Универзитет у Бањој Луци

Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет

УСЛОВИ ПРИЈЕМА И СТУДИРАЊА НА АРХИТЕКТОНСКО-ГРАЂЕВИНСКО-ГЕОДЕТСКОМ ФАКУЛТЕТУ У БАЊАЛУЦИ

ИНФОРМАТОР
за школску 2016/17. годину

Бања Лука 2016.

Универзитет у Бањој Луци
Архитектонско-грађевинскo-геодетски факултет
Информатор за школску 2016/2017. годину

За издавача
Проф. др Бранкица Милојевић

Уредник
Доц. др Малина Чворо

Техничко уредништво
Маја Илић, в. асист.
Драгана Тепић, в. асист.

Аутори текстова
За студијске програме
Доц. др Малина Чворо
Доц. др Раденко И. Вишњић
Мр Гордана Броћета

Припрема испитних задатака
Математика
Доц. др Сандра Косић-Јеремић
Небојша Ђурић, асист.

Перцепција и презентација простора
Доц. др Малина Чворо
Маја Илић, в. асист.
Драгана Тепић, в. асист.

Слободноручно цртање
Проф. мр Маја Додиг

Општа култура и информисаност
Доц. др Мирослав Малиновић

Физика
Доц. др Биљана Антуновић
Александар Јанковић, асист.

Дизајн корица
Дубравко Алексић, в. асист.

Лектор
Јелена Пажин

Издавач
Универзитет у Бањој Луци
Архитектонско-грађевинскo-геодетски факултет

Штампа
Електронско издање

ГОДИНУ Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 2 . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.

...........2 Профил квалификације студијског програма Геодезија ...........................................................................18 2...................................................................................................... 9 2....................................2............................................................................... ГОДИНУ Садржај информатора Уводна ријеч...13 2.................................................................................................................2.....................3 Исходи учења студијског програма Геодезија ......................1.............3...2 Профил и квалификација студијског програма Грађевинарство........................................19 2..1 СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ АРХИТЕКТУРА (СПА)................................................................................................4 План студијског програма Архитектура .............20 Правилник о полагању пријемног испита.......................................1....19 2.........................................................3................ 9 2...............18 2............................26 4.................26 4...1 Упис на I циклус студија ...................................................................................................4 Одржавање квалификационог испита и формирање ранг-листе ............................................................1 Математика...............................................1 Циљеви студијског програма Геодезија ....................................................................1 Радни простор и опрема ...................................... 9 2..............13 2...............2.................. 7 СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ ...........................................2 Структура факултета.......15 2.................1...................................................... ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.....23 3........1.........................13 2........................1 Циљеви студијског програма .......................................3 Исходи учења студијског програма ...................................................22 3...................................................1 Примјери задатака са рјешењима * ...........3......................................................1...............................................................................3 Правила понашања кандидата и дежурног на пријемном испиту ..............................2 Поступак полагања пријемног испита ........................3 Исходи учења студијског програма Грађевинарство .............4 План студијског програма Грађевинарство ..........................................................2 СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ГРАЂЕВИНАРСТВО (СПГ) .............14 2.............................24 Садржај пријемног испита за СПА ..............23 3......................2.2 Профил и квалификација студијског програма ..27 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 3 ............................4 План студијског програма Геодезија .....................................................................................................................26 4............................................2 Слободноручно цртање ............. 9 2.................................................................3....1 Циљеви студијског програма Грађевинарство ........3 СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ГЕОДЕЗИЈА (СПГд)..........................................................22 3.................................................. 5 1.............................. 9 2............................................... 7 1...........................................................................................................11 2............................

.................................1 Примјери задатака са рјешењима ....................................3 Примјер пријемног испита за СПА ............ ГОДИНУ 4.....................4..................................................................................................................................1......................3 Тест опште информисаности ..4 Перцепција и презентација простора ..33 4...................................................57 5...........3...............1 Математика..........................................................................................................................................................77 5............................................34 4......................................................2.....1 Примјери задатака са рјешењима .......................................................28 4....................................................................................2 Физика ...............................................................78 5.....................57 5..................2..40 4..........................1 Примјери задатака са рјешењима ............... 121 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 4 ...................................58 5........................1 Примјери задатака из физике по областима ........... 109 5.................. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017..........1 Примјери задатака са бодовима и објашњењима .......................................................................41 Садржај пријемног испита за СПГ и СПГд ....................................................................................................4 Примјер пријемног испита за СПГ и СПГд......................................

који ће вам. пожељно је да има и креативне склоности. пројектовања и грађења нових објеката и изграђених структура. гдје и у којим условима их можете обављати. Потребна су у стручним пројектантским. спектар послова широк. јер ће својим професионалним радом моћи да допринесе естетском унапређењу простора у којем живимо. Поред инжењерских способности које се стичу студирањем. која снажно утиче на ток вашег будућег живота. Ако ослушкујете своје срце. да ли постоји потреба у друштву за тим пословима. На своја три студијска програма (СП): СП Архитектура. дипломиране инжењере грађевинарства и дипломиране инжењере геодезије. као и институцијама на локланом и државном нивоу које се баве управљањем просторним развојем и земљишном регистрацијом. Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет (АГГФ) Универзитета у Бањој Луци припада групи техничких факултета. каква је могућност вашег даљег напредовања у струци и науци итд. СП Грађевинарство и СП Геодезија у четвoрогодишњем првом циклусу студија образује дипломиране инжењере архитектуре. а посебно за наше просторе на којим је потреба за обновом и убрзаним развојем веома изражена.многобројна. У уређеном систему регулације простора потреба за сва три занимања је велика. желите и да ли се у томе можете пронаћи са својим афинитетима и склоностима. Избор професије и упис на факултет представља једну од најважнијих одлука. планерским и извођачким фирмама. помоћи да стекнете представу о томе шта подразумијева ваша потенцијална професија. могућности вашег раста и развоја на радост и понос вама и вашим породицама и корист друштву у којем живите. улазите у академску заједницу. учествује у веома одговорним инжењерским пословима пројектовања и грађења свих објеката Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 5 . компетенцијама које стиче на студију. с пуним правом. дајући му и лични печат креативности. што је од великог значаја за свако друштво. будући студенти. Сва три занимања односе се на послове изградње. Од тог избора умногоме зависи да ли ће бити остварен и испуњен ваш животни циљ и велика очекивања са којима. Дипломирани инжењер грађевинарства. онда требате добити одговор да ли је тај избор оно што волите. Дипломирани инжењер архитектуре улази у област науке и умјетности и стиче вјештине планирања. ГОДИНУ Уводна ријеч Драги ђаци. Разум. а радна мјеста . који је дјелокруг послова за које ћете бити квалификовани. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. уређења и управљања просторним развојем. И једно и друго веома је важно за ваш прави избор. Да бисте направили прави избор потребно је да користите свој разум и срце.

препознатљиви су и признати на европском образовном простору и омогућавају мобилност студената током студирања.д. будући студенти. ГОДИНУ нискоградње и високоградње. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 6 . упутства и помоћ како бисте се могли адекватно припремити за његово успјешно полагање и стећи услове за упис на овај факултет. Дипломирани инжењер геодезије стиче компетенције за обављање послова у области земљишне регистрације која је од државног значаја. У наредном тексту добићете детаљније информације. АГГФ Универзитета у Бањој Луци организује и други циклус студија за стицање звања мастера на сва три студијска програма у трајању од једне године. наставници и сарадници овог факултета ће вам на одговоран. Све инжењерске и имовинске активности у простору незамисливе су без присуства геодетске струке. Драги ђаци. Наставни програми на Факултету су усклађени са Болоњском декларацијом. што пружа могућност снажнијег укључивања младих кадрова. посвећен и компетентан начин пружити квалитетно образовање за стицање звања којим ћете направити сљедећи велики корак на путу остварења ваших животних циљева. дипл. На нашим просторима још увијек је у току провођење реформе у овој области. в. Када постанете наши студенти. др Бранкица Милојевић. храбро приступите полагању пријемног испита. арх. као и управљања просторним развојем у разним секторима и на свим нивоима институционалних надлежности државе и локалне самоуправе. Срећно. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ако је ваш избор неки од студијских програма које нуди АГГФ. инж. декан Проф.

1 Радни простор и опрема За сада смо смјештени на двије локације у Првом и Другом студентском кампусу.  Геодезија. Образовна дјелатност на факултету остварује се кроз студије. насљеђа. Тиме је организација наставног процеса некада значајно отежана. године.  Катедра за урбанизам. Када се остваре услови за прелазак у будућу зграду факултета.  Катедра за архитектонско пројектовање.2016. као и кроз посебне облике студија за ин овацију знања и стално стручно образовање и усавршавање. на факултету су активне сљедеће катедре:  Катедра за архитектонске технологије.  Катедра за хидротехнику.  Катедра за материјале и конструкције. научног и стручног усавршавања. Научно-истраживачки рад остварује се кроз основна.000 м2 (четири учионице предаваонице.2 Структура факултета Основна функција факултета је образовна и научно-истраживачка дјелатност. примијењена и развојна истраживања.  Грађевинарство. развоја научног и наставног подмлатка. ГОДИНУ 1. нове зграде Архитетконско– грађевинско-геодетског факултета у склопу другог студентског кампуса. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. 1. као и стварања материјалних услова за рад и развој факултета. архитектонске и геодетске струке кроз студијске програме:  Архитектура.02. подизања квалитета наставе. уз подршку Универзитета започели смо изградњу властитог простора. нове просторије за одвијање наставе омогућиће нам значајно унапређење образовног процеса. четири вјежбаонице.  Катедра за механику и теорију конструкција. Наставни процес се одвија у скромних 2. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 7 . Факултет остварује програме образовања за профиле грађевинске. која се обављају у циљу развоја науке и струке. библиотека са читаоницом). просторно и графичко представљање. Одлуком Вијећа факултета број 14/3.  Катедра за саобраћајнице и геотехнику.  Катедра за историју и теорију архитектуре и заштиту градитељ.174/16 од 12. увођења студената у научни рад. један информатички кабинет.  Катедра за организацију и технологију грађења и грађевински менаџмент  Катедра за геодезију. Ипак.  Катедра за геометрију облика.

основних. ГОДИНУ Факултет је организационо подијељен у циљу обезбјеђења потребне кадровске. инж. арх.2016. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 8 . др Бранкица Милојевић дипл. 10 За вршиоца дужности декана је 01. године изабрана проф. примјењених и развојних истраживања и стручних дјелатности.02. експерименталне и административно-техничке подршке образовне дјелатности и омогућавања ефикасније реализације научног рада.

функционалним. 2.комуникационих технологија као и на оспособљавању Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 9 . водећи рачуна о естетским.1. 2.Европски систем преноса бодова). ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Предност дајемо оним кандидатима који имају развијену просторну перцепцију и цртачке способности. односно графичким средствима конкретизују и представе свој пројектантски рад.1.2 Профил и квалификација студијског програма Предложени студијски програм обезбиједиће стручан и квалфикован профил дипломираног инжењера архитектуре којег пропознаје инжењерска комора. На нашем факултету желимо дати шансу младима који имају природне склоности за бављење овим послом.1 СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ АРХИТЕКТУРА (СПА) Пријемни испит на студијском програму Архитектура је први изазов са којим се сусрећу будући архитекти. 2.3 Исходи учења студијског програма Свршени студенти Архитектуре су способни да на одговарајући начин напишу и презентују резултате свог истраживачког рада.1 Циљеви студијског програма Темељни циљ студијског програма Архитектура је обучавање и цјеловито оспособљавање студента за самостални и тимски рад у домену архитектонске професије. као и да својим радом допринесу одрживом развоју средине.1. У оквиру студија будући архитекти се образују да пруже свеобухватна рјешења различитих простора и структура. Мобилност завршених студената захтијева препознавање појединачних диплома као потврде формалне едукације. техничким и другим критеријумима. који има могућност да се усавршава кроз праксу. Основне академске студије Архитектура трају четири године и вриједе 240 ECTS бодова (EUROPIAN CREDIT TRANSFER SISTEM . склоност ка геометрији и разумију културне и друштвене вриједности средине. Током студија. уз поштовање захтјева изграђене и природне средине. студенти се припремају да као будући свестрано образовани архитекти рјешавају различите проблеме у домену архитектуре. Након одбрањеног дипломског рада студенти стичу звање дипломираног инжењера архитектуре. односно да настави образовање прво на мастер студијама а затим и докторским академским студијама. Током студија се инсистира на коришћењу информационо . Сваки семестар студија је вреднован са 30 ECTS бодова. ГОДИНУ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ 2. У том смислу наши студенти са стеченим одређеним нивоом едукације могу наставити са усавршавањем у области архитектуре на другим факултетима у земљи и иностранству.

ГОДИНУ студената да користе савремене програмске пакете за потребе пројектовања и графичке презентације. Након завршетка студија студенти имају изграђене вјештине учења неопходне за самостално настављање образовања и усавршавања уколико се за то опредијеле. Стичу способност комуницирања и размјене информација и идеја о проблемима везаним за архитектуру са одговарајућим стручњацима унутар и ван струке. Студенти су након завршетка студија оспособљени да:  Конципирају пројекте на основу задатог програма. способност критичког мишљења. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.  Надгледају или управљају процесом саме изградње објеката. Завршетком основних академских студија студенти стичу и личне компетенције које им омогућавају: коришћење стручне литературе. а посебно у припреми пројеката који разматрају социјалне факторе.  Адекватно познавање индустрије. као и вјештина укључених у планерски процес. синтезе рјешења и рјешавања реалних проблема са којима се сусрећу у пракси. раде на њиховој разради и координишу рад осталих укључених у процес.  Након завршетка студија студент стиче одговарајуће познавање урбанистичког пројектовања. планирања. Академски садржај програма концетрисан је између осталог и на разумијевање архитектонске професије и улоге архитекте у друштву.  Организују рад пројектантског тимa и припремају документацију за грађење. способност анализе проблема. регулативе и процедуре везане за спровођење пројектантског рјешења у изграђени објекат или интеграцију плана у цјелокупни плански систем. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 10 . организације.

ГОДИНУ 2. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.1.4 План студијског програма Архитектура ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА Предмет ЕЦТС зимски љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Историја архитектуре и насеља 1 3 1+1 Архитектонско пројектовање 1 5 1+3 Ликовна форма 3 1+2 Архитектонска графика 3 1+2 Основе урбанизма 1 3 1+2 Архитектонске конструкције 1 5 2+2 Материјали у архитектури 4 2+1 Математика у архитектури 1 4 1+2 Историја архитектуре и насеља 2 3 1+1 Архитектонско пројектовање 2 5 1+3 Визуелизација и моделовање 1 4 2+2 Ликовно обликовање 4 1+2 Основе урбанизма 2 5 1+3 Архитектонске конструкције 2 5 2+2 Математика у архитектури 2 4 2+2 УКУПНО: 60 25 25 ОБАВЕЗНЕ ВЈЕШТИНЕ Рачунари у архитектури 1 1+2 Рачунари у архитектури 2 1+2 ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА Предмет ЕЦТС зимски љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Историја архитектуре и насеља 3 3 1+1 Архитектонско пројектовање 3 5 1+3 (породично становање) Визуелизација и моделовање 2 4 1+3 Архитектонске конструкције 3 5 2+3 Механика и отпорност материјала 5 2+3 Урбанистичка техника 4 1+2 Просторно-територијално одржив развој 4 1+1 Историја архитектуре и насеља 4 3 1+1 Архитектонско пројектовање 4 5 1+3 (вишепородично становање) Архитектонско пројектовање 5 5 1+3 (зграде за образовање) Физика зграде 2 1+1 Статика конструкција 4 2+2 Архитектонске конструкције 4 4 2+2 Инсталације 1 3 1+2 Урбанистичка композиција 4 1+2 УКУПНО: 60 25 25 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 11 .

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.изборни програм 5 1+4 Архитектонска пракса 6 1+4 Завршни рад 9 2+5 УКУПНО: 60 25 25 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 12 .изборни програм 5 1+3 Урбанизам . ГОДИНУ ТРЕЋА ГОДИНА СТУДИЈА Предмет ЕЦТС зимски љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Историја умјетности 4 2+1 Урбанистичко пројектовање 1 4 1+2 Развој и социологија насеља 2 1+1 Геодезија у градитељству 3 1+1 Просторна и градитељска економика 2 1+1 Архитектонско пројектовање 6 4 1+2 (зграде за рад и трговину) Архитектонско пројектовање 8 3 1+2 (зграде за паркирање возила-гараже) Естетика у архитектури 2 1+0 Бетонске конструкције 3 1+2 Инсталације 2 3 1+2 Заштита градитељског насљеђа 3 1+1 Урбанистичко пројектовање 2 5 1+3 Архитектура унутрашњих простора 1 4 1+2 Архитектонско пројектовање 7 5 1+3 (зграде за туризам) Архитектонско пројектовање 9 4 1+2 (зграде за индустрију) Металне и дрвене конструкције 5 1+4 Организација и извођење радова 4 2+2 УКУПНО: 60 25 25 ОБАВЕЗНЕ ВЈЕШТИНЕ Енглески језик у архитектури 1 0+2 Енглески језик у архитектури 2 0+2 ЧЕТВРТА ГОДИНА СТУДИЈА Предмет ЕЦТС зимски љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Архитектонско пројектовање 10 (зграде за 5 1+3 културу) Архитектура унутрашњих простора 2 5 1+4 Архитектонско пројектовање 11 (пољопривредне 5 1+3 зграде) Архитектонско пројектовање 12 (зграде за 5 1+3 здравство) Архитектонско пројектовање 13 (спортске зграде) 5 1+3 Ревитализација градитељског насљеђа 5 1+3 Архитектонско пројектовање .изборни програм 5 1+3 Архитектонско инжењерство .

да усаврши њихове способности критичког размишљања. односно образовање стручњака који посједују довољно потребног знања из основа пројектовања и грађења објеката високоградње. који садржи списак положених испита и њихове ECTS вриједности. као и општеобразовног знања.Европски систем преноса бодова).. хидротехнике и саобраћајница. На усмјерењу "Хидротехника" студенти се оспособљавају за основне принципе пројектовања хидротехничких система у области водовода. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. 2. те се омогућава међународна транспарентност и упоредивост диплома. Такође. мелиорација итд. ГОДИНУ 2. Овим додатком приказују се објективни подаци о успјеху током студија.2 Профил и квалификација студијског програма Грађевинарство Основне академске студије Грађевинарства I циклуса профилишу се кроз три усмјерења и то: Конструкције.2. као и да овладају другим специфичним практичним вјештинама потребним струци. којег препознаје Инжењерска комора и који има могућност да се усавршава кроз праксу. програм студија Грађевинарства конципиран је и са циљем да омогући развој креативних способности студената. као и наставак образовања најприје на академским мастер студијама из области Грађевинарства и сродним областима. излагању и саопштавању својих резултата стручној и широј јавности.1 Циљеви студијског програма Грађевинарство Циљ студијског програма је постизање компетенција и академских вјештина из области Грађевинарства. док у оквиру студијског усмјерења "Саобраћајнице" студенти стичу основна знања из пројектовања путева и жељезница. Хидротехника и Саобраћајнице. канализације. при чему су прве три године заједничке за студенте свих усмјерења. металних и дрвених конструкција. Предметним студијским планом и програмом обезбијеђује се стручан и квалфикован профил дипломираног инжењера грађевинарства. учествовања у тимском раду. четвртој години. Сваки семестар студија је вреднован са 30 ECTS бодова (EUROPIAN CREDIT TRANSFER SISTEM .2. Након успјешно завршених студија стиче се академско звање дипломирани инжењер грађевинарства-240 ECTS. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 13 . за област која одговара одабраном усмјерењу у четвртој години студија. те друге одредбе које нису наведене у дипломи.2 СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ГРАЂЕВИНАРСТВО (СПГ) 2. Трајање студија је осам семестара (четири студијске године). тј. Такође. студенти опредијељују за једно од усмјерења. заједно са дипломом о стеченом звању издаје се додатак дипломи. У оквиру студијског усмјерења "Конструкције" акценат се ставља на основе пројектовања и грађења бетонских. а затим и докторским академским студијама. док се у посљедњој. а важне су за разумијевање програма студија.

 строго придржавање закона. провођење истражних радова и координација послова везаних за истраживања из подручја механике тла и фундирања објеката и  коришћење савремених рачунара и програма при прорачуну конструкција и изради писане и графичке документације. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 14 . грађења и одржавања грађевинских објеката нискоградње. Завршетком основних академских студија Грађевинарства. стандарда и моралних и етичких норми струке и  способност комуницирања и размјене информација и идеја о проблемима везаним за грађевинску струку са одговарајућим стручњацима унутар и ван струке. осим горенаведеног. пројектовања.  организовање рада грађевинске механизације и опреме и самостално обављање контроле извршених радова. након завршетка студијског програма.  израда пројеката. хидроградње и високоградње.  учешће у изградњи за све врсте грађевинских радова као самостални руководиоци.2.  стручни надзор при изградњи грађевинских објеката. * академске компетенције – стичу се основна знања из области планирања. студент стиче сљедеће компетенције: * личне компетенције  посједовање основних знања (метода и техника истраживања) потребних за разумијевање процеса планирања.3 Исходи учења студијског програма Грађевинарство Исходе процеса учења представљају одговарајућа образовна достигнућа студента у стицању очекиваних знања и вјештина које се изучавају. пројектовања. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. студијске и техничке документације за изградњу грађевинских објеката. ГОДИНУ 2. грађења и одржавања грађевинских објеката. те могу обављати сљедеће послове:  учешће у изради планске. односно одабраног усмјерења. везано за теоријска знања и практичну примјену и употребу тих знања.

2.5 2+2 Техничка механика 1 7 3+3 УКУПНО: 60 26 26 ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА Предмет ECTS Зимски Љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Вјероватноћа и статистика 5 2+2 Техничка механика 2 5 2+2 Отпорност материјала 1 5 2+2 Грађевински материјали 1 5 2+2 Инжењерска геологија 5 2+2 Планирање инфраструктуре 3.5 2+1 Еколошко инжењерство 1.5 2+0 УКУПНО: 60 25 24 ОБАВЕЗНЕ ВЈЕШТИНЕ Страни језик 1 и 2 0+2 0+2 ТРЕЋА ГОДИНА СТУДИЈА Предмет ECTS Зимски Љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Статика конструкција 1 5 2+2 Механика тла 5 2+2 Конструктерско инжењерство 2 5 2+2 Основе хидраулике 5 2+2 Путеви 5 2+2 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 15 . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.5 2+2 Грађевинске конструкције 2 4.4 План студијског програма Грађевинарство ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА Предмет ECTS Зимски Љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Линеарна алгебра и аналитичка геометрија 4. ГОДИНУ 2.5 1+1 Грађевинска регулатива 2.5 2+2 Диференцијални и интегрални рачун 1 7 3+3 Нацртна геометрија и техничко цртање 7 3+3 Информатика 1 4.5 2+2 Диференцијални и интегрални рачун 2 7 3+3 Грађевинска физика 7 3+3 Информатика 2 4.5 2+0 Грађевинске конструкције 1 4.5 2+0 Конструктерско инжењерство 1 4 2+1 Отпорност материјала 2 6 3+2 Грађевински материјали 2 5 2+2 Механика флуида 5 2+2 Геодезија 5 2+2 Пројектовање и надзор 2.5 2+2 Увод у грађевинарство 2.

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.КОНСТРУКТИВНО УСМЈЕРЕЊЕ Предмет ECTS Зимски Љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Управљање пројектима 2.САОБРАЋАЈНО УСМЈЕРЕЊЕ Предмет ECTS Зимски Љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Управљање пројектима 2. ГОДИНУ Технологија грађења 5 2+2 Статика конструкција 2 5 2+2 Конструктерско инжењерство 3 3 1+2 Фундирање 5 2+2 Хидрологија 5 2+2 Жељезнице 5 2+2 Организација грађења 5 2+2 Инжењерска економија 2 1+1 УКУПНО: 60 24 25 ЧЕВРТА ГОДИНА СТУДИЈА .5 2+0 Металне конструкције 1 5 2+2 Бетонске конструкције 1 5 2+2 Дрвене конструкције 5 2+2 Изборни предмет 1 5 2+2 Изборни предмет 2 5 2+2 Динамичка анализа конструкција 5 2+2 Изборни предмет 1 5 2+2 Изборни предмет 2 5 2+2 Стручна пракса 5 0+5 Завршни рад за први степен 10 0+11 УКУПНО: 60 24 28 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ .КОНСТРУКТИВНО УСМЈЕРЕЊЕ Технологија бетона 5 2+2 Зидане конструкције 5 2+2 Метод коначних елемената 5 2+2 Инсталације у зградама 5 2+2 Технологија производње и монтаже конструкција 5 2+2 Хидротехничке конструкције 5 2+2 Металне конструкције 2 5 2+2 Бетонске конструкције 2 5 2+2 ЧЕВРТА ГОДИНА СТУДИЈА .5 1+1 Инжењерска етика 2.5 2+0 Пројектовање путева 5 2+2 Пројектовање жељезница 5 2+2 Доњи строј саобраћајница 5 2+2 Изборни предмет 1 5 2+2 Изборни предмет 2 5 2+2 Коловозне конструкције 5 2+2 Изборни предмет 1 5 2+2 Изборни предмет 2 5 2+2 Стручна пракса 5 0+5 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 16 .5 1+1 Инжењерска етика 2.

5 1+1 Инжењерска етика 2. ГОДИНУ Завршни рад за први степен 10 0+11 УКУПНО: 60 24 28 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. грађење и одржавање хидротехничке 5 2+2 инфраструктуре Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 17 .САОБРАЋАЈНО УСМЈЕРЕЊЕ Саобраћајнице и простор 5 2+2 Саобраћајнице и животна средина 5 2+2 Инжењерска геодезија 5 2+2 Примјена савремених материјала код 5 2+2 саобраћајница Жељезничке станице и чворови 5 2+2 Горњи строј жељезница 5 2+2 Градске саобраћајнице 5 2+2 Пројектовање депонија 5 2+2 ЧЕВРТА ГОДИНА СТУДИЈА – ХИДРОТЕХНИЧКО УСМЈЕРЕЊЕ Предмет ECTS Зимски Љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Управљање пројектима 2.5 2+0 Рачунска хидраулика 5 2+2 Инжењерска хидрологија 5 2+2 Регулација ријека 5 2+2 Изборни предмет 1 5 2+2 Изборни предмет 2 5 2+2 Комунална хидротехника 5 2+2 Изборни предмет 1 5 2+2 Изборни предмет 2 5 2+2 Стручна пракса 5 0+5 Завршни рад за први степен 10 0+11 УКУПНО: 60 24 28 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ .ХИДРОТЕХНИЧКО УСМЈЕРЕЊЕ Инсталације у зградама 5 2+2 Инжењерска геодезија у хидротехничкој пракси 5 2+2 Квалитет воде 5 2+2 Наводњавање 5 2+2 Хидротехничке конструкције 5 2+2 Основе фундирања хидротехничких конструкција 5 2+2 Дренажни системи 5 2+2 Планирање.

јасно и недвосмислено.3. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 18 . чиме се омогућава:  критичко оцјењивање тренутног истраживачког и академског рада на највишем нивоу у Геодезији. која омогућава наставак студија.  способност обједињавања знања и рјешавање сложених задатака. разумијевање области студија и непрекидно развијање сопствених вјештина. знања и размишљања слушаоцима и саговорницима . ГОДИНУ 2.  преношење закључака. Осим наведног.1 Циљеви студијског програма Геодезија Основни циљеви Првог циклуса студија СПГд је стицање знања. примјерених различитим садржајима учења и дјелатностима и показивање способности вођења и/или покретања развоја и давање доприноса промјенама и развоју. кроз самостално учење и развој.  примјена стваралачког и научног размишљања.  развој склоности за тимски рад.  овладавање вјештином учења. посебним и практичним пословима у државном премјеру и катастру непокретности и геодетским инжењерско-техничким областима. вјештина и способности из ужих научних области Геодезије. који се темеље. вјештина и способности у рјешавању проблема ширег и/или вишедисциплинарног садржаја који је повезан са области Геодезије. заузимање критичких мишљења и понуда другачијих рјешења.3 СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ГЕОДЕЗИЈА (СПГд) 2. способности и вјештина за рад на стваралачким.  стицање личних и вјештина тимског рада. као и извођење закључака на основу непотпуних или ограничених почетних података и информација.  оцјењивање различитих методологија. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.  стицање неопходних практичних знања у рјешавању геодетских стручних проблема.  обезбјеђивање услова за наставак даљег школовања и усавршавања и  припремање за запошљавање геодетских стручњака на домаћем и страном тржишту радне снаге. самоусмјерено и самостално. СПГд допринјеће и остварењу сљедећих циљева:  постизање неопходних знања.  Токови савременог високошколског образовања. углавном. проширују и/или надограђују на средњoшколско образовање. прописи и програми у области геодетске дјелатности и Оквир високошколских квалификација у БиХ (2008). дефинишу опште циљеве Првог циклуса студија СПГд:  разумијевање и савлађивање знања у области Геодезије.  способност подизања знања на виши ниво.  примјена знања.

2 Профил квалификације студијског програма Геодезија Стручна напредна знања.  успостављање. етичка и научна питања. одржавање и управљање катастром непокретности. геодетско-инжeњерских радова и управљања геодетским радовима. који се стичу успјешним завршетком првог циклуса (240 ЕСПБ/ECTS) академских студија Студијског програма Геодезија. идеје и рјешења упућеним и неупућеним слушаоцима и саговорницима и сарађивати у истраживању и раду стручних радних група и тимова. информација. задатке.  способност прикупљања и тумачења одговарајућих података.3.  извођење геодетских радова у областима фотограметрије и даљинског истраживања. 2.  извођење геодетских мјерења. вјештине и способности (компетенције). ГОДИНУ 2.  изграђене вјештине учења неопходне за самостално настављање образовања и усавршавања. метролошког обезбјеђења. тематске и дигиталне картографије.3. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.  могу преносити садржаје. омогућавају:  извођење геодетских радова у одређивању геодетских референтних површи и у успостављању геодетских референтних система.  напредна примјена стечених знања и врхунско познавање и коришћење рачунарских система и модела при рјешавању сложених инжењерских проблема. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 19 .  извођење геодетско-картографских радова у областима математичке. изравнавања резултата геодетских мјерења. идеја и доношење закључака који обухватају и погледе на одговарајућа друштвена. геодетског премјера.3 Исходи учења студијског програма Геодезија Квалификације које се стичу успјешним завршетком првог циклуса (240 ЕСПБ/ECTS) академских студија Студијског програма Геодезија:  напредно знање. управљање непокретностима.  успостављање. уређење земљишта. опште. изузетно разумијевање и успјешно рјешавање сложених инжењерских задатака и проблема. одржавање и управљање инфраструктуром просторних података.

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.3.4 План студијског програма Геодезија ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА Предмет ECTS Зимски Љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Линеарна алгебра и аналитичка геометрија 5 2+2 Диференцијални и интегрални рачун 1 7 3+3 Информатика за геодете 1 4 1+2 Нацртна геометрија и техничко цртање 6 2+4 Основе геодетских наука 3 2+0 Технике геодетских мјерења 1 5 2+2 Диференцијални и интегрални рачун 2 7 3+3 Физика 5 2+2 Информатика за геодете 2 6 2+3 Основе земљишно-књижног права 2 2+0 Технике геодетских мјерења 2 5 2+2 Електроника у геодезији 5 2+2 УКУПНО: 60 25 25 ДРУГА ГОДИНА СТУДИЈА Предмет ECTS Зимски Љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Математика за геодете 5 2+2 Рачун изравнања 1 5 2+2 Геодетски премјер 1 5 2+2 Еколошко инжењерство 2 2+0 Инжењерска геологија 2 2+0 Геодетска метрологија 5 2+2 Катастар непокретности 1 5 2+2 Геодетски премјер 2 5 2+2 Геоинформатика 1 5 2+2 Фотограметрија и даљинска детекција 1 7 3+3 Картографија 1 5 2+2 Рачун изравнања 2 5 2+2 Практична настава из геодетског премјера 4 0+3 УКУПНО: 60 24 25 ТРЕЋА ГОДИНА СТУДИЈА Предмет ECTS Зимски Љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Геодетски премјер 3 5 2+2 Фотограметрија и даљинска детекција 2 5 2+2 Геоинформатика 2 6 3+2 Картографија 2 5 2+2 Инжењерска геодезија 1 5 2+2 Геодетска астрономија 4 2+1 Сателитска геодезија 4 2+1 Инжењерска геодезија 2 5 2+2 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 20 . ГОДИНУ 2.

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ Практачна настава из геодезије 3 0+3 Картографске пројекције 5 2+2 Теоријска геодезија 3 2+0 Физичка геодезија 4 2+1 Уређење земљишне територије 3 2+1 Практична настава из инжењерске геодезије 3 0+3 УКУПНО: 60 24 25 ОБАВЕЗНЕ ВЈЕШТИНЕ Страни језик (Енглески језик) 1 и 2 0+2 0+2 ЧЕВРТА ГОДИНА СТУДИЈА Предмет ECTS Зимски Љетни семестар семестар (П+В) (П+В) Основе организације геодетских радова 2 1+1 Теорија сателитског позиционирања 5 2+2 Инжењерска геодезија 3 5 2+2 Рачун изравнања 3 5 2+2 Геоинформациони системи 4 2+1 Геодетске референтне мреже 4 2+1 Комасација 5 2+2 Дигитална фотограметрија 4 2+1 Завршни рад за први степен 5 1+4 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ 1: Деформациона анализа инжењерских објеката 4 2+1 Глобални навигациони сателитски системи 4 2+1 Инжењерска фотограметрија 4 2+1 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ 2: Геодезија у индустрији 5 2+2 Обезбјеђење квалитета геодетских мјерења 5 2+2 Дигитална обрада сигнала 5 2+2 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ 3: Управљање пројектима у геодезији 4 2+1 Објектно оријентисано програмирање 4 2+1 Процјена вриједности непокретности 4 2+1 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ 4: Страни језик струке 3 1+2 Прописи у геодетској струци 3 1+2 Дигитално моделовање слика 3 1+2 ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ 5: Геодетски референтни системи 5 2+2 Методологија пројектовања у геодезији 5 2+2 Састављање и умножавање планова и карата 5 2+2 УКУПНО: 60 24 25 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 21 .

под условом да је претходно извршио нострификацију дипломе средње школе. а уз пријавни лист предају и:  свједочанства сва четири разреда средње школе или документе о еквивалентном школовању у иностранству.1 Упис на I циклус студија У прву годину Студијских програма Архитектура. Кандидати. Кандидат има право да полаже пријемни испит на језику који је у службеној употреби у БиХ. Приликом предаје пријаве кандидату ће бити овјерена потврда о предатој пријави на конкурс и у њу ће бити уписан број пријаве. Ову потврду кандидат треба да сачува као доказ да је предао документа и да је носи са собом на полагање квалификационог испита. приликом пријаве на конкурс. осим ако. Трошкове школарине. Сви потребни формулари се могу набавити у Студентској служби Архитектонско- грађевинско-геодетског факултета. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 22 .org прије почетка пријемног испита. Брчко дистрикту и Федерацији БиХ или еквивалентно образовање у иностранству.aggfbl. ГОДИНУ Правилник о полагању пријемног испита 3.  диплому о положеном завршном. може се уписати лице које има четворогодишње средњошколско образовање стечено у Републици Српској. страни држављанин плаћа у току цијелог школовања. Вредновање резултата кандидата врши се на основу резултата постигнутих у претходном средњошколском образовању и на пријемном испиту. односно матурском испиту. Кандидати.  доказ о уплати накнаде за полагање пријемног испита. Страни држављанин може да се упише на студијски програм АГГФ-а под истим условима као и домаћи држављанин. дужни су доставити доказ о нострификацији дипломе и превод свих докумената на једном од службених језика БиХ. који су школовање завршили у иностранству. није другачије одређено. Кандидат који је средње образовање стекао у иностранству може приступити полагању пријемног испита. као и остале документе предвиђене Конкурсом. на конкурентској основи. међународним или билатералним споразумом Универзитета у Бањој Луци. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Списак са подацима о кандидатима биће уређен по азбучном редосљеду и биће истакнут на огласној табли и вратима просторије у којој ће кандидат радити квалификациони испит и објављен на интернет страници факултета www. Грађевинарство и Геодезија. подносе оригиналe докуменaта.

3.2 Поступак полагања пријемног испита Полагање пријемног испита обавезно је. кандидат добија од дежурног. али се неће формирати нова азбучна листа. као и број бодова по задатку. ГОДИНУ Уколико се испостави да је неком од кандидата погрешно написано име или презиме ова грешка ће бити исправљена.15 бодова 3. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 23 . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. вјештине и способности кандидата из сљедећих области Студијских програма: Студијски програм Архитектура Математика – 10 бодова Слободноручно цртањe – 10 бодова Општа култура и информисаност – 10 бодова Перцепција и презентација простора – 20 бодова Студијски програм Грађевинарство Математика – 35 бодова Физика – 15 бодова Студијски програм Геодезија Математика – 35 бодова Физика . потврду о пријави. Текст задатка на пријемном испиту. Максималан број остварених бодова на пријемном испиту је 50. Минимални број бодова за успјех на испиту на студијском програму сваке године прописује Сенат Универзитета. Пријемним испитом провјеравају се знања.3 Правила понашања кандидата и дежурног на пријемном испиту На пријемни испит кандидати су дужни понијети документ за идентификацију (лична карта или пасош). Пријемни испит полаже се писмено. личну карту или пасош кандидат треба обавезно склонити са стола. Садржај пријемног испита утврђује се за сваки студијски програм који се изводи на АГГФ- у. Мјерила бодовања задатака. Пријемни испит је анониман и ради се под шифром. јасно су дефинисана у испитном материјалу. Право на рангирање стиче кандидат који је положио пријемни испит. прибор за писање и цртање и џепни рачунар. По завршетку идентификације. без обзира на број пријављених кандидата. овјерену приликом подношења документа.

Вријеме одржавања квалификационог испита ће бити објављено у Конкурсу. Кандидат може оставрити највише 100 бодова. а позивања на усмено добијена упутства неће бити уважавана. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ставља га са стране стола и сачека дежурног да преузме задатак и потпише потврду о пријави. години. Дежурни узима образац за одговоре од кандидата и потписује потврду о пријави и текст задатка. Комисија за пријемни испит. Највећи број бодова. ГОДИНУ тако да на столу остане само прибор за писање и цртање. Начин попуњавања и рјешавања задатака пријемног испита зависи од врсте задатка. 3.4 Одржавање квалификационог испита и формирање ранг- листе Датум одржавања квалификационог испита је одређен јавним Конкурсом за упис студената у прву годину основних студија на факултете и више школе у школској 2016/2017. По истеку предвиђеног рока за израду задатака. Упутство за попуњавање треба бити описано у испитном материјалу. На пријемном испиту је забрањен разговор кандидата са дежурнима. која се при бодовању множи са десет. кандидат затвара добијен текст задатка. Након тога кандидат може изаћи из сале за полагање пријемног испита. Излазак из сале је могућ. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 24 . Повратак у салу није могућ прије завршетка испита. биће удаљени са пријемног испита и искључени (дисквалификовани). коначан број бодова кандидата и на основу њих прелиминарни редослијед (ранг-листу) кандидата. Када кандидат сматра да је завршио са испитом. позива дежурног дизањем руке. трећем и четвртом разреду (заокружена на двије децимале). или се користе недозвољеним средствима. јер је она доказ да је кандидат предао задатак. Она се утврђује на основу општег успјеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутих на пријемном испиту. Уколико кандидати разговарају међусобно. Конкурс расписује Универзитет у Бањој Луци у дневним новинама Глас Српске. потврда о пријави и материјал добијен од дежурног. за сваки студијски програм. Под општим успјехом у средњој школи подразумијева се средња оцјена из свих предмета у првом. један сат послије почетка испита. на огласној табли Факултета и на интернет страници факултета: www. другом. утврђује број бодова по областима. Потврду о пријави треба сачувати. Прије почетка пријемног испита дежурни ће провјерити идентитет кандидата. Редослијед кандидата за упис на студиј регулисан је ранг-листом.org. После почетка испита није дозвољен одлазак у тоалет.aggfbl. износи 50. Након тога кандидат може изаћи из сале за полагање пријемног испита. према општем успјеху кандидата. уз обавезну предају испитног материјала. најраније. Избор кандидата за упис у прву годину студија обавља се према резултату постигнутом на пријемном испиту и према општем успјеху из средње школе. Од тренутка подјеле задатака није дозвољен никакав разговор измећу кандидата.

Ако кандидат. објављује се на интернет страници и огласној табли АГГФ-а. у писаном облику. а промијене мишљење. а не буду рангирани довољно високо за упис на тај Студијски програм или положе пријемни испит. који је остварио право на упис. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 25 . на оцјене резултата пријемног испита. ГОДИНУ Ранг-листа. умјесто њега се уписује сљедећи кандидат. Кандидати који положе пријемни испит на СП Грађевинарство. Број кандидата за упис на студијски програм. предност има кандидат који је остварио већи број бодова на пријемном испиту. ако на њему није попуњен број уписаних кандидата и обрнуто. као и однос студената чије школовање се финансира из буџета и самофинасирајућих студената одређује ресорно Министарство. од објављивања прелиминарне ранг- листе на факултету. са бројем бодова. ако је положио пријемни испит и на коначној ранг-листи рангиран у оквиру броја одобреног за упис кандидата на терет буџета. Кандидат може бити уписан на терет буџета. могу пријављивањем у Студентској служби уписати СП Геодезија. у року дефинисаном у складу са Конкурсом. по областима и укупним бројем освојених бодова. У случају да два кандидата имају једнак укупан број бодова. Кандидат може бити уписан као самофинансирајући студент уколико је положио пријемни испит и на коначној ранг-листи рангиран у оквиру броја одобреног за упис. Начин рјешавања жалбеног поступка описан је у Правилнику о полагању пријемног испита и о упису кандидата на АГГФ УНИБЛ.листи. према редосљеду утврђеном на коначној ранг. У приговору се мора јасно образложити на који дио пријемног испита кандидат улаже жалбу. Кандидат може поднијети приговор. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. не изврши упис у року утврђеном у Конкурсу.

ваљак)  Jедначине праве и кружнице и њихови графици. квадрат.1 Математика Бодови 10 Вријеме рјешавања тестa 45 мин Од кандидата се очекује да покаже елементарно знање из математике. Такође. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Тражено предзнање из математике је основ за даље праћење градива из математике и неких стручних предмета који се изучавају на студијском програму Архитектура. Збирка задатака из математикe I. Вене.  Основна правила логаритмовања.  Тригонометрија правоуглог троугла. други и трећи разред средњег усмјереног образовања. купа. првенствено из области који су обрађиване у већини средњих школа.  Степеновање и корјеновање. основне тригонометријске идентичности. тригонометријске једначине и неједначине  Планиметрија (троугао. експоненцијалне једначине и неједначине. Литература: Б. III и књиге за први. Два задатка носе по 2 бода и 2 по 3 бода. Начин бодовања и оцјењивања задатака: На тесту се дају 4 задатка из наведених области.1 Примјери задатака са рјешењима * * Примјери задатака из математике дати су у дијелу Пријемног испита за СПГР и СПГЕО Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 26 . 4. Области које се полажу на квалификационом испиту:  Полиноми и рационални алгебарски изрази. квадратне једначине и неједначине.  Линеарне једначине и неједначине.  Експоненцијална функција.  Проблеми који се своде на рјешавање линеарних једначина. Бодују се и половично или дјелимично урађени задаци. II. ромб. тригонометријске функције. логаритамске једначине и неједначине. ГОДИНУ Садржај пријемног испита за СПА 4. способност логичког закључивања и размишљања је важно у образовању свих будућих инжењера архитектуре.1. трапез)  Стереометрија (призма. правоугаоник. паралелопипед. пирамида.  Размјера и пропорција. паралелограм. коцка.  Квадратна функција.

Архитектура као наука се бави простором и захтијева од кандидата разумијевање феномена простора. извора освјетљења и промјене линије условљене различитим освјетљењем са циљем представљања илузије дубине простора и тродимензионалности облика. као и у односу са околином. * Претходних година. Неопходне способности и вјештине кандидата се провјеравају кроз транспозицију више геометријских тијела од којих се формира композиција. Слободноручно цртање је носило укупно 15 бодова па су радови представљени у Информатору оцијењени у скалду са тим бодовањем. осјећај за оријентацију у простору. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 27 . међусобни однос једног геометријског тијела у корелацији са другим. осјећај за перспективу и перспективна скраћења. односно цртежа као основног средства и елемента ликовног изражавања. Начин бодовања и оцјењивања задатака Позитивно рјешење овог задатка захтијева од кандидата развијене вјештине. на пријемном испиту.2 Слободноручно цртање Бодови 10* Вријеме рјешавања теста 90 минута Циљ провјере знања је откривање способности и вјештина из области ликовних умјетности. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Кроз овај задатак се открива способност сагледавања и преношења тродимензионалног у задати дводимензионални простор са принципима графичког представљања. Неопходно је остварити јединство цртежа. уочавање тачних облика предмета и њихових пропорција. ГОДИНУ 4.

Нису у потуности дефинисане промјене линије условљене различитим освјетљењем са циљем представљања илузије дубине простора и тродимензионалности облика. Поједини елементи на цртежу имају благу тенденцију да излазе из задатог простора. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Задатак није до краја ријешен. ГОДИНУ 4.2. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 28 . Присутне грешке које се односе на перспективу и пропороције. као и перспективно скраћење.1 Примјери задатака са бодовима и објашњењима Рад је бодован са 6 бодова Образложење: Није постигнуто јединство цртежа. На одређеном броју елемената тачно је представљен облик и пропорција елемента. као и међусобни однос једног геометријског тијела у корелацији са другим.

Присутне грешке које се односе на перспективу и пропороције. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ Рад је бодован са 7 бодова Образложење: Није постигнуто јединство цртежа. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 29 . На одређеном броју елемената тачно је представљен облик и пропорција елемента. као и међусобни однос једног геометријског тијела у корелацији са другим. Нису у потуности дефинисане промјене линије условљене различитим освјетљењем са циљем представљања илузије дубине простора и тродимензионалности облика. као и перспективно скраћење.

Тачно су представљени облици и пропорције елемената. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 30 . ГОДИНУ Рад је бодован са 9 бодова Образложење: Присутне грешке које се односе на перспективу и међусобни однос једног геометријског тијела у корелацији са другим. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. док су на одређеном броју елемената перспективна скраћења приказана тачно. Нису у потуности дефинисане промјене линије условљене различитим освјетљењем са циљем представљања илузије дубине простора и тродимензионалности облика.

док су на одређеном броју елемената перспективна скраћења приказана тачно. Нису у потуности дефинисане промјене линије условљене различитим освјетљењем са циљем представљања илузије дубине простора и тродимензионалности облика. Тачно су представљени облици и пропорције елемената. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 31 . ГОДИНУ Рад је бодован са 9 бодова Образложење: Присутне грешке које се односе на перспективу и међусобни однос једног геометријског тијела у корелацији са другим. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.

ГОДИНУ Рад је бодован са 11 бодова Образложење: Присутне грешке које се односе на пропороцију и у мањој мјери грешке које се односе на перспективна скраћења. као и перспективна скраћења са мањим одступањима. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Нису у потуности дефинисане промјене линије условљене различитим освјетљењем са циљем представљања илузије дубине простора и тродимензионалности облика. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 32 . Тачно су представљени облици и пропорције елемената.

а нарочито o архитектури кроз историју: основни појмови и терминологија. актуелним темама из друштва и околине. који могу бити писани или приказани кроз фотографије-кандидат заокружује један одговор  директна питања . Литература која може помоћи у спремању за Тест опште информисаности су верификовани уџбеници за средњошколско образовање. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. друштву и околини. те Ликовна култура. Типови задатака који ће бити у квалификационом испиту су:  питања са четири понуђена одговора. Сваки тачан одговор се бодује једним бодом. Код задатака који као резултат имају писани одговор. значајни стилови. који поред осталих. укључују и уџбенике за предмете Историја архитектуре. ГОДИНУ 4. било кроз заокруживање једног од понуђених одговора-фотографија или на директно питање. Тест опште информисаности се спроводи кроз различите типове питања. бодоваће се само јасно и читко написана понуђена рјешења. како би се адекватно испитало познавање чињеница и разумијевање постављених задатака. пројекти и објекти. Поред овога препоручује се праћење актуелних дешавања у архитектури. при чему у случају понуђених одговора кандидат има право заокружити само један одговор да би рјешење могло бити разматрано.3 Тест опште информисаности Бодови 10 Вријеме рјешавања теста 45 мин Од кандидата се oчекује да покаже посједовање знања о фундаменталним историјским догађајима. архитекте. Начин бодовања и оцјењивања задатака Тест се састоји од 10 задатака и вријеме израде је 30 минута.кандидат даје јединствен одговор на постављено питање  питања на основу понуђеног текста (разумијевање и закључивање)-кандидат заокружује један од понуђених пет одговора на питања која се односе на текст  препознавање фотографија-кандидат идентификује садржај фотографије и даје одговор на питање у вези исте. Историја уметности. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 33 . Задаци могу бити различите комплексности у зависности од области знања које се испитује.

ГОДИНУ 4.3. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. а) Kлајд б) Авељ в) Дејл г) Клеопатра Рјешење: б) Авељ Задатак 3 (1 бод) Врста често коришћена пропорција у архитектури је: а) архитектонска б) метричка в) обрнута г) златна Рјешење: г) златна Задатак 4 (1 бод) Казањ је: а) главни град Казахстана б) посуда за спремање ракије у Шумадији в) град у Русији г) декоративни елемент на барокним зградама Рјешење: в) град у Русији Задатак 5 (1 бод) Бановина којој је припадала Бања Лука за вријеме Краљевине Југославије је била: а) Посавска бановина б) Врбаска бановина Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 34 ...1 Примјери задатака са рјешењима Питања са четири понуђена одговора који могу бити писани или приказани кроз фотографије-кандидат заокружује један одговор Задатак 1 (1 бод) Копти су: а) средњовјековни становници данашњег Копачког Рита б) валута у Пакистану в) копачи титанијума у Новом Мексику г) хришћани у Египту Рјешење: г) хришћани у Египту Задатак 2 (1 бод) Допуни пар: Каин и.

Венецији и Абу Дабију? Рјешење: Фондација Гугенхајм Задатак 2 (1 бод) За шта се додјељује награда Ага Кан (Aga Khan Award)? Рјешење: Допринос исламској умјетности Задатак 3 (1 бод) Модели чијих лица су исклесани у планини Рашмор (Mt. ГОДИНУ в) Крајинска бановина г) Козарска бановина Рјешење: б) Врбаска бановина Задатак 6 (1 бод) Koji од наведених архитеката није лауреат Прицкерове награде: a) Christian de Portzamparc б) Glenn Murcutt в) Luis Barragán г) Hermann Bollé Рјешење: г) Hermann Bollé Директна питања . Билбау.кандидат даје јединствен одговор Задатак 1 (1 бод) Која фондација има музеје у Њујорку. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Рјешење: Ружа вјетрова Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 35 . Rushmore) Рјешење: Предсједника САД-а Задатак 4 (1 бод) У којем граду се налазе Зимска палата и музеј Ермитаж? Рјешење: Санкт Петерсбург (могућ одговор и Петроград или Лењинград) Задатак 5 (1 бод) Који је технички назив за графички приказ средње јачине и брзина вјетрова из појединих праваца.

Његови рани љубавни сонети одражавају ово осjећање у изражавању јаке емоционалне. Његова највећа посвећеност. био изданак научничке традиције фирентинског сликарства. ГОДИНУ Питања на основу понуђеног текста (разумијевање и закључивање) - кандидат заокружује један од понуђена четири одговора на питање које се односи на текст Микеланђело је доживио дубоку старост. Оно се најјасније огледа на таваници Сикстинске капеле. током цијелог свог живота. Без обзира на додати херојски елемент. У Риму је. Мада је током својих првих година осјећао да достизање љепоте у великој мјери зависи од познавања природе. У првом периоду Микеланђелово виђење умјетности у потпуности је гледиште хуманизма високе ренесансе. За њега умјетник до љепоте. која је изнад природе. темељ је обожавање људског тијела. у свијету који је могао мирно да посматра и који је могао непосредно да осликава у својим дјелима. изнад свега у људску љепоту. Микеланђелови савременици нам говоре да он није само посматрао природу. у области филозофије очигледна конфликтна система . Микеланђело пронашао град на врхунцу богатства и на водећој политичкој позицији у Италији. стиже помоћу имагинције и по овоме он је неоплатоничар. У Риму у доба високе ренесансе још увијек су савршено била спојена два. ако занемаримо врло ране године из којих не постоје документи. године. о којој су говорили неоплатоничари.хришћанство и паганизам. као и Леонардо. Ни Фиренца ни Милано нису могли да пруже атмосферу свјежине која је једина могла да донесе велику синтезу попут оне која је постигнута у Фиренци почетком петнаестог вијека. усмjерене ка видљивој исто колико и духовној љепоти. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. била је прије посвећеност љепоти него научној истини. Немогуће је подјелити његова дјела или идеје на оштро одијељене цјелине. Постојао је још један чинилац који је Микеланђела истакао у први план у односу на Леонарда. он није осјећао да треба да предузме испитивање природних узрока самих по себи. Микеланђелова вјера у љепоту материјалног свијета била је огромна. међутим. Иконографска шема фресака Сикстинске капеле заснована је на најученијој теологији. Микеланђело није вјеровао у нијемо подражавање природе. али њена идеализација се заснива на пажљивом познавању и студији ових форми. али маниризам се чврсто утемељио још прије његове смрти 1564. Задатак 1 (1 бод) Како је Микеланђело схватао љепоту? а) Као спој форме и садржине б) Као одраз умјетникових емоција в) Као вјерно подражавање природе г) Као одраз божанског у свијету који нас окружује д) Као недостижну идеју Рјешење: г) Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 36 . и научно проучавао. Рођен 1475. али је на њега утицала и неоплатонистичка атмосфера у којој је стасавао. тако да је његове теорије немогуће посматрати као чврсту цјелину. а често и физичке страсти. која више није била обојена носталгичним мистицизмом Фиренце. У тој атмосфери умјетник се осјећао спокојно. а његова гледишта су се непрестано развијала и мијењала. али је заодjевена у форме паганских богова. Међутим. Пијети у Св. и раним љубавним стиховима. већ ју је. учио је од мајстора који су и даље припадали кватроченту. него од много чега другог. али се могу подијелити на три периода. Упознавање са неоплатонизмом довело га је до вјере у љепоту видљивог свијета. Величанственост фигура на своду Сикстинске капеле не зависи само од простог подражавања природних облика. са друге стране. За њега је љепота одраз божанског у материјалном свијету. Петру. Његова најранија римска остварења припадају пуном сјају високе ренесансе. Он је. Штавише.

јер је обожавао природну љепоту људског тијела б) Јесте. јер је био посвећен научној истини г) Није. ГОДИНУ Задатак 2 (1 бод) Какву симбиозу је Микеланђело остварио на фрескама на своду Сикстинске капеле? а) Спој паганских вјеровања и умјетникових осјећања б) Спој природних и људских форми в) Спој природних облика и паганизма г) Спој вјеровања у лијепо и узвишено д) Спој хришћанске теологије и љепоте античких богова Рјешење: д) Задатак 3 (1 бод) Због чега је веома тешко Микеланђелове теорије посматрати као чврсту цјелину? а) Јер је живио у различитим градовима б) Јер су његови ставови доживљавали сталне промјене в) Јер су његове теорије расуте и некохерентне г) Јер је доживио дубоку старост д) Јер нема довољно података о његовим теоријама Рјешење: б) Задатак 4 (1 бод) Шта је значајно за Микеланђелово стваралаштво? а) Вјеровање у већи значај духовне љепоте у односу на физичку б) Подједнако снажно изражавање страсних осjећања усмjерених ка физичкој и духовној љепоти в) Снажно вјеровање у љепоту божанских облика г) Изражавање носталгичног мистицизма д) Вјерно подражавање природе Рјешење: б) Задатак 5 (1 бод) Да ли је Микеланђело вјеровао да умјетник до љепоте стиже вјерним подражавањем природе? а) Јесте.кандидат идентификије садржај фотографије и даје одговор на питање у вези исте. јер је вјеровао у снове д) Није. јер је сматрао да се љепота досеже помоћу стваралачке маште Рјешење: д) Препознавање фотографија . јер је по њему љепота заснована само на проучавању природе в) Јесте. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Задатак 1 (1 бод) На којој од понуђених фотографија је приказан Партенон? Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 37 .

ГОДИНУ а) б) в) Рјешење: а) Задатак 2 (1 бод) На којој од понуђених фотографија је приказана катедрала Нотр Дам у Паризу? a) б) в) Рјешење: б) Задатак 3 (1 бод) Који архитекта је приказан на фотографији? Рјешење: Ле Корбизје (Le Corbusier) Задатак 4 (1 бод) Реконструкција којег свјетског чуда античког свијета је приказана на фотографији? Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 38 . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.

ГОДИНУ Рјешење: Артемидин храм у Ефесу Задатак 5 (1 бод) Сцена из којег филма је приказана на фотографији? Рјешење: Планета мајмуна Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 39 . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.

Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 40 . бодови ће се додјелити само ако су сви заокружени одговори тачни). бодови ће се додјелити у складу са нивоом показаних способности које се од кандидата очекују. У овом начину оцјењивања. ГОДИНУ 4. Број бодова које задатак носи наведени су поред текста задатка. од кандидата се очекује да покаже и разноликост и креативност при рјешавању просторних задатака. перспективе. Такође. Код задатака код којих се од кандидата тражи да сами понуде рјешење. бодови ће се додјељивати само за потпуно тачан одговор (уколико постоји више рјешења. те вјештине цртања и презентације замишљеног на папиру. паралелности и симетрије. Половина од свих задатака из ове области конципирана је у форми задатака са понуђеним одговорима. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Такве компетенције испитиваће се кроз типове задатака који показују:  способност замишљања и цртања тијела у простору из различитих погледа и у различитим просторним положајима  способност замишљања и цртања пресјека и међусобних продора тијела у простору  способност оријентације у простору  способност визуелизације и приказа простора на основу описа Начин бодовања и оцјењивања задатака Задаци могу бити различите комплексности за сваки сегмент испитивања способности.4 Перцепција и презентација простора Бодови 20 Вријеме рјешавања теста 90 мин Од кандидата се уопштено очекује да покаже способност менталне манипулације тијелима у простору кроз уочавање и препознавање елемената пропорције.

4. у оквиру дате коцке. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ 4. Рјешење: Тачна рјешења су А и Ф. Заокружити ознаку слика које одговарају коцки са слике 1. На двије од ових слика се може налазити коцка са слике 1.1 Примјери задатака са рјешењима Замишљање и цртање тијела у простору из различитих погледа и у различитим просторним положајима Задатак 1 (2 бода) На слици 1 приказана је коцка на чијим странама је нацртана мустра. Три или више заокружених рјешења подразумијевају да задатак није тачан. Задатак 2 (4 бода) На слици десно дата су три изгледа једног објекта који је настао исијецањем коцке. треба нацртати просторни изглед овог објекта. Невидљиве ивице објекта нацртати испрекиданом линијом. Два бода су додијељења само ако су оба тачна рјешења заокружена. На слици 2 су дате коцке са различитим мустрама и у различитим просторним положајима. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 41 . На слици лијево. Ф је могуће рјешење јер је назначено да су све мустре на странама различите.

Рјешење: Тачно рјешење носи 4 бода. ГОДИНУ Рјешење: (десно) Тачно рјешење носи 4 бода. За дјелимично тачна рјешења бодови се додјељују у складу са нивоом показаног разумијевања геометрије објекта и броја тачно уцртаних ивица објекта. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Означити прецртавањем редног броја. који се налази поред одговарајућег изгледа. На слици 1. Рјешење: Тачно рјешење је 4. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 42 . За дјелимично тачна рјешења бодови се додјељују у складу са нивоом показаног разумијевања геометрије објекта и броја тачно уцртаних ивица објекта. у оквиру дате коцке треба нацртати просторни изглед овог објекта. Испрекиданим линијама уцртати невидљиве ивице тијела. Задатак 3 (2 бода) На слици 1 су дата три положаја савијене жице .поглед одозго и два погледа са стране. дати су изгледи једног објекта који је настао исијецањем коцке. који просторни модел одговара изгледима жице са слике 1. Задатак 2 (4 бода) На слици 2.

Представити дато тијело у новом положају послије огледаљења око осе а (огледаљење око осе а се може представити и као ротација објекта за угао од 180). Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 43 . Приликом уцртавања бројева узети у обзир положај и оријентацију слова са мреже. Рјешење: Свака тачно уцртана ознака укључујући и оријентацију ознаке бодује се са пола бода. На мрежи објекта су бројевима од 1-11 обиљежене пљошти објекта са слике 2. Невидљиве ивице представити испрекиданим линијама. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. На слици 2. дописати недостајајуће ознаке са мреже узимајући у обзир да се бројеви налазе на спољном омотачу објекта. ГОДИНУ Задатак 4 (3 бода) На слици лијево је дата мрежа објекта који је приказан на слици десно. на видљивим странама објекта. Задатак 5 (2 бода) На слици је дато тијело и оса а.

Само једно од ових тијела заједно са прва два тијела (слике 1А и 1Б) може да се склопи у пуну коцку. Е (5). Задатак 7 (2 бода) Два дрвена тијела приказана на сликама 1А и 1Б граде са трећим тијелом цијелу коцку. Своје одговоре заокружите у десној колони. Ц (2). Ф (1). А Човјек стоји на коцки . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Г (6).поглед одозго 1 2 3 4 5 6 7 8 Ф Човјек стоји на предњој ивици коцке . Задатак 6 (4 бода) Један човјек и једна коцка дати су у различитим међусобним односима.поглед одозго 1 2 3 4 5 6 7 8 Б Човјек стоји на коцки . За сваки опис човјековог положаја у односу на коцку. На сликама 1.поглед одозго 1 2 3 4 5 6 7 8 Д Човјек стоји на средини коцке .поглед одоздо 1 2 3 4 5 6 7 8 Г Човјек стоји на задњој ивици коцке . Човјек се креће по коцки и заузима разне положаје у простору. треба да одаберете једну или више одговарајућих слика. 2. ГОДИНУ Рјешење: Тачно рјешење носи 2 бода. као сто је приказано на сликама 1-8. 3 и 4 приказана су четири различита тијела.поглед одоздо 1 2 3 4 5 6 7 8 Рјешење: А (3). Заокружите број испод тачног рјешења. Б (8).поглед одоздо 1 2 3 4 5 6 7 8 Ц Човјек стоји на средини коцке . За дјелимично тачна рјешења бодови се додјељују у складу са нивоом показаног разумијевања геометрије објекта и броја тачно уцртаних ивица објекта.поглед одоздо 1 2 3 4 5 6 7 8 Е Човјек стоји на предњој ивици коцке .поглед одозго 1 2 3 4 5 6 7 8 Х Човјек стоји на задњој ивици коцке . Д (7). Х (4). Свако тачно рјешење носи пола бода. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 44 .

Нацртати барем 4 могућа рјешења на који начин се ови блокови могу сложити у дати квадар. Свако тачно рјешење носи 1 бод. ГОДИНУ Рјешење: Слика 3 Задатак 8 (4 бода) Дата су 4 идентична блока. Уцртати видљиве линије. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 45 . Рјешење: Постоји и више рјешења од понуђених.

Рјешење: Помоћу недогледа за углове од 45 степени. Висине намјештаја могуће је наћи на фронталном зиду. могуће је направити ситнију подјелу задатог растера. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 46 . Доцртајте на горњој скици простроије намјештај и прозоре задржавајући њихов распоред и пропорције. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ Задатак 9 (5 бодова) Дата је основа просторије и у њој уцртана диспозиција два стола о двије столице чије су мјере дате у скици са стране.

Рјешење: Тачно рјешење је 2 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 47 . како је приказано на слици лијево. Који од понуђених рјешења десно приказује тачан пресјек? Заокружити број испод тачног рјешења. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ Замишљање и цртање пресјека и међусобних продора тијела у простору Задатак 1 (1 бод) Задато је тијело пресјечено са равни.

На слици 4 треба уцртати како би изгледало тијело уколико би се два тијела сјединила. ГОДИНУ Задатак 2 (2 бода) Задато је тијело пресјечено са равни. На слици 2 треба уцртати дио тијела који би настао уколико би се од доње коцке одузела горња коцка. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. како је приказано на слици лијево. Приликом решавања узети у обзир да је доњој коцки горња површ видљива. На слици 1 треба уцртати дио тијела који је заједнички за обе коцке. На слици 3 треба уцртати дио тијела који би настао уколико би се од горње коцке одузела доња коцка. Који од понуђених рјешења десно приказује тачан пресјек? Заокружити број испод тачног рјешења. Испрекиданим линијама уцртати невидљиве ивице објекта. Рјешење: Тачно рјешење је 2 Задатак 3 (4 бода) Дате су двије коцке које се међусобно продиру. Рјешење: (десно) Свако у потпуности тачно рјешење носи по 1 бод. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 48 .

ГОДИНУ Задатак 4 (4 бода) На слици су дата два рогљаста тијела (коси и вертикални квадар) чије доње базе леже у истој равни. На слици 4 уцртати дио тијела који настаје одузимањем коцке од пирамиде. Рјешење: (десно) Свако у потпуности тачно рјешење носи 1 бод. На слици 2 нацртати дио тијела који је заједнички за оба квадра. Задатак 5 (4 бода) На слици су дата два тијела (коцка и пирамида) која се међусобно продиру. На слици 1 нацртати како би изгледала ова два тијела ако би се сјединила. Задатак 6 (2 бода) Међусобни пресјек два картонска троугла и два четвороугла је дуж 12. Рјешење: (десно) Свако у потпуности тачно рјешење носи 2 бодa. На слици 1 уцртати како би изгледала ова два тијела ако би се сјединила. Одредити видљивост линија (задебљати видљиве линије). На слици 3 уцртати дио тијела који настаје одузимањем пирамиде од коцке. У оба случаја ивица АБ је најближа оку посматрача. На слици 2 уцртати дио који је заједнички за оба тијела. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 49 . Испрекиданим линијама нацртати невидљиве ивице. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Испрекиданим линијама нацртати невидљиве ивице.

који посматра дату просторну композицију. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 50 . На слици 2. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. који одговара датој перспективној слици. ГОДИНУ Рјешење: Свако у потпуности тачно рјешење носи 1 бод. у кружићима уписати ознаке положаја посматрача. Оријентација у простору Задатак 1 (3 бода) На слици 1 су словима ABCDEF дати положаји посматрача.

Свако тачно рјешење бодује се са 1 бод. У квадратићу поред перспективних слика треба уписати број позиције на којој стоји посматрач да би сагледао дату групацију објеката која је на перспективној слици. Рјешење: Тачна рјешења су 14. 5 и 10 редослиједом с лијева на десно.5 бода. дат је изглед групе објеката и бројевима од 1-16 су означене позиције посматрача. ГОДИНУ Рјешење: Свако тачно рјешење бодује се са 0. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 51 . Задатак 2 (3 бода) На слици горе.

окружена целом шумом чичка. коприве и дивље конопље. а стражњим у поље. Чехова у коме је описана једна зграда и њено окружење. Ти чавли окренути су шиљцима према горе. У болничком дворишту стоји омања зграда. Машта је у овом задатку и више него пожељна! Предвиђено вријеме за рад је 15 мин. Чехов. какав се код нас виђа само у болничким и казнионичким грађевинама. Предњим прочељем та зграда гледа на болницу. димњак се напола срушио. Цртеж треба да буде на нивоу брзе скице графитном оловком. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. степенице на улазу су иструнуле и обрасле травом. Павиљон бр. Антон П. Кров јој је зарђао. уклети изглед. а од малтера на зидовима остали су само трагови. поврх које су чавли. 6 Рјешењa: Рад је освојио 4 бода Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 52 . Испод текста кандидат треба да нацрта слику коју је замислио док је читао текст. па ограда и ова зграда имају онај посебни. Циљ овог задатка је да студент покаже способност имагинације простора који је описан и понуди своју графичку интерпретацију. ГОДИНУ Цртање по опису Задатак 1 (5 бода) Дат је текст из романа Антона П. а битно је приказати описане елементе и дочарати атмосферу и емоцију коју слика носи. од ког је одваја стара болничка ограда.

као и наговјештај природе и поља у окружењу. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 53 . Превише линија на цртежу са намјером да се прикаже запуштеност објекта ипак је више резултовала нејасношћу цртежа. Ипак. Занимљиво изабран угао перспективе гдје се дијелом види болница и однос једног објекта према другом. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. одабир централне перспективе ослабио је представу тродимензионалности простора. Рад је освојио 4 бода Кандидат је најјасније приказао карактер различитих материјала у простору. Из цртежа се јасно чита запуштеност зграде али и ограде која се издваја својом детаљношћу од цртежа осталих кандидата. ГОДИНУ Јасна представа просторног размјештаја објеката.

Инсистирањем на детаљима (као што је птица на крову објекта) настоји се нагласити атмосфера. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.5 бода Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 54 . Пропорција између зграде и ограде је логична а перспектива тачна са погрешним одабиром позиције посматрача.5 бода Успјешно представљени описани елементи. Рад је освојио 3. ГОДИНУ Рад је освојио 3.

Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 55 . Оронулост и запуштеност зграде су видни али недостаје изражајнији нагласак сабласности мјеста. имамо утисак да је зграда оријентисана према њој). али је перспектива у неким дијеловима нетачна. Добар одабир форме објекта. Сва три елемнта на цртежу представљена су једнако. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ Цртежом јесу представљени сви описани елементи (иако болница није представљена. те нема доминантног елемента. Рад је освојио 2. који заиста јесте зграда могућа у описаним условима. Недостаје атмосфера уклетости.5 бода Цртеж има дубину иако је ограда нацртана у погрешној перспективи. Зграда као да тоне својим задњим дијелом. Правцем линија које ковитлају јасно је приказана запуштеност објекта и карактер материјала.

па се не добија утисак запуштености или сабласности. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Детаљи малтера на згради су пренаглашени. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 56 . Лош одабир погледа и недостатак перспективе. ГОДИНУ Рад је освојио 2 бода Аутор је јасно приказао зграду и пропорцијски добро поставио ограду. чак банални.

паралелопипед. ГОДИНУ Садржај пријемног испита за СПГ и СПГд 5.  Сличност троуглова.  Експоненцијалне једначине и неједначине. II. Начин бодовања и оцјењивања задатака На тесту се даје 7 задатака из наведених области.  Тригонометрија правоуглог троугла. Области које се полажу на квалификационом испиту:  Полиноми и рационални алгебарски изрази  Линеарне једначине и неједначине  Проблеми који се своде на рјешавање линеарних једначина  Размјера и пропорција  Степеновање и корјеновање  Квадратна функција. Такође. Тражено предзнање из математике је основ за даље праћење градива из математике и неких стручних предмета који се изучавају на студијском програму грађевинарство.  Стереометрија (призма. основне тригонометријске идентичности. квадратне једначине и неједначине.  Планиметрија (троугао. паралелограм. способност логичког закључивања и размишљања је важно у образовању свих будућих инжењера грађевинарстава. Бодују се и половично или дјелимично урађени задаци. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Збирка задатака из математике I. ромб. првенствено из области који су обрађиване у већини средњих школа. логаритамске једначине и неједначине.  Ирационалне једначине. трапез).1 Математика Бодови 35 Вријеме рјешавања теста 120 мин Од кандидата се очекује да покаже елементарно знање из математике. коцка. квадрат. Литература: Б.  Експоненцијална функција. тригонометријске једначине и неједначине. ваљак). правоугаоник. Сваки задатак носи по 5 бода. тригонометријске функције. III и књиге за први.  Основна правила логаритмовања. други и трећи разред средњег усмјереног образовања. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 57 . пирамида. Вене. купа.  Jедначине праве и кружнице и њихови графици.

Упростити израз: 1  3a  15  : a  4 . Скратити разломак: a 2  10a  25 a 2  3a  10 5.a2  a3 6. Раставити на факторе полиноме: а) а3-27b3 б) a6-64b6 в) 2a3-8a2-10a 3.  2   a  a  20  27 9. ГОДИНУ 5. 2. Упростити израз: 1 2 1   x2  x 1 x2 x2  x Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 58 . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Упростити израз:  a 1 1 a 2  1   :  a 2  4 a 3  8  (a  1) 2  3   8. Упростити израз:  x 3 y3   1 1     :  2  2   y x   x y  4.1. Одредити реалан број а тако да полином P(x)= 2ax  4x  ax  2a 3 2 а) буде дјељив са x-2 б) да остатак буде -8.a .2a 2 1 . Упростити израз: 2  a a 2  4a  1  2    :  a  2a  1 1  a 2 a  1  a 3  a 2  a  1 7. Скратити разломак: a 4  1 .1 Примјери задатака са рјешењима Полиноми и рационални алгебарски изрази 1.

а) (а-3b)(a2+3ab+9b2) б) (a-2)(a+2)(a2+2a+4)(a2-2a+4) в) 2а(а+1)(а-5) 4.  Након сређивања вриједност израза је:  xy  x 2  y 2 . Дати израз се своди на  9 3(a  5) a4 1  2x  1  x  1. a-2 6. a  1 . a2   (a  5)(a  4) 27 9. б) Изједначити остатак са -8. а) Услов је да је остататак 0. x   10. 2a  1  a  1. ГОДИНУ 10. 1+а 2   7. одакле се добија да је а=1/2. 3.  2 2     a1  a  2. a  1.  a5 5. Рјешења: 1. a  2. 2. x  1. . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.    8. Кад подијелимо полиноме и остатак изједначимо са 0 добијамо да је а=1. a   1  . 1 x  2 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 59 . Упростити израз:  3x 2   x  1   :   1  1 x2   x 1 .

x 2 2. Ријешити неједначину: 2 x2 Рјешења: 1. │x+2│+│x-3│=5 Ријешити неједначине: 1 1  5. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. 2x  3 3 2x  3 3 7. Ријешити једначине: 1. x2 x2 x 10. 3. ГОДИНУ Линеарне једначине и неједначине. 1-4x(x+3)(2x+9)+(2x+5)3=0 x 2x  3 x 2   x  2 x  2 4. x 1 x 1 x 1  9. x x 1 x 1 2  6. -3 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 60 . 2│x+1│+x = 3 4. 4x x 1 1 8.

  4. x  1 x -1 . x=-5 ˅ x=1/3 4. x 1 x 1. 4x 4-x Рјешење посљедње неједначине је: x  (3.0)  (2. Једначина је дефинисана за x ≠ 2 и x ≠ -2.3) 6. Нема рјешења (добије се да је x = -2.2x   0 x2 x-2 (x  2)  (x .  Коначно рјешење:  3 Проблеми који се своде на рјешавање линеарних једначина 1. Првог дана је прешао 2/5 пута. x x 1  1  1  0   1 0 1 0 x x 1 x(x  1) x(x  1) Рјешење посљедње неједначине је: x  (0. Рјешење посљедње неједначине је: x  (2. Брод је био на путу 3 дана.x 1 2 1 0 0 8.3 / 2)  (9.) .) 2x  3 5  (x . Рјешење посљедње неједначине је: x  (. Дата неједначина је еквивалентна неједначини  2  x  2 x2  4 x    . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. а трећег још 56 km. ГОДИНУ 2. 10. ) . 3.2) 9. а другог 1/3 пута. x 1 2 9-x  0 0 2x  3 3 3  (2x . -2≤x≤3 1 1  5.3) 30 0 7. а то не може бити рјешење јер за x = -2 једначина није дефинисана). Колики је пут прешао брод у та три дана? Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 61 .4) .1) . x 1 x -1 x 1 Рјешење посљедње неједначине је: x  (1.

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ

2. При производњи неког производа има 5% производа са грешком. Колико производа треба
производити да се добије 61 560 комада без грешке?

3. Цијена неког производа је повећана за 15%, а затим та нова цијена за још 8% тако да сада
износи 1863 КМ. Колика је почетна цијена производа?

4. Конопац дужине 1389 m подијели на три дијела тако да је сваки дио већи од претходног за
15%. Одреди дужине свих дијелова.

5. Једна лађа плови уз воду брзином од 3 m/s, а друга низ воду брзином од 5 m/s. Кад ће се лађе
сусрести ако су пошле истовремено једна другој у сусрет из два мјеста чије је растојање 64 km?
(резултат изразити у сатима, минутама и секундама)

6. Мјерило географске карте је 1: 1 200 000. Колико cm износи удаљеност на карти између два
мјеста чија је удаљеност 480 km?

7. Удаљеност између два мјеста на карти омјера 1: 1 500 000 износи 30 cm. Колика је стварна
удаљеност између та два мјесту, у km?

8. Дуж цијеле полице, која је дугачка 72 cm, поређано је (усправно) 26 књига. Неке књиге су
дебеле 32 mm, а остале 25 mm. Колико има дебљих, а колико тањих књига на тој полици?

Рјешења:

2 1
1. Поставити једначину: x  x  56  x  x  210 km
5 3
95
x  61560  x  64800
2. 100

3. Поставити једначину: x 1.15 1.08  1863  x  1500

4. Поставити једначину: x  x 1.15  x 1.15 1.15  1389  x  400

Дужине тражених дијелова су: 400m, 460m и 529m.
5. Поставити једначину: 3t  5t  64000  t  8000s , t= 2h 13 min 20 s.

6. 480000  0.4m тј. 40 cm.
x  m
1200000

7. x  30 1500000cm  45000000cm  450km

Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 62

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ

x  y  26
8. Поставити систем једначина:
32x  25y  72

Након рјешавања система добијамо да дебљих књига има 10, а тањих 16.

Размјера и пропорција

1. Греда дужине 4 m, ширине 30 cm и дебљине 130 mm кошта 26 КМ. Колико ће коштати греда
дужине 5 m, ширине 33 cm и дебљине 140 mm?

2. Мјерило географске карте је 1: 1 200 000. Колико cm износи удаљеност на карти између два
мјеста чија је удаљеност 480 km?

3. Ивице квадра се односе као 1: 2: 3. Запремина квадра износи 384 dm3. Колика је површина
квадра? Изразити површину у cm2.

4. 65 радника ископа неки канал за 23 дана. Послије 15 дана 13 радника напусти посао. Колико
дана треба онима који су остали да заврше остатак посла?

Рјешења:

1. Запремина прве греде је V1=156000 cm3, а друге V2= 231 000 cm3.

Поставимо пропорцију: x : 26 = 231 000 : 156 000 , одакле добијамо да је x = 38.5 KM.

480000
x  m
2. 1200000  0.4m тј. 40 cm

3. a : b : c = 1: 2: 3 . Iz proprocije je a=k, b=2k, c=3k. V=abc, P = 2(ab+ac+bc)
384=6k3 , a odavde dobijamo da je k=4 dm, pa je a=4 dm, b=8 dm, c=12 dm.
P=2(32+48+96)=352dm2 = 35200 cm2

4.
65 радника 8 дана
дакле слиједи пропорција x : 8 = 65 : 52 , x=10 дана.
52 радника X дана

Степеновање и корјеновање

3
  1  1 
 1   2  2   0,25  2
 3  
1. Израчунати:  
2

 1 
1 1
 3
2. Израчунати вриједност израза: 25 2
   1000 3
 27 

Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 63

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ

 2  3
  5x  5   y 1  
       : 10x 2 y  3

  2y  2    1 
  5x  
3. Упростити израз:  

4. Упростити израз:

 1 2 a   1 
    1 
 1 a 1a   a
    , a  0, a  1

a2  b2
a 3 1
b a  b3  2
1 1
:  a a, b  0, a  b
5. Упростити израз: b  a a2  b2

па израчунати вриједност добијеног израза за a  2  1
2 1

 1 2  1
  :
 
6. Израчунати:  3  2 8  12  3

Рјешења:

3
  1  1  3 2

 1   2  2   0,25  2   3  1    1   8  16  24
 3   4 4 4
1.  

2. 6/5

3. 2x5y2

1
4. a

5. Након сређивања вриједност израза је: a.

2 1 2 1
a  32 2
2 1 2 1

Након уврштавања дате вриједности добијамо: a  3  2 2   2  1 
2
2 1

  1  1 2 
   3  6
1 2 
  : 
 
6.  3 2 8  12  3  3  2 2 2  2 3 

Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 64

7. ГОДИНУ Квадратне једначине и неједначине. Одредити скуп рјешења система: x y 21   y x 10 x 2  y2  21 .4 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 65 . 2 2 Рјешења: 1. 4. Ријешити једначину: x 2  3 x 2 x  6 x 3. Одредити вриједности реалног параметра m за које је функција f(x)  mx 2  2(m  2)  x  2m  4 позитивна за свако x R . x1 = 0. У једначини x 2  (m  3)  x  m  2  0 одредити вриједности реалног параметра m тако да рјешења једначине задовољавају услов x 1  x 2  5 . Одредити вриједности реалног параметра m тако да једначина mx 2  2 2  x  m  3  0 има реална рјешења. Скицирати график функције: y  x2  x 10. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. x2= -2. Квадратна функција 1. Ријешити неједначину: 3x 2  2 x  1 x  1   x 2 1 x 1 x 1 . 6. 5. Одредити вриједности реалног параметра k тако да једначина2x2 + (k – 5)x + 8 = 0 има једнака и реална рјешења. Ријешити неједначину: 3x 1  1 x 1 x 8. 9. Ријешити једначину: (x-2)2 + (2x+3)2=13-4x 1 x2 1   2.

  .) .2 . Рјешење: x1=-5. 10 Изразимо y  x па након уврштавања у другу једначину добијамо биквадратну једначину: x4 -21x2 -100 = 0. Дата једначина има реална рјешења под условом да је D0 . Након сређивања дата неједначина се своди на неједначину  0 чије рјешење је x 2 1 x   2. Функција је позитивна за свако x R ако су испуњени услови m0 и D0 . ГОДИНУ 2. 9. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 66 . одакле добијамо рјешење m . Рјешења: k1 = -3. 1 2. одакле добијамо рјешење m(2. одакле добијамо квадратну једначину k2 – 10k -39 = 0. 5. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. 10. x2=2 x y 21 x 2  y 2 21 21 21        xy  10 y x 10 xy 10 xy 10 3. па добијамо квадратну једначину: t2 . x2=5.1)  0 x  (x  1) Рјешење посљедње неједначине је: x  0. 4. Услов: x 12  x 22  5 је еквивалентан са x 1  x 2   2x 1 x 2  5 . Уводимо смјену: x2=t.1 x2 4 8. Услов: дискриминанта D = 0. k2 = 13.1  1. Одавде помоћу Виетових формула 2 добијамо неједначину: m 2  4m  0  m  (4.0) . 6. x1=-2. Неједначина се своди на неједначину:  0  x  (x .21t -100=0. 2x 2  1 7.

тако да су то заиста рјешења једначине. Како су рјешења једначине x1=2. У скупу реалних бројева ријешити једначину: 4 x 1  5  2 x  2  6 5. Експоненцијалне једначине и неједначине. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. која не припадају домену.1 .1  x  1  . x  . Ријешити неједначину: 1 1  1  3x 121 x    11  . Оба рјешења приадају домену. Ријешити: x -1  x  1 2. x2=1.x  x  1  1  x  x  2 x  1  x  x  0 Даље имамо да је x=0 или x=1.x  1  x  1  x  (1  x) 2  x 2  3x  2  0. Експоненцијална функција. Скицирати график функције: y = 2x – 2 2. Ријешити: 1  1  x  x 2 Рјешења: 1. 1  1  x  x  2  1 .2  5 2x  25 x 1 4. 2. ГОДИНУ Ирационалне једначине 1. закључујемо да једначина нема рјешења. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 67 . 1. Ријешити једначину: 2 4x  2 4x1  4 2x1  2 4x3  62  16 x 1 6. Ријешити једначину: 2  3x1  4  3x2  450 3. Ријешити једначину: 0.

Једначина се своди на 2 4x  1       62  2 4x  2 5  x   2 4 8 16  4 1  1  3 x 1 2 1  2 1 121     11 x  11 3 x    x   11 x 3  x 6. 0)  (3. Одредити домен. одакле добијамо рјешење x = 4.252x 1  . 3x = 34. 1  4 2  3x  3  4  3x   450  3x   6    450 2. ГОДИНУ Рјешења: 1. Након сређивања неједначина се своди на: 5 2  5 2 ( x 1) . Ријешити једначину: log3 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 68 . 3. 9  9 3. 1. log81 0. Одредити домен и нуле функције: y  log (2x 2  x) . Једначина се своди на 2 2x  5  2 x  24  0 . нуле и скицирати график функције: y  log 2 (x  2) 2. 6) Логаритамска функција. x  1 1 1 1 5 5. а одавде добијамо једначину 2x 4  1  2(x  1)  x  . која се смјеном 2 5 2  t (t  0) своди на квадратну одакле добијамо рјешење: x = 3. 2 x 1 4. x (. Логаритамске једначине и неједначине. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.

Нула: x  1 1  2.  Након сређивања друга једначина се своди на: y = 2x. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. па је неједначина еквивалентна неједначини: log 0. Услов: 2x  x  0 Домен 2 функције: x  ( .2) x  2y 2 2 x 3  5 y  2  1000 7.2) Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 69 . Прва једначина је дефинисана за x  0.5 0. R s  (1. Ријешити систем једначина: 5 x  y  (0.25 2x 1  4  x  0 3.   2 2  2x 2  3x  0  2 . Прва једначина. 5. а одавде је  1 1  3  x    x  1   x  0.5 . Ријешити неједначину log0.  2 6. 4. Дата једначина је дефинисана за x  2.5)  (x  1)  log 0.5) + log0. Дата неједначина је дефинисана за x  1. Домен функције: x  (2. 100 logx  y 2  xy  5 6. . x 1 2  1 2 2 0.    . коначно рјешење неједначине је: x   1. па је једначина еквивалентна једначини: log(2x  5)  (2x  4)  log4x 2  (2x  5)  (2x  4)  4x 2  x  10 D . Ријешити једначину: 1 log(2x  5)  log 2x  4  log2x 2 .) . па је y = 2 . Ријешити систем једначина: log 2 ( x  y )  2 Рјешења: 1.  3 У пресјеку са доменом рјешења. 0)   .25 2x 1  log 3 81  0. након уврштавања y= 2x се своди на : logx 2  log 6x 2  5  x 2  1  x  1 . 5. Нуле: 1 x   . .5(x  0.5 (x – 1) ≥ 1.5 (x – 0.  . ГОДИНУ 4.

Означимо висину спрата А са а. Наћи сва рјешења једначине: sinx  cos2x  1 . 0 tg30 0  a 100 3 100 Па добијамо да је тражена висина h = b –a = 115. Услов: x  y  0 . Помоћу синусне теореме добијамо a 100 b . π 5π x 1  kπ . Из друге једначине добијамо да је x  y  2 . π 2π 4π x1   kπ . Уврштавајући у прву једначину добијамо експоненцијалну једначину одакле добијамо да је x = 3. ГОДИНУ 7. Наћи сва рјешења једначине: (sinx  cosx)  sin2x. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 70 . cos2α без употребе дигитрона.  0  α   израчунати sin2 . cos  = 4/5. Ако је тачка О од зграде удаљена 100m. x 2   2kπ . 6 6 1 3. tg60   a  100 3. y = 1. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. 3. Из тачке О види се спрат А под углом 300 и спрат B под углом 600. cos2 = 7/25 5. 5  2 5. Неједначина се након сређивања своди на: sin x  2 sin 2 x  0 . x 3   2k (k Z). 2. 12 12 4. x 3   2kπ (k Z). Неједначина се након сређивања своди на: 2cos 2 x  cosx  0 . 2 3 3 2. Једначина се своди на sin2x  2 π 5π Рјешења: x 1   kπ x2   kπ ( k  Z) . колико је удаљеност од спрата А до спрата B? Рјешења: 1. те висину спрата B са b. Наћи сва рјешења једначине: cosx  2  2  sin 2 x . sin2 = 24/25. 2 3  π 4. Тригонометрија 1.47. x 2   2kπ . Ако је sinα  .

У троуглу ABC дати су сљедећи елементи : страница a  2cm и углови   600 и   75 .. 4 c:h  4: 3 c  h 2. У правоуглом трапезу висина је 7 cm. Странице правоугаоника се разликују за 5 cm. 5. Површина ромба је 24 cm2. Израчунати полупречник уписане кружнице ромба. 7. па је a = 30 cm.. па када уврстимо c из (1) добићемо: 14h  84  h  6 cm . Изра- чунати основице трапеза. одавде је a·b = b2 + 125 . У троуглу се основица и висина односе као 4 : 3. па је a – b = 5. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. израчунај површину ква- драта. Површина једног правоугаоника је за 125 cm2 већа од површине квадрата над мањом страницом. ac ac (1 3.. 8. Одредити странице правоугаоника ако се разликују за 5 cm. Странице троугла односе се као 5 : 7 : 8. а по једно катетама. па је   16 . Израчунати полупречник уписаног и описаног круга. AC=13 cm и AB=4 cm. а крак 11 cm. одакле је a = b +5. Странице троугла ABC су BC=15 cm. 3 (1) (c  2) (h  2) c  h P1  P  16 . Ако је дужина катете троугла 12 cm. (*). ГОДИНУ Планиметрија 1. Површина трапеза је P  h   7  49 2  a  c  14 2 2 2 ) Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 71 . а површина му износи 90 3 . 2. 2 2 c = 8 cm. У једнакокраки правоугли троугао уписан је квадрат тако да му два тјемена припадају хи- потенузи. по- вршина порасте за 16 cm2. а једна дијагонала има дужину 6 cm. 6. Ако те двије величине повећамо за 2 cm. Одредити 0 остале основне елементе троугла и полупречник описаног круга. 4. Површина правоугаоника је Pp=PK + 125 cm2 . Израчунати висину која одговара страници AB. Рјешења: 1. колике су основица и висина? 3. Површина трапеза је 49 2 cm2. Уврштавањем а у једначину (*) добијамо да је страница b = 25 cm.

d1  d 2 P  24  d 2  8 cm  d  2  d  2 4. а око друге тијело површине 168π? 2. Рјешавањем система једначина (1) и (2) добијамо да основице трапеза износе: a = 10 2 . па је тражена висина h = 12 cm.4 cm 5 5 abc 5. из синусне теореме: a  b  c  2R добијамо да је b  3  1 cm sin  sin  sin  c= 6 cm. Дужина хипотенузе је c  12 2 cm. Помоћу Херонове формуле  16 налазимо да површина P  s  (s  a)  (s  b)  (s  c) s  2 датог троугла износи 24 cm2. 6. Ивице правоуглог паралелопипеда (квадра) су а=9 cm. c = 4 2 . Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 72 . c=24 cm. Дијагонални пресјек квадра је квадрат површине 225 cm2. b=7 cm и c=10 cm. Искористити Херонову формулу за површину троугла. 3. Дужине странице троугла су a=15 cm. Користити сличност троуглова. ГОДИНУ Из Питагорине теореме имамо: (a-c)2 = 112 . Колике су странице правоугаоника који ротацијом око једне странице опише тијело површине 120π. а површина дијагоналног пресјека 378 cm2.72 = 72 . 7. Израчунај запремину правилне четворостране пирамиде којој је висина 18 cm. Стереометрија 1. 2  1    2   a 2  a  5 cm 2  2  24 12 P  a h  h  r  2. R= 2 cm. Израчунај површину и запремину квадра. 5.  =450. pa je a . s 8. abc b=21 cm. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. а странице уписаног квадрата x  4 2 cm. Израчунати запремину усправне купе чија изводница је за 1 cm дужа од висине.c = 6√2 (2). Полупречник описаног круга: R   R  7 3 cm 4P P r  r  3 3 cm полупречник уписаног круга. Обим основе квадра износи 42 cm. а полупречник основе је 3. За колико треба сваку од њих смањити да се површина тијела смањи за 98 cm2? 4. Површина квадрата износи P  32 cm2.

P  P  96 1 (9  x)  (7  x)  (7  x)  (10  x)  (9  x)  (10  x)  174 3x 2  52x  49  0 . У ком односу су површине датих троуглова? 3. pa je d = 15 cm. 2. Израчунати површину другог троугла. 4. Површина ваљка је P=2rπ (r+H) a 2  ab  60 Добијамо систем једначина: ab  b 2  84 Рјешавањем система добијају се рјешења: а=5 cm. добијамо систем једначина: a2 +b2= 225 a + b = 21 Рјешавањем система добијамо: a1=12 cm . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. a2 = 9 cm. ГОДИНУ Рјешења: 1. Дакле. s 2  H 2  r 2  (H  1) 2  H 2  9 . Одговарајуће странице паралелопипеда треба смањити за 1 cm. V = 5292 cm3 3 5. одавде je a + b = 21. Троуглови ABC и DEF су слични. DE =6. Из посљедње једначине налазимо висину H = 4 cm. b=7 cm. при чему је AB=3. 2. Из површине дијагоналног пресјека налазимо да дијагонала основе износи d  42 cm. Тијела која се добијају ротацијом око страница правоугаоника су ваљци. Површина дијагоналног пресјека: c2=225 ⇒ c = 15 cm. О2 =36. Троуглови ABC и DEF су слични. V = 1620 cm3 Сличност троуглова 1. Запремина купе износи V = 12 cm3. Из Питагорине теореме имамо да је a2+b2= c2 . при чему су катете другог троугла у односу 3:4. коликa му је површина. 3. Ако је хипотенуза првог троугла 5. Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 73 . при чему су обими дати редом О1=12. P = 846 cm2. b2 = 12 cm. B H Запремина пирамиде је V  . а одавде је x = 1 cm. одакле добијамо ивицу основе пирамиде a  21 2 cm. Површина првог торугла je 12. Из услова задатка је дијагонала основе d = c. b1 = 9 cm . P  2  ab  bc  ac . Правоугли троуглови ABC и DEF су слични . O=2(а+b)=42 cm .

а крак је за 8 дужи од основице. Како је P : P1 = а2 : а12 добијамо да је 2 P: P1 = 4: 9. па коначно добијамо да је P2 = 48. Према томе 12 : P2 = 9 : 36. Израчунати површину њему сличног троугла ако је коефицијент сличности k = 2/3. Катете правоуглог троугла су а=3. О1: О2 =AB:DE. Израчунати дужину обима О1 њeму сличног троугла чија је дужина основице 12. Рјешења: 1. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. те искористимо да је однос P1 : P2 = AB2 : DE2 . Површина првог троугла је P   6 . За нађено m скицирати праву. 3. Написати једначину праве која пролази кроз тачку пресјека правих: 3x  y  4  0 и 4x  6y  3  0 и нормална је на правој p: 5x  2y  6  0 . P1 : P2 = AB2 : DE2. Одредити параметaр m тако да права m y  x  3m са x-осом заклапа угао од 450. 5. Закључујемо да је P1 : P2 = 1 : 9. Права и кружница 1. Обим једнакокраког троугла је 64. 4. m 2 2 2. b=4. односно а = 16. односно P1 = 27/2. Како је троугао једнакокраки имамо а + (а+8)+(а+8) = 64. Одредити све вриједности реалног параметра k за које је права 5  5k y x  3 1  3k Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 74 . те искористимо Питагорину теорему па добијамо 25b 2 а2 + b2 = c2. ab 5. па закључујемо да је О1 = 48. Из услова да је а : а 1= O : O1 . 2. P1 = 12. Из сличности закључујемо да је а:b = 3:4. ГОДИНУ 4. Искористимо однос који вриједи за сличне торуглове. 3. односно  25  b  4. 16 Па закључујемо да је површина P = 6.

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ

4. Написати једначину кружнице чији је центар тачка C(-3,4) и које пролази кроз координатни
почетак.

5. Одредити једначину кружнице којој је дуж AB пречник, гдје је А(2,6), B(-4,-2).

6. Написати једначину кружнице који садржи тачку A(9,-5), а центар му се налази у пресјеку
правих 2x+y-15 =0 и x-3y +17=0.

7. Наћи једначине тангенте кружнице конструисаних из тачке М(-4,3) на кружницу

k: x2 +y2 – 2x + 4y =0.

8. Одредити једначину нормале кружнице k: x2 +y2 +4x - 4y-17 =0 у његовој тачки А(2,5).

Рјешења:

1. Услов:
m
 tg45 0  m 2  m  2  0
m 2
2

m 1  1 m 2  2
,
Рјешења су праве: y  x  3 , y  x  6

2. Рјешавањем система једначина добијамо пресјечну тачку датих правих P(-3/2 , -1/2).

Једначину праве p изразимо у експлицитном облику: y = -5/2x - 3, па из услова да тражена
права треба окомита на дату праву p добијамо да је коефицијент правца тражене праве k = 2/5.
Једначина праве кроз дату тачку: y – y0 = k (x – x0), одакле добијамо коначно да је једначина
тражене праве 4x -10y +1 = 0.

3. Услов да права буде опадајућа: Одредити све вриједности реалног параметра k за које је права
5  5k
0
1  3k

1 
Рјешење: k  , 1
3 

4. Пошто координатни почетак O(0,0) припада кружници, то значи да је r=OC, односно
r  (3  0) 2  (4  0) 2  25  5 па је једначина круга (x  3)  (y  4)  25
2 2

5. Kaко је АB пречник круга центар круга C(p,q) се налази на средини дужи:

2  (4) 6  (2)
p  1; q   2.
2 2 Даље добијамо
r  (4  1) 2  (2  2) 2  25  5 , па једначина кружнице гласи

Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 75

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ

(x  1) 2  (y  2) 2  25

6. Координате центра круга добијамо решавањем система: 2x+y-15 =0 , x-3y +17=0 чија су
рјешења x=4, y=7, oдносно центар кружнице је C(4,7). Полупречник кружнице је растојање
центра од дате тачке на кружници А (9,-5):

r  (9  4) 2  (5  7) 2  169  13 . Према томе једначина кружнице гласи
(x  4) 2  (y  7) 2  169

7. Координате тачке М(-4,3) задовољавају једначину праве, односно n = 4k +3. Из општег облика
једначине кружнице добијамо да се центар налази у тачки C(1,-2), те r2=5. Из услова
тангентности добијамо:

5(1  k 2 )  (k  2  4k  3) 2 , те једначина се своди на 2k 2  5k  2  0 oдносно k1=-2, k2=-1/2 . Па
једначине тангенте гласе: t1: y = -2x -5, t2: y= - ½ x + 1.

8. Нормала на кружницу је права нормална на тангенту у датој тачки, па је k n = -1/kt .
Координате тачке М задовољавају једначину праве, па имамо n = 5-2k. Из општег услова
кружнице можемо одредити центар C(-2,2), те полупречник r=5. Из услова тангентности
добијамо да је 9k 2  24k  16  0 односно k1/2 = -4/3 . Па једначина нормале гласи

n: y = 3/4 x + 7/2 .

Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 76

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ

5.2 Физика
Бодови 15
Вријеме за рад 60 мин

Од кандидата се oчекује да покаже елементарно знање из класичне механике и
геометријске оптике. Под тим се подразумијева познавање физичких величина, њихових
мјерних јединица и закона класичне механике и геометријске оптике. Знање из
наведених области кандидат треба да покаже кроз примјену наученог градива у
рјешавању разноврсних задатака који су саставни дио класичне механике и геометријске
оптике.
Пријемни испит из физике састоји се од задатака различите комлексности, а поступак
рјешавања задатака треба да буде детаљно, јасно и прегледно написан са коначним
рјешењем и одговарајућом јединицом физичкe величинe која је израчуната. Тестом су
обухваћене сљедеће области:
 Кинематика;
 Динамика;
 Импулс, рад, енергија, снага, закони одржања;
 Механика флуида;
 Механичке осцилације;
 Геометријска оптика.

Начин бодовања и оцјењивања задатака
Број задатака и број бодова које носи сваки задатак зависи од комплексности задатка.
Задаци се могу бодовати и парцијално уколико задатак има сложенији поступак
рјешавања или се састоји из два сегмента (нпр. задаци који се састоје од нумеричког и
графичког начина рјешавања у геометријској оптици, или задаци у којима је потребно
израчунати двије физичке величине да се дође до крајњег рјешења задатка).
Литература
 Р. Баврлић, Физика за 1. и 2. разред гимназије општег, природно-математичког и
рачунарско-информатичког смјера;
 Г. Димић , Г. Савановић, Физика за гимназије;
 Ј. Јањић, М. Павлов, С. Стојановић, Физика са збирком задатака и приручником за
лабораторијске вјежбе за трогодишње стручне школе;
 H. D. Young, R. A. Freedman, University Physics 13th Edition, Pearson Education, San
Francisco, 2012.

Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 77

67 2  3s  m 2 2 at s s1    7. достиже брзину v=5 m/s и на другој етапи пута (преостале 3 секунде) креће равномјерно (константном брзином v=5 m/s). a другу половину пута брзином 80 km/h. t 3s s Даље се замјеном у израз за пређени пут на првој етапи пута добија: 1. ГОДИНУ 5.2. Колика је средња брзина аутомобила на цијелом путу? Рјешење: Просјечна брзина аутомобила једнака је количнику пређеног пута и времена за које је пређен: s v sr   s  v sr  t t Пошто се пут састоји из двије етапе истих дужина.).67 2 . Рјешење: Са графика видимо да се тијело на првој етапи пута (прве 3 секунде ) креће равномјерно убрзано без почетне брзине (v0=0). Задатак 2 (5 бодова) Аутомобил прву половину пута пређе брзином 50 km/h. Одредити пређени пут и убрзање тијела по истеку шесте секунде кретања.5m Убрзање на крају шесте секунде кретања једнако је нули (v=const. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.1 Примјери задатака из физике по областима Кинематика Задатак 1 (5 бодова) На слици је приказан дијаграм брзине кретања тијела. а након t=3 s. тј . 2 Пошто је убрзање непознато може се одредити из израза за брзину при равномјерно убрзаном кретању: m 5 v m v  at  a   s  1. s1=s/2и s2=s/2 за сваку етапу се може примијенити претходна једначина: Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 78 .5m 2 3 m s2  vt  5  3s  15m s Укупан пређени пут износи: s  s1  s2  22. На првој етапи пређени пут је дат изразом: 2 s1  at .

54 h Задатак 3 (3 бода) Свјетски рекорд у трчању на 100 m поставио је Хусеин Болт. Коликом се просјечном брзином у километрима на чаc кретао Болт? Колико пута је спорији од брзине звука. која износи 1236 km/h? Рјешење: Просјечну брзину рачунамо у m/s: s 100 m m v   10. Први шетач хода брзином од 1 m/s. а вријеме током којег се крећу до тренутка сусрета је исто за оба шетача па се може записати: s  s1  s2  v1t  v2t одавде је тражено вријеме: Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 79 . једна секунда представља 3600. дио једног часа. истрчавши 100 метара за 9. вријеме потребно за прелазак прве и друге етапе t1 и t2 .01046  37. респективно. како је 1h=60 min= 3600 s тј. ГОДИНУ s s s1   v1  t1 . s 2   v 2  t 2 2 2 Како су брзине кретања по етапама познате. прво ћемо метре претворити у километре 0. Након колико времена ће се шетачи срести и на којем дијелу пута ће се то десити мјерено од првог шетача? Рјешење: Укупан пређени пут два шетача једнак је збиру њихових пређених путева.6 h Што значи да је брзина звука 33 пута већа.46 t 9. Задатак 4 (3 бода) Два шетача удаљени су 200 m и ходају један према другом.9  33 km 37.01046 k m s Даље.6 1 h h h 3600 Поређењем ове двије вриједности добија се: km 1236 h  32.56 s s С обзиром да брзину треба претворити у km/h.58 секунди.01046  3600  0. пишемо: km km km 0. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. се може изразити из претходних израза и замјеном у израз за средњу брзину добија се: s s s v sr    t t1  t 2 s s  2v1 2v 2 Одакле се коначним сређивањем претходног израза добија средња брзина на цијелом путу: km v sr  61. а други брзином од 3 m/s.

б) Трећу релацију користимо да бисмо одредили удаљеност тијела од почетне позиције у тренутку када има брзину 25 m/s. Ако у почетном тренутку (t=0). пређеног пута и почетне брзине:  2   02  2a  s Пређени пут и брзину на истеку друге секунде налазимо преко прве двије релације: m m m    0  a  t  15  4 2 2s  23 s s s 1 m 1 m s   0 t  a  t  15 2s  4 2 2s  38m 2 2 s 2 s Након двије секунде тијело се налази 38 метара од почетног положаја и има брзину 23 m/s. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. пређеног пута и убрзања v 2  v 02  2as Одавде је: Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 80 . израчунати: а) Пређени пут и брзину на истеку друге секунде.0 m/s2. чиме елиминишемо вријеме из прорачуна:  2   02  2   02  2a  s  s  2a 2 2  m  m  25   15   s  s x  50 m m 24 2 s Задатак 6 (3 бода) Аутомобил се креће почетном брзином 80 km/h и почиње да успорава убрзањем 10 m/s2.22 h 3600 s s Пошто је позната почетна брзина и пређени пут за прорачун брзине користи се израз за равномјерно успорено кретање којим је дата зависност брзине. аутомобил има брзину 15 m/s. Колику брзину ће аутомобил имати након пређених 20 m? Рјешење: Прво је потребно да све јединице буду изражене у јединицама СИ система: km 1000 m m v 0  80  80   22. б) Гдје ће се аутомобил налазити када његова брзина буде износила 25 m/s? Рјешење: а) Једначине које описују праволинијско кретање константним убрзањем су:   0  a  t 1 s  0t  a t 2 2 Из ове двије једначине се може елиминисати вријеме и приказати брзина у зависности од убрзања. ГОДИНУ s 200 m t   50 s v1  v 2 m m 1 3 s s Удаљеност од почетне тачке првог шетача у тренутку времена сусрета ће бити: m s1  v1t  1  50 s  50m s Задатак 5 (5 бодова) Аутомобил се креће константним убрзањем 4.

4 m/s2. Рјешење: Задато кретање представља хитац навише. а r полупречник кружнице по којој се тијело креће. По дефиницији центрипетално убрзање је једнако: 2 a cp  r гдје v представља интензитет брзине којом се тијело креће. ГОДИНУ 2  m m m v  v 02  2as   22. На којој ће се висни налазити тијело послије 3 s кретања и колику ће брзину имати у том тренутку? Сматрати да је отпор ваздуха занемарљив. онда постоји нормална компонента убрзања. Овакво кретање је равномјерно успорено кретање константним убрзањем g тако да је описано једначинама кретања из којих се директно могу одредити тражене величине: m 2 9. Минимални радијус (полупречник) по којем се тијело може кретати једнак је: 2  m  40  2  s R  170 m a cp m 9.81 2  3s  10.4 2 s Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 81 . Задатак 8 (3 бода) Аутомобил има максимално центрипетално убрзање од 9.57 s s s Задатак је могуће рјешити и преко закона одржања механичке енергије. Ако се креће константном брзином од 40 m/s. Пошто се мијења смјер вектора брзине тијела. колики је минимални радијус круга по којем се аутомобил може кретати? Рјешење: Кретање аутомобила се дешава по кружној путањи. без промјене интензитета брзине што значи да не постоји тангенцијална компонента убрзања. која је управљена нормално на вектор брзине (центрипетално убрзање).81  (3s) 2 gt m s2 h  v0t   40  3s   75.22   2  10 2  20m  9.85m 2 s 2 m m m v  v 0  gt  40  9.69  s  s s Задатак 7 (5 бодова) Тијело је бачено вертикално навише почетном брзином 40 m/s. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.

а) Колика је угаона брзина у тренутку t=0. Задатак 10 (3 бода) Точак аутомобила се креће угаоном брзином 4 rad/s и почиње равномјерно успоравати убрзањем 0.5 rad/s2.3 s? Колики угао линија PQ заклапа са позитивним дјелом x осе у овом тренутку? б) Полупречник стандардног DVD диска износи 6 cm. Након колико времена ће се точак зауставити? Рјешење: Како је кретање тијела равномјерно успорено константим убрзањем .3 s? Колика је брзина тачке на ободу диска у том тренутку? Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 82 . а његово угаоно убрзање је константно и износи -10 rad/s2. ГОДИНУ Задатак 9 (3 бода) Тијело се креће константном брзином по кружници полупречника 5 m. те се замјеном у претходни израз може изразити и израчунати вријеме заустављања точка: rad 4 w0 s t   8s  rad 0. не мијења се интензитет брзине. Ако тијело обиђе пун круг за 4 секунде колико је убрзање тијела? Рјешење: С обзриом да се тијело креће равномјерном брзином. или вријеме потребно да тијело обиђе пун круг. У почетном тренутку линија PQ на површини диска лежи дуж x осе. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.14 2 m a cp    12 2 T 4s 2 s гдје Т представља период.5 rad/s. угаона брзина се рачуна према изразу: w  wo  t Пошто се тражи вријеме након којег ће се тијело зауставити то значи да је у тренутку заустављања =0.5 2 s Задатак 11 (5 бодова) Угаона брзина DVD диска у тренутку t=0 износи 27. Колико износи тангенцијално и нормално убрзање у тренутку t=0. онда постоји само нормална компонента убрзања. Тијело опише пун круг за 4 секунде: s 2 R   t T Уврштавњем ове релације за брзину може се добити још један израз за центрипетално (нормално) убрзање: 4 R 2 4  5m  3.

Тангенцијално убрзање износи: rad m at  r  0. Стога се за угаону брзину у тренутку t=0.24 једног обртаја. тј. која се креће кружно на растојању од 6 cm од осе ротације. тј. које је једнако полупречнику диска.24 обртаја.3 s може записати: rad   0  t  24. јер се тачка налази на ободу диска. онда ће при N обртаја угаони помјерај бити:   2  N а одавде је Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 83 .06m 10  0. можемо посматрати као материјалну тачку.06m  1.24obrtaja 0. б) Тачку на ободу диска.5 s Описани угао у том тренутку износи: 1   t  t 2  7. Ако једном обртају одговара угаони помјерај 2.5  0. а) Колико је угаоно убрзање точка? б) Колики је број обртаја које осовина направи? Рјешење: а) Из услова задатка видимо да је дато равномјерно успорено ротационо кретање.80 rad/2πrad=1. да се линија PQ након једног обртаја вратила у свој почетни положај и помјерила се за 0. Задатак 12 (5 бодова) Угаона брзина осовине мотора смањи се са 200 rad/s на 140 rad/s у току 5 s кретања.06 m s Из једначина се може закључити да се тачке које су ближе оси ротације спорије крећу од тачака које су даље од осе ротације. Убрзање се може раставити на нормално и тангенцијално. Брзина ове тачке која је потребна да би се одредило колико је центрипетално убрзање.47   2   2r   s  m an   36. једнака је: rad m     r  24. ГОДИНУ Рјешење: а) Једначине које описују ротационо кретање тијела константним угаоним убрзањем аналогне су једначинама које описују праволинијско кретање константим убрзањем.6 2 . s2 s гдје r представља растојање од осе ротације.80rad 2 То значи да је диск направио 7.24  360 0  87 0 у односу на позитивни дио x осе. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.01 2 r 0. па се угаоно убрзање може директно одредити из израза за угаону брзину: w  wo  t rad rad 200  140 w  w0 s s  12 rad    t 5s s2 Број обртаја може се одредити из израза за угаони помјерај при равномјерно успореном кретању: t 2  5s  12 2  5s   850 rad rad 1 rad   w0t   200 2 2 s 2 s и израза којим је угаони помјерај повезан са бројем обртаја.47 s s Па ће стога нормално убрзање тачке у почетном тренутку износити: 2  m 1. да заклапа угао 0.

Рјешење: У складу са основном једначином динамике транслаторног кретања важи: n    Fi  ma . ГОДИНУ  850 rad N   135.14rad Динамика Задатак 1 (3 бода) На тијело које се налази на хоризонталној подлози дјелује сила сталног интензитета од 75 N. једначину можемо записати у скалараном облику: F  ma Одавде се директно замјеном познатих величина може одредити убрзање: F 75 N m a   50 2 m 1. i 1 Примијенимо ли то на тијело које пада ка Земљи. брзина кретања је: m m v  a  t  50  5s  250 s2 s Задатак 2 (5 бодова) Усљед дејства силе отпора средине тијело масе 4 kg пада на Земљу убрзањем 4. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Одредити интензитет ове силе. Рјешење: У складу са основном једначином динамике транслаторног кретања важи: n    Fi  ma .5 kg одредити убрзање тијела и брзину након 5 секунди од почетка кретања.5kg s Пошто је кретање равномјерно убрзанo без почетне брзине. на њега дјелују гравитациона сила у смјеру  нанаиже (смјер g ) и сила отпора ваздуха у супротном смјеру. те се примјеном основне једначине динамике транслације добија: Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 84 . i 1 Пошто на тијело дјелује само једна сила.35 2 2  3.81 m/s 2. Ако је маса тијела 1.

а супротног смјера од резултанте. тј. а сила Fo супротног смјера од резултантне  силе ma . да би се поништило дејство силе F потребно је  дјеловати силом истог интензитета (F=5 N) и правца.45 kg је гурнуто праволинијски почетном брзином од 2. а затим примјенити основну једначину динамике. Колико износи резултантна сила која дјелује у х правцу? Рјешење: У вертикалном правцу дјелују тежина тијела и нормална сила.8 m/s. а) Коликим се убрзањем креће ово тијело? б) Коликом силом и у ком правцу и смјеру треба дјеловати трећом силом да би тијело мировало? Рјешење: а) Пошто на тијело дјелују двије силе у различитим правцима. претходна једначина се може записати у скалараном облику: ma  mg  Fo . Дакле. али у супротоном смјеру вектору F . У хоризонталном правцу након што је тијело гурнуто оно остаје само под дјеловањем силе трења које га успорава. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Задатак 4 (5 бодова) Тијело масе 0. тијело ће се кретати у смјеру резултантне силе. ГОДИНУ n      Fi  ma  mg  Fo i 1   Како је сила mg паралелна са смјером кретања тијела. Због трења о подлогу тијело успорава и зауставља се након 1. прво је потребно одредити резултанту.0 m.81 2   20 kg  2  20 N m m  s s  s Задатак 3 (5 бодова) На тијело масе 1 kg дјелују двије међусобно окомите силе интензитета 3 N и 4 N. а пошто се тијело не креће у овом правцу.81 2  4. Одавде је једноставно израчунати интензитет силе отпора ваздуха:  m Fo  mg  ma  mg  a   4kg   9. Кретање тијела је описано једначином: Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 85 . те двије силе се поништавају. Дакле. Како силе дјелују међусобно окомито интензитет њихове резултанте може се одредити из Питагорине теореме: F  F1  F2  3N 2  4N 2  5N Користећи основну једначину динамике добија се и тражено убрзање: F 5N m a  5 2 m 1kg s б) Да би се уравнотежила резултантна сила потребно је дјеловати силом истог интензитета и  правца. силом  F .

Из претходне једначине се може oдредити убрзање тијела: 2 2  m  m  0    2.5m) .8   2  02  s  s m a   3. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.20 2 m 2540 kg s Задатак 6 (5 бодова) Коликом тангенцијалном силом треба дјеловати на материјалну тачку масе 10 g која ротира по кругу полупречника 50 cm да би имала стално угаоно убрзање 0. Пошто сила дјелује ка негативном дијелу x осе. Ипак оно што стварно чини убрзање негативним је због тога што је убрзање усмјерено ка негативном дијелу x осе. а v=0.9 2 2 s 2  1m s За координатни систем оријентисан као на слици добије негативан предзнак зато што тијело успорава. Према другом Њутновом закону. смјер резултантне силе која дјелује на тијело. на основу масе може се одредити колико је убрзање тијела користећи други Њутнов закон. ГОДИНУ  2   02  2a  s гдје v0=2. Колико је убрзање аутомобила? Рјешење: На основу тежине тијела.45kg    3. r  50cm  0.83∙104 N.9 2   1.8 m/s. а у положају када тијело стаје s=1m. Тражена тангенцијална сила може се одредити из израза: F  mat t Непознато тангенцијално убрзање може се одредити из релације која повезује тангенцијално и угаоно убрзање: at  r   Замјеном у израз за силу добија се: rad F  m  r    10 2 k g  0. Исто ће важити и за убрзање: Fx 1. може се одредити његова маса: Q 2. њена х компонента ће бити негативна.2 rad/s2? Рјешење: Прво је потребно масу претворити у СИ јединице ( m  10 g  10 2 kg.5m  0.49  10 4 N m   2540 kg g m 9.81 2 s Даље.83  10 4 N m a   7.49∙104 N креће се одређеном брзином и наједном кочи под дјеловањем силе Fх=-1. Стога ће и сила која дјелује у x правцу бити негативна:  m  F x  ma  0.2 t  10mN s2 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 86 . представља и смјер убрзања.8 N  s  Задатак 5 (5 бодова) Аутомобил тежине 2.

а то се деси за пет пуних периода. чије се трење о подлогу може занемарити. Колика центрифугална сила дјелује на њега? Рјешење: Прво је неопходно све јединице претворити у јединице СИ система ( m  1t  1000 kg. стога су тежина тијела и сила отпора подлоге једнакe по интензитету. h 3600 s s Центрифугална сила је одговорна за центрифугално убрзање тијела (усмјерено дуж радијуса од центра кружне путање). То значи да је пређени пут тијела за један период 2R (обим кружнице): Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 87 . Овдје. а супротнe по смјеру (уравнотежене). те постоји нормална компонента убрзања. тражена сила износи: 2  m 2  20   1000 k g   v s Fcf  m   20 k N r 20 m Задатак 8 (5 бодова) Тијело масе 25 kg налази се на леду. тијело обиђе 5 пуних кругова за један минут. и закачено је за уже дужине 5 метара. које ротира око непокретног ослонца у хоризонталној равни. v  72 km  72  1000 m  20 m ). Тијело обиђе пун круг за један период. У xоризонталном правцу дјелује само сила затезања ужета и она преузима улогу центрипеталне силе које узрокује кружно кретање тијела: F  ma c Да бисмо одредили центрипетално убрзање. што значи да нема промјене интензитета брзине. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. У вертикалном правцу нема убрзања. Она се зове центрипетално убрзање код равномјерног кружног кретања. Брзина тијела је константна. Ако тијело направи пет пуних обртаја у минути. колика је сила затезања канапа? Рјешење: Тијело врши равномјерно кружно кретање. потребно је да нађемо брзину тијела. Други Њутнов закон описује кретање овог тијела и на основу њега можемо пронаћи силу затезања ужета. а једнака је: Fcf  ma cf при чему је центрифугално убрзање: v2 acf  r Коначно. али има сталне промјене правца и смјера. ГОДИНУ Задатак 7 (5 бодова) Аутомобил масе 1 t креће се по кружној путањи радијуса 20 m брзином 72 km/h.

5 m/s у смјеру супротном смјеру кретања дјелује стална сила интензитета 10 N током 2 s кретања.62   2  s  m ac    1. t=t ): F t m 10 N  2s m v2  v1   5. сила представља брзину промјене импулса што се може и показати: v v  v1 p F  ma  m m 2  t t t Како сила дјелује у смјеру кретања. а) Колику брзину ће имати тијело по престанку дејства силе? б) Колика је промјена импулса током 2 s кретања? Рјешење: а) Пошто се тражи брзина кретања. б) Промјена импулса је: m m p  mv  2kg  (15.3N s Задатак 9 (5 бодова) На тијело масе 2 kg које се креће брзином 5.5   15.08kg  m2 10  0. Колики је момент импулса сфере? Рјешење: Момент импулса је повезан са моментом инерције и кружном фреквенцијом изразом: L  I w Замјеном величина у претходни израз добија се: rad kg  m2  rad L  0. а дата је и почетна брзина.08 kgm2 ротира око осе која пролази кроз центар сфере кружном фреквенцијом 10 rad/s.5)  20kg s s Задатак 10 (3 бода) Униформна сфера момента инерције 0.5  5.37 2  34. односно сила затезања ужета: 2  m  2. ГОДИНУ 2 R 2 R 2  5m  3.62 t T 12 s s n Даље се може одредити центрипетално убрзање и центрипетална сила. Наиме. а из овог израза се може директно и одредити (при чему је за t0=0.8 s s Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 88 .5 m s 2kg s Да је сила дјеловала у супротном смјеру смањивала би брзину тијела. крајња брзина је већа од почетне. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. неопходно је основну једначину динамике записати преко промјене импулса.37 2 R 5m s m F  mac  25kg 1.14 m     2.

5s ) 2 t 2 s2 N   8. Одавде је: M 20 N  m rad   2 2 I 10kg  m 2 s Из израза за угаону брзину при равномјерно убрзаном кретању (по услову задатака w0  0 ): w  wo  t Изражавањем времена добија се: rad 15 w s  7. Одредити: а) вријеме након којег точак достиже наведену брзину. Рјешење: За одређивање времена кретања и броја обртаја неопходно је написати једначине кретања и искористити везу између момента инерције и момента силе како би се израчунало угаоно убрзање: M  I  Ово је основна једначина динамике ротације аналогна другом Њутновом закону код транслације (F=ma). 2 Рјешење: Ротацију ваљка изазива момент тангенцијалне силе М.5s t   rad 2 2 s Даље се број обртаја може изразити користећи изразе за угаони помјерај: t 2   2N 2 Коначно: rad 2  (7. Колика је угаона брзина ваљка? (Момент инерције ваљка одређује се из израза mr 2 I ).95obrtaja 4 4  3. али и преко момента инерције и угаоног убрзања точка: Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 89 .14rad Задатак 12 (4 бода) На ваљак полупречника 20 cm и масе 15 kg намотано је уже које се вуче силом сталног интензитета 12 N. б) број обртаја које направи за то вријеме. а он се може изразити преко силе и њеног крака. ГОДИНУ Задатак 11 (5 бодова) Точак момент инерције 10 kgm2 креће из стања мировања и достиже угаону брзину 15 rad/s под дејством константног момента силе од 20 Nm. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.

снага.1m 3 2 2 mr s Импулс. A P . t замјеном познатих величина у овај израз добија се да је: 30000 J P  0. A  30kJ  30000 J ). закони одржања Задатак 1 (3 бода) Колика је снага грађевинске машине која за 5 минута изврши рад од 30 kЈ? Рјешење: Прво је неопходно све јединице претворити у јединце СИ система ( t  5 min  5  60s  300 s. Момент тангенцијалне силе (дјелује под углом 90о у односу на вектор положаја матријалне тачке) је дат изразом: M  Ft  r  m  at  r Убрзање материјалне тачаке изразићемо користећи везу између тангенцијалног и угаоног убрзања: at  r   Замјеном у израз за момент силе добија се: M  m   r 2 Одавде је: M 0. Како је снага извршени рад у јединици времена.2m s 2 Задатак 13 (4 бода) На материјалну тачку масе 5 g која ротира по кружници полупречника 10 cm дјелује момент тангенцијалне силе од 0.025m  N rad    50 2 5x10 kg  0. тј. 300 s Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 90 . r=10cm=0.1 k W . ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. рад. Коликим угаоним убрзањем се креће материјална тачка? Рјешење: Прво се једнице физичких величина морају претворити у јединице СИ система (m=5g=5x10-3kg. ГОДИНУ M  I   F  r Одавде је: M F r F r 2F 2 12 N rad      8 2 I I mr 2 mr 15kg  0.02 mN.1m). енергија.

9 односно 90% што значи да важи: Pk  Pu . а) До које висине ће доспјети лопта. ГОДИНУ Задатак 2 (3 бода) Авион Боинг 767 се креће праволинијски брзином 250 m/s и одржава ову брзину захваљујући два мотора који стварају силу потиска од 197 kN. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. P  80kW  80 x103W ). из чега слиједи да је cosθ=1:  P  F  F cos  F m P  197 x103 N  250  49. угао између ова два вектора износи 00. Колико треба да износи снага мотора како би се могла постићи ова брзина? Рјешење: Прво претварамо јединице у јединице СИ система ( F  197 kN  197 x103 N ) Уколико је сила која врши рад константног интензитета.9? Рјешење: Прво претварамо јединице у јединице СИ система ( v  72 km  72 1000 m  20 m . ако се занемари отпор ваздуха? б) Колики ће рад извршити лопта при свом кретању навише? Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 91 . снага се дефинише као скаларни производ вектора силе која врши рад и брзине у посмaтраном тренутку. 100%. те се замјеном у претходни израз добија се: Pk 0. Његов мотор при томе развија снагу 80 kW. б) ако је његов степен корисног дејства 0. односно да је сва уложена снага уједно и корисна. која дјелује у смјеру кретања тијела. Пошто се тијело креће праволинијски.3MW s Задатак 3 (5 бодова) Моторни чамац се креће брзином 72 km/h.145 kg је бачена почетном брзином од 20 m/s. Користећи израз за снагу из претходног задатка (уложену снагу):  P  F  F cos  F Може се одедити вучна сила мотора: Pk 8 x10 4W F   40kN v m 20 s б) У овом случају степен корисног дејства је 0. Колика је вучна сила мотора: а) ако је његов степен корисног дејства 1. Сила потиска дјелује у смјеру кретања тијела.0. h 3600 s s Степен корисног дејства представља однос искориштене и уложене снаге: Pk  Pu А у овом случају значи да је 1 тј. а самим тим и у смјеру брзине.9  8 x10 4W F   36 kN v m 20 s Задатак 4 (5 бодова) Лопта масе 0.

Референтни ниво оријентишемо у положај одакле је лопта бачена. у потпуности одговара једначини за максималну висину хица нагоре. б) При кретању навише лопта ће извршити рад на савлађивању гравитационе силе: m A  F  h  mgh  0.81  20.4m  29 N  m  29 J s2 Дакле. а гравитациона потенцијална енергија система је једнака нули. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. јер има почетну брзину. ГОДИНУ Рјешење: а) Једина сила која дјелује на лопту је гравитациона сила. док је кинетичка енергија једнака нули. а друга у положају у којем тијело достиже максималну висину. Из положаја одакле је тијело бачено.4m mg 2g Једначина коју смо добили. извршени рад једнак је гравитационој потенцијалној енергији коју тијело има на висини h. приликом лета кинетичка енергија тијела у потпуности се претвара у гравитациону потенцијалну енергију система: 1 E1  E 2  E k1  E gp2 односно m12  mgy2 2 Из чега слиједи да је висина до које лоптица доспијева једнака: 1 m12 2 y2  2  1  20. тако да не постоји дјеловање неконзервативне силе те важи закон о одржању механичке енергије система. систем има само гравитациону потенцијалну енергију. изведеној из једначина за кинематику праволинијског кретања са константним убрзањем. Узећемо двије карактеристичне тачке за разматрање механичке енергије система. Прва се налази у положају одакле је тијело бачено. тијело има само кинетичку енергију.145 kg  9. јер тијело у том положају тренутно мирује: E 2  E k 2  E gp2  mgy 2 Дакле. јер се тијело налази на референтном нивоу (у1=0): 1 E1  Ek1  Egp1  m 2 2 1 У положају у којем тијело достиже максималну висину. Задатак 5 (5 бодова) Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 92 . Отпор ваздуха је занемарљив.

Рампа има облик четвртине круга и трење између ње и скејтборда се може занемарити. респективно може се записат:    (m1  m 2 )v  m1 v1  m 2 v 2 Претпоставимо ли да су се након судара дијелови гранате кретали у супротним смјеровима. а са v1 и v2 брзину дијела гранате m1 и m2. Колики је интензитет вектора брзине мањег дијела гранате и како је усмјерен овај вектор? Рјешење:  Према закону одржања импулса импулс система прије судара p мора бити једнак импулсу система   након судара p ' тј. јер се тијело налази у нивоу референтне тачке: 1 E2  Ek 2  E gp2  Ek 2  m 22 2 Тражена брзина у овој тачки се може добити из закона о одржању механичке енергије: 1 E1  E2  mgR  m22  2  2 gR 2 m m 2  2  9. већ његовог тренутног положаја у односу на референтну тачку. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.81 3m  7. потенцијална енергија је једнака нули. при чему се смјер вектора брзине већег дијела гранате поклапа са смјером гранате. Када је сила трења занемарљива. а правци кретања дијелова гранате се поклапају са првобитним правцем кретања гранате. У положају 1 (на врху рампе). ГОДИНУ Скејтер. Укупна механичка енергија система се не троши. Колика је брзина скејтера на крају рампе? Рјешење: Код криволинијског као и код праволинијског кретања важи закон одржања механичке енергије. чија је маса заједно са скејтбордом 75 kg се спушта низ рампу полупречника 3 m. Интензитет вектора брзине већег дијела гранате износи 30 m/s. а мањег дијела Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 93 . Добијени резултат је независан од масе тијела.67 s2 s Иста брзина би се добила и ако би се тијело пустило да пада са висине од 3 m код слободног пада. на тијело (скејтборд + скејт) дјелује поред гравитационе силе и нормална сила.5 kg и 1kg. Ово важи само у случају када је трење занемарљиво. кинетичка енергија је једнака нули: E1  E k1  E gp1  E gp1  mgy  mgR У тачки 2. Задатак 6 (4 бода) Граната лети у хоризонталном правцу брзином 15 m/s и при експлозији се распадне на два дијела чије су масе 0. јер потенцијална енергија не зависи од путање тијела. p  const   p  p'    Ако са v означимо брзину гранате прије судара.

81  80 m  39. Тијело се креће равномјерно убрзано (по услову задатка је v0  0 ).6 s s б) Кинетичка енергија тијела у овом тренутку износи: 1 Ek  m22  78. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ гранате је супротног смјера једначина се своди на скаларани облик: (m1  m 2 )v  m1 v1  m 2 v 2 Одавде је v1  m1  m2 v  m2 v2  15 m m1 s На основу позитивне вриједности брзине закључујемо да је добро претпостављен смјер вектора брзине. Задатак 7 (5 бодова) На тијело масе 1 kg дјелује стална сила интензитета 10 N.05 J 2 Задатак 9 (3 бода) Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 94 . Како је рад силе дат изразом: A F s а сила позната величина потребно је одредити пређени пут. а) Колику ће брзину тијело имати при удару о тло? б) Колика ће бити његова кинетичка енергија при удару о тло? Рјешење: а) На ово кретање може се примјенити закон одржања механичке енергије посматрајући положај тијела у почетном (означићемо са 1) и крајњем тренутку (2) може се записати: 1 E1  E2  E p1  Ek 2 односно m22  mgy1 2 Одавде је: m m v  2 gh  2  9. па је: 2 at s 2 Користећи израз за II Њутнов закон замјеном наведених величина у израз за рад добија се: F 2 F 2t 2 10 N  10 s  t 2 2 at 2 A  Ek  F  F m    5000 J  5kJ 2 2 2m 2  1kg Задатак 8 (5 бодова) Тијело масе 100 g пада са висине 80 m. Колика је кинетичка енергија тијела по истеку 10 s од почетка дејства силе? Рјешење: Кинетичка енергија тијела дата је изразом: mv 2 Ek  2 уједно је једнака раду који изврши сила за вријеме од 10 s.

Колика је крајња угаона брзина клизача. односно I 1  w1  I 2  w2 Изражавањем угаоне брзине из претходног израза и примјењујући услов задатака ( I 1  8I 2 ) добија се: I1 rad rad w2   w1  8w1  8 11  88 I2 s s Дакле. крајња угаона брзина се повећала 8 пута јер се момент инерције смањио 8 пута. Хидростатички притисак је резултат тежине течности и представља притисак којом течност дјелује на зидове суда и на тијела потопљена у њу.29m g kg 1000 3  9. Ако је хидростатички притисак 1 MPa колика сила дјелује на клип? Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 95 . Механика флуида Задатак 1 (3 бода) Хидростатички притисак воде измјерен на дну језера износи 150 kPa. Ако је густина воде 1000 kg/m3 колико је дубоко језеро? Рјешење: Прво је потребно кPa претворити у Pa (p=150 kPa=15x104Pa). а затим спусти руке уз тијело смањујући свој момент инерције 8 пута. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.5 dm2 затвара посуду у којој се налази течност. ГОДИНУ Клизач на леду креће се угаоном брзином 11 rad/s са раширеним рукама. ако је трење занемарљиво? Рјешење: Пошто је трење занемарљиво задатак се рјешава примјеном закона одржања момента импулса: L  I  w  const . Представља количник тежине течности и F mg Vg Shg површине на коју дјелује: p     gh S S S S Одавде је тражена висина: p 15 x10 4 Pa h   15.81 2 m m s Задатак 2 (3 бода) Клип површине 0.

4m 2 F2     60 N S1 r22  (0. S 2  r22 . колика сила дјелује на већем чепу? Рјешење: Прво се радијуси чепова морају изразити у јединциима СИ система (r1=20cm=0.2m. F По дефинцији притисак је сила која дјелује по јединци површине тј. r2=40cm=0.81  0. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Ако је разлика између два нивоа 10 cm колика је разлика притисака у тим тачкама? Рјешење: Разлика притисака у цијеви јавља се усљед висинске разлике на посматраним висинама па се може записати: p  p1  p 2  gh1  gh2  g h1  h2   gh  700 kg m  9. ГОДИНУ Рјешење: Прво је потребно дате јединице претворити у јединице интернационалног система (S=0. Ако је сила која дјелује на мањем чепу 15 N. p=1 MPa=1x106Pa). p S Одавде је F  p  S  10 6 Pa  5x10 3 m 2  5000 N  5kN Задатак 3 (5 бодова) Хидраулична преса има чепове радијуса 20 cm и 40 cm.2m) 2 Задатак 4 (3 бода) Цијев у облику латиничног слова У садржи уље густине 700 kg/m3.5dm2=0. и замјеном у претходни израз добија се да је сила која дјелује на други чеп: F1  S 2 F1  r12  15 N  0.7 Pa m3 s2 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 96 .4m).1m  686. Како на оба чепа дјелује исти притисак: p1  p 2 у складу са Паскаловим законом може се написати: F1 F2  S1 S 2 Изражавањем површина чепова преко познатих радијуса S1  r12 .5x10-2m2=5x10-3 m2.

Нулти (референтни) ниво за мјерење течности једног и другог нивоа је други ниво тако да је његова висина (h=0). ако је полупречник цијеви много мањи од полупречника резервоара? Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 97 .68  kg s2 s 1000 3 m Задатак 7 (3 бода) Којом брзином истиче вода из цијеви цилиндричног резервоара која лежи на 1 m испод нивоа течности у резервоару.81  3. Примјеном услова на Бернулијеву једначину добија се: v 22 p1  gh1  p 2  2 Одавде се коначно добија брзина истицања течности: 2 p1  p 2  2  (1.1105 Pa.55  1. Ако тијело притиснемо руком да потпуно утоне у воду: а) Коликом силом потиска вода дјелује на тијело? б) Коликом силом треба дјеловати на тијело да би оно мировало испод површине воде? Густина воде износи 1000 kg/m3. Рјешење: Брзина течности може се одредити из Бернулијеве једначине континуитета на два пресјека цијеви: p1  gh1  v1  p 2  gh2  v 2 2 2 2 2 гдје је први ниво слободна површина течности на ширем пресјеку. а притисак на површини течности износи 1.81  4.43 N m3 s2 Задатак 6 (5 бодова) Којом брзином истиче вода из цијеви која лежи 2 m испод њеног нивоа.9 N  300  5 10 4 m 3  9.01) 10 5 Pa m m v2   2 gh   2  9. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. а густина воде 1000 kg/m3. Спољашњи притисак износи 101 кPa.9 N m3 s2 б) Да би уроњено тијело мировало испод површине воде неопходно је дјеловати силом која претставља резултанту силе потиска воде и тежине уроњеног тијела: kg m R  Fv  Qt  Fv   t Vg  4. Рјешење: а) Прво је неопходно запремину тијела претворити у m3: V  500cm3  500 10 6 m 3  5 10 4 m 3 Силу потиска одредићемо кoристећи Архимедов закон према коме на свако тијело потопљено у флуид дјелује сила потиска једнака тежини истиснуте течности: kg m Fv  Qv  mg  Vg  1000  5 10 4 m 3  9. Вода се налази у затвореном суду. ГОДИНУ Задатак 5 (5 бодова) Комад материјала запремине 500 cm3 и густине 300 kg/m3 плива на води. Пошто је површина попречног пресјека на првом нивоу много већа од површине на другом нивоу брзина истицања течности је мала тако да се може занемарити ( v1  0 ).81  2m  4.

а вријеме за које се то деси је период Т. брзина истицања течности је мала тако да се може занемарити ( v1  0 ).02s f одакле је тражено вријеме: T t  0.43 s2 s Видимо да је брзина истицања течности једнака брзини кретања тијела при слободном паду. Рјешење: Вријеме које је потребно хармонијском осцилатору да стигне од једног до другог амплитудног положаја представља половину периода осциловања Т (види слику). ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. можемо поставити пропорцију:  2 : T  :t 2 Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 98 . Нулти (референтни) ниво за мјерење течности једног и другог нивоа је други ниво тако да је његова висина (h=0). Пошто је површина попречног пресјека на првом нивоу веома велика. Осцилације Задатак 1 (3 бода) Колико времена треба хармонијском осцилатору да стигне од једног до другог амплитудног положаја ако је његова фреквенција 50 Hz? Приказати на графику зависности елонгације од времена. У задатку се тражи колики временски интервал одговара фази /2. Дакле. Притисак на једном и на другом отвору је атмосферски притисак па према томе исти је на оба пресјека.81  1m  4. ГОДИНУ Рјешење: Брзина течности може се одредити примјеном Бернулијеве једначине континуитета на два пресјека цијеви која се односи на истицање течности из широког суда кроз отвор малог пресјека (Торичелијева теорема): p1  gh1  v1  p 2  gh2  v 2 2 2 2 2 гдје је први ниво слободна површина течности на ширем пресјеку. Примјеном наведеног на Бернулијеву једначину добија се: v 22 p  gh1  p  2 Одавде се коначно добија: m m v  2 gh  2  9.01s 2 Задатак 2 (3 бода) Ако једна осцилација касни за другом за /2 колико износи временско кашњење? Рјешење: Једна пуна осцилација одговара фазном помаку од 2. Период осциловања повезан је са фреквенцијом изразом: 1 T  0.

а не од тога за колико је тијело помјерено из равнотежног положаја. Задатак 3 (5 бодова) Тијело масе 0. С обзиром да реституциона сила која настоји вратити тијело у равнотежни положај зависи од удаљености од њега(x).03m.31s  3.2 Hz Из горње једначине се види да период осциловања тијела зависи од његове масе и константе еластичности опруге.2 осцилације у једној секунди.14 Што значи да тијело направи 3.5kg је окачено о опругу и извучено из равнотежног положаја под дјеловањем силе од 6N за 0. а затим пуштено да осцилује. рецимо за -0. реституциона сила ће бити усмјерена супротно.2 Hz    2 2  3. ГОДИНУ Одавде је:  T t 2 T 2 4 Овај резултат се може очитати и са графика у претходном задатку. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Почетак координатног система је оријентисан у тачки у којој се налази равнотежни положај тијела. Константа еластичности из горње једначине једнака је:  Fx 6 N  N k   200 x 0. Колико износи константа еластичности опруге.03m m Кружна фреквенција је величина која повезује осцилаторно кретање и кружно кретање и јединица је rad/s: N 200 k m  20 rad   m 0. ка негативном крају x осе (предзнак минус) или ка равнотежном положају. Период осциловања представља вријеме које је потребно да се направи једна пуна осцилација и повезана је са фреквенцијом преко релације: 1 1 T   0. њен интензитет варира. фреквенција и кружна фреквенција. сила би била усмјерена ка позитивном крају x осе (предзнак плус) или опет ка равнотежном положају. Задатак 4 (3 бода) Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 99 . Рјешење: Код хармонијског осцлиловања реституциона сила пропорционална је отклону тијела из равнотежног положаја: Fx  k x гдје k(N/m) представља константу еластичности опруге.5k g s Фреквенција представља физичку величину која показује колико осцилација тијело направи у јединици времена и повезана је са кружном фреквенцијом преко релације: rad 20  s  3. Тијело је помјерено за +0. Што је тијело удаљеније од равнотежног положаја на њега дјелује већа сила. као и период осцилација? Трење о подлогу је занемарљиво.03m.03 m у смјеру позитивног краја x осе. тј. а затим пустило да осцилује. Уколико би се тијело под дјеловањем силе помјерило ка негативном дијелу x осе.

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ

Тег масе 1 kg окачен је на опругу константе еластичности 100 N/m. Одредити број осцилација које
у јединици времена направи тег.

Рјешење:

Број осцилација у јединици времена представља фреквенцију осциловања f која је са кружном
фреквенцијом повезана изразом w  2  f , а кружна фреквнеција хармонијског осцилатора се може
израчунати преко константе еластичности и масе утега преко израза:
k
w
m
Замјеном познатих величина у претходни израз добија се:
N
100
w m  10 rad
1k g s

Тако да ће тражeни број осцилација у јединици времена бити:
rad
10
w s
f    1,59 Hz
2 2  3,14rad

Задатак 5 (3 бода)

Клатно има дужину 20 cm. Колико приближно износи његов период осциловања?

Рјешење:

Претпостављајући да се клатно креће као математичког клатно за одређивање периода може се
користити израз:
l
T  2 .
g

Даље де директном замјеном величина (r=20cm=0,2m) добија период осциловања клатна:
0,2m
T  2  3,14   0.89 s
m
9,81 2
s

Задатак 6 (7 бодова)

Тег масе 0,5 kg виси о еластичној опрузи коју истеже за 7 cm. Одредити:
а) кружну фреквенцију осциловања;
б) период осциловања.
в) колика је кинетичка енергија осцилатора при проласку кроз равнотежни положај, ако је његова
укупна енергија 6 Ј?

Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 100

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ

Рјешење:

а) Кружна фреквенција и период осциловања дати су изразима:
k 2 m
w T  2
m , w k

Да бисмо могли одредити ове величине прво је потребно израчунати константу еластичности
опруге.Тежина тијела дјелује на тег наниже, а реституциона (еластична) сила навише тако да се
може записати:
m
0,5kg  9,81
mg s 2  70 N
mg  kx  к  
x 0,07 m m
б)
N
70
w m  11,83 rad , T  2  0,53s
0,5k g s w
в) Укупна енергија хармонијског осцилатора једнака је збиру кинетичке и потенцијалне енергије.
1 1
E  Ek  E p  mv 2  k x2
2 2
гдје је м маса хармонијског осцилатора, v брзина којом се креће, а x удаљеност од равнотежног
положаја.
Уколико осцилатор врши слободне осцилације важи закон одржања механичке енергије.
Из последњег израза видимо да када честица пролази кроз равнотежни положај њена кинетичка
енергија је максимална (плава линија на графику) јер је њена потенцијална енергија једнака нули
(жута линија на графику), а када се честица нађе у амплитудном положају њена потенцијална
енергија је максимална, а њена кинетичка енергија је 0.
Дакле, кинетичка енергија честице у равнотежном положају је 6 Ј.

Геометријска оптика

Задатак 1 (3 бода)

Колики је индекс преламања средине, ако се свјетлост кроз њу простире брзином 2,22x108 m/s?

Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 101

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ

Рјешење:

Индекс преламања средине n представља однос брзине свјетлости у вакуму и брзине свјетлости у
c0
тој средини тј. n 
c1
Како је брзина свјетлости у вакуму co=3x108 m/s, замјеном у претходни израз добија се да је индекс
m
3x10 8
c s  1,35
преламања средине n  0 
c1 8 m
2,22  10
s

Задатак 2 (3 бода)

Свјетлосни зрак из ваздуха пада на планпаралелну плочицу под углом 60 о. Ако је брзина
свјетлости у плочици 2x108 m/s, а брзина свјетлости у ваздуху 3x108 m/s израчунати угао под
којим се свјетлост прелама у води.

Рјешење:

Преломни угао  (види слику) одређује се из закона преламања свјелости према коме је:
n1  sin   n2  sin  .
Пошто је брзина свјетлости у ваздуху приближно једнака брзини свјелтости у вакуму индекс
преламања ваздуха је n1  1 , а индекс преламања плочице који је непознат одредићемо користећи

начин рјешавања претходног задатка:
m
3x108
c1 s  1,5
n2  
c2 2 108 m
s
Даље се из закона преламања свјетлости добија:
1
sin   sin  ,
n2
односно:
1
  arcsin( sin  )  3526'
n2

Задатак 3 (5 бодова)

Конкавно огледало је полупречника кривине 20 cm. Одредити рачунским и графичким путем
положај, тип и увећање када је удаљеност предмета од огледала 30 cm.

Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 102

Увећање добијеног лика износи: l 15cm 1 U    p 30cm 2 Како је U  1 закључујемо да је лик два пута мањи од предмета. тип и увећање када је удаљеност предмета од огледала 20 cm. Тражено растојање лика од огледала ће износити: 1 1 1 1 1 1 1 p f fp        l  f p l l f p l fp p f 10cm  30cm l  15cm 30cm  10cm Пошто је l  0 . а приказ свих карактеристичних зрака је дат на слици. Жижина даљина f једнака је половини полупречника закривљености: R 20cm f    10cm 2 2 Растојање предмета од тјемена огледала је позитивно што значи да је оно смјештено испред огледала. Рјешење: Предмет је смјештен тачно у центар закривљености. Тражено растојање лика од огледала ће износити: 1 1 1 fp 10cm  20cm   l  l   20cm f p l p f 20cm  10cm Добијена слика предмета има удаљеност од тјемена огледала која је позитивна. вриједности f и p су позитивне у једначини огледала. За добијање лика графичким путем довољно је конструисати лика помоћу два карактеристична зрака. Задатак 4 (5 бодова) Конкавно огледало је полупречника кривине 20 cm. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Одредити рачунским и графичким путем положај. што значи да се налази испред огледала и да је добијени лик реалан. Увећање добијеног лика износи: l 20cm u   1 p 20cm Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 103 . ГОДИНУ Рјешење: С обзиром да се центар закривљености код конкавног огледала налази испред огледала. а из знака увећања ( U  0 ) слиједи 2 да је лик обрнут. лик је реалан и налази се испред огледала.

Његово увећање ће такође бити бесконачно: l cm u    p 20cm Приликом графичког представљања у овом случају зрак који пролази кроз жижу се не може нацртати јер се не одбија од огледала. Тражено растојање лика од огледала ће износити: 1 1 1 fp 10cm  10cm   l  l   f p l p f 10cm  10cm Лик се неће формирати јер се налази на бесконачној удаљености. Полупречник закривљености конвексног огледала износи 22 cm.5 cm. тако да се неће моћи формирати лик. Задатак 6 (5 бодова) Предмет је смјештен испред конвексног огледала на удаљености од 16. Зраци који се одбијају од огледала су паралелни и неће се сјећи. Рјешење: Предмет је смјештен тачно у жижу огледала. што одговара добијеном рјешењу да се лик налази на бесконачној удаљености. Рјешење: Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 104 . тип и увећање када је удаљеност предмета од огледала 10 cm. Одредити рачунским и графичким путем положај. ГОДИНУ Добијени лик предмета је исте величине као и предмет и обрнут је у односу на њега. Одредити рачунским путем положај. Задатак 5 (5 бодова) Конкавно огледало је полупречника кривине 20cm. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. тип и увећање одбијеног лика. Графички конструисати добијени лик.

6cm u   0. па ће добијени лик бити имагинаран. Добијено увећање је мање од 1.6 p 11cm Добијени лик има исту оријентацију као и предмет. Жижина даљина је једнака половини полупречника закривљености: R 22cm f    11cm 2 2 Предмет је постављен испред конвексног огледала.5cm  6. Као и код конкавног огледала довољно је нацртати два зрака. како би се могао конструисати лик. што значи да је усправан. Продужеци одбијених зрака сијеку се у тачки која се налази иза огледала.6cm f p l p f 16. што значи да је његова удаљеност позитивна. Жижина даљина сочива износи 20 cm. Одредити тип. Задатак 7 (5 бодова) Предмет се налази испред биконвексног сочива на удаљености од 40 cm. Што значи да ће код конвексног огледала жижина даљина и полупречник закривљености увијек бити негативни. како сабирна тако и расипна сочива гласи: 1 1 1   f l p Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 105 . а и графичким путем се може провјерити да добијени лик предмета код конвексног огледала је увијек имагинаран.5cm   11cm Добијено растојање је негативно што значи да је добијени лик имагинаран и да се налази иза огледала. Добијени лик ће бити на удаљености од тјемена огледала: 1 1 1   l  fp l  11cm 16. Рачунским. усправан и умањен. Рјешење: Једначина која опсује. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. Зраци који се одбијају од огледала се разилазе и не формирају лик испред огледала. Увећање добијеног лика износи: l 6. За конструисање лика битни су продужеци одбијених зрака који се цртају испрекиданим линијама. положај и увећање добијеног лика предмета. ГОДИНУ Код конвексног огледала центар закривљености налази се иза огледала. што значи да је лик умањен.

Конструкција лика код сабирног сочива врши се помоћу сљедећих карактеристичних зрака: 1) Први карактеристични зрак паралелан оптичкој оси послије преламања у сочиву пролази кроз жижу лика 2) Други карактеристични зрак који пролази кроз центар сочива наставља пут без преламања 3) Трећи карактеристични зрак који пролази кроз жижу предмета послије преламања наставља пут паралелно оптичкој оси Приликом рачунског одређивања тражених величина код сабирних и расипних сочива. добијени лик ће бити имагинаран. Код сабирног сочива преломљени зраци пролазе кроз жижу. добијени лик је реалан. лик се неће формирати. треба поштовати сљедећа правила: l>0 – ако се лик предмета налази иза сочива. за конструкцију ликова користе се карактеристични зраци. лик који ће се добити је реалан и обрнут. б) уколико се предмет постави у жижу сочива која се налази испред. усправан и увећан.ако лик има исту оријентацију као и предмет u<0 – ако лик има обрнуту оријентацију у односу на предмет С обзиром да се предмет налази испред сочива. јер се зраци преламају кроз сочива и за очекивати је да ће се лик налазити иза сочива. удаљеност ће бити позитивна. која се налази иза сочива. а на којој добијени лик? Рјешење: Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 106 . за разлику од огледала код којег се зраци одбијају (реални) l<0 – ако се лик предмета налази испред сочива (имагинарни) f>0– ако се жижа кроз коју пролазе преломљени зраци налази иза сочива (сабирна) f<0– ако се жижа кроз коју пролазе продужеци преломљених зрака налази испред сочива (расипна) u>0 . С обзиром да се лик налази иза сочива. из разлога што се свјетлост прелама код сочива. Задатак 8 (5 бодова) Жижина даљина биконкавног сочива износи 20 cm. ц) уколико се предмет постави на удаљеност мању од жижине даљине. како и код конкавних огледала: а) ако се предмет постави на удаљеност која је већа од жиине даљине. ГОДИНУ Код сочива. као и код огледала. што значи да се добијени лик налази иза сочива. На којој удаљености се налази предмет. Увећање лика износи: l 40cm u   1 p 40cm Што значи да је добијени лик исте величине као и предмет и да има обрнуту оријентацију у односу на предмет. Добијени лик предмета има увећање 1/3. Код сабирних сочива важе иста правила. јер преломљени зраци ће бити паралелни и неће се сјећи у једној тачки. тако да ће жижина даљина бити позитивна. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. па је за очекивати да се лик добије иза сочива. Удаљеност лика ће износити: 1 1 1 1 1 1 fp      l  f p l l f p p f 20cm  40cm l  40cm 40cm  20cm Добијена вриједност је позитивна.

а преломљени зрак клизи по граничној површини. Као и код конвексних огледала. За још већи упадни угао преломљени зрак се враћа у исту средину т. који наилази на сочиво у правцу чији геометријски продужетак пролази кроз жижу F1. Код конструисања ликова код расипних сочива битни су продужеци зрака који се преламају. Задатак 9 (3 бода) Колики је гранични угао тоталне рефлексије у води. Настаје тотална рефлексија. што значи да је имагинаран. тако да ће жижина даљина бити негативна. 2) Други карактеристични зрак који пролази кроз центар сочива се не прелама. Гранични угао тоталне рефлексије одређује се из закона преламања свјетлости: n1  sin   n2  sin  Односно sin  n 2 sin  g n  тј. а тај упадни угао је гранични угао  g .  sin  g  2 sin  n1 sin 90 n1 Уколико свјетлост прелази из средине индекса преламања n1 у вакум или ваздух претходни израз се своди на облик : Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 107 . ако је њен индекс преламања 1. 3) Трећи карактеристични зрак. а да се добијени лик предмета налази такође испред биконкавног сочива. ГОДИНУ Карактеристични зраци који се користе за конструкцију лика код расипног сочива су сљедећи: 1) Први карактеристични зрак паралелан оптичкој оси. тако и код расипних сочива. прелама се тако да његов продужетак пролази кроз жижу F2. С обзиром да увећање сочива износи: l 1 l p u   l  p 3 p 3 Добијени израз за растојање лика се може уврстити у једначину за једначину сочива: 1 1 1 1 1 1 1 1 3 1 2 p             f    p  2 f f p l f p p f p p f p 2  3 p  2   20cm  40cm Удаљеност лика износи: p 40cm l   13. послије преламања наставља свој пут паралелно оптичкој оси. добијени лик предмета је увијек имагинаран. жижа кроз коју пролазе продужеци преломљених зрака се налази испред сочива. Код расипних сочива. има исту оријентацију као и предмет и умањен је.33? Рјешење: Ако свјетлост прелази из оптички гушће у оптички рјеђу средину тада је    (свјетлост се ломи од нормале на површину). ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. При одговарајућем упадном углу преломни угао ће бити прави (90о) .3cm 3 3 На основу добијених резултата може се закључити да се предмет налази испред биконкавног сочива.

78518 n1 Коначно се добија да је угао тоталне рефлексије:  g  48o 45' Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 108 . ГОДИНУ 1 sin  g   0. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.

ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.3 Примјер пријемног испита за СПА Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 109 . ГОДИНУ 5.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ САДРЖАЈ А Математика Студијски програм АРХИТЕКТУРА Б Перцепција и презентација Школска 2016/2017 простора Ц Тест опште информисаности Д Слободноручно цртање .

3) на круж жницу k: x +y – 2x + 4y 2 2 4 =0. Рјешшења задатаака написатти хемијско ом оловком м на овом листу л уз текст ззадатка. Р Ријешити неједначину у: Рјешење (2 бода): 2. Пр разне печат тиране лисстове у прилогу кори истити за рад и прор рачун и приложжити уз тест т. 1. За а колико ттреба сваку у од њих сма ањити да сее површинаа тијела смаањи за 98 ccm2? (3 бода а) Рјешење (3 бода): 4. Рјешење (3 бода): . Р Ријешити јеедначину: Рјешење (2 бода): 3.А МА АТЕМАТ ТИКА Ријешиити дате зад датке. ИИвице правоуглог паралелопипед да (квадра)) су а=9 cm. b=7 cm и cc=10 cm. Н Наћи једнач чине танген нти кружни ице конструисаних из тачке М(-44. За рад ко ористити хеемијску оло овку.

ЗАДАТААК 2 (2 бод да) На слици су датии изгледи пет пирам ида из којих су изваађени поједдини дијеллови.Б ПЕ ЕРЦЕПЦИЈА И ПРЕЗЕНТ ТАЦИЈА ПРОСТО ОРА ЗАДАТА АК 1 (2 бодда) Који одд тијела оззначених бр ројевима д десно прикаазује објекат дат лијеево. У кружићи има уписати и број изглееда пирами иде који ра датом по одговар огледу одоззго. На доњем цртежу су дати изглееди одозго. али изз другог угла? Зааокружитии бројеве исспод тачнихх рјешења (постоје ( два а рјешења).. .

који простор рни модел одговара изгледима жжице са слиике 1.поглед одо озго и два погледа са стране. .ЗАДАТААК 3 (2 бод да) На слиц ци 1 су дат та три поло ожаја савијеене жице . који се наалази поред д одговарајјућег изгле еда. Означи ити прецртаавањем реддног броја.

.ЗАДАТА АК 4 (4 бод да) Дати суу ваљак и ло опта који се е међусобнно продиру. На слицци 2 треба уцртати у дио тијела кооји би настаао уколико би се од лоопте одузео ваљак. в Испреккиданим линијама уцр ртати невиддљиве ивиц це објекта. На слиц ци 3 требаа уцртати дио д тијела који би настао укол лико би се од ваљка одузела лопта. На слицци 4 треба уцртати у дио тијела кооји је заједн нички за ваљљак и лоптуу. Прилик ком рјешаваања узети у обзир да јје ваљку горрњи базис видљив. На слицци 1 треба уцртати у какко би изглеедало тијелло уколико би се два тиијела сјединила.

ЗАДАТА АК 5 (5 бод дова) На цртеежу доле даата је основа простор рије и у њојј уцртана диспозицијаа два стола и двије столице чије су мјере м дате у скици пооред. Лампаа виси у тач чки 2. Доцрттајте на го орњој скици и простори ије дати штај и прозо намјеш оре задржав вајући њихоов распоред д и пропорцције. .

са строгим наслонима. Вријеме за рад је 15 мин. Уместо стола – непресушна шкриња наслоњена је на зид. Четири су једноставне столице у соби. Цртеж треба да буде на нивоу брзе скице графитном оловком. до којег се стиже тек што се напусти Спуж и окрену леђа плодној и озелењеној долини реке Зете. а битно је приказати описане елементе и дочарати атмосферу и емоцију коју слика носи. окриље везења и снова! Ранко Радовић ----------------------------------------------------------- Простор за рад . пењући се у брда. Усправне. који су непријатељи летње жеге и ветра са кишама. али ме је највише обрадовала и научила велика соба нашега кума Савељића. Плафон у дугим талпама. једноставног сељанина у црногорском селу Мартинићи. Циљ овог задатка је да кандидат покаже способност имагинације простора који је описан и понуди своју графичку инетерпретацију. без много намештаја.ЗАДАТАК 6 (5 бодова) Дат је текст из књиге Ранка Радовића у коме је описана соба. али не од боје. Испод текста кандидат треба да нацрта слику коју је замислио док је читао текст. СОБА КУМА САВЕЉИЋА Видео сам много соба светом и по књигама. него од јасноће дрвета. Под се жути. пуне достојанства. без украса и без сувишности. белих зидова. Она је велики знак породичног блага. подложан променама и стално другачијој употреби тихих укућана. скровиште ткања и дугих бдења. Средишњи простор остао је тако слободан. таман и матиран. Кревети од једрог дрвета постављени су дуж чистих. Оне бележе велико огледало између два мала прозора отворена према долини и са дрвеним капцима. Његова је соба пространа. спуштен до подигнуте руке.

(Сваки тачан одговор вриједи 1 бод). су добиле имена по чијим боговима? _____________________________________________________________ . Која архитектица је први женски лауреат Прицкерове награде за архитектуру? ____________________________________________________________ 2. Термин “жељезна завјеса” означава: а) фазу процеса производње жељеза б) заштиту од гама зрачења в) границу између капитализма на западу и комунизма на истоку за вријеме Хладног рата г) завјесу од густог плетива са челичним влакнима Eнтазис је: а) грчко традиционално предјело б) конвексна кривина грчког стуба в) први посјед Александра Македонског на територији данашње Македоније г) школа архитектуре у античкој Грчкој Koja од наведених боја припада основном спектру боја a) зелена б) црвена в) љубичаста г) наранџаста ЗАДАТАК 2 (2 бода) Дати одговор на постављено питање.Ц ТЕСТ ОПШТЕ ИНФОРМИСАНОСТИ ЗАДАТАК 1 (3 бода) Заокружити један од четири понуђена одговора. (Сваки тачан одговор вриједи 1 бод). осим Земље. Све планете Сунчевог система. 1.

Архитекта не смије бити похлепан. архитекта мора да буде писмен да би му памћење на основу записа било поузданије. Напротив. Историју треба добро знати. На основу чега се по Витрувију рјешавају питања симетрије на грађевинама? а) Помоћу лењира и шестара б) Прецизном употребом угломјера и либеле в) На основу закона и метода геометрије г) Аритметичким формулама д) Применом законитости филозофије и логике Шта треба по Витрувију да зна архитекта? а) Архитекта треба да познаје астрологију и тумачи будућност б) Архитекта треба да познаје астрофизику в) Архитекта треба да буде алхемичар г) Архитекта треба да посједује знања из историје и филозофије д) Архитекта треба да посједује знања о натприродним силама Од чега се по Витрувију састоји архитектура? а) Приказивање спољашњости и унутрашњости б) Геометрије. По Витрувију.ЗАДАТАК 3 (3 бода) Прочитати текст. Геометрија архитектури такође доста помаже. А и они који су се ослањали само на теорију и на своје научно образовање изгледа да нису увек успјели у послу. Према томе. Као и у свему другом. ни таленат без науке. Пракса је способност стечена трајном вјежбом. по Витрувију. да је марљиво слушао филозофе и упознао музику. рукама гради дјело од било које грађе. напротив. Теорија је онај део који уме да докаже и растумачи законе готовог дела на основу закона пропорције. нису могли у складу са својим напорима да стекну признања. Затим да је вјешт у цртању како би што лакше нацртаним сликама могао представити облик предмета који жели да изгради. морају тумачити шта су то направили. да се разуме у правна питања и да има знања из астрологије и о небеским законима. Исто тако. Зато архитекта мора да буде писмен. Филозофија оплемењује архитекту и не дозвољава му да буде уображен него. либела и траке за правац. Приказује се извјестан предмет о коме је реч. који су настојали да без научних студија постану вјешти само у практичном раду. него мора будно чувати своје достојанство и добар глас. не могу да створе савршеног умјетника. помоћу оптике се на зградама правилно граде прозори према одређеним странама света. да добро познаје историју. а на првом мејсту учи како се рукује лењиром и шестаром. Зато они архитекти. јер су били у неизвјесности. ни наука без талента. Јер. Из тога се види да архитекта мора да зна и једно и друго. јер се заиста не може створити ни једно дјело без поштења и савјести. Заокружити један од пет понуђених одговора на питања која се тичу текста. као наоружани свим оружјем. тако се и у архитектури садрже две ствари: каква ствар се приказује и шта она значи. они који су овладали и једним и другим. Помоћу аритметике се израчунавају трошкови за грађевину. затим како се полажу угломјери. да би се што лакше у равни приказали планови зграда. тај предмет одређује облик који је изведен на основу научних закона. ако их упитају. архитекта мора бити и талентован и пријемчив за науку. ако жели да буде познат. захтјева од њега да буде скроман. јер архитекти често у делима приказују различите орнаменте. брже би постизали признања за своје подухвате. физике и медицине в) Љепоте и пропорција г) Научних закона и конструкције д) Од одређеног облика ствари и шта оне значе . према приложеном нацрту. одређују се односи димензија и на основу геометријских закона и метода рјешавају замршена питања симетрије. јер архитекта треба да оцјењује и вриједност дјела која потичу из области других вјештина. То је врло важно. да није незналица ни у медицини. Архитектура се састоји из праксе и теорије. па људима. поштен и без похлепе за новцем. вјешт у цртању и добар познавалац геометрије. Њоме се. Витрувије сматра да образовање архитеката мора да се састоји из више наука и различитих знања. (Сваки тачан одговор вриједи 1 бод). не смије му срцем овладати жеља да прима награде.

Силуета којег гр рада је прик казана на сл лици? _________________________________________________ . (Сваки и тачан одговор р вриједи 1 ббод). ојој од пону 1.ЗАДАТААК 4 (2 бодда) Заокруж жити један н од понуђених одговвора или дати д одговор на питаање. На ко уђених фото ографија је приказанаа катедрала а Светог Петтра у Риму?? a) б) б в) 2.

Уочавањее тачних облика о преедмета и њихових њ пропоррција. . извор ра освјетљења и промј ене линијее условљене е различити им освјетљењем са циљем представљ љања илузије дубинее простораа и тродим мензионалн ности облика. Препор ручује се пррипрема на а основу рада по моделу у. осјећћај за персп пективу и персп пективна ск краћења. Од кандиддата се очек кује такође да остварии јединство цртежа. * фотографији је предст На ф тављен при имјер задат тка. Исте подрразумијевају: осјећај зза оријентаацију у простору. као и у односу са околином . међусобни м ооднос једноог геометриијског тијелла у корелаацији са другим м.Д СЛОБ БОДНОР РУЧНО ЦРТАЊЕ Ц Е Позитиивно рјешењње задатка захтијева од кандидаата развијене вјештин не слободно оручног цртањаа.

ГОДИНУ 5. ИНФОРМАТОР ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017.4 Примјер пријемног испита за СПГ и СПГд Универзитет у Бањој Луци _ Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет 121 .

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ САДРЖАЈ А Математика Студијски програм ГРАЂЕВИНАРСТВО ГЕОДЕЗИЈА Б Физика Школска 2016/2017 .

⎞ ⎜ 2 ⎟ + 1⎟ . ⎝ 1− x ⎠ ⎝ x −1 ⎠ Рјешење (5 бодова): x + 1 x −1 2. Празне печатиране листове у прилогу користити за рад и прорачун и приложити уз тест. а крак је за 8 дужи од основице. Израчунати дужину обима О1 њему сличног троугла чија је дужина основице 12. где је А(2.-2).А МАТЕМАТИКА Ријешити дате задатке. Рјешење (5 бодова): 6. Рјешење (5 бодова): 7. За рад користити хемијску оловку. Наћи сва рјешења једначине: sinx + cos2x = 1 Рјешење (5 бодова): 5. Ријешити неједначину: < x+2 x−2 Рјешење (5 бодова): 3. Одредити вриједности реалног параметра m тако да једначина mx 2 − 2 2 ⋅ x − m + 3 = 0 има реална рјешења. Одредити једначину кружнице којој је дуж AB пречник. Рјешење (5 бодова): 4. Упростити израз: ⎛⎜ 1 − 3 x ⎞⎟ : ⎛⎜ x 2 1. а површина дијагоналног пресјека 378 cm2. Рјешење (5 бодова): .6). B(-4. Израчунај запремину правилне четворостране пирамиде којој је висина 18 cm. Рјешења задатака написати хемијском оловком на овом листу уз текст задатка. Обим једнакокраког троугла је 64.

На точак који је у почетном тренутку био у стању мировања почиње дијеловати стални момент тангенцијалне силе од 95 Nm. За рад користити хемијску оловку. најпознатији часовничар у историји. тип и увећање када је удаљеност предмета од огледала 5 cm. Рјешења задатака написати хемијском оловком на овом листу уз текст задатка. Колика је та дужина? Рјешење (3 бода): . Послије судара вагони се крећу у истом смјеру једнаким брзинама. У једном тренутку удари у вагон масе 30 t који је мировао. ЗАДАТАК 1 Вагон масе 20 t креће се по правом колосијеку брзином 5 m/s. предложио је да интернационална јединица за дужину буде дефинисана као дужина математичког клатна које има период тачно 1 s. Одредити брзину вагона послије судара. б) интензитет силе која производи овај моменат. који може ротирати слободно у простору. износи 190 kgm2. Рјешење (3 бода): ЗАДАТАК 3 Конкавно огледало је полупречника кривине 20 cm. Одредити рачунским и графичким путем положај.2 m. Рјешење (3 бода): ЗАДАТАК 4 Колики је хидростатички притисак у води густине 1000 kg/m3 на дубини 1 km испод површине воде? Рјешење (3 бода): ЗАДАТАК 5 Кристијан Хајгенс. Рјешење (3 бода): ЗАДАТАК 2 Момент инерције точка полупречника 0. Празне печатиране листове у прилогу користити за рад и прорачун и приложити уз тест. Одредити: а) угаоно убрзање.Б ФИЗИКА Ријешити дате задатке.