You are on page 1of 33

Univerzitet u Pritini

Ekonomski fakultet Kosovska Mitrovica

master akademske studije

Tema:
EVALUACIJA RIZIKA KOD JAVNO-PRIVATNIH
PARTNERSTAVA ZA INFRASTRUKTURNE PROJEKTE

Diplomski rad iz predmeta:


UPRVLJANJE INVESTICIJAMA

Mentor: Kandidat:
Prof. dr Sreko Milai Admir Herovi
br. indeksa:

u Kosovskoj Mitrovici
marta 2013. godine
SADRAJ

UVOD 3

1. POJAM INFRASTRUKTURE 4
2. PPP ARANMANI 5
3. RIZICI 6
4. ANALIZA RIZIKA U PRAKSI 11
5. PROJEKTNI RIZICI 12
6. ANALIZA RIZIKA 14
6.1 Posrednik 16
6.2 Sponzori 18
6.3. Vii kreditori 19

ZAKLJUAK 22
LITERATURA 23

2
UVOD

U periodu posle rata vlada je u veini sluajeva bila glavni provajder infrastrukture (bar
van Sjedinjenih Amerikih Drava). Za vreme prole dekade ta pozicija je poela da se menja.
Suoeni sa pritiskom da redukuju zaduivanje javnog sektora i u isto vreme, proire i
poboljaju javne objekte, vlade su se okrenule privatnom sektoru i pozvale su subjekte
privatnog sektora da se ukljue u dugorone ugovorne aranmane koji mogu imati formu
izgradnje ili menamenta infrastrukturnih objekata iz javnog sektora od strane subjekata
privatnog sektora, ili pruanje usluga (korienjem infrastrukturnih objekata) od strane
privatnih subjekata drutvenoj zajednici a u ime javnog sektora.

Ovi aranmani esto imaju formu BOT aranmana (Building-Operate-Transfer


arrangements) odnosno aranmana izgradnje-poslovanja-prenosa. Akronim BOT je prvi put
ranih osamdesetih upotrebio turski premijer Targut Ozal. Kako god, ovaj koncept se pojavio u
Hong Kongu kasnih pedesetih godina prolog veka kada je privatizovan vozni tunel. Slinih
modela bilo je i ranije i to u formi koncesije i franizinga. Prema Monod-u, prva koncesija je
bila odobrena 1728 Perrier-u u Francuskoj i ticala se distribucije vode, to u ovom kontekstu
izgleda u potpunosti odgovarajue.

U Australiji javno/privatni sektor infrastrukturnih aranmana datira iz 1988 godine. U


Velikoj Britaniji (UK) Privatnu finansijsku inicijativu (PFI - Private Financial Iniciative) je
uvela Vlada konzervativaca u novembru 1992, sprovodei privatizaciju i politiku ugovaranja u
cilju snabdevanja infrastrukturom i javnim servisima od strane hibridnih pristupa
kombinovanih fondova javnih i privatnih sektora. Nabavka je zatim redefinisana kao pruanje
usluga a ne kao vlasnitvo nad imovinom, sa partnerstvima traenih u rangu projekta i PFI
promovisana kao preferirani metod nabavke pozicija koja se ne menja sa dolaskom radne
administracije koja je 1997 izgraena na inicijativu sa Javno-privatnim partnerstvima (PPP
Public Private Partnerships). Evropska komisija kroz njen grant mehanizam, podstie PPP
projekte u Portugaliji, Italiji, Holandiji, Grkoj i Irskoj. Tehnike su bile adaptirane s ciljem da

3
se promoviu investicije u oblasti pruanja usluga lokalnih vlasti ali i u oblasti infrastrukturnih
projekata.

Ovaj rad analizira rizike PPP aranmana iz razliitih perspektiva. Karakter investicija u
infrastrukturu i priroda PPP oblikuje rizinost bilo kog individualnog projekta. Poinjemo sa
ispitivanjem prirode infrastrukture i strukture PPP.

4
1. POJAM INFRASTRUKTURE

Infrastrukturu je lake prepoznati nego definisati. Zamisao investicija u infrastrukturu je


da obezbede osnovne usluge industriji i domainstvima 1, glavne inpute privredi2 i ono to
je krucijalno inpute privrednim aktivnostima i rastu3, i pored toga to shvatanje osnovnog,
kljunog i presudnog varira od zemlje do zemlje i od jednog vremena do drugog
(proizvodnja elika je nekad smatrana sutinom infrastrukture). Od nedavno, aktivnosti
infrastrukture ukljuuju:

Energiju ( proizvodnja i snabdevanje);

Transport ( putevi, eleznica, mostovi i tuneli);

Vodu ( kanalizacija, preiavanje otpadnih voda, i vodosnabdevanje);

Telekomunikacije (telefoni);

Infrastrukturu drutva (bolnice, zatvori, sudovi, muzeji, kole, smetaj za Vlade).

Ovo kao i drugi tipovi fiksnih investicija (kao to su razvoj nekretnina, gradnja
kancelarija4) imaju mnogo zajednikih karakteristika:

Trajanje (infrastruktura je dugorona, i ima dugi proces izgradnje);

Nelikvidnost ( nedeljivost infrastrukturnih projekata koji se prave za limitirano


sekundarno trite);

1
Martini CA, Lee DQ. Difficulties in infrastructure financing. Journal of Applied Finance and Investment
1996;1 (1):24-7.
2
Threadgold A. Private financing of infrastructure and other long-term capital projects. Journal of Applied
Finance and Investment 1996; 1(1): 7-12.
3
East Asia Analytical Unit. Asias infrastructure in the crisis, harnessing private enterprise. Canberra:
Department of Foreign Affairs and Trade,1998.
4
Lewis M. K. Banking on real estate, In: Fair D. E., Raymond R. editors. The competitiveness of financial
Institutions and centres in Europe. Dordrecht: Kluwer, 1994.

5
Kapitalna intenzivnost (projekti su velikih razmera i usmereni ka tano odreenim
oblastima);

Procena vrednosti (projekte je teko proceniti zbog poreza i politike cena, ugradnih
opcija5 6 i garancija).

Rezultat je to to je evaluacija projekta kompleks i specijalizovana aktivnost.

Lakmus test je korien da bi se videlo da li infrastruktura treba da bude obezbeena od


strane dravnih preduzea (vladajue miljenje u Evropi) ili od strane preduzea u privatnom
vlasnitvu (vladajui pristup u SAD). Ovo ubeenje je izvedeno iz brojnih nerazdvojnih
karakteristika, kao to je postojanje:

Usluge povezivanja, koje pruaju integrativno povezivanje ekonomskih aktivnosti,

Javna dobra, iz kojih je teko (i moda neopisivo) iskljuiti neplatie (princip


neiskljuivosti);

Eksternalije, pri emu su beneficije i trokovi dati onima koji nisu deo transakcije
(efekat prelivanja);

Prirodni monopoli, za ije ekonomije obima je efikasno da imaju samo jednog


distributera (na primer, za elektrinu mreu).

Trend udaljavanja od javnog do privatnog snabdevanja infrastrukture je bio poduprt


razmiljanjem o promeni trita i praksi o ovim pitanjima. Postojala je percepcija, na primer,
da prelazak sa plaanja poreskih obveznika na plaanje korisnika (i.e. od sposobnosti plaanja
do benefit pricipa) u snabdevanju infrastrukturnih usluga (voda, struja) koje su povezane sa
boljom upotrebom usluga. Mnoge industrije se smatraju prirodnim monopolima, proizvodnja
elektrine energije i telekomunikacije, su geografski podeljene na razliite regionalne firme ili
sa deregulacijom, odvojene po konkurentnim (ili potencijalno konkurentnim) sektorima koji
licem u lice sa ovim sektorima ostaju prirodni monopoli (razlika izmeu snabvanja strujom i
visokonaponske transmisije, i izmeu eleznikih operacija i eleznikih usluga). U ovim
aktivnostima, koje imaju karakteristike prirodnog monopola, zamena regulacije cene kapitala

5
Dixit AK, Pindyck R. S., Investment under uncertainty. Princeton (NJ): Princeton University Press 1994.
6
Adam C. Embedded options in infrastructure project. Journal of Applied Finance and Investment 1996; 1(1):33-
6.

6
za regulaciju stope prinosa (fiksiranje maksimalne cene pre nego mare preko trokova), je
stvorila jak podsticaj za smanjenje trokova, dok pristup tree strane odreenim objektima koji
nisu ekonomski duplo proiruje konkurentnost na uzlaznim i silaznim tritima koje objekti
opsluuju. I od ovoga polaze temelji za PPP aranmane.

2. PPP ARANMANI

Ponekad se javlja nedoumica meu pojmovima infrastrukturnog finansiranja i


infrastrukturnog investiranja. Prethodno moe proizai iz privatizacije postojee
infrastrukture, imajui u vidu da investicije u infrastrukturu podrazumevaju razvoj,
raspolaganje i vlasnitvo bilo od strane privatnog sektora ili meovito vlade i privatnog sektora.
Analogno tome postoji razlika izmeu na primer kupovine postojeeg kancelarijskog bloka i na
drugoj strani razvoja nove lokacije za tu namenu rizik je oigledno vei u drugom sluaju.

Prema tome, PPPs se mogu definisati kao aranmani gde tela javnog sektora stupaju u
dugoronim aranmanima sa entitetima privatnog sektora radi izgradnje ili menadmenta
infrastrukturnih postrojenja javnog sektora od strane entiteta privatnog sektora, ili pruanja
usluga (koristei infrastrukturna postrojenja) od strane entiteta privatnog sektora zajednici u
ime subjekta javnog sektora. Oni mogu imati mnoge forme i mogu ukljuiti neke ili sve
sledee karakteristike7:

Transferi postrojenja entiteta javnog sektora kontrolie privatni sektor (sa ili bez
plaanja u zamenu) obino za vreme trajanja aranmana;

Privatni sektor gradi, proiruje ili renovira postrojenja;

Privatni sektor odreuje operativne karakteristike objekata;

Usluge prua privatni sektor koristei sposobnost za definisani vremenski period


(obino sa restrikcijama na operacijama i cenama); i
7
Peirson G, McBride P. Public/private sector infrastructure arrangements. CPA Communique 1996;73:1-4.

7
Privatni sektor odobrava transfere postrojenja javnom sektoru (sa ili bez plaanja) na
kraju aranmana.

Klasian primer BOT aranmana je trei Dartford prelaz reke Temze koji povezuje dve
deonice autoputa M 25 u Londonu. Upravljanje ovim prelazom povereno je firmi (uz praktino
zagarantovane prihode) na period od 20 godina, nakon ega se prelaz vraa vladi Engleske. U
Australiji projekti kao Sydney Harbor Tunnel i City Link projekti u Melburnu su takoe BOT
aranmani.

Sa BOO projektima (engl. build-own-operate, graditi-posedovati-upravljati), finansije


privatnog sektora grade, poseduju, posluju sa infrastrukturnim objektima efikasno i u nedogled.
Kao primer imamo i postrojenja za preiavanje vode u Junoj Australiji. Ova postrojenja
finansiraju, dizajniraju, grade i njima rukovode firme privatnog sektora da bi preradile sirovu
vodu, to obezbeuje javni sektor, i filtriranje vode koja se posle vraa javnom sektoru na
korienje i isporuku potroaima.

Iako su Vlade motivisane ueem u PPP aranmanima eljom da smanje dug (i zadre
porez), drugo razmatranje obuhvata beneficije od podele finansijskog rizika i nagrada izmeu
tela javnog i privatnog sektora. Mi emo sada da ispitamo taj rizik.

3. RIZICI

Veina rizika PPP projekta se javlja zbog kompleksnosti samih aranmana u pogledu
dokumentacije, finansiranja, oporezivanja, tehnikih detalja, podaranmana i slino koji
obuhvataju glavne infrastrukturne poduhvate, dok se priroda rizika menja tokom trajanja
projekta. Na primer, u fazi izgradnje projekta poveae se razliiti rizici za razliku od onih u
radnoj fazi.

Neke ideje o kompleksnosti date su na Slici 1. Projekat se odnosi na Almond Valley and
Seafield (AV&S) projekat koji obuhvata izgradnju i poslove vezane za postrojenja vode za East
of Scotland Water (ESW), sa ugovornim uslugama preko 30 godina izmeu ESW (javni

8
dobavlja) i Stirling Water. Postoji i posebni operativni aranman izmeu Stirling Water i
Thames Water, gde je privatni sektor operater radova. Projekat je finansijski zatvoren marta
1999 i navedene procene su krenule kao i kljuni ugovorni aranmani izmeu ukljuenih
strana.

Sa gledita javnog dobavljaa, postoji oigledna potreba za obezbeivanjem, da je


novac potroen ekonomino, efikasno i efektivno. Najjednostavnije, vlada eli da iskoristi
finansije privatnog sektora u pruanju infrastrukture javnog sektora i usluga a time i vrednost-
za-novac (value-for-money). Vrednost-za-novac se definie kao efektivno korienje javnih
fondova na kapitalnim projektima i moe doi od inovacija od strane privatnog sektora i
vetine dizajna, tehnike gradnje i operativne prakse, a takoe i od transfera kljunih rizika u
dizajnu, kanjenja u izgradnji, prekoraenje trokova i finansije i osiguranje privatnog sektora
da upravlja njima. Meutim, u nekim sluajevima naglasak na transfer rizika moe dovesti u
zabludu jer vrednost-za-novac zahteva pravednu alokaciju rizika izmeu partnera javnog i
privatnog sektora, i tu moe postojati inherentan konflikt izmeu potrebe javnog sektora da
demonstrira vrednost-za-novac i potrebe privatnog sektora za robustnim prihodima za
podravanje finansijskih aranmana8.

Iz perspektive sponzora projekta PPP (i PFI) je sutinski projektno finansiranje, koje


karakterie visoko zagarantovana forma posebne namene kompanije za projekte vozila i stoga
oslanjanje na direktne prihode da bi se platili operativni trokovi i pokrili dugovi finansiranja
dok god daje eljeni povraaj na rizini kapital. Mada postoje izuzetci poput Hong Kong
Harbour Tunnel koji je poeo da donosi profit etiri godine nakon otvaranja, ovi aranmani
obino traju dui period i potrebno im je due vreme da generiu profit. Zato je vano jasno
razumeti princip finansiranja limitiranih resursa. PPP projekti su pouzdani samo ako su odrivi,
to se moe postii dugoronim prilivom prihoda. Rizik, da se predvieni prihodi ne ostvare je
najvei rizik komercijalne pouzdanosti projekta.

Rizik se javlja od strane onih koji obezbeuju finansije ili finansijske garancije.
Direktno uee u kapitalu je generalno nisko, samo 5% od ukupnog finansiranja (4.95
miliona iz finansiranja od 99 miliona) u sluaju AV&S projekta. Ova situacija je mnogo bolje
ilustrovana po dizajnu-izgradnji-upravljanju-finansijama (DCMF) PFI privatnog zatvora u
Bridgendu, Juni Vels, koji je bio osnovan sa samo 250.000 to ini 0.3% od ukupnog

8
Grimsey D, Graham R. PFI in the NHS. Engineering, Construction and Arhitectural Management 1997; 4(3):2
15-31.

9
finansiranja od 83.5 miliona. Subordinirane obaveze se esto smatraju ekvivalentom kapitala,
ali ovo obuhvata samo dodatnih 14% fondova investiranih u AV&S projektima.

Obino finansijeri gledaju na tokove novca od projekta kao na izvor sredstava za


otplatu. Sama kompanija ne trai finansijsko osiguranje od projekta, zato to obino kompanija
ima minimalnu imovinu i zato to je finansiranje bez naknade za sponzore kompanije.
Meutim, sponzor kompanije esto daju garancije za izvrenje poslova u korist zajmodavaca.
Tako da je kljuni princip velikih PPP projekata da se postigne finansijska struktura sa to je
manje mogue naknade za sponzore i da se u isto vreme obezbedi dovoljno kreditne pomoi
kako bi zajmodavci bili zadovoljni kreditnim rizicima.

10
East of Scotland Neposredni
MBIA garancije S.A
Water sporazumi kreditora

Akcionari
Usluge Deo za otplatu
Thames Water International Services Holdings Ltd
ugovaranja MJ Gleeson Grupa Plc
Montgomery Watson preduzea

Stirling Water Stirling Waters Holding Stirling Water Seafield Finances


Seafield Ltd Plc

Jemac i
Ugovori o Radni menader Subodriniran
gradnji ugovori Obveznic
obveznica e e obaveze

MJ Gleeson Plc Thames Water Rojal Banka Politika


MBIA Thames
Internacionalni Services Ltd Kanada Investitori Garancije Water
obveznic S.A International
a Services
Holdings Plc

Dizajn Proces Barclays Greenwich


kapital Natwest

Montgomery Watson Thames Water


Ltd International Sevrices Ltd
Slika 1. Ugovorni aranmani u PPP/PFI projektima

12
Koji su rizici? Infrastrukturni projekti se susreu sa najmanje devet rizika 9 10 11 12:

Tehniki rizik, usled neuspeha ininjeringa i dizajna

Graevinski rizik, usled greaka u tehnikama izgradnje, trokovima iskopavanja i


kanjenju izgradnje

Operativni rizik, usled visokih operativnih trokova i trokova odravanja

Rizici prihodovanja, npr. prometni deficit, neuspeh da se dobiju novana sredstva,


nestabilnost cena kao i potranja za proizvodima i uslugama koji su u ponudi (npr.
sirovine, kancelarijski prostor itd.) to moe dovesti do nedostatka prihoda

Porast finansijskih rizika usled neadekvatnog obezbeivanja prihoda kao i finansijski


trokovi

Rizik vie sile, ukljuujui rat, druge nesree, kao i Boji in

Normativni/politiki rizici, usled zakonskih promena i vladine politike nepruanja


pomoi

Rizici okoline, usled tetnog uticaja okoline i izlaganja opasnosti

Neizvrenje projekta, usled kombinacije bilo kojeg od gore navedenog dovodi do


neuspeha projekta

Uspean projektni dizajn zahteva sveobuhvatnu ekspertsku analizu i izradu ugovornog


aranmana kojim se rasporeuju tereti rizika pre samog uea na tenderu. Upravo u te svrhe,
rizici mogu biti iroko kategorizovani, kao globalni ili elementarni 13. Globalni rizici su obino
oni koji su navedeni u projektnom aranmanu i uglavnom obuhvataju politike, pravne,
9
Chapman CB Ward SC. Project risk management processes, techniques and insight. Chichester: John Wiley and
Sons, 1997.
10
Kerzner H. Project management, a systems approach to planning, scheduling and controlling. 3 rd ed. New York:
Van Nostrand Reinhold, 1989.
11
Smith RC, Walter I. Global financial services. New York: Harper Business, 1990.
12
Thobani M. Private infrastructure, public risk. Finance and Development 1998; 36(1):50-3.
13
Merna A, Smith NJ. Privately financed concession contract, Vols. 1 and 2. 2 nd ed. Hong Kong: Asia Law and
practice, 1996.
ekonomske rizike i rizike okoline. Elementarni rizici su oni koji se javljaju u toku izgradnje,
izvoenja, finansiranja i prihodovanja, a koji su sastavni delovi projekta.

Veina ovih rizika su zajedniki za bilo koji projekt finansijske aktivnosti i prisutni su sa
veim ili manjim odstupanjem, u zavisnosti od projekta o kojem se radi. Kod nekih PPP
aranmana, rizik prihodovanja i trini rizik mogu biti manji, gotovo zanemarljivi. Npr. prihod
od putarine na mostu je sigurniji od prihoda naftnog polja, dok je verovatnije da e privatni
zatvor raditi sa veom stopom popunjenosti (npr.100%) nego luksuzni hotel. Meutim u isto
vreme, jasno je da postoji porast rizika od gubitka koji proistie iz promene politike klime, a u
pravcu pruanja javnog servisa od strane privatnog sektora, ipak, pitanje cena koje se naplauju
za mnoge slube javnog sektora su osetljivo politiko pitanje I stoga mogu, na neki nain biti,
zatiene.

Ipak u principu, rizici kod PPP projekata izgledaju neto malo drugaije od finansijskih
aktivnosti drugih projekata i mogu biti procenjivani korienjem otprilike istih osnovnih tehnika.
Kao i uvek, kljuno pitanje je da li prihodi mogu da pokriju operativne trokove, finansijsko
servisiranje duga i da li se moe obezbediti povraaj rizikovanog kapitala. Razmotrimo sluaj
infrastrukture kroz primer elektrine centrale. Sponzori ovog projekta su pozajmili novac da
izgrade proizvodnu elektranu. Sponzori se obavezuju da obezbede elektrinu energiju objektima,
predviajui da e prihodi od ugovora biti dovoljni da isplate servisne trokove i ostvare profit.
Ali, rizici su obilni. Da li e elektrana zapravo biti izgraena na vreme? Da li e elektrana raditi?
I da li e trina vrednost ugovora omoguiti uesnicima da izbegnu deficit prihoda? Mogu li
stope, koje istorijski gledano uvek regulie vlast, porasti do nivoa da se vie ili manje
izjednaavaju sa trokovima preduzea za snadbevanje elektrinom energijom? Ni jedno od ovih
pitanja ne moe biti svesno izbegnuto i ignorisano u evaluaciji projekta.

Na kraju, donja granica (tj. rizik od neizvrenja projekta) pada na finansijere, i kada
uzmemo u obzir ovakav scenario, neizvesnosti o kojima se moe razmiljati u vezi sa buduim
tokovima novca svrstavaju se u dve kategorije:

Umereno ( moda i ne ba toliko umereno) odstupanje od predvienih projekcija tokova


novca, usled fluktuacije cena, trokova, vremenskog kanjenja, manjih tehnikih
problema itd.

14
Nevolje u sprovoenju projekta, usled velikih prekoraenja trokova, pad ekonomije,
promene u pravnoj regulativi, promene u politikoj klimi, elementarne nepogode itd. koje
mogu dovesti do neuspeha projekta ili bankrotstva.

Ovde nije re o jednostavno maloj razlici na skali. Radi se zapravo o razlici na koju nas
podsea Frenk Najt u svojoj klasinoj studiji iz 1921 godine14. Najt jasno pravi razliku izmeu
jedne situacije koju naziva rizik i sasvim druge situacije koju on naziva neizvesnost. U oba
sluaja, zapravo budui ishod nije mogue sa sigurnou predvideti. Meutim, u sluaju rizika,
verovatnoe razliitih buduih ishoda su poznate (tano matematiki ili kroz iskustvo u u slinim
situacijama prolosti).U sluaju neizvesnosti, verovatnoe razliitih buduih ishoda su samo
slobodna nagaanja zato to je sluaj o kome se radi toliko jedinstven da nema takvih istih
ili pak ima, ali u nedovoljnom broju da bi smo na osnovu istih sastavili listu dovoljno slinu toj
koja bi posluzila kao osnova za bilo kakav znaajan zakljuak o kakvoj realnoj mogunosti za
sluaj za koji smo zainteresovani (226 str.). Najt ak ide dalje u raspravi i kae da je glavna
funkcija ovih preduzetnika da snose glavni teret ove neizvesne budunosti. Profit preduzea
(ist profit pored kamate na duniki kapital i/ili isplata dividendi akcionarima) je nagrada za
suoavanje sa ovom neizvesnou.

Meutim, realnost u finansiranju projekata je esto prilino drugaija od one koju Najt
predvia. Na primer, graditelji stambenih naselja koji grade stambene blokove ili poslovne
prostore namenjene za buduu prodaju, najee osnivaju nova drutva sa ogranienom
odgovornou za svaku novu zgradu. Ovakva kompanija pozajmljuje novac i/ili prodaje uee u
kapitalu. Ukoliko zgrada ne ostvari profit, kompanija ide u bankrotstvo. Ali sponzor moe da
opstane. Uspeno preduzee je esto ono koje zna kako da prebaci teret neizvesnosti na druge,
naroito na investitore i/ili kreditore, na takav nain da on lino preivi ekajui povoljnije
vreme za druge kako bi ih ubedio da investiraju svoj novac. Kao to Blat 15 iznosi, obazrivo
preduzee reaguje na stvarnu neizvesnost tako to pokuava da na druge prenese teret posledica.

14
Knight F. Risk, uncertainty and profit. Boston: Houghton Mifflin, 1921.
15
Blatt JM. Dynamic economic systems. New York: Sharpe, 1983.

15
Jasno je da je analiza prirode rizika16 17 18
- i ko snosi rizik - vitalna stvar i da evaluacija
projekata zahteva upotrebu nekoliko tehnika analize rizika koja je prilagoena tako da odgovara
interesima razliitih strana u projektu. Meutim, Najtove razlike i dalje ostaju. Barem u teoriji,
rizik moe biti osiguran, diverzifikovan, kalkulisan sa razliitim mogunostima, ali ipak prava
neizvesnost ili scenariji katastrofa su neto sasvim drugo. Kako se rizici reavaju u praksi? Da bi
smo odgovorili na ovo pitanje, pogledaemo analizu rizika sa razliitih stanovita svih subjekata
u AV&S projektu.

4. ANALIZA RIZIKA U PRAKSI

AV&S projekt ini glavnu inicijativu preduzetu od strane ESW kako bi se poboljao
kvalitet vode u River Almond i Firth of Forth i primenilo alternativno reenje sadanjoj praksi
odlaganja otpadaka u more. Projekat se sprovodi prema zahtevima ESW koji su u skladu sa
obavezama koje proizilaze iz odredaba ugovora o gradskoj vodi iz 1994. Ovaj projekat je samo
jedan od deset PFI planova koji su trenutno sprovode u delo sa tri uprave za vodu u kotskoj da
bi se uskadili sa odredbama standarda koje trebaju da stupe na snagu do kraja decembra 2000
godine. Samo ESW je navela da je potrebna kapitalna investicija od 850 miliona funti za period
od 5 godina da bi se postigao neophodan standard u tom regionu.

Uzimajui u obzir dug proces od 2 godine za sprovoenje u delo, ESW je u martu 1999
zakljuila ugovor o uslugama sa Stirling Water i u skladu sa tim, Stirling Water se sloio da
nadogradi i pobolja obradu otpadnih voda iz dovodnog sliva Almond doline i Seafield i da
obezbedi nova alternativna reenja za odlaganje otpada u more. Glavni subjekti u projektu kao i
pokazatelji njihovih povezanih odnosa su prikazani na slici 1, ali ukratko:

ESW nalazi subjekte i organe odgovorne za obezbeivanje vode, skupljanje i obradu


otpadnih voda i odlaganje otpada u regionu

16
World Bank. Toolkits for private sector participation in water and sanitation. Washington: World Bank 1997.
17
Economic Committee APEC. Infrastructure development conference summary and case studies Singapore:
APEC Secretariat, 1996.
18
CEDA. Infrastrucure and economic development. CEDA information paper no. 60. Committee for Economic
Development in Australia, Melbourne: 1999.

16
Stirling Water je kompanija sa specijalnom namenom, postavljena u svrhu finansiranja,
izgradnje i rukovoenja AV&S projektom

Thames Water, MJ Gleeson i Montgomery Wotson su sponzori projekta koji obezbeuju


kapital i nastupaju kao rukovodioci, kontraktori i dizajneri za Stirling Water i

MBIA obezbeuje politiku dodatnog osiguranja kredita kako bi projekat mogao postii
kreditini rejting kod AAA. Dok institucionalni intestitori kupuju obveznice, politika
MBIA bezuslovno i neopozivo garantuje planiranu isplatu glavnice i kamate po izdatim
obveznicama pa stoga MBIA zapravo preuzima ulogu vieg kreditora.

Stirling Water je uloio 99 miliona funti u projekat:

79.217 miliona funti kredita za period od 27.5 godina sa AAA rejtingom, ojaan
obveznicama sa plaanjem fiksnog kupona od 5.822 %

14.835 miliona funti subordiniranog duga obezbeenog od strane Thames Water.


Subordinirani dug ima iste uslove kao i obveznice, i slinu kamatnu stopu, i

4.95 miliona funti od podele kapitala izmeu Thames Water (49%), MJ Gleeson(41%), i
Montgomery Wotson (10%). Predvieno je da interna stopa rentabilnosti kapitala
nominalno bude 16.56% a realno 12.5% kod finansijskog zatvaranja.

5. PROJEKTNI RIZICI

Stirling Water kao lider ovog projekta je za ugovoreni period preuzela odreene rizike u
izgradnji i rukovoenju, ali, kao to je i uobiajeno u ovakvim poslovima, ugovorom je prenela
mnoge od ovih rizika na graevinskog izvoaa i rukovodioca. Stirling Water zadrava rizik
prekoraenja predvienih trokova odravanja, kao to su oni koji proizilaze iz kraeg ivotnog
veka objekta od predvienog, porast inflacije na odreene delove postrojenja i mainerije ili pak
neophodnost sprovoenja neplaniranih opravki.

Kada je postrojenje jednom opremljeno, Stirling Water prima uplate na osnovu obraene
koliine otpadnih voda. Mehanizam plaanja je klju srazmerne raspodele rizika i nije kao kod

17
normalne PFI podele gde je rukovodilac plaen da osposobi objekat. Ugovor je srodniji dizajnu,
gradnji, finansijama i rukovoenju (DIFR) UK programa za puteve, gde su nagovetene putarine
podmirene u lancu plaanja (tj.definisani nivoi obima saobraaja). To je struktura koja je zapravo
osmiljena od strane PricewaterhouseCoopers. Cilj ovakve strukture je da se rasporedi dovoljan
obim rizika na uslunu kompaniju i da se takoe ogranii izlaganje vlasti porastu plaanja koji
proizilazi iz isporuke veeg od predvienog obima otpadnih voda. AV&S nivoi plaanja su
sledei:

Prvi nivo je za obradu otpadnih voda izmeu 0 i 90.000cu m godinje i plaa 13.883 p.
Ova grupa je osmiljena da ostvari dovoljno prihoda da pokrije fiksne trokove
rukovoenja i odravanja i neizmirene iznose po osnovu obveznica

Drugi nivo je za obradu otpadnih voda je izmeu 90.000cu m godinje i 101.000 cu m


godinje i plaa 9.2555 p. Ova grupa je osmiljena da ostvari dovoljno prihoda da pokrije
troskove subordinisanog duga

Trei nivo je za obradu otpadnih voda je izmeu 101.000cu m godinje i 107.000 cu m


godinje i plaa 4.628 p. Ova grupa je osmiljena da ostvari povraaj ciljne investicije
akcionara

etvrti nivo je za obradu otpadnih voda za vie od 107.000cu m godinje i koja je


osloboena plaanja Ova gupa je osmiljena da pokrije plaanja nastala kod ESW.

Plaanje posle treeg nivoa je efektivno zatvoreno, i time je ograniena izloenost ESW
plaanju po osnovu ugovora, dok kod obrade i odlaganja uveenog mulja postoji posebna stopa.
Ugovorom se predvia da, pri bilo kakvom krenju postignute saglasnosti u vezi ekolokih
standarda utvrenih od strane SEPA, plaanje bude subjekat usklaivanja kod obavljanja
poslova. Glavna briga Stirling Water je uticaj kvaliteta otpadnih voda isporuene od strane ESW
nakon strunosti rukovodioca da, po standardima koji su predvieni sporazumima, obradi
otpadne vode i dovede do oslobaanja otpadnih voda i mulja. Upravo iz ovog razloga, ugovor
sadri i listu nivoa koncentracije uticaja. Kada doe do ovakvog sluaja koji rezultira da Stirling
Water ne moe da obradi otpadne vode u skadu sa predvienim standardom, onda e bez obzira
na to Stirling Water biti isplaen u celosti.

Stirling Water je putem ugovora zatien od situacija izazvanih od strane ESW koje bi
uticale na obim otpadnih voda, kao to su postizanje saglasnosti o trgovini otpadnih voda,
uvoenje merenja vode ili znaajniji porast investiranja kapitala u kanalizacionu infrastrukturu

18
to dovodi do smanjenja protoka vode kroz odvodne kanale. Meutim, po mehanizmu plaanja,
neuspeh da se postigne predvien nivo otpadnih voda ili pojava vee od oekivane dedukcije
usled loeg obavljanja posla, bi moglo dovesti do niih od predvienih prihoda, koji bi zatim
uticao na povraaj kapitala i moglo bi nepovoljno uticati na sposobnost Stirling Water da plati
subordinarani dug, pa ak i kupone na obvznice.

Deo tarife indeksovane kroz indeks maloprodajnih cena (IMC) je 65% i primenjena na
sve tri nivoa prihoda. Preostalih 35% tarife nije predment indeksacije ali je fiksani uslovima
ugovora. Proporcionalno ova podela se pribliava procentu norminalnog protoka novca
dovoljnog da se pokrije finansiranje obveznica. Meutim po ugovoru, mogue je da ne doe do
preciznog poklapanja prihoda i trokova Stirling Water usled breg rasta trokova od rasta
prihoda i ovaj rizik pada na Stirling Water i njene akcionare.

Rizik od nepovoljnih promena u zakonu je vaan elemenat. Kod AV&S projekta rizik je u
prvih deset godina ugovora podeljen izmeu ESW i Stiring Water. Nakon ovog perioda rizik
pada na ESW.

6. ANALIZA RIZIKA

Nakon izrade nacrta bitnih kljunih rizika projekta, vano je sa razliitog stanovita
glavnih aktera projekta sagledati prirodu i koliinu rizika. Kao vodi primenjenoj metodologiji,
crte 2 prikazuje dijagram kretanja analitikog pristupa. Za svaku od tri glavne grupe subjekata
sumirani su njihovi izgledi rizika, kljune promenjljivosti, glavni rizici sa kojima se suoavaju i
analiza rizika koja je svrsishodna. Rangirajui ih po kompleksnosti, postoje nekoliko tehnika
analize rizika, polazei od analize trokova koji se jednostavno oekuju, preko osetljivih analiza
pa sve do kompleksnih problematinih tehnika ukljuujui kompjutersko statistiko uzorkovanje.
Tehnika koja treba biti primenjena, kao to je navedeno, u mnogome zavisi od izlaganja
subjekata riziku, kao i od prirode oekivanog povraaja od strane subjekata.

19
Entitet Perspektive rizika Kljune varijable Glavni rizici Analiza rizika

Vrednost- za Oekivani
novac trokovi
NSV Kvalifikacije za
Posrednik ugovora licitiranje
Nepredvieni Kamatne stope
rizici do Osetljivost
finansijskog rizika
zatvaranja
Faktori potranje
Osrednji kapitalni
Uticaj na rashodi Capex Simulacija
Sponzor povraaj ISP kapitala Operativni rashodi Monte- Carlo
OPEX
Izvravanje poslova

Neizvravanje Servisiranje Faktori potranje


obaveza/kanjenje duga Osrednji kapitalni Loa strana
Kreditor po osnovu kamate Podmirivanje rashodi Capex osetljivosti
i glavnice odnosa Operativni rashodi
OPEX
Izvravanje poslova
Izgradnja
Slika. 2 Dijagram toka analitikog pristupa

21
6.1 Posrednik

ESW kao posrednik je jedino bio zainteresovan za oekivane trokove koje u formi
plaanja proistiu iz ugovora. U skadu sa Vladinim smernicama, predvieni trokovi svakog od
ponuaa su umanjeni za 6% od sadanje vrednosti, sumirani da bi se dobila neto sadanja
vrednost (NSV) svake ponude. Sa stanovita ESW, analiza rizika je fokusirana na uspostavljanje
jednakog tretmana vrednovanja ponude svakog ponuaa kao i mogunost uporeivanja sa
komparatorom javnog sektora kako bi se u formi NSV prikazala vrednost-za-novac. Ovim
kriterijumom, vrednost za- novac, bi trebalo da se ustanove najbolji naini za postizanje
potrebne funkcije projekta za najmanje trokove. Deo nlize vrednosti novc ukljuuje
poreenje projekt z borbu protiv trdicionlnog jvnog sektor nbvke i rzvoj i
funkcionisnje put pozntog ko komprtor jvnog sektor. Glvni rizici nlize iz ove
perspektive ukljuuju slede pitnj:

Ugovor je uslovljen dobijnjem sglsnosti z plnirnj, podel rizik je mehnizm


koji je unpred dogovoren gde ESW treb d plti z deo trokov plnirnj promen kroz
prilgovnje i opredeljenje z odreene trife;

Stirling Water je kvlifikovn z svoje ponude u odnosu n nosei rizik od trokov koji
su rezultt pronlenj, ko to su ntikviteti, koji su otkriveni tokom konstrukcione fze
izgrdnje projekt koji se vr nzd n ESW; i

Ponui su tkoe zmoljeni d prorunju uticj odlgnj progrmirnog dtum


potpisivnj ugovor u pogledu ubrznj izmirenj neophodnih trokov ime tek treb d
se utvrdi dtum poetk z glvne periode preivnj otpdnih vod iz jnur 2001.
ESW i svetnici su procenili d e verovtno biti odlgnj i d treb prilgoditi u skldu
s tim i ponude.

Rizici su nlizirni uspostvljnjem oekivnih trokov ESW od tih rizik i


prilgovnje ponude. U sluju Stirling vode (Stirling Water) to je dovelo do proksimcije od
priblino 1% povenj NPV ponude. Kd se stvi u poreenju s konkurencijom, dolzi se do
zkljuk d njihov ponud koj je z ESW njvii ekonomski sveznik, im prednost u odnosu
n predlog drugih ponu.

Sporzumom o rzvoju projekt, ESW je tkoe zdro rizik od kretnj u osnovnoj


kmtnoj stopi i do finnsijskog ztvrnj, to je i prks tkvih zjednikih projekt. U ovom
sluju, specifini rizik je d e svko povenje nivo kmtnih stop, smim tim i
finnsirnje trokov z ovj projekt, pre finnsijskog ztvrnj rezultirti viim trifm koje
se npluju, diskont koji se koristi u nlizi je fiksirn n 6% relno. Rizik kmtnih stop je
generlno teko kvntifikovti s bilo kkvom stvrnom preciznou. D biste imli osej
mogueg uticj n ovj rizik, nliz osetljivosti je sproveden n finnsijskom modelu koj
dje rezultte prikzne u Tbeli 1.

Tabel 1: Proraun osetljivosti kamatnih stopa

Proraun osetljivosti kamatnih stopa

Kamatna stopa % rasta/smanjenja kretanja u NPV

oekivanih trokova za osnovni sluaj

Osnovni sluaj -1% -3,3%

Osnovni sluaj -0.5% -1,7%

Osnovni slucaj Osnovni sluaj NPV

Osnovni sluaj +0.5% +1,8%

Osnovni sluaj +1% +3,6%

Osnovni sluaj +1.5% +5,4%

Osnovni sluaj +2% +7,5%

23
Anliz osetljivosti ukzuje n to d su ESW s rzlogom dobro ztiene od pomernj
u sferi osnovnih kmtnih stop, to s umerenom stopom porst od 1% dovodi do povenj
NPV trokov kretnj projekt od 3,6% (priblino grdirnje kmtne stop osetljivosti
relcij).

ESW tkoe nosi rizik inflcije u meri u kojoj RPI odstup od tog projektovnog rizik u
finnsijskom modelu. Iko je opte prihveno d postoji vez izmeu kmtne stope i inflcije,
nlizom ovih pregled nezvisno od stope inflcije ne mogu se odrziti u potpunosti inflcione
premije koje su ugrene u kmtne stope19. Ko i kod kmtnih stop, inflciju je teko
predvideti i zto su ponovo koriene rzne tehnike nlize osetljivosti. Tabela 2 pokazuje
varijaciju u NPV-u na inflaciju pretpostavke u rasponu od 2do 6%. NVP se svodi na visim
stopama inflacije delimino zbog tog to dug ko element finnsirnj se servisir ko prihod
tokom projekt koji nije indeksirn.Efekt diskontovnj je element priliv prihod projekt
fiksirnog u nominlnoj veliini po fiksnoj diskontnoj stopi od 6% i stvrno e biti nii NPV
dug ko element prihod tok projekt u viim stopm inflcije i smim tim nie ukupne
NPV. Anliz pokzuje d je ESW dobro ztien od rizik d inflcij rste u budunosti.

Niroko je poznto d je nliz osetljivosti ogrnien n t ukzuju potencijlni


efekti n spoljne uticje, u ovom sluju NPV, u trenutku kd se kretnj promenljivih
devju. Kritiri ovog oblik nlize tvrde d ukoliko postoje osim nekih indikcij o tome
kkv je verovtno d e se kvntifikovn kretnj jviti, ovj oblik nlize nije od velike
koristi. Ovj rgument ignorie injenicu d neke vne ekonomske vrijble se ne mogu lko
kvntifikovni u pogledu verovtnoe i stepen promene. Ko je u Velikoj Britniji, n primer,
tokom ksnih sedmdesetih mogo rzumno predvideti d e inflcij biti 3% ili mnje krjem
devedesetih godin, u periodu od smo 20 godin - to jest, 10 godin mnje od trjnj ugovor
u ovoj studiji sluj? Pod tkvim okolnostim, nliz osetljivosti pru koristn lt z nlizu
ovih rizik u smislu vrednovnj ponud.

19
Lewis MK, Mizen, PD. Monetary economics. Oxford University Press, Oxford, 2000.

24
Tbel 2. Inflaciona osetljivost

Inflaciona osetljivost

RPI pretpostavka (%) % poveanja/smanjenja u NPV

od oekivanih kretanja troskova

tokom osnovnog sluaja

2 +4,79%

3 +1,47%

3,5 Osnovni sluaj NPV

4 -1,36%

5 -3,79%

6 -5,90

6.2. Sponzori

Iz perspektive sponzor, nliza rizik je fokusirn oko uspostvljnj potencijlnog


uticja n povrtk kpitl. Z potrebe ove vebe, rzlik izmeu subordinirnih obvez i
kpitl je ignorisn, jer stepen subordincije dje subordinirnim obvezm prktino iste
krkteristike ko i kpitlu. Subordinirnje obvez je fvorizovno u Velikoj Britniji jer
omoguv sponzoru d izvue gotovinu iz projekt, vodei se time gde e dividende biti
ogrniene u bilnsu uspeh i zto to je interes d ih odbijju od porez. Kko bi rzmotrili

25
Stirling Water ove finnsijske predloge iz perspektive sponzor finnsijski model nlize uticj
kpitl rizik je moro d uzme u obzir potencijlne obrnute rizike, ko i loe rizike.

Simulcion veb je zbog tog vren sledeom metodologijom. Prvo, relistini


npredni (i obrnuti) sluj z svki rizik definisn je od strne ESW -ovog tehnikog svetnik
Halcrow Crouch z uspostvljnje trostrnog rizik distribucije z svki rizik.

Relevntni rizici z ovu nlizu su:

obim rizik;

rizik od postojnj kpitlnih rshod i imovine kd su trokovi uprvljnj vei


od prognozirnih;

opertivni trokovi i

poslovna uspenost.

Dok je knjenje izgrdnje vno, rizik projekt nije obuhven. Ovo je zto to nlize
rizik prte rizici od perspektive projektnih sponzor ko investitor kpitl u Stirling vode. Z
njih, odlgnjem rizik bvi se ugovor kroz likvidirnu tetu sdrnu u ugovoru o izgrdnji i
tkoe, osigurnje od prekid u poslovnju. Preciznije reeno, prem tome, rizik se nlzi n
izvou rdov i osigurvu, ne n projektnim sponzorim.

Drugo, opisni su relevntni rizici z ispitivnje:

simulcion veb je sproveden korienjem tkozvnog (@RISK) runrskog


softverskog pket z utvrivnje i distribuciju relevntnih rizik u ukupnom plsmnu. Ztim,
tree

iz ove nlize procen je nprvljen odnosom uticj n meoviti kpitl / nivo


subordinirnih obvez IRR.

@RISK softverski pket koristi Monte Carlo simulciju proces d izvri nlizu rizik.
Simulcij u ovom smislu odnosi se n metod kojim distribuciju moguih ishod progrm
generie tko to e runr prerunti finnsijski model vie put i iznov, svki put koristei
rzliite nsumino odbrne skupove vrednosti z verovtnoe rspodel sdrnim u tbeli

26
model. U stvri, runr pokuv d ispit sve vee kombincije vrednosti ulznih
promenljivih koje simulirju sve mogue ishode.

Rezime rezultt kvntittivne nlize rizik n Stirling Water finnsijskom modelu je


prikzn u tbeli 3. Ov nliz ukzuje n to d sponzori su hteli verovtno d se postigne stop
bznog nivo povrtk kpitl, li su to rdili uzimjui rzumn iznos finnsijskog rizik u
srzmeri s investicijm rizinog kpitl u tkve projekte.

Tbel 3 Sponzori kapitala / subordinirane obaveze za analizu rizika

Sponzori:kapital/ subordinirane obaveze za analizu


rizika

Simulacija Smanjenje meovitog kapitala


IRR

Minimalni simulacioni rezultati osnovni sluaj 7.17%

5% verovatnoa povratka bude manja onda: osnovni sluaj A 5.48%

25% verovatnoa povratka bude manja onda: osnovni sluaj A 3.9%

50% verovatnoa povratka bude manja onda: osnovni sluaj A 2.52%

75% verovatnoa povratka bude manja onda: osnovni sluaj A 0.57%

95% verovatnoa povratka bude manja onda: osnovni sluaj A 5.48%

Maksimalni simulacioni rezultati osnovni sluaj A 0.06%

Iko su relevntni rizici po uzoru sdrni obrnuto potencijlu, nliz tkoe ukzuje d
postoji, sve u svemu, mnje verovtni finnsijski obrnuti rizik z sponzor. Glvn prilik z
finnsijski obrnuti rizik dolzi od povene koliine otpdnih vod, li uplte ESW su ztvorene
ko to je opisno rnije. Tkoe, izvo u ovom sluju je bio u snnoj pregovrkoj

27
poziciji; U Engleskoj i Frncuskoj iko imju neke od njveih kompnij u svetu vod i oni su
se borili z uporite u reltivno mlom kotskom tritu.

6.3. Vii kreditori

Z vie kreditore prirod neregresnog ili ogrnienog limitirnog regresnog finnsirnj


jsno nosi prilino rzliiti rizik kreditnih procen od konvencionlnih kredit kd puni regres
kredit uz primenu bezbednosti zjmodvcu je dodtn mogunost d tui dunik,
zjmodvc moe d proceni vrednost imovine koju koristi ko kolterlnu tetu. S projektnim
finnsirnjem, objekti esto nisu vrednosti kpitl, u smislu irokog trit, n koje kreditori bi
eleli d imju vrednost tribut. Kreditori, nrvno, insistirju n tome d imju priliku d se
umeju u spsvnju projekt li ne mogu jednostvno prodvti sredstv z potrebnu
vrednost. U ugovorim, ko to su AV&S, sredstv u sutini treb d poprime oblik ugovor s
utorizcijom. Stog je rzumljivo d vii kreditori imju tendenciju d pesimistino gledju
kd je nliz rizik u pitnju. Kljun rzlik izmeu viih kreditor i sponzor je d je vii
kreditor zdrv dug umesto kpitl tko d nigde nije potencijlno mogu obrnut dobitk u
projektu, nedosttk rizik smnjuje sposobnost dunik d nprvi glvnice i kmte n
osnovu ugovor o kreditu.

Vii kreditori e se zbog tog usredsrediti n pokrivnje rizik n teret bilns tokom
trjnj kredit i nlizu rizik uspostvie robusnim pozivnjem s ciljem d se pokriju ovi
odnosi.Njvniji od ovih odnos je d se kreditni ciklusi pokrivju odnosom (LLCR) i d e
uslug godinjeg dug pokriti odnos (ADSCR). LLCR dje preslikvnje n dtom dtumu NPV
projektovnih novnih tokov proizlih iz tog dtum do odplte kredit u odnosu n kredite
izuzete od tog odreenog dtum. ADSCR je istorijski odnos koji meri novne tokove z
prethodnu godinu u odnosu n iznos kreditne glvnice i kmt z tj period.

Osetljivosti nliz i testirnj iz perspektive kreditor imju z cilj d osvoje rizike, to


je ostvljeno slubm kompnij, ne projekt u celini, uzimjui u obzir injenicu d e
pokuti d uble kljune rizike obuhvtjui ih dlje ugovorom. Glvni instrumenti koji se
koriste z rspodelu rizik e biti:

28
Projektovnje i izgrdnj (D&C) Ugovor koji ublv izlgnje slube kompnije riziku
z projektovnje i trokove izgrdnje i riziku prekorenj vremen; i

Rd i odrvnje (O & M) Ugovor koji ublv izlgnje slube kompnije n rzne


performnse rizik opercij odrvnj i rizik trokov odrvnj.

Stog je od kljunog znj z finnsijske robusnosti ponud, s obzirom n veom


usmerenu strukturu finnsirnj, d ti rizici budu izdvojeni od uslug kompnije pod jkim
ugovorim odgovrjuih ugovornih strn. Meutim, k i kd se rizik prenosi ugovorom neki
od preostlog rizik e ostti ko rizik n uslugm kompnije. N primer, ko se z opertivne
trokove ispostvi d su znjno vei nego to je prvobitno prognozirno ond je mogue d e
kompnije odluiti d je u svom njboljem interesu d podele tetu s O&M izvoem koji je
pristo d cenu povenj d psorbuje nekim povenjim trokov, definisnim u ugovoru.
Osetljivosti poslovnih rshod (OPEX) i kpitlnih trokov (CAPEX) testirni su tko d treb
d odrvju preostli rizik.

Tbel 4. Vii kreditori: robusnost analiza tokova gotovine

Osetljivost Promene* ADSCR LLCR


Osnovni slucaj finansijskog modela - 1.26 1.32
Troskovi konstrukcije +3 1.26 1.32
OPEX +12.5 1.08 1.15
Padajuci tok 1.07 1.12
Srednjorocni CAREX +10 1.24 1.29
Operativne performanse -2 1.20 1.26
Kombinovani pad 1.04 1.10
Padajuci tok + srednjorocni CAREX

Tbel 4 prikzuje rezultte nlize robustnosti finnsijskog model Stirling vode. Ako
ADSCR i LLCR (vidi rnije definicije ovih pokrivnj relcij) smo pdnu ispod minimlnih
zhtev (ADSCR od 1,15 i LLCR od 1,15), pod OPEX, primenjuje se i kombinovni scenrio.
Meutim, ni u kom sluju ne sme ADSCR ili LLCR d pdne ispod 1.0, koje bi ukzivlo
stnje podrzumevno pod ugovorom o kreditu. Ove nlize ukzuju n to d vii kreditori

29
Stirling vode sstvljju finnsijski pln tko d je rzumno robustn d podri nivo finnsirnj
koji je oekivn.

Sve u svemu, kombincij tehnik nlize rizik korien n AV&S projekt pokzl je d:

Projekt vrednost z- novc obezbeuje nruiocu ESW d zdovoljv glvne


vldine kriterijume z ulgnje u kpitlne projekte;

Projekt je rzumno, li ne i preterno potencijln z projektne sponzore i nedovoljno


potencijln u srzmeri s nivoom povrtk kpitl predvienih osnovnim slujem, i

Lo osetljivost testirnj sugerie d je projekt dovoljno robustn i finnsijski stbiln


s stnovit kreditor.

30
ZAKLJUK

Projektno finnsirnje i PPP/PFI rnmni su zsnovni n prenosu rizik iz jvnog u


privtni sektor pod okolnostim gde je privtni sektor u njboljoj poziciji d uprvlj
rizikom.Opti principi su zjedniki z sve jvne sektore ukoliko projekt tri d prebci rizik
od jvnog sektor dobvlj i nude podsticj povrtnog profit privtnog sektor. Meutim,
glvni cilj z jvni sektor je d se postigne vrednost-z-novc u uslugm dok obezbeuje d
privtni sektor ispuni svoje ugovorne obveze prvilno i efiksno.

Vrednost z- novc i rizik trnsfer su prihvtljivi principi, smo ko je fundmentlno


PPP projekt odrivo robustn, uz dugoroni priliv prihod, u periodu od koncesij, i ko moe
biti tko uspostvljen. Okvir z ispitivnje i sprovoenje nlize rizik koji je nveden u ovom
rdu dje jedn sistemtski pregled projektnog rizik od perspektive entitet nbvke, preko
projektnih sponzor i viih zjmodvc. D bi projekt bio uspen, rzliite (i konfliktne)
potrebe ovih lic morju biti zdovoljene u procesu rspodele rizik, to je ini se postignuto u
projektu otpdnih vod koje se koristi z ilustruju primene ovih okvir.

LITERATURA

31
1. McCarthy SC, Perry JG. BOT contracts for water supply. In: World water 89. Thos. Telford
London: 1989.

2. Augenblick M., Scott Custer Jr. B. The build, operate and transfer (BOT) approach to
infrastructure projects in the developing countries. Working papers. World Bank,
Washington: Avgust 1990.

3. Monod J. The private sector and the management of public drinking water supply.
Washington: World Bank, 1982.

4. Owen G, Merna A. The private finance initiative. Engineering, Construction and


Architectural Management 1997; 4(3):215-31.

5. Mustafa A. Public-private partnership: an alternative institutional model for implementing


the private finance initiative in the provision of transport infrastructure. Journal of Project
Finance 1999; 5(2):64-79.

6. Horner R. Public private partnerships, the way forvard. Irish Banking Review Summer:
1999; 25-34.

7. East Asia Analytical Unit. Asias infrastructure in the crisis, harnessing private enterprise.
Canberra: Department Of Foreign Affairs and Trade, 1998.

8. International Finance Corporation. Project finance in developing countries. Washington: The


World Bank, 1999.

9. Martini CA, Lee DQ. Difficulties in infrastructure financing. Journal of Applied Finance and
Investment 1996; 1(1):24-7.

10. Threadgold A. Private financing of infrastructure and other long-term capital projects.
Journal of Applied Finance and Investment 1996; 1(1):7-12.

11. Lewis M. K. Banking on real estate, In: Fair D. E., Raymond R. editors. The competitiveness
of financial Institutions and centres in Europe. Dordrecht: Kluwer, 1994.

12. Dixit AK, Pindyck R. S., Investment under uncertainty. Princeton (NJ): Princeton University
Press 1994.

13. Adam C. Embedded options in infrastructure project. Journal of Applied Finance and
Investment 1996; 1(1):33-6.

14. Peirson G, McBride P. Public/private sector infrastructure arrangements. CPA Communique


1996;73:1-4.

32
15. Grimsey D, Graham R. PFI in the NHS. Engineering, Construction and Arhitectural
Management 1997; 4(3):2 15-31.

16. Chapman CB Ward SC. Project risk management processes, techniques and insight.
Chichester: John Wiley and Sons, 1997.

17. Kerzner H. Project management, a systems approach to planning, scheduling and controlling.
3rd ed. New York: Van Nostrand Reinhold, 1989.

18. Smith RC, Walter I. Global financial services. New York: Harper Business, 1990.

19. Thobani M. Private infrastructure, public risk. Finance and Development 1998; 36(1):50-3.

20. Merna A, Smith NJ. Privately financed concession contract, Vols. 1 and 2. 2 nd ed. Hong
Kong: Asia Law and practice, 1996.

21. Knight F. Risk, uncertainty and profit. Boston: Houghton Mifflin, 1921.

22. Blatt JM. Dynamic economic systems. New York: Sharpe, 1983.

23. World Bank. Toolkits for private sector participation in water and sanitation. Washington:
World Bank 1997.

24. Economic Committee APEC. Infrastructure development conference summary and case
studies Singapore: APEC Secretariat, 1996.

25. CEDA. Infrastrucure and economic development. CEDA information paper no. 60.
Committee for Economic Development in Australia, Melbourne: 1999.

26. Lewis MK, Mizen, PD. Monetary economics. Oxford University Press, Oxford, 2000.

33