a

)
Neka je funkcija ?(?) = ?(?1 , … , ?? ) definirana na nekom skupu ? ⊆ ? ? . Tačku
?0 = (?01 , … , ?0? ) ∈ ? nazivamo tačkom lokalnog ekstrema funkcije ? ako postoji neka okolina
?(?? ) tačke ?0 takva da je ∀? ∈ ?(?? ) ⋂ ? ispunjena nejednakost :
∆?(?0 ) = ?(?) − ?(?0 ) ≥ 0
(odnosno ∆?(?0 ) = ?(?) − ?(?0 ) ≤ 0) .
Lokalni minimum i lokalni maksimum funkcije ? nazivaju se ekstremi funkcije ?. Kada su u
navedenim relacijama ispunjene stroge nejadnakosti (?? ? ≠ ?0 ), riječ se o strogom lokalnom
ekstremu funkcije ? dok je u suprotnom slučaju riječ o nestrogom lokalnom ekstremu funkcije ?.

−1 −1
( ? − ? ?2 ) ( ? − 3? ?2 ) , ? ≠ 0
?(?, ?) = { }
2
? ,? = 0

Očito se domen ove funckije može predstaviti u obliku :
???(?): = ??

Potreban uslov za egzistenciju lokalnog ekstrema funkcije f nam kaže da ako funkcija f u tački ?0
(u čijoj je okolini ona definirana) ima ekstrem, onda ona u toj tački ima bilo koji parcijalni izvod
jednak nuli, pa u duhu toga, nađimo prvi parcijalni izvod funkcije f:

−1 −1
Za ? ≠ 0 imamo da je ℎ(?, ?) = ( ? − ? ?2 ) ( ? − 3? ?2 ). Funckija ℎ(?, ?) koja predstavlja
restrikciju funkcije ?(?, ?), je definirana na skupu ? ≔ {(?, ?) ∈ ? 2 | ? ≠ 0}. Funkcija ℎ(?, ?) je
elementarna funkcija pa kao takva je neprekidna gdje i definirana, odnosno neprekidna je na skupu
? ≔ {(?, ?) ∈ ? 2 | ? ≠ 0} i ima parcijalne izvode :

?ℎ(?, ?) −1
= 2? − 4? ?2
??
−2 1
?ℎ(?, ?) ? ?2 (12 − 8?? ?2 )
=
?? ?3
koji su očigledno definirani na istom skupu kao i sama funkcija ℎ(?, ?), te su predstavljeni
elementarnim funkcijama pa kao takvi su i neprekidna na ? ≔ {(?, ?) ∈ ? 2 | ? ≠ 0} čime je
zadovoljen dovoljan uslov diferencijabilnosti funkcije, pa je funkcija
−1 −1
ℎ(?, ?) = ( ? − ? ?2 ) ( ? − 3? ?2 )

diferencijabilna funkcija na skupu ? ≔ {(?, ?) ∈ ? 2 | ? ≠ 0}.

0) predstavlja tačku ekstrema funkcije f. ?) = ? 2 .Iz potrebnog uslova za lokalni ekstrem diferencijabilne funkcije je : −1 2? − 4? ?2 = 0 −2 1 ? ?2 (12 − 8?? ?2 ) =0 ?3 Iz prve jednačine imamo da je −1 ? = 2? ?2 (∗) Uvrštavanjem (*) u drugu jednačinu dobijemo: −2 ? ?2 = 0 Iz čega odmah zaključujemo da za ? ≠ 0 nema stacionarnih tačaka (potencijalnih tačaka za ekstrem) funckije ?. pa je u duhu toga potrebno dodatno ispitivanje. Za ? = 0 imamo da je ?(?. odnosno neprekidni na ? 2. pa iz potrebnog uslova za lokalni ekstrem diferencijabilne funkcije. pa pomoću iste ispitajmo postojanje ekstrema funkcije f u ukolini tačke (0.0): ∆?(?0 ) = ?(?) − ?(?0 ) . ?) diferencijabilna funkcija na skupu ? 2. imamo : 2? = 0 0=0 Odnosno zaključujemo da je jedina stacionarna tačka funkcije −1 −1 (? − ? ?2 ) ( ?− 3? ?2 ).međutim ne mora značiti da tačka (0. Očito su izrazi ovih izvoda ?? i ?? predstavljeni elementarnim funkcijama pa su kao takvi i neprekidni gdje i definirani. Očigledno je domen ove funkcije ? 2 te ona svakako predstavlja elementarnu funkciju pa kao takva je i neprekidna na ? 2 i ima parcijalne izvode: ??(?.?) ??(?. iz čega se zaključuje da je funkcija ?(?. ?) =0 ?? ??(?. ?) = { } ?2.?) koji su takođe definirani na skupu ? 2.? ≠ 0 ?(?. ? = 0 tačka (0.0) za koju je prethodni sistem jednačina zadovoljen. U prethodnom tekstu naveli smo definiciju lokalnog ekstrema funkcije f. ?) = 2? ?? ??(?.

0). da ova funkcija ima strogi relativni minimum u (0. ? Kada uvrstimo ?? ? = ? imamo: ? −1 ? −1 ?(?. imamo : ∆?(?. a to nam je najlakše dokazati preko priraštaja koji ima oblik: ? −1 ? −1 ∆?(0.? ?????? ????????? ?????č??? ?? 0 . ?): ?? ? = ?}. u određenim tačkama. Za ? = 0 imamo da je : ∆?(0. .Za ? ≠ 0 imamo da je −1 −1 ∆?(0.0) = ( ? − ? ?2 ) ( ? − 3? ?2 ) Ako u prvom slučaju fiksiramo koordinatu (x). Uslovi za zadani skup su: . ?) = (0 − ? ?2 ) (0 − 3? ?2 ) = 3? ?2 = 2 ≥0 ? ?2 iz čega možemo samo „naslutiti“ da je priraštaj funckije ? u okolini (0.0) = 0. b) ? Sada trebamo da pokažemo da restrikcija zadane funckije f na skup ? ≔ {(?. ?????.? ????????? ??? ????. ? ≠ 0 ?(?.0) jednak ?(0.0) = (?? ? − ? ?2 ) (?? ? − 3? ?2 ) .0). ?????.? ????????? ??? ????. Iz prethodno napisanog. Pošto naša funkcija f. u našem slučaju n = 7.0) uvijek veći ili jednak nuli. Mi ne možemo baš tvrditi da je priraštaj uvijek veći ili jednak od nule ali nakon prethodnog ispitivanja možemo pretpostaviti da je on uvijek veći ili jednak od nule. . zaključujemo da funkcija −1 −1 ( ? − ? ?2 ) ( ? − 3? ?2 ) . ?) = { } 2 ? .0) = ? 2 što je očito veće ili jednako nuli za svako ? iz okoline tačke (0. .vrijednsot najveće cifre broja indexa. ?) = (?? ? − ? ?2 ) (?? ? − 3? ?2 ) Sada je potrebno da dokažemo. odmah možemo reći da ona ne može imati apsolutni (globalni) ekstrem.? = 0 ima lokalni minumum u tački (0. može da poprima vrijednost (±∞).0). 0) = (? − 0)(? − 0) = ? 2 ≥ 0 U drugom slučaju fiskirajmo kordinatu (y): −1 −1 −2 3 ∆?(0. ima strogi relativni minimum u tački (0.

0) uvijek biti veći od nule iz čega se zaključuje da će restrikcija funkcija f u tački (0. teoremu o postojanju i jedinstvenosti rješenja diferencijalne jednačine prvog reda. pri čemu je ? < ? < ??? {?. ?) definirana na oblasti D definiranu kao: ? ≔ {(?. ?) neprekidna na pravouganiku ? zadanom sa: ? ≔ {(?.Postavlja se pitanje. kako u većini slučajeva proces ispitivanja Lipschitzovog uslova nije jednostavan. Picardovom teoremom koja glasi: Ako je f u jednačini ?′ = ?(?.0) imati strogi relativni minimum. onda će član ?? ? biti veći od članova ? ?2 i 3? ?2 respektivno. iz čega se zaključuje da će priraštaj biti veći od nule i za svako y iz lijeve okoline nule. ? . onda će član ?? ? biti manji od članova ? ?2 i 3? ?2 respektivno. Međutim. ? −1 −1 Kada y teži lijevaj okolini nule. ?) ∈ ?? : |? − ?? | ≤ ? ∧ |? − ?? | ≤ ?} i zadovoljava uslove: a) f neprekidna funkcija na oblasti D ?? b) izvod ?? postoji i predstavlja ograničenu funkciju na D(pa postoji konstanta K > 0 za koju je ??(?. ?) ∈ ?? : |? − ?? | ≤ ? ∧ |? − ?? | ≤ ?} b) Funkcija ?(?. ?) u pravougaoniku ? zadovoljava Lipschitzov uslov: |?(?. ?) na segmentu [?? − ?. ?? + ?] koje ? ? zadovoljava početne uslove ?(?? ) = ?? . ?)| ≤ ? ∀(?. ? ∈ ?+ Tada postoji jedinstveno rješenje jednačine ?′ = ?(?. čime će se u obje zagrade naći negativni brojevi čiji je proizvod svakako pozitivan broj. ?) sa proizvoljnim početnim uslovom ?(?? ) = ?? : a) Funkcija ?(?. možemo zamijeniti njenom neposrednom posljedicom tzv. Najprije formulišimo teoremu o postojanju i jedinstvenosti rješenja diferencijalne jednačine prvog reda: Neka je u jednačini ?′ = ?(?. za svaki y iz desne okoline nule. ?) | |≤? ?? . ?? )| ≤ ?|?? − ?? |. Kako je grubo rečeno o mogućim vrijednostima i graničnim slučajevima. ?) ∈ ?. ?} i ? ∈ ?+ takav da je |?(?. ?? ) − ?(?. da li je ovaj priraštaj uvijek veći ili jednak od nule? ? −1 −1 Kada y teži desnoj okolini nule. mi možemo samo naslutiti da će priraštaj ∆?(0. Iz toga se zaključuje da je priraštaj veći od nule za svaki y iz desne okoline nule.

?) a nakon toga analizirajmo funkciju ?(?. formiramo pravougaonik D definiran kao : ? ≔ {(?. ?) ima jedinstveno rješenje ? = ?(?) sa početnim uslovima ? = ?? ?? ? = ?? na segmentu definiranim uslovom |? − ?? | ≤ ?. onda jednačina ?′ = ?(?. to je prema dobro poznatoj prvoj Weierstrassovoj teoremi ??′ ograničena funkcija na pravougaoniku D iz čega zaključujemo da zadata diferencijalna jednačina ima jedinstveno rješenje u okolini proizvoljnog početnog uslova ?(?0 ) = ?0 . Kako je pravougaonik D zatvorena ograničena oblast. (?. ??′ je neprekidna funkcija na pravougaoniku D. pa je u tom duhu funkcija f (kao neprekidna funkcija na ???(?)) takođe i neprekidna funkcija na oblasti (pravougaoniku) D. ?) ∈ ? 2 : |? − ?0 | ≤ ? ∧ |? − ?0 | ≤ ?}. ?) (kao elementarna funkcija dvije realne promjenjive). Očigledno je da se domen izraza ovog izvoda poklapa sa domenom funkcije f a pored toga. neprekidna funckija na ???(?). ?0 ∈ ?). ?0 ) − ?? ???????????? ??č????? ??????. U našem slučaju imamo dvije diferencijalne jednačine i to: 1. ?? ′ − ? 2 ??? 2 + ? = 0 Analizirajmo prvo diferencijalnu jednačinu ? ′ − ???? − ??? = ?: Zadatu diferencijalnu jednačinu napišimo u obliku ?′ = ?(?. (?0 . Sada oko tačke (?0 . y ′ − ???? − 7? ? = 0 2. ? ′ = ???? + 7? ? ???(?) = ?? Očigledno je funckija ?(?. Sada riješimo zadanu diferencijalnu jednačinu: y ′ − ???? − 7? ? = 0 → ? ′ = ???? + 7? ? ?? Poznato nam je da ?′ možemo zamijeniti sa ?? jer je svakako ? = ?(?): ?? → = ???? + 7? ? ?? → ?? = (???? + 7? ? )?? Integriranjem lijeve i desne strane: . ? > 0) koji je inače podksup skupa ???(?). te ima parcijalni izvod ??′ = 0. ?) u duhu realne funckije dvije realne promjenjive.

Analizirajmo sada drugu diferencijalnu jednačinu ?? ′ − ? 2 ??? 2 + ? = 0: Zadatu diferencijalnu jednačinu napišimo u obliku ?′ = ?(?. ?) može zapisati u obliku: ???(?) = {(?. ?0 ) − ?? ???????????? ??č????? ??????. ?) ∈ ?? : ? ≠ ?} Sada formirajmo pravougaonik oko tačke (?0 . Riješimo sada zadanu diferencijalnu jednačinu ?? ′ − ? 2 ??? 2 + ? = 0: . definiran kao : ? ≔ {(?.y) je elementarna funkcija pa je kao takva i neprekidna funkcija gdje je definirana. ?0 ∈ ?). ? > 0) Funkcija f(x. ?) ∈ ? 2 : ? ≠ 0} a kako je pravougaonik D podskup skupa Dom(f) to je funkcija f neprekidna funkcija i na pravougaoniku D te ima parcijalni izvod 2? ln(? 2 ) − 1 ??′ = ? Očigledno je da se domen izraza izvoda ??′ poklapa sa domenom funkcije. dobijamo partikularno rješenje zadane diferencijalne jednačine. Prilikom dodjeljivanja određene vrijednosti konstanti C. to je prema dobro poznatoj prvoj Weierstrassovoj teoremi. ?) u duhu realne funckije dvije realne promjenjive: ?? ′ − ? 2 ??? 2 + ? = 0 ??? 2 1 → ?′ − ?2 ? + ? ? = 0: ??? 2 1 → ?′ = ?2 − ? ? ? Očigledno se domen funkcije ?(?. Izvod ??′ je predstavljen elementarnom funkcijom pa je kao takav neprekidan gdje je i definiran. ?) ∈ ? 2 : |? − ?0 | ≤ ? ∧ |? − ?0 | ≤ ?}. (?. → ∫ ?? = ∫(???? + 7? ? )?? Nakon rastavljanja desnog integrala na dva integrala : → ∫ ?? = ∫ ???? ?? + ∫ 7? ? ?? → ? = ???? + ??? + ?. ?) ∈ ? 2 : ? ≠ 0} a kako je pravougaonik D podskup skupa Dom(f) to je izvod ??′ neprekidan i na pravougaoniku D a kako je pravouganik D zatvorena ograničena oblast. odnosno neprekidna je na skupu {(?. odnsono neprekidan je naskupu {(?. ? ∈ ? Zadnji dobiveni izraz naziva se opšte rješenje zadane diferencijalne jednačine. ?) a nakon toga analizirajmo funkciju ?(?. (?0 . izvod ??′ ograničena funkcija na oblasti D iz čegazaključujemo da zadana diferencijalna jednačina ?? ′ − ? 2 ??? 2 + ? = 0 ima jedinstveno rješenje u okolini proizvoljnog početnog uslova ?(?0 ) = ?0 .

? ≠ 0 ? 1 →?= (∗) ? −?′ → ?′ = (∗∗) ?2 1 ??? 2 Nakon uvršatavanja (*) i (**) u jednačinu ? ′ + ? ? = ? 2 ? dobije se: 1 ??? 2 ?′ − ?= − (∗∗∗) ? ? Očigledno je da je dobivena jednačina tzv. ?? ′ − ? 2 ??? 2 + ? = 0 ??? 2 1 → ?′ − ?2 + ?=0 ? ? 1 ??? 2 → ?′ + ? = ?2 ? ? Što je očigledno Bernoullijeva diferencijalna jednačina čiji je opšti oblik: ? ′ + ?(?)? = ?(?)? ? Ovaj tip diferencijalne jednačine svodi se linearnu diferencijalnu jednačinu uvođenjem smjene ? = ?1−? 1 →?= . linearna diferencijalna jednačina čiji je opšti oblik: ? ′ + ?(?)? = ?(?) Dobivenu diferencijalnu jednačinu. riješimo metodom varijacije konstanti: Pripadna homogena linearna jednačina jednačine (***) je : 1 ?′ − ?=0 ? 1 → ?′ = ? ? ?? ? → = ?? ? ?? ?? → = ? ? ?? ?? →∫ = ∫ ? ? → ln|?| = ???1 |?| .

→ ? = ?? ? Sada konstantu ?1 proglasimo funkcijom od (x): ?1 = ?1 (?) → ? = ?1 (?)? → ? ′ = ?1′ (?)? + ?1 (?) Sada to uvrstimo u linearnu diferencijalnu jednačinu: ??? 2 ? ′1 (?) ? + ?1 (?) − ?1 (?) = ? ??? 2 → ?1 (?) = ∫ ?? ? Sada izračunajmo integral I: 2 ??? 2 ? = ??? 2 → ?? = ?? ?=∫ ?? = { ? ? 1 −1 ?? = 2 ?? → ? = ? ? ??? 2 −2 →?=− − ∫ 2 ?? ? ? ??? 2 + 2 →?= − +? ? ??? 2 Vratimo sada integral I u jednačinu ?1 (?) = ∫ ? ?? ??? 2 + 2 → ?1 (?) = − + ????? ? Sada konstantu ?1 (?) vratimo u jednačinu ? = ?1 (?)? → ? = −??? 2 − 2 + ??2 1 Kako je ? = ? . treba projevjeriti da li je ? = 0 singularno rješenje diferencijalne jednačine ali najprije provjerimo da li je ? = 0 uopšte rješenje diferencijalne jednačine: ?=0 .? ≠ 0. to je ? ?= −???? − ? + ??? Zadnji dobiveni izraz naziva se opšto rješenje zadane diferencijalne jednačine ?? ′ − ? 2 ??? 2 + ? = 0 1 Pošto smo u izrazu je ? = ? isključili (da bi imalo smisla) ? = 0.

?. ? > ?) Za jednačinu n – tog reda se takođe definiraju Lipschitzovi uslovi. ?? . Zaključujemo da y = 0 jeste singularno rješenje diferencijalne jednačine jer se ne može dobiti iz opšteg rješenja ni za jednu vrijednost konstante ?? . … . Sada provjerimo da li je ? = 0 singularno rješenje diferencijalne jednačine: ? Ako se za neku vrijednost konstante ?? u izrazu ? = −???? −?+??? . … . onda iz te jadnačine izrazimo n – ti izvod. ?2 . … . Sljedeći korak je da napravimo određene zamjene i to ? = ?1 ? ′ = ?2 . onda ? = 0 nije singularno rješenje diferencijalne jednačine. . ( ?. … . Ispitivanje postojanja i jedinstvenosti rješenja diferencijalnih jednačina n – tog reda. ?. … . ?? ) ∈ ?? : |? − ?? | ≤ ? ∧ |?? − ??? | ≤ ? ∧ |?? − ??? | ≤ ? ∧ … ∧ |?? − ??? ≤ ?|}. ?? ) moraju biti ograničeni na oblasti D definiranu kao: ? ∶= {(?. . Ova funkcija mora da zadovoljava određene zahtjeve i to da je neprekidna na paralelopipedu (n – dimenzionalni ) i parcijalni izvodi po (?1 . ? (?−1). ? ′′ . ?? ) što predstavlja funkciju od (n+1) promjenjivih. međutim mi nikad postojanje i jedinstvenosti rješenja diferencijalnih jednačina n – tog redan. radimo na sljedeći način: Ako imamo jednačinu ?(?. ne ispitujemo pomoću tih uslova. ?. … . Sada ispitajmo postojanje i jedinstvenosti rješenja zadane diferencijalne jednačine : . ??. ?1 . ? (?−1) = ?? pa dobijemo da je ? (?) = ?(?. odnosno imamo da je ? (?) = ?(?. moze dobiti da je y = 0. ? ′ . ? (?) = 0. . → ?′ = 0 → ?0 − 0??? 2 + 0 = 0 →0=0 Pa zaključujemo da ? = 0 jeste rješenje diferencijalne jednačine.

taj paraleloped mora biti podskup 1 1 domena funkcije f. ?. Očito je funkcija ? elementarna funkcija pa je neprekidna na skupu ???(?). ? ∈ ? 2 2 Na desnoj strani jednačine. ?2 ) ??(?.?1 . ?2 neovisne promjenjive jedne od druge. . ??(?. ? > 0 2 2 Ova oblast D. 2 . ?) ≤ ?|? − ?| Međutim Lipschitzove uslove možemo zamijeniti sa uslovom da su : ??(?. U okolini ove tačke A formiramo paralelopiped koji ćemo nazvati kao oblast D i definirati kao: 1 1 ? ≔ {(?. ?2 ) = −4 ??1 . ?1 . čime je ispunjem prvi zahtjev za postojanje i jedinstvenost rješenja diferencijalne jednačine. ne može biti na rubu.?2 ) ??(?. ?1 . ?1 . nego je samo zamjena oznaka): ? = ?1 ? ′ = ?2 iz čega dobijamo funkciju ?(?. ?2 ) ∈ ? 3 : |? − 0| ≤ ? ∧ |?1 − | ≤ ? ∧ |?2 + | ≤ ?} . ?. . ?20 ) koja mora pripadati ???(?).?1 .?2 ) Sada odredimo parcijalne izvode ??1 ? ??2 : ??(?. Sada uvedimo određene zamjene (ovo nije nikakva smjena. ?2 ) analitičkog oblika: 1 1 ?(?. ?2 . ?2 ): a) |?(?. ?2 ) ? ??1 ??2 ograničeni na oblasti D. ?10 . ?1 . ?. − 2 ) koja očigledno pripada ???(?). odnosno u našem slučaju imamo da je ? ( 0. ?1 . ?2 ) − ?(?. ?. ? ′ ). 2? ′′ − 2?? ′ + 8? − cos(4?) = cos(3?) Sada izrazimo „najstariji“ izvod koji figuriše u našoj diferencijalnoj jednačini: 1 1 ? ′′ = ?? ′ + cos(3?) + cos(4?) − 4?. Očigledno je ???(?) = ? 3 . ?1 . ?)| − ?(?. ?1 . npr neka to bude neka tačka ? (?0 . ?2 ) = ??2 + cos(3?) + cos(4?) − 4?1 2 2 gdje su ?. mora biti podskup domena funkcije f što je u našem primjeru svakako zadovoljeno. ?2 )| ≤ ?|? − ?| b) |?(?. a kako je oblast ? ⊂ ???(?). ?1 . Sada ćemo iz početnog uslova očitati tačku. dobili smo funkciju ?(?. to je ? neprekidna na oblasti D. jer kad oko nje opišemo neki paralelopiped. ?. Trebaju biti zadovoljena dva Lipschitzova uslova (za ?1 .odnosno ona mora biti unutar domena funkcije f.

?2 ∈ ? a ?.?1 .?2 ) ??(?.?2 ) na oblasti D.?1 . a kako je ? ⊂ ? 3 to su parcijalni izvodi ??1 i ??2 neprekidni ??(?. Očito su parcijalni izvodi ??1 i ??(?.?2 ) ??(?.2 = ±2?.?1 .?1 . Očigledno nam u zadanoj jednačini figuriše drugi izvod pa ga zbog toga odredimo: ? = ?? ?? → ?′ = ??? ?? → ?′′ = ??2 ? ?? Sada to uvrstimo u jednačinu 2? ′′ + 8? = 0: 2?2 ?? ?? +8 ?? ?? = 0 Nakon dijeljenja lijeve i desne strane s 2?? ?? imamo: ?2 + 4 = 0 Iz čega slijedi da je ?1.?1 .?2 ) ??(?.?2 ) neprekidni su na skupu ? 3.?2 ) Očigledno da je ??? ( ??1 ) = ??? ( ??2 ) = ? 3 . pa postoji jedinstveno rješenje u okolini zadanog početnog uslova. jednakosti: ?1 = ? + ?? ?2 = ? − ?? . Sada riješimo ovu diferencijalnu ( za t = 0 ) koja ima oblik: 2? ′′ + 8? = cos(4?) + 1 što je očigledna obična linearna diferencijalna jednačina drugog reda.?1 . ?2 ) =? ??2 ??(?.?1 . ? se određuju iz slj. ??(?. ?1 .?2 ) ??(?. čije opšte rješenje ima oblik: ? = ????????? + ????????????? Najprije riješimo homogeni dio diferencijalne jednačine: 2? ′′ + 8? = 0 Pretpostavimo da je rješenje ove diferencijale jednačine ? = ?? ?? .?2 ) predstavljeni elementarnim funkcijama pa su kao takvi neprekidni gdje i definirani odnosno ??2 ??(?. homogeno rješenje diferencijalne jednačine je: ????????? = ? ?? (?1 ????? + ?2 ?????) gdje su ?1 . Pošto smo dobili da su (?1 ≠ ?2 ) ∈ ?.?1 . Oblast D je ograničena i zatvorena oblast pa su ??1 i ??2 ograničeni na oblasti D (prva Weierstrassova teorema).

te odredimo potrebne izvode: ??1 = ????(4?) + ????(4?) ?′?1 = −4????(4?) + 4????(4?) ?′′?1 = −16????(4?) − 16????(4?) Sada to uvrstimo u jednačinu 2? ′′ + 8? = cos(4?): −24? cos(4?) − 24? sin(4?) = cos(4?) Sada pronađimo koeficijente A i B na sljedeći način: −24A = 1 ? →?= − ?? −24? = 0 →?=? Pa je naše prvo partikularno rješenje oblika: 1 ??1 = − cos(4?) 24 Sada odredimo drugo partikularno rješenje iz jednačine: 2? ′′ + 8? = 1 Pretpostavimo da je naše drugo partikularno rješenje oblika ??2 = ?. očigledno je da je ? = 0 ? ? = 2.U našem slučaju. te nađimo potrevno parcijalne izvode: ??2 = ? ?′?2 = 0 ?′′?2 = 0 . pa iz toga imamo da homogeno rješenje naše diferencijalne jednačine ima oblik: ????????? = (?? ????? + ?? ?????) Nađimo sada partikularno rješenje diferencijalne jednačine koje ima oblik: ????????????? = ??1 + ??2 Odredimo prvo prvo (??1 ) partikularno rješenje: 2? ′′ + 8? = cos(4?) Pretpostavimo da je ??1 = ????(4?) + ????(4?).

Sada to uvrstimo u jednačinu 2? ′′ + 8? = 1: 0 + 8? = 1 ? →?= ? Pa je naše drugo partikularno rješenje oblika: 1 ??2 = 8 Odnosno. partikularno rješenje naše diferencijalne jednačine jednako je zbiru pojedinačnih (prvog i drugog) partikularnih rješenja: ????????????? = ??1 + ??2 ? ? → ????????????? = − ???(??) + ?? ? Nakon što smo pronašli homogeno i partikularno rješenje naše diferencijalne jednačine. možemo napisati opšto rješenje: ? ? ? = ?? ????? + ?? ????? − ???(??) + ?? ? .