You are on page 1of 11

Nastavni predmet:

Predmetni nastavnik: Prof.dr

Student:

EKONOMSKA DIPLOMATIJA I PIJUNAA

Seminarski rad

Novi Grad, mart 2016. godine


SADRAJ:

Uvod.................................................................................................... 3

1. Definicija ekonomske diplomatije....................................................4

2. Ekonomska diplomatija u praktinom smislu...................................4

3. Geneza ekonomske diplomatije........................................................6

4. Funkcije i ciljevi ekonomske diplomatije.........................................7

5. Zato izuavati ekonomsku diplomatiju...........................................8

Zakljuak...............................................................................................9

Literatura..............................................................................................10
UVOD

U ovom radu u izloiti temu koja bi u budunosti trebala da ima primat u


diplomatskoj slubi, odnosno ve i sada ima, ali taj primat se iz dana u dan poveava, a uzrok
toga je kapitalizam i globalizacija, iji je imperativ profit, a to implicira jaku ekonomiju.

Brojni ministri vanjskih poslova svoja usavravanja zasnivaju ba u podruju ekonomske


diplomatije, jer kao to ete moi proitati u ovom radu ekspanzija ove profesije je toliko
uznapredovala da joj se sve vie i vie pridaje znaaj, a samim time i slubenici moraju pratiti
ovaj trend.

Za brojne autore ova tema je od krucijalnog znaaja kako bi se mogla razumjeti geopolitika
vizija budunosti u smislu voenja vanjske politike.

Ova tema je dosta iroka, odnosno teko se fokusirati na odreene segmente, ali u pokuati
izvui sr iz ove teme, kako bi se uklopio u predviene norme koje nalae ova firma pisanja,
odnosno akademskog rada.
1. DEFINICIJA EKONOMSKE DIPLOMATIJE

Ekonomska diplomatija obuhvata korienje diplomatskih mehanizama i metoda, u


sadejstvu sa stratekim, spoljnoekonomskim ciljevima i instrumentima njihove
operacionalizacije od strane drave u bilateralnim ili multilateralnim tokovima meunarodne
ekonomske saradnje, kao i na domaem privrednom prostoru, a u cilju aktivnog podravanja
razvoja nacionalne ekonomije i obezbjeivanje spoljnoekonomskih interesa, pozicioniranja i
neposredne podrke matinim preduzeima na maunarodnom poslovanju.

Takoer, ekonomska diplomatija predstavlja specifian i istanan spoj diplomatije u


klasinom smislu, ekonomskih nauka i nauka menadmenta, metoda i tehnika pregovaranja sa
stranim partnerima, odnosa sa javnou i prikupljanja ekonomskih informacija od interesa za
privredu svoje zemlje ili kompanije, u cilju prodora na svjetsko trite.

Najednostavije reeno, ekonomska diplomatija je specifian spoj klasine diplomatije,


ekonomskih nauka i nauka menadmenta, metoda i tehnika pregovaranja sa stranim
partnerima, odnosa sa javnou i prikupljanja ekonomskih informacija od interesa za privredu
svoje zemlje ili kompanije, u cilju prodora na svjetsko trite.

2. EKONOMSKA DIPLOMATIJA U PRAKTINOM SMISLU

Diplomatija ili diplomacija je pojam koji ima mnogobrojna znaenja, ali svima je
zajedniko dodirivanje sfere meunarodnih odnosa i spoljne politike. Rije "diplomatija"
potie od grke rei diploma, koja je prvobitno oznaavala dvostruko presavijenu ispravu koja
je sluila kao dokaz zavrenog fakulteta. Kasnije je rije poprimila druga, ira znaenja, a
oznaavala je slubene dokumente (izmeu ostalog sporazume izmeu vladara). Re
diplomatie nastala je u Francuskoj u 18. veku, odkud se proirila i u druge evropske jezike.

Prema Amerikim shvatanjima, ekonomska diplomatija podrazumjeva promovisanje drave i


zatitu interesa nacionalnih firmi na meunarodnom planu, pregovore sa vladama,
sprjeavanje i izbjegavanje ekonomskih konflikata na domaem i meunarodnom planu,
prikupljanje informacija i globalne promocije izvozne ekspanzije preko dravnog
diplomatskog aparata, uz sadejstvo Amerikih kompanija u pregovorima.
Diplomatija kao rije koji ima nekoliko znaenja:

1. sposobnost, znanje, vjetina i metoda , odravanja meunarodnih odnosa,


pregovaranja, rjeavanja konfliktnih situacija.

2. voenje dravnih poslova na podruju spoljne politike putem slubenih kontakata s


drugim subjektima meunarodnih odnosa.

3. cjelokupna dravna struktura koja slui predstavljanju neke zemlje u svijetu i


pojedinim dravama, kao i odravanje slubenih odnosa s drugim zemljama i meunarodnim
organizacijama.

4. Tu dravnu strukturu u prvom redu ine ministarstvo spoljnih poslova te diplomatsko-


konzularna predstavnitva profesija, karijera, struka predstavljanja drave u meunarodnim
odnosima kojom se bavi diplomata.

5. U neformalnom, odnosno u socijalnom smislu, diplomatija oznaava nain rjeavanja


nesporazuma, razmirica, sukoba mirnim putem.

Diplomatija kao pojam znai:

Diplomatija je, prije svega, oblik dravnih aktivnosti usmjerenih na odnose s drugim
zemljama i meunarodnim uesnicima. Isti pojam oznaava i cjelokupnu dravnu strukturu
koja slui za predstavljanje vlastite zemlje u svijetu i za odravanje slubenih odnosa s
drugim subjektima meunarodnih odnosa. Sastavni dijelovi te strukture su gotovo u svakoj
zemlji, ministarstvo spoljnih poslova te diplomatsko-konzularna predstavnitva.

Diplomatija u subjektivnom smislu oznaava sposobnost, znanje, vetinu, metod odravanja


meunarodnih odnosa, pregovaranja, reavanja konfliktnih situacija. To su karakteristike koje
treba da posedovanje diplomata, odnosno osoba ija je profesija, karijera, odnosno struka
predstavljanje drave u meunarodnim odnosima. Profesija kojom se bave diplomati naziva
se diplomatijom.

I na kraju, diplomatija je nauka koja prouava i poduava o relevantnim pitanjima u


meunarodnim odnosima i voenju spoljnje politke. Kao nauka ona je kompilacija raznih
naunih podruja prije svega politike, ali historije, geografije, prava, ekonomije i drugih.

3. GENEZA EKONOMSKE DIPLOMATIJE

Kolijevka ekonomske diplomatije kao eksluzivne djelatnosti bila je Francuska, koja

je u ovoj oblasti uinila i prve korake. Jo 1648. godine u Instrukciji za Francuske


ambasadore, Francuska je pokuala da sroi precizne i instrukcije za svaku zemlju
ponaosob u kojoj je Francuska imala svoje predstavnike. U tome se ogledao znaaj razlika i
specifinosti zemlje prijema, kao determinirajueg faktora ponaanja i djelovanja ambasadora.

Dvadesetih godina XX veka formiran je, u okviru njemakog Ministarstva inostranih poslova,
relativno samostalan Resor spoljne trgovine. Dakle, u njemakim ambasadama pojavili su se
prvi put ataei za trgovinu, finansije, poljoprivredu i umarstvo. Zatim se objedinjuje
diplomatska i konzularna sluba SAD-a, ali obje pripadaju pod nadlenost Bijele kue.

Po prvi put o ovoj temi pie profesor na Sorboni Anri Auzer, koji utvruje da su odreujui
interesi dobrog diplomatskog rada ekonomski interesi i raskid sa udvarakom diplomatijom.
Auzer posebno govori o narastujuoj konkurenciji kao faktoru koji odreuje ekonomski
poloaj zemlje i o ulozi diplomata u praenju tog fenomena. On se zalae za osnivanje kola u
kojima bi se kolovale iskljuivo diplomate budunosti, u kojima e ekonomski poslovi
postati jedan od prioriteta diplomatskog rada.

Nakon toga, priprema Francuskih diplomata za odlazak u zemlje slubovanja, osim jezika,
obiaja i kulture, podrazumjeva prouavanje ekonomskih specifinosti, uslova i karaktera
programa privrednog razvoja, kao i vrstama i kvalitetima proizvoda odreene zemlje.

Harmonian razvoj diplomatije uzdrmala je ekonomska kriza 1929-1933. godine. Kada je


proao i Drugi svetski rat i velika naftna kriza osamdesetih godina XX veka, Francuska je
konano odredila ekonomsku diplomatiju kao apsolutni prioritet francuske spoljne politike.
Ovaj primer su slijedile i otale lanice EU i samim tim oznaen je kraj klasine, stare
diplomatije i sterilnih kontakata.

4. FUNKCIJE I CILJEVI EKONOMSKE DIPLOMATIJE

Glavna funkcija ekonomske diplomatije je zatita nacionalnih ekonomskih intresa u


meunarodnim ekonomskim odnosima. Kako bi se obezbjedila promocija nacionalne privrede
u svjetskoj razmjeni, svaka organizovana drava odreuje za to nadlene organe i slube,
utvruje sredstva i mehanizme i zaduuje strune i spremne kadrove koji e zacrtanu dravnu
politiku zastupati u inostranstvu i sprovoditi je ekonomskom diplomatijom na bilateralnom i
multilateralnom planu.

Dakle, prvo, svaka drava treba da odredi koji su njeni prioritetni ciljevi u ekonomskom
optenju sa inostranstvom, da utvrdi politiku ekonomskog nastupa, da obezebedi materijalne
resurse i da obui kadrove koji e to sprovoditi.

Ekonomske diplomate vode svakodnevnu bitku sa konkurentima u potrazi za poverljivim


ekonomskim informacijama, nadmeu se za osvajanje novih ili proirenje na starim tritima i
vode mukotrpne pregovore. Njihov profesionalizam i patriotizam ogleda se u predanoj borbi
za ekonomske interese i profit svoje kompanije i zemlje.

Funkcije ekonomske diplomatije (prema Mary McBryde) su:

a) aktivnosti za obezbjeenje najpovoljnijih uslova u trgovini i drugim formama


ekonomskog povezivanja;

b) uticaj na uspostavljanje mera stimulisanja izvoza domaih roba i kontrola prometa


kapitala u sklopu ukupnih razvojnih ciljeva i strategije ekonomskog nastupa zemlje u
inostranstvu;

c) svakodnevna i sistematska analiza prilika na meunarodnom tritu i ekonomskim


odnosima i analiza ekonomskog poloaja stranih zemalja;
d) uspostavljanje i odravanje ekonomskih i poslovnih kontakata sa poslovnim i
preduzetnikim krugovima i nadlenim resorima zemlje prijema;

e) voenje bilateralnih i multilateralnih ekonomskih pregovora;

f) priprema i uee u ekonomskim konvencijama;

g) uee u radu meunarodnih institucija i organizacija;

h) stvaranje povoljnih poslovnih prilika za nastup preduzea sopstvene zemlje u


inostranstvu.

5. ZATO IZUAVATI EKONOMSKU DIPLOMATIJU

Najvei trag u izuavanju diplomatije ostavili su Francuzi, koji jedini u svetu


obuavaju kadar za kompleksne i riskantne poslove ekonomskog diplomate (kola za
ekonomsko ratovanje).

injenica je da je visokoobrazovana i motivisana diplomatija neophodna za svaku dravu koja


svoj ekonomski prosperitet vezuje za stalnu i plodnu razmenu na svetskom tritu, za
slobodnu cirkulaciju ljudi, roba i kapitala, za svoj uspeni privredni nastup u svetu. U
dananje vreme globalne svetske privrede to je posebno neophodno. Niko od nas ne moe da
ivi i proizvodi sam sve to je potrebno za normalno funcionisanje privrede i zadovoljavanje
potreba graana. Kapital, koji je odavno preao granice jedne drave, seli se tamo gde moe
da se oplodi, gde su obezbeeni svi potrebni ekonomski, zakonski, organizacioni i
infrastrukturni uslovi. I samo ako za to postoje opravdani ekonomski interesi.

U svakodnevnoj komunikaciji sa sposobnim ekonomskim diplomatama


zainteresovanih zemalja, oni oekuju informacije i garancije da su za njihovo investiranje
obezbeeni svi uslovi i puna sigurnost. Za izvoznu ekspanziju neke zemlje na strana trita
potrebno je jo mnogo vie napora , znanja, usklaenosti, uz atraktivne i kvalitetne proizvode,
povoljne cene i stabilnost kao i kratke rokove isporuke.

Da bi se dolo do faze ulaganja stranog kapitala ili izvoza proizvoda na strana trita, naravno
da predstoji dug period planiranja i pripreme organizovanja kvalitetne proizvodnje i
dostizanja nivao kvaliteta proizvoda ili ponude za investiranje.
ZAKLJUAK

Tema ovog rada je bila jako zanimljiva, pa sam s posebnom panjom analizirao brojne
segmente ove teme i doao sam do determinirajuih odrednica koje ovu temu kvalificiraju na
visoku poziciju u diplomaskoj slubi, a samim time sam se odluio da zadnju cjelinu i
nazovem zato izuavati ekonomsku diplomatiju?

Temu je bilo jako zanimljivo izuavati i iz perspektive Bosne i Hercegovine, jer bi se i nai
diplomatski predstavnici trebali usmjeriti u ovom pravcu (ekonomske diplomatije) to bi
pomoglo jaanju nae privrede i uspostavljanju bilateralnih odnosa u podruju ekonomije.

Brojni autori su analizirali ovaj fenomen diplomatije i njene eskspanzije, a u ovom radu ste
mogli vidjeti kako se kretala ekonomska diplomatija i na kojem je nivou ona danas.

Nadam se da e ovaj rad posluiti i u nastavku akademskog izuavanja ove teme.


LITERATURA

1. S. Berkovi (2006): Diplomatija i diplomatska profesija, Zagreb;

2. Petkovi T., (2006), Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, VP aak

3. Pavlovi, Vladimir (2011) Ekonomska diplomatija, Beograd

Internet izvori:

http://gmbusiness.biz/2015/02/12/ekonomska-diplomatija-pozicioniranje-u-vreme-
globalizacije/ Dostupno u 23:00/11.5.

http://www.mvpei.gov.me/rubrike/ED Dostupno u 22:00/11.5.