 ..–.



Горан Максимовић (Ниш)

Свијет, прича и комични стил у нишкој
прози Стевана Сремца

У огледу су анализирана прозна дјела
Стевана Сремца која су тематски везана
за Ниш и јужну Србију: Ивкова слава,
Зона Замфирова, Ииш-аа, Ћир Моша
Аеншаам, Јексик-аџија, Калча у озоришу,
Величансвена шења маам Помауре,
Јусуф-аини олиички назори, Secessio plebis
и Очилена насава у урској школи.
При томе је аналитичка пажња усмјерена
на жанровску природу наведених дјела,
Ñ Севан
Кључне речи:
Сремац и јужна
наративну организацију њиховог
тематско-мотивског склопа и композиције,
Срија, срски реализам, на карактеризацију протагониста, на
роман, риовијека, комична средства и природу смијешног, те
емаско-моивски скло, на умјетничку слику свијета овога поднебља
комозиција, риовјеач, и однос према аутентичној стварности с
јунак, комично и смијех. краја . вијека.

З а једанаест година проведених у Нишу
(од . до . и од . до . го-
дине), гдје је радио као професор исто-
слава и Зона Замфирова), шест завршених
приповједака (Ииш-аа, Ћир Моша Аен-
шаам, Јексик-аџија, Калча у озоришу,
рије у новооснованој гимназији, Стеван Величанвена шења маам Помауре,
Сремац је добро упознао поднебље, језик Јусуф-аини олиички назори), те у двије
и људе овога града, тако да је у каснијем недовршене приповијетке које су у фраг-
књижевном раду та акумулирана иску- ментима објављене иза пишчеве смрти
ства и аутентичне доживљаје на извр- (Secessio plebis и Очилена насава у ур-
стан начин изразио у два романа (Ивкова ској школи). Ако пођемо од претпоставке



20 Maksimovic.indd 291 14.10.2004, 1:14

) У томе одмах за њим Кочић Босанску Крајину смислу пишчеве поднаслове у којима нам и Бора Станковић Врање). људе. ГО Р А Н М А К С И М О В И Ћ да је региoнализам једно од доминантних зумијевање жанровских особина његових обиљежја српског реализма. Јаков Игњатовић Сентандреју. Просвета. приповиједању или казивању о године. Београд. Отуда у композиционом погледу и ски и слично). Срски роман –. „Стеван Сремац“.indd 292-293 14. нама. фолклорног и етнографског материјала. Писци и књие I I I . прије свега: на комуникативној. и –. који се стварно десио. већ као пое- воослобођених српских крајева послије тички и наративни сигнал да се ради о Српско-турских ратова –. 1:14 . тиричном погледу на простор.10. са нај. Београд. Као што су и да је њихова нарација о занимљивим прије Сремца поједини српски реалисти догађајима и људима утемељена на шаљи- „опјевали“ своја завичајна поднебља (на вом. Ниш. за Стевана прозних текстова у цјелости. Ни о једноj од наведених можемо казати да Сремчеви романи из средина. .  20 Maksimovic. . а из свакодневног нишког живота. тичних људи и догађаја. Божићна еченица. тако је и Сре. ) О жанровској природи Сремчевих романа опширно смо писали у нашој књизи Маија Сремчево смијеха. те на Љубиша Паштровиће. . анегдотском предлошку из стварно- примјер. стр. на укључивању више успјеха и стваралачке оригинал. на двјема љубавним причама. повремено и са- те приповијеткама Кир Герас. Сремац није писао са толико нишког живота Ивкова слава и Зона Зам- љубави и заноса као што је случај са фирова имају препознатљиву структуру Нишем и јужном Србијом. ности укључивао различите просторе у на дијалекатској употреби говора. причању. на ауторским коментарима. те српску књижевност.) Кроз развијање и ровском погледу нишка проза Стевана нарастање комичних епизода техником Сремца је драгоцјена и зато што је па. Глишић западну разноврсним дигресијама и епизодама Србију. дра-  нућа књижевно је обликовао родну Бачку матизованој и присној позицији свезнају- и Војводину (у роману По Ћира и о ћег наратора. теристике наративног поступка. сти. манима Лимунација на селу и Вукаин. „Чесна са. Сремчево Сремца можемо казати да је (уз Симу књижевно обликовање нишке стварности Матавуља. те на динамичном вођењу наративног за- београдску средину и Шумадију (у ро. као и хумористичком. те Црне Горе и Београда). стр. сугерише да се ради о „приповеткама“ сва- мац на велика врата у српску књижевност како и не би требало разумијевати као увео Нишлије и Ниш. као највећи град но. зних дјела до умјетничке метаморфозе. плета и рељефној карактеризацији јунака. Нолит. жанровска одређења дјела. коју је Јован Деретић одредио као прера- ) Јован Деретић. мељено је на вјештој опсервацији аутен- торске. те за ра.2004. а Јанко Веселиновић Мачву. свијет и рина“. . Поред поменутих на препознатљивим умјетничким особи- дјела из нишког живота. Сира и приповијеци Аца Грозница). неком необичном и занимљивом догађају У умјетничком и типолошко-жан. са много надах. амплификације) дошло је до жанровске радигматична за разумијевање пишчеве модификације Сремчевих обимних про- иманентне поетике. Пера руже. као приповједача Шибеника из претпосљедње деценије ХIХ вијека уте- и Далмације. Просвета. Херцег Новог и Боке Ко. . за проницање у карак. ) Јован Скерлић.

деће игре: „Крива бањка“. У Зони Замфировој анегдотски заплет да знајеш“ и слично. прихватила. Очилена насава ској играчици Хермини. Курјак и Смук тирања над старим временима. која му из сталешких раз- Ииш-аа. затим о њиховом које су се тамо пјевале: „Чије перо на ни- „акционарском друштву за експлоатацију шаљку. како су се лијечили. „Тедена“. „Заплањка“. У Ивковој слави наративни заплет је који је запљуснуо Ниш послије ослобо- изграђен на шаљивој епизоди о томе како ђења од Турака. стр.indd 292-293 14. укључивањем фолклорних и етнограф- слављали су онако како се слава у Нишу ских елемената. моме.10. и дуже него што је пјесама и игара које су младе Нишлије обичај. Прву карактерише окренутост пре. Да ме младу дава“. С В И Ј Е Т. Величансвена шења ривалством. „Осам- ђеног домаћина. други љубавни заплет казује маам Помауре. Двије љубавне приче се путка“. критика „европејског“ начина живота. у приповијеткама из нишког родице.  20 Maksimovic. Разновр- три дана славили Ђурђевдан у кући њи. заборавља да издвоји и омиљене пјесме вљу. „Да знајеш. П РИ Ч А И К О М И Ч Н И С Т И Л У Н И Ш К О Ј П Р О З И С Т Е В А Н А С Р Е М Ц А стање приповијетке у роман. гајтане мој!“. „Јелка тамничарка“ односе на Светислава и Маријолу. 1:14 . „Нане. –. Глеиша. што је већ огласио „побегуљом“ и осрамотио и њу и сугерисано амблематичним насловима: њену породицу. Secessio plebis. број –. . Ниш. нео- је заснован на лажној отмици дјевојке бични карактер Хаџи-Замфиров. нав.2004. а разноврсне дигресије ваног нишког живота изказана у седмом проистичу из приказа бројних догађаја: поглављу Зоне Замфирове. да би се осветио могуће је издвојити двије типолошке ску. младић Мане кујунџија. али и приповиједања о томе како су пљао на играње и ашиковање. „Бербатовска“. „Нишевљанка“. Ћир Моша Аеншаам. те бата-Тасковог ламен- су „ђувеч-кардаши“. стр. кажи тајку. а другу причање о необичним.) С друге Зоне из богате чорбаџијске нишке по- стране. . која је додатно усложњена и  ђајима и епизодама из живота: Калча тобожњим Манулаћевим потенцијалним у озоришу. Јексик. I I . а затим под притиском уку- васходном обликовању рељефних карак. коју је организовао заљубљени живота. Поред аџија. // блага“ и слично. вој и Манету. те приказом бројних никад није славила. која је најприје пине. лога није дала да се њоме ожени. издваја сље- власти. у приказу „Беле највише Калчиних ловџијских исповије. дјело. Са друге стране. ) О поетизованој слици нишког народног живота међу првима је на цјеловит начин писао Љуба Станојевић у раду „Стеван Сремац као сликар старог Ниша“. Јусуф-аини олиички о Митанчи хаџи-Петракијевом и швап- назори. на примјер. који је ) Јован Деретић. као краћим прозним формама. напустили кућу распамећеног и уврије. председника нишке општине. те на и слично. основне љубавне приче о Зони Замфиро- чешће шаљивим или сатиричним дога. па су тек на интервенцију чесме“. те да би је тера јунака и њихових судбина. Калча. тј. „Потресуљка“. Про.) Сремац. год. недеље“. сне дигресије су нарочито подстакнуте ховог побратима Ивка јорганџије. када се силан свијет младих оку- сти. а Сремац не се бринули међусобно побратими о здра. мори. и бучније и бахатије него што је пјевале и играле недељом код „Шарене славски ред. нај. истина више као у урској школи. ћана исмијала његову љубав. размаженој љепотици. Најпотпуније је слика поетизо- Сику и Курјака.

Тад би му дјевојке обично била Лена. фанском друштву Ивка. севдалије. // Господар фере. Курјака и Смука. . предговор у књизи Стеван Сремац. Манетову љубавну жудњу животу уопште није припадао веселом ка- за Зоном Замфировом писац између оста. чувене нишлијске човјека мераклије. књ. ГО Р А Н М А К С И М О В И Ћ представљен у распону од богатог госпо. обућар. У код гробљиште“. Председник нишке општине мац га је сазнао од Бранислава Нушића. Курјак је био Љу- више је волио да га љети кад прилегне бомир Кнежевић. Цвета се вије“ Приликом обли. лог исказује и кроз слике тихог јунаковог а Сремцу је био потребан управо зато да пјевања у дућану. бравар. // Сама ћу га пробудити!…“ у таквом амбијенту мајсторски обликовао Хаџи-Замфирова тајна љубав према ли. добри познаници. некадашњи писар „Славеј-пиле. представљен је у стварности био Живко Мијалковић. тим и најбоље дошао до израза његов при- зао његову мераклијску склоност према повједачки таленат. Веселин Маслеша. Сремац је. да би пока. Цвета га двори. затим и распојасаног понашања „ђу- ми збори.10. него у Приштини. а казује о њему и лијепој стварности се ни Маријола није удала за Катарини и слично. нову. –. где се казивача и ловџије. нишки кујунџија. // Господар се веч-кардаша“. Зоне. а Смук Јован послије ручка на доксат „песмом и буде Ђорђевић. Љепота младог наредника ставити крајности у карактеру и ментали- Перице опјевана је у пјесми „Игра оро тету јужносрбијанског типа личности. дара и хладног чорбаџије до мераклије Калча. који ће најбоље пред- премењуваш“. Сарајево. ковања „чапкун-Манетовог“ карактера у чијем стварању је аутор највише одсту- Сремац користи и стихове народне пје. Српска књижевна задруга. пошто би се заборавио би кроз његов карактер приказао одлике усред највећег посла. Светислава. је и кроз пјесме које су му биле омиљене заиста власник јорганџијске радње у ни- или које су казивале о тајним његовим шкој чаршији. почива на аутентичним људима и до. а још мање Сика за Курјака Досадашња истраживања (нарочито и слично. а Сре- гађајима. а његова при- јепој чивчики Цвети била је опјевана у повиједна имагинација добила је пунога пјесми „Господар ми седи на сандалија. // замаха како у приказивању славске атмос- Господар ми пије љута раћија. који је у то вријеме био српски конзул ) Павле Поповић. Без премца је свакако Калчин лик. Владислав Стојановић био је присни пи. „Стеван Сремац – Човек и дело“. Павла Поповића) и Бошка Новаковића)) Стварносни предложак Зоне Замфи- потврдила су разложну претпоставку да рове унеколико је друкчији. драго моје!“. Нај. пио од стварних чињеница. // Не буди ми општине нишке.indd 294-295 14. Београд.2004. Севан Сремац и Ниш. занесеног пјесме „Синоћке те. а Светислав или „Непознати“  тихо пјевале чувену мераклијску пјесму био је „Јоца Патлиџан“. па је самим сме „Зелен зекир. видо. Калча је био Микал Нико- љубавима са чивчикама и сељанкама. Ивко јорганџија пјесмама и младим женама. шчев кафански друг и пријатељ. не пој рано. . затим и „Непо- и весељака склоног уживању у лијепим знати“.  20 Maksimovic. Калча у стварноме уживањима. Догађај о свијет и прича Сремчеве Ивкове славе којем пише Сремац стварно се десио. тако и у карактеризацији смије. ) Бошко Новаковић. лић. Курјак и Смук. умјетничку стварност. Сика је у стварности и успављују“. баш господара. међутим. леле. Приовеке I – I V . али не у Нишу. јунака. а Ивко. 1:14 .

ну-Франћишеку. Београд. био пријатељ са Замфиром. Ивкову славу линије живота долази у тренутку бе- чини пет поглавља. мјере комичног. књига друга: Ивкова слава. питањима гдје су је пронашли. а овај је читаву бично проширен. у којем је описана свечана њихове кћерке за Манета кујунџију. Пошто је Нушић модификовало тродјелну композицију.  осјећао. онда кад побратими од. присутни су их засули саркастичним и калабалук на велико увесељавање ра. припреме за славу. тј.  20 Maksimovic. ћар-Докиног самовољног одласка у кућу ративну експозицију обухвата поглавље хаџи-Замфирових и покушаја прошње Ђурђеван. казивање о љубави Зоне и Манета. Курјака посљедице саме „отмице“ остварене су и Смука. Манета или Манулаћа. нестварних чаршијских гласина о дога- плета долази у поглављима Паарица ђају. . 1:14 . коју су из приче о љубави са запрекама. долазак циган. кроз ширење преувеличаних и потпуно чања и претјеривања. Калче. сано је неочекиваним. као град који Сремац остварује уметањем разноврсних је боље познавао и чији је дух одлично епизода: о Митанчи хаџи-Петракијевом.indd 294-295 14. и поред противљења дома. посредно усложњавање заплета и моти- џије. То је битно милоште звали Зона. те Калчиних „ловџијских“ при. све до тову искрену љубавну изјаву. о апотекар- Наративна структура у Сремчевим ском помоћнику Пајици.) о нареднику „лепом Перици“. ћана да одласком Зоне у јавно купатило луче да продуже славу у Ивковој кући демантују вијест о отмици. у Сараним елима Севана Сремца I – V I . али добро припре- кључио весељу. након и слично. Зона Замфирова. Просвета. кад су је повра- Комични расплет је остварен у завршним тили кући. да ли су је „сас џандари врнули“ поглављима Паарица и Прие. а затим и поновним ) Опширно је писао о томе Бошко Новаковић у коментарима уз издање Зоне Замфирове. о „добром детету“ Ману- вана је на начин близак тродјелној коме. рење љубавне жеље двоје младих мотиви- седника општине. Прву цјелину или на. . те Кур- са лажном отмицом десила се . У Зони Замфировој комични заплет џије Замфира Кијаметовића. Приовеке. а наративну напетост радњу смјестио у Ниш. стр. До заплета и искакања са нормалне диографској композицији. по. Умје- ћина. а потом вјешто допринио мљеним приближавањем хаџи-Замфира остварењу љубавних жеља и уговарању Манету кујунџији. дине у кући богатог и угледног чорба. да ли код дозналог и злобног Ивковог комшилука. лаћу. јака и Сике. затим Зонине подругљиве реакције на Мане- смјењивање разноликих гостију. већ га је ис. те кад се преселе у двориште. Одговор мјештана на покушај уку- и Маркован. До реализације за. а односила се јавља као својеврсна поента основне се на његову кћер Јефросиму. Подвала („мизевирлук“) бракова Светислава и Маријоле. поприма раз- на своју руку. неочекиваног обрта. висање „лажне отмице“ проистекло је из ске музичке банде на честитање.2004. а комичне доласка „ђувеч-кардаша“. који се најприје при. С В И Ј Е Т. П РИ Ч А И К О М И Ч Н И С Т И Л У Н И Ш К О Ј П Р О З И С Т Е В А Н А С Р Е М Ц А у томе граду. о музиканту па- романима из нишког живота облико. го. није хтио тако да је експозициони дио. Наративни расплет и оства- Ивкове пријаве властима и доласка пред. сто жељеног негирања инсценираног дога- зову Цигане свираче и започну прославу ђаја. увод у сам да пише о томе догађају.10. нео- причао Стевану Сремцу. Не- славска атмосфера у кући Ивка јорган.

Просвета. су га и називали „чапкун-Мане“. Зонину гласовиту љепоту предочава младих. готово рећи демонска“. једили тајни Зонини поздрави Манету тако да је била „размажена. које су имале храбрости све ломове у души и срцу двоје младих. Нишка роза. пјевач. због које Сремац са много умјешности и на. у којем ) Сви цитати Сремчеве нишке прозе који се појављују у нашем раду преузети су из сљедећег издања: Стеван Сремац. лепа велика помисли о остварењу те за њих сасвим ока. немило.indd 296-297 14. 1:14 . леле. приказан је начин на који се сасвим супротан ефекат и још више под- одијевао. кроз приказивање Манетовог изразито Управо из таквог вођења заплета при- пажљивог односа према мајци Јевди. промине чарши. приредио Горан Максимовић. (нарочито бројних тетaкa и мајке) и самој кретизован („Црномањаст. упућени преко измећарке Васке. .2004. неуморан весељак и „за друштво ција. нарочито Зонину емотивну драму послије до „искусних матрона“ које би се дуго непромишљене тетка-Докине мисије. све до описа његове и њихово вјенчање. када би је угледали примјерено чорбаџијској кћерки. а затим су предочене реакције стицало дјевојачку љубавну жудњу и дерт. како би мотивисао готово природну жалио да потроши и чак до Врања код предодређеност да припадну једно дру. те сна- срдна. што је наравно имало брчића“). гласовит и стасавање Манетових и Зониних емо. Сремац психолошки поступно приказује њених дјевојака. кроз казивање о средно искаже љубав и исприча да није Манетовом оцу. чувене Коштане да оде. упркос сталешким разликама и та. Карактер му је при. Иза тога су усли- и угледа њеног оца. видо. Манетов изглед је физички кон. пуста. од збу. Најприје глорификује њихову ље. чорбаџи-Замфира. која родно је проистекао први и једини љу- је рано остала удовица и своју младост бавни дијалог двоје заљубљених. Насупрот жна супротстављања Зонине породице томе. теферича у „Белу недјељу“. а кад би учинио добар пазар. није поту. кроз епилошким дијеловима било приказано представљање Манетовог кујунџијског срећно остварење љубави двоје младих угледа и марљивости. која је тога дана највише мотивисани су кроз приказ богатства играла поред Манета. „лепом Ђорђији“. Зонин карактер и личност војке Калине.10. Најприје кроз Зоне“). Ниш. само да га кришом и испод ока погледују. кроз љубавну пјесму која се етизованој и фолклорној слици градског пјевала у Нишу („Синоћке те. Манетову потребу да дјевојци и непо- казан из више углова. код Замфирових и прошевину дјевојке. те поздрављале с њим. женскога свијета на његов изглед.  гом. човјек“. ГО Р А Н М А К С И М О В И Ћ зближавањем Зоне и Манета. што је било не- заводљиви изглед. која ће бити објелодањена у по- посредно. севдалијске и бекријске нарави. кроз реакције мушкараца на њен Зонино хватање у коло. и кроз љубоморни испад и вријеђање дје- јом“) и слично. а највише кроз се чорбаџијска кћерка уда у занатлијску почетну потајну љубавну жудњу двоје кућу. вјешт играч у колу. а затим како „поносито као паун. који био упућен у Докин самовољни одлазак је имао јуначку крв и мераклијску душу. да би у посветила подизању сина јединца. састављених танких обрва и танких непримјерене везе. Непосредни љубавни заплет Сремац дашњој друштвеној непримјерености да мотивише из више равни.  20 Maksimovic. Био је ративне логике прати љубавни заплет добар ловац.

Меланхо- шњем пријатељству са Манетовим оцем лично живи у дјелотворној симбиози с Ђорђијом („Татко те Ђорђија мен у аманет комичним. 1:14 .) а који у обликов- различитих и неуспјешних покушаја по. . кроз препознатљиве Замфирове негдашње неостварене љубави са Сиком. огледи о српским писцима. Свадбени идилични за- јала. нав. је дошло време – цура моли мене!“ Затим социјална. знајеш ли оно наше да је запроси и слично. . мана из нишког живота нису у типоло- зан у форми бачванске народне пјесме: шко-жанровском смислу само хумори- „Ја сам цуру молио и лепо говорио. ном смислу. смијех. Београд.) у гротескним и фантастичним облицима. послије чега је одлучио да јој Станковићевог Миткета из Кошане. иска. него су и психолошка. који је исто- је Мане донио организовањем лажне от. П РИ Ч А И К О М И Ч Н И С Т И Л У Н И Ш К О Ј П Р О З И С Т Е В А Н А С Р Е М Ц А је Мане отворио срце.10. али и не. у преплету меланхоличног и хумористич. алузије и параболичке приче. и да је запроси. . Трећи љубавни сигнал Манету Зона ним љубавима. „пратила му је кључак да је Калча аутентични претеча шефтелију“. став о његовој женидби Зоном и да може Сике. на овај свет неје тол’ко жал како дјевојка се непосредно обраћа Мането. Просвета. С В И Ј Е Т. вио меланхолични преображај. бре! Тол’ко цркве на Крстовдан.indd 296-297 14. упућује на оправдани за- је послала преко Васке. у посљедњем својем акорду дожи- враћање у његов дућан.  20 Maksimovic. Сике! Јоште дало резултата. Суине и љуи. бије извињење за увреду од саме Зоне. Сике. а сада стичка остварења. те јој повјерава своје се гледамо.  јеха што је „станула побегуља“ (и поред ког доживљаја свијета. времено и жал за младошћу и неостваре- мице. стр. кроз хаџи-Замфи. на. неухватљиву гласине). стр. ) Исто. што ме је. па се не узедосмо! (Кој те је љубавне јаде и душевну патњу. чиме је је приказано посредно. Зато ова два ро- ауторски коментар приповједачев. родице да оповргну ту подвалу и лажне има изразито промјењиву. несрећо ловџијска! вели му Сика)“. на равни комичног поступка. Калча исказује свој дерт због остави“). који настаје из велике чаршијске саблазни и подсми. који су проистекли представља Сремчев смијех. а Зона га сасвим опрости. фолклорна. вођене приче. душманке моја. тамни- вој мајци Јевди.) ) Јован Деретић. . историјска. гледаја. али мана љубави српске књижевности“. онај снажни и громогласни. ете. да повјерује у њену искреност непромишљено и охоло презрела и исми. из којих је а она то одбацује као „ловџијску фанта- лако било наслутити да су промијенили зију“ и оштро се „осеца“ на њега: „Хааа. а доброћудни рово лукаво приближавање Манету. „Хумор и меланхолија (Севан Сремац)“. казивање о негда. примјерену друштвену срамоту коју јој Тако исказан јужњачки дерт.2004. у којима дани епитет досадашњег „најбољег ро- се јунаку јављају слике из стварности. што дјелу прибавља оправ- шмарним Манетовим сновима. ) Милан Кашанин. манима Ивкова слава и Зона Замфирова шевна патња и бол. ете. јер је Мане желио да до. послије чега се одлучио на освету и вршетак љубавног заплета прераста у ло- организовање лажне отмице. наговијештено је најприје кроз и протејску природу. Пошто то није старо?! Јоште се ја не измени. сам си ја па онај стари мерак! За ништа ме. дјело. жал за теб! Сике. Непосредну гични епилог ове чврсто компоноване и одлуку Сремац додатно мотивише ко. приликом сусрета код чарке! Е–е–е! Тол’ко гледање. Посебан умјетнички квалитет у ро- Касније љубавно покајање Зонино. те ду. стр.

ним разобличавањем Калчине ловачке јеврсни литерарни пандан Љубишином маштовитости. који су вом жалу за прохујалом младошћу. а с којим је на оригиналан начин њима на некадашње дане и „стара вре. Када је ријеч о комичној карактери. али се од ликова својих не само на плану цјелокупног дјела.10. чавању. Анегдотско а затим их освјетљава кроз различите жи. те по чему је сво. ском портрету балканског homo heroicusa).2004. него је и добар примјер како се пљено друштво. тивисана. ама твоја младос и моја лепо. техника утемељена на карикатуралном. ности“). како  му она – прође си наше!… – Прође. Смук и која су умјетнички веома пажљиво мо- Ивко имају карактер лакрдијаша. неукротиве бекријске тија – никад…“. који му је прет. Сремац је нарочито зна.  20 Maksimovic.indd 298-299 14. Матица српска – Српска књижевна задруга. по чему је близак са ликовима пре- Мадо – рекао би кад је сретне – куде варених и исмијаних мушкараца. као и Кочићевом Симеуну Ђаку и ровој присутна је у чорбаџи-Замфиро. само да је добар примјер поступка нара- мички најфункционалнији. поведачке маште. захваљујући којем рељефном обликовању дошло је до пот. Ћопићевом Николетини Бурсаћу. ) Јован Скерлић. а Све. и у епизодијској равни. „дело добива карактер мозаика од зани- пуног остварења маске лакрдијаша. ГО Р А Н М А К С И М О В И Ћ Меланхолична линија у Зони Замфи. „Ђувеч-кардаши“. Ивко) разли. Милета Сојтарију. који мљивих епизода и живописних слика лич- ствара веселу атмосферу и забавља оку.) постиже и у епизоди о Митанчи хаџи. те у српској књижевности услиједили иза Јевдиним или бата-Тасковим присјећа. кроз примјере у којима Кањошу Мацедоновићу. Сличну улогу жаљења за природе и елегичне чежње за лепотама старим и прохујалим временима Сремац живота“. му прозаичнији слушаоци покушавају да ) Бошко Новаковић. дјело. у бата-Тасковом ламенти. тако да је ради што ефектније тислав је комични занесењак. Калчин портрет је ко. . . зана у разговорима у којима је волио да и љубавном занесењаштву и фантази- „задене“ понеку своју стару љубав: „Ааа. него побратима (Смук. хиперболичком и гротескном преувели- зацији јунака. Сремац поредбене градације Сремац увео и лик углавном предочава завршене карактере. излагање Калчиних ловачких подвига не вотне ситуације. ходио. књ. Нарочито је то изражено у Калчи- чајне домете остварио у Ивковој слави. Мадо! је то добро уочио Бошко Новаковић. ним ловачким лажима и претјеривањима. Нови Сад–Београд. Калча. кумулира и оства- кује по додатним особинама: хвалисању рује поступак комичног преувеличавања. стр. „по- Одоше и младос и лепотија. како ласта. У његовом тивног проширивања. 1:14 . стао српски Тартарен и још нешто више – вице у јесен!… – Ееее. . пандан. долази до изражаја Сремчева комична рању „над старим временима“ и слично. стр. У издвојеној карактеризацији Калче Петракијевом. По Ћира и о Сира. (по чему је близак с типом militis gloriosi Казивање започиње благим карикатурал- ренесансних комедија. Курјак. Приовеке I . рању. предговор у књизи Стеван Сремац. њега. ласте се па врћу носилац успелог споја медитеранске при- на пролет. нав. Српска књижевност у сто књига. –. хаџијо – одговара озом разнородних типова Калча је. „Стеван Сремац“. Замфирова сјета најбоље је иска. Симби- ти је убавиња твоја? – Е. дограђена она неопходна лирска црта у еп- мена“. Курјак.

опширно пише о двије врсте комичних лажи које се појављују у књижевности: у првој категорији лажов покушава да превари сабесједника тако што приказује лаж као истину. не да мира „глумачка крв“. Казивање о могаре из лојзе“. . одвалио си. кад је постигао жељено и оженио али како никад није могао да се позове на се Маријолом. 1:14 . Манулаћев портрет оства- циљева.10. богами. проистиче смјехотворни ефекат. рен је као комична карикатура. а овај. као и то да мора бити разобличена. дјелимично је и покре- даћа. П РИ Ч А И К О М И Ч Н И С Т И Л У Н И Ш К О Ј П Р О З И С Т Е В А Н А С Р Е М Ц А сруше илузије добронамјерним комента. не може да буде сведок. брате. Остварењу или неостварењу њихових ам- као и сваки пас. доведена у сумњу или исмијана. превео: Богдан Косановић. а у повратку причу о супротним карактерима Ману- „печe звeздa oдoзгoркe. старим добрим временима и помодном дишња доба. тако да „европејском“ новом добу исказано је кроз полази у лов у „зимње време“. кao у лeтo. махали задуго нису знали је ли мушко јети у томе на сваки начин. знoj лаћа и Митанче хаџи-Петракијевог. бoжкe. липти тa дa пoцрцaмo и поетизована слика нишког живота упот- мoгaрe и ja!“) пуњена и епизодом о комичном пару ма- Сваки од побратима носилац је неке халских заводника: наредника Перице комичне намјере. истина. док је липти. а Све- брате. а краљу Милану који је дошао равно у Кал. побратима и напокон оконча славу. те њихово посредно ривал- чину уловљених зечева. а из нагомилавања. у крајњем. Ивко настоји да их осу. али пошто је био прерушен. пресудно потпомаже ловац. тиславу. ство око дјевојке. Причалац у заносу заплета. неоствареном љубави из младости. лажеш! Калча се. да је морао узети „под ћирију једно тач касније лажне отмице. бранио. а исто- и много да лаже“. . Излагање главне парова мање је изражена. С В И Ј Е Т. Проп такође наглашава да лаж постаје комична само онда кад је ситна и кад не изазива трагичне посљедице.  20 Maksimovic. Маријола „хлади“ Светислављеву „не- чин дућан да позајми гласовитога Чапу мирну глумачку крв“. Таква је анегдота о самом српском разара Калчине „љубавне фантазије“. јаребица и срн. Физички Калча. Председник оп- да је Калча. лажеш. Калчина глорификација времено омогућава Ивку да се ослободи пса Чапе прераста у комичну хиперболи. – биција доприносе добро осмишљени ли- то је остало мишљење по свима махалама: кови „активни помагачи“. прави „психолог“: „… умео је да опази кад тајио и то никоме не открива све до дола. Дневник – Књижевна заједница Новог Сада. него је помијешао и го. Курјак жели или је женско!“ У менталној равни је био да се ожени удовицом Сиком. је која кокошка. али је функцио- Калчине ловачке авантуре прерасло је у нална у појединим сегментима комичног гротескну фантазију. и Манулаћа. али се при. да простите. никога сем на свога вернога Чапу. ска председника општине. док у другом случају његов циљ није да превари већ да развесели слушаоце. истина.indd 298-299 14. реализацију „љубавних историја“.2004. Антиподни однос између Манета не само да пренаглашава и увећава коли. стр. за лов. Нови Сад. Калча У Зони Замфировој техника комичних га је у први мах одбио. али да Калча хоће почешће. Смук и Курјак желе да „нагараве“ је још од дјетињства „био загонетка – у побратима Ивка. добар друг и човек штине. и климатска стања. у вољи петлу. Сика  зацију. а („лепи“ Перица) и „фармацијског помоћ- потом и остварења или неостварења тих ника“ Пајице. ) Владимир Јаковлевич Проп у студији Пролеми комике и смеха. Калча жали за рима: „Калчо.

ако лика Ранковића). у чашире па се фатило у оро“. разјарено узвраћа: „Знајеш ли. поподневним часовима одмора. Нарочито је упечатљиво предо. (По неким да. ном типу комедиографског типа „строгог ном мајком и теткама о могућој проше. пита: бричи ли се владика? прибојавањем од домаћице му Ташане. у кријумчарску „Ђорђијину крв“. се иронично обраћа Зониним теткама. а други слазе“: сти углавном до тада непознат тип жене „Мори. Дока је пушила као Тур. за Манулаћа тога – плану Најособенији комични тип у Зони Зам. а мање дејствова- кад је наишла на одбијање и противљење. стане да праћа шефтелије по дру- тетке. пила је мастику. па на неумољиво ове јунакиње умјетнички постигао пот. Дока ненајављено истраје у томе подухвату. да добацује лијепим дјевојкама и на Виник! Несрећо вртиваганска и кори- слично. ту главу како Срби Митадпашину табију туче. Сремац је у карактеру ритаре“ и „вртивагане“. Као „трговац“ имао је у форми алузије „опомиње“ шта се може велику перспективу. 1:14 . да разгоропадила се и свој бијес искалила би на крају дјела преузео улогу резонера. оца“. Дајући јој почетну ги…“ Кад се појавио хаџи-Замфир.indd 300-301 14. с његовим „Мори. дајте гу. како у контрастирању Замфирове моћи које су тврдиле „неје ни дете за давање“: („три паше је сургунисао“). бре. за неприлику. какав мердивен. „бећар-Доке“. сједила прекрштених налуне пред вратима). у недјељу. који се тек био пробудио нарушених односа и остваривању жеље од Докине галаме и онако бунован није младих. подајте гу слично. најприје на Зониним теткама. кој ве. ти силазиш низ мердивен. Дока карактера носи у себи комична својства. тарска!…“ Дока ће касније бити упућена чен њен необични карактер када је само. и у организацију лажне отмице и са нај- вољно отишла хаџи-Замфировима да за. хвалећи његову долази у чорбаџијску кућу. све ћу ти ги фрљим ногу. животно „коло среће“. имала је обичај да се по.10. И обликовање хаџи-Замфировог ни слутио о чему се повео разговор. а сом и недодирљивошћу. дофатим саг ове налне (и показа му силне чин. Манча се топрв качи…“ Пошто је хаџија леким аналогијама на извјестан начин на то са висине узвратио подсмјешљивом јој је у психолошком смислу претходио и увредљивом изреком „Видело се куче карактер „делије-девојке“ Станке Радо. ете. из романа Горски цар () Свето. јер је још у раном десити ако Зону којим случајем дају за дјетињству знао за ријеч „оскудација“ и „зевзека“ Манулаћа: „Е. Дока. често је знала да се заборави па да и обијем о главу… Ћу те бомбардирам по звижди сокаком. постаје запрека жељама младих. Дока улогу „активног помагача“ у структури га најприје подсјећа на његове претке „ко- комичног заплета. наговјештава лика: хаџи-Замфир и измећарка Васка. једни каче. на које се „као на  пуно заокружен и у српској књижевно. тако што Значајну функцију у структури комич- већ начином на који је затворила врата ног заплета Зоне Замфирове имају још два леђима („и већ осталим“). ГО Р А Н М А К С И М О В И Ћ Цигану названом“. њем. а затим и на који доприноси поновном успостављању хаџи-Замфиру. а мој „мужескога“ темперамента. који више својим сталешким стату- вини „њихове“ Зоне за „њеног“ Манета. Дока му њић. више страсти ће подстицати Манета да проси Зону за Манета. првом примјеру се ради о модификова- Одмах иза тога улази у дијалог са Зони. Ја си с домаћицу зборим!“ Одмах затим их тако и у шаљивим пјесмама у којима се  20 Maksimovic. У укућанима да ће услиједити прошевина.2004. – Ама послен да ви не бидне криво фировој остварен је у лику Манетове кад.

само да би понудио готово двоструко више новца. растанку гласовиту своју кућу у Сагир.  зоди „праћања шефтелије“. Ибиш-агине личности и алтруистички повједака српског реализма. Казивање о нишком Турчину. 1:14 . о сусјед. инте- дишту је карактеризација јунака (Ииш. који је Заплет је непосредно приказан у са- након ослобођења града кренуо у селидбу моме чину продаје куће и преношења вла- заједно са осталим сународницима. карактер његовог дјела. Ставрију зашто га зову „Призетко“. остала у добрим и поузданим рукама. У другоме дијелу.2004. стор приповједач значењско и морално зиционом погледу Ииш-аа представља тежиште приповијетке премјешта на сами умјетнички беспрекорну творевину. вјештава му да је баш њему наумио да најзначајније мјесто припада Ииш-аи. на велико чуђење мјештана. сусрео у сокаку и искрено отворио душу. изложени су полемички и сјетни шире“) и тиме повриједила његову сујету погледи протагониста на стара добра вре- и подстакла га на каснију освету и орга. наравно уз добру новчану надок- те адекватну припрему за средишњи на. Ћир Моша Аеншаам. шири. трговац из Београда. У трећој екс- заљубљених. Међутим. С В И Ј Е Т. па на сништва у суду на име Ставрије Призетка. која има за циљ излагање животне и винарског „шкрабала“ Јевђа Мићовића породичне предисторије главних актера Мокрогорца да наведени племенити до- и њихове психолошке карактеризације. тамо мухамеданац наврата. те се ослободи подсмјешљивог прошеној кћерки Калини ниске од три- надимка „Призетко“. Ибиш-ага са  20 Maksimovic. чена тиха селидба Турака из Ниша („… где значајну функционалност постиже у два се не суди по Корану. прераста у свједо. након што је овај град заљубљеног Манета. који их је у сумрак ослобођен . десет дуката. мена у којима се носе „европејски“ ше. мена.indd 300-301 14. У компо. сва. а која оставља дуготрајни траг свадбе. Јексик-аџија).10. године. Други пут у епи. јер је извје- Киптијан-махали продао у пола цијене сни Настас. Кад помаже Зони у исмијавању нерадо остаје“). Ибиш-ага испитује нишког живота у чијем умјетничком сре. Сремац као прави мај- о човјеку и његовом постојању. Наваљивање на- ном уводу доминира трострука експози. али а кулминативну наративну тачку добија и да би му омогућио да напокон дође до у Ибиш-агином поклону Ставријиној ис- своје куће. и нова вре- низовање лажне отмице. исплаћена кућа. која не мајка Гица донијела у мираз своме мужу. П РИ Ч А И К О М И Ч Н И С Т И Л У Н И Ш К О Ј П Р О З И С Т Е В А Н А С Р Е М Ц А помињу Замфирова мераклијска гледања ративни догађај и хумано дјело Ибиш- „с неком лепом Цветом“. за кућу комшији Ставрији Призетку. крај. зетка. гађај. којом му је између осталог чење о величини људске душе. У наратив. из доба „шубароносења“. те уводе нови обичаји на штету носи премошћавању насталог јаза између некадашњег мирног живота. сртљивог надриписара и локалног но- ција. позиционој цјелини увелико је мотиви- Међу Сремчевим приповијеткама из сан наративни заплет. прода своју родну кућу. Маска „активног агино. кроз дијалог Ибиш-аге и Ставрије При- а Зона га подругљиво одбила („куче у ча. опише у новинама. коју носи „измећарка“ Васка. а коју је још дјевојкина ској добродјетељи и хуманости. познаје конфесионалне или националне чиме је спријечено одлагање већ заказане границе. наду. У првом дијелу је најприје предо- помагача“. тако да тек у епилошком кратком рас- како најбољу у цјелокупном Сремчевом плету долази до пуног смисла величина опусу и међу неколико најзначајнијих при. којом допри. ресује се колико има уштеђевине и наго- аа.

фрли у најоригиналнијег и најексцентричнијег море. Као посебно комично обиљежје издво. ефикасно је припремљен каснији како се је некакав луди Мемет редовно комични преокрет. очува у кафани Касина. проистекао из разот- приликом сусрета с ћир-Мошом хватао кривања злоупотребе. проклама-  ситне јунакове подвале и закидања коно. сјетио па је почео да лажно приказује број Један умјетник који је сликао иконостас попијених кафа. Јунакова цицијашка нарав и тр- У приповијеци Ћир Моша Аеншаам говачке невоље с властима проистекле из карактер шкртог и штедљивог нишког претјеране шкртости послужиле су писцу трговца Јеврејина Ћир Моше Абеншаама и за предочавање градске атмосфере у Сремац обликује кроз излагање шаљиве новоме Нишу. вом мњењу биле препрека за трговање и властица“ у кафани Касина. За тако упарађеног животну филозофију предочава кроз по. а јено је ћир-Мошино карирано и сасвим потом ограничавање јунаковог права на демодирано празнично одијело. ситуације о томе како су разоткривене депутација. којој је укључен у причу нови „целкел- ланаке у модерни град. ГО Р А Н М А К С И М О В И Ћ грожењем одбацује и плаћа му само да јанске чохе од које су се некад тапацирали не би писао о томе. се немарношћу и непажњом конобара. те му ограничена дугогодишња „по. ствују ћир-Моша и Наум.2004. међу којима је нарочито битна својства јунаковог менталитета. рили Нишом. те различитих прослава. издвојен Јевта Цивил. као прва „жртва“ рактеристичне су комичне епизоде о томе педантног и лукавог Наума. те кроз апострофирање го- дијелу приповијетке освијетљена су сва стију „муфташа“. а било комичну дијалошку ситуацију у којој уче- је сачињено од неподериве дебеле венеци. модернизована и кад су Срби загоспода- ничким преобликовањем стварног Ни. ако риба не зна – Алах ће да зна!“ Енглеза. Ка. Разоткривање и најприје одузимање. них ћир-Мошиних медитација о комшиј- дочена је и убрзана урбанизација Ниша ским односима. имао право да као добар комшија. други гости остављали на столу поред по- гову физиономију при изради Јеврејина пијеног пића узимао је за себе користећи у приказу слике Христоса пред Пилатом. јунака Сремац тврди да је надмашио и словичку поенту: „Севап учини. чак и онда кад је мљиве и необичне ситуације. Предочено је то из разли- шлије из посљедњих деценија ХIХ вијека у читих углова. манифестација.indd 302-303 14. а половину новца који су нове нишке цркве угледао се баш на ње. тј. да би у епилогу  20 Maksimovic. право га је због браде и необичне физиономије да пије кафу у пола цијене у наведеној ка- комшијски јарац држао за сродника. Издвајањем и како су се Турци шалили с њим док је преувеличавањем значаја који је за глав- прије ослобођења био члан Меџлиса. те фани. по којој је добру зараду. а свој људски гест и сицеви на кочијама. затим кроз епизоду у и прерастање некадашње оријенталне па. У експозиционом нер“ Наум. Ћир-Моша се до- руком за браду и „вречао јарећим гласом“. зивање о „повластицама“ које је успио да Напоредо са приказивањем такве зани. како нога јунака имала „повластица“. по којем кафанску повластицу. пре. те са умјет. може у пола цијене пити кафу. 1:14 . које су по јунако- бара.10. ција и мобилизација. чији Средишњи мотив комичног облико- се стари дућан налазио одмах до модерне вања јунаковог карактера представља ка- пивнице. остварено је кроз је био јединствен у цијелој вароши. међу којима је нарочито књижевног протагонисту (Сремац истога карактеристично приказивање омиље- јунака помиње и у Зони Замфировој).

коментари и погрдни надимак „јексик- примјерено за берберина и човјека њего. Врхунац комичног повластице. џи-Мицков повратак у Ниш пропраћен рактер човјека склоног опсесијама и пре. у младости је је услиједило потпуно игнорисање и читао љубавне романе. на пут. предочен је с једне стране ка. кроз те. 1:14 .2004. који ће му пут у Свету Земљу донијети. или је можда „пуштаја крв“ по срезу и смијехом и презиром гледала на Мицков слично). маам Помауре. су у чаршији дочекивали хаџије. је за посљедицу имало банализацију и блиотеке. У уводном дијелу. затим је прешао невјероватна незаинтересованост. а вању комичних ситуација и карикатурал- потом и епизоде о томе како је почео да ном обликовању јунака. доминирају епи. Ха- Мицића. аџија“. назори) убрајамо и двије фрагментарне и тању светачких житија. вријеме. у којем народне изреке о жаби која је видјела да је представљен јунаков портрет прије се коњи кују па и она подигла ногу. не на главног јунака започето је карикира. доминирају шаљиве епизоде из недоумице. отишао на Свети гроб у погрешно берница. У причи Калча у занемарује и брачне обавезе. која је с под. Јусуф-аини олиички тиче из јунаковог окретања вјери и чи. зубовадница и лицеукраситељ. и кроз издвајање јунакових великих Међу нишке приповијетке које су уте- страсти: ударања у тамбуру и читања мељене на анегдотском предлошку (Калча књига. испоставило се да је Мицко. недовршене прозне форме (Secessio plebis зоде о Мицковом занемаривању заната. па тамо није прославио Васкрс ница Мицка Мицића Земунца“). што на „страшне ствари“ из криминалне би. бербериново маштање о „чести“ и угледу У приповијеци Јексик-аџија. је друкчије од уобичајеног начина на који даном посвећивању различитим стра.indd 302-303 14. а с друге стране је јунаковог заноса (питали су га да ли фино обликована нарав и неумољиви је можда „бричија сељаци по Заплање“. који проис. „мак. у озоришу. јер је почео да умишља како је грешан оне су углавном утемељене на прошири- и да нема довољно „поуздану“ руку. а потом и доживио чин посвећења. као цинична чаршијска парафраза вог карактера. и Очилена насава у урској школи). матизацију анегдоте о неуспјешном путу чиме је вјешто припремљен удио комич- на хаџилук нишког берберина Мицка ног у каснијем неочекиваном обрту. Кад је отишао код нишког вла- необичног довијања да поправе своје дике и пожалио се на невоље које су га „танко стање“. изведен је из трагикомичног живота берберског сталежа у Нишу и парадокса. Ко- читања „Житија Алексија человјека бо. тј. мични расплет и потпуно разјашњење жијег“. С В И Ј Е Т. Величансвена шења У наративном заплету. напрасно предавање вјери и гротескно снижавање пренаглашеног богобојазности…).10. због чега озоришу анегдотски заплет произлази се Доца мајсторица зближила с калфом из аутентичног догађаја. Најприје  стима (ударање у тамбуру. као нешто сасвим не. а утемељен је на  20 Maksimovic. консултујући се са црквом прије поласка њем његове берберске „фирме“ („Бер. П РИ Ч А И К О М И Ч Н И С Т И Л У Н И Ш К О Ј П Р О З И С Т Е В А Н А С Р Е М Ц А приповијетке био карикиран повратак Мичетом Гугучетом. наковој амбицији да постане хаџија. менталитет нишке чаршије. а затим су услиједили шаљиви пут у Свету Земљу. у којем је надаље искљу. заплета заснован је на неочекиваној ју- суз-филџаном“. У чиво служена кафа староме шкртици и облику доживљеног говора предочено је преваранту. Усмјеравање објектива снашле. али „с кобилицом“.

Кад је ријеч о двјема незавршеним дотско у причи Величансвена шења приповијеткама из нишког живота (Se- маам Помауре произлази из комич. али је нису имали педагошког дара. године и тријум. као главни јунак поја- ришне представе. српска штампа га је проглашавала што је Нишлијама било обично и сва-  20 Maksimovic. прва је свакако требало „мајмунског позоришта“. који зиционо веома добро поставља школ- се саплео и просуо чорбу. је имао различит. упоређујући га ску атмосферу и расположење. Док је тур. ставио тумачу улоге на позорници. на сличног проблема је присутна и у причи велику радост дјеце. 1:14 . те поку. не разликујући Слободији“ сједи у скупштини и пише реалност од умјетничке фикције. Као извањац у јужној Србији. за „демона Српства“. cessio plebis и Очилена насава у ур-  ног малера који се десио на представи ској школи). Сремац деном поклоничком путовању. а сад у „Србији кад се „стварни“ Калча. на велику моћу којих је учитељ изводио очигледну радост гледалишта и очајање директора наставу рачуна. Приповијетка Јусуф-аини ону припрему за пародирање образов- олиички назори представља један од ног система. у нут. а потом и београдском простору. војвођанском. да представља комичну актуелизацију вљење публике мотивисано је различи. да би шаљиви вају у гротескну причу о некадашњем ње- догађај попримио гротескне размјере и говом чивчији Ванету. мац је убједљиво исказао снагу свога шај сатиричке одбране политике „краља приповједачког талента. побуне ђака у нишкој тим епизодама из живота града за ври. који је у старо доба изазвао опште одушевљење у публици „чувао волови и магарики“. огледне примјерке замишљених јабука након којих изгладњели глумци забора. умјесто цви.indd 304-305 14. туација у којој дијете одбија да „поједе“ јећа. начин представио српској књижевној фалног пута у Свету Земљу. краљевске законе.2004. а потом и не. а ово интере- мученика“ (Милана Обреновића) након сантно поднебље и људе на најбољи његове абдикације . којој се. Отац. „погачара“. Анегдотска си- обрт. дична критика тромости и застарјело- ног глумца – мајмуна „сињор-Морета“ – сти школских метода. Публика у одушевљењу. Одушевљени наслутити да би из ње проистекла паро- професор природописа позајмљује глав. ГО Р А Н М А К С И М О В И Ћ комичној ситуацији забуне. морао бити преки. особа одрасла у друкчијем. писа у српској и турској штампи о наве. супрот. може се са позоришним јунацима. Анег. Очилена насава у урској школи. стварног догађаја.10. прераста у гротескни вљује Ивко јорганџија. Кулминативна сцена. а за књижевност тако ска штампа величала свргнутог српског драгоцјен поглед и осјећање за све оно краља. снажних израза Сремчеве политичке тен. грди неспретног сина. иначе. те наставника који за очигледну наставу биологије. На крају се Јусуф- задовољства прототипског лика начином агине сатиричке инвективе преобража- на који је тумачен на сцени. приказ позо. те као произлази из комичног упоређивања на. фесора руског језика. а будући да експо- на примјер. представља експозици- позоришта. а заправо дрвених облица по- вљају улоге и јуре за храном. Обрада час због недоличног понашања госта. Учитељској школи против строгог про- јеме боравка те необичне дружине. Као писац нишке прозе Стеван Сре- дециозности (Јован Скерлић). баца на сцену „кифле и салфалије“. Почетно одуше. Парадокс публици на крају Х I Х и на почетку Х Х ви- у Јусуф-агиним политичким погледима јека.

Ј. Новаковић : Новаковић. П. –. ликих карактера. Б. – Бр. – Приповетке I V . 1:14 . J. обликовање разно. –  с. Problemi komike i smeha. Ј. – Год. –  с. – С. I I . Ocigledna nastava u turskoj skoli. Kalca u pozoristu. те интересантан дијалекатски језик дило аутентичну слику свијета и право – представљају праву умјетничку ризницу обиље мотива. – In: Гледишта. Jeksik-adzija. Станојевић : Станојевић. Ibis-aga. хумористичка слика Ииш-аа) сврстава у сам врх српске књи- свијета.  20 Maksimovic. – Београд: Нолит. language organization these thematical and motivations complex and composition. Г. Analytical caution are coursing on type nature these works. Zona Zamfirova. Prop : Prop.2004. тако да је његово дјело пону. Хумор и меланхолија (Стеван Сремац). Нишка проза. – Београд: Просвета. –  с. М. Литература Деретић : Деретић. тања Сремчеве нишке прозе. М. Стеван Сремац и Ниш. С. Максимовић : Максимовић. Стеван Сремац – Човек и дело. story and comical style in prose by Stevan Sremac is work points Stevan Sremac prose works. Вјешто и подстицај за непрестана и нова чи- књижевно обликовање стварности. С В И Ј Е Т. – Сарајево: Веселин Маслеша. Зона Замфирова. обиље етнографске и фолклорне жевности. Љ. слика и судбина. – Književna zajednica Novog Sada.indd 304-305 14. – Ниш. П РИ Ч А И К О М И Ч Н И С Т И Л У Н И Ш К О Ј П Р О З И С Т Е В А Н А С Р Е М Ц А кодневно. Стеван Сремац као сликар старог Ниша. а поједине жно вођење нарације. Сремац : Сремац. – Novi Sad: Dnevnik. which themes are thematically winnowed for Nis and South Serbia: Ivkova slava. – In: Сремац. Кашанин : Кашанин. Поповић : Поповић. сна. on comical means and comical nature. – In: Писци и књиге I I I . грађе. Скерлић : Скерлић. summary  Σ World. – Ниш: Просвета. – In: Кашанин. – Београд: Просвета. Seccesio plebis. –. – С. Cir Mosa Abensaam. I I I – L Х Х Х V I I . – С. С. Jusuf-agini politicki nazori. – Ниш: Просвета. – Београд: Српска књижевна задруга. – Судбине и људи.10. –. –. Српски роман –. Velicanstvena setnja madam Pompadure. –  s. – С. on artistical world picture of these extent and reference in authentical reality at the end of X I X century. V. on protagonist characterize. –  с. текстове (Ивкова слава. Магија Сремчевог смијеха. Стеван Сремац.