Predavanje

Klasifikacija tehnika džudoa

o s n o v n i b o rb rn i
s ta v o v i
s h iz e i
o s n o v n i b o rb rn i
g a rd o v i
k u m ik a ta

k r e t a n ja
K la s if ik a c ija sabaki
t e h n ik a u
d `u d o u

t e h n ik a b a c a n ja
nage w aza

t e h n ik e k o n tr o le
k a ta m e w a z a

Osnovni borbeni stavovi (šizei)

Osnovni borbeni stav u džudou, je specifični položaji, definisani odnosima
segmenata nogu tela. Borbeni stavovi treba da obezbede dobru pokretljivost,
stabilnost i mogućnost brzog prelaska iz stava u stav.

Stavovi se uglavnom dele na:

 prirodne (šizen-tai)
 odbrambene (džigo-tai).

Sigurnost ravnotežnog položaja u borbenom stavu u labilnoj vrsti ravnoteže,
zavisi od visine težišta tela i veličine površine oslonca.

Ta sigurnost je veća ukoliko je ugao sigurnosti veći. Ugao sigurnosti je ugao
koji zatvara linija povučena od težišta tela do krajnjih graničnih tačaka površine
oslonca sa vertikalom spuštenom iz težišta. Ugao sigurnosti će biti veći ukoliko je
težište tela spušteno i površina oslonca povećana. Na taj način povećavamo
stabilnost ravnotežnog položaja. Ukoliko težište tela “izađe” van površine oslonca telo
će pasti, ukoliko se ne uspostavi nova površina oslonca, na koju će padati projekcija
težišta tela.

Branislav Banić 0
Predavanje

Prirodni stavovi (šizen-tai)

Kod ovoga stava položaj tela se zasniva tako da je razmak između stopala
jednak širini kukova. Težište tela je na polovini površine oslonca, težina je
ravnomerno raspoređena na oba stopala. Ruke su prirodno opuštene, pogled u visini
očiju. Zavisno od toga koja noga je isturena napred, razlikuje se desni i levi prirodni
stav.

Odbrambeni stav (džigo-tai)

Kod ovoga stava položaj tela se zauzima tako da je razmak između stopala
otprilike jednak dvema širinama kukova. Telo je povijeno napred a kolena su takođe
lagano savijena. Težište tela je spušteno, a težina ravnomerno raspoređena na oba
stopala. Ovaj stav je pogodan za uspešnu odbranu od napada protivnika ali je veoma
nepogodan za napadačke akcije i brzo menjanje položaja tela. I kod ovoga stava,
zavisno od noge koja je isturena, razlikujemo desni i levi odbrambeni stav.

Branislav Banić 1
Predavanje

Osnovni hvatovi u gardu (kumi-kata)

Gard predstavlja borbeni stav u kome su osim položaja nogu jesno definisani i
položaji ruku.

Branislav Banić 2
Predavanje

Najčešći osnovni hvatovi (kumi-kata), u borbenom džudo stavu ozvode se na
sledeći način.

A. Desni gard: desna ruka na reveru kod ključne kosti, leva ruka na rukavu
ispod lakta.

B. Levi gard: leva ruka na reveru kod ključne kosti, desna ruka na rukavu
ispod lakta.

C. Centralni gard: obe ruke za revere kimona.

Kretanje (sabaki)

Kretanje je integralni deo tehnike džudoa. Nemoguće je zamisliti izvođenje bilo
koje tehnike napada, protivnapada i odbrane bez specifično usavršene tehnike
kretanja, koja se postiže dugotrajnim treningom.

Stabilnost i efiksnost borbenog stava zavisi od vrste i načina kretanja. Da bi se
očuvala stabilnost i dobra ravnoteža stava prilikom kretanja, potrebno je da težište
tela prilikom pokreta bude okomito iznad nogu. Putanja težišta tela trebala bi da ima
što više horizontalno kretanje (što manje oscilovanje težišta u vertikalnom pravcu),
što može biti osnovni kriterijum za određivanje racionalnog kretanja. Prilikom
kretanja ne preporučuje se podizanje stopala sa površine oslonca, ukrštanje nogu i
kretati se poskocima. Zato je potrebno da stopala klize po površini oslonca, bez
oscilovanja težišta u vertikalnoj ravni.

Na osnovu oblika linije kretanja tela kretanja se dele na:

 pravolinijska (Šin-Tai)
 kružna (Tai-Sabaki)

Branislav Banić 3
Predavanje

Kod pravolinijskog kretanja postoje dva osnovna načina pomeranja stopala:
normalno, punim korakom, kao u hodu polukorakom, sa privlačenjem drugog stopala.

Kružna kretanja (Tai-Sabaki) se često primenjuju prilikom uspostavljanja i raskidanja kontakta
sa telom protivnika i to pri napadu, kontranapadu i odbrani.

Postoje sledeći oblici Tai-Sabakia:

 jedna četvrtina okreta prema protivniku,
 jedna četvrtina okreta od protivnika,
 pola okreta.

Tehnike padova (ukemi-waza)

Tehnika ublažavanja pada (tehnika pada) predstavlja najefikasniju tehniku
“amortizacije” pada tela na tvrdu podlogu. Tehnikom pada trerba zaštiti osetljive
delove tela od povreda, a unutrašnj organe od snažnijih potresa.

Postoji veliki broj padova i njihovih varijanti a njihova klasifikacija se vrši u
odnosu na tri osnovne karakteristike:
1. Prema površini tela na koju se najčešće pada:
 padovi napred,
 padovi na leđa i
 padovi na “prsa” (direktno napred).
2. Prema pravcu i smeru u kojem se izvode:

Branislav Banić 4
Predavanje

 padovi napred, (levo –desno);
 padovi nazad, (levo –desno);
 padovi u stranu, (levo, desno).
3. Prema međusobnom odnosu visine ramenske ose i ose kukova, u momentu uspostavljanja
prvog kontakta tela sa podlogom.
 padovi kod kojih su osa kukova i ramenska osa na približno istoj visini (uzdužna osa
tela približno paralelna sa podlogom);
 padovi kod kojih je ramenska osa niža od ose kukova (pad prema glavi); i
 padovi kod kojih je osa kukova niža od ramenske (“obaranja do seda ili kleka”).

U obuci padova koristi se niz odgovarajućih pomoćnih vežbi, koje su po
strukturi veoma slične samim padovima ili njihovim pojedinim fazama kretanja. Prvo
se izvode pomoćne vežbe iz nižih položaja (ležeći, sedeći, klečeći...), pri manjim
brzinama, da bi se postepeno došlo do padova iz stojećeg stava sa odrazom ili
bacanjem od strane protivnika.

Položaj glave kod padova ima “vodeću” ulogu u raspodeli tonusa
odgovarajućih grupa mišića, pri formiranju lučne površine preko koje se vrši
kotrljanje. Brada je u trenutku pada obično priljubljena uz prsa, a pogled usmeren na
suprotnu stranu od ramena preko kojeg se vrši kotrljanje.

Pad napred sa kolutom – Zempo-ukemi

U prvoj fazi ovog pada dolazi do formiranja lučne površine u čiji sastav ulaze:
brid šake, podlaktica i nadlaktica desne ruke, preko koje se vrši kotrljanje,
nastavljajući se dijagonalno preko desnog ramena i zaobljenih leđa do suprotnog
(levog) kuka. Telu se saopštava rotaciono kretanje, napred desno, preko formiranog
luka, ekscentričnim odrazom, napred isturene desne noge. Brid šake i lakat desne
ruke, povijene u laktu oko 1500, okrenuti su u pravcu i smeru kretanja, dok je glava,
bradom priljubljena na spoju grudne i leve ključne kosti, usmerena prema levom
ramenu. Trenutak ranije no što levi kuk i leva lopatica dodirnu podlogu, izvodi se

Branislav Banić 5
Predavanje

snažan-oštar udarac dlanom i podlakticom leve ruke i tabanom stopala desne noge.
Zamah i rotacija, saopštena ekscentričnim odrazom na početku kretanja, pomažu da
se izvrši ustajanje do uspravnog stava (kotrljajući pad).

Najčešće greške:
- kretanje u sagitalnoj ravni, preko glave, kao kod “koluta napred”;
- loše formirana lučna površina (isuviše povijena ruka u laktu;
- nepravovremeni udarac rukom i stopalom - tabanom suprotne noge;
- ukrštanje nogu pri ustajanju.

Branislav Banić 6
Predavanje

Pad u stranu – Yoko-ukemi

Kod padova u stranu kod kojih je ramena osa niža od ose kukova pad se
ublažava udarcem desne ruke i nastavkom kotrljanja, sa okretom preko leve ili desne
nadlaktice i odgovarajućeg ramena do ustajanja. Glava se okreće na suprotnu stranu
od pravca i smera prebacivanja karličnog pojasa i nogu. šaka druge ruke je na
pojasu.

Osnovne greške:
- nepravovremeno izvođenje udarca rukom;
- udarac glavom - potiljkom pri okretu preko podlaktice;
- udarac kolenima o tlo, pri okretu, pre no što vrhovi tabana stupe u kontakt sa pod logom
na koju se pada.

Kod padova kada je uzdužna osa tela prilično paralelna sa podlogom,
amortizacija pada se izvodi udarcem desne ruke i levog stopala - kod pada na desnu
stranu. Ova varijanta se može uvežbavati i preko kotrljajućeg pada napred, jer se
kotrljanje može zaustaviti upravo u trenutku kada se telo nađe u položaju sa
uzdužnom osom približno paralelnom sa podlogom i kada je relativno lako izvesti
udarac levom rukom i desnim stopalom. Dobre rezultate, u obuci ovog pada, daje i
metoda u kojoj partner izvodeći tehniku bacanja “Uki goshi”, spušta na tlo suvežbača
u potreban položaj za izvođenje odgovarajućeg udarca, držeći ga oko pasa.

Osnovne greške:
- savijanje ruke, kojom se izvodi udarac, u zglobu lakta za 90 o ili manje, tako da se povređuje
lakat;

Branislav Banić 7
Predavanje

- padanje na levi kuk, bez da se izvede udarac desnim stopalom.

Pad nazad - Uširo ukemi

I iz ove grupe padova biće prikazane dve osnovne varijante:
- pad sa odrazom, fazom leta, okretom i ustajanjem;
- “pad na leđa”, pri kojem je uzdužna osa približno paralelna sa podlogom.

Branislav Banić 8
Predavanje

Tehnike bacanja (nage vaza)

N o ž n a b a c a n ja
(A S H I W A Z A )

B o č n a b a c a n ja
T E H N IK E (K O S H I W A Z A )
BACANJA
(N A G E W A Z A ) R u č n a b a c a n ja
(Te W A Z A )

Bacanja su najatraktivniji deo tehnike džudoa, i po mnogima osnovni zahvati u
džudou. Sve tehnike bacanja se dele na četiri velike grupe:

 bočna bacanja Koši-Waza
 ručna bacanja Te-Waza
 nožna bacanja Aši-Waza
 požrtvovana bacanja Sutemi-Waza

Da bi se uspešno izvelo bilo koje bacanje neophodni je prvo narušiti stabilnost
ravnotežnog položaja protivnika, u pravcu i smeru bacanja, pokretima tela koji
omogućavaju uspostavljanje određenog kontakta sa telom protivnikom ne dozvoliti
ponovno uspostavljanje stabilnosti ravnotežnog položaja. Tako izvučeno telo iz
ravnotežnog položaja i “zablokirano”, baca se na tlo uz korišćenje sprega sila (spreg
sila predstavlja dve sile koje su približno paralelne, istog inteziteta a suprotnog
smera delovanja).

Iako svako bacanje predstavlja jednu celinu u kretanju, koje se izvodi
kontinuirano, razlikujemo tri faze kretanja, od kojih svaka za sebe predstavlja
zasebnu celinu:

Narušavanje ravnoteže (Kuzuši)

Izvlačenje iz ravnoteže tela protivnika u pravcu i smeru izvođenja bacanja, da
bi se stekao prvi uislov za uspešno izvođenje bacanja. Ukoliko protivnik čvrsto stoji
na obe noge, i u potpunosti vlada svojom ravnotežom, veoma je teško ili gotovo
nemoguće izvesti tehniku bacanja. U džudou se u principu operiše sa osam pravaca
(ukupno ih postoji 14) u koje nekoga možemo izbaciti iz ravnoteže.

Branislav Banić 9
Predavanje

Ovladanjem protivnikovom ravnotežom je rezultat raznovrsnog treniga, i mora
se vežbati u mestu i pokretu. Treba koristiti najpodesnije trenutake, u kojima
protivnik upravo prenosi težište sa jedne noge na drugu. Međutim, pošto se ovde radi
o delićima sekunde, potrebno je osetiti pravi trenutak kada ovo treba izvesti.

Treba uvek imati na umu da je partnera najlakše izbaciti iz ravnoteže u onom
pravcu u kome se kreće. Takođe je pogodan pravac u koji naginje glavu.

Nastavak bacanja (Cukuri)

Bacanje se može izvesti bez većih smetnji samo ako je protivniku narušena
ravnoteža, i dok se on nalazi u tom položaju. Ova faza bacanja ima zadatak, da za
momenat zadrži protivnika u položaju neravnoteže i obezbedi potreban kontakt sa
protivnikovim telom, što omogućava efikasno izvođenje završne faza bacanja.

Branislav Banić 10
Predavanje

Tokom treninga, džudista će vremenom otkriti jedan ili više stavova u napadu
koji mu naročito odgovaraju. Opredeljujući se za jedan, ili neke od njih, oni postaju
njegova specijalnost.

Završnica bacanja (Kake)

Ova faza bacanja se sastoji u odvajanju tela protivnika sa tla i saopštavanju
telu odgovarajućeg sprega sila. . Bacanje će biti efektno izvedeno samo u slučaju,
ako se prilikom završne faze bacanja svi delovi tela deluju sinfronizovano. Razumljivo
je, da pri svakom bacanju neki drugi deo tela ima naročitu ulogu, pa su prema tome
bacanja podeljena u grupe. Ali i pored ove činjenice prilikom izvođenja svakog
bacanja, značajnu ulogu ima pokret čitavog tela.

Branislav Banić 11
Predavanje

Branislav Banić 12