je i dalje nasrtao na bebu kao
da je to bila neka njihova igra. Fren je oslonila bebu o svoje noge dok se ova stalno
naginjala napred.
Prosto ne mogu da verujem ree.
Paun je lud, u tome je stvar ree Bad. Prokleta ptica ne zna da je ptica,
to je njen glavni problem.
Ola se isceri i ponovo pokaza svoje zube. Pogledala je u Bada. Bad je bio odma-
kao svoju stolicu od stola i potvrdno klimao glavom.
Beba je bila stvarno runa. Ali, koliko sam mogao da ukapiram, to, izgleda, nije
smetalo ni Badu ni Oli. A ako i jeste, moda su mislili: Pa ta ako je runo. Nae je. I
to je prolazno. Uskoro e i to doba proi. Postoji ovo doba i onda dolazi sledee.
Moda e na kraju sve dobro ispasti, kada proe kroz sve faze. Moda su tako neto
pomiljali.
Bad podie bebu i zavitla je iznad svoje glave dok ona ne vrisnu. Paun je nakos-
treio perje i posmatrao ih.
Fren je ponovo odmahnula glavom. Zatim je izgladila bore koje joj je beba na-
pravila na haljini. Ola je za to vreme uzela viljuku i prebirala zrna pasulja u tanjiru.
Bad prebaci bebu na svoj bok i ree: Ima jo kafe i pite.
To vee kod Bada i Ole bilo je izuzetno. Znao sam da je izuzetno. Te veeri sam
bio zadovoljan skoro svim stvarima u svom ivotu. Jedva sam ekao da ispriam
Freni kako sam se oseao. Te veeri mi se javila jedna elja. Dok sam sedeo za sto-
lom, zatvorio sam za trenutak oi i usredsredio se. Poeleo sam da nikad ne zabora-

16
vim ili ne izbriem ovo vee iz seanja. To je jedina elja koja mi se ispunila. I to je
bila moja zla srea. Ali, naravno, tada to nisam ni slutio.
O emu to razmilja, Dek? rekao mi je Bad.
Samo razmiljam rekoh. I nasmeih mu se.
Da pogaamo rekla je Ola.
Ponovo sam se nasmeio i odmahnuo glavom.

Kada smo se te veeri vratili kui od Bada i Ole i uvukli se pod pokriva, Fren
ree: Napuni me svojim semenom, duo! Kada je to rekla, marci me prooe
od glave do pete, te urliknuh i opustih se.
Kasnije, kada su se stvari meu nama promenile, kada se rodilo dete, i sve to,
Fren bi se seala te veeri u Badovoj kui kao poetka promene. Ali nije bila u pra-
vu. Do promene je dolo kasnije, i kad je dolo do nje, bilo je to kao neto to se do-
gaa drugim ljudima, a ne kao da je to neto to moe nama da se dogodi.
Prokleti bili i oni i ona njihova rugoba rekla je Fren, bez ikakvog oigled-
nog razloga, dok bismo kasno nou gledali televiziju. I ona smrdljiva ptiurina
rekla bi. Isuse, kome to treba! Rekla bi Fren. esto ovako govori, mada nikad
posle nije videla ni Bada ni Olu.
Fren vie ne radi u mlekari i odavno je odsekla svoju kosu. I ugojila se pored
mene. Ne razgovaramo o tome. ta tu ima da se kae?
Jo uvek viam Bada u fabrici. Zajedno radimo i zajedno otvaramo svoje porcije
za ruak. Ako ga pitam, on mi pria o Oli i Haroldu. Doija ne pominje. Jedne je
noi odleteo na svoje drvo i to je bio kraj. Nikad vie nije sleteo. Starost, moda,
kae Bad. Onda su sove preuzele vlast. Bad se stresao. Jede svoj ruak i pria kako
e Harold jednog dana da postane odbrambeni igra. Treba da vidi to dete, kae
Bad, a ja klimam glavom. Jo uvek smo prijatelji. Tu se nita nije promenilo. Ali vie
pazim na to ta u da mu kaem. Znam da on to osea i da bi eleo da je drugaije. I
ja bih to eleo.
Jedanput u sto godina pita za moju porodicu. Kad me to pita, kaem da su svi do-
bro. Svi su dobro, kaem. Zatvorim porciju za ruak i izvuem cigarete. Bad klima
glavom i pijucka kafu. Istina je da je moje dete nekako potuljeno. Ali ne priam o
tome. Ni sa njegovom majkom. Posebno ne sa njom. Kako stvari stoje, mi sve manje
i manje razgovaramo. Uglavnom gledamo televiziju. Ali, pamtim tu no. Seam se
kako je paun podizao svoje sive kande i korak po korak kruio oko stola. I onda
kako su se moj prijatelj i njegova ena opratali od nas na tremu. I kako je Ola dala
nekoliko paunovih pera Freni da ponese kui. Seam se kako smo se svi rukovali, gr-
lili, govorili razne stvari. Seam se kako mi se u kolima Fren primakla dok smo se
vozili. Poloila je ruku na moju nogu. Tako smo se odande odvezli kui.

17
EFOVA KUA
Ves je tog leta iznajmio nametenu kuu severno od Eureke od izleenog alkoho-
liara zvanog ef. Onda me je pozvao i zamolio da sve napustim i doem tamo da i-
vim sa njim. Rekao je da je prestao da pije. Znala sam kako to izgleda. Ali on nije
prihvatao moje izgovore. Zvao je ponovo i rekao: Edna, okean se vidi sa prednjeg
prozora. Osea se so u vazduhu. Sluala sam ga kako govori. Nije gutao rei. Rekla
sam: Razmisliu. I razmislila sam. Nedelju dana kasnije zvao je opet i rekao: Je l
dolazi? Rekla sam da jo uvek razmiljam. On ree: Poeemo sve iz poetka. Od-
govorih mu da mora da uini neto za mene ako doem. Sve to hoe, rekao je Ves.
Hou da pokua da bude onaj Ves koga sam nekad poznavala, rekla sam. Stari Ves.
Ves za koga sam se udala. On tada poe da plae, a ja to shvatili kao znak njegovih
dobrih namera. U redu, doi u, rekoh.
Ves je napustio svoju prijateljicu, ili ona njega nisam znala, niti sam marila.
Kada sam odluila da odem sa Vesom, morala sam da se oprostim sa svojim prijate-
ljem. Grei, ree moj prijatelj. Nemoj to da mi radi, ree on. ta e biti sa nama?
rekao je. Moram to da uradim za Vesovo dobro, odgovorih. Pokuava da ostane tre-
zan. Sea se kako je to. Seam se, rekao je moj prijatelj, ali neu da ide. Proveu
leto sa njim, rekla sam. Onda u da vidim. Vratiu se, rekoh. On ree: A ja? A ta je
za moje dobro? Nemoj da se vraa, ree.

Tog leta pili smo kafu, kabezu, i razne vone sokove. Celog leta. Poelela sam da
se leto nikad ne zavri. Znala sam da je to nemogue, ali sam posle mesec dana sa
Vesom u efovoj kui ponovo stavila svoj venani prsten. Nisam ga nosila ve dve
godine. Sve od one veeri kada se Ves napio i bacio svoju burmu u breskov sad.
Ves je imao neto para tako da nisam morala da radim. I ispostavilo se da nam je
ef dao kuu skoro besplatno. Nismo imali telefon. Plaali smo za plin i struju i ku-
povali na rasprodajama. Jednog nedeljnog popodneva Ves je izaao da kupi prskalicu
i vratio se sa poklonima za mene. Doneo mi je lep buket krasuljka i slamni eir.
Utorkom uvee smo obino ili u bioskop. Drugih veeri Ves bi iao na antialkoholi-
arske sastanke, kako ih je zvao. ef bi ga pokupio kolima ispred kue i vratio ga
posle sastanka. Povremeno bismo Ves i ja ili da pecamo pastrmku u nekoj od obli-
njih laguna sa slatkom vodom. Pecali smo sa obale i za ceo dan bismo upecali samo
nekoliko sitnih riba. Bie dobre, rekla bih i ispekla ih to vee za veeru. Ponekad bih
skinula eir i zaspala na ebetu pored pecaljke. Poslednje ega bih se seala bili su

18
oblaci koji plove prema Velikoj dolini. Nou bi me Ves uzeo u naruje i pitao da li
sam jo uvek njegova devojica.
Naa deca su se drala po strani. eril je ivela sa nekim ljudima na farmi u Ore-
gonu. uvala je stado koza i prodavala mleko. Drala je i pele i punila tegle me-
dom. Imala je svoj ivot i nisam joj na tome zamerala. Uopte je se nije ticalo ta se
sa nama deava dokle god je ne bismo umeali. Bobi je u dravi Vaington radio kao
sezonski kosilac. Planirao je da posle kosidbe radi na plantaama jabuka. Imao je de-
vojku i tedeo novac. Pisala sam mu pisma i potpisivala ih sa: Uvek te voli.
Jednog popodneva dok je Ves upao korov u bati, ef se dovezao pred kuu.
Radila sam oko sudopere. Pogledala sam i videla kako ef parkira svoja velika kola.
Videla sam njegova kola, put do kue, magistralu, peane dine i okean iza magistra-
le. Nad vodom su se nadneli oblaci. ef izae iz kola i zadie pantalone oko struka.
Znala sam da se neto sprema. Ves prestade da radi i uspravi se. Na sebi je imao ru-
kavice i platneni eir. Skinuo je eir i obrisao lice nadlanicom. ef mu je priao i
zagrlio ga. Ves skide rukavicu. Ja prioh vratima. ula sam kako ef kae Vesu da
mu je bogzna kako ao to mora da nas zamoli da se iselimo do kraja meseca. Ves
skide i drugu rukavicu. Zato, efe? ef ree da je njegovoj erki Lindi, eni koju je
Ves jo od svojih pijanakih dana zvao Debela Linda, potrebno da se negde smesti i
da je ovde najpogodnije. ef je rekao Vesu da se Lindin mu pre nekoliko nedelja
odvezao nekuda svojim ribarskim amcem i da posle toga niko vie nije nita uo o
njemu. Ona je moja krv, rekao je ef Vesu. Izgubila je mua. Izgubila je oca svog de-
teta. Mogu da joj pomognem. Drago mi je to sam u mogunosti da joj pomognem,
ree ef. ao mi je, Vese, ali morae da potrai drugu kuu. Onda ef ponovo za-
grli Vesa, zadie pantalone, i odveze se u svojim velikim kolima.
Ves ue u kuu. Spusti eir i rukavice na tepih i sede u veliku fotelju. efovu fo-
telju, pomislih. efov tepih, isto tako. Ves je pobledeo. Sipala sam dve oljice kafe i
dodala mu jednu.
Sve je u redu, rekoh. Nemoj o tome da brine, Vese, rekla sam. Sela sam na efo-
vu sofu drei oljicu kafe.
Debela Linda e sada ovde da ivi umesto nas, ree Ves. Drao je svoju oljicu
ali nije pio.
Vese, nemoj da se nervira, rekla sam.
Mu e joj se odjednom pojaviti negde u Keikanu, ree Ves. Mu Debele Linde
ih je jednostavno napustio. I ko bi mogao da mu zameri? dodao je Ves. I on bi na nje-
govom mestu uzeo amac i pobegao radije nego da provede ostatak ivota sa Debe-
lom Lindom i njenim detetom. Zatim Ves spusti oljicu pored rukavica. Ovo je do
sada bio srean dom, ree.
Nai emo drugu kuu, rekla sam.
Nikad kao ovu, rekao je Ves. Nikad to nee biti isto. Ova kua nam je potpuno
odgovarala. Za nju su vezane lepe uspomene. Sada e u njoj biti Debela Linda i nje-

19
no dete, ree Ves. On podie oljicu i otpi gutljaj.
Ovo je efova kua, rekla sam. On najbolje zna ta treba da uradi.
Znam, ree Ves. Ali, to ne mora da mi se dopada.
Ves je dobio udan izraz. Poznavala sam taj izraz. Stalno je jezikom dodirivao
usne. Poeo je da palcem gura koulju pod kai. Ustao je iz fotelje i otiao do prozo-
ra. Stajao je posmatrajui okean i oblake koji su se gomilali. Lupkao je prstima bradu
kao da o neemu razmilja.
I jeste razmiljao.
Smiri se, Vese, rekla sam.
Ona bi da se smirim, rekao je. I dalje je stajao na istom mestu.
Ali minut kasnije priao je i seo pored mene na sofu. Prekrstio je noge i poeo da
vrti dugmeta na koulji. Uzeh ga za ruku i poeh da priam. Priala sam mu o ovom
letu. Ali, uhvatila sam samu sebe kako govorim o tome kao o neemu to se dogodi-
lo u prolosti. Moda pre nekoliko godina. U svakom sluaju, kao o neemu to je
zavreno. Onda poeh da govorim o deci. Ves ree kako bi voleo da moe da pone
iznova i da ovoga puta sve uradi kako valja.
Oni te vole, rekla sam.
Ne, ne vole me, ree.
Jednog dana e sve razumeti, rekoh.
Moda, rekao je Ves. Ali to onda nee biti vie vano.
Ne zna, rekla sam.
Znam poneto, ree Ves i pogleda me. Znam da mi je drago to si dola ovamo.
Uvek u toga da se seam, ree Ves.
I meni je drago, rekla sam. Drago mi je to si naao ovu kuu, rekoh.
Ves se umrknu. Onda se nasmeja. Oboje smo se smejali. Onaj ef, ree i odmah-
nu glavom. Nabacio nam je nisku loptu, kurvin sin. Ali volim to si nosila svoj pr-
sten. Volim to smo imali ovo vreme samo za nas, rekao je Ves. Onda sam ja neto
rekla. Rekla sam: Pretpostavi, samo pretpostavi, da se nikad nita nije dogodilo. Za-
misli da je ovo bio prvi put. Samo pretpostavi. Nita ti nee biti. Kai da se nita od
onoga nije desilo. Zna na ta mislim? ta bi onda? rekla sam.
Ves me je netremice gledao. Onda ree: U tom sluaju bi to morali da budu neko
drugo dvoje. Neko ko nije kao mi. Ja nisam vie u stanju da se zanosim pretpostav-
kama. Roeni smo ovakvi kakvi smo. Shvata li ta ti govorim?
Rekoh mu da nisam napustila pristojan ivot i prela hiljadu kilometara da bih
ovo ula od njega.
On ree kako mu je ao, ali da ne moe da govori kao neko ko nije on. Ja nisam
neko drugi. Da sam neko drugi, sigurno ne bih bio ovde. Da sam neko drugi, ne bili
bio ja. Ve sam ono to sam. Zar ne vidi?
U redu je, Vese, rekla sam. Prinela sam njegovu ruku svom obrazu. Onda, ne
znam kako, setih se kako je izgledao kao devetnaestogodinjak, kako je izgledao dok

20
je trao preko ovog polja u susret ocu koji je sedeo na traktoru sa rukom iznad oiju i
gledao Vesa kako tri. Upravo smo se dovezli iz Kalifornije. Izala sam iz kola sa
eril i Bobijem i rekla: Eno vam dede. Ali, bili su jo suvie mali.
Ves je sedeo pored mene i ekao bradu, kao da je pokuavao da uini sledei ko-
rak. Vesov otac je umro a naa deca su odrasla. Pogledala sam Vesa i onda bacila po-
gled oko sebe na efovu dnevnu sobu i njegove stvari, i pomislila da moramo neto
da uinimo i to brzo.
Duo, rekla sam. Sluaj, Vese.
ta hoe? rekao je. I to je sve to je prozborio. On je, izgledalo je, bio odluio.
Ali, poto je odluio, nije mu se urilo. Uvalio se u sofu, prekrstio ruke na krilu i
zaklopio oi. Nita vie nije rekao. Nije ni morao.
Izgovorila sam u sebi njegovo ime. Bilo je to lako ime za izgovaranje a i ja sam
ve dugo bila navikla da ga izgovaram. Onda sam ga jo jednom izgovorila. Ovoga
puta naglas. Vese, rekla sam.
Otvorio je oi. Ali nije me pogledao. Samo je ostao da sedi na istom mestu i da
gleda prema prozoru. Debela Linda, rekao je. Ali, znala sam da ne misli na nju. Ona
mu nita nije znaila. Samo ime. Ves ustade, navue zastore, i okean namah nestade.
Ja sam otila da spremim veeru. Bilo je jo neto zaleene ribe. Skoro nita drugo
nije ostalo. Veeras emo malo pospremiti kuu, pomislila sam, i to e biti kraj.

21
ODRANJE
Od kad je pre tri meseca otputen, Sendin mu sve vreme provodi na sofi. Toga
dana, pre tri meseca, doao je kui bled i uplaen sa kutijom punom svog radnog pri-
bora.
Srean ti sveti Valentin1 rekao je Sendi i stavio kutiju bombona u obliku
srca i bocu viskija na kuhinjski sto. Skinuo je kapu i stavio je takoe na sto. Da-
nas su mi dali nogu. He, ta e sada da bude sa nama?
Sendi i njen mu seli su za sto, pili viski i jeli okoladne bombone. Razgovarali
su o tome ta bi on mogao da radi umesto da postavlja krovove na nove kue. Ali, ni-
ta nisu mogli da smisle. Neto e ve da se pojavi rekla je Sendi. elela je da
zvui ohrabrujue, ali i sama je bila uplaena. Najzad on ree da je bolje da to pres-
pava, to je i uinio. Napravio je leaj na sofi i od tada je tu spavao svaku no.
Sutradan posle otputanja morao je da izvidi kakvu pomo moe da dobije kao
nezaposlen. Otiao je u grad u dravnu kancelariju da ispuni formulare i trai drugi
posao. Meutim, posla nije bilo ni u njegovoj ni u bilo kojoj drugoj struci. Lice mu
se znojilo dok je Sendi opisivao guvu i duge redove mukaraca i ena ispred Zavo-
da za zapoljavanje. Isto vee se vratio na sofu. Poeo je sve vreme da provodi na
njoj, kao da mu je, pomislila je, to bilo sueno poto je bez posla. Povremeno bi od-
lazio da s nekim razgovara o moguem zaposlenju, a svake druge nedelje potpisivao
je neto da bi dobio socijalnu pomo. Sve ostalo vreme provodio je na sofi. Kao da
ivi na njoj, mislila je Sendi. On prosto ivi u dnevnoj sobi. S vremena na vreme pre-
gledao bi asopise koje je Sendi donosila iz trgovine, a esto bi ga zatekla kako gleda
u onu veliku knjigu koju je dobila kao nagradu za ulanjenje u italaki klub zva-
la se Tajne prolosti. Drao ju je obema rukama ispred sebe, sagnute glave, kao da je
udubljen u ono to ita. Ali, ubrzo je primetila da ne odmie u itanju, kao da je stal-
no bio na istom mestu negde oko druge glave, ocenila je. Jednom je uzela knjigu i
otvorila je na tom mestu. Tu se govorilo o nekom oveku koji je otkriven posle dve
hiljade godina u tresetnoj movari u Holandiji. Na jednoj strani bila je i fotografija
tog oveka. Celo mu je bilo naborano, ali na licu mu je bio izraz spokojstva. Nosio je
konu kapu i leao na boku. Ruke i stopala su mu se smeurali ali inae nije izgledao
odvratno. Onda je jo malo itala i vratila knjigu na isto mesto. Mu ju je drao na-
dohvat ruke, na stoiu ispred sofe. Te proklete sofe! to se nje ticalo nije htela vie
nikad ni da sedne na nju. Nije mogla da zamisli da su ikada tu zajedno leali i vodili
ljubav.

22
Novine su stizale svaki dan. itao ih je od prve do poslednje strane. Primetila je
da ita sve, do poslednje itulje, do izvetaja o temperaturi u glavnim gradovima, kao
i poslovne vesti o korporacijama i kamatama. Ujutro se dizao pre nje i odlazio u ku-
patilo. Onda je palio televizor i kuvao kafu. inilo joj se da je u to doba dana bio io
i raspoloen. Ali, pre nego to bi pola na posao, on bi se ve uvalio u sofu i buljio u
televiziju. Obino bi ga tako zatekla i po podne po povratku kui. Sedeo bi ili leao
na sofi obuen u svoje radno odelo u farmerke i flanelsku koulju. Ponekad bi pak
televizor bio iskljuen i on sedeo sa knjigom u rukama.
Kako ide? rekao bi kada bi ga pogledala.
Dobro rekla bi. A s tobom?
Dobro.
Uvek je za nju drao lone tople kafe na tednjaku. Onda bi seli u dnevnu sobu,
ona u veliku fotelju, on na sofu, i razgovarali o tome kako je provela dan. Dre svoje
olje i piju kafu kao da su normalni ljudi, mislila je Sendi.
Sendi ga je jo uvek volela, mada je znala da stvari postaju sve neprirodnije. Bila
je zahvalna to ima posao, ali nije znala ta im nosi budunost. Jednom se poverila
prijateljici na poslu ispriala joj je kako se njen mu ne pomera sa sofe. Iz nekog
razloga njena prijateljica nije u tome nalazila nita neobino, to je Sendi iznenadilo i
oneraspoloilo. Onda joj je prijateljica ispriala kako je njen ujak iz Tenesija kad je
napunio etrdeset godina legao u krevet i nikad vie nije ustao. Rekla je Sendi da
pretpostavlja da se njen ujak plaio starosti, moda sranog napada, ili tako neega.
Sada mu je ezdeset trea i jo uvek je iv i zdrav, rekla je. Sendi se na ovo potpuno
zabezeknula. Ako ova ena govori istinu, pomislila je, onda je taj u krevetu ve pune
dvadeset i tri godine. Sendin mu ima samo trideset jednu. Trideset jedan i dvadeset
tri su pedeset etiri. I njoj e tada biti oko pedeset. Boe, nije mogue da neko moe
da provede ostatak ivota u postelji ili na sofi. Da je njen mu bio ranjen, bolestan,
ili povreen u automobilskoj nesrei, to bi bilo neto drugo. To bi mogla da razume.
Da je tako neto u pitanju. mogla bi, znala je, da to podnese. I ako bi onda bio na sofi
i ona mu donosila hranu, ak i ako bi morala da ga hrani kaikom bilo bi u tome
neeg romantinog. Ali drugo je to kada se njen mlad i inae zdrav mu ovako zalepi
za sofu i nee da ustane osim kada mora u kupatilo ili da ujutro upali a uvee ugasi
televizor. Bilo ju je stid i nikad se vie nikome nije poverila. Nije to vie pominjala
ni svojoj prijateljici, iji je ujak, koliko je Sendi znala, legao u krevet pre dvadeset tri
godine da se vie ne digne.
Jednom kasno po podne vratila se kui sa posla, parkirala kola, i ula u kuu.
Nije ula televizor u dnevnoj sobi pa je ula u kuhinju. Lone sa kafom stajalo je na
poretu na tihoj vatri. Sa mesta na kojem je stajala sa torbicom u ruci mogla je da
baci pogled u dnevnu sobu i vidi lea od sofe i televizijski ekran. Preko ekrana su
promicale figure. Bosa muevljeva stopala virila su sa jednog kraja sofe. Na drugom
kraju, na jastuku poloenom preko runog naslona, video se vrh njegove glave. Nije

23
se micao. Nije znala da li spava ili ne, da li je uo kad je ula ili nije. Shvatila je kako
bilo da bilo da mu doe na isto. Poloila je torbicu na sto i otila do friidera da
uzme jogurt. Ali, kad je otvorila vrata, zapahnuo ju je topao, memljiv vazduh. Nije
mogla da poveruje kakav je vaar tu zatekla. Sladoled u zamrzivau se istopio i slio u
ostatke ribljih filea i salatu od slatkog kupusa, u iniju sa panskom riom i ulokvio
se na dnu friidera. Sve je bilo natopljeno sladoledom. Otvorila je vrata pregratka za
duboko zamrzavanje. Zapahnuo ju je tako grozan smrad da je zapuila nos i usta.
Sladoled je prekrio dno pretinca i napravio baru oko oveeg paketa mlevenog mesa
za hamburgere. Prst kojim je pritisnula celofan u koji je meso bilo zavijeno utonuo je
u paket, svinjski kotleti su se bili takoe odmrzli. Sve se raskravilo, ukljuivi jo
neke filete od ribe, paket mesa pripremljenog za sendvie i dve porcije gotovih kine-
skih jela. Virle i domai sos za pagete su se isto tako raskravili. Zatvorila je vrata
pregratka za duboko zamrzavanje i posegla u friider za jogurtom. Podigla je poklo-
pac na plastinoj ai i pomirisala ga. Tada je vrisnula.
ta je to? rekao je, uzdigavi se i gledajui preko naslona sofe. Ej, je l
neto nije u redu? Provukao je nekoliko puta ruku kroz kosu. Nije mogla da oceni
da li je sve ovo vreme spavao ili nije.
Ovaj prokleti friider je crkao rekla je Sendi. Eto ta je.
Mu je ustao sa sofe i utiao televizor. Onda ga je ugasio i doao u kuhinju.
Daj da vidim rekao je. E pa ne mogu da verujem.
Uveri se sam rekla je. Sve e se pokvariti.
Mu je pogledao u friider i na licu mu se pojavio veoma sumoran izraz. Onda je
eprkao po dubokom zamrzavanju i uverio se kako tamo stoje stvari.
ta e jo da nam se desi ree.
Pomislila je iznenada na nekoliko stvari, ali nita ne ree.
Prokletstvo rekao je kad te oe baksuz. Pa ovaj friider nije vie od de-
set godina star. Bio je skoro nov kad smo ga kupili. Sluaj, moji su imali friider koji
im je trajao dvadeset pet godina, Onda su ga dali mom bratu kad se oenio i lepo je
radio. Hej, ta se to deava?
Zatim se pomerio da pogleda u tanki procep izmeu friidera i zida. Ne kapi-
ram rekao je i zavrteo glavom. Ukljuen je. Onda ga je zagrlio i ljuljao na-
pred i nazad. Gurao ga je ramenom i pomerio nekoliko centimetara od zida. Neto je
unutra palo sa police i slomilo se. K vragu ree.
Sendi je shvatila da jo uvek dri jogurt. Otila je do kante za smee, podigla
poklopac i bacila ga. Veeras u morati sve da skuvam ree. Zamislila je sebe
pored tednjaka kako pee meso, kuva u erpama na ringli i u rerni. Treba nam
novi friider rekla je.
Nita nije odgovorio. Jo jednom je pogledao u duboko zamrzavanje i klimnuo
glavom.
Prola je ispred njega i poela da skida stvari sa polica i da ih stavlja na sto. On

24
joj je pomagao. Izvadio je meso iz dubokog zamrzavanja i stavio ga na sto. Izvadio
je sve i onda naao rolnu papirnih ubrusa i kuhinjsku krpu i poeo da brie friider
iznutra.
Nestao nam je freon rekao je i prestao da brie.
Eto to se desilo. Znam po mirisu. Freon je iscureo. Neto se desilo i ode freon.
Video sam kad se to jednom nekom drugom dogodilo. Sada je bio miran. Ponovo
je poeo da brie. To je freon ree.
Prestala je da radi i pogledala ga. Treba nam drugi friider rekla je.
To si ve rekla. Hej, gde da ga nabavimo? Oni ne rastu na drveu.
Neophodno je da ga imamo rekla je. Zar nam ne treba friider? Moda
nam i ne treba. Moda moemo da drimo kvarljivu hranu u prozoru kao oni ljudi u
kuerinama za izdavanje, ili da kupimo jedan od onih malih hladionika od stiropora i
da svaki dan kupujemo led. Stavila je glavicu salate i nekoliko paradajza na sto
pored paketa mesa. Onda je sela na kuhinjsku stolicu i pokrila lice rukama.
Nabaviemo drugi friider rekao je mu. Bogami, hoemo. Potrehan
nam je, zar ne? Ne moemo bez njega. Pitanje je gde da ga nabavimo i koliko moe-
mo da platimo? Sigurno da ima na hiljade polovnih u oglasima. Priekaj malo i vide-
emo ta ima u novinama. Hej, pa ja sam ti ekspert za oglase rekao je.
Spustila je ruke sa lica i pogledala ga.
Nai emo dobar polovnjak u novinama nastavio je. Veina tih friidera
je napravljena da traje doivotno. Boe, ta ovom naem bi. Ovo je drugi put u ivo-
tu da sam uo da ovako crkne. Skrenuo je pogled prema friideru. Prokleta zla
srea rekao je.
Donesi novine rekla je. Da vidimo ta ima.
Ne brini rekao je. Otiao je do stoia u dnevnoj sobi, prevrtao po gomili
novina i vratio se sa oglasima. Gurnula je hranu na jednu stranu stola da bi mogao da
rasprostre novine. On je prineo stolicu.
Bacila je pogled na novine, zatim na raskravljenu hranu. Moram veeras da
ispeem krmenadle rekla je.
I moram da skuvam ono mleveno meso. I meso za sendvie i riblje filete. I,
naravno, gotova jela.
Taj prokleti freon rekao je. Osea se.
Poeli su da itaju oglase. Povukao je prstom niz jedan stubac, zatim niz drugi.
Brzo je preao preko oglasa za radna mesta. Videla je da je obeleio nekoliko mesta,
ali nije pokuala da vidi ta je to. Nije bilo vano. Na jednom mestu su bili oglasi za
opremu za kampovanje. Onda su nali STARI I NOVI APARATI ZA DOMAINS-
TVO.
Evo rekla je i stavila prst na novine.
Pomerio joj je prst. Daj da ja vidim ree.
Vratila je prst na isto mesto. Friideri, tednjaci, maine za pranje i suenje,

25
itd. rekla je itajui iz uokvirenog oglasa. U Ambaru za aukciju. ta je to am-
bar za aukciju? Nastavila je da ita. Novi i polovni aparati i vie od toga sva-
kog etvrtka uvee. Aukcija je u sedam sati. To je danas. Danas je etvrtak rekla
je. Ova aukcija je veeras. I nije daleko odavde. Tamo dole u Ulici Pajn. Mora da
sam sto puta prola kolima pored tog mesta. I ti. Zna gde je. Tamo blizu poslastiar-
nice.
Mu nita nije odgovorio. Buljio je u oglas. Podigao je ruku i sa dva prsta uhva-
tio svoju donju usnu. Ambar za aukciju rekao je.
Gledala ga je netremice. Hajdemo tamo. ta kae na to? Dobro e da ti ini
da malo izae a i videemo da li ima neki friider za nas. Jednim udarcem dve
muve ree.
Nikada u ivotu nisam bio ni na jednoj aukciji rekao je. Pa ne bih ni
sada.
Hajde rekla je Sendi. ta ti je? One su zabavne. Nisam ila ve godina-
ma, od kada sam bila dete. Tada sam obino ila sa tatom. Iznenada je jako poe-
lela da ode na ovu aukciju.
Sa tvojim tatom? rekao je.
Da, sa mojim tatom. Gledala je mua oekujui da jo neto kae. Bilo ta.
Ali on je utao.
Aukcije su zabavne ponovila je.
Moda i jesu, ali ja neu da idem.
Treba mi i lampa za noni stoi nastavila je. Imaju ih sigurno.
Hej, treba nam mnogo tota, ali ja sam bez posla, ne zaboravi.
Ja idem na tu aukciju rekla je. Bez obzira da li ti ide ili ne. Mogao bi
da poe i ti. Ali, svejedno mi je. Ako hoe istinu, potpuno mi je to nevano. Ali, ja
idem.
Idem i ja. Ko ti je rekao da neu? Pogledao ju je, a potom skrenuo pogled.
Podigao je novine i ponovo proitao oglas. Nemam pojma o aukcijama. Ali sve se
mora jednom probati. Ko bi rekao da emo da kupujemo friider na aukciji?
Niko rekla je. Ali, ipak emo to uraditi.
Vai rekao je.
Dobro rekla je. Ali, samo ako stvarno hoe.
Klimnuo je glavom.
Ona ree: Bolje da ponem da kuvam. Ispriu sada ove proklete krmenadle
da ih odmah pojedemo. Ostalo moe da eka. Sve drugo u da skuvam kasnije. Posle
aukcije. Ali, moramo da pourimo. U novinama kau sedam sati.
Sedam sati rekao je. Ustao je od stola i otiao u dnevnu sobu gde je na a-
sak pogledao kroz prozor na zastakljenoj verandi. Ulicom su prola neka kola. Prineo
je prste usni. Posmatrala ga je kako seda na sofu i uzima knjigu. Otvorio je na istom
mestu, ali ju je ve minut kasnije odloio i legao poleuke na sofu. Videla je kako

26
mu glava pada na jastuk prebaen preko runog naslona. Namestio je jastuk ispod
glave i stavio ruke iza vrata. Leao je mirno. Uskoro su mu se ruke spustile niz boko-
ve.
Sklopila je novine, ustala sa stolice i tiho otila u dnevnu sobu gde je pogledala
preko naslona sofe. Oi su mu bile sklopljene. Grudi su mu se jedva pomerale. Vrati-
la se u kuhinju i stavila tiganj na ringlu. Okrenula je zatim prekida i sipala ulje u ti-
ganj. Poela je da pri svinjske krmenadle. Odlazila je na aukciju sa ocem. To su
uglavnom bile aukcije za stoku. Koliko je mogla da se seti, otac je uvek pokuavao
ili da proda ili da kupi neko tele. Ponekad je bilo i poljoprivrednih maina i stvari za
domainstvo na tim aukcijama. Ali, uglavnom je to bila stoka. Onda, poto su se
mama i tata razveli i ona otila da ivi sa mamom, tata je pisao kako mu ona nedosta-
je da idu zajedno na aukcije. U poslednjem pismu koje joj je napisao, poto je ve
odrasla i ivela sa muem, rekao je kako je kupio kola ko bombona na jednoj aukciji
za dvesta dolara. Da je i ona bila s njim, rekao je, kupio bi jedna i za nju. Tri nedelje
kasnije, usred noi, neko je javio telefonom da je umro. Kola koja je kupio isputala
su ugljen-monoksid kroz pod i on se od toga onesvestio za volanom. iveo je na
udaljenoj farmi. Motor je nastavio da radi sve dok je bilo benzina. Ostao je u kolima
sve dok ga neko nije pronaao nekoliko dana kasnije.
Tiganj je poeo da se pui. Dosipala je malo ulja i upalila provetrava. Nije bila
na aukciji ve dvadeset godina i spremala se da poe veeras. Ali, prvo je morala da
ispee ove krmenadle. Bila je to zla srea to im je friider crkao, ali je shvatila da se
ipak radovala toj aukciji. Nedostajao joj je otac. ak joj je sada nedostajala i majka,
mada su se njih dve stalno svaale pre nego to je srela mua i poela da ivi sa
njim. Stajala je pored tednjaka, okreui meso, i eznula i za majkom i za ocem.
Jo uvek mislei o njima uzela je pridra i sklonila tiganj sa tednjaka. Napa iz-
nad tednjaka uvlaila je dim. Prila je dovratku sa tiganjem u ruci i bacila pogled u
dnevnu sobu. Tiganj se jo uvek puio i kapi ulja i masnoe su skakutale preko obo-
da. U zatamnjenoj sobi nazirale su se samo muevljeve bose noge i glava. Dodi
ovamo rekla je. Gotovo je.
U redu rekao je.
Videla je kako mu se glava die sa jednog kraja sofe. Vratila je tiganj na tednjak
i okrenula se prema kredencu. Skinula je nekoliko tanjira i stavila ih na kuhinjski
pult. pahlom je podigla jednu krmenadlu i prebacila je u tanjir. Uopte nije liila na
meso. Izgledala je kao deo stare oveje lopatice ili kao neko orue za kopanje. Ali,
ona je znala da je to svinjska krmenadla i uzela je i drugu iz tiganja i stavila je na ta-
njir.
Minut kasnije mu se pojavio u kuhinji. Jo jednom je bacio pogled na friider
koji je stajao tamo sa otvorenim vratima. Onda se usredsredio na krmenadle. Zinuo
je od uda ali nita nije rekao. Oekivala je da neto prozbori, bilo ta, ali nije. Stavi-
la je so i biber na sto i rekla mu da sedne.

27
Sedi rekla je i dala mu tanjir na kome je lealo ono to je ostalo od krme-
nadle. Hou da to pojede rekla je. Uzeo je tanjir, ali je nastavio da stoji kao
ukopan i da bulji u meso. Onda se ona okrenula da uzme svoj tanjir.
Sendi je bacila novine i gurnula ostalu hranu na drugi kraj stola. Sedi rekla
je ponovo muu. Prebacio je tanjir iz jedne u drugu ruku. Ali je nastavio da stoji. Tek
onda je primetila lokve vode na stolu. I ula je vodu kako curi. Slivala se sa stola na
linoleum.
Pogledala je dole u muevljeve bose noge. Piljila je u njegove noge pored lokve
vode. Znala je da nikada vie u ivotu nee videti neto tako neobino. Ali nije jo
uvek znala ta je to. Pomislila je da treba da namae usne karminom, uzme kaput i
ode na aukciju. Ali nije mogla da skine pogled sa muevljevih nogu. Spustila je ta-
njir na sto i posmatrala kako njegove noge naputaju kuhinju i odlaze nazad u dnev-
nu sobu.

28
KUPE
Majers je putovao kroz Francusku vagonom prve klase u posetu sinu u Strazbur,
studentu na tamonjem univerzitetu. Nije ga video ve osam godina. Za sve to vreme
od kada su se Majers i deakova majka razili i deak ostao s njom, nisu nijednom
razgovarali telefonom ili bar poslali razglednicu. Majers je bio ubeen da je konani
raskid sa enom bio ubrzan deakovim zlonamernim meanjem u njihove line stva-
ri.
Kada je poslednji put video sina, ovaj ga je napao za vreme jedne otre svae.
Majersova ena je stajala pored vitrine i bacala komad po komad porcelanskog servi-
sa na pod trpezarije. Onda je prela na olje. Dosta je bilo, rekao je Majers i tog
trenutka ga je deak napao. Majers se izmakao i uhvatio ga u klin dok je deak pla-
kao i udarao ga po leima i bubrezima. Majers ga je imao u rukama i tu je okolnost
dokraja iskoristio. Tresnuo ga je o zid i zapretio da e ga ubiti. To je i mislio. Poklo-
nio sam ti ivot, seao se da je vikao, pa mogu i da ti ga oduzmem!
Razmiljajui sada o toj uasnoj sceni, Majers je zavrteo glavom kao da se to ne-
kom drugom dogodilo. I jeste. On prosto nije bio vie onaj ovek. U poslednje vreme
iveo je sam i nije se druio ni sa kim van posla. Nou je sluao klasinu muziku i
itao knjige o mamcima za divlje patke i druge barske ptice.
Upalio je cigaretu i nastavio da zuri kroz prozor voza ne obraajui panju na o-
veka koji je na seditu pored vrata spavao sa kapom prebaenom preko oiju. Bilo je
rano jutro i izmaglica je visila nad zelenim poljima koja su napolju promicala. S vre-
mena na vreme Majers bi ugledao imanje sa kuom i sporednim zgradama ograeno
zidom. Pomislio je kako bi bilo lepo tako iveti u staroj kui, ograen zidom.
Upravo je prolo est sati. Nije ni oka sklopio od kada se prethodne noi u jeda-
naest asova ukrcao na voz u Milanu. Kad je voz napustio Milano, bio je srean to
je sam u kupeu. Ostavio je svetlo da gori i pregledao neke turistike vodie. alio je
to ih nije itao pre nego to je posetio mesta o kojima se u njima govorilo. Otkrio je
koliko je propustio da vidi i uini. Bilo mu je na neki nain ao to tek sada kada Ita-
liju ostavlja posle svoje prve i, bez sumnje, poslednje posete, otkriva neke stvari o toj
zemlji.
Vratio je vodie u kofer, stavio kofer u prtljanik iznad glave i skinuo kaput da se
njime pokrije. Ugasio je svetlost i sedeo u mranom kupeu sklopljenih oiju u nadi
da e zaspati.
Uinilo mu se da je prolo dosta vremena i upravo kada je mislio da e usnuti,

29
voz je poeo da usporava. Zaustavio se na maloj stanici pred Bazelom. U kupe je
uao sredoveni ovek u tamnom odelu, sa kapom na glavi. Obratio mu se na jeziku
koji Majers nije razumeo i stavio svoju konu tanu gore u prtljanik. Seo je preko
puta njega i uspravio ramena. Zatim je prebacio kapu preko oiju. Kada je voz pono-
vo krenuo, on je ve bio zaspao i tiho hrkao. Majers mu je zavideo. Posle nekoliko
minuta vajcarski carinik je otvorio vrata kupea i upalio svetlo. Traio je njihove pa-
soe na engleskom i na nekom drugom jeziku verovatno na nemakom, pretposta-
vio je Majers. Majersov saputnik je zabacio kapu na glavu, mirnuo i posegnuo u
dep od kaputa. Carinik je pregledao paso, paljivo se zagledao u oveka i vratio
mu dokument. Tada mu je Majers pruio svoj paso. Carinski slubenik je proitao
podatke, prouio fotografiju i pogledao Majersa pa klimnuo glavom i vratio mu pa-
so. Onda je pri izlasku ugasio svetlo. ovek preko puta Majersa je ponovo prebacio
kapu preko oiju i ispruio noge. Majers je pretpostavljao da e odmah da utone u
san i opet mu je zavideo.
Ostao je budan i poeo da razmilja o sastanku sa sinom koji ga je oekivao kroz
samo nekoliko asova. Kako da se ponaa kada ga vidi na stanici? Da li da ga zagrli?
Pomisao na to nije mu prijala. Ili, moda treba samo da mu prui ruku, da se nasmei
kao da ovih osam godina nije ni postojalo, i onda da ga potape po ramenu? Moda
e deak da kae par rei: Drago mi je to te vidim kako si putovao? I Majers e
neto rei. Zaista nije znao ta bi mogao da kae.
Francuski kondukter je proao pored kupea. Pogledao je Majersa i oveka koji je
spavao preko puta njega. Ovaj isti kondukter im je ve probuio karte te je Majers
okrenuo glavu i nastavio da gleda kroz prozor. Kue su postajale uestalije, ali sada
nisu bile ograene zidom i bile su manje i gue zbijene. Uskoro, bio je siguran,
ugledae francusko selo. Izmaglica se dizala. Voz je zapitao i velikom brzinom pro-
ao pored raskra na kome je bila sputena rampa. Ugledao je mladu enu sa kosom
podignutom u punu, u demperu, kako stoji sa biciklom i posmatra vagone koji jure
pored nje.
Kako ti je majka? mogao bi da upita deaka poto se malo udalje od stanice.
Kakve novosti ima od nje? Za asak je pomislio da je moda umrla. Ali, onda je
shvatio da je to nemogue jer bi ve neto uo nekako bi ve uo. Znao je da e
mu srce pui ako nastavi da ovako razmilja. Zakopao je gornje dugme na koulji i
namestio kravatu. Poloio je kaput na sedite pored sebe. Zanirao je cipele, ustao i
prekoraio noge usnulog oveka. Izaao je iz kupea.
Morao je da se pridrava za prozore da se ne bi teturao dok je iao hodnikom do
kraja vagona. Zatvorio je vrata od malog klozeta i zakljuao ih. Onda je otvorio sla-
vinu i vodom ispljuskao lice. Voz je uao u krivinu i dalje u velikoj brzini i Majers je
morao da se dri za umivaonik da bi odrao ravnoteu.
Primio je pismo od sina pre nekoliko meseci, Pismo je bilo kratko. Pisao je da
ivi u Francuskoj i da ve godinu dana studira na univerzitetu u Strazburu. U pismu

30
nije bilo nita o tome ta ga je navelo da ide u Francusku, niti ta je radio sve one go-
dine pre Francuske. Sasvim u skladu s tim, pomislio je Majers, u pismu nije bilo ni
pomena o deakovoj majci ni rei o njenom sadanjem stanju ili boravitu. Ali,
deak je, neobjanjivo, zavrio pismo sa Volim te o tome je Majers dugo razmi-
ljao. Konano je odgovorio na pismo. Posle izvesnog premiljanja, Majers mu je na-
pisao da se ve neko vreme sprema da malo putuje po Evropi. Da li bi deak voleo
da ga doeka na stanici u Strazburu? Potpisao se: Voli te tata. Deak mu je odgo-
vorio i onda je poeo da se priprema za put. Palo mu je na um da zaista nikome, sem
svojoj sekretarici i nekolicini poslovnih partnera ne mora da javi da putuje. Nakupio
je est nedelja u inenjerskoj firmi gde je radio i odluio da ceo odmor iskoristi za
ovo putovanje. Bilo mu je drago to je to odluio bez obzira to nije nameravao da
sve to vreme provede u Evropi.
Prvo je otiao u Rim. Meutim, ve posle prvih nekoliko asova koje je proveo
etajui se sam ulicama, bilo mu je ao to nije sa nekom grupom. Bio je usamljen.
Otputovao je u Veneciju, u grad za koji su on i njegova ena uvek priali da ele da
ga posete. Ali, Venecija ga je razoarala. Video je oveka bez ruke kako jede prenu
sipu, i gde god bi se osvrnuo, svuda su bile prljave, od vlage umrljane kue. Uzeo je
voz za Milano, otiao u skup hotel i proveo no gledajui fudbalsku utakmicu na
soni televizoru u boji do kraja programa na toj stanici. Sledeeg jutra se digao i lu-
tao po gradu dok nije dolo vreme da ode na stanicu. Planirao je da boravak u Straz-
buru bude vrhunac njegovog puta. Posle dan-dva, moda i tri video bi kako se
stvari razvijaju otiao bi u Pariz i odleteo kui. Ve je bio zamoren od sporazume-
vanja sa strancima i eleo je da se vrati.
Neko je pokuao da otvori vrata na WC-u. Majers uvue koulju i zatee kai.
Onda otkljua vrata i, povodei se za truckanjem voza, krete nazad u kupe. im je
otvorio vrata, video je da mu je neko pomerio kaput. Nije leao na istom seditu na
kome ga je ostavio. Osetio je da je u smenoj, ali potencijalno ozbiljnoj situaciji.
Srce mu je lupalo kada je uzeo kaput. Zavukao je ruku u unutranji dep i izvadio
paso. Novanik je drao u zadnjem depu pantalona. Znai, jo uvek je imao nova-
nik i paso. Zatim je pregledao druge depove. Nestao mu je poklon koji je kupio za
sina skupi japanski runi sat koji je kupio u Rimu. Nosio ga je u unutranjem de-
pu radi sigurnosti. Sada je sat nestao.
Izvinite rekao je oveku skljokanom na seditu sa ispruenim nogama i ka-
pom preko oiju. Izvinite. ovek je zabacio kapu i otvorio oi. Zatim se uspra-
vio i gledao u Majersa. Oi su mu bile iskolaene. Moda je sanjao. Moda i nije.
Majers ree: Da li ste videli da je neko ulazio?
Bilo je jasno da ovek nije razumeo ta mu Majers govori. Nastavio je da pilji u
njega sa pogledom potpunog nerazumevanja, kako ga je Majers tumaio. Ali, moda
je to i neto drugo, pomislio je. Moda je taj pogled samo prikrivao lukavost i preva-
ru. Protresao je kaput da bi mu obratio panju. Onda je stavio ruku u dep i preturao

31
po njemu. Povukao je rukav od koulje i pokazao oveku svoj sat. ovek je gledao u
Majersa pa u njegov sat. inilo se da je zbunjen. Majers je lupnuo po staklu brojani-
ka. Onda je stavio drugu ruku u dep kaputa i napravio pokret kao da neto trai. Jo
jednom je ukazao na sat i pokazao prstima kao da je sat odleteo kroz vrata.
ovek je slegnuo ramenima i zatresao glavom.
Do avola rekao je Majers razoarano. Obukao je kaput i otiao u hodnik.
Nije mogao vie ni aska da izdri u kupeu. Bojao se da ne udari oveka. Gledao je
po hodniku kao da se nada da e da ugleda i prepozna lopova. Ali, hodnik je bio pra-
zan. Moda ovek sa kojim je delio kupe nije uzeo sat. Ali, nikog drugog nije bilo.
Moda je to ipak neko drugi, moda je onaj to je probao da otvori vrata od klozeta
proao pored kupea, video kaput i usnulog oveka i prosto otvorio vrata, preturio
depove, zatvorio vrata, i ponovo otiao.
Majers je polako odetao do kraja vagona zavirujui u druge kupee. U vagonu
prve klase nije bilo guve, ali ipak je bilo po jedno ili dvoje ljudi u svakom kupeu.
Veina je spavala, ili se bar tako inilo. Oi su im bile sklopljene a glave zabaene na
naslone sedita. U jednom kupeu je ovek njegovih godina sedeo pored prozora i po-
smatrao okolinu. Kada se Majers zaustavio pored zastakljenih vrata i pogledao ga,
ovek se okrenuo i ljutito ga osmotrio.
Preao je u vagon druge klase. Kupei u ovom vagonu su bili pretrpani poneg-
de je bilo po pet-est putnika u jednom, i ljudi su, mogao je da proceni na prvi po-
gled, bili mnogo spremniji na sve. Mnogi su bili budni bilo je suvie neudobno za
spavanje i pratili su ga pogledom dok je prolazio. Stranci, mislio je. Bilo mu je
jasno da ako ovek iz njegovog kupea nije uzeo sat, onda se lopov nalazi u jednom
od ovih kupea. Ali, ta moe da uradi? Situacija je bila beznadna. Sat je nestao. Na-
lazi se u neijem tuem depu. Nije se nadao da bi francuskom kondukteru mogao
da objasni ta se desilo. A i kada bi uspeo, ta onda? Vratio se do kupea. Pogledao je
unutra i video da se onaj ovek opet ispruio prebacivi kapu preko oiju.
Prekoraio je preko ovekovih nogu i seo na svoje sedite pored prozora. Bio je
oamuen od besa. Doli su ve do prvih predgraa. Seoska imanja i panjaci ustupi-
li su mesto fabrikama sa neizgovorljivim imenima na fasadama zgrada. Voz je poeo
da usporava, Majers je video automobile kako se kreu po gradskim ulicama ili eka-
ju na raskrima da proe voz. Ustao je i spustio kofer. Drao ga je na krilu dok je
kroz prozor posmatrao ovo gnusno mesto.
Shvatio je da i pored svega ne eli da vidi sina. Bio je zaprepaen ovim otkri-
em i za trenutak je osetio stid zbog svoje podlosti. Zatresao je glavom. U ivotu pu-
nom besmislenih postupaka, ovo putovanje je, verovatno, bilo najgluplje od svega
to je ikad uinio. Ali, injenica je bila da zaista nije eleo da vidi tog deaka zbog
ijeg ponaanja se odavno udaljio od njega i ohladio. Iznenada se veoma jasno setio
deakovog lica kada ga je ovaj napao, i osetio je talas gorine. Taj deak je unitio
njegovu mladost i mladu devojku kojoj se on udvarao i kojom se oenio pretvorio u

32
nervoznu alkoholiarku, koju je naizmenino saaljevao i zlostavljao. Za ime sveta,
pitao se Majers, zato je prevalio ovoliki put da bi video nekoga koga ne podnosi?
Nije eleo da mu prui ruku, njemu svom neprijatelju, niti da ga tape po ra-
menu i avrlja sa njim. Naroito nije eleo da bude prinuen da ga pita o majci.
Kada je voz uao u stanicu, Majers se uspravio u seditu. Neto su objavili na
francuskom preko zvunika. ovek preko puta poeo je da se mekolji. Kada su jo
neto objavili na francuskom, namestio je svoju kapu i uspravio se. Majers nije razu-
meo ni rei. Sve vie se uzrujavao to je voz vie usporavao, dok se konano nije za-
ustavio. Odluio je da ne izlazi iz kupea. Ostae na svom seditu dok voz ne poe.
Produie tako do Pariza i to e biti kraj prie. Oprezno je pogleao kroz prozor bo-
jei se da u oknu ne ugleda deakovo lice. Ne bi znao ta da radi. Bojao se da mu ne
zapreti pesnicom. Na peronu je video nekoliko ljudi u kaputima sa maramama kako
stoje pored svojih prtljaga i ekaju da se ukrcaju u voz. Nekolicina drugih, bez prtlja-
ga, sa rukama u depovima, oigledno je ekala nekoga. Njegov sin nije bio meu
njima, ali to, naravno, nije znailo da nije tu negde. Majers spusti kofer sa krila na
pod i skupi se u seditu.
ovek preko puta njega je zevao i gledao kroz prozor. Onda je pogledao u Majer-
sa. Skinuo je kapu i proao rukom kroz kosu. Stavio je ponovo kapu na glavu, ustao i
skinuo svoju torbu iz prtljanika. Zatim je otvorio vrata kupea, ali, pre nego to je iz-
aao, okrenuo se i pokazao rukom u pravcu stanice.
Strazbur rekao je.
Majers mu je okrenuo lea.
ovek je saekao jo jedan trenutak i onda poao hodnikom sa svojom torbom i,
Majers je bio siguran, sa runim satom. Ali, to mu je sada bila najmanja briga. Jo
jednom je pogleao kroz prozor. Video je oveka sa keceljom kako stoji na vratima
stanice i pui cigaretu. Posmatrao je dva elezniara kako neto objanjavaju eni u
dugakoj suknji sa bebom u naruju. ena je sluala, klimala glavom i opet sluala.
Prebacila je bebu iz jedne u drugu ruku. Mukarci su nastavili da priaju. Ona je slu-
ala. Jedan od mukaraca pomilovao je dete po podvaljku. ena je spustila pogled i
nasmejala se. Ponovo je prebacila bebu u drugu ruku i nastavila da slua. Majers
ugleda mladi par kako se grli na peronu, nedaleko od njegovog vagona. Onda je mla-
di pustio devojku. Rekao je neto, pokupio svoj kofer i krenuo da se popne na voz.
Devojka ga je posmatrala. Podigla je ruku do lica i nadlanicom dodirnula jedno, pa
drugo oko. Trenutak kasnije Majers je video kako je krenula niz peron dok su joj oi
bile prikovane za njegov vagon kao da nekoga prate. Skrenuo je pogled od mlade
ene i pogledao veliki asovnik iznad stanine ekaonice. Pogledao je gore-dole po
peronu. Deaka nije bilo nigde na vidiku. Mogue je da se uspavao, ili je, moda, i
on promenio miljenje. U svakom sluaju, Majers je osetio olakanje. Ponovo pogle-
da asovnik, pa mladu enu koja je trala prema njegovom prozoru. Majers se povu-
e kao da se bojao da ona ne udari o staklo.

33
Vrata na kupeu se otvorie. Onaj mladi koga je video napolju zatvori vrata za
sobom i ree: Bonjour, Ne ekajui na odgovor, bacio je svoj ranac na prtlja-
nik iznad sedita i priao prozoru. Pardonnez-moi. Spustio je prozorsko okno.
Mari rekao je. Mlada ena poela je u isto vreme da se smeje i da plae. Mla-
di joj je digao ruke do prozora i poeo da je ljubi po prstima.
Majers je odvratio pogled i stegao zube. uo je poslednje uzvike elezniara.
Neko je dunuo u pitaljku. Voz je poeo da se udaljava od perona. Mladi je morao
da pusti enine ruke, ali je nastavio da joj mae dok je voz odlazio.
Ali, voz nije daleko otiao samo do otvorene pruge, i onda se, kako se Majer-
su uinilo, naglo zaustavio. Mladi je zatvorio prozor i seo na sedite pored vrata.
Uzeo je novine iz kaputa i poeo da ita. Majers je ustao i otvorio vrata. Otiao je do
kraja hodnika gde su se vagoni spajali. Nije znao zato su se zaustavili. Moda neto
nije u redu. Priao je prozoru. Ali, sve to je mogao da vidi bila je zamrena mrea
eleznikih pruga na kojoj su se vozovi postavljali, vagoni otkainjali ili prebacivali
sa jedne na drugu kompoziciju. Udaljio se od prozora. Na vratima koja su vodila do
sledeeg vagona pisalo je: POUSSEZ. Udario je tablicu pesnicom i vrata se otvorie.
Ponovo se naao u vagonu druge klase. Proao je pored niza kupea pretrpanih sve-
tom koji kao da se spremao na dugo putovanje. Morao je da sazna kuda ovaj voz ide.
Kada je kupovao kartu, razumeo je da voz za Strazbur nastavlja za Pariz. Ali, oseao
je da bi bilo poniavajue proturiti glavu u kupe i rei: Parii? ili kako su ve to
izgovarali i pitati da li su ve stigli na odredite. uo je snaan zveket i voz se
malo pomerio unazad. Opet je ugledao stanicu i ponovo je razmiljao o sinu. Moda
stoji tamo, bez daha od tranja do stanice, i pita se ta se desilo sa ocem. Majers za-
trese glavom.
Vagon u kome se nalazio kripao je i stenjao pod njim, onda se neto zakailo i
svom teinom spustilo na svoje mesto. Majers je pogledao lavirint tranica i shvatio
da je voz poao. Okrenuo se i pourio nazad u svoj vagon. Otiao je niz hodnik do
svog kupea. Mladi sa novinama je nestao. I Majersov kofer je nestao. To ipak nije
bio njegov kupe. Na svoje zaprepaenje shvatio je da su otkaili njegov vagon dok
je voz stajao na otvorenoj pruzi i zakaili jo jedan vagon druge klase. Kupe ispred
koga je stajao bio je pun oniih, tamnoputih mukaraca koji su brzo govorili jezikom
koji nikada ranije nije uo. Jedan od njih mu dade znak da ue. Majers ue u kupe i
oni napravie mesto za njega. U kupeu je vladalo vedro raspoloenje. ovek koji ga
je pozvao smejao se i tapkao po seditu do sebe. Majers sede okrenut u suprotnom
smeru od kretanja voza. Predeo je promicao sve bre i bre pored prozora. Za trenu-
tak je imao utisak da predeo leti od njega.
Nekuda je krenuo, toliko je znao. I ako je krenuo u pogrenom pravcu otkrie
to pre ili posle.
Naslonio se na sedite i sklopio oi. Ljudi oko njega nastavili su da priaju i da
se smeju. uo ih je kao iz daljine. Uskoro su se njihovi glasovi stopili sa truckanjem

34
voza i Majers je osetio kako se polako uljuljkuje i onda utonu u san.

35
MALA ALI PRAVA STVAR
U subotu po podne odvezla se do poslastiarnice u trnom centru. Poto je pre-
gledala katalog sa fotografijama raznih kolaa zalepljenim na umetnute stranice, po-
ruila je za dete njegovu omiljenu tortu od okolade. Kola koji je izabrala bio je
ukraen vasionskim brodom sa rampom za lansiranje ispod zvezda od belog krema i
planete od crvenog peenog eera. Njegovo ime SKOTI trebalo je da bude is-
pisano zelenim slovima ispod planete. Kada mu je ispriala da e dete u ponedeljak
napuniti osam godina, poslastiar, stariji ovek sa debelim vratom, nije nita odgovo-
rio. Nosio je belu kecelju koja je liila na ensku pregau. Vezivala se ispod pazuha,
preko lea pa ponovo napred u vor ispod njegovog irokog struka. Dok je sluao,
brisao je ruke o kecelju. Pustio ju je da pria dok se on usredsredio na fotografije.
Strpljivo je sluao. Upravo je stigao na posao i poto je znao da e celu no provesti
u peenju peciva i kolaa, nije mu se urilo.
Dala mu je svoje ime, En Vajs, i broj telefona. Kola e biti gotov u ponedeljak
ujutro, topao iz rerne, poranie za deju proslavu to popodne. Poslastiar nije bio ras-
poloen. Nisu izmenjali ljubaznosti, samo osnovne, nune informacije. Nije se ose-
ala prijatno u njegovom prisustvu. Dok je stajao povijen nad tezgom sa olovkom u
ruci, prouavala je njegove grube crte i pitala se da li je ceo ivot proveo radei kao
poslastiar. Kao majci i eni od trideset tri godine, inilo joj se da je svako, naroito
ako je star kao ovaj poslastiar, koji bi po godinama mogao da joj bude otac, morao
da doivi ovo posebno vreme torti i roendanskih proslava. Bar to bi trebalo da im je
zajedniko. Ali, on je bio prek sa njom ne grub, samo prek. Nije vie pokuavala
da se prijateljski odnosi prema njemu. Pogledala je nazad u pekaru i videla alumini-
jumske modle za pite naslagane na jednom kraju dugog drvenog stola, a iza stola
prazne metalne police. Tu se nalazila i ogromna penica, a sa radija se ula kauboj-
ska muzika.
Poslastiar je zapisao potrebne podatke na narudbenici i onda zaklopio katalog.
Pogledao ju je i rekao: U ponedeljak ujutro. Ona mu se zahvalila i odvezla kui.

U ponedeljak ujutro slavljenik je krenuo sa svojim drugom peke u kolu. Dok je


uz put, kesa sa ipsom prelazila iz ruke u ruku, slavljenik je pokuavao da sazna ta
e njegov drug da mu pokloni po podne za roendan. Slavljenik je na jednom raskr-
u, na okuci, ne gledajui, iskoraio sa plonika i u tom asu je na njega naleteo
automobil. Pao je unazad sa glavom prema slivniku i nogama na kolovozu. Oi su

36
mu bile sklopljene, ali noge su mu se pomerale napred-nazad kao da hoe da preu
neku prepreku. Drug je ispustio kesu sa ipsom i poeo da plae. Automobil je pro-
duio tridesetak metara a onda se zaustavio nasred puta. ovek za volanom pogledao
je preko ramena. Saekao je da deak nesigurno stane na noge. Malo se povodio. Iz-
gledao je oamuen, ali nepovreen. Voza je ubacio kola u brzinu i odvezao se.
Slavljenik nije plakao, ali se nije ni alio. Nije nita rekao ni kad ga je prijatelj
pitao kako mu je bilo kada ga je automobil udario. Otiao je kui a drug je produio
u kolu. Meutim, kada je slavljenik stigao kui i ispriao majci ta mu se desilo,
dok je ona sedela pored njega na sofi i drala mu ruke u krilu, govorei: Skoti,
duo, da li ti je sigurno dobro, dete moje? i dok je mislila da ipak treba da pozove
lekara, on je iznenada omlitaveo, ispruio se na sofi i sklopio oi. Poto nije mogla
da ga osvesti, pourila je da telefonira muu na posao. Hauard joj je rekao da ostane
mirna, sabrana, a onda je pozvao hitnu pomo da dou po dete a sam se uputio pravo
u bolnicu.
Naravno, proslava roenana bila je otkazana. Dete je bilo u bolnici sa blagim
potresom mozga i oporavljalo se od oka. Povraao je i morali su jo isto popodne da
mu ispumpaju vodu iz plua. Sada se inilo kao da je samo u veoma dubokom snu
ne u komi, ne u komi, naglasio je dr Frensis, kada je video strah u oima roditelja.
U jedanaest uvee, kada je izgledalo da se deak sasvim spokojno odmara posle sil-
nih rendgenskih snimaka i pregleda, i kada je bilo samo pitanje kada e da se probudi
i doe k sebi, Hauard je napustio bolnicu. On i En su bili u bolnici sa detetom celo
popodne i vee, te je sada krenuo kui da se okupa i presvue. Vratiu se za sat
rekao je. Ona je klimnula glavom. Dobro rekla je. Ja u ostati ovde. On ju
je poljubio u elo i dodirnuo joj ruku. Ona je sedela na stolici pored postelje i gledala
u dete. ekala je da se probudi i da vidi da li mu je bolje. Onda e i ona moi da se
opusti.
Hauard se iz bolnice uputio kui. Uhvatio je sebe kako prebrzo vozi vlanim,
mranim ulicama, i usporio je. Njegov ivot je sve do sada tekao glatko: zavrio je
fakultet, oenio se, posle godinu dana stekao vii stepen iz finansijskih nauka, zatim
dobio poloaj efa u investicionoj firmi. Onda je postao otac. Znao je da je do sada
imao sree i da moe da bude zadovoljan sobom. Roditelji su mu jo uvek bili ivi,
braa i sestre dobro situirani, prijatelji sa studija se dobro snali u svetu. Do sada je
bio zatien od svakog zla, od onih sila za koje je znao da postoje i da mogu da une-
sree ili unite oveka ako ga srea izda, ako se stvari iznenada preokrenu. Skrenuo
je na puteljak ispred kue i parkirao kola. Leva noga poela je da mu drhti. Ostao je
za asak u kolima i pokuao da racionalno razmisli o sadanjoj situaciji. Skotija su
udarila kola i on je u bolnici, ali e sa njim sve biti u redu. Hauard je zaklopio oi i
protrljao lice rukom. Izaao je iz kola i doao do ulaza u kuu. U kui je lajao pas.
Dok je otkljuavao vrata i naao prekida za svetlo telefon nije prestajao da zvo-
ni. Nije trebalo da ode iz bolnice, nije trebalo. Do avola! uzviknuo je. Podi-

37
gao je slualicu i rekao: Upravo sam stigao!
Niko nije doao po kola odgovorio je glas na drugoj strani ice.
ta kaete? pitao je Hauard.
Kola rekao je glas. Kola od esnaest dolara.
Hauard je pritisnuo slualicu na uvo pokuavajui da razume. Ne znam nita o
tome rekao je. O emu, zaboga, govorite?
Nemoj da me folira rekao je glas.
Hauard je spustio slualicu. Otiao je u kuhinju i nasuo au viskija. Zatim je po-
zvao bolnicu. Stanje deteta je bilo isto i dalje je spavao i nita se nije promenilo.
Dok je punio kadu vodom, nasapunao je lice kremom za brijanje i obrijao se. Taman
se ispruio u kadi i zaklopio oi kada je telefon opet zazvonio. Na brzinu se izvukao
iz kade, dohvatio pekir i potrao kroz kuu govorei sam sebi da je glupo, glupo
to je otiao iz bolnice. Ali kad je digao slualicu i dreknuo halo! niko se nije
odazvao. Onda je neko s druge strane spustio slualicu.

Vratio se u bolnicu neto posle ponoi. En je i dalje sedela na stolici pored poste-
lje. Pogledala je Hauarda, pa dete. Oi su mu i dalje bile sklopljene, a glava u zavoji-
ma. Disao je tiho i pravilno. Iznad postelje visio je aparat sa bocom glikoze iz koje je
vodila cevica privrena za deakovu ruku.
Kako mu je? ree Hauard. ta je ovo? upitao je pokazujui na gliko-
zu i cev.
Po nalogu doktora Frensisa rekla je. Potrebna mu je hrana. Mora da
uva snagu. Hauarde, zato se ne budi? Ne razumem zato, ako mu je dobro.
Hauard ju je pomilovao po temenu i pogladio po kosi.
Bie dobro. Uskoro e se probuditi. Doktor Frensis zna ta radi.
Posle nekog vremena rekao joj je: Moda treba da ode kui i da se malo od-
mori. Ja u da ostanem ovde. Samo nemoj da se raspravlja sa onim tipom to stal-
no zove. Odmah spusti slualicu.
Ko zove? upitala je.
Ne znam, neko ko nema pametnija posla nego da zove nepoznate ljude. Samo
ti idi.
Zatresla je odreno glavom. Ne rekla je meni je dobro.
Stvarno ree on. Idi malo kui pa me ujutro smeni. Bie sve u redu. ta
je doktor rekao? Rekao je da e Skoti biti dobro. Nemamo zato da se brinemo. On
sada samo spava i to je sve.
Bolniarka je otvorila vrata, klimnula im glavom i prila postelji. Uzela je dea-
kovu levu ruku ispod pokrivaa, opipala mu prstima puls i uporeivala ga sa svojim
satom. Posle izvesnog vremena vratila mu je ruku pod pokriva, prila donjem delu
postelje i neto zapisala na tabli prikaenoj za ram od kreveta.
Kako mu je? rekla je En. Oseala je Hauardovu ruku na svom ramenu kao

38
teret. Bila je svesna pritiska njegovih prstiju.
Stanje mu je stabilno rekla je bolniarka. Uskoro e da navrati doktor.
Vratio se u bolnicu. Upravo sada obilazi bolesnike.
Ba sam joj govorio da ide kui da se malo odmori ree Hauard. Posle
doktorove posete.
Moe rekla je bolniarka. Oboje moete slobodno da idete ako hoete.
Bolniarka je bila krupna Skandinavka svetle kose. Imala je jedva primetan strani
akcenat.
Videemo ta e doktor rei rekla je En. Hou da razgovaram sa dokto-
rom. Mislim da ve predugo spava. ini mi se da to nije dobar znak. Prinela je
ruku oima i malo pognula glavu. Osetila je kako joj Hauard stee rame, zatim po-
mera ruku do vrata i poinje da joj prstima masira miie.
Doktor Frensis e doi za nekoliko minuta ree bolniarka i ode.
Hauard je neko vreme posmatrao kako se sinovljeve male grudi diu i sputaju
ispod pokrivaa. Prvi put posle onih nekoliko stravinih trenutaka, kada mu je En te-
lefonirala u kancelariju, osetio je kako mu se udovi oduzimaju od straha. Poeo je da
odmahuje glavom. Skotiju je dobro, samo umesto da spava u svom krevetu, spava u
bolnikoj postelji sa glavom u zavojima i cevicom na ruci. To mu je sada neophod-
no.
Kada je doktor Frensis uao, rukovao se sa Hauardom, mada su se samo pre ne-
koliko asova rastali. En je ustala sa stolice. Doktore?
Da, En rekao je doktor, klimajui potvrdno glavom. Hajde prvo da vidi-
mo kako je njemu ree. Priao je postelji i izmerio deakov puls. Zadigao mu je
jedan, pa drugi kapak. Hauard i En su stajali iza doktora i posmatrali. Onda je doktor
zadigao pokriva i stetoskopom sluao deakovo srce i plua. Zatim mu je prstima
pritiskao trhuh. Kada je zavrio pregled, otiao je do kraja postelje i prouio tablicu.
Zapisao je vreme posete, nakrabao neto na dijagramu, i onda pogledao u Hauarda i
En.
Kako mu je, doktore? rekao je Hauard. ta mu je, u stvari?
Zato se ne budi? pitala je En.
Doktor je bio naoit mukarac, irokih ramena i preplanulog lica. Nosio je plavo
odelo sa prslukom, prugastu kravatu i dugmeta od slonovae. Proseda kosa bila mu
je zaeljana unazad i izgledao je kao da stie sa koncerta.
Dobro je ree doktor. Nita preko oekivanja, moglo bi biti i bolje. Ali
je u redu. Ipak, voleo bih da se probudi. Trebalo bi da se uskoro probudi. Ponovo
je pogledao deaka. Znaemo vie za nekoliko sati kada dobijemo rezultate jo
nekih analiza. Ali, sa njim je sve u redu, verujte mi, osim gotovo neprimetne frakture
lobanje. To ima.
Ah, ne rekla je En.
A pretrpeo je i mali potres, kao to sam vam ranije rekao. Naravno, znate da je

39
u oku ree doktor. Ponekad se to deava u sluaju oka. To spavanje.
Ali je van stvarne opasnosti? ree Hauard. Rekli ste ranije da nije u
komi. Ne biste rekli da je ovo koma, zar ne, doktore? Hauard je ekao. Pogledao
je doktora.
Ne, ne bih rekao da je koma odgovorio je doktor i ponovo pogledao dea-
ka. Samo je u veoma dubokom snu. To mu samo telo trai da bi se oporavilo. Ina-
e je izvan svake prave opasnosti, da, u to sam siguran. Ali, znaemo vie kada se
probudi i kada stignu drugi testovi.
To je koma rekla je En. Neka vrsta.
Ne, nije tano, to jo nije koma ree doktor. Ne bih to nazvao komom.
U svakom sluaju, jo nije. Pretrpeo je ok. U sluaju oka ovo je sasvim uobiajena
reakcija; to je privremena reakcija na telesnu traumu. Koma. Pa, koma je duboka,
produena nesvest koja moe da traje danima, ak i nedeljama. Skoti nije u tom sta-
nju, ne koliko mi moemo da procenimo. Siguran sam da e se njegovo stanje po-
boljati do jutra. Kladio bih se da hoe. Znaemo vie kada se probudi, to bi trebalo
da bude relativno brzo. Naravno, vi moete da radite ta hoete da ostanete ili da
odete malo kui. Molim vas, oseajte se slobodni da odete iz bolnice ako hoete.
Znam da to nije lako. Doktor je ponovo osmotrio deaka i onda se obratio Eni:
Neka se majica toliko ne brine. Verujte mi da inimo sve to moemo. Sada je samo
u pitanju jo malo vremena. Doktor joj je klimnuo glavom, ponovo se rukovao sa
Hauardom i onda napustio sobu.
En je stavila ruku na deakovo elo. Bar nema temperaturu rekla je, a onda
dodala: Boe moj, ali tako je hladan. Hauarde? Da li je to normalno. Opipaj mu
glavu.
Hauard je dodirnuo detinje slepoonice. I sam je usporio disanje.
Mislim da je to normalno ree. Ne zaboravi da je oku. Tako je lekar re-
kao. Malopre je bio ovde. Rekao bi nam da neto nije u redu sa Skotijem.
En je nastavila da stoji grizui usne. Onda se pomerila i sela na stolicu.
Hauard je seo pored nje. Pogledali su se. Hteo je jo neto da kae da je ohrabri,
ali se bojao. Uzeo joj je ruku i stavio u svoje krilo. To mu je prijalo dodir njene
ruke. Uhvatio ju je i stegnuo. Zatim je samo drao. Sedeli su tako neko vreme, utke
posmatrajui deaka. S vremena na vreme bi joj stegnuo ruku dok je nije konano
povukla.
Molila sam se ree.
On klimnu glavom.
Ona ree: Mislila sam da sam zaboravila kako se to radi, ali onda sam se sve-
ga setila. Dovoljno je bilo da sklopim oi i da kaem: Molim te, Boe, pomozi nam,
pomozi Skotiju i sve ostalo je ilo lako. Rei su dolazile same od sebe. Kada bi se
moda i ti pomolio rekla mu je.
Ve sam se pomolio ree. Molio sam se danas po podne, odnosno jue

40
po podne, mislim onda kada si me nazvala, dok sam se vozio u bolnicu. Molio sam
se ree.
To je dobro rekla je ona. Prvi put je osetila da su zajedno u ovome, u ovoj
nesrei. Sa zaprepaenjem je shvatila da se sve do sada to deavalo samo njoj i Sko-
tiju. Hauarda je ostavila po strani, mada je on sve vreme bio prisutan i potreban. Bilo
joj je drago to je njegova ena.
Ponovo je dola ista bolniarka da izmeri deakov puls i proveri dovod tenosti
iz boce iznad postelje.
Sat kasnije doao je drugi lekar. Rekao je da se zove Parsons, iz radiolokog.
Imao je guste brkove. Nosio je sportske mokasine, kaubojsku koulju i farmerke.
Odveemo ga dole na snimanje rekao im je. Potrebni su nam jo neki
snimci, a onda emo da ga pustimo kroz skener.
ta je to? rekla je En. Skener? Stajala je izmeu ovog novog lekara i
postelje. Mislila sam da ste ve napravili sve mogue rendgenske snimke.
Bojim se da su nam jo neki potrebni rekao je.
Nema razloga za uznemiravanje. Treba nam samo jo nekoliko snimaka a
onda elimo da mu skenerom snimimo mozak.
Boe moj rekla je En.
To je sasvim normalan postupak u ovakvim sluajevima ree ovaj novi
doktor. Samo hoemo da budemo sigurni zato jo uvek ne dolazi svesti. To je
uobiajen medicinski postupak, nema razloga za uzbunu. Za nekoliko minuta emo
ga odneti dole rekao je doktor.
Neto kasnije, dola su dva deurna bolniara sa kolicima na tokovima. Obojica
su bili tamnokosi, tamnoputi ljudi u belim uniformama. Izmenjali su nekoliko rei na
stranom jeziku dok su otkainjali cev sa deakove ruke i stavljali ga na nosila. Onda
su ga izgurali iz sobe. Hauard i En su uli sa njima u isti lift. En je netremice gledala
u dete. Sklopila je oi tek kada je lift poeo da silazi. Bolniari su utke stajali na su-
protnim krajevima nosila, samo je u jednom trenutku jedan od njih neto prokomen-
tarisao na njihovom jeziku, na ta je drugi polako klimnuo glavom.
Kasnije to jutro, upravo kada je sunce poelo da obasjava prozore ekaonice is-
pred odeljenja za rendgen, izveli su deaka i vratili ga nazad u sobu. I jo jednom su
se Hauard i En vozili u liftu sa njim, i jo jednom su zauzeli svoja mesta pored nje-
gove postelje.

ekali su ceo dan, ali se deak i dalje nije budio. Povremeno bi jedno od njih na-
pustilo sobu i otilo dole u bolniku kantinu da popije kafu i onda kao da bi se izne-
nada setilo i osetilo krivicu, ustalo bi od stola i pourilo nazad u sobu. Doktor Fren-
sis se vratio po podne i ponovo pregledao deaka, a onda, poto im je saoptio da se
stanje popravlja i da moe svakog asa da se probudi, otiao. Bolniarke, razne nove
bolniarke, pojavile bi se s vremena na vreme. Zatim je na vrata zakucala mlada ena

41
iz laboratorije i ula u sobu. Bila je odevena u bele pantalone i bluzu i donela je mali
posluavnik pun raznih stvari, koji je stavila na stoi pored postelje. Ne rekavi im
ni rei poela je da vadi krv iz deakove ruke. Kada je nala pravo mesto na deako-
voj ruci i zabola iglu, Hauard je zatvorio oi.
Ne razumem zato rekla joj je En.
Po nalogu lekara odgovorila je mlada ena. Radim ono to mi se kae.
Kau: izvadi krv i ja je vadim. Uostalom, ta mu je? pitala je. Ba je sladak.
Udarila ga kola rekao je Hauard. Udarila i pobegla.
Mlada ena je zatresla glavom i ponovo pogledala u dete. Onda je uzela poslu-
avnik i izala iz sobe.
Zato se ne budi? rekla je En. Hauarde? Hou da ve neto saznam od
ovih ljudi.
Hauard nije nita odgovorio. Seo je ponovo na stolicu i prekrstio noge. Zatim je
protrljao lice, pogledao sina, naslonio se, zatvorio oi i zaspao.
En je otila do prozora i pogledala u parkiralite. Bila je no i automobili su ula-
zili i izlazili sa upaljenim svetlima. Stajala je pored prozora drei se za prozorski
prag i srce joj je govorilo da e sada neto da se desi, neto teko. Toliko se uplaila
da su zubi poeli da joj cvokou, ali je stegla vilicu. Videla je kako su se velika kola
zaustavila ispred bolnice i u njih ula neka ena u dugakom kaputu. Poelela je da
je ona ta ena i da je neko, bilo ko, sada odveze nekuda odavde, negde drugde, na
neko mesto gde bi nala Skotija kako je eka da izae iz kola, da joj kae mama i da
ga onda vrsto zagrli.
Neto kasnije, Hauard se probudio. Ponovo je pogledao deaka. Onda je ustao sa
stolice, protegnuo se i stao iza nje pored prozora. Oboje su gledali u parkiralite. Ni-
ta nisu rekli, ali inilo se da sada mogu da vide jedno kroz drugo kao da su zbog ove
zajednike brige postali sasvim providni.
Vrata se otvorie i pojavi se doktor Frensis. Promenio je odelo i kravatu. Proseda
kosa bila mu je zalizana sa strane i izgledao je kao da se upravo obrijao. Priao je
pravo krevetu i pregledao deaka. Trebalo je da se ve probudi. Nema prosto raz-
loga za ovo ree. Ali, mogu da vam kaem da smo svi uvereni da je van opas-
nosti. Samo, svima e nam laknuti kada se probudi. Nema razloga, apsolutno nikak-
vog razloga da ne doe svesti. Vrlo skoro. Ah, imae stravinu glavobolju kada se
probudi, na to moete da raunate. No, svi simptomi su dobri. Potpuno normalni.
Da li je to ipak koma? ree En.
Doktor se poea po obrazu. Za sada bi se to tako moglo nazvati dok se ne
probudi. Ali, vi mora da ste mrtvi umorni. Ovo je vrlo teko. Znam da je teko. Slo-
bodno idite da neto prezalogajite ree. To e vam dobro initi. Pozvau sestru
da ga uva dok ste vi odsutni, ako bi vam tako bilo lake da odete. Idite i pojedite ne-
to.
Ne bili mogla nita da okusim ree En.

42
Radite, naravno, kako vam odgovara ree doktor.
U svakom sluaju, hteo sam da vam kaem da su svi znaci dobri, da su testovi
negativni, uopte se nita nije pojavilo, i im se probudi, bie sve u najboljem redu.
Hvala vam, doktore ree Hauard. Ponovo su se rukovali i doktor ga je po-
tapao po ramenu i izaao.
Pretpostavljam da neko od nas dvoje treba da ode kui i proveri kako tamo
stoje stvari ree Hauard. Ako nita drugo, treba nahraniti Slaga.
Zovi nekog suseda ree En. Zovi Morganove.
Niko nee odbiti da nahrani psa ako ga zamoli.
Vai ree Hauard. Ali, malo posle, predloi: Zato ti to, duo, ne uini?
Zato ne ode kui da sredi stvari i onda se vrati? Dobro e ti initi. Ja u biti ovde
pored njega. Ozbiljno ree. Moramo da odrimo snagu da bismo mogli da bu-
demo pored njega i kasnije kad se probudi.
Zato ti ne ode? ree ona. Nahrani Slaga. Pojedi neto.
Ve sam iao ree on. Zadrao sam se tano sat i petnaest minuta. I ti idi
kui na jedan sat i osvei se. Onda se vrati.
Pokuala je da razmilja o tome, ali je bila suvie umorna. Zaklopila je oi i po-
novo pokuala da misli o tome. Posle nekog vremena ree: Mogla bih ipak da
odem kui na nekoliko minuta. Moda e se on probuditi i doi k sebi ako ne sedim
stalno ovde i ne posmatram ga. Zna? Moda e da se probudi ako ja odem. Idem
kui da se okupam i da se presvuem. Nahraniu i Slaga. Onda u da se vratim.
Biu ovde ree on. Idi samo kui, duo. Drau sve na oku. Oi su
mu se bile zakrvavile i smanjile kao da se dugo nije treznio. Odea mu se zguvala.
Brada mu je ponovo narasla. Dodirnula mu je lice i onda povukla ruku. Shvatila je
da on eli da ostane neko vreme nasamo, da ne bi morao da govori i deli svoju brigu.
Ona uze svoju torbicu sa nonog stoia, a on joj pridra kaput.
Neu dugo da se zadrim rekla je.
Samo ti sedi i odmori se kad stigne kui rekao je. Pojedi neto. Okupaj
se. Kada izae iz kade, samo sedi i odmori se. Jako e ti to prijati, videe. Onda se
vrati ree. Hajde da pokuamo da se toliko ne brinemo. ula si ta je doktor
Frensis rekao.
Stala je za trenutak u kaputu pokuavajui da se seti ta je to doktor tano rekao,
pitajui se da li se iza njegovih rei krije i najmanja nijansa, i najsitniji nagovetaj
neeg sumnjivog. Pokuala je da se seti da li se izraz njegovog lica promenio kada se
nagnuo nad detetom da ga pregleda. Seala se kako se pribrao kada je zadigao dete-
tove kapke i sluao njegovo disanje.
Otila je do vrata a onda se okrenula i pogledala unazad. Pogledala je u dete, pa u
oca. Hauard joj je klimnuo glavom. Izala je iz sobe i zatvorila vrata za sobom.
Dok je traila lift, prola je pored sobe za bolniarke i otila do kraja hodnika. Na
kraju hodnika je skrenula desno i ula u malu ekaonicu gde je zatekla jednu crnaku

43
porodicu. Na pletenoj stolici sedeo je sredovean mukarac u pantalonama i koulji
kaki boje, sa kapom za bejzbol zabaenom visoko iznad ela. Do njega je bila zava-
ljena krupna ena u kunoj haljini i papuama, i tinejderka u farmerkama i sa ko-
som upletenom u tuce pletenica, koja se ispruila u jednoj stolici i, prekrstivi noge,
puila cigaretu. Svi su se okrenuli kada je En ula u sobu. Na stoiu ispred njih bila
je hrpa prljavih papirnih omota od hamburgera i aa od stiropora.
Frenklin rekla je krupna ena diui se sa stolice. Je l to u vezi sa Fren-
klinom? iskolaila je oi.
Gospojo, kaite mi rekla je ena je l to u vezi sa Frenklinom? Poku-
ala je da ustane sa stolice, ali ju je mukarac povukao za ruku.
Ajde, ajde rekao je Evelin.
Izvinite ree En. Traim lift. Sin mi je u bolnici, a ja sad ne mogu da
naem lift.
Produite samo pravo, pa onda levo rekao je ovek pokazujui prstom.
Devojica je puila i piljila u En. Dok je isputala dim, zakiljila je oima i pola-
ko otvorila svoje debele usne. Crnkinja je skrenula pogled od En i pustila da joj gla-
va klone na rame. Nije vie bila zainteresovana za nju.
Mog sina su udarila kola obratila se En mukarcu. Oseala je potrebu da
objasni svoje prisustvo. Pretrpeo je potres i ima manju frakturu lobanje, ali bie
sve dobro. Sada je u oku, moda i u nekoj vrsti kome. To je ono to nas stvarno bri-
ne, to u vezi s komom. Ja idem malo napolje, ali moj mu je ostao sa njim. Moda e
se probuditi dok sam odsutna.
ao mi je ree ovek i pomeri se u stolici. Zavrteo je glavom. Pogledao je
prvo u pravcu stola a zatim u En. Ona je jo uvek stajala na istom mestu. Onda ree:
Na Frenklin je na operacionom stolu. Neko ga je ubo noem. Pokuo da ga ubije.
Bila je tamo neka tua. Na tom uru. Kau da je samo stajo i gledo. Nije se meo. Ali
to vam danas vie nita ne znai. I eto sada je na operacionom stolu. Moemo samo
da se nadamo najboljem i da se molimo. To je sve to nam sad preostaje. Nije ski-
dao pogled sa nje.
En ponovo pogleda u devojicu, koja je i dalje zurila u nju, zatim u stariju enu,
koja je spustila glavu i sklopila oi. Videla je kako pomera usne bezglasno izgovara-
jui rei. Osetila je potrebu da je pita ta to govori. Htela je da nastavi razgovor sa
njima poto su bili u istoj vrsti iekivanja. Bili su uplaeni kao i ona. To im je bilo
zajedniko. Htela je da im ispria jo neto o nesrei, o Skotiju, kako se to dogodilo
ba na njegov roenan, u ponedeljak, i kako je on jo uvek u nesvesti. Meutim,
nije znala kako da pone. Stajala je i gledala ih, ne rekavi vie nita.
Krenula je zatim hodnikom koji joj je mukarac pokazao i nala lift. Zastala je za
trenutak ispred zatvorenih vrata pitajui se i dalje da li radi pravu stvar. Onda je pru-
ila prst i pritisnula dugme.
Dovezla se pred kuu i ugasila motor. Sklopila je oi i naslonila za trenutak glavu

44
na volan. Sluala je tiho pucketanje motora koji se hladio. Onda je izala iz kola.
ula je psa kako laje u kui. Otila je do ulaza koji je bio otkljuan. Ula je unutra,
upalila svetlo i stavila ajnik sa vodom da se zagreje. Nala je nekoliko konzervi sa
hranom za pse i nahranila Slaga na zadnjoj verandi. Pas je jeo u prodrljivim, malim
zalogajima. Trao je stalno nazad u kuhinju da proveri da li je jo uvek tu. im je
sela na sofu da pije aj, zazvonio je telefon.
Da! rekla je digavi slualicu. Halo!
Gospoo Vajs rekao je muki glas. Bilo je pet ujutro i inilo joj se da iz po-
zadine uje zvuk neke mainerije ili motora.
Da, da! ta je to? rekla je. Ovde gospoa Vajs. Lino. ta je to, molim
vas? Sluala je zvuk koji je dopirao iz pozadine. Je li to Skoti, za ime boga?
Skoti rekao je muki glas. Da, re je o Skotiju. To jeste u vezi sa njim,
taj problem. Jeste li zaboravili na Skotija? ree ovek i spusti slualicu.
Okrenula je broj bolnice i traila trei sprat. Zahtevala je od bolniarke koja se
javila da dobije informaciju o sinu. Zatim je traila da razgovara sa muem. Rekla je
da je hitno.
ekala je okreui gajtan od telefona meu prstima. Sklopila je oi i osetila mu-
ninu u stomaku. Mora neto da pojede. Slag je doao sa verande i seo pored njenih
nogu. Mahao je repom. Povukla ga je za uho dok joj je lizao prste. Onda je ula Ha-
uarda.
Neko je malopre zvao rekla je. Okretala je gajtan. Rekao je da je to ne-
to o Skotiju uzviknula je.
Skoti je dobro ree joj Hauard. Hou rei, jo uvek spava. Nita se nije
promenilo. Bolniarka je dva puta dolazila otkako si otila. Neka bolniarka ili neki
lekar. Njemu je dobro.
Ovaj ovek se javio. Rekao je da je to u vezi sa Skotijem rekla mu je.
Odmori se malo, duo, potrebno ti je. Mora da je to onaj isti to je mene zvao.
Zaboravi na to. Vrati se kada se odmori. Onda emo da dorukujemo ili neto sli-
no.
Da dorukujemo? rekla je. Ja ne mogu da dorukujem.
Ma zna ta hou da kaem rekao je. Neki sok, neto. Ne znam ta. Ne
znam nita, En. Ni ja nisam gladan. Teko je da sada razgovaramo. Ovde sam na re-
cepciji. Doktor Frensis e ponovo da navrati oko osam ujutro. Onda e morati neto
da nam saopti, neto odreenije. Tako mi je rekla jedna bolniarka. Nije nita drugo
znala. En, duo, moda emo onda neto vie znati. U osam. Vrati se pre osam. U
meuvremenu, ja sam ovde i Skoti je dobro. Nepromenjeno dodao je.
Ba sam pila aj ree ona kada je telefon zazvonio. Rekli su da je to ne-
to o Skotiju. ula se neka huka iz pozadine. Hauarde, da li si i ti uo neku buku kada
su te zvali?
Ne seam se ree. Moda je to voza onog automobila, moda je on psi-

45
hopata i na neki nain je saznao ta se Skotiju desilo. Ali, ja sam tu pored njega.
Samo se odmori kao to si htela. Okupaj se i vrati se negde oko sedam i onda emo
da razgovaramo sa doktorom kad doe. Bie sve u redu, duo. Ja sam tu, a tu su i svi
lekari i bolniarke. Kau da mu je stanje stabilno.
Premrla sam od straha rekla je.
Pustila je vodu, skinula se i ula u kadu. Na brzinu se okupala i obrisala. Nije
htela da troi vreme na pranje kose. Obukla je isto rublje, vunene pantalone i dem-
per. Otila je u dnevnu sobu gde je pas, ugledavi je, lupio repom o pod. Poelo je
upravo da svanjava kada je otila do kola.
Odvezla se do parkiralita ispred bolnice i nala jedno slobodno mesto blizu ula-
za. Oseala se nekako nejasno odgovorna za ono to se desilo. Poela je da misli o
crnakoj porodici. Setila se imena Frenklin, setila se stola prekrivenog prljavom
hartijom, setila se mlade devojke koja nije skidala pogled sa nje dok je pukala ciga-
retu. Ne treba imati decu, obratila se u sebi slici te devojke dok je ulazila u bolni-
cu. Bogami, ne treba.

Sa dve bolniarke koje su upravo stigle na smenu, popela se liftom do treeg


sprata. Bila je sreda ujutro, neto pre sedam. Kada su se vrata otvorila na treem
spratu, ula je kako neko preko interkoma trai doktora Medisona. Bolniarke su
prve izale i krenule u drugom pravcu, nastavljajui razgovor koji su prekinule kada
je ona ula u lift. Otila je do male ekaonice gde je bila crnaka porodica. Nije ih
nala, ali sedita na stolicama kao da su jo bila vrua. Sto je i dalje bio prekriven is-
tim aama i hartijom, a pepeljara puna opuaka.
Zaustavila se ispred sobe za bolniarke. Jedna bolniarka je stajala iza pulta, ze-
vala, i etkala kosu.
Prole noi je na hirurkom bio jedan mladi crnac rekla je En. Zvao se
Frenklin. Njegova porodica bila je u ekaonici. Interesuje me kako mu je.
Bolniarka koja je sedela iza pulta podie pogle sa tablice koju je itala. Utom
je zazvonio telefon i ona die slualicu ne skidajui pogled sa En.
Izdahnuo je ree bolniarka iza pulta. Nastavila je da je posmatra drei
etku u ruci. ta ste mu vi, familija, ili ta?
Upoznala sam ih prole noi ree En. I moj sin je u bolnici. Pretpostav-
ljam da je u oku. Ne znamo tano ta mu je. Pitala sam se samo ta je bilo sa Frenk-
linom. Hvala vam. Krenula je niz hodnik. Odjednom se vrata na liftu, iste boje
kao i zidovi, otvorie, i iz njih izae suvonjav elavac u belim pantalonama i patika-
ma gurajui teka kolica. Prole noi nije ih primetila. ovek je odgurao kolica do
najblie sobe i proverio neto na tabli. Onda je izvukao neki posluavnik. Tiho je po-
kucao na vrata i uao u sobu. Osetila je neprijatan miris podgrejane hrane. Ne gleda-
jui osoblje koje je prolazilo hodnikom, pourila je do sobe gde je bilo dete i irom
otvorila vrata.

46
Hauard je stajao pored prozora sa rukama na leima. Okrenuo se kad je ula.
Kako mu je? rekla je. Prila je postelji. Ispustila je torbu na pod pored no-
nog stoia. inilo joj se kao da je dugo bila odsutna. Dodirnula je detinje lice.
Hauarde?
Doktor Frensis je malopre otiao rekao je Hauard. Pogledala ga je paljivo
i uinilo joj se kao da su mu se ramena skupila.
Mislila sam da nee doi pre osam brzo je dodala.
Doao je sa jo jednim lekarom. Neurologom.
Neurologom rekla je.
Hauard je klimnuo glavom. Sav se skupio, jasno je videla. ta su rekli, Hauar-
de? Za ime boga, ta su rekli? ta je to?
Rekli su da e ga odvesti dole i napraviti jo neke testove. Misle, duo, da ga
operiu. Operisae ga. Ne mogu da shvate zato se ne budi. To nije samo ok i po-
tres, toliko sada znaju. To je neto u lobanji, fraktura, misle da je neto u vezi sa tim.
Pa e zato da ga operiu. Pokuao sam da ti javim, ali verovatno si ve bila izala.
Oh, boe rekla je. Molim te, Hauarde, molim te rekla je uzimajui ga
za ruke.
Pogledaj! ree Hauard. Skoti! En, pogledaj! krenuo je prema poste-
lji.
Deak je otvorio, pa zatvorio oi. Onda ih je opet otvorio. Gledao je za asak
pravo ispred sebe a onda je polako okrenuo oi prema Hauardu i En, i opet ih uda-
ljio.
Skoti rekla je majka, pribliavajui se postelji.
Hej, Skoti rekao je njegov otac. Sine.
Nadvili su se nad postelju. Hauard je uzeo detinju ruku i poeo da je miluje i ste-
e. En se nagnula nad deakom i ljubila mu elo. Uhvatila mu je lice obema rukama.
Skoti, duo, mama i tata su pored tebe rekla je. Skoti?
Deak ih je pogledao bez ikakvog znaka prepoznavanja. Onda je otvorio usta,
vrsto stisnuo kapke i zaurlao urlao je dok mu nije nestalo daha. Onda mu se lice
opustilo i smirilo. Usne su mu se otvorile kad je kroz grlo ispustio poslednji dah i po-
lako, kroz stegnute zube, izdahnuo.

Lekari su rekli da je to bio prikriveni tromb koji se deava jednom u milion slu-
ajeva. Moda bi ga spasli da su to nekako otkrili i odmah operisali. Meutim, mno-
go je verovatnije da ne bi. Uostalom, kako su mogli da ga otkriju? Na testovima i
rendgenskim snimcima nije se nita pojavilo.
Doktor Frensis je bio potresen.
Ne mogu vam opisati kako se loe oseam. Ne mogu vam rei koliko mi je
ao rekao im je vodei ih u sobu za lekare. Tamo je jedan lekar, sa nogama podig-
nutim na naslon stolice, gledao jutarnji televizijski program. Bio je obuen u zelenu

47
uniformu sa odeljenja za poroaje, u irokim zelenim pantalonama, zelenoj koulji i
sa zelenom kapom koja mu je pokrivala kosu. Pogledao je prvo Hauarda i En, zatim
doktora Frensisa i odmah ustao, ugasio televizor i iziao iz sobe. Doktor Frensis je
posadio En na sofu i poeo da joj govori tihim, umirujuim glasom. U jednom tre-
nutku nagnuo se ka njoj i zagrlio je. Osetila je kako se njegove grudi ravnomerno
diu i sputaju, prislonjene na njeno rame. Ne sklopivi oi, pustila ga je da je grli.
Hauard je otiao u kupatilo, ali je ostavio otvorena vrata. Posle nekontrolisanog na-
pada plaa, pustio je vodu iz esme i umio lice. Onda je iziao i seo pored stoia sa
telefonom. Zurio je u telefon kao da razmilja ta prvo da uradi. Nazvao je nekoliko
ljudi. Onda je i doktor Frensis nekog zvao.
Mogu li sada jo neto da uinim za vas? upitao ih je.
Hauard je zatresao glavom. En je zurila u doktora Frensisa kao da ne shvata ta
govori.
Doktor ih je ispratio do izlaza iz bolnice. Ljudi su ulazili i izlazili. Bilo je jedana-
est pre podne. En je primetila kako sporo, skoro oklevajui, ide nogu pred nogu. ini-
lo joj se da ih doktor Frensis tera da odu sada kada bi trebalo da ostanu, kada bi to
bilo vie nego normalno. Pogledala je prema parkiralitu i onda se okrenula i pogle-
dala prema ulazu u bolnicu. Poela je da trese glavom.
Ne, ne ree. Ne mogu da ga ostavim ovde, ne ula je samu sebe kako
govori i pomislila kako je to nepravedno to jedine rei koje joj padaju na pamet lie
na one koje se koriste na televiziji da se izrazi zgranutost zbog surove ili neoekiva-
ne smrti. elela je da nae sopstvene rei. Ne rekla je i odjednom se setila
kako je onoj crnkinji glava klonula na rame. Ne ponovila je.
Razgovaraemo kasnije, u toku dana obratio se doktor Hauardu. Jo
neke stvari moraju da se urade, razjasne, da bismo bili potpuno sigurni. Potrebno je
da se jo neke stvari raiste.
Autopsija ree Hauard.
Doktor Frensis klimnu glavom.
Shvatam ree Hauard. Onda ree: O, boe! Ne, ne shvatam, doktore. Ne
mogu, ne mogu. Ne mogu prosto da shvatim.
Doktor Frensis ga zagrli jednom rukom. ao mi je. Boe, kako mi je ao.
Spustio je ruku sa Hauardovog ramena i ispruio je. Hauard pogleda ruku i onda je
prihvati. Doktor Frensis jo jedom zagrli En. inilo joj se da je pun neke dobrote
koju nije razumela. Razrogaenih oiju se naslonila na njegovo rame. Zurila je u
zgradu bolnice. Gledala je unazad dok su izlazili kolima iz parkiralita.
Kod kue je sela na sofu sa rukama u depovima od kaputa. Hauard je zatvorio
vrata deje sobe, stavio kafu da se kuva i naao jednu praznu kutiju. Hteo je da skupi
deje stvari razbacane po dnevnoj sobi. Ali, umesto toga, seo je pored nje na sofu,
gurnuo kutiju na stranu, nagnuo se napred i spustio ruke meu kolena. Poeo je da
rida. Poloila mu je glavu u krilo i tapala ga po ramenu. Izmedu njegovih jecaja

48
ula je iz kuhinje itanje maine za kuvanje kafe. De, de rekla je neno.
Nema ga vie, Hauarde. Nema ga vie i moramo da se naviknemo da budemo sami.
Hauardl je posle izvesnog vremena ustao i poeo besciljno da tumara po sobi sa
praznom kutijom, skupljajui i stavljajui stvari na pod pored sofe. Ona je nastavila
da sedi sa rukama u depovima. Hauard je spustio kutiju i doneo kafu u dnevnu
sobu. En je posle toga zvala neke roake. Svaki put kada bi se neko odazvao, ona bi
neto promrmljala i zaplakala. Potom bi mirno, odmerenim glasom, objasnila ta se
desilo i kakvi su dalji planovi. Kad je Hauard odneo kutiju do garae, ugledao je de-
ji bicikl. Ispustio je kutiju i seo na plonik pored bicikla. Tako je nezgrapno uhvatio
bicikl da mu se naslanjao na grudi. vrsto ga je drao, dok mu se gumeno pedalo za-
bolo u grudi. Zavrteo je toak.
En je spustila slualicu posle razgovora sa sestrom. Traila je drugi broj kada je
telefon zazvonio. Digla je slualicu na prvo zvono.
Halo rekla je i ula neko zujanje iz pozadine. Halo! uzviknula je.
Za ime boga rekla je. Ko je to? ta hoete?
Spremio sam vam vaeg Skotija rekao je muki glas. Jeste ga zaboravi-
li?
Gade pokvareni! dreknula je u slualicu. Kako moe da bude tako
zao?
Skotija ree mukarac. Zar ste zaboravili na Skotija? Onda je spustio
slualicu.
uvi viku, Hauard ue u sobu i zatee je kako, nagnuta nad stolom, sputene
glave na ruke, plae. Digao je slualicu i oslukivao telefonski signal.
Mnogo kasnije, pred pono, poto su zavrili svakojake poslove, telefon je pono-
vo zazvonio.
Ti mu odgovori rekla je. To je on, Hauarde, znam. Sedeli su za ku-
hinjskim stolom na kome je bila kafa. Pored Hauardove oljice nalazila se aa s vi-
skijem. Odgovorio je na tree zvono.
Halo ree. Ko je to? Halo! Halo! Veza se prekinula. Prekinuo je
rekao je. Ko god da je.
To je bio on rekla je. Onaj gad! Ubila bih ga dodala je. Volela bih
da pucam na njega i gledam kako crkava rekla je.
Zaboga, En rekao je.
Da li si neto uo? pitala je. Iz pozadine? Neku buku, maine, neko zu-
janje?
Nita, stvarno. Nita slino ree. Nije bilo dovoljno vremena. Mislim da
sam uo neku muziku sa radija. Da, radio je bio upaljen, to je sve to sam uo. Ne ra-
zumem ta se to, za ime sveta, dogaa rekao je.
Ona zatrese glavom. Kad bih mogla, kad bih samo mogla da ga se doepam.
Onda se setila. Znala je ko je to. Skoti, kola, broj telefona. Odgurnula je stolicu

49
od stola i ustala. Vozi me do trnog centra rekla je. Hauarde!
ta kae?
Do trnog centra. Znam ko zove. Znam ko je to. To je, Hauarde, poslastiar,
onaj prokleti poslastiar. Poruila sam mu tortu za Skotijev roendan. Eto ko zove.
Eto ko ima na broj i zove. Da nas kinji zbog tog kolaa. Onaj poslastiar, onaj gad.
Odvezli su se do trnog centra. Nebo je bilo vedro i puno zvezda. Poto je bilo
hladno, upalili su grejanje. Sve radnje su bile zatvorene. Na drugom kraju, ispred bi-
oskopa, bilo je parkirano nekoliko automobila. Prozori poslastiarnice bili su zamra-
eni, ali se kroz izlog videlo svetlo u zadnjoj prostoriji i nazirala silueta krupnog mu-
karca u pregai, koja je as nestajala as se pomaljala pod belom, ujednaenom sve-
tlou. En je razaznala i vitrine za kolae i nekoliko manjih stolova sa stolicama.
Prvo je pokuala da otvori vrata, a zatim je pokucala na izlog. Ali, ukoliko ih je pos-
lastiar i uo nije reagovao, niti gledao u njihovom pravcu.
Odvezli su se iza poslastiarnice, parkirali se i izali iz kola. Osvetljeni prozor
bio je suvie visoko da bi mogli da vire kroz njega. Na tabli pored zadnjih vrata pisa-
lo je: Kolai i pecivo, odeljenje za posebne porudbine. ula je iz daljine radio i
neko kripanje moda vrata od penice kako se otvaraju? Pokucala je na vrata i
ekala. Onda je ponovo, jae, pokucala. Neko je utihnuo radio a onda se ulo struga-
nje. Zvualo je kao da neko otvara i zatvara fioku.
Neko je otkljuao i otvorio vrata. Poslastiar se pojavi u svetlu izvirujui u mrak.
Radnja je zatvorena ree.
ta traite u ovo doba? Sada je pono. Jeste li pijani ili ta?
Ona istupi u svetlo koje je dopiralo kroz otvorena vrata. Prepoznavi je, zamirio
je svojim tekim kapcima.
A, to ste vi ree.
Da, to sam ja rekla je. Skotijeva majka. A ovo je Skotijev otac. Hteli bi-
smo da uemo.
U poslu sam. Moram da radim rekao je poslastiar.
Ona ipak iskorai prema dovratku. Hauard ju je pratio u stopu. Poslastiar uzma-
e.
Mirie na poslastiarnicu. Zar ne mirie kao poslastiarnica, Hauarde?
ta hoete? ree poslastiar. Moda va kola? Mora da je to, odluili
ste da ipak uzmete kola. Poruili ste ga, zar ne?
Mnogo ste pametni za poslastiara rekla je. Ovo je, Hauarde, onaj tip
koji nas je zvao. Stisnula je pesnice i besno ga motrila. Oseala je kako duboko u
njoj tinja bes koji joj je davao snagu da nadraste sebe i obojicu ovih mukaraca.
Samo trenutak ree poslastiar. Hoete da podignete onaj svoj kola od
pre tri dana? Je l to? Ne elim da se prepirem sa vama, gospoo. Eno ga tamo, ubaja-
tio se. Dau vam ga upola cene. Ne. Hoete li ga? Meni niemu ne slui, a nije ni za
prodaju. Kotao me je i vremena i para. Ako ga hoete, u redu, ako ga neete, opet u

50
redu. Moram da nastavim da peem. Pogledao ih je i coknuo jezikom.
Jo kolaa rekla je. Znala je da moe da kontrolie ono to je sve jae buk-
talo u njoj. Bila je mirna.
Gospoo, radim ovde esnaest sati dnevno da bih zaradio za ivot ree
poslastiar. Obrisao je ruke o kecelju. Radim danju i nou da bih sastavio kraj s
krajem.
En ga je tako pogledala da je uzmakao i rekao: Samo se ne uznemiravajte.
Desnom rukom je sa pulta dohvatio oklagiju i poeo da je tapka po dlanu druge
ruke. Hoete li kola ili ne? Moram da nastavim da radim. Poslastiari rade nou
rekao je ponovo. Pomislila je kako su mu oi male, zle, skoro izgubljene u eki-
njavoj koi iznad obraza. Vrat mu je bio ogrezao u salu.
Znam da poslastiari rade nou ree En. Oni i telefoniraju nou. Gade
rekla je.
Poslastiar je i dalje tapkao oklagijom po ruci. Bacio je pogled na Hauarda.
Pazi, pazi rekao je Hauardu.
Moj sin je mrtav rekla je sa hladnom, mirnom neopozivou. Udarila su
ga kola u ponedeljak ujutro.
Bili smo pored njega dok nije umro. Ali, naravno, otkuda biste vi to mogli da
znate, zar ne? Poslastiari ne mogu sve da znaju, zar ne, gospodine poslastiaru? Ali,
on je mrtav. On je mrtav, uje li, gade jedan! ree.
Kao to je bes u njoj iznenada buknuo, tako se i stiao i ustupio mesto nekom vr-
toglavom oseanju munine. Naslonila se na drveni sto prekriven branom, pokrila
lice rukama i poela da plae, tresui se u ramenima. To nije pravo rekla je.
Nije, nije pravo.
Hauard poloi ruku na njena krsta i pogleda poslastiara:
Treba da vas je stid ree mu Hauard. Sramota.
Poslastiar je spustio oklagiju, odvezao kecelju i bacio je na pult. Pogledao ih je i
polako zatresao glavom. Izvukao je stolicu ispod stola za kartanje na kome je drao
razne papire i reverse, raunar i telefonski imenik. Sedite, molim vas rekao je.
Doneu vam stolicu obratio se Hauardu. Sedite sada, molim vas. Poslas-
tiar je otiao u prednji deo radnje i vratio se sa dve male stolice od kovanog gvoda.
Molim vas, ljudi, sedite.
En je obrisala oi i pogledala poslastiara. Htela sam da vas ubijem rekla
je. Da vas vidim mrtvog.
Poslastiar je raistio sto ispred njih: gurnuo raunar na jednu stranu zajedno sa
hrpom papira i reversa; bacio telefonski imenik koji je sa treskom pao na pod. Ha-
uard i En su seli i privukli svoje stolice do stola. I poslastiar je seo.
Dozvolite da vam kaem koliko mi je ao rekao je poslastiar oslanjajui
se laktovima o sto. Sam Bog zna koliko mi je ao. Sluajte. Ja sam samo poslasti-
ar. Ne tvrdim da sam neto vie. Moda sam jednom, davno, bio drugaiji ovek.

51
Zaboravio sam. Nisam siguran. Ali vie nisam, ako sam uopte bio. Sada sam samo
poslastiar. Znam da to ne opravdava ono to sam uradio. Ali, duboko mi je ao. ao
mi je vaega sina, ao mi je zbog moje uloge u tome ree on. Ispruio je ruke na
sto i okrenuo dlanove navie. Poto ja lino nemam dece, mogu samo da zamislim
kako vam je. Sve to mogu da vam kaem jeste da mi je ao. Oprostite mi, ako mo-
ete rekao je poslastiar. Ne mislim da sam zao ovek. Nisam zao, kao to ste
rekli preko telefona. Morate da shvatite da se sve svodi na to da, izgleda, vie ne
umem da se ponaam. Pitam vas ree ovek i molim, da li moete da naete
snage da mi oprostite?
U pekari je bilo toplo. Hauard je ustao i skinuo kaput. Pridrao je i Enin. Poslas-
tiar ih je pogledao i klimnuo glavom. Priao je rerni i ugasio nekoliko prekidaa.
Naao je olje i sipao kafu iz ekspres-maine. Stavio mleko i eer na sto.
Verovatno bi trebalo da neto pojedete ree poslastiar. Nadam se da
ete probati moje vrue buhtle. Morate da jedete da biste mogli dalje. Jesti u ovakvoj
situaciji je mala, ali prava stvar rekao je.
Posluio ih je vruim buhtlama sa cimetom, tek izvaenim iz rerne, prelivenim
jo nestvrdnutom glazurom od eera. Stavio je na sto maslac i noeve za mazanje.
Onda je seo pored njih. ekao je. ekao je dok nisu uzeli svako po jednu buhtlu iz ta-
njira i poeli da jedu. Dobro je neto pojesti rekao je ne skidajui pogled sa
njih. Ima jo. Jedite. Jedite koliko hoete. Ovde ima toga koliko vam srce zaeli.
Jeli su buhtle i pili kafu. En je iznenada ogladnela, a buhtle su bile vrue i slatke.
Poslastiar je uivao to je pojela tri. Onda je poeo da govori. Paljivo su sluali.
Iako su bili umorni i alosni, sluali su ta je poslastiar imao da kae. Klimali su
glavom dok im je priao o usamljenosti, o oseanju sumnje i ogranienosti to ga je
spopalo u srednjim godinama. Rekao im je kako je to biti ovolike godine bez dece.
Kako je to svakog dana biti pored istih rerni beskonano punih ili beskonano
praznih. Spremati hranu za razne proslave. Praviti guste prelive. Figurice mladenaca
na torti. Stotine njih, ne, hiljade do sada. Roendanske torte. Zamislite samo sve te
svee kako gore. Imao je koristan zanat. Bio je pekar i poslastiar. Bio je srean to
nije cvear. Bolje je hraniti ljude. I miris je bolji nego od bilo kog cveta.
Pomiriite ovo rekao je, prelamajui crnu veknu. Teak, ali bogat hleb.
Ponudio ih je da ga probaju poto su ga pomirisali. Imao je ukus na melasu i ne-
mleveno zrnevlje. Sluali su ga. Jeli su ta su stigli. Crni hleb su progutali. Fluores-
centno svetlo delovalo je kao dnevno. Nastavili su razgovor do ranog jutra, kada su
se prozori obojili visokom, bledom svetlou. Nisu ni pomiljali da odu.

52
VITAMINI
Imao sam posao, a Peti nije. Radio sam po nekoliko sati nou u bolnici. To nije
bio ba neki posao. Poto bih malo radio, potpisao bili karticu kao da sam radio osam
sati i otiao da pijem sa bolniarkama. Posle izvesnog vremena i Peti je poelela da
nae posao. Rekla je da hoe da radi da bi stekla vee samopotovanje. I tako je po-
ela da obilazi kue prodajui kombinovane vitamine.
U prvo vreme se nije razlikovala od drugih devojaka koje su se vrzmale po ulica-
ma u udnim krajevima grada i obijale tue pragove. Ali, ubrzo je ispekla zanat. Bila
je bistra, i u koli se isticala. Imala je linost. Uskoro je od firme dobila unapreenje.
Sada su neke manje uspene devojke radile za nju. Nije prolo mnogo a ona je ve
imala svoju ekipu i malu kancelariju u trnom centru. Meutim, njene devojke su se
stalno menjale. Poneke su odustajale ve posle nekoliko dana ili ak sati. Meutim,
ponekad bi se neke od njih pokazale dobre za taj posao. Umele su da prodaju vitami-
ne. Te su ostajale sa Peti. Postale jezgro ekipe. Ali, bilo je takvih koje nikako nisu
umele da nude vitamine.
Ove neuspene bi samo odjednom napustile posao. Ne bi se vie pojavile. Isklju-
ile bi telefon ako su ga imale. Ne bi odgovarale na zvono na vratima. Peti je ove gu-
bitke primala k srcu, kao da su te devojke bile nove preobraenice koje su bile skre-
nule s pravog puta. Krivila je sebe. Ali, prealila bi ih. Bilo ih je premnogo da ili ne
bi prebolela.
Povremeno bi se nekoj devojci desilo da se skameni i da nije u stanju da pozvoni
na vrata. Ili bi odjednom pred vratima izgubila glas. Ili bi pri pozdravu ubacila neto
to nije trebalo da pominje pre nego to je pozovu u kuu. Onda bi se spakovala, po-
kupila torbu sa uzorcima, pa pravo u kola gde bi saekala dok se Peti i druge devojke
ne vrate. Onda bi tu odrale konferenciju i zajedno se vratile u kancelariju. Govorile
bi razne stvari da se ohrabre. Na muci se poznaju junaci i dobro se dobrim vraa.
Takve stvari.
Ponekad bi se neka devojka samo izgubila, sve skupa s uzorcima i ostalim. Stopi-
rala bi do grada i onda nestala. Ali, uvek su stizale nove da je zamene. Stalno su u to
vreme dolazile i odlazile. Peti je imala spisak. Svakih nekoliko nedelja objavila bi
mali oglas u listu za potroae. Tada bi se pojavile nove devojke koje bi iznova po-
duavala. Nije im bilo kraja.
Glavnu grupu su sainjavale Peti, Dona i ila. Peti je bila zgodna. Dona i ila
samo proseno. Jedne noi je ila izjavila da voli Peti vie od svega na svetu. Peti mi

53
je rekla da su to bile njene rei. Sedele su u kolima ispred iline kue. Peti ju je bila
dovezla. Rekla joj je da i ona nju voli. Rekla joj je da voli sve svoje devojke, ali ne
tako kako ila misli. Onda je ila dodirnula Petinu dojku. Peti mi je rekla da ju je
uhvatila za ruku i kazala joj da nema takve sklonosti. Rekla mi je kako ila na to nije
ni trepnula, samo je klimala glavom, poljubila joj ruku i izala iz kola.

Bilo je to negde oko Boia. Prodaja vitamina nije u to vreme ba cvetala, te smo
pomislili da pozovemo drutvo da se svi malo razgalimo. inilo se da je to dobra ide-
ja. ila se prva natreskala i onesvestila. Stojeki se onesvestila, pala kao protac, i sa-
tima se nije povratila. Stajala je u tom trenutku usred dnevne sobe, a onda odjednom
sklopila oi, poklekla i sruila se sa aom u ruci. Pri padu je tom rukom sruila sto-
i. Inae nije ispustila ni glasa. Pie se prosulo po tepihu. Peti, ja i jo neko odneli
smo je na zadnju verandu, poloili na lealjku i potrudili se da to pre zaboravimo na
nju.
Svi su se napili i otili kui. Peti je otila da spava. Meni se i dalje pilo, pa sam
seo za sto i pio sve dok napolju nije poelo da svie. Onda se ila pojavila sa veran-
de i poela da pria. Rekla je da je glava boli tako kao da joj neko icom probada
mozak. Kazala je kako je to takva strana glavobolja da se boji da ne ostane veno
razroka. I bila je sigurna da je slomila mali prst na ruci. Pokazala mi ga je. Bio je lju-
biast. alila se to smo je pustili da spava celu no sa kontaktnim soivima. Htela je
da sazna da li ikog za to boli dupe. Razgledala je prst izbliza, zatresla glavom, onda
odmakla prst i jo malo ga gledala izdaleka. Kao da nije mogla da veruje ta je sve
preivela te noi. Lice joj je bilo podbulo, kosa raupana. Pustila je hladnu vodu na
prst.
Boe! O, boe! rekla je i plakala nad sudoperom. Ali, poto se ozbiljno na-
bacivala Peti i izjavila joj ljubav, nisam saoseao sa njom.
Pio sam viski i mleko sa malo leda. ila se naslonila na pult za suenje sudova.
Posmatrala me onim svojim sitnim oima. Otpio sam gutljaj. Nita nisam rekao. Po-
novo je poela da mi pria kako se loe osea. Rekla je da treba da ode lekaru. Kaza-
la je da e da probudi Peti. Rekla je da naputa posao, dravu, da odlazi u Portland,
ali prvo mora da se oprosti od Peti. Nije prestajala. Htela je da je Peti vozi u bolnicu
zbog prsta i oiju.
Ja u te odvesti rekoh. Odvezao bih je mada nisam eleo.
Hou da me Peti vozi ree ila.
Drala se za zglob povreene ruke, mali prst joj je bio veliki kao depna baterija.
Sem toga, treba da razgovaramo. Moram da joj kaem da idem u Portland. Mo-
ram da se oprostim od nje.
Pa valjda joj ja to mogu preneti. Ona spava rekoh.
ila se naroguila. Mi smo prijateljice rekla je.
Moram da razgovaram s njom. Moram lino da joj kaem.

54
Zatresao sam glavom. Spava. Zar nisi ula ta sam rekao.
Mi smo prijateljice i volimo se ree ila. Moram da joj kaem zbogom.
Spremala se da poe iz kuhinje.
Digao sam se i rekao: Kazao sam ti da u te ja odvesti.
Ti si pijan! Nisi jo ni bio u krevetu. Ponovo je pogledala u svoj prst i rek-
la: Do avola, zato je to moralo da se desi?
Dovoljno sam trezan da te odvezem u bolnicu rekoh.
Neu da se vozim s tobom! vrisnu ila.
Kako hoe. Ali nee buditi Peti. Kuko lezbijska rekoh.
ubre ree ona.
Kad je to rekla, otila je iz kuhinje i izala iz kue a da nije ni svratila u kupatilo
ili bar umila lice. Ustao sam i pogledao kroz prozor. Ila je putem prema Aveniji
Euklid. Ulica je bila prazna. Bilo je suvie rano.
Zavrio sam svoje pie i razmiljao da li da popijem jo jedno.
Napunio sam au.
Niko posle toga nije vie video ilu. Bar niko od nas koji smo se bavili vitamini-
ma. Otila je do Avenije Euklid i nestala iz naeg ivota.
Posle je Peti pitala: ta li se dogodilo sa ilom? a ja sam rekao: Otila je u
Portland.

Sviala mi se Dona, druga lanica glavne grupe. Igrao sam te noi sa njom uz
ploe Djuka Elingtona. Stiskao je, mirisao joj kosu, obuhvatio je nisko ispod struka
vodei je preko tepiha. Bilo je divno igrati sa njom. Bio sam jedini mukarac meu
sedam devojaka; est ih je igralo u parovima. Bilo je uivanje samo gledati po dnev-
noj sobi.
Bio sam u kuhinji kada je Dona dola sa praznom aom. Bili smo za asak nasa-
mo. Blago sam je zagrlio. Ona mi je uzvratila. Stajali smo tamo i grlili se.
Onda je rekla: Nemoj. Ne sada.
Kada sam uo to ne sada, pustio sam je. Mislio sam da je stvar utanaena.
Ba sam razmiljao o tom zagrljaju kada je ula ila sa onim njenim prstom.
Jo sam malo mislio na Donu. Onda sam ispio pie, skinuo slualicu sa telefona i
krenuo u spavau sobu. Skinuo sam se i legao pored Peti. Leao sam neko vreme, a
onda se polako spustio nanie. Krenuo na nju. Ali, nije se probudila. Posle sam zak-
lopio oi.
Kada sam ih ponovo otvorio, bilo je ve popodne. Bio sam sam u krevetu. Kia
je udarala o prozor. Na Petinom jastuku leala je zaeerena krofna, a na nonom
stoiu aa sa vodom. Nisam se jo bio rastreznio i nisam shvatao ta se deava.
Znao sam da je nedelja, pred Boi. Pojeo sam krofnu i popio vodu. Nastavio sam da
spavam dok nisam uo kad je Peti ukljuila usisiva. Ula je u sobu i pitala za ilu.
Tada sam joj rekao, rekao da je otila u Portland.

55
Bilo je to nekih nedelju dana posle Nove godine kada smo Peti i ja seli da popije-
mo pie. Upravo se vratila sa posla. Nije bilo tako kasno, ali je bilo mrano i kiovi-
to.
Kroz nekoliko sati trebalo je da krenem na posao. Ali, prvo smo hteli da popije-
mo malo viskija i da priamo. Peti je bila umorna. Bila je uasno potitena i ispijala
ve tree pie. Niko nije kupovao vitamine. Sa njom su ostale samo Dona i Pem, po-
lunova devojka koja je bila kleptoman. Priali smo o tome kako vreme moe nega-
tivno da utie i o tome koliko kazni za pogreno parkiranje moe da izbegne da
plati. Onda smo poeli da priamo o tome kako bi nam bilo bolje da se preselimo u
Arizonu ili na neko takvo mesto.
Sipao sam jo po jedno pie i pogledao kroz prozor. Arizona nije bila loa ideja.
Vitamini! rekla je Peti. Podigla je au i promeala kocke leda. Sranje!
rekla je. Hou rei, nisam nikada u mladosti ni sanjala da u ovo raditi. Isuse,
nikada nisam ni pomiljala da u u zrelim godinama prodavati vitamine. Od vrata do
vrata. To je stvarno previe. Stvarno mi to ne ide u glavu.
Ni ja, duo, nikad nisam to mislio rekao sam.
Tano rekla je. Sve si time rekao.
Duo.
Nemoj da mi tu tepa rekla je. Teko je, brate.
ivot nije lak, kako god da okrene.
Jo je malo razmislila, zatresla glavom i ispila pie. Ja i sanjam vitamine
rekla je. Ne mogu da ih se oslobodim ni kad spavam. Ne mogu da odahnem.
Nema mi nigde oduke! Ti bar moe da ode sa svog posla i da ga zaboravi. Kla-
dim se da nikad o njemu nisi sanjao. Kladila bih se da ne sanja o tome kako glanca
podove ili ta ve tamo radi. Kada ode sa tog prokletog mesta, ti ne doe kui i ne
sanja o tome, zar ne? vikala je.
Ne mogu da se setim o emu sanjam rekao sam.
Moda nita i ne sanjam. Niega se ne seam kada se probudim. Slegoh rame-
nima. Nisam vodio rauna ta mi prolazi kroz glavu dok spavam. Nisam mario.
Sanja! rekla je Peti. Ako se i ne sea. Svako sanja. Poludeo bi da ne
sanja. itala sam o tome. To je oduka. Ljudi sanjaju dok spavaju. Inae bi poludeli.
Ali kada ja sanjam, sanjam vitamine. Je l shvata ta ti govorim?
I da i ne rekao sam.
To nije bilo jednostavno pitanje.
Sanjam o tome kako nudim vitamine rekla je. Prodajem ih danju i nou.
O, boe, kakav ivot ree.
Ispila je pie.
Kako je Pem? rekoh. Je l jo uvek krade? Hteo sam da promenim
temu. Ali, nita drugo nisam mogao da smislim.
Sranje! rekla je Peti i zatresla glavom kao da ja nita ne znam. Sluali smo

56
kako pada kia.
Niko ne prodaje vitamine rekla je Peti. Podigla je au. Bila je prazna.
Niko ne kupuje vitamine. To je ono to ti govorim. Zar me nisi uo?
Ustao sam da sipam novo pie. A Dona? rekoh. itao sam nalepnicu na
boci i ekao.
Peti je rekla: Prodala je neto malo pre dva dana. To je sve. To je sve to smo
prodali ove nedelje. Ne bi me iznenadilo da ode. Ne bih joj zamerila ree Peti.
Da sam na njenom mestu, dala bih otkaz. Ali, ako ona ode, ta onda? Onda sam opet
na poetku, eto ta. Na nuli. Usred zime, svi bolesni, umiru, i niko ne pomilja da
kupi vitamine. I ja sam mrtva bolesna.
Duo, ta ti je? Spustio sam pie na sto i seo. Nastavila je kao da nita ni-
sam rekao. Moda i nisam.
Ja sam svoja jedina muterija rekla je. Mislim da mi ovi silni vitamini
loe deluju na kou. Kako ti se ini moja koa? Da li moe da se uzme preterana
doza vitamina? Ne mogu ak ni to sranje da podnesem kao normalna osoba.
Duo rekoh.
Tebe ba briga da li ja uzimam vitamine ree Peti. U tome je stvar. Tebe
ni za ta nije briga. Ne radi nam brisa na kolima. Skoro sam se sudarila. Malo je fa-
lilo.
Nastavili smo da pijemo i priamo sve dok nije dolo vreme da poem na posao.
Peti je rekla da e da se okupa ukoliko pre toga ne zaspi.
Spavam na nogama ree. Vitamini. To je sve to mi jo preostaje.
Osvrnula se po kuhinji. Pogledala svoju praznu au. Bila je pijana. Ali, pustila je da
je poljubim. Onda sam otiao na posao.

Posle posla sam odlazio na jedno mesto. Poeo sam da ga poseujem zbog muzi-
ke i zato to su sluili pie i posle fajronta. Zvalo se Of-Brodvej. Crnako mesto u
crnakom kraju. Drao ga je crnja zvani Kaki. Ljudi su tu dolazili kada bi se sva os-
tala mesta zatvorila. Poruivali bi specijalitet kue jeftinu koktu preseenu viski-
jem ili donosili pie pod kaputom, poruivali koktu pa je sami meali sa piem.
Muziari su dolazili na dem-sen, a pijanci da nastave da piju i sluaju muziku. Po-
nekad bi neko i igrao. Ali, uglavnom, svi su sedeli, pili i sluali.
Ponekad bi neki crnja udario drugog bocom po glavi. Prialo se da je jednog tako
neko pratio do mukog klozeta i zaklao ga dok je ovaj drao ruke dole i piao. Ali, ja
nikada nisam doiveo neku posebnu guvu. Nita to Kaki nije mogao da sredi. Kaki
je bio krupna crnuga sa elavom glavom koja se udno svetlela pod fluorescentnim
svetlom. Nosio je havajske koulje preko pantalona. Mislim da je neto nosio o poja-
su. Moda pendrek. Kad bi neki tip poeo da pravi nered, Kaki bi otiao pravo tamo
gde je poela guva. Stavio bi svoju veliku ruku na rame dotine osobe, rekao par
rei i tu bi se sve zavrilo. Mesecima sam tamo navraao s vremena na vreme. Godi-

57
lo mi je to mi se obraao sa, recimo: Kako si veeras, drugar? ili Nisam te ve
dugo video, burazeru.
Of-Brodvej je bilo mesto gde sam odveo Donu kad smo se nali. To je bio na
jedini sastanak.

Izaao sam iz bolnice odmah posle ponoi. Razvedrilo se i videle su se zvezde.


Jo uvek sam bio malo oamuen od viskija koji sam pio sa Peti. Ali, mislio sam da
na putu kui svratim do Nju Dimija da popijem jedno na brzaka. Donina kola su
bila parkirana pored mojih, i ona je bila u njima. Setio sam se naeg zagrljaja u kuhi-
nji. Ne sada, rekla je.
Spustila je prozor i otresla pepeo sa cigarete.
Nisam mogla da spavam ree. Razmiljala sam o nekim stvarima i ni-
sam mogla da zaspim.
Dona rekoh. E, ba mi je drago to te vidim.
Ne znam ta to ne valja sa mnom rekla je.
Hoe li negde na pie? rekoh.
Peti je moja prijateljica rekla je.
I moja rekao sam. Onda sam dodao: Hajdemo.
Samo da zna ree.
Znam jedno mesto. Crnako rekoh. Imaju muziku. Moemo neto da
popijemo i da sluamo malo muziku.
Hoe ti da vozi? ree Dona.
Mrdaj rekoh.
Odmah je poela o vitaminima. Vitamini su propala stvar, nema im vaenja. Tri-
te za njih je sasvim propalo.
Ne elim da to uinim zbog Peti kazala je. Ona je moja najbolja druga-
rica i pokuava da nas izvue. Meutim, moda u morati da odem. Ovo je izmeu
nas. Zakuni se! Ali, ja moram da jedem. Moram da platim kiriju. Potrebne su mi
nove cipele i nov kaput. Ne mogu to da kupim od vitamina ree Dona. Vitami-
ni vie ne prolaze. Nita jo nisam rekla Peti. Kao to sam ti kazala, jo uvek o tome
samo razmiljam.
Spustila je ruku pored moje butine. Uhvatio sam je i stisnuo. Ona mi je odvratila
stiskom. Zatim je izvukla ruku i pritisnula upalja. Poto je upalila cigaretu, ponovo
je spustila ruku. Najgore od svega mi je da izneverim Peti. Da li razume? Bile
smo tim. Ponudila mi je cigaretu. Znam da ne pui ove rekla je ali, haj-
de, probaj jednu.
Uparkirao sam se na parkiralitu ispred Of-Brodveja. Tu su stajale tri crnje
naslonjene na stari krajsler sa slomljenom oferajbnom. Samo su stajali i dodavali
jedan drugom bocu u smeoj papirnoj kesi. Osmotrili su nas. Izaao sam i obiao s
druge strane da otvorim Doni vrata. Proverio sam da li sam zakljuao vrata, uhvatio

58
je za ruku i poli smo ulicom. Crnje su nas samo posmatrale.
Ne misli valjda da se seli u Portland? rekoh.
Popeli smo se na plonik. Uhvatio sam je oko struka.
Uopte ne poznajem Portland. To mi nikad nije palo na pamet.
Prednja sala Of-Brodveja bila je kao obina kafana i bar. Nekoliko crnja sedelo
je za barskim pultom dok su drugi jeli za stolovima sa stolnjacima od crvene mue-
me. Proli smo kroz kafanu i uli u veliku zadnju salu. U njoj. se nalazio dugaki bar
sa separeima uza zid, i dalje, u dnu sale, bio je podijum za muziare. Ispod podijuma
bilo je neto nalik na prostor za igru. Ostali barovi i noni klubovi su jo uvek radili
pa je ovde bilo poluprazno. Pomogao sam Doni da skine kaput. Izabrali smo jedan
separe i stavili svoje cigarete na sto. Prila nam je crna kelnerica po imenu Hana.
Pozdravili smo se klimanjem glavom. Pogledala je u Donu. Poruio sam za nas dva
specijalna pia sa jeftinom koktom i odluio da se lepo provedem.
Poto su pia stigla, ja ih platio i mi popili po gutljaj, poeli smo da se grlimo.
Tako smo se neko vreme stiskali, mazili i ljubili po licu. S vremena na vreme Dona
bi zastala, povukla se, malo me odgurnula i drala me za zglobove. Pogledala bi me
u oi. Onda bi polako zaklopila oi i ponovo bismo poeli da se ljubimo. Uskoro je
kafana poela da se puni. Prestali smo da se ljubimo, ali sam je i dalje grlio jednom
rukom. Stavila je prste na moju nogu. Nekoliko crnaca trubaa i jedan belac, bubnjar,
poee neto da sviraju. Pomislio sam da emo da popijemo jo po jedno pie i malo
sluamo muziku, a onda da odemo k njoj i dovrimo posao.
Upravo sam poruio jo dva pia od Hane kad nam prie taj neki crnja zvani
Beni sa jo jednim krupnim, onako upicanjenim, crnugom. Ovaj je veliki crnja imao
sitne, crvene oi i nosio prugasto odelo sa prslukom. Imao je ruiastu koulju, kra-
vatu, ogrta, plitki filcani eir sve po propisu.
Kako je moj ovek? ree Beni.
Beni mi bratski isprui ruku. Znali smo se odranije. Znao je da volim ovdanju
muziku i kada bismo se tu obojica zatekli, uvek bi priao da popriamo. Voleo je da
pria o Doniju Hodisu i kako ga je pratio na saksofonu. Priao bi neto u smislu
kao: Kada smo ono Doni i ja imali tezgu u Mejsonu...
Zdravo, Beni rekoh.
Hou da te upoznam sa Nelsonom ree Beni. Samo to je stigo iz Vijet-
nama. Jutros. Doo da slua malo dobre muzike. Obuko cipele za igru, ako bude pri-
like. Pogledao je Nelsona i klimnuo glavom. Ovo je Nelson.
Pogledao sam prvo u Nelsonove izglancane cipele pa u njega. Kao da je hteo da
se seti odakle me zna. Prouavao me. Onda se iroko nasmejao otkrivajui sve zube.
Ovo je Dona rekoh. Dona, ovo je Beni, a ovo Nelson. Nelsone, ovo je
Dona.
Zdravo, devojko rekao je Nelson, a Dona je odmah odvratila: E, zdravo,
Nelsone. Zdravo, Beni.

59
Da se pridruimo? ree Beni. Je l u redu?
Sigurno rekoh.
Ali, bilo mi je ao to nisu seli na neko drugo mesto.
Mi neemo jo dugo rekoh. Kolko da popijemo pie.
Kapiram, ovee, kapiram ree Beni. Seo je preko puta mene poto se Nel-
son uvukao u nau klupu. Rasprodat na sve strane. Zna Beni, burazeru ree on
i namignu mi.
Nelson je posmatrao Donu preko stola. Onda je skinuo eir. Kao da je neto tra-
io po obodu dok ga je okretao svojim velikim rukama. Napravio je mesta na stolu
za eir. Pogledao u Donu. Nacerio se i ispravio ramena. Svakih nekoliko minuta bi
ispravljao ramena. inilo se kao da se umorio pod teretom sopstvenih ramena.
Mora da ti je on stvarno dobar drugar ree Nelson Doni.
Dobri smo drugari ree Dona.
Prila nam je Hana. Beni porui kokte. Kada se Hana udaljila, Nelson izvue
bocu viskija ispod kaputa.
Dobri drugari ree Nelson. Stvarno dobri drugari. Odvrnuo je zapu-
a na boci.
Pazi, Nelsone ree Beni. Pazi da ne vide. Nelson je upravo stigo avi-
onom iz Vijetnama ree Beni.
Nelson podie bocu i nagnu malo viskija. Ponovo zatvori bocu, stavi je na sto i
pokri eirom. Stvarno dobri drugari ree.
Beni me pogleda i prevrnu oima. Ali, i on je bio pijan.
Moram da se sredim ree mi. Ispi malo kokte iz obe njihove ae i dosu u njih
viski ispod stola. Zatim stavi bocu u dep sakoa. Hej, ovee, nisam dunuo u pi-
sak ve mesec dana. Moram da se uozbiljim.
Guvali smo se u separeu sa aama i Nelsonovim eirom ispred nosa, na stolu.
Ti ree mi Nelson ti si sa nekom drugom, a? Ova zgodna enska, ona nije
tvoja ena. Tolko znam. Ali, njen si stvarno dobar drugar. Je l tano?
Povukao sam gutljaj. Nisam oseao ukus viskija. Izgubio sam svaki oseaj za
ukus. Rekao sam: Je l istina ono sve sranje o Vijetnamu koje gledamo na televizi-
ji?
Nelson se upiljio u mene onim svojim crvenim oima.
Ou da kaem ovo ree zna li de ti je ena? Kladim se da sad negde
nekom frajeru titra bradavice i drka kitu dok si se ti ovde nasliko sa svojom dobrom
drugaricom. Kladim se da je i ona sebi nala dobrog drugara.
Nelsone ree Beni.
Nemoj ti meni Nelsone ree Nelson.
Nelsone ree Beni ajde da ostavimo ljude na miru. Ima neko tamo u
drugom separeu. Prio sam ti o njemu. Nelson je tek jutros stigo avionom ree
Ben.

60
Kladim se da pogaam ta misli ree Nelson.
Kladim se da misli: Ovde mi se nacrtala ova pijana crnuga i ta sad da ra-
dim s njim? Da ga isprebijam namrtvo! To razmilja?
Pogledao sam po sali. Video sam Kakija kako stoji pored podijuma i muziare
iza njega kako sviraju. Uinilo mi se da Kaki gleda pravo u mene, ali, ako je i gle-
dao, skrenuo je pogled.
Zar nije na tebe red da neto kae? ree Nelson.
Samo te zezam. Nisam nikog zezo od kada sam otio iz Vijetnama. Malo sam
tamo zezo ute. Ponovo se nacerio dok su mu se debele usne zategle. Onda je
prestao da se ceri i samo je piljio.
Pokai im ono uvo ree Beni. Spustio je au na sto. Nelson je jednom
od onih utih mrava otfikario uvce ree Ben. Stalno ga nosi sa sobom. Pokai
im ga, Nelsone.
Nelson se i ne pomeri. Onda poe da pretura po depovima kaputa. Izvadio je
stvari iz jednog depa. Kljueve i kutiju bombona za kaalj.
Dona ree: Ne elim da vidim uvo. Fuj. Grozno. Isuse. Pogledala me je.
Moramo da idemo rekoh.
Nelson je i dalje opipavao depove. Izvukao je novanik iz unutranjeg depa sa-
koa i stavio ga na sto. Poglaio je novanik. Pet glava. Sluaj ree Doni.
Dau ti dve. Ti sa mnom? Dam ti dve glave da mi pui oku. Ko njegova enska
nekom tamo kuronji. uje? Zna dobro da ga nekom pui dok on ovde sedi ko upi-
san i gura ruku pod tvoju suknju. to je pravo, pravo je. Eto. Izvukao je vrhove
novanica iz novanika. Evo, majku mu, jo jedna stotka za tvog dobrog drugara
da ne pati. On neka samo sedi na miru. Samo ti sedi ree mi Nelson.
Samo sedi, pij i sluaj muziku. Dobra muzika. Ova enska i ja furanio ko dobri
drugari. I ona se vrati sama. Na brzaka, i evo ti nje nazad.
Nelsone ree Beni ne moe tako da se razgovara.
Nelson se naceri. Sve sam reko ree.
Naao je ta je traio. Srebrnu tabakeru. Otvorio ju je. Pogledah uvo u njoj. Lea-
lo je na komadu vate. Izgledalo je kao osuena peurka, ali, bilo je pravo na lani-
u za kljueve.
Isuse rekla je Dona. Fuj!
Zar nije prava stvar? ree Nelson. Posmatrao je Donu.
Ni sluajno. Skini mi se ree Dona.
Devojko ree Nelson.
Nelsone rekoh ja. Onda se Nelson ponovo upilji svojim crvenim oima u
mene. Gurnu eir, novanik i ta-
bakeru da mu ne smetaju.
ta oe? ree Nelson. Dau ti ja ta oe.

61
Kaki je stavio jednu ruku na moje, a drugu na Benijevo rame. Nagnuo se preko
stola; glava mu se svetlela pod lampom.
Kako je, narode? Je l se dobro provodite?
Sve u redu, Kaki ree Beni. Sve u najboljem redu. Ovi ovde se ba spre-
maju da pou. Ja i Nelson emo jo malo da sluamo muziku.
To je dobro ree Kaki. Meni je najvanije da su muterije zadovoljne.
Osvrnuo se po naem separeu. Pogledao je Nelsonov novanik i otvorenu tabake-
ru na stolu do njega. Ugledao uvo.
Je l pravo? ree Kaki.
Jeste ree Beni. Pokai mu uvo, Nelsone. Nelson ga je ba dono iz Vi-
jetnama. Obilo pola sveta da se nae veeras na ovom stolu. Pokai mu, Nelsone
ree Beni.
Nelson die tabakeru i prui je Kakiju.
Kaki je zagledao uvo. Uzeo je lanac i mahao njime ispred nosa. Gledao ga. Pus-
tio da se ljulja na lancu napred-nazad. uo sam za te suene ui, kite i slino.
Skino sam ga s jednog utog ree Nelson. Ionako nije mogo vie na nje-
ga da uje. Teo sam neto za uspomenu.
Kaki je okretao uvo na lancu.
Dona i ja poesmo da se izvlaimo iz separea.
Ne idi, curo ree Nelson.
Nelsone ree Beni.
Sada je Kaki gledao Nelsona. Stajao sam iza klupe drei Donin kaput. Nisam
bio siguran na nogama.
Nelson podie glas. Ako fura s ovom enskom, a ti ako mu da, najebali ste
ree.
Poeli smo da se udaljavamo od separea. Svi su gledali.
Nelson je ba stigo avionom iz Vijetnama uo sam kako Beni govori.
Ceo dan smo pili. Od ranog jutra. Ali, ja i on, mi smo u redu, Kaki.
Nelson pokua da nadjaa muziku. Drao se. Ne pie vam se dobro! to god da
uradite, najebali ste! uo sam kako to vie a onda se sve utialo. Muzika prestade,
pa opet poe. Nismo se ni osvrnuli. Nastavili smo da idemo dok nismo izali na plo-
nik.

Otvorio sam joj vrata. Krenuo nazad prema bolnici. Dona je ostala na svom sedi-
tu. Upalila je cigaretu, ali nije nita rekla.
Pokuao sam da neto kaem. Sluaj, Dona rekoh nemoj da si zbog
ovog neraspoloena. ao mi je to se to desilo rekoh.
Pare bi mi dobro dole ree Dona. O tome sam razmiljala.
Nastavio sam da vozim ne pogledavi je.
To je istina ree ona. Pare bi mi dobro dole.

62
Zatresla je glavom. Ne znam ree, spusti bradu i zaplaka se.
Ne plai rekoh.
Neu sutra na posao, danas, bilo kad, kada zazvoni budilnik ree. Ne
idem. Odlazim iz grada. Ono to se tamo desilo shvatam kao znak. Pritisnula je
upalja i ekala da iskoi.
Zaustavio sam se iza mojih kola i iskljuio motor.
Gledao sam u ogledalo poluoekujui da vidim onaj stari krajsler kako se zaus-
tavlja iza mene sa Nelsonom u seditu. Zadrao sam na as ruke na volanu a onda ih
spustio u krilo. Nisam eleo da dodirnem Donu. Onaj na zagrljaj u kuhinji one noi,
ono nae ljubljenje u Of-Brodveju, sve je to bilo gotovo.
ta e da radi? pitao sam, ali nisam mario. Mogla je tog asa da umre od
sranog udara, bilo bi mi svejedno.
Moda u u Portland ree. Mora da ima neto u tom Portlandu. U pos-
lednje vreme svi neto pominju
Portland. Portland je fazon. Portland ovo, Portland ono. Zato ne Portland. Sve je
to isto.
Dona rekoh treba da poem.
Poeo sam da izlazim. Otvorio sam vrata i upalilo se svetlo.
Ugasi to svetlo, za ime boga!
Brzo sam izaao. No, Dona rekoh.
Nastavila je da bulji u tablu sa instrumentima pred sobom. Upalio sam kola, sve-
tla, ubacio u brzinu i dodao gas.

Sipao sam viski, popio gutljaj i poneo au u kupatilo. Oprao sam zube. Onda,
otvorio policu. Peti neto doviknu iz sobe. Otvorila je vrata na kupatilu. Jo uvek je
bila obuena. Verovatno je tako zaspala.
Koliko je sati? vikala je. Prespavala sam! O, boe dragi! Pustio si me da
prespavam, kretenu!
Bila je izbezumljena. Stajala je u dovratku potpuno obuena. Kao da e da poe
na posao. Ali, bez tane s uzorcima, bez vitamina. Loe je sanjala, to je sve. Poela je
da trese glavom levo-desno.
Bilo mi je svega dosta za noas. Nastavi da spava, duo. Traim neto re-
koh. Gurnuo sam neto iz ormaria sa lekovima. Otkotrljalo se u umivaonik. Gde
je aspirin? rekoh. Ispale su jo neke stvari. Nisam mario. Stvari su nastavile da
padaju.

63
PALJIV
Posle mnogo razgovora, koje je njegova ena Ines nazvala procenjivanja, Lojd se
iselio iz kue i preao u svoj stan. Imao je dve sobe i kupatilo na mansardi trospratni-
ce. U sobama je plafon bio otro nakoen. Saginjao je glavu kada se etao po stanu i
povijao lea kada je gledao kroz prozor. Paljivo se uvlaio u krevet i izvlaio iz nje-
ga. Imao je dva kljua. Jedan da ue u samu zgradu. Drugi za stan, do koga se penjao
prvo stepenicama do odmorita, a onda drugim stepenicama do svojih vrata.
Kada se jednog popodneva vraao u stan nosei u torbi tri boce jeftinog domaeg
ampanjca i mesni doruak, zastao je na odmoritu i zavirio u gazdariinu dnevnu
sobu. Ugledao je staricu kako lei poleuke na tepihu. Kao da je spavala. Onda mu
sinu da je moda mrtva. Ali, poto je televizor bio upaljen, zakljui da ipak spava.
Nije znao kako to da protumai. Premesti torbu iz ruke u ruku. U tom asu ena se
zakalja, podupre rukom o bok, a onda se ponovo utia i umiri. Lojd nastavi da se
penje i otkljua svoja vrata. Kada je kasnije pred vee pogledao kroz prozor, video je
staricu kako stoji u dvoritu sa slamnatim eirom i sa rukom na boku. Zalivala je
kanticom dan-i-no.
U kuhinji je imao kombinovani malecki friider i tednjak. Bili su ukleteni u
prostor izmeu sudopere i zida. Morao je da se sagne, skoro klekne, da bi neto izva-
dio iz friidera. To mu nije smetalo, jer ionako nije drao nita u njemu osim vonog
soka, mesnog doruka i ampanjca.
tednjak je imao dve ringle. S vremena na vreme bi zagrejao vodu u erpi i na-
pravio instant kafu. Ali, nije svaki dan pio kafu. Ili bi zaboravio, ili mu se prosto nije
pila. Jednog jutra se probudio i odmah krenuo da jede bajate krofne i da pije ampa-
njac. Nekada, pre vie godina, bilo bi mu smeno da ovako dorukuje. Sada mu se to
inilo sasvim normalno. U stvari, uopte nije o tome razmiljao dok nije legao u kre-
vet i pokuao da se seti ta je sve radio otkad se jutros probudio. U prvom asu nije
mogao da se seti nieg znaajnog. Onda se setio kako je jeo krofne i pio ampanjac.
Ranije bi smatrao da je to prilino ludo i ak vredno pomena. Onda, to je vie o
tome razmiljao, sve mu se vie inilo da je to beznaajno. Dorukovao je krofne i
ampanjac. Pa ta?
U stanu koji se izdavao s nametajem imao je i kuhinjsku garnituru, malu sofu,
staru fotelju i televizor koji je stajao na stoiu. Poto nije plaao struju, a ni televi-
zor nije bio njegov, drao bi ga ponekad upaljenog po ceo dan i no. Samo bi isklju-
io zvuk ukoliko ga neto nije posebno interesovalo. Nije imao telefon, to mu je od-

64
govaralo. Nije ga hteo. U stanu je bilo jo kupatilo, spavaa soba sa krevetom, no-
nim stoiem i komodom.
Ines je dola da ga poseti samo jednom i to u jedanaest pre podne. Bio je u no-
vom stanu ve dve nedelje i pitao se da li e uopte da navrati. Ali, poto je pokua-
vao da smanji pie, bilo mu je drago to je sam. Raistio je s tim da mu je od svega
najvie potrebno da bude sam. Toga dana je sedeo na sofi, u pidami, udarajui se s
desne strane pesnicom po glavi. Pre nego to je ponovo zamahnuo, uo je neke gla-
sove dole, na odmoritu. Prepoznao je enin glas. ulo se samo brujanje glasova kao
iz udaljene gomile, ali znao je da je to Ines i oseao da je ovo znaajna poseta. Jo
jednom se pesnicom tresnu po glavi i onda ustade.
Kadla se tog jutra probudio, otkrio je da mu je uvo zaepljeno smolom. Nije do-
bro uo i inilo mu se da je zbog toga izgubio oseanje ravnotee, svoj ekvilibrijum.
Poslednji sat proveo je na sofi, jalovo eprkajui uvo i udarajui se pesnicom po gla-
vi. S vremena na vreme bi masirao hrskavicu s unutranje strane ili cimao donji deo
uva. Onda bi besno zabo mali prst u uvo i otvorio usta kao da zeva. Pokuao je ve
sve ega je mogao da se seti i bio na kraju ivaca. uo je kako su se glasovi dole uti-
ali. Jo jednom se dobro lupio po glavi i ispio do kraja au ampanjca, zatim uga-
sio televizor i stavio au u sudoperu. Uzeo je otvorenu flau ampanjca sa pulta za
suenje sudova i sklonio je u kupatilo, iza olje. Onda je krenuo da otvori vrata.
Zdravo, Lojde rekla je Ines. Nije se nasmeila. Stajala je na dovratku u
prolenom kostimu jarkih boja. Nije taj kostim ranije video. Imala je platnenu torbu
na kojoj su bili izvezeni cvetovi suncokreta. Ni nju nije ranije video.
Mislila sam da me nisi uo rekla je. Pomislila sam da si moda izaao.
Ali, ona ena dole, kako se ono zove? Gospoa Metjus, ona mi je rekla da misli da si
gore.
uo sam te ree Lojd. Ali jedva. Povukao je donji deo pidame i
provukao ruku kroz kosu. U stvari, grozno se oseam. Ui.
Jedanaest je sati ree ona. Ula je unutra i zatvorila vrata za sobom. Pona-
ala se kao da ga nije ula. Moda i nije.
Znam koliko je sati ree on. Odavno sam ve ustao. Budan sam od
osam. Gledao sam malo jutarnji program. Ali, sada hou da poludim. Zaepilo mi se
uvo. Sea se kad mi se to jednom ranije desilo? Stanovali smo u onom stanu blizu
kineske menze. Zna, tamo gde su neka deca nala onog buldoga sa lancem? Morao
sam da odem lekaru da mi isperu ui. Sigurno se sea. Ti si me odvezla i morali smo
dugo da ekamo. Eto, tako mi je isto sada. Hou rei, isto tako loe. Samo sada ne
mogu lekaru. Pre svega i nemam lekara. Poludeu, Ines. Doe mi da sam sebi odse-
em glavu, ili tako nekako.
Seo je na jedan kraj sofe, a ona na drugi. Ali, poto je to bila mala sofa, bili su
blizu jedno drugom. Bili su tako blizu da je mogao da isprui ruku i dodirne joj kole-
no. Ali, nije. Pogledala je po sobi i onda se opet upiljila u njega. Znao je da je neo-

65
brijan i da mu je kosa razbaruena. Ali, ona je bila njegova ena i znala je sve o nje-
mu.
ta si pokuao? ree ona. Pogledala je u torbu i izvukla cigaretu. ta si,
mislim, do sada pokuao?
ta kae? Okrenuo joj je levu stranu. Ines, kunem ti se, ne preterujem.
Ova stvar me dovodi do ludila. Kada govorim, ini mi se kao da govorim iz bureta.
U glavi mi tutnji. Ni ne ujem dobro. Kada ti govori zvui kao da govori kroz
olovnu cev.
Ima li vatu za ienje uiju ili jestivo ulje? ree Ines.
Duo, ovo je ozbiljno ree on. Nemam ni jedno ni drugo. ali li se?
Kad bismo imali ulje, mogla bih da ga zagrejem i da ti ga sipam u uvo. Tako
je radila moja majka ree ona. Omekalo bi ono unutra.
Odmahnuo je glavom. Glava mu je pucala, kao da je bila puna tenosti. Oseao
se kao kada je obiavao da pliva po dnu gradskog bazena i ispliva sa uima punim
vode. Ali, tada je bilo lako izbaciti vodu. Bilo je dovoljno da duboko udahne, zatvori
usta i zeepi nos. Onda bi naduvao obraze i naterao vazduh u glavu. Neto bi puklo u
uima i nekoliko sekundi je imao prijatan oseaj, dok mu voda curi iz glave i kaplje
po ramenima. Onda bi iskoio iz bazena.
Ines je popuila i ugasila cigaretu. Lojde, moramo da razgovaramo o nekim
stvarima. Ali, pretpostavljam da emo morati da ih razmotrimo jednu po jednu. Sedi
na stolicu. Ne na tu stolicu nego na onu iz kuhinje! Tako da nam situacija bude jasni-
ja.
Lupio se jo jednom po glavi. Onda je seo na kuhinjsku stolicu. Prila mu je i sta-
la iza njega. Dodirnula mu je prstima kosu. Onda mu je sklonila kosu sa uiju. Poku-
ao je da je uhvati za ruku, ali je izmakla.
Koje uvo si rekao? ree ona.
Desno uvo ree on. Desno.
Prvo ree ona sedi ovde na miru. Moram da naem ukosnicu i papirnu
maramicu. Pokuau da ti je uvuem. Moda e to da pomogne.
Plaio se da mu stavi ukosnicu u uvo. Rekao je neto u tom smislu.
ta? ree ona. Boe, ni ja tebe ne ujem. Moda je to prelazno.
Kada sam bio klinac, u koli ree Lojd imali smo nastavnicu higijene.
Bila je i kao neka bolniarka. Rekla nam je da ne stavljamo nita manje od lakta u
ui. Seao se kao kroz maglu grafikona na zidu na kome je bio veliki dijagram
uva sa zamrenim sistemom kanala, prolaza i zidova.
E, pa tvoja bolniarka nije morala da se suoi sa istim ovakvim problemom
ree Ines. U svakom sluaju, treba neto da pokuamo. Probaemo prvo ovo. Ako
to ne uspe, pokuaemo neto drugo. To ti je ivot, zar ne?
Ima li to, moda, neko skriveno znaenje? upita Lojd.
To bukvalno znai ono to sam rekla. Ali, moe da ga slobodno tumai.

66
Hou rei, ovo je slobodna zemlja ree ona. Pusti me sada sa spremim ta mi
treba. Ti samo sedi ovde.
Preturila je torbu, ali nije nala ta je traila. Na kraju je istresla sadraj torbe na
sofu. Nijedne ukosnice ree. Do avola. Njene rei su zvuale kao da
govori iz druge sobe. Skoro kao da je zamiljao da ih govori. Nekada, davno, izmeu
njih je postojalo telepatsko razumevanje kada su u pitanju bile njihove misli. Mogli
su jedno drugom da dovravaju reenice.
Uzela je mainicu za seenje noktiju, uradila neto s njom. Video je kako se spra-
va meu njenim prstima razdvaja i kako se jedan deo odvojio. Iz sekaa je provirila
turpija. Kao da je u ruci imala malu kamu.
To e da stavi u moje uvo? ree on.
Moda ima bolju ideju ree ona. Ili ovo ili ne znam ta. Moda ima
olovku? Hoe to? Moda ima rafciger ree i nasmeja se. Ne brini. Sluaj,
Lojde, neu te povrediti. Biu paljiva. Zamotau vrh u papirnu maramicu. Bie sve
u redu. Kao to rekoh, biu paljiva. Samo ostani gde si dok naem malo mekog pa-
pira. Napraviu kao tapi sa vatom za ienje uiju.
Otila je u kupatilo. Zadrala se neko vreme. Ostao je da sedi na kuhinjskoj stoli-
ci. Poeo je da razmilja ta treba da joj kae. Hteo je da joj kae da se sveo iskljui-
vo na ampanjac. Hteo je da joj kae da polako odustaje i od ampanjca. Samo je
bilo pitanje vremena. Ali, kada se vratila u sobu, nije nita mogao da kae. Nije znao
kako da pone. Ona ga, dodue, nije ni pogledala. Iskopala je cigaretu iz gomile stva-
ri koje je istresla na sofu. Upaljaem je upalila cigaretu i stala kod prozora koji je
gledao na ulicu. Rekla je neto, ali on je nije razumeo. Kada je prestala da govori,
nije je pitao ta je rekla. to god da je rekla, nije hteo da ponovi. Ugasila je cigaretu.
I dalje je stajala kod prozora naginjui se napred; kosi plafon bio je samo pedalj od
njene glave.
Ines ree on.
Okrenula se i prila mu. Ugledao je meki papir na vrhu turpije.
Okreni glavu na stranu i dri je tako ree ona.
Tako. Sedi mirno i ne mrdaj se. Ne mrdaj se ree ponovo.
Budi paljiva ree on. Za ime boga.
Nije odgovorila.
Molim te, molim te ree on. Nita vie nije rekao. Bojao se. Zaklopi oi i
zaustavi dah dok je oseao kako mu turpija ulazi sve dublje u uvo. Bio je ubeen da
e da mu stane srce. Onda je krenula jo malo dublje i okreui otricu poela da e-
prka po neemu unutra. uo je kako neto kripi u uvu.
Joj! rekao je.
Jesam li te povredila? Izvadila je turpiju iz uva i koraknula unazad. Loj-
de, je l osea neku promenu?
Stavio je ruke na ui i sagnuo glavu.

67
I dalje isto ree.
Pogledala ga je i ugrizla se za usnu.
Pusti me u kupatilo ree on. Pre nego to nastavimo, moram u kupatilo.
Idi ree Ines. Idem dole do tvoje gazdarice da vidim da li ima malo ulja,
ili bilo ta slino. Moda ima ak i vatu. Kako se toga nisam ranije setila. Da je pi-
tam.
To je dobra ideja ree on. Odoh ja u kupatilo.
Zastala je na vratima i pogledala ga, zatim ih je otvorila i izala. On ode iz dnev-
ne u spavau sobu i otvori vrata na kupatilu. Prui ruku iza olje i izvadi bocu am-
panjca. Ispi dugi gutljaj. Bio je topao, ali je glatko klizio. Ispi jo malo. U poetku je
stvarno mislio da moe da nastavi da pije ako se svede samo na ampanjac. Ali, ne
proe dugo i on je ve pio tri-etiri flae dnevno. Znao je da mora da se uskoro suoi
sa tim. Ali, prvo da mu se povrati sluh. Jednu po jednu stvar, rekla je. Ispio je ampa-
njac do poslednje kapi i vratio praznu bocu iza olje. Onda je pustio vodi i oprao
zube. Poto se obrisao, vratio se u drugu sobu.
Ines se vratila i zagrevala neto u lonetu na tednjaku. Bacila je pogled u njego-
vom pravcu, ali u prvom trenutku nije nita rekla. Gledao je preko njenih ramena
kroz prozor. Ptica je preletela sa drveta na drvo i kljunom istila perje. Ako je pri
tom pustila neki ptiiji zvuk, nije ga uo.
ena je rekla neto to nije razumeo.
Ponovi rekao je.
Zavrtela je glavom i okrenula se ka tednjaku. Onda se ponovo okrenula i rekla
glasno i dovoljno razgovetno da ju je mogao uti: Nala sam tvoje skrovite u ku-
patilu.
Pokuavam da manje pijem ree on.
Na to ona ree jo neto. ta? upita. ta kae? Stvarno je nije uo.
Posle emo da priamo ree ona. Moramo neke stvari da razjasnimo,
Lojde. Novac je jedna stvar. Ima i drugih. Ali, prvo da vidimo ta je s tim uvom.
Zamoila je prst u lonac i skinula ga sa tednjaka. Neka se malo ohladi ree.
Sada je suvie vrue. Sedi. Stavi ovaj pekir na ramena.
Uinio je kako mu je rekla. Seo je na stolicu i zavio pekir oko vrata i ramena.
Onda se pesnicom udari po glavi.
Prokletstvo ree.
Nije digla pogled. Jo jednom je umoila prst u lonac, proveravajui temperaturu.
Onda je sipala tenost iz lonca u plastinu au, uzela je i prila mu.
Ne plai se rekla je. To je samo deje ulje za mazanje od tvoje gazdari-
ce. Rekla sam joj ta ti je i ona misli da ovo moe da pomogne. Nije garantovano
ree Ines. Ali moda e od ovog da popusti. Rekla mi je da se to deavalo i nje-
nom muu. Ispriala mi je kako mu je jednom ispalo pare smole iz uva. Bilo je kao
veliki ep. To je bio vosak iz uiju, eto ta je bilo. Rekla mi je da probam ovo. A nije

68
imala ni vatu. Ne razumem. To me stvarno udi.
Dobro ree on. Dobro. Spreman sam na sve. Ines, ako bih morao ovako
da nastavim, pre bih se ubio. Zna? Stvarno, Ines.
Sagni sada glavu na stranu ree ona. Ne mii se. Sipau ovo dok ti se
uvo ne napuni, a onda u da ga zapuim kuhinjskom krpom. A ti samo sedi tako jed-
no deset minuta. Onda emo videti. Ako to ne pomogne, nemam vie ideja. Ne znam
prosto ta onda da radim.
Pomoi e ree on. Ako ne pomogne, uzeu puku i ubiu se. Ne alim
se. Ionako se upravo tako oseam.
Nakrivio je glavu na stranu i pustio je da visi. Posmatrao je stvari po sobi iz ove
nove perspektive. Ali nije se nita razlikovalo od starog naina gledanja, samo to je
sve bilo iskoeno.
Jo se sagni ree ona. Uhvatio se za stolicu da odri ravnoteu i jo vie
nakrivio glavu. Sve stvari u njegovom vidokrugu, sve stvari u njegovom ivotu, ini-
lo se, udaljile su se od njega. Osetio je kako mu topla tenost puni uvo. Onda je podi-
gla krpu i prislonila je na uvo. Potom je poela da ga masira. Pritiskala mu je meki
deo izmeu vilice i lobanje. Zatim je premestila ruku iznad uva i napred-nazad pov-
laila vrhove prstiju. Uskoro je izgubio oseaj koliko ve tu sedi. Moda deset minu-
ta. Moda i vie. Jo uvek se drao za stolicu. Kada bi mu s vremena na vreme pritis-
nula slepoonicu, osetio bi kako mu vrue ulje zapljuskuje unutranje une kanale.
Kada bi ga pritisnula na odreeni nain, zamiljao je da uje neko tiho zujanje u gla-
vi.
Ispravi se ree Ines. Ispravio se i pritisnuo podlanicom glavu dok mu se
tenost izlivala iz uva. Ona je brisala pekirom. Onda mu je obrisala usnu koljku.
Ines je disala kroz nos. Lojd je uo kao die. uo je automobil koji je proao uli-
com ispred kue, i u zadnjem dvoritu, dole ispod kuhinjskog prozora, razgovetno
cvik-cvik batenskih makaza.
Pa? ree Ines. ekala je sa rukama oslonjenim o bokove, mrtei se.
ujem te ree on. Dobro mi je! Mislim, mogu da ujem. Vie ne zvui
kao da govori ispod vode. Sada je sve dobro. U redu je. Boe, jedno vreme sam
mislio da u da poludim. Ali, sada mi je dobro. Mogu sve da ujem. Sluaj, duo,
skuvau kafu. Ima i neto soka.
Moram da idem ree ona. Ve sam zakasnila na jedno mesto. Ali, vrati-
u se. Moramo jednom da ruamo negde zajedno. Treba da popriamo.
Ne smem da spavam na ovoj strani, u tome je cela stvar nastavi on. Otiao
je za njom u dnevnu sobu. Upalila je cigaretu. Eto ta se desilo. Celu no sam
spavao na toj strani i uvo mi se zaepilo. Mislim da e mi biti dobro samo ako za-
pamtim da ne spavam na toj strani. Ako budem paljiv. Razume? Ako budem mo-
gao da spavam na leima ili na levoj strani.
Nije gledala u njega.

69
Ne zauvek, naravno, svestan sam toga. To je nemogue. Ne mogu to da radim
do kraja ivota. Ali, bar neko vreme. Ili na levoj strani ili ispruen na leima.
Dok je to izgovarao, ve je poinjao da se pribojava noi koja dolazi. Plaio se
trenutka kada e da legne u krevet i onoga to moe posle toga da se desi. Do toga je
bilo jo mnogo sati, ali on je ve bio uplaen. ta ako se usred noi sluajno okrene
na desnu stranu i ako mu se zbog teine glave ponovo zaepe mrani uni kanali? ta
ako se tada probudi, ogluveo, sa plafonom na pedalj od svoje glave?
O, boe ree. Ovo je strano. Ines, upravo sam imao kao neku stranu
nonu moru. Kuda mora da ide, Ines?
Rekla sam ti ree ona, vraajui stvari u torbu i spremajui se da krene. Po-
gledala je na sat. Zakasnila sam negde. Otila je do vrata, zastala, okrenula se i
jo neto rekla. Nije je sluao. Nije hteo. Posmatrao joj je usne kako se miu dok nije
sve izgovorila. Kada je zavrila, rekla je: Zdravo. Zatim je otvorila vrata i za-
tvorila ih za sobom.
Otiao je u spavau sobu da se obue. Ali, minut kasnije istrao je napolje, samo
u pantalonama, i otiao do ulaznih vrata. Otvorio ih je i oslukivao. uo je kako se
dole, na odmoritu, Ines zahvaljuje gospoi Metjus za ulje. uo je kako starica kae:
Nema na emu. Zatim je uo kako pominje svog pokojnog mua u vezi sa
njim. uo je kako kae: Ostavite mi va broj telefona. Zvau vas ako se neto
desi. Nikad se ne zna.
Nadam se da nee ree Ines. Ali, dau vam ga bez obzira. Da li imate
gde da ga zapiete?
Lojd je uo kako gospoa Metjus otvara fioku i pretura po njoj. Onda je uo sta-
riin glas kako kae: Evo.
Ines joj je dala njihov kuni broj. Hvala rekla je.
Drago mi je to sam vas upoznala rekla je gospoa Metjus.
uo je kako Ines silazi niza stepenice i otvara kapiju. Zatim kako je zatvara. Sa-
ekao je dok nije upalila kola i odvezla se. Onda zatvori vrata i vrati se u spavau
sobu da se obue.
Kada je obuo i zanirao cipele, lee na krevet i pokri se do brade. Opusti ruke niz
bokove ispod pokrivaa. Zaklopi oi i zamisli da je no i da se sprema da zaspi.
Onda prekrsti ruke na grudima da vidi kako mu odgovara taj poloaj. Radi probe je i
dalje drao zaklopljene oi. Dobro, mislio je. U redu. Ukoliko ne eli da mu se uvo
ponovo zaepi, mora da lei na leima, u tome je cela stvar. Znao je da moe to da
uradi. Ne moe ni u snu da zaboravi i da se okrene na pogrenu stranu. Ionako mu je
dovoljno pet do est sati sna. Snai e se nekako. I gore stvari mogu da se dese ove-
ku. To je na neki nain izazov. Ali, bio je spreman. Znao je da jeste. Zbacio je pokri-
va i ustao.
Jo uvek je pred njim bio vei deo dana. Otiao je u kuhinju, sagnuo se ispred
malog friidera i izvadio novu flau ampanjca. Izvukao je plastini ep to je palji-

70
vije mogao ali ipak nije uguio veseli pucanj ampanjca koji se otvara. Onda ispra
deje ulje iz ae i napuni je ampanjcem do vrha. Uze au i sede na sofu. Stavi
au na stoi. Die noge na stoi pored ampanjca. Nasloni se. Ali, uskoro poe
ponovo da se brine o noi koja dolazi. ta ako mu se uprkos svim naporima zaepi
drugo uvo? Zatvorio je oi i zatresao glavom. Ubrzo zatim je ustao i otiao u spavau
sobu. Skinuo se i ponovo obukao pidamu. Onda se vratio u dnevnu sobu. Ponovo je
seo na sofu i ponovo digao noge. Onda je ispruio ruku i upalio televizor. Podesio je
zvuk. Bio je svestan da ne moe da prestane da se brine o onome to moe da se desi
kada legne u krevet. Mora da se navikne na to. Sve ga je to na neki nain podsealo
na ono sa krofnama i ampanjcem. Ako malo razmisli, to uopte nije tako znaajno.
Popi malo ampanjca. Nije imao pravi ukus. Oblizao je usne i obrisao ih o rukav. Po-
gledao je i video sloj ulja na ampanjcu.
Ustao je, odneo au do sudopere i izlio je u slivnik. Uzeo je bocu ampanjca,
odneo je u dnevnu sobu i udobno se smestio na sofi. Dok je pio, drao je bocu za gr-
li. Mada obino nije pio iz flae, nije mu se to sad inilo nita tako neobino. Za-
kljuio je da ako bi i zaspao sedei na sofi usred popodneva, to ne bi bilo nita neo-
binije nego ako bi morao da lei satima na leima. Sagnuo je glavu da pogleda kroz
prozor. Po uglu pod kojim su padali sunevi zraci i po senkama u sobi, zakljui da je
negde oko tri sata.

71
ODAKLE ZOVEM
Dej Pi i ja smo na prednjoj verandi Centra za odvotavanje Frenka Martina. Kao
i svi ovde kod Frenka Martina, Dej Pi je pre svega i iznad svega pijanac. Ali, on
je i odaar. Prvi put je ovde i plai se. Ja sam bio jednom ranije. ta da mu kaem?
Vratio sam se. Pravo ime Deja Pija je Do Peni, ali kae da ga zovem Dej Pi. Ima
oko trideset godina. Mlai od mene. Ne mnogo, neto mlai. Pria mi kako se odlu-
io za taj posao i hteo bi da govor proprati pokretima ruku. Ali, ruke mu se tresu.
Hou rei, nee da se smire. Nikad mi se ovo ranije nije deavalo kae. Misli
na drhtanje. Kaem mu da saoseam s njim. Kaem mu da e treskavica da se sma-
nji. I hoe. Ali, za to treba vremena.
Ovde smo tek nekoliko dana. Jo se nismo izvukli. Dej Pi se trese, a mene u ra-
menu povremeno igne ivac moda nije ivac, ali je neto. Ponekad me iga u
vratu. Kada se to desi, usta mi se osue. Teko mi je i da gutam. Znam da e neto da
se desi i to hou da odloim. Hou da se sakrijem od toga, eto ta hou. Samo da
sklopim oi i da ga pustim da proe, neka pree na sledeeg. Dej Pi moe da prie-
ka.
Video sam jue kako je jedan dobio napad. Neki tip koga zovu Malecki. Krupan,
debeo tip, elektriar iz Santa Roze. Kau da je ovde proveo skoro dve nedelje i da je
ve bio prebrodio krizu. Trebalo je za dan-dva da poe kui i da za Novu godinu sa
enom gleda televiziju. Malecki je planirao da za Novu godinu pije vruu okoladu i
jede kolae. Jue ujutro, kada je siao na doruak, delovao je sasvim dobro. Kvakao
je, pokazujui nekom tipu kako priziva plovke da mu slete na glavu. Bum, bum
vikao je Malecki, skidajui ih jednu po jednu. Kosa mu je bila vlana i zalizana
unazad. Upravo se bio istuirao. Posekao se ak iletom po bradi. Ali, ta onda? Sko-
ro svako ovde, kod Frenka Martina, ima takve posekotine. To se deava. Malecki se
namestio na elo stola i poeo da pria o svojim dogodovtinama za vreme nekog pi-
janakog nastupa. Ljudi za stolom su se smejali i vrteli glavom dok su gutali jaja.
Malecki bi neto rekao, nacerio se, onda pogledao oko stola oekujui odobravanje.
Svi smo mi inili svakakve ispade i ludosti i zato smo se, naravno, smejali. Malecki
je u tanjiru imao kajganu, keks i med. I ja sam bio za stolom, ali nisam bio gladan.
Ispred mene je bila samo kafa. Odjednom je Malecki nestao. Prevrnuo se sa stolice i
tresnuo na pod. Pao je na lea sklopljenih oiju dok su mu pete tamburale po linole-
umu. Zvali su Franka Martina. Ali, on je ve bio tu. Na podu pored Maleckog se od-
mah nalo nekoliko tipova. Jedan mu je stavio prste u usta i pokuavao da mu dri

72
jezik. Frenk Martin je viknuo: Svi nazad! Onda sam primetio da smo se nagnu-
li i netremice buljili u Maleckog. Dajte mu vazduha! ree Frenk Martin. Onda
je otrao do svoje kancelarije i pozvao ambulantna kola.
Malecki je danas doao k sebi. Eto ta ti je oporavak. Jutros se Frenk Martin
odvezao kamionetom po njega u bolnicu. Malecki je zakasnio za jaja, ali je ipak uzeo
kafu i seo za sto. Neko je u kuhinji za njega ispekao tost, ali ga Malecki nije ni oku-
sio. Samo je sedeo sa svojom oljom kafe i piljio u nju. S vremena na vreme bi je po-
merao napred-nazad.
Voleo bih da ga pitam da li je osetio neki znak pre napada. Voleo bih da znam da
li mu je srce malo preskakalo ili je lupalo. Da li mu je titrao kapak? Meutim, neu
ni da zucnem. Oigledno mu nije do razgovora. Ali, to to mu se desilo nikad neu
moi da zaboravim. On, Malecki, opruen ko protac na patosu, lupa petama. I svaki
put kad me negde igne, zaustavim dah i oekujem da se sruim na pod, da zakovr-
nem oi i osetim tue prste u ustima.
Dej Pi sedi u stolici, na verandi, sa rukama u krilu. Ja puim i koristim se jed-
nom starom kofom kao pepeljarom. Sluam kako Dej Pi melje. Jedanaest je pre
podne jo sat i po do ruka. Niko nije gladan, ali se bez obzira na to radujemo da
uemo unutra i sednemo za sto. Moda emo da ogladnimo.
O emu to, uostalom, pria Dej Pi? Pria kako je sa dvanaest godina pao u bu-
nar u blizini farme na kojoj je odrastao. Na njegovu sreu, bunar je bio suv. Ili na
nesreu kae osvrui se oko sebe i vrtei glavom. Kae kako ga je kasnije isto
popodne, kada su otkrili gde je, otac izvukao na konopcu. Dej Pi se bio usrao od
straha tamo dole. Doiveo je svaku vrstu straha u tom bunaru dok je vikao u pomo,
ekao, ponovo vikao. Izgubio je glas od dranja. Ali, rekao mi je da je vreme koje je
proveo na dnu bunara ostavilo neizbrisiv utisak na njega. Sedeo je tamo i gledao u
otvor na vrhu. Sasvim gore, na vrhu, video je krug plavog neba. Povremeno bi preko
njega preao beli oblak. Jedino je jato ptica udarcima krila remetilo ovaj mir. uo je i
druge stvari. uo je jedva ujno ukanje iznad sebe u bunaru i pitao se da li e neto
da mu se zamrsi u kosu. Mislio je na insekte. uo je vetar kako duva iznad otvora bu-
nara. I taj zvuk je ostavio na njega utisak. Ukratko, sve je u njegovom ivotu izgleda-
lo drugaije sa dna tog bunara. Ali, nita nije palo na njega i nita nije zatvorilo taj
krui plavetnila. Onda je doao otac sa konopcem i Dej Pi se ubrzo vratio u svet u
kome je uvek iveo.
Nastavi, Dej Pi. I onda ta? kaem ja.
Sa osamnaest ili devetnaest godina, kada je zavrio gimnaziju i nije znao ta da
pone sa ivotom, otiao je u drugi kraj grada da poseti prijatelja. Taj prijatelj je i-
veo u kui sa kaminom. Dej Pi i on su sedeli pored kamina, pili pivo i ubijali vreme.
Putali su neke ploe. Onda se ulo zvono na vratima. Prijatelj je otiao da otvori, a
kad ono, tamo se pojavila mlada odaarka sa etkama. Na glavi je imala cilinder,
to je Deja Pija oborilo s nogu. Kazala je drugaru Deja Pija da je zakazano da isti

73
kamin. Drugar ju je pustio unutra i poklonio se. Ona ga nije ljivila. Prostrla je ebe
preko ognjita i poela da vadi svoj pribor. Nosila je one crne pantalone, crnu kou-
lju, crne cipele i arape. Do tada je, naravno, ve skinula eir. Dej Pi kae da je
skoro poludeo gledajui je. Radila je svoj posao, istila odak, dok su Dej Pi i nje-
gov pajtos putali ploe i pili pivo. Ali su je i posmatrali kako radi. Povremeno bi se
Dej Pi i njegov drugar pogledali, nasmeili ili namignuli. Kada se gornji deo devoj-
inog tela izgubio u odaku, podigli su obrve. Dobro je izgledala kae Dej Pi.

Kada je zavrila posao, zavila je svoje stvari u ebe. Uzela je ek koji su roditelji
prijatelja Deja Pija napisali za nju. Onda je upitala prijatelja da li hoe da je poljubi.
To donosi sreu, kazala je. Deju Piju je to bilo dovoljno. Prijatelj je prevrtao oi-
ma i jo neto izvodio. Onda ju je, verovatno crvenei, poljubio u obraz. U tom asu
je Dej Pi doneo odluku. Spustio je pivo, ustao sa sofe i priao mladoj eni, koja se
upravo spremala da krene.
Je l mogu i ja? rekao je Dej Pi.
Ona ga je odmerila pogledom. Dej Pi kae da je mogao da uje srce kako mu
lupa. Ispostavilo se da se devojka zvala Roksi.
Naravno, rekla je Roksi. to da ne? Imam ja jo rezervnih poljubaca. I polju-
bila ga je pravo u usta pa se okrenula da poe.
I dok si trepnuo, Dej Pi se stvorio za njom na verandi. Otvorio joj vrata od ve-
rande, siao sa njom niza stepenice do kamiona sa ceradom. Nije vladao sobom. Sve
drugo na svetu je postalo beznaajno. Znao je samo da je sreo osobu koja moe da ga
obori s nogu. Jo uvek je oseao njen poljubac na usnama, i sve u tom stilu. Toliko je
bio ponesen oseanjima da nije mogao ni o emu drugom da razmilja.
Otvorio joj je zadnja vrata kamiona. Pomogao joj je da stavi stvari unutra. Hva-
la, rekla mu je. Onda se izlanuo da bi hteo ponovo da je vidi. Da li bi htela sa njim u
bioskop? Istovremeno je shvatio i ta hoe da radi u ivotu. Isto to i ona. Da bude
odaar. Ali, nije joj to tada rekao.
Dej Pi kae kako se ona tada podboila i dobro ga oacovala. Onda je nala svo-
ju poslovnu kartu na prednjem seditu kamiona i dala mu je. Zovi me veeras posle
deset, rekla je. Da popriamo. Sada moram da idem. Skinula je ponovo cilinder.
Jo jednom je pogledala u Deja Pija. Mora da joj se dopao, jer ovoga puta se nasme-
ila. Rekao joj je kako ima malo gara oko usta. Onda se popela u kamion, zatrubila i
odvezla se.
I onda? kaem. Nemoj sada da prekine Dej Pi.
Zanimalo me. Ali, sluao bih i da mi je priao kako je odluio da pone da baca
potkovice.

Prole noi je padala kia. Oblaci se nadneli nad brda s one strane doline. Dej Pi
proiava grlo i gleda u brda i oblake. Istura bradu. Onda nastavlja svoju priu.

74
Roksi poinje da izlazi sa njim. I, malo-pomalo, on je nagovori da ga povede sa
sobom na posao. Ali Roksi radi zajedno sa ocem i bratom i imaju taman dovoljno
posla za sebe. Ne treba im vie niko. Sem toga, ko je taj tip Dej Pi? Koji Dej Pi?
Da se pazi, upozoravaju je.
I tako su ona i Dej Pi gledali razne filmove. Ili na igranke. Ali, njihovo zabav-
ljanje se, uglavnom, vrtelo oko zajednikog ienja dimnjaka. I dok se osvesti,
kae Dej Pi, a oni ve priaju o braku. I ubrzo posle toga su se i venali. Novi tast
uzme, Deja Pija za ravnopravnog ortaka. Posle otprilike godinu dana Roksi rodi
dete. Nije vie odaarka. U svakom sluaju, prestaje da radi. Uskoro rodi jo jedno
dete. Deju Piju je sada oko dvadeset pet godina. Kupuje kuu. Kae da je bio zado-
voljan svojim ivotom. Bio sam zadovoljan kako su se stvari razvijale kae.
Imao sam sve to sam hteo. Imao sam enu i decu koju sam voleo, i bavio se onim
to sam eleo u ivotu. Ali iz nekog razloga ko zna zato inimo ono to ini-
mo poinjao je sve vie da pije. Dugo je pio iskljuivo pivo. Bilo koje pivo
nije birao. Kae da je mogao da pije pivo dvadeset etiri asa dnevno. Pio je pivo
dok je gledao televiziju. Naravno, ponekad je pio i neto jae. Ali samo kada su odla-
zili negde van grada, to nije bilo esto, ili kada su imali goste. Onda odjednom, ne
zna zato, preao je sa piva na din-tonik. I nastavio je da pije din-tonik posle vee-
re, dok je sedeo pred televizorom. Uvek je imao au din-tonika u ruci. Kae da mu
se stvarno dopadao ukus. Poeo je da ide na pie posle posla, pre nego to bi otiao
kui da nastavi da pije. Onda je poeo da proputa veere. Samo se ne bi pojavio. Ili
bi se pojavio, ali ne bi jeo. Najeo bi se raznih grickalica po barovima. Ponekad bi do-
ao kui i bez ikakvog razloga zavitlao kroz dnevnu sobu porciju u kojoj je nosio ru-
ak. Kada bi Roksi dreknula na njega, okrenuo bi se i ponovo izaao. Poinjao je da
pije rano po podne, dok je jo trebalo da je na poslu. Pria mi kako je pio od ranog
jutra. Dobro bi cugnuo pre pranja zuba. Zatim bi popio kafu. Na posao bi poao sa
termosom votke skrivenim u porciji za ruak.
Dej Pi prekida priu. Odjednom se zatvorio u sebe. ta se desilo? Sluam ga.
Pre svega, pomae mi da se opustim. Odvlai mi misli od moje situacije. Priekam
asak, pa mu kaem: ta je sad? Dej Pi, nastavi. On se gladi po bradi. Ali
uskoro nastavlja.
Dej Pi i Roksi su sada ve ozbiljno poeli da se svaaju. Mislim tuku. Dej
Pi kae kako ga je jednom udarila pesnicom po licu i razbila mu nos. Pogledaj
ovo kae. Tano ovde. Pokazuje mi oiljak posred nosa. Tu mi je slom-
ljen.
On joj je vratio milo za drago. Iaio joj je rame. Drugi put joj je rascopao usne.
Tuku se pred decom. Potpuni rusvaj. Ali, on nastavlja da pije. Nije mogao da presta-
ne. I nita nije moglo da ga natera da prestane. ak ni kada su mu Roksin otac i brat
zapretili da e da ga isprebijaju namrtvo. Rekli su Roksi da pokupi decu i ode. Ali,
ona im je rekla da je to njen problem. Sama se u njega uvalila, sama e da ga rei.

75
Sada je Dej Pi ponovo uutao. Pogurio je ramena i skupio se u stolici. Gleda
kola koja prolaze putem od naeg mesta do brda.
Hou da ujem do kraja kaem. Samo ti nastavi da pria.
Ne znam da li da nastavim kae. Slee ramenima.
Hajde kaem. Mislim, dobro je za njega da to ispria. Nastavi.
Jedno od reenja bilo je to kae Dej Pi to je nala ljubavnika. De-
ju Piju nije jasno kako je nala vremena pored kue i dece.
Gledam ga i udim se. Odrastao je ovek. Ako hoe to da radi kaem
nae vremena. Stvori ga.
Dej Pi odmahuje glavom. Valjda kae.
U svakom sluaju, on je to otkrio, to o njenom ljubavniku, i podivljao. Uspeo je
nekako da joj skine venani prsten. I onda ga je kletima iskomadao. Pravo veselje.
Jo nekoliko puta su se dohvatili tom prilikom. Kada je sledeeg jutra krenuo na po-
sao, uhapsili su ga zbog vonje u pijanom stanju. Izgubio je vozaku dozvolu. Nije
vie mogao da se vozi kamionom na posao. Isto mu doe kae Dej Pi. Nede-
lju dana pre toga pao je sa krova i slomio palac. Bilo je samo pitanje vremena kada
e da slomi vrat, kae.

Doao je ovamo Frenku Martinu, da se odvoti i razmisli kako da sredi svoj i-


vot. Nije doao protiv svoje volje, kao ni ja. Nisu nas zatvorili. Moemo da odemo
kad hoemo. Ali preporuuju da se ostane najmanje nedelju dana, a toplo savetuju,
kako to oni kau, boravak od dve nedelje do mesec dana.
Kao to rekoh, ovo mi je drugi put kod Frenka Martina. Kada sam hteo da una-
pred potpiem ek za nedelju dana, Frenk Martin ree: Praznici su uvek loi. Mo-
da ovoga puta treba malo due da ostane? Razmisli o par nedelja. Moe li toliko
da ostane? U svakom sluaju, razmisli. Ne mora nita sada da odlui kazao je.
Pritisnuo je ek palcem dok sam ga potpisivao. Onda sam ispratio svoju devojku
do ulaza i oprostio se od nje.
Zdravo rekla je, i spotakla se o dovratnik dok je izlazila na verandu.
Bilo je kasno popodne. Padala je kia. Otiao sam od vrata i priao prozoru. Po-
merio sam zavesu i gledao je kako se odvozi kolima. Mojim kolima. Bila je pijana. I
ja sam bio pijan i nita nisam mogao da uradim. Dovukao sam se do velike fotelje
blizu radijatora i seo. Neki tipovi su digli pogled sa televizora. Onda su nastavili da
gledaju program. Ja sam samo sedeo i s vremena na vreme bacao pogled na ekran.
Kasnije to po podne neko je naglo otvorio vrata i dva krupna tipa su dovela De-
ja Pija njegov tast i paenog, otkrio sam naknadno. Prevukli su ga preko sobe.
Stariji dasa je upisao njegovo ime i dao ek Frenku Martinu. Onda su ta dvojica po-
mogla Deju Piju da se popne uza stepenice. Pretpostavljam da su ga stavili u krevet.
Ubrzo zatim su stariji dasa i onaj drugi tip sili i uputili se pravo ka izlazu. Samo da
to pre napuste ovo mesto. Nisam se udio. Nikako. Ne znam kako bih ja postupio

76
da sam bio na njihovom mestu.
Dan i po posle toga, Dej Pi i ja smo se sreli na verandi. Rukovali smo se i priali
o vremenu. Dej Pi je doao zbog treskavice. Seli smo i digli noge na ogradu. Prote-
zali smo se u stolicama kao sa smo doli da predahnemo, kao da se spremamo da pri-
amo o svojim lovakim psima. Tada je Dej Pi poeo svoju priu.

Napolju je hladno, ali ne suvie. Malo se naoblailo. Frenk Martin izlazi napolje
da dopui cigaru. Demper mu je zakopan do grla. Frenk Martin je niskog rasta i
stamen. Ima prosedu kovrdavu kosu i malu glavu, suvie sitnu za telo. Frenk Martin
stavlja cigaru u usta i stoji sa rukama prekrtenim na grudima. Mulja cigaru po usti-
ma i gleda preko doline. Stoji tamo kao profesionalni bokser, kao neko ko unapred
zna ishod mea.
Dej Pi se ponovo uutao. Hou rei, jedva die. Ja bacam opuak u kofu za ugalj
i otro gledam u Deja Pija, koji se jo vie skuplja u stolici. Dej Pi die kragnu. ta
je to, do avola? Pitam se. Frenk Martin sputa ruke i povlai dim. Puta da mu dim
polako izlazi iz usta. Onda die bradu prema brdima i kae: Dek London je ne-
kad imao veliku kuu s druge strane doline. Tamo pravo, iza onog zelenog brda. Ali,
alkohol ga je ubio. A vie je vredeo od svih nas. Ni on nije umeo da se savlada.
Frenk Martin gleda u ostatak svoje cigare. Ugasila se. Baca je u kofu. Ako hoete
neto da itate dok ste ovde, proitajte onu njegovu knjigu Zov divljine. Znate na
koju mislim? Imamo je ovde ako vam je do itanja. Radi se o onom polupsu, poluvu-
ku. Dosta je bilo pridike ree i onda zadie pantalone i povue demper nadole.
Idem unutra ree. Videemo se za ruak.
Oseam se manji od makova zrna u njegovom prisustvu kae Dej Pi.
On ini da se tako oseam. Dej Pi vrti glavom. Onda kae: Dek London.
Kakvo ime! Voleo bih da se tako zovem. Umesto to imam ovakvo ime.

Prvi put me je ovamo dovela ena. Kada smo jo bili zajedno i pokuavali da iz-
gladimo stvar. Dovela me je ovamo i zadrala se nekoliko sati u privatnom razgovo-
ru sa Frenkom Martinom. Onda je otila. Sledeeg jutra me je Frenk Martin pozvao u
stranu i rekao:
Moemo da ti pomognemo ako eli pomo i ako slua ta ti govorimo.
Ali ja nisam bio siguran da li mogu da mi pomognu ili ne. Jedan deo mene je e-
leo pomo. Ali postojao je i drugi deo.
Ovoga puta me je dovela devojka. Dovezli smo se mojim kolima. Vozila me je
kroz oluju. Celim putem smo pili ampanjac. Oboje smo bili pijani kada smo stigli.
Imala je nameru da me samo ostavi, okrene kola i odveze se pravo kui. ekale su je
razne obaveze. Morala je sutradan na posao. Bila je sekretarica. Imala je pristojan
posao u nekoj firmi za elektronske delove. Imala je i sina, tinejdera pogana jezika.
Hteo sam da prespava u oblinjem gradu, pa da se onda vrati kui. Ne znam da li je

77
nala sobu. Nije mi se javila od kada mi je onoga dana pomogla da se popnem uza
stepenice, do kancelarije Frenka Martina, gde je rekla: Pogodite ko je doao.
Ali, nisam se ljutio na nju. Pre svega, nije znala u ta se upustila kada mi je rekla
da mogu da ostanem kod nje poto me je ena zamolila da odem. Bilo mi je ao kad
joj je dan pred Boi stigao nalaz za rak na materici i nije joj se dobro pisalo. Morala
je hitno lekaru. Takva vest bila je dovoljan razlog da se oboje prihvatimo pia. Pote-
no smo se napili. Ni za Boi se nismo rastreznili. Izali smo u kafanu da jedemo po-
to joj se nije kuvalo. Prvo smo sa njenim drskim tinejderom otvorili neke poklone,
a onda otili u oblinju kafanu. Nisam bio gladan. Pojeo sam samo supu i vruu ki-
flu. Uz to sam popio flau vina. I ona je popila malo vina. Onda smo poeli sa bladi
meri. Sledeih nekoliko dana nisam jeo nita osim slanih meanih oraha. Ali sam
zato pio mnogo viskija. Onda sam joj rekao: Duo draga, mislim da je bolje da se
spakujem. Bolje da se vratim kod Frenka Martina.
Pokuala je da objasni sinu da odlazi na neko vreme i da e morati sam da se sna-
e za hranu. Ali, ba kada smo bili na vratima, onaj balavac je poeo da se dere na
nas: Idite do avola! drao se. Voleo bih da se nikad ne vratite! Dabogda cr-
kli! Zamisli ti njega!
Pre nego to smo napustili grad, rekao sam joj da stane kod prodavnice da kupim
ampanjac. Na drugom mestu smo kupili plastine ae. Onda smo kupili peeno
pile. I tako smo krenuli k Frenku Martinu po oluji, pijui i sluajui muziku. Ona je
vozila. Ja sam se brinuo za muziku i sipao pie. Hteli smo da malo proslavimo. Ali,
bili smo tuni. Peeno pile nismo ni okusili.
Pretpostavljam da se vratila kui bez problema. Verovatno bih ve neto uo da
nije. Ali, nije me zvala, ni ja nju. Moda je do sada dobila neke vesti o sebi. A moda
i nije. Moda je to sve bila greka. Moda je to bio tui rezultat. Ali, kod nje su moja
kola i jo neke stvari. Znam da emo se ponovo videti.
Ovde na ruak zovu udaranjem o staro seosko zvono. Dej Pi i ja ustajemo i ula-
zimo. Ionako je napolju postalo suvie hladno. Para nam izlazi iz usta dok priamo.

Ujutru uoi Nove godine pokuao sam da zovem enu. Niko se nije javio. U redu
je. A ako i nije, ta mogu? Kada smo pre nekoliko nedelja poslednji put razgovarali
preko telefona, samo smo se drali. Psovao sam je. Mokri brat! rekla je i vratila slu-
alicu odakle ju je i uzela.
Ali, sada sam hteo sa njom da razgovaram. Treba neto da se uini sa mojim
stvarima. Imao sam stvari i kod nje.
Jedan frajer ovde stalno putuje. Ide u Evropu i svuda. Tako bar kae. Poslom,
kae. Isto tako kae da moe da kontrolie pie i da nema pojma zato je kod Frenka
Martina. Meutim, ne sea se kako je ovamo stigao. Smeje se tome, tome to se ne
sea. Svakom moe da pukne film kae. To nita ne dokazuje. On nije pijanac,
kae nam da nije i mi ga sluamo. To je ozbiljna optuba, kae. Takve prie mogu

78
da naude ugledu. Ako bi mogao, kae, da pije samo viski sa vodom, bez leda, nika-
da mu ne bi pukao film. To je sve zbog leda. Koga poznaje u Egiptu? pita me.
Dobro bi mi tamo dola neka poznanstva.
Za doek nove godine Frenk Martini je posluio biftek i peeni krompir. Vraa
mi se apetit. Smazao sam sve iz tanjira i mogao bih jo. Gledam Maleckog. Do avo-
la, skoro nita nije okusio. Biftek mu je netaknut. To vie nije onaj isti Malecki. Jad-
nik, planirao je da ovo vee provede kod kue. Planirao je da obue kuni ogrta i
papue i da sedi ispred televizora drei enu za ruku. Sada se boji da ide. Razumem
ga. Gde je jedan napad, moe da doe i drugi. Otkad se to dogodilo, Malecki vie
nije ispriao nijednu od svojih ludih pria. Samo je utao i gledao svoja posla. Pitao
sam ga da li mogu da uzmem njegov biftek a on mi je samo gurnuo svoj tanjir.
Nas nekoliko smo jo uvek budni, gledamo televiziju, doek Nove godine na Taj-
ms skveru, kada doe Frenk Martin da nam pokae svoju tortu. Nosi je ukrug i sva-
kom je pokazuje. Znam da je nije sam napravio. Iz poslastiarnice je. Ali, ipak je tor-
ta. Velika, bela torta. Na njoj ruiastim slovima neto pie. Pie: SRENA NOVA
GODINA JEDAN PO JEDAN DAN.
ta e mi ova glupa torta kae onaj tip to putuje po Evropi i svetu. Gde
je ampanjac? kae i smeje se.
Svi odlazimo u trpezariju. Frenk Martin see tortu. Sedam pored Deja Pija. Dej
Pi jede dva pareta i pije koka-kolu. Ja jedem jedno pare, a drugo zamotavam u pa-
pirnu salvetu za kasnije.
Dej Pi pali cigaretu, ruke su mu se smirile, i kae mi da e mu sutra ujutro, na
prvi dan Nove godine, doi ena.
Divno kaem ja. Klimam glavom. Liem krem sa prsta. To je dobra
vest, Dej Pi.
Upoznau te kae.
Radujem se tome kaem.
Poeleli smo jedan drugom laku no. Poeleli srenu Novu godinu. Obrisao sam
prste salvetom. Rukovali smo se.
Idem do telefona, ubacujem novi da dobijem izlaz i zovem enu na njen raun.
Ali ni ovoga puta nema odgovora. Pomiljam da zovem devojku i ve okreem njen
broj kada shvatam da ne elim da razgovaram sa njom. Verovatno je kod kue i gleda
isti program kao i ja. Bez obzira, ne elim da razgovaram sa njom. Nadam se da je
dobro. Ali, ako joj nije dobro, ne elim da ita znam o tome.

Posle doruka smo Dej Pi i ja pili kafu na verandi. Nebo je bilo vedro, al dovolj-
no hladno za demper i jaknu.
Pitala me da li da dovede decu rekao je Dej Pi.
Rekao sam joj da je bolje da ostanu kod kue. Zamisli samo? O, boe, ne e-
lim da deca dou ovamo.

79
Koristili smo se kofom za ugalj kao pepeljarom. Gledali smo preko doline, tamo
gde je nekada iveo Dek London. I dalje smo pili kafu kada su kola skrenula s puta
i krenula u naem pravcu.
To je ona! rekao je Dej Pi. Spustio je oljicu do stolice, ustao i siao niza
stepenice.
Video sam kako zaustavlja kola i koi. Video kako joj Dej Pi otvara vrata. Po-
smatrao sam je kako izlazi iz kola i kako se grle. Skrenuo sam pogled. Onda sam po-
novo pogledao. Dej Pi ju je uhvatio za ruku i peli su se stepenicama. Ova ena mu
je jednom razbila nos, rodila dva deteta i prola kroz sito i reeto, ali voli ovog ove-
ka koji je dri za ruku. Ustao sam iz stolice.
Ovo je moj prijatelj obratio se Dej Pi eni. E, a ovo je Roksi.
Roksi je prihvatila moju ruku. To je visoka, zgodna ena sa pletenom kapom, u
kaputu, debelom demperu i pantalonama. Seam se ta mi je Dej Pi ispriao o nje-
nom ljubavniku i o kletima. Ne vidim joj burmu. Negde lei raskomadana, pretpos-
tavljam. ake su joj iroke a prsti vornovati. Ova ena moe da udari ako treba.
uo sam o vama kaem. Dej Pi mi je priao kako ste se upoznali. Ne-
to u vezi sa dimnjakom, rekao je Dej Pi.
Da, sa dimnjakom ree ona. Ima jo mnogo toga to vam nije ispriao.
kae. Kladim se da vam nije sve rekao kae i smeje se. Onda, ne moe vie
da eka: grli Deja Pija i ljubi ga u obraz. Polaze prema vratima. Drago mi je to
sam vas upoznala kae ona.
Hej, je l vam rekao da je najbolji od svih dimniara?
Ma ajde, Roksi kae Dej Pi. Ruka mu je na kvaki.
Rekao mi je da je sve to zna nauio od vas kaem.
Pa, to je istina kae ona. Ponovo se nasmeja. Ali, kao da misli o neemu
drugom. Dej Pi okree kvaku. Roksi polae svoju ruku preko njegove. Do, zar
ne moemo da idemo u grad na ruak? Zar ne mogu da te izvedem nekuda?
Dej Pi proiava grlo. Nije prolo ni nedelju dana, kae. Skida ruku sa
kvake i hvata se prstima za bradu.
Mislim da bi vie voleli da jo neko vreme ne izlazim odavde. Moemo ovde
da popijemo kafu kae on.
Dobro kae ona. Ponovo baci pogled na mene. Milo mi je to je Do
stekao prijatelja. Drago mi je to smo se upoznali kae.
Krenuli su unutra. Znam da je glupo, a ipak to inim.
Roksi kaem. I oni zastaju u dovratku i gledaju me.
Treba mi malo sree kaem. Bez zezanja. Jedan poljubac ne bi mi ko-
dio.
Dej Pi sputa pogled. Jo uvek dri kvaku, iako su vrata otvorena. Pritiska je
gore-dole. Ja i dalje gledam u nju. Roksi se smei. Nisam vie odaarka kae.
Ve godinama. Zar vam Do nije to rekao? Ali, naravno, poljubiu vas, sigurno.

80
Kree prema meni. Uhvati me za ramena, a ja sam krupan ovek, i spusti polju-
bac na moje usne. Kako vam se ini? kae.
Fino kaem ja.
Nema na emu kae ona. Jo uvek me dri za ramena. Gleda me pravo u
oi. Mnogo sree kae i puta me.
Videemo se kasnije, drugar kae Dej Pi. Otvara irom vrata i oni ulaze
unutra.
Sedam na stepenice ispred ulaza i palim cigaretu. Posmatram pokrete svoje ruke i
onda dunem u ibicu. Imam treskavicu. Jutros je poela. Osetio sam jutros potrebu
da pijem. To je vrlo depresivno, ali nisam nita pominjao Deju Piju. Pokuao sam
da razmiljam o drugim stvarima.
Razmiljam o odaarima, o svemu to mi je Dej Pi ispriao, kad mi iz nekog
razloga pade na pamet kua u kojoj sam nekada iveo sa enom. Kua nije imala
dimnjak, pa ne razumem zato sam je se sada setio. Ali, seam se kue i kako smo
bili u njoj tek nekoliko nedelja kada sam jedno jutro uo neku buku spolja. Bila je
nedelja ujutro i jo uvek mrano u spavaoj sobi. Samo je bleda svetlost dopirala
kroz prozor. Oslukivao sam. uo sam kako neto grebe po zidu kue. Iskoio sam iz
kreveta i otiao da pogledam.
Boe moj! kazala je moja ena, sedei u krevetu i sklanjajui kosu iz lica.
Onda je poela da se smeje. To je gospodin Venturini ree. Zaboravila sam
da ti kaem. Rekao je da e doi danas da farba kuu. Rano. Pre nego to postane su-
vie vrue. Sasvim sam zaboravila rekla je i smejala se. Vrati se u krevet, duo.
To je samo on. Samo trenutak kazao sam.
Odmakao sam zavesu s prozora. Napolju, pored merdevina, stajao je starac u be-
lom kombinezonu. Sunce se tek raalo iznad planina. Matorac i ja smo se gledali. To
je zaista bio na gazda ovaj starac u kombinezonu. Ali, kombinezon je bio suvie
velik za njega. Mogao je i da se obrije. Nosio je kapu za bejzbol da pokrije elu. Do
avola, pomislio sam, zar nije udan taj matori. I oblio me talas sree to nisam na
njegovom mestu to sam ja ja i to sam u spavaoj sobi sa svojom enom.
On je pokazao palcem na sunce. Pokazivao kao da brie elo. Dao mi do znanja
da nema mnogo vremena. Onda se nasmeio. Tek tada sam shvatio da sam go. Pogle-
dao sam se dole. Pogledao ponovo u njega i slegnuo ramenima. ta oekuje?

81
VOZ

Dionu iveru

ena se zvala gospoica Dent i neto ranije, to vee, drala je oveka na nianu.
Naterala ga je da klekne u prljavtinu i moli za svoj ivot. Uperila je revolver u njega
i rekla mu sve to misli o njemu, dok su mu se oi punile suzama a prsti kopali po
liu. Pokuala je da mu objasni da ne moe on gaziti po ljudskim oseanjima.
Budi miran! rekla je, mada je ovek samo kopao prstima po prljavtini i malo mr-
dao nogama od straha. Kada je prestala da govori, kada mu je rekla sve to je mogla
da se seti da mu kae, stavila je stopalo na njegov potiljak i gurnula mu lice u glib.
Onda je stavila revolver u runu torbu i vratila se na elezniku stanicu.
Sedela je u praznoj ekaonici sa torbom u krilu. alter za prodaju karata bio je
zatvoren; nigde nije bilo nikoga. ak je parkiralite ispred stanice bilo prazno. Zadr-
ala je pogled na velikom zidnom asovniku. Htela je da prestane da misli o tom o-
veku i o tome kako je postupio sa njom poto je uzeo ta je hteo. Ali, znala je da e
je dugo pratiti zvuk to ga je ispustio kroz nos kada je pao na kolena. Duboko je uz-
dahnula, sklopila oi i oslukivala zvuk voza.
Vrata na ekaonici se otvorie. Gospoica Dent pogleda u tom pravcu i vide dvo-
je ljudi kako ulaze. Jedno je bio starac sa sedom kosom i belom svilenom kravatom;
drugo je bila sredovena ena sa jako naminkanim oima i usnama, u ruiastoj ple-
tenoj haljini. Uvee je bilo prilino zahladnelo, ali nisu imali kapute, a starac ni cipe-
le. Zaustavili su se u dovratniku, na izgled iznenaeni to su zatekli nekoga u eka-
onici. Pokuavali su da se ponaaju kao da ih njeno prisustvo nije razoaralo. ena je
rekla neto starcu, ali gospoica Dent nije mogla da uhvati ta je rekla. Par je uao
unutra. Gospoici Dent se inilo da su uzrujani, kao da su u velikoj urbi napustili
neko mesto i nisu o tome jo imali prilike da popriaju. A moda su, isto tako, misli-
la je gospoica Dent, i previe popili.
ena i belokosi ovek su se zagledali u zidni asovnik kao da e im on neto rei
o situaciji u kojoj su se nali i objasniti ta dalje da rade.
I gospoica Dent je skrenula pogled prema satu. U ekaonici nije bilo nikakvog
obavetenja o dolasku i odlasku vozova. Meutim, bila je spremna da eka koliko
god treba. Znala je da e voz doi, da e ui u njega i odvesti se odavde, samo ako
bude dovoljno strpljiva.

82
Dobro vee ree starac gospoici Dent. Rekao je to kao da je ovo bilo
obino letnje vee i kao da je on neki vaan stariji gospodin koji ima cipele i veer-
nje odelo.
Dobro vee odvratila je gospoica Dent.
ena u pletenoj haljini joj je svojim pogledom dala do znanja da nije oduevljena
to ju je zatekla u ekaonici.
Starac i ena su seli na klupu na drugom kraju prostorije, tano preko puta gos-
poice Dent. Videla je kako je starac povukao malo pantalone na kolenima, zatim
prekrstio jednu nogu preko druge i poeo da mrda svojim stopalima u arapama. Iz
depa na koulji izvadio je paklo cigareta i mutiklu. Uglavio je cigaretu u mutiklu i
vratio ruku u dep na koulji. Zatim je traio neto po depovima na pantalonama.
Nemam vatre rekao je eni.
Ja ne puim rekla je ena. Mislila sam da bar toliko zna o meni. Ako
ba mora da pui, moda ona ima ibice. ena je podigla bradu i otro pogledala
gospoicu Dent.
Ali, gospoica Dent je odmahnula glavom i privukla blie runu torbu. Sedela je
sa skupljenim kolenima, drei prste na torbi.
Povrh svega, nema ak ni ibica rekao je ovek sa belom kosom. Jo jed-
nom je proverio depove. Onda je uzdahnuo i izvadio cigaretu iz mutikle. Gurnuo je
nazad u kutiju. Zatim je cigarete i mutiklu vratio u dep na koulji.
ena je poela da govori na jeziku koji gospoica Dent nije razumela. Pomislila
je da je to italijanski zato to su rei, izgovorene kao iz mitraljeza, zvuale kao one
koje je ula kako Sofija Loren govori u nekom filmu.
Starac je odmahnuo glavom. Ne mogu da te pratim, zna. Suvie brzo govori
za mene. Morae da uspori. Govori engleski. Ne mogu da te pratim ree.
Gospoica Dent je prestala da stee torbu i spustila je sa krila na klupu pored
sebe. Zagledala se u drku na torbi. Nije bila sigurna ta treba da radi. ekaonica je
bila mala i nije joj se iznenada ustajalo i menjalo mesto. Oi su joj odlutale do asov-
nika.
Ne mogu da se priberem od one gomile kretena tamo ree ena. Stvarno
sjajno! To prosto ne moe da se iskae reima. Boe moj! ena je to rekla i od-
mahnula glavom. Skljokala se na naslon klupe kao da je iscrpljena. Podigla je oi i
kratko vreme ih zadrala na plafonu.
Starac je uzeo svilenu kravatu meu prste i poeo dokono da je gladi gore-dole.
Otkopao je dugme na koulji i uvukao kravatu. ena je nastavila svoju priu, dok je
on, inilo se, razmiljao o neemu drugom.
ao mi je samo one devojke ree ena. Jadna li je sama u onoj kui pu-
noj kretena i guja. Jedino mi je nje ao. I ona e sve da plati! Niko drugi. Sigurno ne
onaj imbecil koga zovu kapetan Nik! On ni za ta nije odgovoran. Ne on rekla je
ena.

83
Starac je podigao oi i pogledao po ekaonici. Neko vreme je drao pogled na
gospoici Dent.
Gospoica Dent je gledala preko njegovog ramena kroz prozor. Napolju je videla
visoku ulinu svetiljku koja je osvetljavala parkiralite. Ruke je sklopila u krilu i tru-
dila se da ne obraa panju na okolinu. Ali, nije mogla da preuje ta su ovi ljudi go-
vorili.
Toliko mogu da ti kaem rekla je ena. Brinem se samo za tu devojku.
Koga se tie ostalo pleme? Ceo ivot im se sastoji samo od cafe au lait i cigareta,
njihovih dragocenih vajcarskih okolada i onih prokletih makaua. Sve drugo im ni-
ta ne znai rekla je ena. ta njih briga? Biu srena ako ih vie nikada ne vi-
dim. Da li me razume?
Svakako da te razumem ree starac. Naravno.
Spustio je stopalo na pod i prebacio drugu nogu preko kolena. Ali, nemoj
da se sada uzbuuje zbog toga ree.
Da se ne uzbuujem kae on. to se ne pogleda u ogledalu? ree ena.
Ne brini za mene ree starac. Desile su mi se i gore stvari u ivotu, pa
sam jo uvek iv. Tiho se nasmejao i klimnuo glavom. Ne brini za mene.
Kako mogu da se ne brinem? ree ena. Ko e drugi da se brine za
tebe? Je l e, moda, ova ena sa torbom da se brine o tebi? ree, zaustavivi se
dovoljno da prostrelja oima gospoicu Dent. Ozbiljno mislim, amico mio. Samo
se pogledaj! Gospode boe, da nemam toliko drugih briga, mogla bih sada da dobi-
jem ivani slom. Kai mi ko e drugi da se brine za tebe ako neu ja? Ozbiljno te
pitam. Kada toliko zna ree ena odgovori mi na to pitanje.
Sedokosi starac ustade i ponovo sede. Samo nemoj da brine za mene ree.
Brini se za nekog drugog. Brini se za tu devojku i kapetana Nika, ako ba mora
da se brine. Bila si u drugoj sobi kada je rekao: Nisam, inae, ozbiljan, ali nju vo-
lim. Tano to su bile njegove rei.
Znala sam da e ovako neto da me snae! uzviknu ena. Stisla je prste i
stavila ih na slepoonice. Znala sam da e neto slino da mi kae! Nisam nima-
lo iznenaena. Nimalo. Vuk dlaku menja, ali ud nikada. Nema istinitije izreke. Ui
se dok si iv. Ali, kada e jednom da se probui, ludo stara? Odgovori mi rekla
mu je. Da li te, kao neku mazgu, treba neko prvo dobro da udari po glavi? O, dio
mio! to se ne pogleda u ogledalu? ree ena. Dobro se pogledaj!
Starac ustade sa klupe i ode do fontane sa vodom za pie. Stavio je ruku na lea,
odvrnuo slavinu i nagnuo se da pije. Onda se ispravio i potapao nadlanicom po bra-
di. Stavio je ruke na lea i poeo da se eta po ekaonici kao da je na etalitu.
Ali, gospoica Dent je primetila kako prelazi pogledom preko poda, praznih klu-
pa i pepeljara. Shvatila je da trai ibice i bilo joj je ao to ih nema.
ena se okrenula da bi pratila njegovo kretanje. Digla je glas i rekla: Restoran
sa peenim kentaki-piliima na Severnom polu! Reklama sa pukovnikom Sandersom

84
u bundi i izmama. Tu mi je prevrilo! to je previe, previe je!
Starac joj nije odgovorio. Nastavio je da krui po prostoriji i zaustavio se ispred
prednjeg prozora. Stajao je pored prozora sa rukama na leima i posmatrao prazno
parkiralite.
ena se okrenula gospoici Dent. Zadigla je rukav haljine. Pre u da se ubi-
jem nego da jo jednom gledam kune filmove o Point Barou na Aljasci i o lokalnim
Eskimima. Boe moj, stvarno je bilo bezvredno! Neki ljudi nemaju mere. Hoe da
im neprijatelj crkne od dosade. Ali, tome je trebalo prisustvovati. Gledala je ljuti-
to u gospoicu Dent kao da oekuje da joj ova protivrei.
Gospoica Dent je podigla torbu i stavila je na krilo. Pogledala je u asovnik koji
kao da je stajao ili se suvie sporo kretao.
Niste ba priljivi rekla je ena gospoici Dent.
Ali, kladila bih se da biste imali svata da kaete kada bi vas neko naveo. Zar
ne? Ali, vi ste lukavi. Vie volite da sedite tamo sa skupljenim usnicama dok se drugi
ubijaju od prie. Zar nisam u pravu? Tiha voda. Je l se tako zovete? pitala je
ena. Kako vas zovu?
Gospoica Dent. Ali, ja vas ne poznajem ree gospoica Dent.
Ni ja, bogami, vas! ree ena. Niti vas znam, niti elim da vas znam.
Sedite tamo i mislite ta hoete. To nita ne menja na stvari. Ali, ja znam ta mislim
o tome, a mislim sve najgore!
Starac je napustio svoje mesto pored prozora i izaao. Kada se minut kasnije vra-
tio, cigareta mu je gorela u mutikli i inilo se da je bolje raspoloen. Ispravio se i is-
turio bradu. Seo je pored ene.
Naao sam neke ibice ree. Leale su tamo, pored ivinjaka. Mora da
su nekom ispale.
Ti, u sutini, ima sree ree ena. A to je plus u tvojoj situaciji. Znala
sam to pre svih. Vano je imati sree. ena je pogledala gospoicu Dent i rekla:
Mlada gospoice, kladim se da ste i vi pravili greke u ivotu. Znam da jeste.
To mi govori izraz na vaem licu. Ali, neete da priate o tome. Samo vi nastavite da
utite. Pustite nas da priamo. Ali, ostariete i vi. Onda ete imati o emu da priate.
ekajte dok doete u moje godine. Ili u njegove ree ena i pokaza palcem na
starca. Sauvaj boe. Sve e to da vas stigne. Sve e to, blago meni, s vremenom
da vam se vrati. Neete morati da ga traite. Ve e vas samo nai.
Gospodica Dent ustade sa klupe, uze torbu i ode do esme. Pila je vodu i gledala
ih. Starac je prestao da pui. Izvadio je pikavac iz mutikle i bacio ga pod klupu.
Onda je tresnuo mutiklom o dlan, dunuo u njen otvor i vratio je u dep na koulji.
Sada je i on obratio panju na gospoicu Dent. Gledao je netremice u nju i, kao i
ena, ekao. Gospoica Dent se pribrala da govori. Nije znala odakle da pone, ali
pomislila je da moe da pone od toga to e rei da ima pitolj u torbi. Moda e im
rei da je ranije te noi skoro ubila oveka.

85
Ali, u tom trenutku se zauo voz. Prvo su uli pitaljku, zatim neku zveku i alar-
mno zvono kada se rampa spustila na raskru. ena i starac su se digli sa klupe i
krenuli ka vratima. Starac je svojoj drubenici otvorio vrata, a zatim se nasmeio i
rukom pokazao gospoici Dent da izae pre njega. Drei torbu stisnutu na grudima,
izala je napolje za starijom enom.
Voz je, usporavajui, jo jednom zapitao dok se nije potpuno zaustavio na stani-
ci. Svetlo lokomotive aralo je po inama. Mala kompozicija sastojala se od dva
osvetljena vagona tako da je troje ljudi na peronu lako moglo da vidi da su bili skoro
prazni. Ali, to ih nije iznenadilo. Iznenadilo ih je to u ovo doba uopte ima putnika.
Ono malo putnika u vagonima gledalo je napolje kroz prozor i udilo se to ovi
ljudi na peronu ekaju voz u ovo doba noi. Koje zlo ih je na to navelo? U ovo vre-
me se ljudi spremaju da legnu u postelju. Kuhinje u kuama na brdu su oiene i
spremljene; maine za pranje sudova su odavno prestale da rade, sve je bilo na svom
mestu. None lampe su gorele u dejim sobama. Nekoliko tinejderki je moda jo
uvek italo romane, uvijajui pri tom pramen kose oko prsta. Ali, televizori su se
sada iskljuivali. ene i muevi su se spremali da legnu. Pet-est putnika, koji su
usamljeni sedeli i gledali kroz prozore ona dva vagona, pitalo se ko su ovi ljudi na
peronu.
Videli su kako se sredovena ena sa tekom minkom i u ruiastoj pletenoj ha-
ljini penje i ulazi u voz. Za njom je ila mlaa ena u letnjoj bluzi i suknji, drei
runu torbu priljubljenu na grudima. Pratio ih je starac dostojanstvena dranja i spo-
rih kretnji. Starac je imao belu kosu i belu svilenu kravatu, ali je bio bez cipela. Put-
nici su, prirodno, pretpostavljali da oni zajedno putuju, ali su bili sigurni da se njiho-
va avantura te noi nije sreno zavrila. Meutim, putnici su svata videli u ivotu.
Dobro su znali da se u ivotu svakakve stvari dogaaju. Ovo moda i nije bilo tako
loe kako ve moe da bude. Zato nisu ni obratili posebnu panju kada su ovo troje
proli kroz vagon da zauzmu svoja mesta ena i starac jedno pored drugog, mlada
ena sa torbom nekoliko sedita iza njih. Umesto u njih, putnici su gledali napolje, u
stanicu, i ponovo se predali mislima o stvarima koje su ih zaokupljale pre nego to su
se ovde zaustavili.
Kondukter je pogledao prugu ispred voza. Onda je pogledao u pravcu odakle je
voz stigao. Podigao je ruku i fenjerom dao signal mainisti. Ovaj je samo na to e-
kao. Okrenuo je brojanik i povukao ruicu. Voz je krenuo napred. Prvo je iao spo-
ro, ali je uskoro dobio u brzini. Iao je sve bre dok ponovo nije poeo da iba kroz
taman predeo, bacajui svetlo iz svojih blistavih vagona na nasip pored pruge.

86
GROZNICA
Karlajl je bio u sosu. Bio je u sosu celo leto, od poetka juna, kad ga je napustila
ena. Sve do nedavno, sve do pre nekoliko dana, kada je ponovo poeo da predaje u
gimnaziji, nije mu bila potrebna pomo oko dece. Sam ih je uvao. O deci se brinuo
svakog dana i svake noi. Rekao je da im je majka otputovala na due vreme.
Debi, prva devojka sa kojom je razgovarao, bila je debela devetnaestogodinjaki-
nja, koja mu je rekla da dolazi iz velike porodice. Deca je oboavaju, rekla je. Nave-
la je nekoliko imena kao preporuku. Zapisala ih je na listu istrgnutom iz sveske. Kar-
lajl je uzeo spisak, savio to pare papira i stavio ga u dep koulje. Rekao joj je da
sutra ima neke sastanke. Rekao joj je da moe da pone da radi za njega sledee ju-
tro. Ona je rekla: Vai.
Shvatio je da ulazi u novo razdoblje u ivotu. Ejlin ga je napustila dok je jo
uvek zavodio ocene za kraj godine. Rekla je da ide u junu Kaliforniju da pone nov
ivot. Otila je sa Riardom Hupsom, jednim od Karlajlovih kolega iz gimnazije.
Hups je bio profesor drame i instruktor za duvanje stakla, ali je, oigledno, uspeo da
na vreme zavede svoje ocene, pokupi stvari i na brzinu napusti grad sa Ejlin. Sada,
kad je dugo i bolno leto bilo skoro na izmaku a predavanja samo to nisu poela,
Karlajl je konano morao da se potrudi da nae nekoga ko e da se brine oko dece.
Prvi pokuaji mu nisu bili uspeni. U oajanju da nae nekog bilo koga uzeo je
Debi.
U poetku je bio zahvalan to se odazvala na njegov poziv. Poverio joj je kuu i
decu kao da mu je najblia roaka. Zato je osudivao samo sebe i svoju nemarnost
kada se jednog dana, prve nedelje, ranije vratio iz kole i ispred kue ugledao nepoz-
nata kola u kojima je na ogledalu retrovizora visio par velikih kocaka od flanela. Sa
zaprepaenjem, video je svoju decu kako se sva musava igraju u prednjem dvoritu
sa psom, koji je bio dovoljno velik da im odgrize ruku. Sin Kit je tucao i plakao.
Kerka Sara poela je da plae im ga je ugledala. Sedeli su na travi dok im je pas li-
zao ruke i lice. Pas je zareao na njega, a onda se malo izmakao dok je Karlajl prila-
zio deci. Podigao je prvo Kita, pa Saru. Drei po jedno dete ispod svakog pazuha,
uputio se prema ulazu u kuu. U kui je gramofon bio tako jako puten da su se pred-
nji prozori tresli.
U dnevnoj sobi su tri tinejdera skoila sa svojih mesta kao opareni. Na stolu su
se nalazile flae piva i nedopuene cigarete u pepeljari. Rod Stjuart se drao sa sterea.
Debela Debi je sedela sa jednim dekom. Kada se Karlajl pojavio u dnevnoj sobi,

87
samo je tupo blenula u njega, ne verujui oima. Bluza joj je bila otkopana. Po-
dvukla je noge na sofi i puila. Dnevna soba bila je ispunjena muzikom i dimom. De-
bela devojka i njen prijatelj su na brzinu ustali sa sofe.
Samo trenutak, gospodine Karlajl rekla je Debi.
Mogu da objasnim.
Nemoj ree Karlajl. Vucite se odavde. Svi redom. Pre nego to vas ja
izbacim. vre je stisnuo decu.
Duni ste mi za etiri dana rekla je debela devojka, dok je zakopavala
bluzu. Jo uvek je drala cigaretu izmeu prstiju. Ispao joj je pepeo dok je pokuava-
la da zakopa bluzu. Za danas neu da naplatim. Za danas mi niste duni. Nije to
to vi mislite. Svratili su samo da uju ovu plou.
Razumem, Debi ree on. Spustio je decu na tepih. Ali, ona su se priljubila
uz njegove noge i posmatrala ljude u dnevnoj sobi. Debi je pogledala u decu i polako
zatresla glavom kao da ih nikada ranije nije videla. Do avola, mar napolje!
ree Karlajl. Odmah. Hajde! Svi.
Otiao je do izlaznih vrata i otvorio ih. Deaci su se ponaali kao da im se uopte
ne uri. Pokupili su pivo i polako krenuli ka vratima. Ploa Roda Sjuarta je jo uvek
svirala. Jedan od njih ree:
To je moja ploa.
Uzmi je ree Karlajl. Krenuo je korak prema deaku i onda zastao.
Nemojte da me dirate, u redu? Samo nemojte da me dirate ree deak.
Otiao je do gramofona, digao ruicu i uzeo plou, pustivi disk da se i dalje vrti.
Karlajlove ruke su se tresle. Ako se ta kola ne iiste odavde za minut, jedan
minut, zvau policiju. Od besa mu je pozlilo i vrtelo mu se u glavi. Video je,
stvarno video, kako mu neto igra pred oima.
Sluajte, mi odlazimo, u redu? Idemo ree deak.
Pokupili su se iz kue. Debela devojka se malo teturala. Ila je u cik-cak prema
kolima. Karlajl je video kako je stavila ruke na lice. Stajala je tako nekoliko minuta.
Onda ju je jedan od deaka gurnuo s lea i viknuo je po imenu. Spustila je zatim
ruke i otila da sedne na zadnje sedite u kolima.
Tatica e da vas presvue u istu odeu rekao je Karlajl deci, pokuavajui
da umiri glas. Okupau vas i isto obui. Onda emo da idemo u piceriju. Kako
vam se to svia?
Gde je Debi? pitala je Sara.
Otila rekao je Karlajl.

To vee, poto je smestio decu u postelju, nazvao je Kerol, enu iz kole sa ko-
jom je izlazio poslednjih mesec dana. Rekao je ta se desilo sa devojkom koja mu je
uvala decu.
Deca su bila u dvoritu sa jednim ogromnim psom ree. Bio je velik

88
kao neki vuk. Devojka je za to vreme bila u kui sa nekim svojim vucibatinama. Pus-
tili su Roda Stjuarta do daske i zezali se, dok su moja deca bila napolju i igrala se sa
tim udnim psom. Dok je to govorio pritiskao je slepoonice.
Sauvaj boe rekla je Kerol. Jadan ti, ao mi je. Nije je dobro uo.
Zamislio je kako joj se slualica sputa do brade, kao i obino kada je telefonirala.
Primetio je to i ranije. Taj njen obiaj ga je pomalo nervirao. Da li hoe da doe k
njemu? pitala je. Dola bi. Moda je bolje da doe. Zvae devojku koja joj uva dete.
Onda e se dovesti do njega. eli da doe. On ne treba da se stidi da kae kada mu
treba malo nenosti, rekla je. Kerol je bila jedna od sekretarica u direktorovoj kance-
lariji, u gimnaziji u kojoj je Karlajl predavao likovno. Bila je razvedena i imala jedno
dete, neurotinog desetogodinjaka koga je otac krstio Dod, po svom automobilu.
Ne, u redu je ree Karlajl. Ali, hvala. Hvala, Kerol. Deca su u krevetu,
ali mislim, zna, da nisam veeras za drutvo.
Nije mu ponovo ponudila da doe. Duo, ao mi je to se to desilo. Razumem
zato hoe da bude sam veeras. Potujem to. Videemo se sutra u koli.
Osetio je kako eka da on jo neto kae. To su ve dve devojke za nedelju
dana ree. Dovee me do ludila.
Duo, nemoj da te to titi ree ona. Neto e ve da se nae. Pomoi u
ti da nae nekoga ovog vikenda. Sve e biti u redu, videe.
Jo jednom ti hvala to si se nala kada mi je potrebno ree on. Ti si
jedna u milion, zna.
No, Karlajle ree ona.
Poto je spustio slualicu, poelo je da se setio da joj neto drugo kae. Nikada u
ivotu se nije tako izraavao. To nije bila ljubav, ne bi to rekao, ali mu se ona dopa-
dala. Znala je da je on sad u tekom poloaju i nije nita zahtevala.
Poto je Ejlin otila u Kaliforniju, Karlajl je prvih mesec dana svaki minut provo-
dio sa decom. Pretpostavio je da zbog oka izazvanog njenim odlaskom ne moe da
pusti decu od sebe. Nije uopte eleo da izlazi sa drugim enama, i neko vreme je
mislio da nikad vie i nee. Oseao se kao da je u alosti. Dane i noi provodio je sa
decom. Kuvao je za njih sam nije imao apetit prao i peglao im rublje, vodio ih
u prirodu da beru cvee i jedu sendvie umotane u votani papir. Vodio ih je u samo-
poslugu i putao da biraju ta vole. Svakih nekoliko dana ili bi u park, biblioteku ili
zooloki vrt. U zooloki vrt bi nosili bajat hleb da hrane patke. Nou, pre spavanja,
Karlajl bi im itao Ezopa, Hansa Kristijana Andersena, brau Grim.
Kada e mama da se vrati? upitalo bi jedno od dece usred itanja bajke.
Uskoro rekao bi. Ovih dana. A sada sluajte ovo. Onda bi proitao priu
do kraja, poljubio ih i ugasio svetlo.
I dok su oni spavali, lutao bi po kui sa aom u ruci, ubeujui sam sebe da e
se Ejlin vratiti, da, vratiti, pre ili kasnije. A, onda bi, u sledeem dahu, rekao: Neu
vie nikad da te vidim. Nikad ti neu oprostiti, obesna kuko. Zatim, minut kasnije,

89
govorio bi: Vrati se, duo, molim te. Ja te volim i potrebna si mi. I deci, takoe.
Ponekad bi, tog leta, zaspao uvee ispred upaljenog televizora i probudio se pred
ekranom punim snega. U to vreme je verovao da jo dugo, ili nikada vie, nee da
via ene. Nou, sedei pored televizora sa knjigom ili asopisom, koji su leali neo-
tvoreni na sofi, mislio je esto na Ejlin. Setio bi se njenog slatkog smeha, ili pokreta
rukom po vratu dok bi mu se alila kako je boli grlo. U takvim trenucima dolazilo
mu je da plae. Sluao je da se takve stvari dogaaju drugima, mislio je.
Pre dogaaja sa Debi, kada su prvi ok i bol neto splasnuli, nazvao je biro za za-
poljavanje da im objasni ta trai. Neko je zapisao podatke i rekao da e da mu se
jave. Malo ko e da pristane da radi u kui i da istovremeno uva decu, rekli su, ali
e ve neto da nau. Nekoliko prethodnih dana morao je da provede u koli zbog
sastanaka i upisa i, kada je ponovo zvao, rekli su mu da e mu sutra rano ujutro neko
doi.
Bila je to tridesetpetogodinja ena sa maljavim rukama i u cipelama koje su joj
bile za broj vee. Rukovala se sa njim i sluala ga ne postavivi nijedno pitanje o
deci ak ni kako se zovu. Kada ju je odveo u zadnji deo kue, gde su se deca igra-
la, posmatrala ih je bez rei. Kada se konano osmehnula, video je da joj fali zub.
Sara je bacila bojice i prila mu. Uzela je Karlajlovu ruku i zurila u enu. I Kit ju je
posmatrao. Onda je nastavio da boji. Karlajl se zahvalio eni i rekao da e joj se javi-
ti.
To popodne je prepisao broj telefona sa table za oglase u samousluzi. Neko se
nudio da uva decu. Ako treba, ima i preporuke. Karlajl je okrenuo taj broj i dobio
debelu Debi.

Tokom leta Ejlin je deci slala dopisnice, pisma i svoje fotografije. Poslala im je i
nekoliko crtea perom i mastilom, koje je nacrtala po svom odlasku. Karlajlu je, ta-
koe, slala duga, rasplinuta pisma, u kojima je traila njegovo razumevanje u ovoj
stvari ovoj stvari ali mu je dala do znanja i da je srena. Srena. Kao da je,
mislio je Karlajl, srea sve u ivotu. Rekla mu je da ako je stvarno voli, kao to joj je
govorio, i kao to je ona stvarno verovala jer, ne sme da zaboravi, i ona njega voli
da e je onda razumeti i prihvatiti stvari kakve jesu. Pisala je: Ono to je stvarno
udrueno ne moe da se raskine. Karlajl nije znao da li se to odnosilo na njihov od-
nos ili na njen ivot u Kaliforniji. Mrzeo je re udrueno. Kakve je to veze imalo sa
njima? Da li je mislila da su oni neko preduzee. Pomislio je da je stvarno poludela
kada se tako izraava. Ponovo je proitao taj deo i zguvao papir.
Ali, posle nekoliko sati izvadio je pismo iz kante za smee i stavio ga pored osta-
lih dopisnica i pisama u kutiju koju je drao na polici u plakaru. U jednoj koverti na-
lazila se jedna fotografija nje u kupaem kostimu i sa velikim, mekim eirom. Bio je
tu i crte ene na obali reke, u tankoj haljini, sa rukama preko oiju, oputenih rame-
na, uraen olovkom na debelom papiru. To je, pretpostavljao je Karlajl, prikazivalo

90
Ejlin kako pati zbog nastale situacije. Ona je studirala slikarstvo i uprkos tome to je
pristala da se uda za njega, rekla je da ima nameru da uini neto sa svojim talentom.
Karlajl je rekao da i ne eli da bude drugaije.
Duna je to sebi, rekao je. Duna njima. U to vreme su se voleli. Znao je da jesu.
Nije mogao da zamisli da e ikada ikoga voleti kao to je nju voleo. Oseao je i da je
bio voljen. Onda, posle osam godina braka, Ejlin se istrgnula. Bila je, rekla je u pi-
smu, spremna da krene svojim putem.
Posle razgovora sa Kerol obiao je decu koja su spavala. Onda je otiao u kuhi-
nju i sipao sebi pie. Pomislio je da zove Ejlin i da porazgovara sa njom o problemi-
ma koje ima sa uvanjem dece, ali se predomislio. Imao je, naravno, njen broj telefo-
na i adresu. Ali, do sada je samo jednom zvao i nije joj napisao nijedno pismo. To je
delimino bilo stoga to je bio zbunjen situacijom, delimino iz besa i ponienja.
Jednom, ranije tog leta, posle nekoliko pia, rizikovao je ponienje i zvao. Odgovo-
rio je Riard Hups. Riard je rekao: E, ti si to, Karlajle, kao da su i dalje prijatelji.
A onda, kao da se neega setio, rekao je: Samo trenutak, u redu?
Javila se Ejlin i rekla: Kako si, Karlajle? Kako su deca? Priaj mi sve o sebi.
Rekao joj je da su deca dobro. Ali, pre nego to je mogao neto drugo da kae, preki-
nula ga je i rekla: Znam da su ona dobro. Ali, kako si ti? Onda je nastavila priu o
tome kako se prvi put posle dugog vremena dobro osea. Onda je htela da govori o
njegovom duevnom stanju i karmi. Proverila je njegovu karmu. Ubrzo, za koji dan,
popravie mu se, rekla je. Karlajl je sluao i nije mogao da veruje svojim uima.
Onda je rekao: Ejlin, morau sada da prekinem. I prekinuo je vezu. Telefon je od-
mah zazvonio, ali on se nije odazvao. Kada je prestao da zvoni, spustio je slualicu
pored aparata i ostavio je tako sve dok nije poao na spavanje.
Hteo je sada da je zove, ali se plaio. Jo uvek mu je nedostajala i hteo je da joj
se poveri. eznuo je za njenim glasom slatkim, mirnim, ne onim histerinim ka-
kav je bio poslednjih nekoliko meseci ali, ako je nazove, opet moe da se javi Ri-
ard Hups. Nije eleo da uje njegov glas. Riard je tri godine bio njegov kolega i
neka vrsta prijatelja, bar tako je Karlajl mislio. Ako nita drugo, ruavali su zajedno
u profesorskoj trpezariji i priali o Tenesiju Vilijamsu i fotografijama Ansela Adam-
sa. ak ako se i Ejlin javi, opet bi mogla da ga gnjavi o njegovoj karmi.
Dok je sedeo sa aom u ruci, pokuavajui da se seti kako je izgledalo biti oe-
njen i prisan sa nekim, zazvonio je telefon. Podigao je slualicu, uo tiho zujanje, i
znao, i pre nego to se neko javio, da je to Ejlin.
Ba sam mislio na tebe rekao je Karlajl i odmah poalio to je to rekao.
Vidi! Znala sam da misli na mene, Karlajle. E, pa i ja sam mislila na tebe.
Zato sam te zvala. Zaustavio je dah. Ona jeste poludela. Toliko mu je bilo jasno.
Nastavila je da govori. Sada sluaj rekla je. Vaan razlog zbog koga te zo-
vem jeste to znam da si sada u velikom sosu. Nemoj da me pita kako znam, ali
znam. Zao mi je, Karlajle. Ali, evo o emu se radi. Jo uvek ti treba dobra kuna po-

91
monica i neko da uva decu, je l tako? E, pa ona ti je, tako rei, u prvom komilu-
ku! Ali, ako si ve nekog drugog naao, onda je to u redu, ako je to sluaj. Onda
neka tako ostane. Ali, vidi, ako ima problema da nekog nae, ima ta ena to je
radila za Riardovu majku. Priala sam Riardu o tome i on se odmah bacio na po-
sao. Hoe li da zna ta je radio? Je l slua? Zvao je majku, koja je drala tu enu
da joj sprema kuu. Zove se gospoa Vebster. Pazila je na Riardovu majku pre nego
to se kod nje doselila njegova tetka sa kerkom. Riard je uspeo da od majke dobije
njen telefon. Danas je razgovarao sa gospoom Vebster. Lino ju je zvao. Ona e ve-
eras da ti se javi. Ili, moda sutra ujutro. Jedno ili drugo. U svakom sluaju, ponudi-
e ti svoju pomo, ako ti treba. Moda e ti trebati, nikad se ne zna. ak i ako je sada,
nadam se, sve u redu. Ali, moda e ti jednom trebati. Zna ta mislim? Ako ne sada,
onda kasnije. U redu? Kako su deca? ta rade?
Deca su dobro, Ejlin. Spavaju rekao je. Moda bi trebalo da joj kae kako
svako vee plau dok ne zaspe. Pitao se da li treba da joj kae istinu da poslednjih
nekoliko nedelja nijednom nisu pitali za nju. Odluio je da joj nita ne kae.
Zvala sam ranije, ali je linija bila zauzeta. Rekla sam Riardu da verovatno
razgovara sa svojom prijateljicom rekla je Ejlin i nasmejala se. Treba pozitiv-
no da razmilja. Zvui utueno rekla je.
Ejlin, moram da prekinem. Krenuo je da prekine i sklonio slualicu od uva.
Ali, ona je nastavljala da govori.
Kai Kitu i Sari da ih volim. Kai da u im poslati neke slike. To im kai.
Neu da zaborave da im je majka umetnik. Moda jo uvek ne veliki, ali to nije va-
no. Ali, zna, ipak umetnik. Vano je da to zapamte.
Rei u im ree Karlajl.
Riard te pozdravlja.
Karlajl nita nije odgovorio. U sebi je rekao: zdravo. ta taj ovek zamilja?
Onda je rekao Hvala na pozivu. Hvala ti to si razgovarala sa tom enom.
Sa gospoom Vebster!
Da. Bolje da sada prekinem, da ne troi pare.
To je samo novac. Novac nije vaan sem kao nuno sredstvo za razmenu. Ima
mnogo vanijih stvari od novca. To i sam zna. Ejlin se nasmejala.
Drao je slualicu ispred sebe. Gledao je u aparat iz kojeg je dopirao njen glas.
Karlajle, sve e ti poi nabolje. Znam sigurno. Moda misli da sam luda ili
tako neto rekla je. Ali, samo se seti.
Seti ega? Karlajl se uznemireno pitao, mislei da je propustio neto. Pribliio je
ponovo slualicu. Ejlin, hvala ti to si me zvala ree.
Moramo da odravamo vezu rekla je Ejlin. Moramo otvoreno da komu-
niciramo. Mislim da je ono najgore prolo. Za nas oboje. I ja sam patila. Ali, oboje
emo uzeti od ivota ono to nam pripada i, zahvaljujui tome, biemo na kraju jai.
Laku no rekao je. Spustio je slualicu. Onda je pogledao u telefon. ekao

92
je. Nije ponovo zazvonio. Ali, sat kasnije se neko javio. Digao je slualicu.
Gospodine Karlajle. Bio je to glas neke starije ene. Vi mene ne znate,
ali ja sam gospoa Dima Vebstera. Rekli su mi da vam se javim.
Gospoda Vebster. Da ree. Setio se da je Ejlin pomenula njeno ime.
Gospoo Vebster, da li moete da doete k meni sutra ujutro? Rano. Recimo oko se-
dam.
Vrlo lako ree starica. U sedam. Dajte mi vau adresu.
Voleo bih da mogu da raunam na vas ree Karlajl.
Moete da raunate na mene rekla je.
Ne mogu vam rei koliko mi je to vano rekao je Karlajl.
Nita ne brinite rekla je starica.

Sledeeg jutra, kada je zazvonio budilnik, nije mu se budilo ni prekidao san. Sa-
njao je o nekoj seoskoj kui. Bio je tu i neki vodopad. Neko, nije znao ko, iao je pu-
tem nosei neto. Moda korpu za piknik. San ga je uspokojavao. U snu je kao da
mu je sve bilo potaman.
Najzad se pomerio i iskljuio budilnik. Jo malo je leao u krevetu. Onda je us-
tao, navukao papue i otiao u kuhinju da spremi kafu.
Obrijao se i obukao. Onda je seo za kuhinjski sto da popije kafu i popui cigare-
tu. Deca su jo bila u postelji. Ali, planirao je da za jedno pet minuta izvue korn
flejks i postavi ae i kaike na sto, pa da ide da ih probudi za doruak. Nije mogao
da veruje da e ona stara ena koja ga je jue zvala stvarno jutros da se pojavi, kao
to je rekla. Odluio je da saeka do sedam i deset, onda da se javi u kolu, zatrai
slobodan dan, i uradi sve to moe da nae nekog pouzdanog. Prineo je oljicu kafe
ustima.
U tom trenutku je zauo neku buku na ulici. Spustio je olju i ustao od stola da
pogleda kroz prozor. Ispred kue se zaustavio teretni kamion. Kabina se tresla dok se
motor gasio. Karlajl je otiao do prednjih vrata, otvorio ih i mahnuo rukom. Jedna
starica mu je odmahnula i izala iz kamiona. Video je kako se ofer saginje i nestaje
ispod table sa intrumentima. Kamion je zatucao, jo jednom se zatresao, i umirio.
Gospodine Karlajle? rekla je starica dok mu je polako prilazila, nosei ve-
liku torbu.
Gospoo Vebster ree on. Izvolite unutra. Da li je to va mu? Pozovite
i njega. Ba sam spremio kafu.
Ne mari ree ona. Ima on svoj termos.
Karlajl je slegnuo ramenima. Otvorio joj je vrata. Ula je unutra i pruila mu
ruku. Gospoa Vebster se smeila. Karlajl je klimao glavom. Poli su u kuhinju.
Hoete li da, onda, danas ponem? pitala je.
Hteo bih da probudim decu ree on. Voleo bih da vas upoznaju pre nego
to ja odem u kolu.

93
To bi bilo dobro rekla je. Pogledala je po kuhinji. Stavila je svoju torbu na
kuhinjski pult.
Zato da ih ne probudim? ree on. To e biti zaas.
Pojavio se neto kasnije sa decom i predstavio ih. Jo uvek su bila u pidamama.
Sara je trljala oi. Kit je bio potpuno budan. Ovo je Kit rekao je Karlajl. A
ovo ovde je moja Sara. Drei Saru za ruku, okrenuo se gospoi Vebster. Vidi-
te, potreban im je neko. Treba nam neko pouzdan. U tome je na problem.
Gospoa Vebster je prila blie deci. Zakopala je gornje dugme na Kitovoj pi-
dami. Sklonila je kosu sa Sarinog lica. Oni su je pustili. Deco nita ne brinite
rekla im je. Gospodine Karlajle, bie sve u redu. Bie nam dobro. Pustite nas
samo dan-dva da se bolje upoznamo, to je sve. Ali, ako ja ostajem, mogli biste da
date znak gospodinu Vebsteru da je sve u redu. Samo mu mahnite kroz prozor
rekla je i ponovo posvetila panju deci.
Karlajl je priao prozoru i pomerio zavesu. Starac je posmatrao kuu iz kabine
kamiona. Ba je prinosio au od termosa usnama. Karlajl mu je mahnuo i ovek je
odmahnuo slobodnom rukom. Karlajl je video kako je ovaj otvorio prozor i bacio os-
tatak tenosti iz ae. Onda se ponovo sagnuo ispod table Karlajl je zamiljao
kako dodiruje neke ice i, asak kasnije, motor se upalio i poeo da se trese. Sta-
rac je ubacio motor u brzinu i odvezao se.
Gospoo Vebster, drago mi je to ste doli.
I meni, gospodine Karlajle ree ona. Idite sada na posao da ne zakasni-
te. Nita ne brinite. Mi emo biti dobro. Zar ne, deco?
Deca su klimnula glavom. Kit ju je jednom rukom drao za haljinu. Palac druge
ruke stavio je u usta.
Hvala vam ree Karlajl. Oseam se, stvarno se oseam sto posto bolje.
Zatresao je glavom i nasmeio se. Dok se opratao sa decom, grudi su mu se nadi-
male. Rekao je gospoi Vebster kada moe da ga oekuje da se vrati, obukao kaput,
jo jednom se oprostio i izaao iz kue. Prvi put posle vie meseci kao da mu je malo
laknulo. Sluao je muziku sa radija dok se vozio u kolu.
Na prvom asu iz istorije umetnosti potanko je objanjavao slajdove vizantijskili
fresaka. Strpljivo je objanjavao nijanse u detalju i motivu. Isticao emotivnu snagu i
znaaj dela. Meutim, toliko dugo se zadrao na odreivanju mesta anonimnih umet-
nika u njihovoj drutvenoj sredini, da su neki njegovi studenti poeli da ribaju cipela-
ma po podu, ili da se iskaljavaju. Preli su samo treinu zadatog gradiva za taj dan. I
dalje je govorio kada je zazvonilo.
Na sledem asu crtanja akvarelom oseao se neobino mirno i pronicljivo.
Ovako, ovako rekao je, vodei ruke uenika. Delikatno. Kao daak na papiru.
Samo dodir. Tako. Vidi? rekao bi i oseao kao da je i sam to upravo otkrio.
Sve je u nagovetaju rekao je, pritiskajui ovla prste Sju Kolvin dok je vodio
njenu etku. Mora da radi na svojim grekama sve dok ne izgledaju kao da su

94
namerne. Razume?
Dok je ekao na red u profesorskoj trpezariji ugledao je Kerol na nekoliko kora-
ka ispred sebe. Plaala je svoj obrok. Nestrpljivo je ekao da mu otkucaju raun. Ke-
rol je ve dola do pola sobe kada ju je stigao. Uhvatio ju je ispod ruke i odveo do
praznog stola pored prozora.
Boe, Karlajl rekla je poto su seli. Podigla je au aja sa ledom. Zarume-
nela se u licu. Da li si primetio kako nas je gospoa Stor gledala? ta je s tobom?
Svi e da znaju. Popila je gutljaj i spustila au.
Neka gospoa Stor ide do avola ree Karlajl. Ej, da ti neto kaem.
Duo, oseam se milijardu puta bolje nego jue u isto vreme. Isuse ree.
ta se desilo? ree Kerol. Karlajle, kai mi. Pomerila je kupu sa vo-
em na jednu stranu posluavnika i posula pagete parmezanom. Ali, nije nita jela.
ekala je da nastavi. Kai mi ta je to.
Ispriao joj je za gospou Vebster. ak i za gospodina Vebstera. Kako je morao
da spaja ice da upali kamion. Dok je to priao, jeo je puding od tapioke. Zatim je
pojeo hleb premazan lukom. Pre nego to je shvatio ta radi, iskapio je Kerolin lede-
ni aj.
Ti si lud, Karlajle rekla je, pokazujui glavom na pagete koje nije ni dota-
kao.
Zavrteo je glavom. Boe moj, Kerol. O, boe, kako se dobro oseam, zna?
Bolje nego celog leta. Spustio je glas. Doi veeras, hoe?
Pruio je ruku ispod stola i dodirnuo joj koleno. Ponovo je pocrvenela. Podigla je
oi i osvrnula se po trpezariji. Ali, niko nije obraao panju na njih. Brzo je klimnula
glavom. Onda je i ona pruila ruku ispod stola i dodirnula njegovo.
Kada se to popodne vratio kui, naao je sve spremljeno i u redu, a decu isto
obuenu. Kit i Sara su stajali na stolicama u kuhinji i pomagali gospoi Vebster da
spremi kolae od umbira. Sarina kosa bila je sklonjena sa lica i skupljena nazad
nalom.
Tatice! viknula su deca kada su ga ugledala.
Kite, Saro rekao je. Gospoo Vebster, ja... Ali, nije mu dozvolila da
zavri.
Lepo smo proveli dan, gospodine Karlajle rekla je brzo gospoa Vebster.
Obrisala je prste o kecelju koju je nosila. Bila je to Ejlinina stara kecelja sa plavim
vetrenjaama. Tako divna deca. Blago. Pravo blago.
Ne znam ta da kaem. Karlajl je stajao pored kuhinjskog pulta i posma-
trao Saru kako gnjei testo. Osetio je miris zaina. Skinuo je kaput i seo za kuhinjski
sto. Razvezao je kravatu.
Danas je bio dan upoznavanja ree gospoa Vebster. Za sutra imamo
druge planove. Mislila sam da odemo u park. Treba da iskoristimo ovo lepo vreme.
Odlina ideja ree Karlajl. Odlina. Dobro. Dobro ste to smislili, gospo-

95
o Vebster.
Taman dok stavim ove kolae u rernu, gospodin Vebster e da se pojavi. Rekli
ste u etiri sata? Rekla sam mu da doe u etiri.
Karlajl je klimnuo glavom, punog srca.
Neko vas je zvao danas rekla je, stavljajui posudu za meenje u sudoperu.
Zvala je gospoda Karlajl.
Gospoda Karlajl rekao je. ekao je ta e gospoa Vebster dalje da kae.
Da. Rekla sam joj ko sam, ali se ona izgleda nije iznenadila to me je ovde za-
tekla. Izmenjala je nekoliko rei sa svakim detetom.
Karlajl je bacio pogled na Kita i Saru, ali oni nisu obraali panju. Reali su ko-
lae na drugu foliju.
Gospoa Vebster je nastavila. Ostavila je poruku. Da vidim, zapisala sam je
negde, ali mislim da je pamtim. Rekla je: Kaite mu, odnosno, vama, to se hoe,
to se i ostvari. Mislim da je to rekla. Kazala je da ete razumeti.
Karlajl je ukoeno gledao. uo je napolju kamion gospodina Vebstera.
To je gospodin Vebster rekla je i skinula kecelju.
Karlajl je klimnuo glavom.
U sedam ujutro? pitala je.
To bi bilo dobro rekao je. I jo jednom vam hvala.
To vee je okupao decu, obukao ih u pidame i onda im je itao. Sluao je njiho-
ve molitve, dobro ih pokrio i ugasio svetlo. Bilo je skoro devet sati. Sipao je pie i
gledao neto na televiziji dok nije uo Kerolina kola ispred kue.
Oko deset, kada su bili zajedno u postelji, zazvonio je telefon. Opsovao je, ali
nije ustao da odgovori. Telefon je nastavio da zvoni.
Moda je neto vano rekla je Kerol, uspravivi se u postelji. Moda je
to devojka koja mi uva dete. Dala sam joj tvoj broj.
To je moja ena ree Karlajl. Znam da je to ona. Nije pri zdravoj pame-
ti. Poludela je. Neu da joj se javim.
Ionako moram uskoro da poem rekla je Kerol.
Bilo je divno veeras, duo. Dotakla mu je lice.
Dola je polovina prvog polugodita. Gospoa Vebster je bila kod njih ve skoro
est nedelja. Za to vreme Karlajlov ivot je proao kroz razne promene. Pre svega,
pomirio se sa injenicom da je Ejlin otila i da, koliko je mogao da shvati, nema na-
meru da se vrati. Prestao je da zamilja da e to da se promeni. Samo ponekad, kasno
nou, kada nije bio sa Kerol, poeleo bi da se ljubav koju je jo uvek oseao prema
Ejlin ugasi i muilo ga je zato se to sve dogodilo. Ali, on i deca su, uglavnom, bili
sreni i uivali u panji gospoe Vebster. U poslednje vreme je uobiajila da im spre-
mi veeru i ostavi je u rerni da se zagreje dok se on ne vrati iz kole.
Kada bi otvorio vrata, osetio bi neki prijatan miris iz kuhinje i zatekao Kita i Saru
kako postavljaju trpezarijski sto. Povremeno bi zamolio gospou Vebster da doe i

96
subotom. Pristajala je samo ako ne mora da doe pre podne. Rekla je da subotom
ujutro ona i gospodin Vebster imaju neke svoje obaveze. Tih dana bi Kerol ostavila
Doda sa Karlajlovom decom pod nadzorom gospoe Vebster, a on i Kerol bi otili
na veeru u neki restoran van grada. Verovao je da ponovo poinje da ivi. Iako se
Ejlin poslednji put javila pre est nedelja, mogao je sada da razmilja o njoj a da pri
tom ne osea bes ili potrebu da plae.
U koli su upravo preli srednji vek i poeli gotiku. Renesansa je bila jo daleko,
tek posle boinog raspusta. Karlajl se u to vreme razboleo. Na izgled preko noi,
grudi su mu se stegle i glava poela da ga boli. Udovi su mu se ukoili. Vrtelo mu se
u glavi. Glavobolja se pogorala. U nedelju se probudio sa glavoboljom i pomislio da
zove gospou Vebster da odvede decu negde. Deca su bila slatka prema njemu i do-
nosila mu vone sokove i sodu. Nije mogao da se brine o njima. Sledeeg jutra je
samo uspeo da se dovue do telefona da javi da je bolestan. Osobi koja se javila dao
je svoje ime, ime kole, odeljenje, i opisao bolest. Onda je preporuio Mela Fiera da
ga zameni. Fier je slikao apstraktne slike tri-etiri dana nedeljno, po esnaest asova
dnevno, ali ih nije ni prodavao ni izlagao.
Bio je Karlajlov prijatelj. Zovite Mela Fiera rekao je eni na drugom kraju
veze. Fiera proaputao je.
Vratio se u postelju, pokrio i zaspao. U snu je uo tektanje motora i zvuk ispuha
kada je kamion stao. Onda je ispred vrata spavae sobe uo glas gospoe Vebster:
Gospodine Karlajle?
Da, gospoo Vebster. Glas mu je udno zvuao. Oi su mu bile zatvorene.
Danas sam bolestan. Zvao sam kolu. Ostau danas u krevetu.
U redu. Nita ne brinite rekla je. Pobrinuu se o svemu.
Sklopio je ponovo oi. U polusnu mu se uinilo da je uo kako se ulazna vrata
otvaraju i zatvaraju. Oslukivao je. uo je neki tihi muki glas i kako je neko odma-
kao stolicu od stola u kuhinji. Ubrzo zatim zauli su se glasovi dece. Neto kasnije
nije bio siguran koliko je vremena proteklo uo je glas gospoe Vebster ispred
svojih vrata:
Gospodine Karlajle, da zovem lekara?
Ne, sve je u redu ree. Mislim da imam samo jaku prehladu. Sav gorim.
Mislim da sam stavio previe pokrivaa. I u kui je suvie toplo. Treba moda da
smanjite grejanje. Onda je opet utonuo u san.
Neto kasnije je uo decu kako razgovaraju sa gospoom Vebster u dnevnoj sobi.
Da li su se vratili ili odlaze napolje, pitao se Karlajl. Da li je mogue da je ve sva-
nuo sledei dan?
Ponovo je utonuo u san. Onda je uo kako se otvaraju vrata na sobi. Gospoa
Vebster se pojavila pored njegove postelje. Stavila mu je ruku na elo.
Sav gorite rekla je. Imate groznicu.
Bie mi dobro rekao je Karlajl. Samo mi je potrebno jo malo sna. I

97
moda biste mogli da smanjite grejanje. Bio bih vam zahvalan ako biste mi dali aspi-
rin. Imam uasnu glavobolju.
Gospoda Vebster je napustila sobu. Ali, vrata su ostala otvorena. uo je zvuk upa-
ljenog televizora. Utiaj, Dime uo je kako je rekla i zvuk se odmah utiao.
Karlajl je ponovo zaspao.
Ali, nije spavao ni minut, jer gospoa Vebster se iznenada vratila u sobu sa pos-
luavnikom. Sela je na jednu stranu kreveta. Izdigao se i pokuao da sedne. Podmet-
nula mu je jastuk ispod lea.
Uzmite ovo rekla je i dala mu neke tablete. Pijte ovo. Pruila mu je
au vonog soka. Donela sam vam i kau. Hou da to pojedete. Dobro e vam i-
niti.
Uzeo je aspirin i popio sok. Klimnuo je glavom. Ali, opet je sklopio oi. Tonuo
je u san.
Gospodine Karlajle rekla je.
Otvorio je oi. Budan sam ree. Izvinite. Malo se podigao. Samo
sam suvie vru. Koliko je sati? Da li je ve osam i trideset?
Prolo je pola deset rekla je.
Pola deset rekao je.
Sada u da vas nahranim kaom. Otvoriete usta i pojesti to. U est zalogaja.
Evo, prvi zalogaj. Otvorite rekla je. Bie vam bolje kada to pojedete. Onda u
da vas pustim da spavate. Prvo ovo pojedite, pa onda spavajte koliko hoete.
Pojeo je kau kojom ga je hranila i traio jo soka. Popio je sok i ponovo prile-
gao. Dok je padao u san, osetio je kako ga ona pokriva jo jednim ebetom.
Kada se sledei put probudio, bilo je popodne. Ocenio je to po bledom svetlu
koje je dopiralo kroz prozor. Pruio je ruku i povukao zastor. Video je da je napolju
oblano; oblaci su zaklonili zubato sunce. Polako je ustao iz postelje, naao papue i
obukao ogrta. Otiao je u kupatilo i pogledao se u ogledalo. Onda se umio i uzeo as-
pirin. Obrisao je lice i otiao u dnevnu sobu.
Gospoa Vebster je preko trpezarijskog stola prostrla novine na kojima su ona i
deca vajali figure od gline. Ve su napravili nekoliko figura sa dugim vratovima i iz-
buljenim oima koje su liile na irafe ili dinosauruse. Gospoa Vebster ga je pogle-
dala kada je proao pored stola,
Kako se oseate? pitala ga je dok se smetao na sofu. Mogao je da ih vidi
kako sede za trpezarijskim stolom.
Bolje, hvala. Neto bolje rekao je. Jo uvek me boli glava i imam malu
temperaturu. Stavio je nadlanicu na elo. Ali, bolje mi je. Da, bolje. Hvala
vam to ste mi jutros pomogli.
Treba li vam sada neto? ree gospoa Vebster.
Jo soka ili aja? Mislim da vam kafa ne bi kodila, ali aj je bolji. Najbolji je
sok.

98
Ne, ne, hvala rekao je. Samo u malo ovde da posedim. Dobro je malo
ustati. Samo sam neto slab. Gospoo Vebster?
Pogledala ga je i ekala.
Da li sam to jutros uo gospodina Vebstera? To je, naravno, u redu. Samo mi
je ao to nisam mogao da ga sretnem i pozdravim.
To je bio on rekla je. I on je eleo da vas upozna. Zamolila sam ga da
doe. Izabrao je samo pogreno jutro, kada ste bolesni i sve to. Htela sam da vam ka-
em neto o naim planovima, gospodinovim i mojim, ali jutros nije bilo zgodno.
ta da mi kaete? rekao je, ivnuvi, dok mu je srce lupalo od straha.
Zavrtela je glavom. U redu je rekla je. To moe da eka.
ta da mu kaete? rekla je Sara. ta?
ta, ta? pridruio se Kit. Deca su prestala da se igraju.
Samo trenutak, vas dvoje rekla je gospoa Vebster, ustajui na noge.
Gospoo Vebster, gospoo Vebster! uzviknuo je Kit.
Sluaj, sada, mladiu rekla je gospoa Vebster.
Moram da razgovaram sa tvojim ocem. Va otac je bolestan. Samo polako.
Nastavite da se igrate sa glinom. Ako ne pazi, sestra e te pretei sa figurama.
Upravo kad je krenula prema dnevnoj sobi, zazvonio je telefon. Karlajl je pruio
ruku do kraja stola i podigao slualicu.
Kao i ranije, prvo je uo tiho zujanje ice i znao je da je to Ejlin. Da rekao
je. ta je?
Karlajle rekla je njegova ena znam, nemoj da me pita kako, da stvari
sada ba ne idu dobro. Ti si bolestan, zar ne? I Riard je bio bolestan. To je neka epi-
demija. Ne moe nita da jede. Propustio je ve nedelju dana proba za komad na
kome radi. Morala sam da idem tamo i sreujem neke scene sa njegovim asistentom.
Ali, nisam te zbog toga zvala. Kai kako stvari stoje kod tebe?
Nema ta da se pria ree Karlajl. Bolestan sam, to je sve. Malo gripo-
zan. Ali, bolje mi je.
Da li jo uvek pie dnevnik? pitala je. Iznenadio se. Pre nekoliko godina
joj je rekao da vodi dnevnik. Ne kalendar dogaaja, rekao je, nego dnevnik, kao da je
to neto objanjavalo. Ali, nikad joj ga nije pokazao i ve godinu dana nije nita u
njega zapisao. Zaboravio je na njega.
Pitam te zato ree ona to treba da zapisuje ta ti se dogaa u ovom pe-
riodu. Kako se osea i ta misli. Zna, svoje misli za vreme bolesti. Zapamti da je
bolest poruka o tvom zdravlju i optem stanju. Ona ti govori o neemu. Vodi zapis-
nik. Zna na ta mislim? Kada ozdravi, moe da ga proita i vidi ta ti poruuje.
Moe da ga ita kasnije, posle svega. Kolet je tako radila rekla je Ejlin. Kada
je jednom imala groznicu.
Ko? ree Karlajl. ta si rekla?
Kolet odgovorila je Ejlin. Francuska knjievnica. Zna o kome govo-

99
rim. U kui smo imali njenu knjigu. ii ili tako neto. Nisam itala tu knjigu, ali
stalno itam njene knjige otkako sam ovamo dola. Riard mi je preporuio. Napisa-
la je knjiicu o tome kako joj je bilo, ta je mislila i oseala, za vreme dok je trajala
groznica. Ponekad je imala temperaturu etrdeset stepeni. Ponekad niu. Moda je
bilo i vie od etrdeset stepeni. Ali to je bila najvia temperatura koju je izmerila i
zapisala u toku groznice. U svakom sluaju, pisala je o tome. To hou da kaem. Po-
kuaj da pie o tome. Moda e neto ispasti iz toga rekla je Ejlin i nasmejala se,
bez razloga, kako se inilo Karlajlu. Bar e kasnije da ima zapisan svaki trenu-
tak svoje bolesti. Moi e da joj se vraa. Imae bar to. Sada ima samo to nepri-
jatno oseanje. Treba da ga prevede u neto korisno.
Pritisnuo je prstima slepoonice i sklopio oi. Ali, ona je bila jo uvek s druge
strane ice i ekala da on neto kae. ta da kae? Bilo mu je jasno da je luda.
Isuse rekao je. Isuse, Ejlin. Ne znam ta da na to kaem. Stvarno ne
znam. Moram sada da prekinem. Hvala ti to si zvala.
To je u redu rekla je. Moramo da smo u stanju da komuniciramo. Polju-
bi decu za mene. Kai im da ih volim. I Riard te pozdravlja. Mada je mrtav boles-
tan.
Zdravo ree Karlajl i spusti slualicu. Onda rukama pokri lice. Zbog nee-
ga se setio da je ona debela devojka napravila isti pokret kada je ila prema kolima.
Spustio je ruke i pogledao gospodu Vebster koja ga je posmatrala.
Nadam se da nisu loe vesti rekla je. Pomerila je svoju stolicu blie sofi.
Karlajl je odmahnuo glavom.
Dobro ree gospoa Vebster. To je dobro. Sada, gospodine Karlajle,
moda nije ba najbolji trenutak da razgovaramo o ovome. Bacila je pogled u tr-
pezariju. Za stolom, deca su se udubila u igru sa glinom. Ali, poto o tome to pre
treba da popriamo, a poto se to tie vas i dece, a vi ste sad ustali, neto u vam
rei. Dim i ja odlazimo. Stvar je u tome to nam treba neto vie nego to sada ima-
mo. Da li me razumete? Teko mi je da vam to kaem rekla je i zatresla glavom.
Karlajl je polako klimao glavom. Znao je da e da mu kae da mora da ide. Obrisao
je lice rukavom. Dimov sin iz prethodnog braka, Bob, ovek ima etrdeset godi-
na, zvao nas je jue da doemo u Oregon i da mu pomognemo oko uzgajalita ka-
nadskih kuna. Dim bi se brinuo oko kuna, a ja bih kuvala, kupovala namirnice,
spremala kuu i sve ostalo to treba. To je prilika za nas oboje, imali bismo smetaj i
hranu i jo zaradili. Dim i ja ne bismo vie morali da se brinemo ta e biti sa nama.
Je l shvatate ta govorim. Dim sada nema nita rekla je. Prole nedelje je na-
punio ezdeset dve godine. Ve due vremena nita ne zarauje. Doao je jutros da
vam to lino kae, poto sam se, vidite, spremala da vam otkaem. Mislili smo, ja
sam mislila, da e biti lake ako je Dim tu kada vam saoptim. ekala je da Kar-
lajl neto kae. Poto nije nita rekao, nastavila je. Ostau jo do kraja nedelje, a
ako je potrebno i jo koji dan idue nedelje. Ali onda, znate, zaista, stvarno moramo

100
da idemo i treba da nam poelite sreu. Mislim, da li moete da zamislite putovanje
ak do Oregona u onoj naoj krntiji? Ali, nedostajae mi deica. Toliko su draga.
Posle izvesnog vremena, poto on i dalje nije zaustio ni re, ustala je sa stolice i
sela na jastuk pored njega. Dotakla je rukav njegovog ogrtaa. Gospodine Karlaj-
le?
Razumem rekao je. Hou da znate koliko je vae prisustvo ovde znailo
za mene i decu. Glava ga je toliko bolela da je morao da zamuri. Ova glavo-
bolja rekao je. Ubija me.
Gospoa Vebster je pruila ruku i poloila nadlanicu na njegovo elo. Jo
uvek imate slabu groznicu rekla mu je. Dau vam jo aspirina. To e da snizi
temperaturu. Jo uvek je to moja briga ree. Jo uvek sam ja va lekar.
ena mi je rekla da zapisujem kako se oseam ree Karlajl. Ona misli
da je to dobra ideja da se opie groznica. Tako da mogu posle da proitam i shvatim
poruku. Nasmejao se. Pole su mu suze na oi. Obrisao ih je podlanicom.
Mislim da treba da vam donesem aspirin i sok, a onda da izaem sa decom
rekla je gospoa Vebster. ini mi se da su izgubila interes za onu glinu.
Karlajl se bojao da e ona da ode u drugu sobu i ostavi ga samog. eleo je da
razgovara sa njom. Proistio je grlo.
Gospoo Vebster, eleo bih neto da znam. Moja ena i ja smo dugo jedno
drugo voleli vie od bilo koga ili bilo ega na svetu. Ukljuujui i ovu decu. Mislili
smo, eto, znali smo da emo zajedno da doivimo stare dane. I znali smo da emo
sve to elimo da radimo na ovom svetu, raditi zajedno. Zatresao je glavom. To
mu je sada izgledalo najtunije od svega da e od sada pa nadalje sve raditi odvo-
jeno, svako za sebe.
Eto, sve je u redu rekla je gospoa Vebster. Potapala ga je po ruci. Nag-
nuo se napred i poeo ponovo da govori. Posle izvesnog vremena deca su dola u
dnevnu sobu. Gospoa Vebster im je pokazala prstom da ute. Karlajl ih je pogledao
i nastavio da pria. Neka sluaju, pomislio je. To se i njih tie. Deca kao da su shvati-
la da treba da ute, ak i da izigravaju da ih to interesuje, te su sela pored nogu gos-
poe Vebster. Onda su legla potrbuke na tepih i poela da se kikou. Ali, gospoa
Vebster je strogo pogledala u njihovom pravcu i oni su prestali.
Karlajl je nastavio da pria. Prvo, glava ga je jo uvek bolela, a i nelagodno se
oseao u pidami, na sofi, sa ovom starom enom koja je strpljivo ekala da nastavi
svoju priu. Ali, onda mu je glavobolja prestala. Uskoro je prestao da se nelagodno
osea i opustio se. Svoju priu je poeo negde od sredine, posle roenja dece. Ali,
onda se vratio na poetak, u vreme kada je Ejlin imala osamnaest a on devetnaest go-
dina, kada su goreli od ljubavi jedno prema drugom.
Stao je da obrie elo. Ovlaio je usne.
Nastavite rekla je gospoa Vebster. Znam ta hoete da kaete. Gospo-
dine Karlajle, samo nastavite da priate. Ponekad je dobro kada se govori o tome. To

101
mora jednom da se ispria. Pored toga, hou da to ujem. Posle toga ete se bolje
oseati. I meni se neto slino, kao ovo to opisujete, jednom dogodilo. Ljubav. To je
to.
Deca su zaspala na tepihu. Kit je drao palac u ustima. Karlajl je i dalje priao
kada se gospodin Vebster pojavio na vratima, pokucao i uao da povede gospou
Vebster.
Sedi, Dime rekla je gospoa Vebster. Nismo u urbi. Samo vi nastavi-
te, gospodine Karlajle.
Karlajl i starac su jedan drugom klimnuli glavom. Starac je onda uzeo jednu od
trpezarijskih stolica i doneo je u dnevnu sobu. Prineo je sofi i seo, duboko uzdahnuv-
i. Zatim je skinuo kapu i umorno prekrstio nogu preko noge. Kada je Karlajl ponovo
zapoeo priu, spustio je nogu na pod. Deca su se probudila. Sela su na tepih i poela
da ljuljaju glave napred-nazad. Ali, do tada je Karlajl ve rekao sve to je imao da
kae i uutao.
Dobro. To je dobro za vas rekla je gospoa Vebster kada je videla da je za-
vrio. vrsti ste. Ona, takoe, gospoa Karlajl. I nikad to ne zaboravite. Kada se
ovo zavri, oboje ete biti dobro. Ustala je i skinula kecelju.
I gospodin Vebster je ustao i stavio ponovo kapu na glavu.
Karlajl se na izlazu rukovao sa njima.
Zbogom rekao je Dim Vebster, dodirnuvi obod kape.
Neka vam je sa sreom rekao je Karlajl.
Gospoa Vebster mu je rekla da e se opet videti sutra rano ujutro, kao i obino.
Kao da su neto vano utanaili, Karlajl ree: U redu!
Stari par je polako iao stazom do kamiona. Dim Vebster se sagnuo ispod table
sa instrumentima. Gospoa Vebster je pogledala Karlajla i mahnula mu. U tom asu,
dok je stajao pored prozora, osetio je kako se neto zavrilo. Neto u vezi sa Ejlin i
sa prethodnim ivotom. Da li joj je on ikada mahao? Mora da jeste, naravno, znao je
da jeste, a ipak nije mogao sada da se seti. Ali, shvatio je da je sa njom gotovo i da
moe da je pusti da ode. Bio je siguran da se njihov ivot odvijao onako kako ga je
ispriao. Ali, to je prolo. I ta prolaznost mada mu je izgledala nemogua i mada
se borio protiv nje postaje deo njega kao i sve drugo to je ostavio iza sebe.
Jo jednom im je mahnuo kada je kamion poao. Video je kako se pri odlasku
starci naginju da ga vide. Onda je spustio ruku i okrenuo se svojoj deci.

102
UZDA
Onaj stari ford karavan, sa tablicama iz Minesote, parkirao se ispred naeg prozo-
ra. Napred sede mukarac i ena, a dva deaka pozadi. Juli je i temperatura je preko
trideset osam stepeni. Izgledaju kao prebijeni. U kolima visi odea; nazad je sve pre-
trpano koferima, kutijama i slinim. Po onome to smo Harli i ja kasnije mogli da za-
kljuimo, to je sve to im je ostalo poto im je banka iz Minesote oduzela kuu, ka-
mionet, traktor, poljoprivredne maine i nekoliko krava.
Ljudi sede neko vreme u kolima, kao da se pribiraju. Aparat za hlaenje vazduha
u naem stanu radi punom parom. Harli see staklo u zadnjoj sobi. Neto diskutuju u
kolima, a onda, on i ona izlaze i kreu ka naem ulazu. Nametam kosu i ekam da
po drugi put pozvone. Onda kreem da ih pustim unutra.
Traite stan? kaem. Uite, ovde je sveije.
Putam ih u dnevnu sobu. Tu radim. Tu skupljam kiriju, piem reverse, razgova-
ram sa muterijama. Proglasila sam se umetnikim frizerom. Tako pie na mojoj vi-
zit-karti. Ne svia mi se salon za dame. Nekako je starinski. Imam stolicu u uglu
sobe i haubu koju mogu da stavim iza stolice. Postoji i umivaonik koji je Harli insta-
lirao pre nekoliko godina. Pored stolice stoji stoi sa urnalima. To su stari urnali.
Nekima fali naslovna strana. Ali, ljudi sve itaju kada su pod haubom.
ovek mi kae svoje ime.
Zovem se Holic.
Kae da je ovo njegova ena. Ali, ona ne gleda u mene. Gleda u svoje nokte.
Nee ni da sednu. On kae da ih interesuje nameten stan.
Koliko vas ima? uvek isto pitam. Znam koliko ih ima. Videla sam dvojicu
deaka na zadnjem seditu. Dva i dva su etiri.
Ja, ona i deaci. Jedan ima trinaest, drugi etrnaest godina. Delie sobu, kao i
uvek.
Ona je prekrstila ruke i uhvatila se za rukave bluze. Gleda stolicu i umivaonik
kao da ih nikad ranije nije videla. Moda i nije.
Friziram kaem.
Ona klima glavom. Onda odmerava moju biljku. Ima samo pet listova.
Treba da se zalije kaem. Prilazim joj i dodirujem jedan list. Sve ovde
treba vodu. Nema je dovoljno u vazduhu. Kia pada tri puta godinje ako imamo sre-
e. Ali, ve ete se navii. I mi smo morali. Ali, svuda ovde ima erkondin.
Poto je stan? Holic bi da zna.

103
Kaem mu cenu i on se okree eni da vidi ta ona misli. Mogao bi isto tako da
gleda u zid. Nee mu uzvratiti pogled.
Pretpostavljam da treba prvo da nam ga pokaete kae on. Onda uzimam klju
za broj 17 i izlazimo.
ula sam Harlija pre nego to sam ga videla.
Pojavio se izmeu zgrada. Sa mainom za koenje trave u svom bermuda-orcu
i majici, sa slamnim eirom koji je kupio u Nogalesu. Kosi travu i radi sitne poprav-
ke kao nastojnik. Radimo za Fulton Teras korporaciju. Oni su vlasnici. Ako se desi
neki vei kvar, kao, na primer, u sistemu za hlaenje vazduha ili neto ozbiljnije u
vodovodu, imamo spisak telefonskih brojeva.
Maem. Moram. Harli sputa ruku sa drke kosaice i otpozdravlja. Onda navlai
eir na elo i vraa se svom poslu. Dolazi do kraja otkosa, okree se i vraa do uli-
ce.
To je Harli. Moram da viem. Ulazimo u kuu i penjemo se stepenicama.
ime se bavite gospodine Holic? pitam.
On je farmer kae ona.
Ne vie.
Ovde nema mnogo ta da se obrauje. Kaem ne razmiljajui.
Imali smo farmu u Minesoti. Uzgajali penicu. Neto stoke. Holic ume i oko
konja. Zna sve o njima.
Dosta o tome, Beti.
Tada mi postaje jasnija slika. Holic je nezaposlen. To nije moja briga, ali ao mi
je ako je to sluaj, pokazuje se da jeste, pa moram neto da kaem kada smo stigli is-
pred stana. Ako se odluite, plaate prvi i poslednji mesec unapred i sto pedeset
kao kaparu. Dok to govorim, gledam dole u bazen. Neki ljudi sede na lealjkama.
Jedan je u vodi.
Holic brie lice nadlanicom. Iz daljine se uje Harlijeva kosaica. Jo dalje, uju
se automobili na Kalje Verde. Deaci su izali iz kola. Jedan stoji u stavu mirno,
skupljenih nogu, sa rukama uz telo. Dok ga posmatram, vidim kako poinje da mla-
tara rukama i skae kao da bi da poleti. Drugi na seditu vozaa pravi unjeve.
Okreem se Holicu.
Da pogledamo kae.
Okreem klju i vrata se otvaraju. To je samo mali, nameteni stan sa dve spava-
e sobe. Svako ih je video na tuce. Holic se zaustavlja u kupatilu i povlai vodu u
klozetu. eka dok se rezervoar ne napuni. Kasnije, kae: Ovo bi mogla da bude
naa soba. Govori o sobi koja gleda na bazen. U kuhinji se ena uhvati za ivicu
pulta i gleda kroz prozor.
To je bazen kaem.
Ona klima glavom. Odsedali smo u nekim motelima koji su imali bazen. U
jednom je bilo suvie hlora u vodi.

104
ekam da nastavi. Ali, to je sve to kae. Ni meni nita ne pada na pamet da do-
dam.
Mislim da neemo vie gubiti vreme. Pretpostavljam da emo ga uzeti.
Holic je gleda dok to govori. Ovoga puta ona mu uzvraa pogled. Klima glavom. On
izdahnu kroz zube. Onda je neto uradila. Poela je da pucketa prstima. Jednom ru-
kom se jo uvek dri za kuhinjski pult, ali drugom pucketa prstima. Puc, puc, puc,
kao da doziva psa ili hoe nekom da privue panju. Onda prestaje i prevlai nokti-
ma preko pulta.
Ne znam kako da to protumaim. Ni Holic. Premeta se s noge na nogu.
Vratiemo se u kancelariju da sve zvanino sredimo kaem.
Drago mi je.
Bilo mi je drago. Imali smo mnogo praznih stanova za ovo doba godine. A i delo-
vali su pouzdano. Samo nisu imali sree, to je sve. Toga ovek ne mora da se stidi.
Holic plaa u gotovom prvi i poslednji mesec unapred kao i kaparu. Prebroja-
va novanice od pedeset dolara dok ga ja posmatram. Amerike glave, kae za njih
Harli, mada ih nije mnogo video u ivotu. Ispunjavam revers i dajem mu dva kljua.
Vi ste sreeni.
On gleda u kljueve. Daje eni jedan. Evo nas u Arizoni. Nikad nisi ni pomis-
lila da e videti Arizonu, zar ne?
Ona odmahuje glavom. Dodiruje listove biljke.
Treba da se zalije kaem.
Puta list iz ruke i okree se prozoru. Prilazim joj. Harli i dalje kosi travu. Ali,
sada je ispred zgrade. Poto smo pominjali farmu, za asak sam zamislila Harlija
kako ide za plugom umesto za ovom kosaicom marke blekendeker.

Gledam kako skidaju kutije, kofere, odeu. Holic unosi neto sa ega visi reme-
nje. Treba mi trenutak da se setim da je to oglavina sa uzdom za konje. Ne znam ta
dalje da radim. Nita mi se ne radi. Pa uzimam one glave iz kase. Sklonila sam ih
tamo, ali ih sada ponovo vadim. Stigle su iz Minesote. Ko zna gde e se nai u ovo
vreme idue nedelje? Moda u Las Vegasu. Sve to znam o Las Vegasu znam preko
televizije, tj. gotovo nita. Mogu da zamislim kako jedna glava stie na plau Va-
ikiki ili na neko drugo mesto, do Majamija ili Njujorka. Moda do Nju Orleansa. Za-
miljam kako ide tamo od ruke do ruke za vreme njihovih makara. Svuda mogu da
se stvore i svata zbog njih moe da se desi. Ispisujem mastilom svoje ime na iro-
kom elu generala Granta ija se slika nalazi na novanici: MARDI. Ispisujem
tampanim slovima. Na svakoj od njih. Tano preko njegovih gustih obrva. Ljudi e
zastati kada treba neto da plate i pitae se ta je to. Ko je ta Mardi? To e da se pi-
taju. Ko je ta Mardi?
Harli ulazi u stan i pere ruke u mom umivaoniku. Zna da ne volim kada to ini.
Ali, ipak to radi.

105
Ovi ljudi iz Minesote kae. veani. Daleko su od kue. Brie ruke
papirnom maramicom. Hoe da mu kaem ono to znam. Mada nita ne znam. Ne iz-
gledaju kao veani i ne govore kao veani.
Nisu veani kaem mu. Ali on se pretvara kao da ne uje.
Pa, ta on radi?
On je farmer.
ta kae?
Harli skida kapu i stavlja je na moju stolicu. Provlai ruku kroz kosu. Onda gleda
kapu i ponovo je stavlja na glavu. Kao da je sroen s njom. Ovde nema mnogo ta
da se obrauje. Da li si mu to rekla? Uzima konzervu klakera iz friidera i seda u
naslonjau. Uzima daljinski upravlja, pritiska neto i televizor se pali. Pritiska jo
neka dugmeta dok ne nade ono to trai. Seriju iz bolnikog ivota. ime se jo
veanin bavi? Pored zemljoradnje?
Ne znam, pa ne odgovaram. Harli se ve udubio u program. Verovatno je ve za-
boravio ta me je pitao. uje se sirena. ujem kripanje tokova. Na ekranu su se
neka ambulantna kola sa crvenim svetlima zaustavila ispred ulaza za hitne sluajeve.
Neki ovek iskae iz njih i tri da otvori zadnja vrata.

Sledeeg popodneva dvojica deaka pozajmljuju crevo za polivanje i peru kara-


van. iste ga spolja i iznutra. Malo kasnije primeujem da se ona odvezla. Ima viso-
ke potpetice i lepu haljinu. Rekla bih da trai posao. Posle izvesnog vremena vidim
kako se deaci muvaju oko bazena u kupaim gaicama. Jedan skae sa odskone
daske i roni do kraja bazena. Izranja pljujui vodu i tresui glavom. Drugi deak,
onaj to je jue pravio unjeve, lei potrbuke na pekiru na drugom kraju bazena.
Ali, onaj prvi nastavlja da preplivava bazen, dodirujui pri tom zid da se malo odgur-
ne pri okretu.
Pored njih, tamo je jo dvoje ljudi. Sede u naslonjaama, jedan na jednoj, drugi
na drugoj strani bazena. Jedan je Irvin Kob, kuvar u lokalnom non-stop ekspres-res-
toranu. On sebe zove Prca. Svi ga tako zovu, Prca, umesto Irv ili nekim drugim na-
dimkom. Ima pedeset pet godina i elav je. Ve izgleda kao sueno meso, ali hoe jo
da se suna. Za to vreme je njegova nova ena, Linda Kob, na poslu u samoposluzi.
Prca radi nou. Ali, on i Linda su sredili da ne rade subotom i nedeljom. Na drugoj
stolici sedi Koni Nova. Uspravila se i mae noge losionom. Koni je kelnerica u baru.
Doselila se ovamo pre est meseci sa takozvanim verenikom, jednim pijanim advo-
katom. Ali, oslobodila ga se. Sada ivi sa dugokosim studentom koji se zove Rik.
Sluajno znam da je otputovao da poseti roditelje. Prca i Koni nose tamne naoare.
Konin tranzistor je ukljuen.
Pre jedno godinu dana kada se doselio, Prca je bio novopeeni udovac. Ali, posle
nekoliko meseci momakog ivota, oenio se Lindom. Ona je crvenokosa ena, ima
oko trideset godina. Ne znam kako su se sreli. Ali, jedne veeri, pre nekoliko meseci,

106
Prca je napravio finu veeru i pozvao Harlija i mene da upoznamo novu gospou
Kob. Posle veere smo sedeli u njihovoj dnevnoj sobi i pili sladunjave koktele iz vi-
sokih aa. Prca nas je pitao da li hoemo da gledamo filmove to ih je snimio. Rekli
smo da hoemo. Onda je Prca namestio ekran i projektor. Linda Kob nam je ponovo
sipala ono slatko pie. ta fali, mislila sam. Prca je poeo da pokazuje filmove sa
puta na Aljasku sa svojom pokojnom enom. Film je poinjao sa njenim ulaskom u
avion u Sijetlu. Dok je putao film, Prca je priao. Pokojnica je imala pedesetak go-
dina, dobro je izgledala, moda malo gojazna. Imala je lepu kosu.
To je Prcina prva ena rekla je Linda Kob. To je prva gospoa Kob.
To je Evelin rekao je Prca.
Prva ena se dugo pojavljivala na ekranu. Bilo je udno videti je i istovremeno ih
sluati kako o njoj tako govore. Harli me je pogledao i znala sam da i on neto raz-
milja. Linda Kob nas je pitala da li hoemo jo jedno pie ili kolaie. Nismo hteli.
Prca je opet rekao neto o prvoj gospoi Kob. Jo uvek je bila na ulazu u avion; sme-
ila se i pomerala usne mada se nita nije ulo osim zujanja projektora. Ljudi su mo-
rali da je obilaze da bi uli u avion. Ona je i dalje mahala u kameru, mahala nama u
Prcinoj dnevnoj sobi. Mahala je i mahala. Evo, opet Evelin rekla bi nova gos-
poa Kob kad god bi se prva gospoa Kob pojavila na ekranu.
Prca bi celu no prikazivao filmove da nismo rekli da moramo da poemo. Harli
je izmislio neki razlog.
Zaboravila sam ta je rekao.
Koni Nova lei na leima u lealjci; tamne naoare joj pokrivaju pola lica. Noge
i stomak joj se sjaje od ulja. Jedne noi, ubrzo poto se uselila, priredila je zabavu.
To je bilo pre nego to je izbacila advokata i poela da ivi sa onim dugokosim. Hte-
la je da proslavi naselje. Pozvala je Harlija i mene i gomilu drugih ljudi. Otili smo,
mada nismo mnogo marili za to drutvo. Seli smo pored vrata i tu ostali sve do odla-
ska. Nije to bilo ni tako davno. Konin prijatelj je hteo da tim povodom nekoga nagra-
di. Nudio je svoje advokatske usluge, bez honorara, za razvod braka. Bilo ijeg. Sva-
ko prisutan je mogao da izvue karticu iz zdele koju je nudio ukrug. Kada je zdela
dola do nas, svi su poeli da se smeju. Harli i ja smo izmenjali poglede. Ja nisam iz-
vlaila. Nije ni Harli. Ali, videla sam kako gleda u hrpu kartica u zdeli. Onda je zavr-
teo glavom i dodao zdelu sledeoj osobi. ak su i Prca i nova gospoa Kob izvlaili
kartice. Pobednika karta je imala neto napisano na poleini. Nosilac ove karte ima
pravo na jedan besplatan neosporiv razvod, zajedno sa potpisom advokata i datu-
mom. Jeste da je advokat bio pijanica, ali se tako ipak ne ponaa. Svi osim nas su
stavili ruku u zdelu, kao da je to bilo neto zabavno. ena koja je izvukla zgoditak je
zapljeskala. Kao na onim televizijskim kvizovima. Do avola, ovo je prvi put da
sam neto dobila! Rekli su mi da joj je mu u vojsci. Nikad neu saznati da li je jo
uvek sa njim ili je dobila svoj razvod, jer Koni Nova je promenila drutvo otkako se
rastala sa advokatom.

107
Otili smo odmah posle izvlaenja. To je na nas ostavilo tako dubok utisak da ni-
ta nismo mogli da kaemo osim to je neko od nas dvoje rekao: Ne verujem svojim
oima ono to su videle.
Moda sam ja to rekla.
Nedelju dana kasnije Harli je pitao da li je veanin, mislio je na Holica, naao
neki posao. Upravo smo ruali i Harli je sedeo u svojoj fotelji i pio klaker. Ali, nije
ukljuio televizor. Kaem mu da ne znam. I ne znam. ekam da ujem ta jo ima da
kae. Ali, on uti. Trese glavom. Izglea da o neemu razmilja. Onda pritiska dug-
me i televizor oivi.
Ona je nala posao. Poela je da radi kao konobarica u oblinjem italijanskom
restoranu. Radi u dve skraene smene, prvo za ruak, a onda dolazi kui, pa se opet
vraa za veernju smenu. Stalno odlazi i vraa se. Deaci po ceo dan plivaju, a Holic
sedi u stanu. Ne znam ta tamo radi. Jednom sam je frizirala, pa mi je ispriala neke
stvari. Rekla mi je da je radila kao kelnerica po zavretku srednje kole i da je tako
srela Holica. Posluila ga je palainkama, negde tamo u Minesoti.
Tog jutra je dola kod mene i pitala me da li mogu da joj uinim uslugu. Htela je
da joj sredim kosu posle smene za ruak, a pre veernje. Da li mogu? Rekla sam da
moram da proverim u knjizi. Zamolila sam je da ue. Mora da je napolju ve bilo e-
trdeset stepeni.
Znam da je u poslednji as rekla je. Ali, kada sam se sino vratila sa
posla, pogledala sam se u ogledalo i primetila da mi je izrastao koren. Rekla sam
sebi: treba mi frizer. Ne znam nijednog drugog.
Pronaem petak, 14. avgust. Nemam nita zakazano.
Mogu da vas primim u pola tri ili tri kaem.
Bilo bi bolje u tri kae ona. Moram da trim sada da ne zakasnim. Gaz-
da je prava svinja. Videemo se kasnije.
U pola tri kaem Harliju da imam muteriju i da mora da gleda bejzbol u spava-
oj sobi. On guna, ali uzima nur i odvlai televizor na tokiima u zadnji deo sta-
na. Zatvara vrata. Proveravam da li je sve u redu. Nametam urnale da mogu lako
da se dohvate. Onda, sedam do haube i manikiram nokte. Nosim ruiastu uniformu
u kojoj friziram. Nastavljam da manikiram nokte i povremeno gledam kroz prozor.
Ona prolazi pored prozora i zvoni na vratima. Uite viem. Otkljuano
je.
Nosi crno-belu uniformu sa posla. Obe smo u radnoj uniformi. Sedite, duo,
pa da ponemo. Gleda u manikir. I manikirau vas kaem.
Seda na stolicu sa uzdahom.
Zabacite glavu kaem. Tako. Zato ne zatvorite oi? Samo se opustite.
Prvo u da vam operem kosu amponom a onda da vam ofarbam koren. Posle emo
ostalo. Koliko imate vremena?
Moram da se vratim do pola est.

108
Srediemo vas dotle.
Mogu da jedem na poslu. Ne znam ta e Holic i deaci da jedu za veeru.
Lepo e se snai i bez vas.
Poinjem da putam toplu vodu i onda primeujem da je za Harlijem ostala neka
prljavtina i trava. Briem to i ponovo sipam vodu.
Ako hoe kaem ima u ulici mesto gde mogu da pojedu hamburgere.
Nita im ne bi falilo.
Ne bi oni to hteli. Uostalom, ni ja ne elim da moraju da idu tamo.
To nije moja briga, pa nita vie ne govorim. Napravila sam lepu penu i nastav-
ljam svoj posao. Kada sam joj oprala kosu i namestila frizuru, stavljam je pod haubu.
Sklopila je oi. Pomiljam da je moda zaspala. Uzimam joj ruku i poinjem da ra-
dim.
Neu manikir. Otvara oi i izvlai ruku.
Ne brini, duo. Prvi manikir je uvek besplatan.
Ponovo mi daje ruku, uzima jedan urnal i stavlja ga u krilo. To su njegovi si-
novi kae. Iz prvog braka. Bio je razveden kad smo se sreli. Ali, volim ih kao
da su moji. Ne bih mogla da ih vie volim ni da su moji. Ni da sam im roena majka.
Utiavam haubu tako da proizvodi tihi, umirujui zvuk. Nastavljam da joj mani-
kiram nokte. Ruka poinje da joj se oputa.
Napustila ih je, Holica i decu, na samu Novu godinu pre deset godina. Nikad
se vie nije javila. Vidim da hoe da mi to ispria. to se mene tie moe. Svi
vole da priaju kada su na frizerskoj stolici. Ja nastavljam da radim. Holic je do-
bio razvod. Onda smo poeli da izlazimo. Zatim smo se venali. Dugo smo sasvim
lepo iveli. Bilo je tu uspona i padova. Ali, mislili smo da se borimo za neto. Za-
tresla je glavom. Ali, neto se desilo. Mislim, neto se desilo Holicu. Pre svega,
poeo je da se interesuje za konje. Naroito za tog jednog odreenog rasnog konja,
znate, kupio ga je, pa smo morali da platimo avans i svakog meseca otplatu. Vodio
ga je na trke. I dalje je ustajao pre zore, kao i uvek, i dalje je obavljao sve to treba.
Mislila sam da je sve u redu. Ali, nita ne znam. Ako hoete istinu, nisam stvorena
za kelnericu. Mislim da bi me ti tipovi otpustili kao nita samo kad bih im dala povo-
da. Ili i bez povoda. ta ako me otpuste? ta onda?
Ne brini, duo kaem. Nee te otpustiti.
Uskoro uzima drugi urnal. Ali ga ne otvara. Samo ga dri i nastavlja da govori.
U svakom sluaju, taj njegov konj. Brza Beti. To Beti je ala. Ali, kae da on
mora da bude pobednik poto ga je nazvao po meni. Veliki pobednik, zaista. U stvari,
gde god se trkao, gubio je. Svaku trku. Naduvana Beti tako bi trebalo da se zove.
U poetku sam ila na neke trke. Ali, konj je uvek trao devedeset, devet prema je-
dan. To su mu bile anse. Ali Holic, ako je ita, onda je tvrdoglav. Nije hteo da odus-
tane. Kladio bi se na konja i kladio. Dvadeset dolara na pobedu. Pedeset na pobedu.
Plus svi trokovi oko odravanja konja. Znam da ne zvui kao neki veliki iznos. Ali,

109
kad se sve skupi. A kada su anse bile takve devedeset devet prema jedan ku-
pio bi i kombinovanu kartu. Pitao bi me koliko emo para dobiti ako konj pobedi.
Ali, on nije pobedio i ja sam prestala da odlazim.
I dalje nastavljam svoj posao. Koncentriem se na nokte. Imate lepu pokoicu
kaem. Pogledajte ovde. Vidite li te male polumesece? To znai da imate do-
bru cirkulaciju.
Ona prinosi ruku i gleda je. Ma ta kaete? Slee ramenima. Ponovo mi
daje ruku. Ima jo neto da mi kae. Jednom, kada sam bila u srednjoj koli, refe-
rent za kolska pitanja zamolila me da doem u njenu kancelariju. Zvala je tako sve
uenice, jednu po jednu. O emu sanjate? pitala me. ta zamiljate da ete raditi
za deset godina? Dvadeset godina? Bilo mi je tada esnaest ili sedamnaest godina.
Bila sam jo dete. Nisam znala ta da odgovorim. Sedela sam kao mutava. Ona je
tada bila u mojim sadanjim godinama. Mislila sam da je stara. Stara je, rekla sam u
sebi. Njen ivot je ve upola zavren. I oseala sam da znam neto to ona nikad nije
znala. Tajnu. Neto to niko ne treba da zna ni da govori o tome. Nisam nita rekla.
Samo sam zatresla glavom. Mora da me je otpisala kao glupu. Ali, nisam nita mogla
da kaem. Da li shvatate? Mislila sam da znam stvari o kojima ona nema pojma.
Sada, kada bi mi postavili isto pitanje, o snovima i slino, rekla bih im.
Duo, ta biste im rekli? Uzela sam joj drugu ruku. Ali, prestala sam da ra-
dim. Samo je drim i ekam da ujem dalje.
Pomera se napred u stolici. Pokuava da izvue ruku.
ta biste im rekli?
Uzdahnula je i zavalila se nazad. Puta da joj drim ruku. Rekla bih: Snovi
su ono iz ega se budimo. To bih im rekla. Ispravlja nabore na suknji. To bih
rekla ako bi me neko pitao. Ali, niko ne pita. Isputa ponovo uzdah. Je l treba
jo dugo?
Ne dugo kaem.
Ne znate kako je to.
Da, znam kaem. Pribliavam hoklicu njenim nogama. Poinjem da joj
priam kako je bilo pre nego to smo doli ovamo i kako je jo uvek isto. Ali, Harli
je izabrao da ba tada izae iz spavae sobe. Ne gleda nas. ujem televizor u spava-
oj sobi. Prilazi umivaoniku i uzima au vode. Naginje se nazad dok pije. Adamova
jabuica mu se eta niz grlo.
Odmiem haubu i opipavam joj kosu sa obe strane. Malo joj zadiem jedan uvo-
jak.
Duo, izgleda ko nova kaem.
Daj boe.

Deaci nastavljaju da plivaju po ceo dan, svaki dan, do poetka kole. Beti nas-
tavlja da radi. Ali, iz nekog razloga, ne dolazi vie da se frizira. Ne znam zato. Mo-

110
da joj se nije svidela frizura. Ponekad leim budna, Harli spava kao klada pored
mene, i pokuavam da zamislim da sam na Betinom mestu. Pitam se ta bih tada ra-
dila.
Holic alje jednog sina sa kirijom prvog septembra, pa onda i prvog oktobra. Jo
uvek plaa u gotovini. Uzimam pare od deaka, prebrojavam novac pred njim i onda
piem priznanicu. Holic je naao neki posao. Bar tako ja mislim. Svakog dana se ne-
kud odvozi karavanom. Vidim ga kako odlazi rano ujutro i vraa se kasno po pod-
ne. Ona proe pored mog prozora u pola jedanaest i vraa se u tri. Ako me vidi, mah-
ne mi. Ali se ne smei. Onda je ponovo vidim u pet, ide ponovo u restoran. Holic sti-
e kasnije. Tako stvari teku do polovine oktobra. U meuvremenu su se Holicovi
upoznali sa Koni Novom i njenim dugokosim prijateljem Rikom. Upoznali su i Prcu
i novu gospou Kob. Ponekad ih, nedeljom po podne, vidim sve oko bazena sa pi-
em u ruci kako sluaju Konin tranzistor. Jednom mi je Harli rekao da ih je sve video
kako peku rotilj iza zgrade. Bili su u kupaim kostimima. Harli kae da vedanin
ima grudi kao bik. Kae da su jeli virle i pili viski. Kae da su bili pijani.

Bila je subota uvee, prolo je jedanaest. Harli je zaspao u svojoj naslonjai.


Uskoro u morati da ustanem i iskljuim televizor. Kada to budem uradila, on e se
probuditi. Zato si ga iskljuila? Gledao sam program. To e rei. Uvek isto kae.
U svakom sluaju, televizor je bio ukljuen, stavila sam viklere i drala asopis u
krilu. Povremeno bih dizala pogled. Ali, nisam mogla da se usredsredim na program.
Svi su bili tamo, pored bazena, Prca i Linda Kob, Koni Nova i dugokosi, Holic i
Beti. Po kunom pravilniku, zabranjeno je biti na bazenu posle deset uvee. Ali, oni
noas nisu marili za kuna pravila. Ako bi se Harli probudio, otiao bi i rekao im ne-
to. Mislila sam: u redu je to se zabavljaju, ali uskoro treba da prekinu. Stalno sam
ustajala i prilazila prozoru. Svi, osim Beti, bili su u kupaim kostimima. Ona je jo
uvek bila u radnoj uniformi. Ali, izula je cipele, drala au u ruci i pila na ravnoj
nozi sa njima. Nisam jo htela da ugasim televizor. Onda je neko od njih neto vik-
nuo, a drugi su se nasmejali. Videla sam kako Holic ispija svoje pie. Stavio je au
na pod. Onda je otiao do kuice gde je spremite za lealjke i stolove. Izvukao je je-
dan sto i popeo se na njega. Onda, izgledalo je da to ini bez ikakvog napora, podi-
gao se do Vrha kabine. Istina je, pomislih, snaan je. Dugokosi mu, sav oduevljen,
pljeska. I drugi navijaju. Znam da moram da odem tamo i prekinem im zabavu.
Harli se skljokao u naslonjai. Televizor je i dalje ukljuen. Polako otvaram vra-
ta, izlazim i brzo ih zatvaram. Holic je na krovu kabine. Oni ga hrabre. Kau: Haj-
de, ti to moe da uradi. Nemoj sada da padne. ik, probaj. Takve stvari.
Onda ujem Betin glas. Holice, razmisli o tome ta radi. Ali, Holic samo
stoji tamo na ivici. Gleda dole u vodu. Izgleda da razmilja koliko mu treba zaleta da
bi skoio. Odlazi na kraj krova. Pljuje u aku i trlja ruke. Prca vie:
Pravi dasa! Sad e ti to.

111
Vidim kako pada na ivicu bazena. I ujem ga.
Holice! vie Beti.
Svi ure u pomo. Dok sam stigla, on je seo. Rik ga dri za ramena i vie mu u
lice. Holice! ovee!
Ima duboku zasekotinu na elu, a oi su mu staklaste. Prca i Rik mu pomau da
sedne u stolicu. Neko mu prua pekir. Holic ga dri kao da ne zna emu slui. Svi
mu neto govore. Holic prislanja pekir na lice. Onda ga sklanja i gleda u krv na nje-
mu. Samo gleda. ini se da nita ne razume.
Dajte da ga pogledam. Prilazim mu blie. Ne izgleda dobro. Holice, je
l vam dobro? Ali, on me samo gleda i onda mu oi odlutaju. Mora to pre u
bolnicu. Beti me gleda i poinje da trese glavom. Gleda ponovo Holica. Prua mu
drugi pekir. Mislim da je trezna. Ostali su pijani. Najblae reeno.
Prca shvata ta sam rekla. Da ga odvezemo u hitnu pomo.
Rik kae: I ja u da poem.
Svi idemo kae Koni Nova.
Treba da se drimo zajedno kae Linda Kob.
Holice! zovem ga ponovo.
Ne moem ide kae Holic.
ta je rekao pita me Koni Nova.
Rekao je: ne moem ide kaem joj.
ta ide? O emu to govori? hoe Rik da zna.
Ponovite? kae Prca. Nisam uo.
Kae: ne moem ide. Mislim da ne zna o emu govori. Bolje ga odvedite u
bolincu kaem. Onda se setim Harlija i kunih pravila. Niste smeli da budete
ovde. Niko od vas. Postoje neka pravila. Ajte sada u bolnicu.
Hajde da ga odvezemo u bolnicu kae Prca kao da mu je to ovog asa sinu-
lo. Verovatno je pijaniji od drugih. Pre svega, ne moe da stoji mirno. Povodi se.
Die i sputa noge. Dlake na njegovim grudima se bele pod svetlou iznad bazena.
Ja u da uzmem kola. To kae dugokosi. Koni, daj mi kljueve.
Ne moem ide kae Holic. Pekir mu se spustio na bradu. Posekotina mu
je na elu.
Dajte mu onaj ogrta od frotira. Ne moe tako u bolnicu. To kae Linda
Kob. Holice! Holice! To smo mi. eka i onda uzima au viskija iz njegove
ruke i ispija je.
Vidim ljude kako sa nekih prozora posmatraju ta se dole zbiva. Svetla se pale.
Idite u krevet! vie neko.
Konano, dugokosi se pojavljuje sa Koninim datsunom iza zgrade i dovozi ga
blizu bazena. Prednja svetla blete. On pritiska gas.
Za ime boga, idite u krevet! vie ista osoba. Jo ljudi se pojavljuje na pro-
zorima. Oekujem svaki as da se Harli pojavi, sa kapom, sav zapenuen od besa.

112
Onda pomislim, ne, prespavae to. Zaboravi na njega.
Prca i Koni Nova prilaze Holicu sa strane. Ne moe da hoda pravo. Povodi se.
Delimino zbog toga to je pijan. Ali, nema sumnje: povreen je. Ubacuju ga u kola i
svi se guraju za njim. Beti ulazi poslednja. Mora da sedne u neije krilo. Onda odla-
ze. Onaj to je vikao zalupio je prozor.
Celu sledeu nedelju Holic ne izlazi. Pomiljam da je Beti napustila posao poto
je vie ne vidim da prolazi pored mog prozora. Kad sam videla deake kako su pro-
li, izala sam i prosto naprosto ih pitala:
Kako vam je tata?
Povredio je glavu rekao je jedan od njih.
ekam, nadajui se da e rei jo neto. Ali, oni ute. Sleu ramenima i odlaze u
kolu sa svojim paketima za ruak i sveskama. ao mi je kasnije to nisam pitala za
njihovu pomajku.
Kada sam videla Holica napolju, kako stoji na balkonu sa zavojem, nije mi ni
klimnuo glavom. Ponaa se kao da sam stranac. Kao da me ne poznaje ili kao da
nee da me poznaje. Harli kae da se i prema njemu isto ponaa. To mu se ne svia.
ta mu je? Hoe Harli da zna. Prokleti veanin. ta mu je sa glavom?
Neko mu je rascopao ili ta?
Nita ne odgovaram. Uopte se ne uputam u to.
Onda te iste nedelje po podne vidim kako jedan deak iznosi neku kutiju i stavlja
je u karavan. Penje se ponovo stepenicama. Uskoro se vraa sa drugom kutijom i
nju takoe stavlja tamo. Postaje mi jasno da se spremaju da odu. Ali, nita ne govo-
rim Harliju. Ve e na vreme saznati.
Sledeeg jutra, Beti alje jednog od deaka dole. Nosi poruku na kojoj pie da joj
je ao to moraju da se sele. Ostavlja mi adresu svoje sestre u Indiu gde mogu da po-
aljem njihov depozit. Pominje da odlaze osam dana pre isteka kirije. Nada se da e
moi da dobiju taj novac nazad, mada nisu otkazali trideset dana unapred. Kae:
Hvala na svemu. Hvala to ste me onda frizirali. Potpisano je: Iskreno Vaa, Beti
Holic.
Kako se zove? pitam deaka.
Bili.
Bili, kai joj da mi je stvarno ao.
Harli ita ono to je napisala i kae da e pre da odu u pakao nego da dobiju neke
pare nazad od Fulton Terase. Kae da ne moe da ih razume.
Ljudi koji prolaze kroz ivot kao da su im svi neto duni.
Pita kuda idu. Ali ja nemam pojma. Moda nazad u Minesotu. Otkud znam kuda
idu? Meutim, ne mislim da se vraaju u Minesotu. Mislim da idu da negde drugde
oprobaju svoju sreu.
Koni Nova i Prca sede na svojim uobiajenim mestima, sa suprotnih strana baze-
na. Povremeno gledaju Holicove deake kako nose stvari u karavan. Onda sam

113
Holic izlazi sa nekom odeom preko ruke. Koni Nova i Prca viu i mau. Holic ih
gleda kao da ih ne poznaje. Onda die svoju slobodnu ruku. Samo je die. Oni mau.
Onda i Holic mae. Nastavlja da im mae i kad su oni prestali. Beti silazi dole i dodi-
ruje mu ruku. Ona ne mae. ak nee ni da ih pogleda. Kae neto Holicu i on ide do
kola. Koni Nova lee nazad u lealjku i pojaava tranzistor. Prca skida naoare za
sunce i neko vreme posmatra Holica i Beti. Onda stavlja naoare iza uiju. Smeta se
u lealjku i ponovo suna svoju isuenu, staru kou.
Konano su se spakovali i spremili da krenu. Deaci sede pozadi, Holic za vola-
nom, Beti na seditu do njega. Isto kao kad su doli ovde.
ta to gleda? kae Harli.
Doao je da predahne. Sedi u svojoj naslonjai i gleda televiziju. Ali, ustaje i pri-
lazi prozoru.
Eto, odlaze, a ne znaju ni kud e, ni ta e. Ludi veanin.
Gledam ih kako izlaze iz parkiralita i skreu na put koji e ih odvesti na auto-
put. Onda ponovo gledam Harlija. Seda nazad u naslonjau. Dri svoju konzervu
klakera i nosi svoj slamni eir. Ponaa se kao da se nita nije dogodilo i kao da ni-
kad i nee.
Harli?
Ali, naravno, on me ne uje. Prilazim mu i stajem ispred njegove stolice. On je
iznenaen. Ne zna kako da to protumai. Uranja dublje u naslon i samo sedi i gleda
me.
Telefon poinje da zvoni.
Javi se, hoe li? kae.
Ne odgovaram mu. Zato bih?
Onda nek zvoni kae.
Idem po metlu, neke krpe, ice za ribanje i kofu. Telefon je prestao da zvoni. On
jo uvek sedi u svojoj naslonjai. Ali, iskljuio je televizor. Uzimam klju, izlazim i
penjem se do broja 17. Ulazim u stan i prolazim kroz dnevnu sobu do njihove kuhi-
nje do njihove bive kuhinje.
Kuhinjski pult je obrisan, sudopera i ormarii isti. Nije loe. Ostavljam stvari za
ienje na tednjaku i odlazim da pogledam kupatilo. Nema nita to se sa malo ri-
banja ne bi moglo srediti. Onda otvaram vrata od spavae sobe koja gleda na bazen.
Roletne su podignute; sa kreveta skinute presvlake. Pod se blista. Hvala kaem
naglas. Kud god da je pola, elim joj sreu. Sreno, Beti. Jedna fioka na pisa-
em stolu je otvorena. Prilazim joj. Pozadi u fioci vidim uzdu koju je doneo kada je
stigao. Mora da su je u urbi zaboravili. Moda i nisu. Moda ju je on namerno osta-
vio.
Uzda kaem. Prilazim prozoru da pogledam na svetlu. Nije nita posebno,
samo stara uzda od tamne koe. Ne razumem se mnogo u njih. Znam samo da se je-
dan deo stavlja u usta. Zove se em. Napravljen je od elika. Uzde idu preko glave,

114
kroz remenje na vratu, do ruku jahaa. Kako jaha povlai uzde, tako se konj kree.
To je prosto. em je teak i hladan. Kad bi ti tako neto stavili u usta, brzo bi uhva-
tio korak. Kada bi osetio da ga neko povlai, znao bi da je dolo vreme. Znao bi da si
se uputio nekuda.

115
KATEDRALA
Onaj slepac, stari prijatelj moje ene, nameravao je da prespava kod nas. ena
mu je umrla. Doao je da poseti roake svoje pokojne ene u Konektikatu. Zvao je
moju enu od tasta i tate. Dogovorili su se. Doi e vozom, put traje pet sati, a moja
ena e ga doekati na stanici. Nije ga videla od kada je jedno leto, pre deset godina,
radila za njega u Sijetlu. Ali, odravali su vezu. Snimali su trake i slali ih jedno dru-
gom. Nisam bio oduevljen to e da doe. Nisam ga poznavao. I brinulo me to je
slep. Sve to sam znao o slepima znao sam iz filmova. U filmovima su se slepci spo-
ro kretali i nisu se nikad smejali. Ponekad su ih vodili specijalni psi. Nije me radovao
slepac u kui.
Tog leta, u Sijetlu, traila je posao. Ostala je bez para. ovek za koga je trebalo
da se uda krajem leta bio je u oficirskoj koli. Ni on nije imao para. Ali, ona je volela
njega i on nju, itd. Videla je oglas u novinama: TRAI SE POMO Da ita slep-
cu, i broj telefona. Zvala je i otila tamo; odmah su je primili. Radila je sa slepcem
celo leto. itala mu razne stvari, socijalne sluajeve, izvetaje, tome slino. Pomogla
mu da organizuje svoju malu kancelariju u okviru okrunog odeljenja za drutvenu
pomo. Postali su dobri prijatelji, slepac i moja ena. Otkud to znam? Sama mi je
rekla. I jo neto mi je rekla. Poslednjeg dana u njegovoj kancelariji, zamolio ju je da
joj dotakne lice. Pristala je. Rekla mi je da je prstima dotakao svaki deli njenog lica,
nos, ak i vrat. Uvek se toga seala. Pokuala je ak da napie pesmu o tome. Uvek
je pokuavala da pie pesme. Svake dve godine napisala bi poneku pesmu, obino
poto bi joj se neto vano dogodilo.
Kada smo poeli da se zabavljamo, pokazala mi je tu pesmu. Opisala je njegove
prste i kako su joj prelazili preko lica. U pesmi je govorila i o tome kako se oseala u
tom trenutku, ta joj je prolazilo kroz glavu kada joj je slepi ovek dodirnuo nos i
usne. Seam se da mi se pesma nije mnogo svidela. Naravno, nisam joj to rekao.
Moda samo ne razumem poeziju. Pesme mi nisu ba omiljeno tivo.
U svakom sluaju, taj ovek sa kojim je prvo bila, onaj budui oficir, bio je njena
ljubav iz detinjstva. U redu. Hou da kaem da je krajem leta pustila tog slepca da je
dira po licu, rekla mu zbogom, pa se udala za svoju prvu ljubav, itd., koji je sada ve
dobio in, i onda se odselila iz Sijetla. Ali, odravali su vezu, ona i slepac. Prvi put
mu se javila posle otprilike godinu dana. Zvala ga je jedne noi iz vazduhoplovne
baze u Alabami. Htela je da pria sa njim. Priali su. Zamolio ju je da mu poalje tra-
ku i ispria mu kako ivi. Uradila je to. Poslala mu je traku. Na traci je priala slepcu

116
o svom muu i njihovom zajednikom ivotu u vojnoj slubi. Rekla mu je da voli
svog mua, ali da ne voli gde ive i ne voli to je on deo vojne industrije. Kazala mu
je da je napisala pesmu o njemu. Ispriala mu je da pie pesmu o tome kako se osea
kao ena vazduhoplovnog oficira. Jo je nije zavrila. Jo uvek pie. Slepac snimio
traku. Poslao je. Ona snimila traku. Tako godinama. Njenog oficira su premetali od
baze do baze. Slala je trake iz Mudija AFB, Makgvajera, Makonela, i konano iz
Travisa, pored Sakramenta, gde se jedne noi osetila usamljena i odseena od ljudi
koje je i tako gubila u stalnom potucanju. Shvatila je da ne moe dalje tako. Otila je
u kupatilo i progutala sve pilule i kapsule koje je nala u ormariu za lekove, iskapiv-
i pri tom bocu dina. Onda je legla u kadu sa vruom vodom i izgubila svest.
Ali, umesto da umre, bilo joj je muka. Povraala je. Njen oficir zato da ga
zovem po imenu? bio je njena prva ljubav i ta bi jo hteo? vratio se odnekuda
kui, naao je i zvao hitnu pomo. Kasnije je sve to zabeleila na traku i poslala slep-
cu. Tokom godina, snimala je razne stvari na trake i slala ih odmah slepcu. Pored pe-
sme koju je pisala jednom godinje, mislim da joj je to bila glavna rekreacija. Na
jednoj traci rekla je da je odluila da napusti svog oficira na neko vreme. Na drugoj,
rekla mu je o svom razvodu. Onda smo mi poeli da izlazimo i, naravno, i to je ispri-
ala svom slepcu. Sve mu je govorila, ili mi se bar tako inilo. Jednom me je pitala
da li bih hteo da ujem poslednju traku koju joj je poslao. To je bilo pre godinu dana.
I mene pominje, rekla je. Pa sam pristao. Sluau je. Sipao sam nam pie i seli smo u
dnevnu sobu. Spremili smo se da sluamo. Prvo je stavila traku u magnetofon, onda
namestila jainu i pustila traku. Neto je zakripalo i neko je poeo jako glasno da
pria. Utiala je zvuk. Posle nekoliko bezopasnih fraza, uo sam kako ovaj stranac
izgovara moje ime, ovaj slepac koga nisam ak ni poznavao! I onda je rekao: Iz
svega to si rekla o njemu, mogu samo da zakljuim... Ali neko nas je prekinuo,
neko je pokucao na vrata ili tako neto, i nikad vie nismo sluali tu traku. Moda i
bolje to nismo. Dovoljno sam uo.
Sada taj isti slepac dolazi da spava u mojoj kui.
Moda bih mogao da ga povedem na kuglanje rekoh eni. Ona je reckala
krompire na krugove. Spustila je no i okrenula se.
Uradie to rekla je ako me voli. Ako me ne voli, onda je neto drugo.
Ali, ako bi neki tvoj prijatelj, bilo koji prijatelj, doao u posetu, ja bih sve uinila da
se osea prijatno. Obrisala je ruke kuhinjskom krpom.
Ja nemam nijednog prijatelja slepca rekoh.
Ti nema nijednog prijatelja rekla je. Taka. Pored toga rekla je
do avola, samo to mu je umrla ena! Zar ne razume to? ovek je izgubio enu!
Nisam odgovorio. Nije mi mnogo rekla o njegovoj eni. Zvala se Beula. Beula!
To je crnako ime.
Je l mu ena bila crnuga? pitao sam.
Jesi li lud? ree moja ena. Ili si pao s kruke ili tako neto. Podigla

117
je krompir. Video sam kako je tresnuo o pod i otkotrljao se ispod tednjaka. ta ti
je? rekla je. Da li si pijan?
Samo pitam rekoh.
Tada mi je ispriala vie nego to sam hteo da znam. Sipao sam pie i seo za ku-
hinjski sto da je sluam. Delovi prie su poeli da se sastavljaju.
Beula je poela da radi za slepca sledee leto poto je moja ena otila. Ubrzo
posle toga, Beula i slepac su se venali u crkvi. Skromno venanje pre svega,
kome se ide na crkveno venanje? samo njih dvoje, plus svetenik sa enom. Ali,
ipak crkveno venanje. To je bila Beulina elja, rekao joj je. Mora da je ve tada Be-
ula nosila rak u svojim lezdama. Poto su osam godina bili nerazdvojni tako
kae moja ena, nerazdvojni Beulino zdravlje se naglo pogoralo. Umrla je u bol-
nikoj sobi u Sijetlu; slepac je sedeo pored njene postelje i drao ju je za ruku. Ven-
ali su se, iveli i radili zajedno, spavali zajedno, vodili ljubav, sigurno, a onda je sle-
pac morao da je pokopa. Sve to su proiveli a da nikada nije video kako ta prokleta
ena izgleda. To mi je bilo neshvatljivo. uvi to, bilo mi je malo ao slepca. Onda
sam poeo da razmiljam kako tek alostan mora da je bio njen ivot. Zamisli enu
koja ne moe nikada da vidi sebe onako kako je vidi onaj ko je voli. ena koja pro-
vodi dane i dane bez i najmanjeg komplimenta od svog ljubavnika. ena kojoj mu
nikad ne moe da proita raspoloenje sa lica, bilo da je dobro ili loe. Neke ko moe
ili ne mora da se minka njemu svejedno. Mogla je, ako je htela, da nosi zelenu
senku oko jednog oka, ubadau u nozdrvi, ute pantalone i ljubiaste cipele, svejed-
no. I onda pred smrt, slepeva ruka na njenoj, roni suze iz svojih slepih oiju za-
miljam ih tako njena poslednja misao je moda bila: nikada nije znao kako izgle-
da, a samo to nije umrla. Robertu je ostalo malo osiguranje i pola meksikog novi-
a od dvadeset pezosa. Druga polovina novia je otila sa njom u grob. Patetino.
I tako, kada je dolo vreme, moja ena je otila po njega. Poto mi je preostalo
samo da ekam i za to sam ga, naravno, optuivao pio sam pie i gledao televi-
ziju, kad zauh kola. Ustao sam iz sofe sa aom pia i otiao do prozora da pogle-
dam.
Video sam kako se moja ena smeje dok parkira kola. Video sam kako izlazi iz
kola i zatvara vrata. Jo uvek se smejala. Stvarno neverovatno. Otila je do druge
strane kola gde je slepac izlazio. Zamisli samo, slepac je imao veliku bradu! to je
mnogo, mnogo je. Nagnuo se nazad i izvukao kofer. Moja ena ga je uzela za ruku,
zatvorila vrata na kolima, i, ne prestajui da pria, odvela ga stazom do stepenica na
prednjoj verandi. Iskljuio sam televizor, iskapio pie, isprao au, obrisao ruke.
Onda sam krenuo ka ulazu.
ena je rekla: Hou da te predstavim Robertu. Roberte, ovo je moj mu. Sve
sam ti rekla o njemu. Blistala je od sree. Drala je ovog slepca za rukav od kapu-
ta.
Slepac je spustio kofer i pruio mi ruku.

118
Prihvatio sam je. vrsto mi je stisnuo ruku, podrao ju je neko vreme, onda je
pustio.
Imam utisak kao da smo se ve ranije sreli pohvalio se.
I ja rekoh. Nisam znao ta drugo da kaem. Onda sam dodao: Dobro
doli. Mnogo sam sluao o vama.
Zatim smo krenuli, naa mala grupa, sa verande u dnevnu sobu moja ena
ga je vodila za ruku. U drugoj ruci je drao kofer. ena bi mu govorila: Nalevo,
Roberte. Tako. Sada pazi, stolica. Tako. Sedi ovde. Ovo je sofa. Kupili smo je pre
dve nedelje.
Hteo sam da kaem neto o staroj sofi. Voleo sam tu staru sofu. Ali, nisam rekao
nita. Onda sam hteo neto drugo da kaem, razgovora radi, o lepom predelu uz reku
Hadson. Kako, kada se vozi u Njujork, treba da sedi u vozu sa desne strane, a kada
se vraa iz Njujorka sa leve strane.
Da li ste prijatno putovali? rekao sam. Uzgred, s koje strane ste sedeli?
Kakvo pitanje, s koje strane! rekla je moja ena.
Kakve to veze ima s koje strane?
Samo sam pitao rekoh.
S desne ree slepac. Ve se skoro etrdeset godina nisam vozio vozom.
Od kada sam bio dete. Sa roditeljima. Bilo je to davno. Skoro da sam zaboravio to
oseanje. Ve mi je brada posuta mrazom ree. Tako mi bar kau. Da li delu-
jem dostojanstveno, draga moja? ree slepac mojoj eni.
Deluje, Roberte ree ona. Roberte, tako se radujem to te vidim.
Konano je spustila pogled sa slepca i pogledala u mene. Imao sam utisak da joj
se ne svia moj izraz na licu. Slegnuo sam ramenima.
Nikada nisam sreo, ni lino poznavao, nekoga ko je bio slep. Ovaj slepac je bio u
poznim etrdesetim godinama, krupan, proelav, sa sputenim ramenima kao da se
sagnuo pod nekim velikim teretom. Imao je smee pantalone, smee cipele, svetlo
smeu koulju, kravatu, sportski kaput. Pravi kico. Imao je i tu veliku bradu. Ali,
nije imao ni tap ni tamne naoare. Uvek sam mislio da su tamne naoare obavezne
za slepce. U stvari, voleo bih da ih je imao. Na prvi pogled su mu oi izgledale kao i
svake druge. Ali, kad si bolje pogledao, bile su nekako drugaije. Pre svega, suvie
beline u duici, a zenice kao da su se pomerale u duplji bez njegovog znanja i kon-
trole. Jezivo. Dok sam buljio u njegovo lice, video sam kako je leva zenica skrenula
prema nosu a desna pokuavala da ostane mirna. Ali, to je bio samo pokuaj, poto je
to oko lutalo a da on to nije ni znao, ni eleo.
Dozvolite da vam donesem pie rekoh. ta biste eleli? Imamo od sve-
ga pomalo. To je jedna od naih razonoda.
Bab, ja isto pijem samo sko rekao je brzo tim svojim prodornim gla-
som.
Tano rekoh. Bab! Sigurno. Znao sam.

119
Dotakao je prstima kofer koji je stajao pored sofe.
Hteo je da negde stavi svoje stvari. Nisam ga krivio zbog toga.
Odneu to gore u tvoju sobu ree moja ena.
Ne, nipoto ree glasno slepac. Poneu to kad poem gore.
Malo vode sa viskijem? rekoh.
Vrlo malo ree.
Znao sam rekoh.
Samo kap rekao je. Onaj irski glumac, Beri Ficderald? Ja sam kao on.
Kad pijem vodu, rekao je Ficderald, onda pijem vodu. Kad pijem viski, onda pijem
viski. Moja ena se nasmejala. Slepac je stavio ruku ispod brade. Polako je digao
bradu i pustio je da padne.
Napravio sam pie, tri velike ae skoa preseene vodom. Onda smo se udob-
no smestili i priali o Robertovim putovanjima. Prvo o dugom letu sa Zapadne obale
do Konektikata, to smo raspravili. Onda vozom od Konektikata dovde. Dok smo go-
vorili o tom delu puta, popili smo jo po jedno pie.
Setio sam se da sam negde proitao da slepi ne pue poto, kako ispada, ne mogu
da vide dim koji izdiu. Mislio sam da toliko bar znam o slepima. Ali, ovaj slepac je
popuio svoju cigaretu do kraja i onda zapalio sledeu. Tako je on punio svoju pepe-
ljaru, a moja ena je praznila.
Uz veeru smo popili jo jedno pie. ena je napunila Robertov tanjir biftekom,
restovanim krompirom, grakom. Ja sam mu namazao dva pareta hleba maslacem.
Rekao sam:
Izvoli hleb sa maslacem. Cugnuo sam malo iz ae. Hajde da se pomo-
limo rekao sam i slepac je pognuo glavu. ena me je gledala zinuvi od uda.
Hajde da se molimo da telefon ne zvoni i da se hrana ne ohladi rekao sam.
Onda smo poeli da jedemo. Pojeli smo sve to je bilo na stolu. Jeli smo kao da
je kraj sveta. Nismo razgovarali. Jeli smo. Zavezali smo servijete oko vrata. Pasli
smo po tom stolu. Dali smo se u ozbiljno dranje. Slepac je odmah opipao svoju hra-
nu, znao je tano gde mu je ta na tanjiru. Sa divljenjem sam posmatrao kako see
meso viljukom i noem. Odsekao bi dva pareta mesa, prineo jedno viljukom do
usta, onda bi se bacio na krompire, pa na graak, a zatim bi odlomio komad hleba sa
maslacem i pojeo ga. Na kraju bi iskapio dobar gutljaj mleka. Nije mu smetalo ni da
povremeno neto dohvati prstima.
Sve smo pojeli, ukljuivi i pola kolaa sa jagodama. Nekoliko trenutaka smo po-
sedeli, kao da smo zaprepaeni. Izbio nam je znoj na lice. Konano smo ustali od
stola i ostavili prljave tanjire. Nismo se osvrtali. Odvukli smo se do dnevne sobe i
strovalili se na svoja mesta. Robert i moja ena seli su na sofu. Ja sam seo u veliku
fotelju. Popili smo jo dva-tri pia dok su oni razgovarali o vanim dogaajima koji
su se desili za poslednjih deset godina. Ja sam ih, uglavnom, samo sluao. Ponekad
bih neto ubacio. Nisam eleo da on pomisli da sam napustio sobu, ili ona da se ose-

120
am zapostavljen. Govorili su o stvarima koje su se njima desile njima! za
ovih poslednjih deset godina. Uzaludno sam ekao da ujem svoje ime sa eninih us-
taca: I onda se moj dragi mu pojavio u mom ivotu, ili tako neto. Opet su raz-
govarali o Robertu. Robert se, izgleda, bavio svim i svaim, ovek vian svakom
poslu, taj slepac. U poslednje vreme su on i njegova ena distribuisali materijal za
drutvo koje je propagiralo ameriki nain ivota i od toga su, koliko sam shvatio,
kako-tako iveli. Slepac je bio i radio-amater. Govorio je svojim prodornim glasom
sa kolegama iz Guama, Filipina, Aljaske, ak sa Tahitija. Rekao je da tamo ima mno-
go prijatelja ako ikada odlui da poseti ta mesta. S vremena na vreme bi okrenuo
svoje slepo lice prema meni, stavio ruku pod bradu i pitao me neto. Koliko sam ve
na sadanjem poloaju? (Tri godine.) Da li volim svoj posao? (Ne.) Da li u da osta-
nem tu? (Kakav drugi izbor imam?) Konano, kada sam mislio da se malo iscrpeo,
upalio sam televiziju.
ena me je iritirano pogledala. Samo to joj nije prekipelo. Onda je pogledala u
slepca i rekla:
Roberte, da li ima televizor?
Draga moja, imam dva ree slepac. U boji i prastari, crno-beli. Smeno
je, ali ako ga upalim, a stalno ga palim, upalim onaj u boji. Smeno, zar ne?
Nisam znao ta da kaem. Apsolutno nita. Nisam imao nikakvo miljenje o
tome. Stao sam da gledam vesti i pokuao da sluam ta spiker pria.
Ovo je televizor u boji ree slepi ovek. Ne pitaj me kako, ali mogu da
pogodim.
Odavno smo zamenili crno-beli za ovaj rekoh.
Slepac je gucnuo pie. Podigao je bradu, pomirisao je i pustio da padne. Nagnuo
se napred na sofi. Stavio je pepeljaru na stoi i upaljaem upalio cigaretu. Zavalio
se ponovo u sofu i prekrstio noge u glenjevima.
Moja ena je prekrila usta rukom i zevnula. Protegla se. Mislim da u da
odem gore i obuem kunu haljinu rekla je. Rekla bih da je vreme da se pre-
svuem. Roberte, samo se raskomoti rekla je.
Komotan sam ree slepi ovek.
Hou da se komotno osea u ovoj kui rekla je.
Komotan sam ree slepi ovek.
Kada je ona otila, sluali smo vremensku prognozu i sportski pregled. Ve je
bilo toliko vremena prolo od kada je otila da nisam znao da li e uopte da se vrati.
Pomislio sam da je moda legla. eleo sam da sie ponovo dole.
Nisam hteo da ostanem nasamo sa slepcem. Pitao sam ga da li hoe jo jedno
pie i on je rekao da hoe. Onda sam ga pitao da li hoe da pui malo trave sa mnom.
Rekao sam da sam ba smotao jednu. Nisam, ali sam smislio da to uradim dok kae
piksla.
Probau malo s tobom rekao je.

121
To volim da ujem rekoh. To je prava stvar.
Uzeo sam naa pia i seo do njega na sofu. Onda sam zavio dve debele pljuge.
Upalio sam jednu i dodao mu. Stavio sam mu je meu prste. Uzeo je i udahnuo.
Dri to due moe rekao sam. Odmah sam video da nema blagu predsta-
vu.
ena je sila dole u ruiastom ogrtau i ruiastim papuama.
ta se to osea? rekla je.
Mi uzeli malo konoplje rekao sam.
ena me je divljaki pogledala. Onda je pogledala slepca i rekla: Roberte, ni-
sam znala da to pui.
Sada puim, draga moja rekao je. Uvek se neto mora prvi put probati.
Ali, jo nita ne oseam.
Ovo je prilino blago rekao sam. Ovo je blago. Ovo moe da se kontro-
lie rekao sam. Od toga ne pomeri.
Ne uopte, Bab rekao je i nasmejao se.
ena je sela na sofu izmeu mene i slepca. Dodao sam joj pljugu. Uzela je, po-
vukla i vratila mi. Kako ide u krug? rekla je. Onda je dodala: Ne bi trebalo
da puim ovo. I tako jedva drim oi otvorene. Ona veera me upropastila. Nije tre-
balo toliko da jedem.
To je zbog kolaa sa jagodama ree slepac. Svemu je kriv taj kola
rekao je i gromoglasno se nasmejao. Onda je zatresao glavom.
Ima jo kolaa rekao sam.
Hoe li jo kolaa, Roberte? rekla je moja ena.
Moda malo kasnije rekao je.
Obratili smo panju na televiziju. Moja ena je ponovo zevnula.
Spremila sam ti krevet, Roberte, ako hoe da spava rekla je. Znam da
si imao dugi dan. Samo kai kad si spreman da ode u krevet. Povukla ga je za
ruku. Roberte?
Povratio se i rekao: Ba mi je bilo lepo. Ovo je bolje od traka, zar ne?
Stie rekao sam i stavio pljugu meu njegove prste. Uvukao je dim, zadr-
ao ga i ispustio. Kao da to radi od svoje devete godine.
Hvala, drugar rekao je. Ali, ovo je dosta za mene. Mislim da poinje da
me hvata rekao je. Pruio je upaljenu pljugu mojoj eni.
I mene rekla je. Isto. I mene. Uzela je pljugu i dodala je meni.
Hou da zatvorim oi i da malo posedim tu, izmeu vas dvojice. Ali, neu da vam
smetam, vai? Nijednom. Ako vam to smeta, kaite. Ako ne, mogu da sedim ovde
zatvorenih oiju dok ne poete na spavanje ree. Spremila sam ti krevet, Ro-
berte, ako hoe da spava. Ej, probudite me ako zaspim. Kada je to rekla, sklopi-
la je oi i zaspala.
Vesti su se zavrile. Ustao sam i promenio program. Ponovo sam seo na sofu

122
Vie bih voleo da moja ena nije zakunjala. Leala je otvorenih usta, sa glavom na
naslonu sofe. Tako se namestila da joj se kuni ogrta otvorio i otkrio sonu butinu.
Krenuo sam da je pokrijem, ali sam tada pogledao u slepca. ta mari! Pustio sam da
joj ogrta bude otvoren.
Kai kad hoe jo kolaa sa jagodama rekao sam.
Rei u ti rekao je.
Da li si umoran? rekoh. Hoe li u krevet? Da li ti se spava?
Jo ne kazao je. Ne, drugar, ostau s tobom. Ako ti odgovara. Ostau da
ti pravim drutvo dok se tebi ne prikunja. Nismo imali prilike da razgovaramo. Zna
na ta mislim? ini mi se kao da smo ona i ja veeras vodili glavnu re. Podigao
je bradu i pustio je da padne. Uzeo je cigarete i upalja.
Nije vano rekoh. Onda dodah: Hvala ti na drutvu.
I verovatno sam mu bio zahvalan. Svako vee sam puio travu i ostajao budan
to sam due mogao. ena i ja smo vrlo retko odlazili zajedno na spavanje. Kada bih
konano zaspao, sanjao bih razne stvari. Ponekad bih se probudio iz nekog sna i srce
bi mi lupalo kao ludo.
Na televiziji je bilo neto o crkvama i srednjem veku. Ne neka od uobiajenili
emisija. Hteo sam da gledam neto drugo. Poeo sam da okreem razne programe.
Ali, ni na njima nije bilo niega. Onda sam ponovo okrenuo prvi program i izvinio
se.
U redu je, drugar ree slepac. Meni nita ne smeta. Gledaj to god ho-
e. Uvek neto nauim. Uenju nikad kraja. Nee mi faliti da neto nauim i vee-
ras. Imam dobre ui ree.
utali smo neko vreme. Nagnuo se napred, sa licem okrenutim ka meni, a des-
nim uhom ka televizoru. Vrlo neprijatno. Povremeno bi mu se oni kapci spustili, pa
naglo otvorili. S vremena na vreme bi dotakao bradu i povlaio je kao da razmilja o
neemu to je uo na televiziji.
Neki ljudi obueni kao skeleti i avoli na ekranu su kinjili i muili grupu ljudi u
kukuljaama. Oni to su bili obueni kao avoli imali su maske, rogove i duge repo-
ve. Ova lakrdija je bila deo crkvene procesije. Voditelj, Englez, rekao je da se to de-
ava u paniji jednom godinje. Pokuao sam da objasnim slepcu ta prikazuju.
Skelete ree on. Znam dosta o njima rekao je i klimnuo glavom.
Onda se videla neka katedrala. Zatim su dugo pokazivali drugu katedralu. Ko-
nano, prikazali su onu uvenu u Parizu, sa lebdeim potpornjima i tornjevima koji
su doticali oblake. Kamera se povukla da pokae celu katedralu kako se ocrtava na
nebu iznad grada.
Povremeno bi engleski voditelj zautao i pustio da se kamera sama eta po kate-
dralama. Ili bi kamera snimala prirodu, ljude u poljima kako idu za volovima. ekao
sam koliko sam mogao. Onda sam osetio da moram neto da kaem. Sada poka-
zuju spolja ovu katedralu. Oluke. Male statue raznih udovita. Sada su verovatno u

123
Italiji. Da, ovo je Italija. Tu su neke slike na zidovima u ovoj crkvi.
Drugar, da li su to freske? upitao je i ispio gutljaj pia.
Pruio sam ruku prema svojoj ai. Bila je prazna. Pokuao sam da se prisetim
onoga to sam znao. Pita da li su to freske? rekoh. Dobro pitanje. Ne
znam.
Kamera je pokazivala katedralu u okolini Lisabona. Razlike izmeu ove portu-
galske i onih francuskih i italijanskih katedrala nisu bile tako velike. Ali su postojale.
Uglavnom u unutranjosti. Onda mi je neto palo na pamet, te rekoh: Neto mi je
palo na pamet. Da li ima pojma ta je to katedrala? Naime, kako izgledaju? Da li me
razume? Ako ti neko pomene katedralu, da li ima predstavu o emu govori? Da li
zna razliku izmeu nje i, recimo, baptistike crkve?
Polako je putao dim iz usta. Znam da su ih stotine radnika zidale po pedeset,
sto godina rekao je. Naravno, upravo sam uo kako je to ovaj rekao. Znam da
su iste porodice kroz generacije radile na jednoj katedrali. I to sam uo kada je rekao.
Ljudi koji su poeli rad na njima, nisu ih nikada videli zavrene. U tom smislu, dru-
gar, nita se ne razlikuju od nas, zar ne? Nasmejao se. Onda su mu se kapci pono-
vo spustili. Glava mu je klonula.
Izgledao je kao da je zadremao. Moda je zamiljao kako je u Portugalu. Na tele-
viziji su sada pokazivali drugu katedralu. Ova je bila u Nemakoj. Englez je nastavio
svojim monotonim glasom. Katedrale rekao je slepi ovek. Ispravio se i poeo
da klima glavom. Ako hoe istinu, drugar, to je sve to znam o njima. Ovo to
sam upravo rekao. Ono to sam uo da je ovaj rekao. Ali, moda moe da mi je opi-
e? Voleo bih kad bi to uradio. Voleo bih da ujem. Ako hoe da zna, nemam ba
dobru predstavu o njima.
Paljivo sam pogledao snimak katedrale na televiziji. Odakle da ponem? Ali, re-
cimo, kada bi moj ivot zavisio od toga. Pretpostavimo da mi je neki ludak zapretio
da e me ubiti ako mu ne opiem katedralu.
Jo malo sam piljio u katedralu pre nego to se slika prenela na okolinu. Nije mi
bilo druge. Okrenuo sam se slepcu i rekao: Pre svega, one su visoke. Traio
sam putokaze po sobi. Uzdiu se u visine. Visoko, visoko. Neke su toliko velike
da moraju da se podupru. Da bi, to se kae, stajale. Ti podupirai se zovu potporni
stubovi. Zbog neega mi lie na vijadukte. Moda ne zna ni ta su vijadukti? Pone-
kad na fasadi imaju izvajane avole i slino. Ponekad neke dame i gospodu. Ne pitaj
me zato rekoh.
Klimao je glavom. Kao da mu se ceo gornji deo tela pomerao napred-nazad.
Ne umem ba najbolje da ispriam, zar ne? rekao sam.
Prestao je da klima glavom i nagnuo se napred na ivici sofe. Provlaio je prste
kroz bradu dok me je sluao. Shvatio sam da me nije razumeo. Ali, ipak je ekao da
nastavim. Klimnuo je glavom, kao da me ohrabruje. Pokuao sam da smislim ta jo
da kaem. Stvarno su velike rekoh. Masivne. Sagraene od kamena. Pone-

124
kad i od mermera. U doba kada su graene katedrale, ljudi su eleli da budu to blie
Bogu. U ono doba je Bog bio vaan deo svaijeg ivota. To moe da se vidi iz naina
na koji su gradili katedrale. ao mi je rekoh ali izgleda da ne mogu bolje da ti
objasnim. Nemam smisla za to.
Nema problema, drugar ree slepac. Hej, sluaj. Nadam se da mi nee
zameriti ako te neto pitam. Mogu li neto da te pitam? Dozvoli da ti postavim prosto
pitanje na koje e odgovoriti sa da ili ne. Bez uvrede, samo iz iste radoznalosti. Ti
si moj domain. Ali, interesuje me da li si na neki nain religiozan? Ne zamera mi
to te to pitam?
Odmahnuo sam glavom. On to, naravno, nije mogao da vidi. Za slepca je svejed-
no da li si namignuo ili klimnuo glavom. Moglo bi se rei da ne verujem u to. Ni
u ta. Ponekad je to teko. Da li razume ta hou da kaem?
Da, svakako rekao je.
Dobro rekao sam.
Englez je jo uvek priao. Moja ena je uzdahnula u snu.
Izvini rekao sam. Ali, ne mogu da ti kaem kako izgleda katedrala.
Prosto nisam u stanju. Ne mogu da kaem nita vie od onoga to sam ve rekao.
Dok me je sluao, slepac je sedeo veoma mirno, pognute glave.
Suta istina je da katedrale za mene ne znae nita posebno rekoh. Ni-
ta. Katedrale. Neto to se gleda kasno nou na televiziji. To je sve to su one za
mene.
U tom trenutku je slepac proistio grlo. Izvadio je neto iz zadnjeg depa. Onda
je rekao: Shvatam, drugar. U redu je. To se deava. Nita ne brini ree. Hej,
sluaj. Hoe da mi uini neto? Imam ideju. Zato ne potrai neku tvrdu hartiju? I
olovku. Da pokuamo neto. Da nacrtamo jednu zajedno. Donesi tvrdi papir i olov-
ku. hajde, drugar, donesi ree.
I tako sam se popeo gore. Noge su mi klecale. Kao posle tranja. Pogledao sam u
eninu sobu. Naao sam neke hemijske olovke u koarici na stolu. Onda sam poku-
ao da se setim gde se nalazio papir koji je traio.
Na donjem spratu, u kuhinji, naao sam papirnu kesu sa ljuskama od luka na dnu.
Istresao sam je i ispraznio. Poneo sam je u dnevnu sobu i seo pored njegovih nogu.
Pomerio sam neke stvari, ispravio nabore na kesi i prostro je na stoi.
Slepac se spustio sa sofe i seo pored mene na tepih.
Preao je prstima preko kese. Opipao je njene strane odozgo do dole. I ivice, ak
i ivice. Opipao je sva etiri ugla.
U redu ree. Vai, hajde da je nacrtamo.
Naao mi je ruku, ruku sa olovkom. Uhvatio ju je odozgo. Hajde, drugar, crtaj
ree. Crtaj. Videe. Pratiu tvoje pokrete. Bie sve u redu. Poni ovako kao
to ti kaem. Videe. Samo ti crtaj rekao je slepi.
I tako sam poeo. Prvo sam nacrtao kutiju nalik na kuu. Nalik na ovu moju.

125
Onda sam joj nacrtao krov. Na krajevima krova nacrtao sam tornjeve. Blesavo.
Fenomenalno rekao je. Fantastino. Dobro ti to radi rekao je. Je
li, drugar, da li si ikad pomislio da e ovako neto da ti se desi? E, ivot je udan, to
svi znamo. Nastavi. Samo napred.
Dodao sam prozore sa lukovima. Nacrtao lebdee potpornje. Okaio velika vrata.
Nisam mogao da stanem. Program se zavrio. Spustio sam olovku, sklopio i otvorio
aku. Slepac je opipavao hartiju. Prelazio je vrhovima prstiju preko papira, preko
svega to sam nacrtao, i klimao glavom.
Fino to crta ree slepac.
Ponovo sam uzeo olovku, a on moju ruku. Nastavio sam. Nisam nikakav umet-
nik, ali sam nastavio da crtam.
ena je otvorila oi i zagledala se u nas. Sela je na sofu sa otvorenim ogrtaem.
ta radite? rekla je. Kaite mi, hou da znam.
Nisam odgovorio.
Crtamo katedralu rekao je slepac. Zajedno. Pritisni jako obratio se
meni. Tako. To je dobro rekao je. Sigurno. Uhvatio si stvar, drugar. Vidim
da jesi. Mislio si da ne moe. Ali, moe, zar ne? Sada punom parom napred. Zna
ta hou da kaem? Za koji minut imaemo gotovu sliku. Kako ti je ruka? ree.
Dodaj sad neke ljude. ta je katedrala bez ljudi?
ta se deava? rekla je moja ena. ta to radi, Roberte? ta se to zbi-
va?
Sve je u redu rekao je njoj. Sada zatvori oi rekao je meni.
Posluao sam ga. Zatvorio sam ih kao to je rekao.
Da li su zatvorene? ree. Nemoj da me lae.
Neu rekoh.
Dri ih zatvorene ree. Nemoj sada da prestane. Crtaj.
I tako smo nastavili. Njegovi prsti su jahali na mojim prstima dok je moja ruka
prelazila preko papira. To nije moglo da se poredi ni sa im to sam do sada doiveo
u ivotu.
Mislim da smo zavrili rekao je. Mislim da si je uhvatio. Pogledaj. ta
misli?
Ali, nisam otvorio oi. Hteo sam da ih jo malo drim zatvorene. inilo mi se da
tako treba da postupim.
Onda? rekao je. Da li gleda?
Oi su mi i dalje bile sklopljene. Bio sam u svojoj kui. Znao sam. Ali, nisam se
oseao kao da sam negde unutra.
To je stvarno neto rekoh.

126
POGOVOR

POSTMODERNISTIKI REALIZAM
REJMONDA KARVERA
U okviru savremene amerike knjievne scene Rejmond Karver, autor knjige Ka-
tedrala, esto se smatra za rodonaelnika grupe pisaca meu koje se ubrajaju En
Biti, Riard Ford, Elizabet Talent i Frederik Bartelmi, ija dela imaju zajedniko to
to govore o obinim ljudima i stvarima, krto, turo, obinim reima, upotreblja-
vajui pri tom minimalna pripovedaka sredstva. Meutim, tu, na tim najoptijim pa-
ralelama, svaka slinost izmeu Karvera i, recimo, Biti ili Bartelmija prestaje i poi-
nje da se uoava ono to je mnogo bitnije upadljive razlike u temama, likovima,
formi. Dok su tzv. postmodernisti odbijali da se vezuju za lokalne teme i odreeni
socijalni milje, Karver govori o radnikoj klasi na Severozapadu, Frederik Bartelmi
pie o potroakom drutvu na urbanizovanom tzv. novom jugu, a En Biti o srednjoj,
uspenoj i obrazovanoj klasi istone obale Amerike. Ali, razlike meu njima ne svo-
de se samo na razlike u lokaciji i klasi o kojoj piu, nego i u nainu na koji piu. Bar-
telmi je reformirani postmodernista, dok Karver odbija da nastavi postmodernisti-
ku tradiciju eksperimentalne proze. Neki kritiari, traei zajedniki imenitelj za
ovu novu knjievnu pojavu koja je jo u procesu stvaranja, najee je nazivaju mi-
nimalizmom, zatim prljavim realizmom (asopis Granta), novim ili pop realiz-
mom. Drugi pak predlau matovite, esto i maliciozne nazive, kao to su koka-
kola realizam, postalkoholiarski, radniki, minimalistiki super-realizam
(Don Bart) ili TV proza.
Karver odbija da ga zovu minimalistom. Pre nekoliko godina, u jednom interv-
juu, tim povodom je izjavio:
U prikazu moje poslednje knjige, neko me je nazvao minimalistikim piscem.
Prikaziva je smatrao da mi time daje kompliment. Ali, ja to nisam tako shvatio. Ima
neto u minimalizmu to mi se ne svia, jer mirie na skuenost ne samo vizije
nego i naina na koji se ona izlae.
Uobiajeni napadi na tzv. minimalizam svode se uglavnom na zamerke to takva
dela ne obrauju velike filosofske ideje, to su liena istorijske perspektive, to su
apolitina, ili, pak, to knjievni likovi nemaju dovoljnu dubinu. Ipak, u nedostat-
ku boljeg termina, ameriki asopis Misisipi Rivju posvetie posebnu svesku kriti-

127
kom odreenju minimalistike proze gde e Karver biti ustolien kao vrhunski
minimalist (u pozitivnom smislu te rei). Jer, oni koji su pristalice minimalizma po-
laze od pretpostavke da pisac ne moe da ima vii cilj od toga da se sa to manje
sredstava kae to vie.
Glavni pretea minimalizma je sigurno ehov, ali na um padaju i Dems Dojs iz
Dablinaca, Kafkini faktografski opisi najudovinijih zbivanja, Hemingvejev lakon-
ski stil, Beketova strogost u izrazu. Mogli bismo isto tako ovu pojavu da stavimo u
istorijsku perspektivu van knjievnosti i da se vratimo do Diana i Stravinskog za
koje je striktnost forme jo uvek samo metod, da bi se, u vreme kada Mis van der
Roe proglaava da je manje vie, metod pretvorio u sistem. Taj sistem je prenesen i
u dela najboljih amerikih postmodernista kao to je Donald Bartelmi, samo nije
uvek povezan sa realizmom kao to je sluaj kod Karvera.
Karverova minimalistiko-realistika remek-dela u anru kratke prie imala su
presudan uticaj na celu generaciju najmlaih pisaca. Meu sledbenike Karvera spa-
daju pripadnici nove izgubljene generacije: Dejvid Livit, Bret Iston Elis, Dej
Meklnerni, Tama Janovic i Emi Hempl, koji smatraju Karvera za oca anra. Poto
se radi o veoma mladim piscima koji su doiveli ogroman komercijalni uspeh ve pr-
vim knjigama, koje boluju od svih nedostataka poetnikog pisanja, jo je prerano
donositi sud o njihovom potencijalnom talentu i knjievnoj vrednosti. Ipak, ono to
se odmah primeuje jeste da su dela ovih autora liena duboke ljudskosti i emotiv-
nosti koja odlikuje najbolje Karverove prie. Naslov Elisove knjige Manje od nule
najreitije govori o nultom kvalitetu emotivnog ivota u ovoj prozi iz kolske klupe,
potpuno povlaenje od jezika ideja i jezika emocija u prazninu potroake psihoze
tzv. japija, blazirane i privilegovane omladine modernog velegrada, Njujorka ili Los
Anelesa.
Meutim, Karverovo delo nije uticalo samo na najmlau generaciju amerikih
pisaca, nego je i meu piscima srednje generacije izazvalo radikalno okretanje od
tzv. eksperimentalne ili postmoderne fikcije a la Donald Bertelmi ili Don Bart, po-
pularne sedamdesetih godina, i pomeranje u pravcu novog realizma. To je istovreme-
no dovelo do ireg preporoda anra kratke prie u amerikoj knjievnosti. U svojim
esejima Karver nije prikrivao otpor prema trikovima koji su kod eksperimentalis-
ta esto bili sami sebi cilj, ali je istovremeno isticao, na primer, zasluge Donalda
Bartelmija kao inovatora i naglaavao da pisac ne treba da se boji preuzimanja rizika.
Ove njegove izjave su mnogi tumaili kao direktan napad na postmoderniste ija su
dela puna dvostrukih ogledala, meta-meta-asocijacija i svakojakih drugih knjievnih
igara i marifetluka. Meutim, po naem miljenju, Karverova proza ne negira dostig-
nua postmodernista, ona samo obre prioritete i njihovu brigu za intelektualne igre i
konstrukcije stavlja u drugi plan, istiui u prvi plan svakodnevicu, stvarnost, ljudske
emocije. Njegov realizam je stoga postmodernistiki jer ni u jeziku ni u nainu pri-
kazivanja stvarnosti nije pokuaj povratka tradicionalnom, socioistorijskom, premo-

128
dernom realizmu. Njegova proza govori o gradovima i lokacijama na Severozapadu
na isti nain na koji je Vendersov Pariz-Teksas film o Parizu na jugu Amerike. Ra-
van, nereljefan ton opisa, sveden esto samo na imenovanje gradova kao to su
Klivlend ili Portland, ili pogled ogranien na ono to se vidi sa prozora u pri-
zemlju (Uzda), ili sa verande (Odakle zovem), ili sa prozora sa koga se ne vidi
ni ulica ispred kue: Sagnuo je glavu da pogleda kroz prozor. Po uglu pod kojim su
padali sunevi zraci i po senkama u sobi, zakljui da je negde oko tri sata (Pa-
ljiv), dovodi do dekonstrukcije naih unapred stvorenih predstava o odreenim,
imenovanim lokalitetima i do njihovog sigurnog oneobiavanja. Novi ameriki re-
alisti su nasledili od postmodernista, pisaca i teoretiara, saznanje da ima isto toliko
naina da tekst bude o neemu koliko ima i stvari o kojima moe da se pie. Postmo-
dernistika je i Karverova sklonost da brie granice meu anrovima. Neke njegove
prie nose u sebi dramu bez scenskih uputstava, po atmosferi i dijalogu najbliu
dramskim tekstovima Harolda Pintera. Druge su po ritmu i saetosti bliske poeziji. U
intervjuu za Misisipi Rivju, Karver je povodom svog odnosa prema tzv. eksperimen-
talistima rekao: Ne zanimaju me dela koja su samo tekstura bez krvi i mesa... I jo
uvek postoji, ili treba da postoji, sporazum izmeu pisca i litaoca. Pisanje, kao i bilo
koji drugi oblik umetnikog stvaranja, nije samo ekspresija, nego i komunikacija.
Ako su, pak, sredstva te komunikacije svedena na minimum, kao to je to sluaj u
njegovoj prozi, onda je to deo rizika o kome ovaj pisac govori, odnosno eksperimen-
ta od koga pisac ne treba da zazire, sem ukoliko eksperiment nije sam sebi cilj.
Meutim, ukoliko se Karverove rane pripovetke mogu doslovno nazvati minima-
listike, on u svojoj najzrelijoj zbirci Katedrala svesno proiruje i produbljuje svoje
teme
i interese i pribliava se glavnom toku realistiko-humanistike tradicije najbolje
amerike i svetske kratke prie. Ta promena se najjasnije moe uoiti ako se uporede
dve verzije iste prie: Kupanje iz ranije zbirke i Mala ali prava stvar iz Katedra-
le. To je pria o mladom branom paru koji se sprema da proslavi roendan sina.
Tim povodom, oni naruuju roendansku tortu kod neljubaznog poslastiara, ali pre
proslave roendana deak doivi saobraajnu nesreu i roditelji su prinueni da bes-
pomono posmatraju kako on umire. U meuvremenu, poslastiar ih, kao neki zao
duh, uporno zove telefonom da dou po tortu. U prvoj verziji, pria se naglo zavra-
va time to ih poslastiar ponovo zove. U drugoj verziji, koja je tri puta dua od
prve, ali nita manje saeta u izrazu, roditelji odlaze poslastiaru kome je sada data
prilika da se pokae u humanijem svetlu i da im, onako iscrpljenima, ponudi vrue
pecivo i trenutno smirenje u maloj ali pravoj stvari kao to je hrana. Ova druga
verzija zadire dublje u ljudsku psihologiju i prainauje poslastiara iz apstraktne zle
sile u potpuniji knjievni lik.
U lakonskom Karverovom stilu iz najboljih pria ove zbirke nasluuje se, po
miljenju velikog broja kritiara, pravi naslednik Hemingveja. Karver kae da su na

129
njega, pored Hemingveja, najvie uticali Isak Babelj, Anton ehov, Lav Tolstoj i
Frenk OKonor, a od pesnika Vilijam Karlos Vilijams, koji je najbolje umeo da
uhvati kadencu govornog jezika amerike svakodnevice. Vilijamsov uveni stih: u
stvarima, ne u idejama, mogao bi da se uzme kao klju Karverove umetnike vizije.
Ova lista knjievnih uzora moe za mnoge, koji u Karveru ne prepoznaju velikog
majstora konceptualne lepote, da predstavlja iznenaenje. Ali, upravo u Katedrali je
doao do punog izraaja njegov dar da stvori znaenje kroz formu, na koje raniji kri-
tiari nisu dovoljno obratili panju. Njegova umetnost u ovoj zbirci, kao i u posled-
njih sedam pripovedaka iz najnovijeg izbora Odakle zovem, ostaje i dalje umetnost
iskljuenja koja je posledica strogosti forme, ali ne vie nautrb bogatstva nijansi i fi-
nijih osenenja u ljudskim sudbinama koje prikazuje. Oni koji veruju u sumornog,
asketskog minimalistu Karvera proputaju da uoe humor i kominost mnogih likova
i situacija u njegovoj prozi. Oni koji pre svega istiu bizarnost i grotesknost Karvero-
vih likova, zaboravljaju na njihovu sutinsku ljudskost i sklonost ka sentimentalnos-
ti. Karver se ne podsmeva svojim junacima, ni runoj bebi u prii Perje, ni svojim
pijancima, ni slepcu u Katedrali. Njegova mala ali prava stvar je to to jeste, ni
manje ni vie od toga.

Rejmond Karver je roen u gradiu Klentskeniju, u Oregonu, 1939. godine, u si-


romanoj porodici najamnih radnika i drvosea. Od malih nogu je, kako sam kae,
bio sanjalica i eleo da pie, i jedino se po tome razlikovao od svoje okoline. Postav-
i otac porodice ve sa nepunih devetnaest godina, Karver niz godina tekim radom i
prihvatanjem raznih, esto najgrubljih fizikih poslova prehranjuje porodicu; to je
period u kome se nije mogao posvetiti pisanju. Skromna sredina iz koje je potekao,
kao i njegova lina sudbina, u to vreme su veoma nalik na sudbine mnogih njegovih
likova. Karver to i potvruje: U sutini, i ja sam jedan od tih zbunjenih, oamuenih
ljudi, od njih sam potekao. To su ljudi sa kojima sam godinama radio i rame uz rame
zaraivao svoj hleb... Njihov ivot je bio takav da su se stvarno plaili kada bi im
neko zakucao na vrata, bilo danju ili nou, ili kada bi telefon zazvonio; ljudi koji
nisu znali kako da plate kiriju ili ta da rade ako im se friider pokvari.
Kada je kasnih ezdesetih godina uspeo da u asopisima objavi prve pesme i pri-
povetke, ve je bio u zavisnosti od alkohola, a do 1976. godine, kada je njegova prva
knjiga kratkih pria Hoete li da utite, molim vas? predloena za najugledniju naci-
onalnu knjievnu nagradu, Karveru je zdravlje toliko popustilo da je mislio da vie
nikada nee moi da pie. Posle cele godine provedene po bolnicama i centrima za
leenje od alkoholizma, uspeo je ne samo da se izlei i da nastavi da pie, nego i da
postane jedan od najplodnijih savremenih amerikih autora. U toku poslednje dece-
nije objavio je devet knjiga, od kojih su etiri zbirke pripovedaka, etiri knjige pesa-
ma i jedna knjiga eseja, pesama i pria Vatre. On je jedan od retkih pisaca koji sa
istom lakoom pie prozu i poeziju, smatrajui da je anr kratke prie srodniji pesmi

130
nego romanu ili drugim proznim formama. Njegova neobina i teka ivotna putanja
ima izvesnih dodirnih taaka sa sudbinom drugog pisca sa severozapada amerikog
kontinenta, Deka Londona, koga Karver pominje u jednoj od svojih najboljih pria
Odakle zovem.
Svet Rejmonda Karvera je svet koji ne zna za velike avanture, za velike ideje i
velike strasti. To je svet poluindustrijalizovanih, provincijskih gradova, skromnih du-
hovnih i materijalnih mogunosti. Skuenost toga sveta najslikovitije je prikazana u
pripovetki Paljiv. Lojd, glavni junak prie imao je dve sobe i kupatilo na man-
sardi trospratnice. U sobama je plafon bio otro nakoen. Saginjao je glavu kada se
etao po stanu i povijao lea kada je gledao kroz prozor. Paljivo se uvlaio u krevet
i izvlaio iz njega... U kuhinji je imao kombinovani malecki friider i tednjak. Bili
su ukleteni izmeu sudopere i zida. Morao je da se sagne, skoro klekne, da bi neto
izvadio iz friidera. Toj kafkijanski klaustrofobinoj atmosferi jo vie doprinosi ju-
nakova nepodnoljiva bol u uhu, nemogunost da uje spoljanje glasove i nemo da
pomogne sam sebi: Kada se tog jutra probudio, otkrio je da mu je uvo zaepljeno
smolom. Nije dobro uo i inilo mu se da je zbog toga izgubio oseanje ravnotee,
svoj ekvilibrijum. Poslednji sat proveo je na sofi, jalovo eprkajui uvo i udarajui se
pesnicom po glavi.
Karverovi junaci su usamljenici koji ne mogu da artikuliu svoje elje i oseanja,
ljudi koji obino rade kao nekvalifikovani radnici ili konobarice. Oni piju jeftinu
RC colu, neto nalik na nau koktu (Vitamini), ili soda pop (Uzda), to je
opti, arhaini, naziv za svako gazirano pie nalik na koka-kolu, a koji potie od
zvuka pri otvaranju starinskih, staklenih boca za sodu, neto nalik na na naziv kla-
ker. Kada otvore friider, u njemu se nalazi jeftin (andre) ampanjac (Paljiv),
ili jeftina gotova jela kao to su steak-ums (Odranje) to hi bilo adekvatno na-
em mesnom doruku. Nazivi ovih artikala iroke potronje amerikom itaocu od-
mah odreuju socijalni status lika iz prie, koji smo pokuali da pribliimo naem i-
taocu sluei se, gde god je to bilo mogue, slinim nazivima na naem jeziku. Ka-
denca Karverovih pripovedaa nije ona pisanog, ve govornog jezika na izgled
nedoraena, nedoreena. Oni priaju svoje prie nepoznatom sagovorniku, itaocu,
kao kada neko, dok dokono sedimo za barom ili putujemo vozom, iznenada pone da
nam se ispoveda. Karverovi pripovedai u prvom licu ne mogu da shvate ni sebe ni
svet koji ih okruuje. Ali, oni zbog toga nisu izloeni ironiji ili podsmehu. Ukoliko u
nekoj kominoj, ili ee tragikominoj, situaciji oekujemo poentu, obrt ili razree-
nje, neemo ih dobiti. itaocu je ostavljeno da dopuni reenice i misli kao u dijalogu
za stolom; autorsko prisustvo se uglavnom samo osea u centriranju toka prie oko
jedne sredinje slike, kao to je, na primer, zlokobno prisustvo pauna u izvanrednoj
pripovetki pod naslovom Perje.2 Meutim, ovakva centralna slika nema funkciju
unapred smiljene metafore, ve izrasta prirodno iz toka same prie i samo se u ita-
oevoj imaginaciji moe, a i ne mora, pretvoriti u simbol. Sve na povrini izgleda

131
kao ve vieno, poznato, dok se odjednom neto ne prelomi u slici i mi shvatimo da
zavesa ne pokriva prozor nego goli zid, i da i beba moe da bude udovino runa.
Taj prelom moe da se desi i u reenici (Dej Pi je pre svega i iznad svega alkoholi-
ar. Ali, on je i odaar (Odakle zovem), ili, kao kod ehova, u utnji izmeu re-
dova i rei, kao na kraju prie efova kua kada junaci shvataju da im nita drugo
nije preostalo nego da se zauvek rastanu:
Izgovorila sam u sebi njegovo ime. Bilo ga je lako izgovoriti jer sam ve dugo
navikla da ga izgovaram. Onda sam ga jo jednom izgovorila. Ovoga puta naglas.
Vese, rekla sam.
Otvorio je oi. Ali, nije me pogledao. Samo je ostao da sedi na istom mestu i da
gleda prema prozoru. Debela Linda, rekao je. Ali, znala sam da ne misli na nju. Ona
mu nita nije znaila. Samo ime. Ves ustade, navue zavese i okean namah nestade.
Ja sam otila da spremim veeru. Bilo je jo neto zaleene ribe. Skoro nita drugo
nije ostalo. Veeras emo malo pospremiti kuu, pomislila sam, i to e biti kraj. I
upravo tu, u takvim trenucima, mi u Karverovim priama osetimo neki zagonetan
strah ili pretnju ba od toga svakodnevnog, prepoznatljivog, obinog.
Ta zagonetnost, prisutna u njegovim najuspelijim priama, ne predstavlja nedos-
tatak znaenja ve zbunjenost pred znaenjem koje nam se odjednom otkriva tamo
gde ga najmanje oekujemo. Otkrovenje koje doivljavamo itajui Karverovu prozu
jeste neto nalik na Dojsovu epifaniju. Njegovi pripovedai poinju svoje prie in
medias res, obino sa onaj moj prijatelj, ili onaj stari ford karavan, kao kada
deca priaju o stvarima koje su im se desile, pretpostavljajui da i mi znamo sve o
njima. Ali, Karverove poslednje reenice su te koje nam se urezuju u seanje i ostaju
sa nama i poto smo zavrili itanje. Tako na kraju prie Vitamini pijanac trai as-
pirin: Ispale su jo neke stvari. Nisam mario. Stvari su nastavile da padaju. Ili, u
drugoj prii, ena razmilja o emu na uzdi koju su zaboravili njeni tajanstveni suse-
di: Kada bi ti tako neto stavili u usta, brzo bi uhvatio korak. Kada bi osetio da ga
neko povlai, znao bi da je dolo vreme. Znao bi da si se uputio nekuda.
Za iskazivanje pomeranja u percepciji stvarnosti kroz najsitnije, gotovo nepri-
metne detalje gesta ili govora, jezik mora da bude krajnje precizan. Karver prepravlja
pripovetku po deset puta pre nego to smatra da je zavrena i spremna da se objavi.
U tom procesu, pria od preko trideset strana skrauje se obino na desetak. Ta briga
za jezik i formu je neto to je nasleeno od postmodernista, ali, pre svega, potie iz
njegovog ubeenja da dobra kratka pria mora da ima istu stilsku i jeziku saetost
kao i dobra pesma. Rei mogu da budu toliko precizne, zakljuuje Rejmond Kar-
ver u svom eseju O pisanju, da ak ako su i ravnog tonaliteta, i dalje mogu da po-
nesu, a ukoliko se upotrebe na pravi nain. mogu da pogode celo sazvuje. Jednos-
tavnost i jasnost njegovog jezika i rei upotrebljenih kao znak, kod, u prvom znae-
nju, napor su da se stvori utnja, kao kad stavimo prst na usta i kaemo pst, ne da
bismo uli manje nego da bismo uli bolje.

132
Maja Herman-Sekuli

133
BIBLIOTEKA NARODNA KNJIGA

Urednik
Marko Nedi

Recenzent
Tihomir Vukovi

Likovna oprema
Zoran Brankovi

ISBN 86-331-0056-8

CIP Katalogizacija u publikaciji


Narodna biblioteka Srbije, Beograd
820(73)-32
KARVER, Rejmond
Katedrala / Rejmond Karver; sa engleskog prevela Maja Herman-Sekuli. [1.
izd.]. Beograd : Narodna knjiga, 1991 (Beograd : Kosmos). 206 str. ; 21 crn. (Bi-
blioteka Narodna knjiga)
Prevod dela: Cathedral / Raymond Carver. Tira 3000. Str. 197-206 : Postmoder-
nistiki realizam Rejmonda Karvera / Maja Herman-Sekuli ISBN 86-331-0056-8
820(73).09
a) Karver, Rejmond (1939-1989)
2491148

134
Sadraj
Start 134

135