You are on page 1of 9

CEDAR I EKI

Ide netko zapaliti? povikala je sestra kroz hodnik odjela psihijatrije. Od svih pacijenata
koji su besciljno tumarali u omeenu prostoru zatvorenog odjela javila su se samo dvojica
mukaraca.

Doktor Kraus, biolog iz bolnikog laboratorija, koji se ovdje opet usidrio nakon
viemjesenog opijanja. Ovdje je bio po drugi puta i strano si je to spoitavao. Nakon prvog
boravka odlazio je odavde s nekakvom nadom, uostalom, netko ga je ekao. Meutim, sada mu
je svijet s druge strane bijelih zidova izgledao jo negostoljubivije nego ta pusta zemlja koja je
preostala u njegovoj dui. Doktor Kraus se radovao cigareti zbog nje same, uz nju nije htio ni na
koga misliti niti se radovati tome da negdje drugdje zapali s nekim drugim, htio je zapravo puiti
uglavnom zato to im je to bilo dozvoljeno.

Drugi pua nije tako doivljavao stvari. Pavel ervenka, zvani Palo, redoviti posjetitelj
ove ustanove, jo je bio mlad mukarac; dijete s prijevremenim starakim crtama na licu, dijete
koje se pretvara da uope ne mari za svijet oko sebe, iako zasigurno sluti da je istina suprotna.

Putem do improvizirane puionice u zadnjem traktu odjela sreli su doktoricu primariju.


Skupa sa sestrom svi su se blago uspravili, poput vojnika koji prolaze pored asnika.

Gospodine Kraus, doktorica primarija pozvala je Krausa na stranu, kad ve idete


zapaliti, pokuajte, molim vas, malo porazgovarati s gospodinom ervenkom.

O emu, molim vas?

Tek tako, o bilo emu. Mislim da ga mui nedostatak kontakta s ljudima, a osim toga,
prilino je inteligentan ovjek.

Pokuat u, kimnuo je doktor Kraus, iznenada obradovan povjerenom zadaom.

Kad ivi u gajbi, to nije ni posebno, al opet je bolje nego da ivi ko oni beskunici.
Koji su to likovi! Namjerno se valjaju ljudima pred oima s onim svojim torbama i namjerno
hodaju okolo kojekako zamaskirani i prljavi, ko da svi trebaju vidjet kak im je bed. Meni to
nikad nije bilo jasno! Da se idem hvalit s tim da sam u banani, pa da leim ljudima pod
nogama?! ta bi dokazao time da me pometu u neki kanal ko zadnje smee? Znam ja unaprijed
da su ljudi gamad, ne moram to dokazivat. Znam i ja biti pravi gad, kad prigusti. Onda se svako
brine za svoje dupe, pa nikakva djeja kapica s coflekom i prljave krpe to izazivaju saaljenje
nikom ne pomau. Tak da uope ne kuim te likove.

Palo je snano povukao dim iz cigarete, kao da bi mu je svaki tren netko mogao oduzeti.
Sjedili su u sredini prazne prostorije na hrpi madraca koja je bila prekrivena zelenim izlizanim
platnom i otresali pepeo u konzervu. Iz golih su zidova visjele ogoljene ice.

Ovo tu e popravljat, nabacio je Palo, sve e bit novo.

A to e tu biti? upitao je Kraus, zadovoljan time kako se konverzacija teno odvija.

Kad se sve to obnovi, tu e bit intenzivna, kui, intenzivna njega, kad te ovamo dovezu
u deliriju ili u nesvijesti, ne moraju te navlait preko interne, nego te nabodu drito ovdje.

Tebe su ovamo dovezli u deliriju? pitao je Kraus i promatrao tamno crvene fleke oko
Paloeva nosa i oiju te rane po bradi koje ve pomalo zacjeljuju. Nehotice je preao prstima po
vlastitom licu na kojem se alkohol jo uvijek nije ovako potpisivao.

Ne, sad sam doo sam. Normalno sam se sabro i doo sam. Da se sakrijem, kui? Ve
mi je bilo dosta toga, furka je bila uas, ve sam se bojo da u nekog ubit, il da e neko ubit
mene. I doktorica primarija mi je rekla da je dobro to sam doo, inae bi zavrio ko zna gdje.

to se zapravo dogodilo?

Taj dan je bio uas. I tjedan je bio uas, i mjesec je bio uas. Nekad jednostavno ne ide.
ivimo u gajbi, kak sam ve reko, ona je tamo kraj ume iza kolodvora, takozvana mobilna kua.
Kupili smo ju za dvije tisue od jednog eljezniara, to sam ga znao. Tamo su je odvukli
traktorom, na taj plac, i sad smo tamo. Bilo nam je najbolje dok je tata jo bio iv, i mama isto,
naravno. ivjeli smo jo u kui, pa nas je taj vlasnik izmeo na ulicu jer kao neemo platit. Prije
toga smo platili, tata je imo ist dobru penziju, i mama isto neta, al nismo imali posla, ja i moji
burazi, Kjo i Peo. Nismo se ba nekak snali, taj jebeni kapitalizam. Ne mora radit, pa ne
radi, jel da? Za vrijeme Huska sam fino odleo u uzi, krevet, hrana, ta fali, i sad odjednom
toga vie nema. Dobivali smo to socijalno, stalno smo ga mogli imat, da smo ili tamo, al ko
moe sluat ta sranja! Pa nam je jo pomagala i sisterka. Ona je ivila s nekim Kaparom, bokte
mazo, lik se zbilja tako zvao, Alois Kapar, koji crnjak, imali su klinku, pa su za nju dobivali tu
pomo, pa je to jo nekak ilo. Radili smo i za dnevnicu, ili pomagat negdje i tako. Ja imam
zanat, monterski. Io sam u obrtniku. Serem se ja na to, na tu maturu, nije to bilo za mene, to
uenje. Kad oe uit doma, telka je upaljena, burazi viu aj na pivu, pa rae ide na pivu. Ja sam
iskoristio to ta znam varit i onda sam tu i tamo neta zavario, to je super lova, samo ta... kad si
pijan ko letva, ne ba puno toga zavarit. Da imam para, pa da si kupim vajsaparat i otvorim
radnju... Al jebiga, ko da ja mogu imat neku radnju, ta sam ja, kao neki poduzetnik? Burazi,
kui, moji vlastiti burazi, sve bi mi to pokrali i rasprodali. Tamo je bilo najbolje da nema nita,
ko sveti Franjo, ta je baka priala, pa se bez beda moe naroljat, a i kad ti prestresu depove,
svejedno nau drek...

Palo je glasno zahihotao i odmah se zatim zakaljao. Tako je to uvijek, u sebi je govorio
Kraus, elim se nasmijati i zakaljem se, kao da ta napaena plua znaju da se tu nema emu
smijati.

Ve moramo nazad, jel? upitao je Palo.

Ne, ne moramo, ima jo dosta vremena.

Ma znam, doktorica primarija ti je rekla da treba sa mnom priat, da se kao razveem.


To je terapija. Pa eto, onda u se razvezat. Tako smo zavrili u toj gajbi kad su starci umrli, jer je
taj novi vlasnik bio pametnjakovi, fus u guz, on se s nama uope nije svao, zapravo nas je
sjebo. Kao, sad kad nema staraca, nema ko plaat, pa nek se izgubimo, kui? Ponudio nam je
pare, kao, kad potpiemo neki papir o izravnanju, dat e nam trideset somova na ruke. Prvo smo
ga gonili, pa valjda taj stan ima neku jebenu vrijednost, jel da? Al kasnije, zna, ipak je to ke,
kasnije smo se zamalo pobili, jer smo se bojali da e neko od nas tajno potpisat taj papir i uzet si
pare. I onda je Kjo, najstariji, reko jebote, ajmo kod tog lika. Fino svi, i sisterka s klinkom i s
onim Kaparom. Pa smo to potpisali i tjedan dana se oblokavali do besvijesti, a onda smo se
sabrali i ili ivit kod Kapara, u vikendicu od njegovih staraca. Ni to nije dugo trajalo, pa smo
za zadnju siu kupili tu gajbu. Klinka od sisterke je ve bila u domu, tamo joj je valda bolje, a
Kapar je uteko, upak.
Na doktora Krausa spustila se teka tuga. Takoer bi se htio razvezati, ali njemu to nikad
ne bi uspjelo. to bi trebao rei, kako se stalno nalazi u zaaranom krugu prvo apstinencija, pa
kontrolirano opijanje, pa nekontrolirano opijanje i pad. Nema se tu puno toga za rei.

Dakle, utekao, upak... doktor se trudio odrati uspostavljenu komunikaciju.

Aha, napumpo je jo jednu ensku negdje u Pragu, i jo nam poslo razglednicu, kreten.
Kao, pozdravite mi Evu. Da, ziher, idem odma u dom pozdravit Evu od tebe, glupane!

Ali, to je ve pria za sebe.

Da, da, to je pria za sebe, to bi se reklo, jel? Dakle, taj dan kad sam tu doo. Mozgovi
su nam bili dobrano sjebani jo od jutra. Zapravo, moj nije, ja sam odma ujutro popio tetrapak
crnog vina i sve mi je bilo savreno ravno. Da se mene pita, ja bi sjedio u gajbi i sluo radio. Al
Kjo, stariji buraz, on je u glavi imo taj empres, da bi ga kao mogli iskopat i prodat.

Kakav empres?

Nemam pojma, moda je to cedar. Tak je reko tata, da je cedar, kad su ga posadili baki
na grob. To je kao ukrasno drvo. Fino uraslo, preko metar, metar i po. Bilo je na groblju, na
bakinom grobu, tamo je pod njim ve bio i tata, mama nije, jer smo njenu urnu uvijek drali u
gajbi, nekako nismo stigli tamo svratit. Kjo je nao kupca za taj cedar, neki kapitalistiki gad,
za kojeg je kopo u fuu. On si je izgradio kuu, zapravo vilu, pa je htio i cestu do kue, i za tu
cestu su mu trebala ta stabla. Ja sam mu govorio, Kjou, on e te poslat u vraju mater skupa s
tim cedrom, on treba mlade sadnice, a ne toliku mrcinu. Al on da nije tako, da je stariji bolji i
skuplji... glupan! I da bi tamo odma mogli zakopat tu maminu urnu. A Peo, najmlai, on je
pizdio zbog tih poklopaca. Zbilja, ko da je puko. Zna one ulice, tamo kraj bolnice, tamo su upci
maknuli eljezne poklopce za ahtove i stavili betonske. Peo i njegov frend koji ima kolica su
krali te poklopce i prodavali ih kao sirovinu. A betonski poklopac si mogu strpat u guzicu, za to
im niko nita nee dat. Tako je on pizdio, da e oti tamo i porazbijat sve te poklopce, pa nek
upci vide da to nije rjeenje.

I ja sam to pokuao, uzdahnuo je doktor. I ja sam im htio dati do znanja da to nije


rjeenje.
Sjetio se jednog od razgovora s doktoricom primarijom:

Vidite, ovjek treba rjeenje, a treba i s nekim biti, u dobru i zlu. Upravo u onom zlu,
kada vas svi gledaju kao prevrnutu kravu.

Ja vas razumijem, gospodine Kraus, ali shvatite da ovjek mora preuzeti odgovornost za
svoj ivot i ne oekivati nita od drugih.

Ni od onih najbliih?

Upravo od njih ne. Nije mi to lako rei, ali to je i moje osobno iskustvo, a malo sam
mlaa od vas. Kad ostanete leati, vi se dajete u ruke...

Betijama!

Na primjer betijama, vi ete ih u tom trenutku sigurno tako vidjeti.

A kako ih vidite vi?

Ja? Gorko se nasmijala, lijepa, malo goljava tamnoputa ena. Ja ih vidim kao normalne
ljude. Kod rijei normalne malo je iskrivila usnu. Normalna stvorenja koja se ele maknuti iz
dosega ugroenosti i boli. A kad ste vi ta ugroenost i bol, tada odlaze od vas, to je prirodno.

Ali svaki ovjek moe biti bol i ugroenost za druge.

Pogledajte, mi ovdje nismo nikakvi spasitelji. Mi se samo trudimo malo regulirati vau
osobnost, tako da ne ugroavate sam sebe i svoju okolinu. Vidjet ete da ete i vi to vidjeti
drugaije kad vam bude malo lake.

Jesi se vratio? Palo je prekinuo tijek njegovih misli.

Aha.

Super, idemo dalje, ja brbljam, ti si misli svoje, al meni to ne smeta. Tako smo ili po
taj cedar. Ne mo vjerovat kak to drvce ima dugo korijenje! Mi nismo imali ni normalnu motiku,
samo neku stolarsku stegu. A veer, da ne vidi ni prst pred nosom. E, crkli smo. To korijenje je
ispod ruba bilo uvijeno poput zmija. Mogu ti rei da nakon toga grob ba i nije bio neki prizor,
rupa ko od granate. Bili smo totalno izbodeni od tih iglica. A cedar smo malo i polomili, kak smo
ga trgali van. Jo smo se i bojali da ne doe grobar. Zapravo, ja sam se vie bojo za njega, burazi
su bili tako ludi, naroito Peo, da bi tog grobara vjerojatno razbio. Imo je dovoljno razuma da
ne izgmie. Znam da je tamo sjedio u onoj svojoj mrtvanici, al tih ko bubica, pizda jedna. I tako
smo uzeli cedar i otili.

A to je bilo s majinom urnom? pitao je Kraus.

Joj da, mama, zamalo smo ju zaboravili. Ja sam se tamo jo vratio i zakopo ju u rupu od
tog cedra. Pa sam je zagrnuo zemljom da se ne vidi.

Onda smo ili kod tog lovatora. Zapravo smo ja i Peo ostali iza na gradilitu a Kjo
mu je pozvonio s cedrom. Izaao je lik s dobermanom na lancu. Pa su se svaali, prvo da nee,
nek se vrati ujutro. Pa mu je buraz to bacio pred noge. Ovaj je na to zamalo pustio psa. Pa da
moe za stoju. Buraz je htio za soma. Ovaj mu je psovo sve po spisku. Buraz je na njega urlo da
je sve izgradio od lopovluka, to je istina. Peo je govorio da ga ide razbit, skupa s tim njegovim
psom, koji je lajo ko lud. Susjedi su poeli palit svjetla i otvarat prozore. Tako mu je taj lovator
dao etrsto, pa smo odma utekli. Peo mu je tamo jo munio i eki. Ovakav malj desetokila,
deset kila je imo, kad on kae onda sigurno je, on zna kolko tei eljezo. Pokupio ga je tamo iz
sanduka u kojem su klesari drali alat.

Oli smo u birtiju i propili sve pare. Mi inae ne pijemo rakiju, samo pivo, al tad smo bili
totalno sjebani i nerazumni. Onda smo zaloili taj malj i posudili jo love, samo to je Peo jo
trebo malj, pa smo ga opet ukrali, taj gazda je isto bio mrtav pijan.

Dola je sisterka s nekim frendom, naroljala se i cendrala to joj je klinka u domu, a ja


sam joj govorio da joj je tamo sigurno bolje. I onda je Peo tog njenog frenda utnuo van iz
birtije, jer je ljubomoran, a ona je govorila da je lik ionako bio seronja, al imala je od njega jo
neku lovu, pa smo sve to propili. To je bila dolina suza. Kjo je stalno mljeo da je taj cedar
vrijedio bar dvije tisue, da je tako vidio u onom garden centru kad smo ili po materijal, za dva
soma ovako male biljice, a onaj na, to je jo tata posadio, kak je tata govorio, kolko je samo
puta odalamio tatu po nosu, a sad smo tatu i mamu zakopali... Ronili smo krokodilske suze. A ja
sam ve bio totalna puiona, ba me bilo krenulo. Reko sam konobarici da ima dobru piku i da
u ju izjebat, a ona, da nas vie nee posluivat, pa je Kjo otio na ank da izgladi stvar, i
zamalo izudaro konobara. Onda mi je sisterka apnula da se boji Peoa, da stalno plazi za njom.
A ja sam joj govorio da u ju branit, al s Peoem se ne bi ba tuko, u makljai je ful zeznut, to
smo ve vidjeli. Na kraju mi je bio pun kufer cijele te familije.

Vidi, tako je to s obitelji, tiho je potvrdio doktor Kraus.

Sigurno ni tebi nije lako, doktore, a kolovan si, ne ko mi, uzgojeni debili. enska ti je
navodno dala koaricu, bar se tako ovdje pria. Oprosti ako sam pretjero.

U redu je, rukom je odmahnuo Kraus.

Moda bi trebali zamijeniti uloge, tako kae psiholog kad radimo one pizdarije u
komuni. Al meni to zaudo pomae, dobro su to smislili, tee je kad izae van, tamo to ne pali.

Radije ti to zavri, doktor je s uasom shvaao kako sam zapravo nema to ispriati,
nikakva ispovijed. Sebi je izgledao kao nakon havarije, ne zna to ti je slomljeno, to otkinuto.
Puna vrea potrganih stvari visi na tebi i sve to osjea je da ju ne moe podnijeti, ali mora.
Kao da ti nakon havarije, umjesto pruanja zavoja i nosila, kau: pokupi se i ne prljaj nam tu
auto. I ti bi otiao na autobus i rukama bi hvatao svoju krv da ljudima ne umae kapute. Onim
normalnim ljudima koji se trude maknuti iz dosega boli, doktorice primarija.

Daj zavri to! rekao je pomalo gnjevno.

Moe, meni je svejedno. Tako smo zbrisali iz te birtije. Sisterka je jo imala uivene
love, ona je ivaica ko grom, pa da kupi jo jednu flau za doma. Al Peo je navalio da idemo
na one poklopce za ahtove, kao moramo im pokazat da nas s tim poklopcima nisu sredili.

Onda su Kjo i sisterka oli u gajbu, a mi na te poklopce. ta mi je to trebalo, jebote,


mogo sam doma, krevet, radio, pljuga, ta bi mi falilo. Al mi smo ti tako ufurani, to nam je od
tate, on kad bi popizdio, baco je cigle visoko do etvrtog kata... dobro, pretjero sam, recimo do
drugog, al on je bio fin ovjek, io je na poso, u crkvu. Mi smo svi krteni. Jesi i ti krten,
doktore?

Mislim da da.
Eto vidi, to nas ba i nije zatitilo.

Krten ne znai svet.

U pravu si, sveti nismo bili. Poeli smo od bolnice prema dole i fino jedan poklopac za
drugim, svaki je puko nakon drugog udarca.

A nije vam palo na pamet da bi na tim otkrivenim ahtovima netko mogao slomiti
nogu?

Nek gleda kud hoda, glupan. Ionako je tamo bolnica, pa e mu odma stavit gips.

Ti ima odgovor ba na sve, je li?

Da nemam, ne bi me vie bilo. Kao onda. Peo je bio u akciji. Tu i tamo je valjda udaro
i parkirane aute, a to se ljudima ne svia. Neko je zvao murjake. Dola je marica i ja sam znao da
smo u banani. Jo sam uspio kolko tolko doi sebi i uzeo sam Peou onaj malj, inae bi
murjaki zbor pretrpio gubitke. Pa bi njihovim udovicama predavali zastave ko u amerikom
filmu, spaavanje vojnika, kako se zvao, svejedno je, pao je branei domovinu. Bacio sam
dokazni materijal preko ograde od bolnice, a kad sam vidio da se buraz s njima mlati, dao sam
petama vjetra, vie nije bilo druge. Buraz e u uzu bezuvjetno, dosad je bio na uvjetnoj. Bar e
sisterku pustit na miru, zbilja plazi za njom. Tako da sam ju zapravo zatitio.

I to dalje?

Pa sam oo do portirnice, tu u bolnici, tamo sam se bacio na pod i osto leat, to je bilo
jedino mjesto gdje me nisu mogli ni za ta okrivit. Leo sam ko letva. To mi uope nije bilo bed
jer sam stvarno bio totalno koma. Tako su me odvezli na internu, tri cijela i ne znam kolko
promila i bok. Tu sam na toplom.

Dakle, tako si to rijeio.

A ta sam trebo?
Mislim da je Pavel, na neki svoj nain, dosta dobro, rekao je Kraus doktorici primariji
kad ga je kasnije te veeri posjetila u njegovoj sobi.

U osnovi ste u pravu, odgovorila mu je oprezno, sada biste i vi trebali pronai onaj
svoj nain.

Prevela: Ana Uarevi

Za tisak priredili: Dubravka Doroti Sesar i Matija Ivai