LEKCIJE IZ
UBIJANJA

PRVO POGLAVLJE

Istog časa kad je izašla iz tople kuhinje što je mirisala na kolače i u
zadnjem hodniku ugledala dva muškarca kojima se sa čizama topio
sneg, Rouina Kuper je tačno znala šta je to: njena greška. To što
godinama nije zaključavala vrata i prozore, što je ostavljala ključ u
kolima, što nije verovala da će se išta slično ovome ikad desiti, to što se
godinama osećala bezbedno - sve je to bila laž koju je iz gluposti sebi
govorila. I još gore, laž za koju je bila dovoljno glupa da u nju poveruje.
Na kraju ispadne da ti čitav život nije ništa drugo do čekanje da se
suočiš sa sopstvenom neizmernom glupošću. Jer evo je sad, na
kilometar i po od najbližeg suseda i na pet kilometara od naselja
(Elinson u Koloradu, 697 stanovnika), sa trinaestogodišnjim sinom na
spratu, desetogodišnjom ćerkom na tremu pred kućom i s dva
muškarca u hodniku u dnu kuće, jedan ima pušku, drugi dugo sečivo
koje ju je čak i u ovako opasnom trenutku navelo da pomisli mačeta,
premda je to bilo prvi put da je vidi uživo, a ne samo na filmu. Kroz
otvorena vrata iza njih videlo se da sneg i dalje veje u kasno popodne,
lep spram tamne obline šume. Do Božića je ostalo još samo pet dana.
Snažno je osetila prisustvo svoje dece i živo ih zamislila. Džoš leži
na nenameštenom krevetu sa slušalicama na ušima. Nel u crvenoj
zimskoj jakni stoji i posmatra sneg i zamišljeno gricka čokoladne
korpice s puterom od kikirikija koje je iskamčila pre manje od deset
minuta. Kao da je neki nevidljiv nerv povezivao oba deteta s njom, s
njenim pupkom, s njenom matericom, s njenom dušom. Jutros joj je Nel
rekla: Onaj Stiven Tajler liči na pavijana. Umela je da dođe i izjavi tako
nešto bez ikakvog povoda. Kasnije, posle doručka, Rouina je čula Džoša
kako kaže Nel: Hej, vidiš ono? To je tvoj mozak. „Ono” je, znala je
Rouina, bilo nešto poput kukuruzne pahuljice ili kuglice od sline. Njih
dvoje su se večito nadmetali da pronađu nešto malo ili gadno i kažu
onom drugom da mu je to mozak. Pomislila je kako je blagoslovena što
joj se deca ne samo vole već se i lepo slažu, mada to ne bi priznali.
Pomislila je koliko toga divnog u životu ima dok joj se telo praznilo, a
prostor oko nje obrušavao na kožu kao jato muva, i osetila je kako joj

se suva usta otvaraju i iz njih navire vrisak...
ne vrišti...
ako Džoš bude ćutao a Nel ostane...
možda samo silovanje o bože...
štagod da oni...
puška...
Puška joj je zaključana u plakaru pod stepenicama, a ključ je na
svežnju u njenoj tašni, a tašna joj je na podu spavaće sobe, a spavaća
soba je predaleko.
Treba samo da izdržiš. Po svaku cenu...
Međutim, onaj krupniji je prišao tri koraka i kao na usporenom
filmu, kako se Rouini učinilo (imala je vremena da oseti ustajao miris
znoja, mokre kože i neoprane kose, da vidi sitne crne oči i veliku glavu,
pore oko nosa), zamahnuo kundakom i zveknuo je posred lica.

Džoš Kuper nije ležao na krevetu, ali jeste imao slušalice na ušima.
Sedeo je za pisaćim stolom sa električnom gitarom skvajer
stratokaster (polovna, iBej, dvesta dvadeset pet dolara, morao je da
priloži pedeset dolara koje mu je baba poslala pre tri meseca za
rođendan da bi obrlatio mamu) priključenom na malo kućno pojačalo i
pratio uputstvo sa Jutjuba - Kako da odsvirate „Rain song” od Led
Cepelina - trudeći se da ne misli na porno-snimak koji je pre tri dana
video kod Majka Vejnrajta na kome dve žene - starija riđokosa sa
zelenom senkom za oči i mlađa plavuša koja je ličila na Saru Mišel Gelar
- jedna drugoj mehanički ližu genitalije. Ženska šezdesetdevetka, kazao
mu je Majk žustro. Za minut će preći na bulja uz bulju. Džoš nije imao
pojma šta to „bulja uz bulju” uopšte može da bude, ali je preplavljen
sramom znao da šta god to bilo želi to da vidi. Majk Vejnrajt je bio
godinu dana stariji od njega i znao je sve o seksu, a roditelji su mu bili
toliko čudni i uvrnuti da se nisu setili da mu na kompjuter postave
roditeljsku zaštitu. Za razliku od Džošove mame, koja ju je postavila jer
je to bio uslov da uopšte dobije kompjuter.
Kad god bi se setio one dve žene, digao bi mu se. I upravo je zato i
pustio snimak na Jutjubu da to izbegne. Nije hteo da drka. Osećanje
koje bi ga posle obuzelo deprimiralo ga je. Težina u rukama i dosada na
licu ozlovoljile bi ga, pa bi praskao na Nel i mamu.
Prisilio se da se vrati Cepelinima. Pesma Rain song ga je zbunjivala

sve dok mu internet nije kazao da nije odsvirana u standardnom
tonalitetu. Kad je promenio tonalitet (D-G-C-G-C-D), sve mu se
odjednom otvorilo. Bilo je nekoliko baš gadnih akorda u uvodu, ali to je
samo stvar vežbe. Još nedelju dana i skinuće je.

Nel Kuper nije bila na tremu. Bila je kod ivice šume u dubokom snegu i
posmatrala ušatog jelena udaljenog tek pet-šest metara. Bila je to
zapravo košuta. Sa onim crnim očima i dugim trepavicama što
izgledaju kao da su veštačke. Bliže od pet-šest metara ne možeš ni da
im priđeš. Nel je ovu košutu hranila već nekoliko nedelja, bacala joj
sačuvane ogriske od jabuka i šake oraha i suvog grožđa koje je krišom
uzimala iz maminog kredenca. Košuta ju je znala. Nije joj nadenula ime.
Nije joj se obraćala. Više je volela ove tihe snažne susrete.
Skinula je rukavice, pa zavukla ruku u džep da uzme dopola
pojedenu jabuku. Narukvica koju joj je majka poklonila za deseti
rođendan u maju belasala se od odsjaja sa snega. Srebrno lanče o kome
visi tanan zlatan zec u trku, iz profila. Nekad je bila prababina, pa
babina, pa mamina, a sad je njena. Rouinini preci s majčine strane došli
su iz Rumunije. Po starom predanju, nekada davno ljudi su se bavili
čarobnjaštvom, a zec je bio amajlija za bezbedno putovanje. Nel je
oduvek obožavala tu narukvicu. Jedna od njenih najranijih uspomena
jeste ta kako je vrti na majčinoj ruci dok blista na suncu. Zec je imao
neki sopstveni daleki život, premda mu je oko bilo tek bademasta rupa
u zlatu. Nel to nije očekivala, ali uveče na njen rođendan, pošto su svi
pokloni odavno već bili otvoreni, mama je došla u njenu sobu i stavila
joj je oko leve ruke. Sad si dovoljno velika, kazala joj je. Dala sam da se
skrati. Nosi je na levoj ruci da ti ne smeta dok crtaš. I nemoj da je nosiš
u školu, važi? Ne želim da je izgubiš. Ostavi je za vikende i praznike. Nel
se iznenadila, a preplavili su je i ljubav i tuga u isti mah kad joj je majka
rekla „sad si dovoljno velika”. Tako joj je majka delovala staro. I
usamljeno. I jedna i druga ponovo su snažno osetile odsustvo Nelinog
oca. Nel na to obuze nežnost prema majci, koja se, shvatila je to s
užasnom jasnoćom, sama hrabro nosila sa svim onim uobičajenim
stvarima - da vozi Džoša i nju u školu, da kupuje, sprema ručak - pošto
je tata umro.
Sad kad je pomislila na to, rastužila se. Rešila je da više pomaže
majci. Daće sve od sebe da radi po kući, a da joj se to ne kaže.

Došlo je do rasprave sa šerifom Herlijem. Gospodin Grir se na kraju dovezao kolima do zapadne strane mosta i peške odvukao namirnice do brvnare. Džoš je u poslednje vreme počeo da govori takve stvari. Ne znam kako će se snaći. ali je na tome ostalo. ali sigurno će uskoro ponovo morati u naselje. a one ogromne uši (zato ih i zovu ušati jeleni) trzale su joj se lepećući poput ptičjih krila. neke nisu. kako su saznali iz priče što se pronela mestom. Kroz koju godinu bićeš verovatno gora od njega. mada Nel ni na tren nije verovala da on stvarno tako misli. koji je rekao da ga je baš briga što brvnara zakonski pripada gospodinu Griru (nasledio ju je pre mnogo godina kad mu je otac umro) i da ne dolazi u obzir da kolima pređe preko mosta. a toliko je dugo bila napuštena. tiho prisustvo. Ni to ne bi trebalo da radi. Šta god da je životinja čula. Košuta je đipila i pobegla. u brvnari nema ni telefona. One nemaju osećanja. Košuta je bojažljivo prišla. Njegova popravka nije prioritetna pošto je koliba jedina kuća u krugu od trideset kilometara sa te strane klisure. a neke nisu ni jedno ni drugo. na šta je Rouina odvratila: Bog sveti zna. Nel ju je čula kako kaže: Šta li kog đavola traži tamo?. Ona i Džoš su bili u školi kad se provezao pored njihove kuće. Kako mama kaže. Hoda pomoću štapa. pa naglo uplašeno podigla glavu. Ne znaju čak ni da postojiš. Tajanstveni matorac zvao se Anđelo Grir. To se kaže neutralan. Za nju je šuma i dalje bila samo veliko. na kilometar i po istočno od Kuperovih. U svakom slučaju grešiš: stvari su samo stvari. To ti je pubertet.) Košuta je bila napeta. Nel je pretražila džepove. Nel nije. Most je zapravo već više od dve godine zatvoren za saobraćaj. osluškivala je nešto. onjušila mesto gde je ogrizak od jabuke pao. Jedan deo njega udaljavao se od nje. ali u njima više nije bilo ni oraha ni suvog grožđa. Ili je pre on primoravao sebe da se od nje odalji. Most nije bezbedan. Pojavio se pre nedelju dana i uselio u napuštenu kuću iznad mosta. U kući je pukla puška. Mama joj je kazala: Samo imaj strpljenja. kazao je šerif Herli. Nel se zapitala da to nije onaj tajanstveni matorac iz brvnare preko klisure. Za saobraćaj preko reke Lup koristi se most malo južnije. (Neutralno prisustvo. Nel još nije videla gospodina Grira. dušo. Kad je Sejdi Pinker navratila prošle nedelje. . Možda je otišao tamo da pronađe boga. blago. preko kog se izlazi na auto-put 40. Neke stvari su na tvojoj strani. rekao joj je Džoš.

miris tek ispečenih kolača iz kuhinje. tamna i sjajna kao rubin. bila je bespomoćna. Ovo je san iz kog će se naterati da se probudi. koja joj je oduvek bila prijatelj. Nel je poželela da ih pokrije. Tlo pod njenim nogama bilo je kao odlomljena santa leda koju jaka struja odnosi dok ona trči ka kopnu. Kosa joj je bila čudna. Bilo je užasno. Majčine gole noge polako su se pokretale u krvi. Jedino spoznaja da je svet planirao ovo celog njenog života i da je sve ostalo bilo samo trik da je zavara. DRUGO POGLAVLJE Nel je potrčala. svetlost prodire kroz rupice za pertle. prošaputala je majka.. Oči su joj bile otvorene. Detalji su bili novi i prenaglašeni: škriput snega. Njena majka je ležala na boku u dnu stepenica. samo grub dah. „Mama!” „Beži”. Samo. majčina bela zadnjica i leva butina sa šaricama proširenih vena tako otkrivene nasred hodnika. Govorila je sebi da to nije puška. Majka je trepnula. Nel je imala osećaj kao da je naduta i da lebdi. Pokrenula ruku kroz krv i prinela prst usnama. Kuća nije mogla ništa sem da posmatra u bolnom šoku. čvrst i prevelik za njeno grlo. Vazduh je bio nekako živ i uskomešan kao da je pun čestica što šapuću. . mama. Džošove bordo starke kod vrata dnevne sobe. mama. ona se praćakala i praćakala. Usne su joj uobličavale mama.. Krv joj je navrla u lice i slila joj se u šake. ali površine nije bilo. zamršeni čvor na hrastovom parketu. A znala je da jeste.. a gaćice su joj visile oko levog članka. Kuća. Oko nje lokva krvi. „Još su ovde. nikakve jave da se u njoj probudi... Praćakaš se pod vodom i zadržavaš dah dok se s mukom probijaš ka površini što se tek nazire. a onda izbiješ na sladak vazduh.. Suknja joj je bila podignuta. ali nikakav zvuk nije izlazio iz njih. To je podsetilo Nel na ono kad jedna drugu golicaju trepavicama po obrazu. Pst! Taj je pokret ostavio uspravnu crvenu crtu nalik karminu na usnama gejše..” Kapci su joj zatitrali i spustili se.

Beži ili ću se naljutiti. „Trči kod Sejdi. Uporno je zastajala. „Smesta beži. Idi! Smesta!” Dok se odmicala od majke. Biću ja dobro. Ne šalim se. prosiktala je. to je njena majka žustrije klimala glavom. ali ti moraš da bežiš. samo nastavi. „Odmah!”. U dnevnoj sobi. Majka ju je uhvatila za zglob i prasnula. da. Ali što se više udaljavala. . Nel. Nel se činilo kao da se koža koja ih povezuje cepa. U člancima.” Sa sprata se čulo pomeranje nameštaja. „Odmah idi! Brzo!” Nešto se pomerilo mnogo bliže. kolenima i zglavcima osećala je užasnu prazninu. Stigla je do otvorenih zadnjih vrata kad je neki čovek izašao iz dnevne sobe. „Mama!” Majčine se oči otvoriše. da. samo nastavi. Nije mogla da guta. dušo.

Blede plave oči podsetile su Nel na streličarske mete. što joj se opirala. razgovore poput onih koje su u poslednje vreme vodile kad su razgovarale kao žena sa ženom. miris majčine pomade za ruke. pičko”. . Mama. Sigurno mu smrde noge. a šake prljavih noktiju izgledale su kao da su se prebrzo odmrzle. sutra. TREĆE POGLAVLJE Imao je bakrenu kosu i masne uvojke što su mu sezali sve do brade obrasle retkim maljama.. pa se napinje i povlači telo da uhvati korak s njom. Tamne zamašćene farmerke i crna štepana jakna s poderotinom na grudima iz koje viri meka siva postava. a onda se izvila i poletela kao da joj je ostatak tela za delić sekunde sporiji.. blage i lukave. doručak u neurednoj kuhinji. Biću ja. Trenutak se odužio čitavu večnost. sa osmehom je kazao Rouini. izluđujuće joj izmiče. do guše u vodi zelenoj kao flaša. nekako. „Dobro” je značilo kasnije. dane. Delovao je i napeto i ushićeno. Jednom na plaži. miris tosta i kafe. Prostor oko nje bio je težak. Biću ja dobro. odvoženje u naselje. Džoš. morala je da gaca kroz njega. Nel. Lice mu je bilo vlažno. pa mora da sustigne glavu. kad su bili na letovanju u Delaveru. Dobro. gledanje televizije uveče. Tako se ona osećala dok je trčala i osvrtala se. ali ti moraš da bežiš. ajkula! Tik iza tebe! Brzo! I premda je bila sigurna da je zeza - ili skoro sasvim sigurna - osetila je agoniju težine vode. stajala je na prstima u okeanu. pomislila je na to kako je košuta đipila i pobegla u šumu. Kad se Nel pokrenula. „kako se držiš?” Okrenuo se i ugledao Nel. pomislila je Nel. Sejdino navraćanje. „Hej. kao da joj je volja malčice ispred nje. a Džoš je povikao: O bože. Glavu je trgla udesno kao da su je cimnule nevidljive uzde. nedelje i godine. usporavala je u dosluhu sa ajkulom.

Ali ipak je trčala. guste. Samo to želim. Najslabiji vetrić odići će je u vazduh kao jesenji list. bledoplave oči kao u koze. Mogla bi da stane.” A onda je protresao levu nogu da se oslobodi Rouinine ruke što mu se obavila oko članka. Ono kako su se majci kapci spustili i podigli kao da mora vrlo pažljivo na nešto da se usredsredi. Ni Džoša. Po prvi put je pomislila: Nikad više nećeš videti majku. Žudnja da stane bila je tako snažna. U glavi je čula sopstveni glas kako ponavlja nikad više nećeš videti majku. pičko i majčinim kako recituje Šume su divne. Nešto je tresnulo iza nje. To osvrtanje ju je skupo koštalo. nije se sećala gde. bat i škripa njegovih čizama po snegu. Pičko. U tom času videla je kako mu se otvaraju usta obrasla bakarnim maljama. Samo će ga navesti na još. Izgledao je kao da razmišlja o nečemu drugom. Želela je da se vrati kod majke. Znala je da ne treba da se osvrće. Riđokosi čovek podizao se sa poda u hodniku smejući se i rekavši: „Šta koji kurac. ali nije mogla da se suzdrži. Bio je vrlo blizu nje. A opet iz te iscrpljenosti neki nagon ju je poterao i njene su se noge pokrenule jedva dotičući nabijeni sneg koji su ona i Džoš utabali u šetnjama do šume. a ne o njoj. tamne. Bio je nadomak nje.. To joj se činilo nemoguće. uspem. crvene ruke pružene ka njoj. al’ moram reč da držim. Šuškanje rukava štepane jakne. Onih dvadeset metara se istopilo. Reč je bila tamna i skorena od prljavštine. Čula ju je dotle možda dvaput u životu. Kakva je glupača što je pomislila da može da mu pobegne. oštar nos s dugim odranim nozdrvama. samo me pusti da pokrijem mami noge i zagrlim je.. bila je tako prazna. Negde duboko u sebi Nel je znala da su to poslednji atomi majčine snage. Imala je prednost od dvadesetak metara. A onda možeš da me ubiješ. Delovao je zabrinuto.. okrene se.. Bili su to poslednji atomi njene snage. Duge noge i snaga odraslih. to je značilo. Osvrnula se ka kući. To je značilo. Trčala je. kaže onom čoveku: Baš me briga šta će se desiti. Spotakla se... Kako se držiš? Osmeh sa kojim je to kazao značio je da ga ništa neće sprečiti da radi ono što je radio ma šta mu ti rekao. sitne zube požutele od duvana. kučko. i milje prođem pre neg usnem1. pomešan s onim njegovim hej. zapela vrhom leve .

Prstima joj je očešao kapuljaču. Daleki život zlatnog zeca odjednom je bio tako blizak njenom. ajde.cipele o zemlju. Ali promašio ju je. Uspela je da se održi na praznim nogama - jedva nekako - a on se teško svalio iza nje zastenjavši i prosiktavši jebemti. Ne znaju čak ni da postojiš. a popodnevna svetlost bila je na izmaku. dušo. Stvari su samo stvari. Majčine oči su govorile ajde. One nemaju osećanja. . Nel je čula sebe kako jeca. Nikad više. pružila ruke da se dočeka. Neka toplina oblila joj je pantalone i shvatila je da se upiškila. Ali već je stigla do šume.

Crvena.) Da li da se popne? Ne. pa se obuci. Kud god da trči. A tu su bile i njene stope. na to pomislila. ČETVRTO POGLAVLJE I dalje je išao za njom. Negde pod snegom bila je utrta staza. Po glavi su joj se motale sve te beskorisne misli. Samoživo drveće nije joj davalo nikakve znake. dušo. Zečje srce sad je bilo njeno. nemoj više posvuda da se vereš. Šuma nije bila u šoku kao što je kuća bila. Na šta joj je majka odvratila: Ne brinem se ja da ćeš pasti. ali ruke su joj bile slabe. Ne olakšavaj mu. preplašeno je tuklo. vrzmale oko slike majčinog lica i onoga kako je onako sporo trepnula. Ponovo je potrčala. Jakna ti je crvena. Miris starog drveća i netaknuti sneg oduvek su je podsećali na Narniju. Odmakni mu. kao neke udaljene stvari sa kojima je izgubila vezu. I sad je. Postava jakne bila je teget boje. on će znati. Nel joj je kazala: Neću da padnem. čuo se glas. rekla joj je jednom majka. Jele i sneg zbijali su sve zvuke kao u studiju Ejminog tate. „Dolazi ovamo. sićušno. uprkos svemu. Bar dok ne zgasnu i poslednji zraci svetla. Čučnula je iza jedne duglazije i skinula jaknu. Ispod ima crn vuneni džemper. Koliko još? Još nekoliko minuta. ali nije imala pojma da li je na njoj. Počela je to da radi. Čula je šuštanje borova dok je prolazio pokraj njih. Nel. zamišljala je Džoša kako joj kaže. Studen ju je ščepala surovo se sladeći. da ima nešto što ne može da popravi. . a u očima joj pogled kakav Nel nikad pre nije videla. ali šuma jedva da je primećivala. Kazala je sebi da mora da nastavi još samo nekoliko minuta. priznanje da postoji nešto što ne može da uradi. Da li da se popne uz drvo? (Mogla je da se uspentra uz bilo šta. pileći mozgu. Smrklo se. na ormar što je vodio u čarobno zimsko kraljevstvo. Kući je ono što se desilo bilo bitno. Čula ga je kako kaže: „Jebem ti boga!” Preblizu je. Pametno bi bilo - tako bi Džoš uradio - okrenuti je naopačke i tako je obući. govno malo”. Brinem se da imaš gene majmuna. Nije mogla da odredi gde je on. stope će se zaustaviti i on će znati: Ovde sam! Gore! Odbauljala je dalje.

Pronašla je čvršći sneg. Podigla se. Krcnula je grančica. Zbog nagiba je poleteo ka njoj. Noge su je izdale. Podigla je pogled. Video ju je. Smetovi su joj negde sezali do iznad kolena. Mišići su joj goreli. Ali ovog puta nije se osvrtala. . zlobna sitnica u izmaglici. Dlanovi je zapekoše kad je pala. s leve strane.. Jedina izvesnost bila je ta da će je njegove ruke svakog časa ščepati. Samo što nisu. zarežao je. Uspela je nekako da obuče jaknu. To je bio on. „Ostani tu!”. Sad se već dovoljno smrklo da boja više nije važna. Tu i tamo crne stene štrčale su iz snega. Granje joj je bolo gole ruke i lice. Nije mogao da se zaustavi. Učinilo joj se da ga dugo nije čula. Nel se učinilo da se samo okrenula i napravila tri uzaludna koraka kad je čula njegov krik. Desetak metara iznad nje. Poletela je nizbrdo. Dah joj je pekao pluća.. Samo što nisu. Potrčala. Teren se naglo obrušio. „Prekini da bežiš jebemti. Izvrtala je noge po kamenju. Sasvim je izgubila orijentaciju.” Nešto mu se otkotrljalo pod nogom i on je pao. Znala je samo da joj se mišići kidaju i da je svaki dah prži. Nešto ju je ogrebalo po oku. ti malo.

Američki top model. još jedna sa stvarima uredno poredanim u kutije - ploče. (Rasejano je obišao sprat: ženina soba što je mirisala na čistu posteljinu i kozmetiku. Začikavao je sebe malo. gledao u rasporenu utrobu klinca. Valjak i posuda za boju. Zanderu je laknulo kad je to shvatio. mala soba sa ormarom i komodom pokrivenim molerskim najlonom. Poli će morati da ode. Ili Prave domaćice iz okruga Orindž. PETO POGLAVLJE Gore u kući Zander King je gledao dečaka kako umire na podu sobe. Svet je oživeo kako je oživeo. i dopola okrečena peta prostorija. bez obzira na sve neugodnosti. na sav uloženi trud. Ali za džabe. kupatilo sa svetlom što gasne na porcelanu i pločicama. Štreberi. s licem umrljanim belom emulzijom. Šegrt. a potom seo za sto. i to Polijeva. fascikle. ali to nije bilo u redu. na remećenje. na malu obrtnu stolicu. Stvarno je glupo što je pustio Polija da toliko ostane uz njega. Što je Zandera podsetilo na nešto što je znao: beli doseljenici davali su Indijancima ćebad zaraženu bolestima u nadi da će se svi oni porazbolevati i pocrkati. Ili Prave domaćice iz Njujorka. osećao kako mu punoća navire u udove i čili kao da u sebi ima dugme koje može da okreće kako mu se prohte. To ga je podsetilo na mamu Džin kako stoji na merdevinama u dnevnoj sobi u staroj kući. Poli će sve da zajebe. Poli mu je išao na živce. merdevine. Neke činjenice bile su mu poznate. Još jedna serija nalik Prijateljima s previše jarkih boja. šivaća mašina. Neke . Klinčeva gitara pala je licem na tepih. kad je to zasigurno znao. Telo mu je bilo puno. ali sasvim stišan. Porodica Kardašijan. Bilo je mnogo emisija koje su mu se dopadale. u muškom radnom kombinezonu ustajalog mirisa. pa sklanjao pogled. Zander je pronašao daljinski upravljač na pisaćem stolu i uzeo da menja kanale u nadi da će naći Prave domaćice sa Beverli Hilsa. Iz prazne sobe preko puta hladan miris sveže farbe poigravao je oko njega. četke u tegli s terpentinom. Ovo je bila greška. Olakšanje je kad god nešto zasigurno znaš.) Televizor u dečakovoj sobi bio je upaljen. Provodadžija za milionere. Tepih je bio u indijanskom stilu.

I to je bila Polijeva greška. U poslednje vreme previše toga nije bilo u redu. a sve što bi ona poželela da uradi zavisi od njega. Lice i ruke bili su mu ispunjeni toplinom koja je bila i nestrpljenje i sve vreme ovog sveta. Večito se borio sa iscrpljenošću. Ona pička u Rinu. nije bilo u redu. Brada. ali zasad mu je baš fino da sedi i uživa u osećaju punoće. Od pomisli na onu zaraženu ćebad zasvrbela ga je brada. Divno je znati da ona neće nikud. Nije se brijao četiri dana.činjenice koje su imale smisla kao retko šta. a on mu se odnedavno gubio iz vida. Postojao je način da uradi ono što je morao da uradi. On može gde hoće i da radi šta hoće. Njegove svakodnevne navike trpe. na primer. Poli definitivno mora da ode. Ispraznila mu se baterija u aparatu za brijanje. Kod aparata za brijanje na baterije dobro je to što možeš da se obriješ bez ogledala. Toliko toga ne samo da nije imalo nikakvog smisla već ga je i iscrpljivalo. Pomislio je na ženu u prizemlju. Divno je znati da može da siđe kod nje kad god poželi. . Uskoro će sići do nje. Ipak.

Toliko krvi. Širila se po podu. Nikad više nećeš videti. Nema vremena. Drveni pragovi koji su se. Što znači da je od kuće udaljena osamsto metara. Izbila je iz šume. Most je na petnaest metara ulevo od nje. ide u pogrešnom smeru.. Moja si. Može li da se sakrije ispod njega? Ne. Ali ne može da se okrene i vrati. Tu će je prvo potražiti. koji metar dalje. pa ona sad pedala po vazduhu. pred oči joj iskrsne slika kako on iznenada iskače iza drveta. Po njenoj krvi. Kad krv izađe. Čim pomisli da se okrene. Iz klisure su dopirali dublja studen. seća se. Ima li nekog u blizini? Prešla je pogledom duž klisure. a njegove se ruke munjevito obavijaju oko nje. Što je isticala iz nje. Kako još može da se kreće ako ju je on uhvatio? Možda ju je podigao sa zemlje. Polazi.. ona naleće pravo na njegovo telo. Sneg je sada jače vejao nošen vetrom. stajao parkiran auto. U autu nije bilo nikog. To je glupo. a Nel je letela kroz njega. glasna intimna tišina unutrašnjosti tvog sopstvenog tela. Nije bilo nikog. Čiji auto? Je li prazan? Stala je. Pred njim crveni znak s belim natpisom: MOST ZATVOREN OPASNOST NE PRELAZI Zarđali metalni potpornji zabijeni u zidove klisure. Potrčala je ka mostu. ne vraća se. čist vazduh i žubor reke u daljini. klimali kad su ono mama i ona par puta prošle tuda . Čuje ga kako to kaže. ŠESTO POGLAVLJE Svet je stao. Kao da su je njegove ruke dohvatile. a ona se opet nekako kretala. Trčala je kroz mrak i sa svakim korakom je znala da više neće moći da napravi nijedan. Njegov auto? A neko drugi je unutra? Začkiljila je kroz sneg što je padao. Tamo je začudo. Kao majčine gole noge što su se polako kretale po krvi. Ona ne-tišina kao kad uroniš glavu pod vodu u kadu. Nikad više. Dotrčala je do mosta.

ali sad kad je do toga došlo. Na polovini mosta morala je da stane i da se odmori. iste. Zaobišla je znak. A kad je svet pod njom propao. znala je. Tri koraka. Zamišljala je da je jutro. Taj deo nje - njena duša možda - poleteo je uvis kao iskra s mišlju da je makar sve gotovo. Mokre farmerke smrzle su joj se među nogama. Sneg joj je ovde bio iznad kolena. Mračan vazduh u klisuri spreman. ništa se više nije čulo. Trideset. „Prokleta bila”. . Šezdeset metara dubine. kao i ona na drugom kraju. kad je usledio. Tri. Činilo joj se da gaca čitavu večnost. Kraj mosta. Zbog udaljenosti od mame i Džoša bolela ju je utroba. U tome je bila fora. Osim fijuka vejavice i unutrašnje buke sopstvenog disanja. Prošle godine ledena oluja oborila je jednu duglaziju pravo preko jaza. Otkinuti kraj bodljikave žice visio je između ograda u ponor klisure. Morao si da pređeš i da se vratiš. Skoro pa je stigla. začuo se muški glas. Naterala se da se pokrene. siva svetlost i toplina kuhinje.džipom. Nabori su joj grebali kožu. Ali kao da je ipak nešto čula. Tamo gde dobri ljudi odlaze kad umru. da će makar otići gde i njena mama. Pravi zvuk. Još dva koraka. Na butinama je imala nevidljive tegove. deo nje osetio je neobično olakšanje. Koliko ima do druge strane? Džipom su prešle most za nekoliko sekundi. Dvadeset. Ponekad se pitala je li ona dobra osoba. Neko mesto gde možeš da hodaš po oblacima i gde su bele stepenice i vrtovi i bog - mada je oduvek verovala da bi radije samo znala da je on tu negde nego da ga stvarno sretne. Tinejdžeri su se dokazivali time što bi otpuzali na drugu stranu i vratili se. Kroz sneg što je ukoso padao jedva da je videla metar pred sobom. zbrisao joj je sve iz glave. Pozadina metalne table. Kilometar i po zapadno klisura se. pretpostavila je. pa gde si ti? Izludela sam od brige. Zvučalo je kao da je na koji pedalj iza nje. Verovala je u raj neodređeno. Činilo joj se nemoguće da će uspeti da pokrene noge. Na kraju nijedan nije prešao. gde god to bilo. Nešto ju je nagnalo da stane. Džoš i njegov drugar Majk Vejnrajt celo jedno jutro su skupljali hrabrost.. Stajao je kod natpisa MOST ZATVOREN i mučio se da ga obiđe. mama se okrene ka njoj kad uđe i pita je: Nel. sužavala na samo šest metara da bi se posle ponovo raširila. nije se plašila. Deset. Okrenula se. Zateturala se napred. Želela je da legne. Noge su joj bile ranjave. Reka čeka.. Izazivali jedan drugog.

A onda je nešto doletelo munjevitom brzinom i udarilo je u lice.U daljini se čula škripa metala o stenje. Svud oko nje je tmina i sneg što se polako premeće. .

Na drugoj strani otkinuti potpornji. SEDMO POGLAVLJE Još je bio mrak kad je Nel otvorila oči. Meko prostranstvo neba i zidine klisure što su se nadnosile nad nju zavrteli su se kao veš u mašini. Glava i noga kao da su joj zlurado govorile da su tek počele da je bole. most smešno visi o jednom džinovskom zakivku. Svet joj se zavrteo. Još koji pedalj i bila bi mrtva. kad se jednom odvojila od mame u robnoj kući. Svet je do tog trenutka krio koliko je strašan. Ovo je bio jedan. Sad si dovoljno velika. zastrašujuće visine. Onda joj se pred očima razbistrilo. Odjednom svud oko nje nepoznati odrasli ljudi. hladnoća ju je preplavila. Verovala je da zec može da te spase samo određen broj puta. Ništa više nije bilo važno. šezdeset metara do tamnozelene reke i rasutog stenja. Nel se ponovo odigla na lakat i pogledala dole. Još je vejalo. Okrenula se na bok i povratila i onda posle samo tamo ležala. Nikad više neću videti mamu. Kroz hladnoću je osećala bol na dva mesta: u desnom stopalu i u lobanji. Isprva je onako konfuzna pomislila da je u krevetu i da je jorgan mokar i leden. Gadno ju je bolelo. Odigla se na lakat. Da se otkotrljala još dvadesetak centimetara. Devet ili deset centimetara snega na njoj. panika. Vrlo ga je pažljivo obavila prstima. Žigali su je u ritmu pulsa. ne bi je više bilo. Pitala se koliko. Vratila se u vreme kad je bila mala. mada nije imala pojma koliko je dugo bila bez svesti. Taj se osećaj povukao pola minuta kasnije kad ju je Rouina pronašla. iako joj se telo ne samo treslo već povremeno i trzalo kao da je neko podbada štapom. ali nije se dao zaboraviti. Nije to jorgan. ščepala svaki njen molekul i rekla: Ti se smrzavaš. Ležala je na uskom ispustu nekih pet metara ispod ivice klisure. I sad evo ga opet. Nasmrt se smrzavaš. Kao da je samo čekala da ona to shvati. Ali to nije bilo važno. To je sneg. Zec je označavao mesto njenog pada. kako joj se učinilo. Prebrzo. ali znala je da će je uskoro tek zaboleti. dugo. Činilo joj se da joj treba čitava večnost da ga . čist užas što je sama na svetu. Ležala je u snegu pored nje u mrljicama krvi. Narukvica sa zlatnim zecom joj je pukla.

a onda hladna i krhka. Pridigla se na kolena. Zid klisure bio je sleđena crna stena prošarana belim tamo gde se sneg zadržao. ni tad joj nije bilo baš sasvim jasno. Strmi pad iza sebe osećala je kao teg koji joj povlači leđa. Nel je mislila da je mama rekla džins2 majmuna (šimpanzu u malim leviskama) dok joj Džoš prevrćući očima nije objasnio. Koža na lobanji joj se skupila. Prsti su joj utrnuli. Bol koji ju je tištao sad se pojačao. Nije mogla da prestane da se trese. Ne skroz okomit. Srećan put. jeziv bol joj je sevnuo kroz stopalo. . Ipak. Ne skroz okomit. ali ipak. A kad je pokušala da ustane.stavi u džep jakne. čvrsta i vrela. Biću ja dobro. Glava joj je najpre bila velika. Brinem se da imaš gene majmuna. U lice joj je navrla vrelina. Stegla je zube. ali ti moraš da bežiš. Nemoj više svuda da se vereš. Pružila je ruku ka najbližoj izbočini.

a onda je uprkos tome ponovo upao u onaj začarani krug - Zander ne sme da sazna i Zander će sto posto saznati i on mu neće reći i sve će biti u redu i neće. Posmatrao je malu kučku kako se penje. svom silinom i težinom naleteo je na. I sad je kao u nekom snu što se vrti ukrug govorio sebi - Zander ne sme da sazna za devojčicu i Zander će saznati i Zander ne sme saznati i samo je pitanje vremena kad će Zander saznati i on mu neće reći. Mnogo je odluka na taj način doneo. kad se pred njim ukazala kuća. ali ju je svejedno doneo. to je taj život postajao sve manji i nepouzdaniji. no što je duže ostajao uz njega. opčinjenim životom uz Zandera. sa osećajem da se ono što takvom odlukom želi da izbegne ne može izbeći. a dve stone lampe upaljene. a onda se taj snoliki krug raspršio kao vatromet na noćnom nebu. užasnutim. Žena je ležala na leđima na podu tamo gde ju je Zander . od kauča presvučenih somotom do razbacanih dečjih DVD-a i debelog tepiha pred kaminom sa šarom od kvadrata i trouglova u različitim nijansama smeđe. Radio je to sa mešavinom lakoće i užasa i opčinjenosti. Mislio je da je mrtva. „Gde si ti jebote?”. Odavale su nežnu žućkastu svetlost. OSMO POGLAVLJE Poli Stouks je bio u agoniji. A onda je podigla glavu. „Šta ti je?” Šaloni su bili spušteni. panj visok pola metra. pitao ga je Zander kad je ušepao u dnevnu sobu. kako se ispostavilo. dopola zatrpan snegom. toliko bolelo da je pomislio da ga je slomio. Zander to ne može i ne srne da zna. a ono ga je sad. Povijenim kolenom udario je u njega iz sve snage. pa je napravio još nekoliko jezivo bolnih koraka nesposoban da misli i na šta drugo sem na bol što mu je sevao slomljenim kolenom. Penje jebote! Zander to ne može da zna. Kad je pao. Živeo je lakim. Posmatrao ju je kako pokreće telo. pomalo po strani. Soba je odisala toplinom. Poli je znao da je to suluda odluka. Stajao je tamo petnaestak minuta.

Svaka pojedinost u sobi. „Ali to je bio samo jelen. To je tvoj problem: ne razmišljaš. prože ga onaj isti osećaj kao iz sna o ogromnom talasu koji je sanjao kao mali. govorila je da je sad sve u njegovim rukama. ali sad je bio neznatan spram osećaja punoće što mu je kolala telom i živosti sveta. Povredio sam prokletu nogu. Bol u kolenu bio je blagoslov pošto je kočio sve ostalo. Bilo je tu nekakve razdraganosti. kakav god život ove žene bio do sada. Njegova kontrolisana nestrpljivost bila mu je pravo uživanje. izvesnosti pobede. Zander te samo pogleda i laž ti se rasprši.” „Ne znaš to. Još je bila živa. Bio je tu i moment balansa između sputavanja i puštanja. kazao je Zander. Bilo je to kao da sputava konja za kog je znao da će pobediti u svakoj trci ma kakva mu konkurencija bila. kazao je. da nema šta mu je potrebno da uradi to kako treba.dovukao. tako ti boga!” Kad je Poli othramao iz sobe. ali zvuka nije bilo. ugledao je kako ka njemu ide zid tamne vode od trista metara prošaran ajkulama i olupinama. „Idi i uveži nogu”.” „Jelen?” Poli je stvarno video jelena kad se strmoglavio između drveća. sviđalo joj se to ili ne. Nije nikud mogla da ode? Žene podižu kamione kad su im deca zarobljena ispod. Ruke su mu bile vlažne. Moram da je uvežem ili tako nešto. Osećaj da nešto ne valja. a šta da jeste nekog bilo? Onda bi mi zahvaljivao. Usne su joj se micale. Poliju iznenada kroz glavu prolete misao šta bi bilo s njim da ga Zander napusti. Zander je prišao ženi na podu. U isto to vreme ženina bespomoćnost i njeni onemoćali goli udovi kao da su ga hranili. a onda se nebo odjednom smračilo i kad se okrenuo. pošto je najslađe od svega prepustiti . kao da su se božanstveni proteini slivali u njega. „Ne vraćaj se ovamo dok ti ne kažem. izvesnosti snage. I zatvori zadnja vrata. OK. još ga nije napustio. čoveče. kazao je Zander. „Mislio sam da tamo nekog ima”.” „OK. „Nije ona nikud mogla da ode. Moraš da čekaš na taj trenutak i potrudiš se da što duže potraje. Rekao sam ti već. „Nisi smeo da je ostaviš”. Ne misliš. Jebote.” Poli je morao da se okrene dok je to govorio. Njene svetloplave gaćice umrljanje krvlju ležale su nedaleko od nje. u kom je stajao na osunčanoj promenadi i jeo sladoled leđima okrenut okeanu.

svaki delić tebe je savršen. pa kleknuo i prineo joj uho usnama. „Šta?”. „Šta si rekla?” . od jagodica prstiju do trepavica. oblije te ona milina što ti ispuni svaku ćeliju.mu se. pa ti je svaki pokret savršen. upitao je ženu. i onda sav onaj zamor prosto spadne s tebe kao truli am i slobodan si.

tajne prostore ispod kauča sa zagubljenim predmetima i lopticama prašine. na spratu je vladala izrazita tišina. Kad se. a Džošu pet. i kad bi samo Nel čula i pobegla. pa kroz vrata dnevne sobe. vukli su je za noge kroz hodnik. Koliko je samo iz svih mogućih razloga brinula da nije dovoljna svojoj . sakrij među dobro drveće. Prvi put kad je to uradio bez pitanja. miriše na sneg i šumu. uglavnom sve posmatraš s poda. Ponovo je bila utonula u ništavilo. Zaboraviš posle šta sve odatle vidiš. DEVETO POGLAVLJE Rouina Kuper je gubila svest i vraćala se. I jezive usporene spoznaje da je to oblivena sopstvenom krvlju. Mrtvo biće zamenilo je njenog sina. Bio je to jedan od rituala koje je sa stidljivom muževnošću preuzeo pre nekoliko godina. Kundak ju je pogodio kao meteor. Stravična količina snage koja joj je bila potrebna da natera Nel da beži. Kad si mali. Bezi! Rekla joj je da će se naljutiti na nju ako ne pobegne i na ćerkinom licu videla da ova zna da je ljutnja samo varka da se prikrije nešto mnogo gore. vrisnuti - pa će i nju uhvatiti. Nije znala. da će ući. Poslednje što je videla bilo je kako se onaj riđokosi podiže s poda i kreće za Nel ka crnoj liniji šume. Onda Nel. lajsne. Sećala se da se probudila u dnu stepeništa sva mokra i teška. dušo. Razumele su se. videti. Onih poslednjih delića misli: da će pronaći Džoša. (Pomislila je otkad nije ležala na podu. videla ga i stajala tamo i gutala suze. A onda tama. Njen muž Piter poginuo je u saobraćajnoj nesreći kad je Nel bilo samo dve godine.) Videla je kamin. Hajde. Nije čula pucanj iz puške. odjednom blizu. Bilo joj je hladno i bila je žedna. a kad se povratila. Koji je ložio samo za Božić. Sakrij se. Rouina je bila ušla u praznu sobu. međutim. ponovo povratila. ne staj. malo lice koje je bilo kao žig utisnuto u Rouinino srce. Ljubav i ponos zbog ćerkine snage u tom trenutku slomili su Rouinu. koji je Džoš tog dana pripremio da se podloži. Džigerasti miris njene krvi mešao se s mirisima božićne jelke i voštanih ukrasnih papira za uvijanje. da Nel neće pobeći.

ushićenje kad mu je rekla da je trudna i zaprepašćujuće neočekivano saznanje da i on to želi koliko i ona. sigurnost kad je upoznala Pitera. Obuzela ju je užasna tuga zbog toga. sve ono što je još želela (možda opet nekog muškarca. Kroz hladnoću i žeđ do nje se probila realnost smrti. ljubav i zadovoljstvo kao neko nezamislivo bogatstvo koje su nasledili. bol što nisu tu i spokoj kad ih zagrli kad dođu kući. Nel je poslednjih dana spavala kod nje dok joj je polako preuređivala sobu. da je to stvarno njihov život koji se uobličava. vidi. Džošovo rođenje. pitao ju je onaj čovek prinevši lice njenom. Preplavila ju je nežnost i snažan osećaj gubitka. pa Nelino. otac joj čita Hobita kad se razbolela. Curi. rasturen život. čuje i zagrli. A onda sinovljev tihi čin nadomeštanja. ima tek četrdeset jednu godinu). kao i sasvim maglovita konfuzna misao ima li ičega s one strane i hoće li posle sveg užasa patnje ponovo videti Pitera. Bilo je lepo priviti se noću uz ćerku. koledž. Osetila je kako se sva ona zamišljena budućnost - Džoš i Nel odrastaju. Hladna praktičnost polise za životno osiguranje i povratak u Kolorado. Sad je nikad neće završiti. u besmislenost. poslednji put. Poslednja kuća kraj puta. „Šta?”. telefonski pozivi. Želela je da se oprosti od svoje dece. deca. ljubavne veze. srećni pohotni prasići u koje su se pretvorili prve godine. osetila kako hladnoća prelazi u toplinu kad joj se javila slika Nel kako kroz senke trči po snegu. zbrkani. sa suncem i rujnim lišćem na šumskom tlu i prvim mirisom okeana od kog zastaje dah - osetila je kako se sve to rastače u prazninu. postepeno prihvatanje. „Šta si rekla?” Ali njoj je među usnama izbio mehur i pukao. A onda nesreća. necenjeni darovi porodičnog života. govorilo što je dosta.deci. Vreme joj ističe kao poslednja zrna peska kroz peščani sat. Curi. oseti. obični. lišavanje koje ne može da podnese. Javila joj se krhka slika Neline dopola okrečene sobe. i kroz sve to zamišljena veza sa potcenjenim fizičkim svetom. dosta je. . telo joj je slalo signale u poslednje vreme. kuće. mala kuća obložena parketom i dvorište zaraslo u korov. Miran kutak gde će gajiti decu i viđati rane. Pred oči joj iskrsnuše slike iz prošlosti: detinjstvo u Denveru. Više od svega želela je da ih još jednom. Videla je luster na plafonu. zlatnu božićnu girlandu što svetluca. A za sve to vreme tama je odlazila i dolazila. opojne prve nedelje na koledžu u Ostinu.

nimalo začuđujuće. i tepih od kravlje kože kao fora. govorio „ovde živi lovator”: minimalistički stil po ideji nekog unajmljenog dizajnera - metal i staklo. „Prekini”. ali sa tako samozadovoljnim pobedničkim izrazom da je znala da to ne može voditi ničemu dobrom. I dekor je. što su oboje znali. Situacija se nije popravila ni za vreme njihovog kratkog razgovora - bavio se bankarstvom. I ovo je jedan od načina na koji se to dešava. DESETO POGLAVLJE Valeri Hart. usnama joj obuhvatio levu bradavicu. niti kada je za njima zatvorio vrata §vog stana. kazala je po treći put. Bili su na krevetu. Pognuo je glavu. Gricnuo je. a brus smaknut ispod grudi. Stan je samo potvrdio grešku. Koje će . a on je ležao na njoj. I eto je sad tu. „Šta? Šta je?” Nije prikrivao nestrpljenje. odbojno je” - niti u taksiju kad je ignorisao poziv druge žene. A u njenom slučaju nije to mislio. Bluza joj je bila otkopčana. Trosoban stan koštao bi vas skoro četiri miliona dolara. pa kazao: „Gospode. prešao jezikom preko nje. Poslednja u nizu grešaka počevši od one kad se nasmešila jednom tipu - Kalumu - u blago osvetljenom koktel-baru pre manje od dva sata. posmatrao je kako ispred njega ulazi u sobu. „Prekini”. Nalazio se u Eštonovom kompleksu kod stadiona Kendlstik i imao stakleni zid kroz koji se pružao pogled na zaliv. On joj je uzvratio osmehom. „ali hajde da ne pričamo o tome. znala je da je pogrešila. Jedan od bezbroj načina. Znala je tačno šta je ona u njegovim očima: drugorazredna kres- šema. dupe ti je prva klasa.” Valeri je znala da je to dosad rekao bezbroj puta. A samo sebe može da krivi. sad glasnije. rekla je Valeri. Nije se obazirao na nju. tridesetosmogodišnja detektivka iz Odeljenja za ubistva Policije San Franciska. pomislila je Valeri. Valeri je znala taj kraj. kazala je kad joj je izvadio jezik iz usta da dođe do daha. „Prekini”. Starija žena koja se neće protiviti ničemu što bude hteo da radi u krevetu jer je zahvalna što je uopšte u krevetu s nekim. „Jebote”. kazao je.

„Sklanjaj se. Sad je osećala kako je sinusi žigaju. Deo nje želeo je ovo kad su počeli. „Samo nemoj da puštaš krv.prerasti u iznerviranost.” „Tvoja mi pičkica tako ne kaže”. prstima ju je istraživao preko gaćica.” „Ovde se ne radi o tome”. kazao je. ali zamara je već i sama pomisao da mora nešto da vrda da bi se izvukla ispod njega. odvratio je. Da šmrknemo po crtu? Ne bi joj poverovao. Imao je. kazala je i po drugi put ga pogurala. nagađala je. deo nje koji je to želeo sad se smanjio i sad je u celini osećala samo tugu. Bio je svestan da se predomislila. Prestani. Svakako ne rasprava. „Nisi u pravu”. Desna mu je bila zavučena u njene raskopčane pantalone. A dobro je znala da joj tuga ovde neće biti ni od kakve koristi. mnooogo vremena.. kazao je i stegao jače za vrat. Gospode bože. a mesecima već zabušava na treninzima. „Moraš da se skloniš s mene”. Na akademiji je svaki čas praktičnih policijskih veština bio vođen uz instruktorova mantru: Preživećeš. baš zato što nije imala nikakve iluzije o njemu. U poslednje vreme - od Blaska - ako bi i otišla u krevet s nekim muškarcem.” Jače ju je stisnuo između nogu. oko osamdeset kila. Koja će prerasti u bes. Od obuke na akademiji prošlo je mnogo. Prestani.. Opustila se pod njim. Treća opcija: i lukavstvo i sila. U poslednje vreme - otkako je ubila ljubav - morao je to biti neko ko joj se ne dopada. Tašna joj je bila pet metara dalje. „ Položila mu je ruku na grudi i gurnula ga. Preživećeš. Prehladila se pre dve nedelje. „U redu je ako hoćeš da se igraš”. Lukavstvo ili sila. ostavila ju je na naslonu kožnog bež kauča u dnevnoj sobi. Lijino izvađeno oko frula balon haos među Salinim nogama telo Jun- sao mrlje zemlje počeo je sam ali plitak grob reka prestani. Zapravo. a . Ne zato što je gajila nekakve iluzije o njemu. To su joj opcije. morao je to biti neko ko joj osim požude ne budi nikakvo drugo interesovanje. a iz sujete je tri-četiri puta nedeljno išao u teretanu. Hej. Leva mu je ruka bila ispod njene glave. uhvatio ju je za vrat. „Moram da svršim. bila jevlažna. imam malo koke u tašni. tek ga uljudno opominjući. Ma daj! Jeste bila vlažna. kazao je i odigao se na levu ruku da je pogleda. „To je već bolje”. Ipak. rekla je. Maločas je ovlažila. Preživećeš. ne jako.

Htela je samo da ode kući. Ali nekako joj je sve zamrlo na usnama. tiho je rekla. gospode... prišla je koji korak krevetu i uperila pištolj pravo u njega. „Gospode jesi li ti.?”.” Izvukla je levo koleno ispod njega.je: Evo kako se ovo dešava. jedna njena koleginica..” „Bolje ti je da ne govoriš”. Zvuk sopstvenog glasa joj se zgadio. već stvarna situacija u koju je sama sebe dovela. celim telom je pokušavao da bude oličenje nevinosti. „Izvini. „mi smo samo. „To je dobra devojčica. „Samo zaveži i ostani tu”. čekaju da popusti i obruši se kao talas. „Hej!”. Kako mu se ovo desilo? Kako je moguće da mu se ovo dešava? Mogla je mnogo toga da mu kaže. udarac u grlo može da ubije dripca. Osećala je kako joj dani. Pazite. Izašla je iz sobe držeći sve vreme pištolj uperen u njega.. Lora Flin. Ništa ti nisam uradio. gutao. Ovaj dripac nije bio mrtav. Dokaz da ovo nije san. ali nije se sad bavila tim proračunima. Klečao je na krevetu držeći se za grlo i gutao.?” Kroz Valeri su kolali adrenalin i praznina. „Hej. pa ćete videti kako stopa silovanja opada. nedavno je rekla: Dajte svakoj ženi pištolj i značku.desnu joj zavukao pod gaćice. Nemoj da praviš gluposti. - gutanje knedle - „jesi li ti pandurka?” Valeri je zakopčala bluzu. pa se . Kaput joj je bio na podu pored kauča. pa ga iz sve snage udarila u vrat. Bol ga je toliko šokirao da i nije morala da upotrebi svu snagu da bi ga desnom nogom zbacila sa sebe. „Šta koji kurac. kazala je Valeri dok je oblačila kaput. Zakopčala je pantalone i namestila brus. „Šta koji.” - knedla - „mislim. nedelje i meseci premora pritiskaju adrenalin. Kad se spremila.. daj!” Gutanje knedle. nisam hteo. Ustala je s kreveta i našla se kod torbe za tri sekunde. Ništa ti nisam uradio!” „Pa što se onda izvinjavaš?” Zavrteo je glavom u neverici. Ono što je Valeri najviše želela da kaže čoveku na krevetu bilo. gutao. oduprla se štiklom (još je imala cipele na sebi). „Čuj”.... instruktor im je svima rekao. prodahtao je kad je ugledao glok u njenoj ruci. Lice joj je gorelo. uzviknuo je drhteći. kazao je i pomirljivo podigao ruku..

. izašla iz stana i zatvorila vrata za sobom.okrenula.

ne možeš više da nađeš vrata da izađeš. Onda te pozove da uđeš i pogledaš. Ustala je i otišla u kupatilo. Tinitus nasilnog sadržaja. JEDANAESTO POGLAVLJE Probudila se u pola pet ujutru. „Postati mora dosada sama”. na zvuk recitovanja poezije. Slučaj je bio tu kad bi zaspala i bio je tu kad bi se probudila i pratio ju je celog dana. Tinitus koji je stvorio sam đavo. ovo se nije moglo isključiti. Biti prav. Potom ti kaže u kojoj se sobi nalaze. Bila je to jedna od onih malobrojnih istina do kojih je došla. trpeti sve grehe čoveka. Pogan.. Ali davala ti je nešto. Poezija nije imala smisla. Bedno malobrojnih. Namerno: pre nekog vremena počela je da podešava radioalarm na digitalnu radio-stanicu na kojoj su cele noći recitovali poeziju. . Kad je bila mala. među pravednima biti prav i pogan među poganima. ako može. Za razliku od radija. Poput poslednjih novčića skitnice u svetu koji je iziskivao hiljadu dolara dnevno da bi bio podnošljiv. I onako slab. „Izložiti se prostačkim jadikovkama poput ljubavi. deda joj je (poslednji aktivni katolik u porodici) kazao: Najpre ti đavo da do znanja da postoje užasne stvari. I dok se okreneš. čuo se blag muški glas s radija.. Za tren oka i sama postaneš jedna od užasnih stvari. Među pravednima. posle samo sat i trideset pet minuta sna prepunog snova. i onako slab. Sve grehe čoveka.”3 Valeri je ugasila radio. Reči su joj se motale po glavi i pružile joj nekoliko dragocenih sekundi pre nego što slučaj preuzme vlast: Zamrzivač kamper ananas gura predmete utroba rasporena nožem za čišćenje ribe kojim nožem za ribu ograničena serija možda ribar primoran saobraćajnom gužvom dužina frula zabijena u vaginu poznavao je Katrinu morao je morao je morao je što bi ona inače pošla s njima ne s jednim momkom već s dva ali počelo je s jednim ne znam kako to znam Kanzas središnja tačka moram ponovo da zovem Kartrajta ne shvataju ovo ozbiljno moram da moram da.

Bez osuđivanja. što ne prave dve vrste kućnih testova za trudnoću: jedan za žene koje žele da začnu. 5- 6 nedelja. Blasko joj je jednom. Majka. Bili su tad u krevetu. zaista bila sama. Bez očekivanja. Ona svakako nije. Imali su takve susrete. na kome bi kod pozitivnog rezultata blesnulo: Čestitamo! TRUDNI STE!. Kao da njeno skromno kupatilo nije to moglo da zaboravi. Lakše je. smatrali da im s pravom pripadaju. Tog jutra je sedela na podu uvijena u mek beo peškir - i čekala. na kome bi uz isti rezultat pisalo: Jebiga. 5-6 nedelja. kolena privučenih uz grudi. Posle toga Valeri je volela da utone u san uz njegov glas. Horionski gonadotropin. Dete. tek nekoliko nedelja posle slučaja Suzi Falon i smrti ljubavi. pre nego što ju je slučaj Suzi Falon naveo da ga razori. Embrion. Zid materice. To jutro od pre tri godine progoni je svakog jutra. krhkih golih ramena. Najpre je poželela da pozove Dirholta i javi mu da joj nije dobro. Zapitala se tad. Otišla na posao. Neutralnost. kazao: Ono što je i najbolje i najgore kad si policajac jeste to što ti je lakše da kažeš istinu. dok je uvijena u ogromni peškir sedela na pođu kupatila i čekala da se na testu pojavi plava crta. Bezličan jezik biologije. Izvini. još dok su vodili zajednički život. Obukla se. kazao je tad. Samo činjenice. naravno. Znala je. . Trudna. da su proizvođači sve dobro istražili. Test za trudnoću otkriva prisustvo hormona hCG (humani horionski gonadotropin) u mokraći i krvi. Nasuprot ličnom jeziku: Beba. i drugi za one koje se toga užasavaju.Plava crta pokazuje da je rezultat pozitivan. Pošto je tad. I zato se naterala da ustane s poda. Ali užasnula ju je pomisao na to da će ceo dan provesti sama u stanu. Setila se tih reči tog jutra od pre tri godine. Taj hormon počinje da se luči u placenti ubrzo pošto se embrion zakači za zid materice i nivo mu se u telu naglo povećava u prvim danima trudnoće. TRUDNA SI. pošto si svaki dan okružen besmislenošću laganja. Ponašala se celog dana normalno iako je u sebi ceptela od straha. Placenta. a onda ih je rasanila sve jača bezobrazno slatka milina. preplavljena osećajem gubitka i svesna sve štete koju je napravila. Otac. baškarili se posle tucanja u sitne sate koje je počelo u polusnu. Trudna.

Danima se vrtela u istom začaranom krugu. A ona je i dalje čekala. U njoj su podrhtavale različite budućnosti. . sukobljavale se. posle smrti ljubavi. ali operi zube i malo ćeš se bolje osećati. Imaš vremena. Možeš da pričekaš. ona je prosto nastavila dalje. ali nije. To joj je dalo novu jasnoću u poslu.? Liji je oko iskopano i progutala je četiri zuba gume su gudjir G647RSS previše previše Lizbet igla razderotine po čmaru i vagini ne mogu ja ovo DA DANAS DA DANAS DA DANAS. do guše u vodi bez pene. Ruke su joj drhtale.. Ali u imaginarnom vremenu ono jutro u kupatilu zbilo se pre samo nekoliko trenutaka. Trebalo je da doživi nervni slom. Operi zube zaboga. Bio je to jedini trag njega u stanu. posle onog što nije više bilo u njenim rukama. zapadala u iste nepoznanice. čak ni rasparena čarapa. Bilo je to razmišljanje koje je naučila da ignoriše. Osećaćeš se bolje. Piće bi joj dobro došlo i sad kad pola sveta pije kafu. I tako je čekala. neumornu mehaničku energiju. Ali nemoj danas. gde ju je prikačio na zid pre tri godine. Postala je bolji detektiv. Nozdrve su joj bile odrane i celo telo ju je bolelo. Polovinu smeća za reciklažu koje je juče izbacila činile su prazne flaše votke. Valeri je uvek morala nerado i stidljivo da prizna da je život ipak podnošljiv.. Tri godine je u stvarnosti prošlo. Umesto toga. kazala je sebi: Ne moraš još ništa da odlučiš. Kao mala je mrzela da ide u školu. mila. Sve dok odluka više nije bila u njenim rukama. A naročito ne prošlost. A ko je za to kriv. ove tri godine. I imala je pravo. Sve više je pila ovih nedelja. I zauvek će tako ostati. Otišla je do lavaboa i uzela četkicu za zube. Te večeri dok je ležala u kadi. Imaginarno vreme ne poštuje hronologiju. Uhvatio ju je jak nazeb. Ništa nije ostalo. ispisana crnim markerom na praznom listu iz bloka: NE DANAS... četkica za zube ili hemijska olovka s posla. Blaskova poruka još je stajala kraj ogledala na ormariću za lekove. U smislu. posle slučaja Suzi Falon. Majka joj je ujutru govorila: Znam da ti dođe da se ubiješ. možeš da prestaneš da budeš pajkan kad god hoćeš. Nije više bila ona ista. ovih meseci. Niko ništa nije rekao. Svi su to primetili. Kad bi se umila i obukla.

.Usred pranja zuba povratila je u lavabo.

Njen pogled je govorio da nije bila glupa. iskasapila i ubila dvadesetčetvorogodišnju Saru Keler. na kilometar i po istočno od auto-puta 1. silovala. Živela je na petom spratu u zgradi bez lifta u okrugu Kastro. Po zlu je pošlo to što ju je neko oteo. Taj pogled je govorio da je nedugo pre toga shvatila da je zaljubljena. silovao. Momak je verovatno samo viknuo hej! i ona se okrenula. juna 2010. na pola puta između San Franciska i Santa Kruza. Katrina je na život gledala sa opreznom nadom. Katrina Malvejni. Pa Anđeliku Martinez. Valeri je to nazivala fotografijama nazora. DVANAESTO POGLAVLJE Osamdeset minuta kasnije (od kojih je jedan deo provela stojeći pod vrelim tušem. stara trideset jednu godinu. iskasapio i ubio. I to je bio strah koji se još zadržao u njenom pogledu na život: da ljubav nekako može da pođe po zlu. ljudi koji šetaju pse i oni još pijani od noćašnje terevenke) Valeri je sedela u operativnom centru u stanici i premetala misao koja joj se toliko dugo motala po glavi da nije više mogla da se seti kako je život izgledao bez nje: da ni tri godine pošto su pronašli prvi leš. Nestanak prijavljen 3. ali da je isto tako znala da nije loša osoba. a drugi zureći kroz prozor na ulicu što je u osvit oživljavala - kamioni što dostavljaju robu. i da ju je još dirala lepota. džogeri. Ljubav nije pošla po zlu. Organizator edukativnog programa u Zoološkom vrtu San Franciska. i da je bila svesna svojih mana i slabosti. ili po svoj prilici ljude. Ali je isto tako govorio da je bila voljeno dete. Među fotografijama koje im je dao Katrinin momak - onim fotografijama od pre - bila je jedna kojoj se Valeri uporno vraćala. Ona i Valeri bile su praktično komšinice iako se nisu poznavale. Na njoj Katrina očito nije očekivala da će je slikati. U smislu pogleda na život. A onda je ta osoba - ili te osobe - otela. znala je da svet može da te zajebe bez ikakve najave. Telo joj je pronađeno tri nedelje kasnije u plitkom grobu. pa Šajlu Li- . još nisu ništa bliži tome da uhvate čoveka koji je to uradio. Mogao si to videti na slikama ljudi koji su uhvaćeni nespremni.

Kako se pomoću par telefonskih poziva i brzih zaključaka za tili čas stegne mreža oko počinilaca. iscrpljenosti i dosade. pa Jun-sao Han. tupsone. pa Liju Halberstam. A vlastima je trebalo skoro tri godine da shvate da sve te žene povezuje jedno - isti ubica. kazao joj je.” U prostoriji niskog plafona s neonskim osvetljenjem bilo je još troje detektiva. kazao: Lepša si od morskog konjica.Džonson. „Idem po kafu. Blasko joj je jednom. upitao ju je Vil. Uradi nešto užasno. Opsednuti. Kako tragovi uvek negde vode. Valeri je zamišljala milione zaprepašćenih TV gledalaca navučenih na kriminalističke serije. Sedam žena starih između dvadeset četiri i četrdeset godina. I ispunjavali su je stidljivim ponosom. Neki će muškarci. Tri godine? Jesu li ti policajci retardirani? Kad bi i pomislila da pokuša da odgovori na to pitanje. Posle ljubavi. pa Lizbet Kol. Produkcija krimi-serija za cilj ima širenje nužne bajke: ne možeš da radiš užasne stvari i prođeš nekažnjeno. To kako su u krimi-serijama mesta zločina prepuna dokaza. odgovorila je Vilu ne skrećući pogled s monitora. Drugima ćeš - manjini. prvih nedelja njihove ljubavi. Zamislila je kako se žali dedinom bogu kako bi trebalo da grešnici budu kažnjeni. hvala”. Vil Frejzer (Valerin partner). znala je to. Uprkos svemu tome. A u stvari.. „Može. Lora Flin i Ed Perez. pred nju bi se kao zid isprečio zamor. A bog joj se smeši. Seti se toga kad god pomisliš da me šutneš. Odgovori su joj nekad bili maštovitiji. „Kapućino?”. morati da se sabere i uputi u slučaj novog oficira veze iz FBI-ja. Koji izgaraju. Ja sam jedan od tih. Nesaničari kao i Valeri. Pomislila je koliko se odaljila od svog tela posle Blaska. Setila se kako joj je Kalum sinoć rekao: Dupe ti je prva klasa.” Izgubila je . tražiti po prostoriji ledene plavuše pneumatskih sisa. garantujem ti - ti biti jedina žena u prostoriji.. Valeri će.. U narednih nekoliko sati ostatak tima će se okupiti i operativni centar će ispuniti atmosfera iritiranosti. frustracije. ili ubice. I promešaj u smeru suprotnom od kazaljke sata. truda. i pre ili kasnije moraćeš da platiš za to. Njegovi su komplimenti zvučali kao nepristrasni naučni zaključci. Kako detektivi samo sipaju zahteve poput „nabavi mi spisak svih radnji koje prodaju ter-papir i listu svih transakcija za poslednje četiri godine” - i kroz nekoliko minuta dobiju sve što traže. Progonjeni.. Poput: „Dve kockice šećera. izvija one dedamrazovske obrve i kaže joj: A u stvari.

bio je visok i mršav. pitao ju je. Vil još nije. Valeri ga je pogledala. Mapa ubistava je ponavljala da nema ništa novo da kaže. Jedinica kad si siguran da će ono što radiš dovesti do rešavanja slučaja i pobede nad silama mraka. Znala je da će za koji trenutak morati da ustane. Uz to imam i ogroman čir na dupetu. ode na drugu stranu prostorije i stane pred mapu ubistava. „Tvoja?” Ocene su bile od jedan do deset. „Pet”. ali ne dozvoljavajući da to poništi stepen do koga to nije. Valeri je sedela i slušala kako Lora Flin nadljudskom brzinom kuca po laptopu. On je bio od onih dobrih ljudi čija je dobrota poticala iz saznanja do koje je tačno mere bedno ljudsko biće. „Osam”. NE DANAS. „Današnja ocena?”. I da ćeš verovatno preći na stranu sila mraka. Morao si da veruješ da ćeš kad-tad uterati slučaj u laž.želju da se šali. slagala je Valeri. odlaziš napolje i nikad više nećeš biti policajac. Morao si da veruješ da ceo slučaj očajnički pokušava da sakrije nešto od tebe. kazao je Vil. Moguće je da je to povezano. imao je kožu boje izbledelog mahagonija. duge trepavice i izraz trome nestašnosti. Ali mapa ubistava je lagala. Ali mapa ubistava nije htela da govori. Morao si da veruješ da ceo slučaj laže. I morao si to da uradiš pre nego što te slučaj ubije. a desetka da konačno priznaješ neuspeh. Ili pre nego što te natera da voljenoj osobi slomiš srce.” Kad je Vil otišao po kafu. Moraće da stane pred mapu ubistava i po desethiljaditi put pokuša da je natera da govori. . Imao je četrdeset dve godine. „Ali Marion mi je jutros rekla da nije sigurna da me više želi.

živela u Sent Luisu u Misuriju. dok ste svi na okupu. živela u Zalivskoj oblasti. Živela u Zalivskoj oblasti. Sad. kazala je Valeri pokazujući na mapi Katrininu fotografiju od pre. bez ikakvog nakita. telo pronađeno u Zalivskoj oblasti. telo pronađeno kod Laramija u Vajomingu. Zato će nam se od danas pridružiti specijalni agent Karla Jork. Većinu vremena na pameti joj i nije bilo ništa drugo sem toga. belkinja stara trideset jednu godinu. Peta žrtva Jun-sao Han. prostitutka. dvadeset osam godina. telo nađeno kod Salajne u Kanzasu. Znam da ste do guše u poslu. Druga žrtva Sara Keler. telo nađeno kod Elk Sitija u Oklahomi. Nova osoba je bila ponavljanje jedine bitne činjenice: Još ga niste uhvatili. telo pronađeno u Zalivskoj oblasti. Pomisao na to da će morati da radi sa njom - s nekim novim - mučila je Valeri celog jutra. Sitna ali očigledno fizički spremna žena očiju boje lešnika i sa precizno nanetom neupadljivom šminkom. živela u Likonu u Nebraski. živela u Plejnu u Teksasu. narkomanka. Uske ravne crne čizme. ali molim vas da u naredna dvadeset i četiri časa budete dostupni. Treća žrtva Anđelika Martinez. Ona će se kasnije sastati sa svakim od Vas ponaosob. i smrti ljubavi. Šesta žrtva Lia Halberstam. „Prva žrtva Katrina Malvejni. hispanskog porekla. postdiplomac na Berkliju. Zapravo. Teget komplet s pantalonama. „specijalni agent Miskov je na bolovanju. Bez burme. Nisu joj bile potrebne beleške. domaćica. počeo je kapetan Dirholt kad se operativni tim okupio. učiteljica. Nije morala da osveži pamćenje. telo pronađeno kod Ričfilda u Juti. Detektivko Hart?” Valeri je stajala pored mape ubistava. Četvrta žrtva Šajla Li-Džonson. dvadesetčetvorogodišnja belkinja. četrdesetogodišnja belkinja. prostitutka. Pepeljastosmeđa kosa vezana u kratak konjski rep. živela u Laboku u Teksasu. (Osim Blaska. TRINAESTO POGLAVLJE „Kao što znate”. i slučaja Suzi Falon. koliko je Valeri mogla da vidi. „U redu”. dvadesetpetogodišnja Amerikanka korejskog porekla. Organizator edukativnog programa u Zoološkom vrtu San Franciska. želim da je uputimo u slučaj. tridesetčetvorogodišnja belkinja. Poslednja .) Specijalni agent Karla Jork bila je tridesetih godina.

Da nije potpisa i DNK. U tom trenutku mnogo bi joj značilo da može da pogleda kroz njih i vidi nebo. Raznoraznim noževima i oruđem. Ovo nije redosled po kome su tela nađena. Te izopačene veze nikad ne dosade životu. Zalivska oblast (tvrdio je očaj) bila je posebna. Ovaj je sastanak bio taktički suvišan: Jorkova će ionako dobiti sve informacije preko osam istražitelja koji rade na slučaju. a na poslednje tri žrtve - Jun-sao.” Valeri je zastala. Već s nemom tugom. Ovo je bio podsetnik: Hej. Ne znamo je li ih od početka bilo dvojica ili je drugi vrbovan kasnije. Nijednog od njih. zajedno ovo radimo. nismo pronašli u bazi podataka. verovatno još ne bismo uočili povezanost između žrtava osim između onih iz Zalivske oblasti. ajmo. Mrtve žene su izdaleka sa nebesa usmerile pažnju na nju. Sad je to primenjeno na rezonovanje ubica. „Sve su žrtve bile iskasapljene. Jun-sao i Lizbet. Poželela je da prostorija ima prozore. čak i decembarske nebo u San Francisku. doći ćemo do rešenja. ne dižite ruke. Pravi razlog iz kojeg ih je Dirholt sve okupio bio je taj što ga je brinuo osećaj uzaludnosti koji se u njih uvukao. „Veza između slučajeva nije mogla biti ranije uočena”. kao i na različito poreklo žrtava. Slučaj Jun-sao Han naizgled nije bio od pomoći pošto serijske ubice. ljudi. kako je to Džodi Foster pokazala na velikom platnu. Pretpostavljalo se (iz očaja. Ne napeto niti sa iščekivanjem. Na svima su otisci i DNK iste osobe. a Valeri će kasnije po podne popričati s njom nasamo. kazao je Valeri učitelj kreativnog pisanja na kursu koji je pohađala kao tinejdžerka. već redosled po kome su žene ubijene. kazala je Valeri. Valeri je sebi priznala) da je Katrinin ubica ili odatle ili da ima bliske veze s tim krajem. po svoj prilici pre nego što su ubijene. tri godine i nije tako loše. Počni od onoga što znaš. tridesetčetvorogodišnja belkinja. „S obzirom na vremensku i prostornu udaljenost. . Sva ostala ubistva rasuta su po središnjoj Americi.” Dve žrtve iz Zalivske oblasti bile su blagoslov za Valeri - i njeno prokletstvo. Mi smo porodica. verovala je Valeri. međutim. Ako su ubice poznavale ijednu žrtvu pre no što je to postala. ustanovljen na osnovu približnog datuma smrti. Samo je tu izvršeno više od jednog ubistva. živela u Omahi u Nebraski.” Nestrpljivost i dosada u prostoriji bile su opipljive. prostitutka. Lia i Lizbet - nađeni su i otisci i DNK druge osobe. onda je to bila Katrina Malvejni. telo nađeno kod Algone u Ajovi. Zato što su znale da ona prema njima ne oseća ništa. Brinuo ga je duh tima.žrtva Lizbet Kol. Zasigurno znamo da su tri silovane - Katrina.

uglavnom love u okviru svoje rasne ili društvene grupe. Ali pošto nisu
imali ni za šta da se uhvate osim za geografsku odrednicu, princip rada
je bio taj da se operativni tim osnuje tamo gde se veruje da nepoznati
počinioci ili trenutno žive ili su nekad živeli, ili gde su bar uspostavili
nekakvu vezu s prvom žrtvom, a moguće i s petom. To je bio jedan od
razloga što je za bazu odabran San Francisko. To i prosta činjenica da
oni imaju veći budžet i bolje resurse od svih ostalih država umešanih u
slučaj.
„Što se tiče potpisa”, nastavila je Valeri, „to je valjda jedino što je
nepotrebno ponavljati, Ali eto, da se zna, ovi tipovi ostavljaju u žrtvama
razne predmete. Jesu li nasumično odabrani ili imaju neko značenje, to
još ne znamo. Nema nažalost retkih vrsta leptirova. Ništa zapravo što
bi nam pomoglo da suzimo izbor. Ostavljaju ih u vagini, ustima ili
čmaru, izuzev u slučajevima Jun-sao i Lije, gde su ih ostavili u
rasporenoj utrobi. Pretpostavljamo da je razlog tome što su tu
predmeti prosto bili preveliki da bi ih stavili u otvore koji su im bili
prvobitni izbori.”
Valeri je sate i sate kao hipnotisana gledala fotografije leševa - one
snimke posle ubičine obrade. Rasporena utroba Jun-sao. Harpun
zabijen između tankog i debelog creva. Nadrealno gore od toga -
harpun je bar potencijalan instrument nasilja, bar se jezivo uklapa -
bila je glazirana i mučno vesela keramička guska koju su ubice ostavile
u Liji Halberstam. Nije bila u prirodnoj veličini, ali su svejedno morali
da joj povade pola unutrašnjih organa da bi je smestili. Prema izveštaju
patologa, utroba je vađena pomoću zupčastog noža za čišćenje ribe. U
filmovima bi guska imala žig proizvođača, bila bi antikvarna, smanjila
bi im broj ljudi koji bi mogli da je imaju ili da znaju gde mogu da je
nađu. Ali ovo nije bio film. Guska je tokom sedamdesetih bila serijski
proizvođena. Ima ih na desetine, pa i na stotine hiljada - ili ih je bar
bilo. Ako biste sad hteli da kupite jednu takvu, dovoljno je bilo da
procunjate po dvorišnim rasprodajama, buvljacima ili
staretinarnicama punih kiča koje su zavisile od ljudi što imaju više
novca no pameti. Bio je to predmet koji bi ljudi oglasili na nekom emo-
hipsterskom sajtu tipa stvarimojihroditeljakojemeizluduju.com.
„Katrina Malvejni je imala ušećereni ananas u vagini”, kazala je
Valeri. „Sari Keler su u grlo gurnuli izduvani balon. Anđeliki Martinez su
u čmar nabili zgužvani letak sa izložbe dinosaurusa u Prirodnjačkom
muzeju u Los Anđelesu. Sajla Li-Džonson je imala frulu u vagini. Lizbet
Kol je u čmaru imala iglu dugu dvadeset centimetara. Ako i pokušavaju

nešto da nam kažu” - Valeri je pogledala u Karlu Jork ne sa nadom, već
da je uveri da ne očekuje od nje da potvrdi tu hipotezu - „mi još ne
znamo šta je to.”
Osećala je mrtvilo ljudi u prostoriji prema mrtvim ženama. A i
sopstveno. U Odeljenju za ubistva kasno je naučila nešto: da bi otkrio
ko je jednoj osobi uradio tako nešto, moraš o njoj da prestaneš da
razmišljaš kao o osobi. Osoba postaje žrtva. Žrtva je zagonetka od krvi i
mesa. Hvatanjem počinioca stičeš pravo da o žrtvi ponovo razmišljaš
kao o osobi. Ali muka je u tome što dok uhvatiš počinioca (ako ga
uopšte uhvatiš), toliko pregoriš da te više zabole dupe za osobu. Želiš
samo da se opijaš i gledaš utakmice. Ili da izađeš i pojebeš se s
potpunim strancem. Želiš zapravo da radiš bilo šta samo da odložiš
stvarnost, a to je da te sutradan čeka nov leš, nova zagonetka od krvi i
mesa, još jedna potvrda da svet nije mesto nade, svetlosti i ljubavi.
Posebno ako si sam već ubio ljubav. To je za Valeri bio nauk, lekcija
koju je naposletku naučila. Pre slučaja Suzi Falon od pre tri godine
slabost joj je kao detektivu bila ta što nije mogla da prestane da o
žrtvama misli kao o ljudima. Pošto je sama imala ljubav u životu, nije
mogla da prestane da misli na ljubav u životu žrtava. A onda je uz
pomoć slučaja Suzi Falon ubila ljubav. Sad su žrtve bile samo ružne
zagonetke koje je trebalo rešiti. Znala je da je tako postala bolja na
poslu, ali je videla kako je ljudi ponekad gledaju, ono pitanje u njihovim
očima: Kako si tako hladna, tako ravnodušna, tako mrtva jebote?
„Svesni smo takođe toga da ti predmeti ne moraju imati nikakav
značaj”, nastavila je ona zarad Karle Jork. „Možemo ih posmatrati samo
na dva načina. Ili imaju neko značenje - korisno značenje koje će nam
pomoći da otkrijemo ko su ti tipovi - ili se to oni samo zajebavaju s
nama, izvode uobičajenu praksu serijskih ubica jer su to videli na
filmu.”
Ti su predmeti, Valeri je znala, bili mučni svima. Na svim
fotografijama žrtava, i nekadašnjim i sadašnjim, na mapi ubistava, bila
je ceduljica na kojoj je pisalo koji je predmet nađen u njima. Bilo je
ubistveno stalno gledati reč „balon” ili „guska” prikačenu na sliku
unakaženog ženskog tela. I to je upravo bilo nešto u čemu bi jedan
izopačeni umobolnik uživao.
„Ukratko: tipovi koje jurimo otimaju žene u jednoj državi, urade šta
urade, pa im telo bace u drugoj državi. A to očito znači da zbog posla
putuju ili da uopšte nemaju posao. Može biti i da imaju nekakvu
finansijsku sigurnost, ali nam iz Jedinice za proučavanje ponašanja

kažu da se to ne uklapa u profil.” Valeri je opazila da se Karla Jork ne
ubacuje. Bar ne zasad. Miskov je bez sumnje kazao Jorkovoj da tim
najblaže rečeno gaji izvesne sumnje povodom korisnosti profilisanja.
Ček’ da pogodim, rekao je Ed Perez - ultra skeptičan prema FBI-ju - pre
nego što je Miskov uopšte i počeo, tražimo belca starosti između
dvadeset pet i četrdeset godina, koji ima sumanute ideje veličine i koji
je žrtva nasilja. Neosetljiv. Ima možda zečju usnu ili govornu manu.
Jesam li nešto propustio? To nije bilo fer, znala je Valeri. Bihevioralna
nauka odavno je odbacila šablonskog psihopatu. Na Simpozijumu o
serijskim ubicama u San Antoniju 2005, FBI je mnogo vremena i truda
posvetio razobličavanju mitova o serijskim ubicama, od kojih su
mnogi, kako su sami priznali, nastali zbog pojednostavljivanja kome je
bihevioralna nauka u početku bila sklona. Problem je očigledno bio u
sledećem: što su stručnjaci više priznavali da bihevioralna nauka nije
egzaktna, to su islednici imali manje poverenja u nju.
„Bilo kako bilo, velika pokretljivost je očigledna”, rekla je Valeri.
„Dobra strana je ta što su Lia Halberstam i Lizbet Kol pronađene manje
od sedamdeset dva sata posle smrti. Imamo otiske guma kampera B
klase na kilometar i po od oba mesta gde su tela zakopana. Ogroman je
broj tipova izrade i modela koji se podudaraju, a kako preko osam
miliona Amerikanaca poseduje kamper vozilo, sami izračunajte. Uz to,
ne možemo ni da odbacimo mogućnost da koriste više vozila.
Pregledaćemo snimke foto-radara koje nam je dala saobraćajna
policija, ali ako su se držali sporednih puteva, nećemo naći ništa.”
Pogledala je u Dirholta. Ovo je dovoljno - je l’? Traćimo vreme.
Dirholt je trepnuo u znak saglasnosti. Završi. Ionako su, jebiga, i dalje
svi deprimirani. „Uz sve uobičajene rezerve”, kazala je Valeri, „tragamo
za dvojicom belaca. Jedan je tamnokos i tamnih očiju, drugi skoro
sasvim sigurno riđokos. Bar jedan od njih ima veze sa Zalivskom
oblašću. Veličina obuće četrdeset četiri odnosno četrdeset pet. Otisci
cipela odveli su nas pravo do cokula iz Kej-marta, što će reći nigde. Iz
seroloških analiza izvukli smo sve što smo mogli, a kao što sam rekla,
ovi tipovi ne štede na DNK. Ali nijedan nas od tih dokaza neće nikud
odvesti ako nemamo osumnjičene. Radimo na ovome već sedam
meseci. Do današnjeg dana obavili smo preko dvesta pedeset
informativnih razgovora i ispitali šest osumnjičenih, koje smo sve
isključili. Imamo dobru komunikaciju sa policijom u osam država i
naravno sa Biroom - ali i dalje tapkamo u mestu. Imamo osećaj kao da
ništa ne znamo. No jedino što zasigurno znamo jeste to da ubrzavaju.

Između prva dva ubistva prošlo je otprilike osam meseci. Od tada se
interval skraćuje. Razmak između poslednje dve žrtve je svega sedam
nedelja. Ubrzavanje dovodi do grešaka. A oni će napraviti grešku.
Nemojmo to smetnuti s uma.”
Ovo je bilo upućeno Dirholtu i on je to znao. Glavni istražitelj bodri
svoj tim.
Tim nije poverovao.
Nije ni Valeri.

ČETRNAESTO POGLAVLJE

„Jesi li dobro?”, upitala je Karla Jork Valeri. Bile su u Valerinom fordu
taurusu i vozile se do kuće Katrininih roditelja u Junion Sitiju. Padao je
sneg, onaj bezvezni što se neće zadržati, sitne pahulje koje je nosio
vetar. Vil Frejzer je otišao da ispita neki trag. Ono što je on nazivao
tragom. Tragao je za svim dobavljačima rashladnih uređaja za vozila u
Zalivskoj oblasti (a i šire, premda je samo Valeri to znala) pošto je bio
ubeđen da ubice sigurno drže leševe na ledu kad ih već prevoze na
stotine kilometara. Leš ne može da stane u zamrzivač za kampere,
kazao je Vil. Jedino ako ga isečeš, što ovi tipovi ne rade. Šta ako im se
pokvare kola? Šta ako ih zaustavi policija zbog slomljenog fara? Da sam
ja na njihovom mestu, ugradio bih lažnu policu sa smrznutim šniclama
i vaflima.
Nedostajao je Valeri. Još jače u prisustvu Karle Jork, koja o njoj nije
znala ništa. Koja je poslednji sat straćila Valeri vreme na, kako se činilo,
obnavljanje gradiva. Valeri je nekoliko puta bila na ivici da joj kaže: Što
jebote ne odeš i iščitaš izveštaje? U tome su je sprečili zdrav razum ili
paranoja: u Karlinim očima boje lešnika bio je neki spokoj kome nije
verovala. Zamišljala je šta su joj rekli u FBI-ju: Malo nas brine glavni
istražitelj ovog slučaja. Pokazuje znake stresa. Priča se o ozbiljnom
problemu s pićem. Idi tamo i izvidi situaciju.
I sad se po Dirholtovom nalogu vozila sa Valeri do daljnjeg.
„Dobro sam”, kazala je Valeri. „Ne mogu da se rešim proklete
prehlade.” I smesta zažalila. Svi su istražitelji bili primorani da kad-tad
prisustvuju seminaru o stresu koji je organizovala policija. Prvi deo se
zvao „Fizički znaci upozorenja i simptomi stresa”. Jedan od njih bile su
i česte prehlade. Kao i neobjašnjivi bolovi, mučnina, vrtoglavica, bol u
grudima i ubrzani puls. A to je verovatno bilo i iznenadno povraćanje
usred pranja zuba.
„Jeste da to više i nije mnogo važno”, kazala je Valeri, „ali jesu li ovi
tipovi psihopate?”
Preuzmi kontrolu. Neka ona odgovara na pitanja.
„Alfa ubica možda i jeste”, kazala je Karla. „Ali ne bih se kladila na

obojicu. Veća je verovatnoća da je beta ubica pod njegovom vlašću na
ovaj ili onaj način iako je prema serološkim rezultatima očito da se
gosti makar leševima. Kao lešinar. Malo je verovatno da mu alfa ubica
dopušta da učestvuje dok su još žive.”
Valeri je krišom iskosa bacila pogled na nju. Karla je gledala pravo
kroz vetrobran. Kosa joj je bila bolno zategnuta.
Sitno lice (kao u veverice, pomislila je Valeri), pravilne crte i
izluđujuće lepa ustašca. Privlačna? Ne muškarcima koji traže površni
glamur. Ali na njoj nije bilo ni grama viška, a koža joj je bila savršena.
Dobra stvar kod muškarca kad ostari, kazao joj je jednom Blasko, jeste
to što bolje uočava lepotu žene. Zapravo, ne možda lepotu već
seksualno obilje, seksualni... karakter.
„Ako je ovo klasični alfa”, kazala je Karla, „onda mora imati potpunu
kontrolu nad svime. Što ga neće sprečiti da okrivi betu za sve,
uključujući i ubistva. Možemo se kladiti da tako funkcionišu. Ali alfa će
ga verovatno ubiti kad završi.”
„Završi?”
„Ako ikad završi. A neće, jer ćemo zaustaviti tog govnara.”
Trgla se na taj prostakluk. Karla je dosad govorila kao da se obraća
postdiplomcima. U Valeri je proradio cinizam: Samo imitira. Čula je da
psuješ, pa i ona psuje. Tome uče one beznadežne slučajeve u TV
emisijama za upoznavanje. To psihopate nauče da rade.

Valeri je navodno išla kod Katrininih roditelja zato što ju je majka Adel
pozvala i rekla da je pronašla nešto što bi moglo biti od značaja. A
poseta je zapravo imala za cilj da im stavi do znanja da nisu
zaboravljeni. Da njihova ćerka nije zaboravljena. Da lov na čoveka koji
ju je ubio, ili na ljude koji su je ubili, još traje. Postojali su, naravno,
socijalni radnici zaduženi sa rad sa žrtvama, koji su obaveštavali
porodice o napretku, ali prvih meseci Valeri je provela mnogo vremena
sa Malvejnijevima. Previše, sudeći prema Vilu, koji ju je upozorio na
opasnosti vezivanja. Nije se on brinuo za Valeri - Vil je bio jedan od
onih koje je u poslednje vreme hvatala kako je s tugom gledaju - već za
roditelje.
„Pronašli smo ovo u podrumu”, kazala je Adel Malvejni i pružila
Valeri običnu crnu kutiju za cipele. „Trebalo je i ona da bude u
plastičnoj gajbi kad se Katrina preselila, ali našli smo je pod gomilom

Dejlovog krša. Pomislila sam da ćete hteti da vidite.”
Dejl je bio Katrinin otac i nije bio kod kuće. Socijalni radnik kazao je
Valeri da se propio. Nije ni čudo: ubistvo nikad ne odnese samo jedan
život. Adel je bila lepo odevena i posedela kosa i dalje joj je bila uredno
podšišana na paž, ali u svetlosmeđim očima videla se pustoš, srušen
svet, gubitak od kog se ne možeš oporaviti. Kuća je bila na brzinu
okićena za Božić (imali su unuke od Katrininog starijeg brata i
porodica bi se skupila da pregura praznike), ali se videlo da ih je to
umalo ubilo. Čak je i okićena jelka delovala nekako napeto i žalobno.
„To su samo raznorazne sitnice”, rekla je Adel. „Ulaznice, olovke i
nakit koji je prerasla. Ali ima i slika, pa sam pomislila... Znam koliko ste
vremena proveli pregledajući fotografije na njenom telefonu i
kompjuteru. Ne znam. Samo sam...”
„Dobro je što ste me pozvali”, kazala je Valeri. „Je li u redu da
pregledamo ovo u stanici? Vratiću vam čim stignem.”
Zadržale su se pola sata. Popile obaveznu kafu. Dale sve od sebe da
zvuče kao da je elan tima visok.
Baš kad su polazile, na trem se doteturao Dejl Malvejni. U dahu mu
se osećao burbon. Na sopstveno gađenje, Valeri je i sama poželela piće
- opet.
„Koliko ih je sad?”, upitao je.
„Dejle, dušo...”
„Koliko?”
„Sedam”, odgovorila je Valeri. „Gospodine Malvejni, ovo je specijalni
agent Karla Jork. Znam da vam sigurno deluje...”
„Specijalni agent? A po čemu je ona to specijalna?”
„Dejle, prestani.”
„Kazali ste nam da ćete ga uhvatiti”, kazao je Dejl Malvejni. „Samo
što ih je sad dvojica. Sad su to oni. Stajali ste na tom istom mestu gde i
sad i rekli nam da ćete ga naći. A sad je sedam devojaka mrtvo. Šta
radite? Šta vi koji đavo radite?”
„Samo idite”, rekla je Adel. „Bolje je da pođete. Dejle, uđi unutra.”
Dejl Malvejni se leđima pribio uz stub na tremu i kliznuo niz njega
tresnuvši o zadnjicu. „To je retorsko pitanje”, kazao je. „Znam ja šta vi
radite. Ne radite ništa. Ama baš ništa.”
U kolima na putu do stanice, Karla joj je rekla: „Ne daj da te to
pogađa.”
„Šta?”
„Otac.”

I opet joj se učinilo da to nije trebalo da kaže. putna četkica za zube. Nik Kejv - smešni zubi što škljocaju na navijanje. Izuzetak je bila Katrinina polaroid fotografija. malčice ublažen tinejdžerskom stidljivošću. Isti onaj izgled opreznog optimizma. snimljena kad joj je bilo deset ili jedanaest godina. jedno uspravno i drugo koje je raslo pod uglom od trideset stepeni i spajalo se s prvim na metar i po od zemlje.” Karla je otišla da kupi sendvič. Valeri se nakostrešila. Vratila je sve predmete u kutiju i pribeležila u podsetnik da zada nekome da proveri ima li slučajno na fotografijama neko koga nisu ispitali. Na samu pretpostavku da je to pogađa. zbog njene upadljive urednosti Valeri se osećala aljkavo. Potom je sasvim smireno rekla: „Ne dozvoljavam da me to pogađa. Vajtstrajps. Na trenutak je toliko pobesnela da nije mogla da odgovori. „Pa”. koje je imalo dva debla. a Valeri je sedela za radnim stolom i razgledala sadržaj kutije za cipele. Adel im je dala kutiju iz . Bilo je to do ženine suzdržanosti. Umela je nekako da te vidi a da te ne gleda. rekla je Karla. „Brutalno je kad ti ćerku siluju i iskasape”. Sve što je izlazilo iz Karlinih usta zvučalo je kao deo neke zamršene mentalne nameštaljke. „to ti je brutalan deo posla. a morali su. a stajala je ispred nekakvog deformisanog drveta. To je bilo malo verovatno. na svima osim na jednoj prijatelji i članovi porodice za koje je Valert bila sigurna da su ih ispitali.” Valeri ponovo nije bila sigurna šta bi bio pravi odgovor. rekla je Valeri. Ali Karla je na to samo klimnula glavom i tiho rekla: „Jeste. ulaznice za koncerte - Rejdiohed. pola tube loreal podloge za šminku. Karla je mirisala na sveže opran veš i kiselkast šampon. magneti za frižider Moj mali poni i četrnaest fotografija. kako je to Valeri izgledalo. nedužne opaske smišljene da otkriju krivicu u tvojim odgovorima. A onda se zapitala šta je od ta dva istina. Katrina se podbočila jednom rukom onako tobož seksi kako to devojčice rade i smešila se žmirkajući u sunce. Uz to. U poslednjem času se ispravila. Na sebi je imala isečene farmerke (nazirao joj se srpasti beleg na levoj nozi) i jarkožutu majicu na kojoj je pisalo Kamp Hoperkrik. bedž redara u školskoj kantini.” Umalo da kaže: I ne pogađa me. Pet-šest šnala i gumica. čista bela maramica.

kazao je. ženska”. „Neki tip iz Santa Kruza dao je pre četiri godine da mu se u lend rover ugradi veliki zamrzivač. kazao je Vil.” „Kako ide sa saobraćajnim kamerama?” „Ograničili smo se na četiri dana pre nego što su Lia i Lizbet pronađene. pred njenim stolom je stajao Blasko s rukama u džepovima. kazao je. Grozno izgledaš. rekla je Valeri.” Na pomisao na čašicu tekile Valeri su proradile pljuvačne žlezde. ‘ „Hej. Ide. Zato nemoj da dođeš pijan.” „Žao mi je”. Još pre dve godine morao je da prestane i da vozi i da preparira životinje. „Vredelo je pokušati.” . Zazvonio joj je mobilni telefon. bol joj je sevnuo u dnu kičme i prožeo je sve do plećke. Kad se sagla da ga podigne.” „Ni gutljaj.” „Ali upravo sam otvorio flašu tekile. ali vrlo sporo. „Dugo se nismo videli. Ispostavilo se da je to šezdesetčetvorogodišnji taksidermista s teškom degeneracijom žute mrlje i psom vodičem. „Ništa”. „Dobro”. Ili bar mene.” Valeri je ispustila telefon. „Vraćam se za sat vremena.” „A gospođica Kvantiko?” „Mislim da nas procenjuju. i opet imamo da proverimo preko sto pedeset kampera B klase na mogućim saobraćajnicama. A jedva da je prošlo podne. Kad ih je otvorila i polako se uspravila. Dovoljno da se na par sekundi ukoči zatvorenih očiju. Bio je to Vil.majčinskog očaja.

Nije bilo jabuka. kazao je Zander. Trudio se da ne misli o tome kako ga je sve ovo izigralo. Kakva to seoska kuća nema jabuke? Pretražio je sve kredence u kuhinji. kao da mu bubašvabe mile pod kožom. Sedeo je na podu u kuhinji i držao se za povređeno koleno. Bila je to Polijeva greška boga mu! Pusti mene! Hoću ja! I Zander je rekao dobro. A onda. on je. Nestalo je i ono malo opuštenosti što ju je dobio iz onoga što je uradio pički u dnevnoj sobi. malo potom: „Čuješ kako ti to kažem?” Poli je naglo zamukao. morao da preuzme pošto se Poli utronjao.. Bitno je da ih nema. Nije ni važno kako se zovu. ali ceo dan kao . Lice mu je bilo orošeno znojem. Ali naravno. I tako je sad sve to bilo njegovo delo. pošto je bio beskorisno govno. Da ih ima. Zander - koji se iz očaja popeo na radnu površinu i prevlačio rukom preko vrha visećeg dela čisto da proveri da tamo slučajno nema jabuka. One što se zovu crveni delišes. A to je značilo da je morao imati i jabuku. „Trebalo bi da odem tamo”. „Zandere?”.. kazao je Poli. Sišao je s pulta.. kažem da. Mama Džin je zatitrala i iskrsnula mu u perifernom vidnom polju smeškajući se haosu koji je napravio. Stravično ga je iritiralo koliko to nije u redu. kad je došao čas. uvijenih u novine da se ne sasuše - nije obraćao pažnju na njega. Ovaj mu i dalje nije odgovarao. mogao bi da popravi ovu grešku - Polijevu grešku. Ovo se neće moći popraviti.” Zanderu se iver zabo u dlan. pozvao ga je Poli. no posle nekoliko trenutaka je rekao: „To nije u redu. Greška se nije mogla sasvim ispraviti. PETNAESTO POGLAVLJE Zander King - koji nije oduvek bio Zander King i koji bi se toga setio kad bi mu se ovako nešto desilo - nije mogao da veruje. Gde mu je bila pamet? Da je Poli to uradio. to sad ne bi bio njegov problem.” „Zaveži”. „Hej. Svi su čvorovi ponovo zategnuti kao i uvek.. već. Zander. Od tog sićušnog bola zabridela mu je cela glava. dovesti u red. Obične jabuke jebote! Po mogućstvu crvene.

Nema svrhe da mu kaže da se ovo ne može popraviti - pošto nema jabuka. „Aha”. kazao je. „Jebote ne mogu da hodam!”. Nema svrhe da mu išta više govori kad će uskoro biti mrtav. „Idi dovezi kola”. Nema svrhe da mu kaže da će i nju i sina ostaviti tu gde jesu i otići.” Zander se zapitao da li da ubije Polija na licu mesta. Sad će morati da potraži i pincetu. Onda je tiho rekao: „Onda kad je ubacimo. Već dvaput ti kažem. „Izdržaćeš.” Poli se s mukom podigao na noge lecnuvši se od bola. pomislio je Zander. „Kad je ubacimo. AH sve je ovo ionako već dovoljno zasrano. .” Poli se načas nije micao. rekao je Poli. kazao je. „Nije u redu. A i bio je mrtav umoran. Je l’ hoćeš da ti kažem i treći put?” Polije oborio pogled. Bube pod kožom su mu se rastrčale. odvratio je Zander. Nema svrhe da mu kaže da ova neće u kola.” „Idi dovezi kola. „Nije daleko”.da mu se smejao. Zander je zagledao iver.

Starinska gvozdena furuna što liči na trbušastog patuljka. Ali ovo joj nije ličilo ni na pakao. odgrize ti glavu i čeljustima skrcka lobanju. prikucani na velike točkove.) Nešto ju je vuklo kroz sneg i pomislila je: O. miris i dodir su drugačiji - svukle gaćice niz noge i čulo se kako drvo pucketa u vatri. Bila je to nehajna misao. Ruke su joj - ne. Ruke su joj svlačile odeću. Ona se sama tek blago zabrinula. Bila je strašno umorna.4 Njena majka je patila od njih. to je čudovište. A možda je u bunilu. Ipak nije dospela u raj. Kad je bila mala. Da te uzme snežnobelim rukama. Možda te đavo skine kad dospeš u pakao? Na slici pakla koju joj je Džoš pokazao svi su ljudi bili goli. Njoj je taj stvor bio tako ružan i usamljen da bi ti ga bilo žao kad te ne bi odneo. Neki starac izobličenog lica puzi ka njoj četvoronoške. Ruke što su je svlačile bile su joj smetnja i nervirale su je. ŠESNAESTO POGLAVLJE Nel nije znala je li budna ili sanja. nisu joj dale da na miru zaspi. Džoš šapuće: Hoće li biti dobro? Možda je pobrkala snežno čudovište sa stomačnim grčevima. to nije njena mama. Mnogo se toga javljalo i nestajalo. To je bilo u potpunoj tami. Pokušala je da izroni iz tame i uveri se da je to njena mama. Javljala se i nestajala i nije je previše zabrinjavala. Nečije joj ruke dodiruju lice. Pokušala je . Sneg pada s mračnog neba. Bila je to prijatna težina kao topla crna voda. ali tama je nije puštala. slike koje su iskrsavale iz potpune tmine i gasile se. Čudno je bilo to što su svi ti goli ljudi izgledali bezbrižno kao da nisu svesni toga šta im se dešava. sva goriš. Ni u šta više nije bila sigurna. Majka će se za trenutak naći pokraj nje: Jadna Neli. Džoš ju je plašio pričama o snežnom čoveku jetiju. a topla tmina obećavala joj je dubok spokojan san. nataknuti na ražanj. Nešto ju je vuklo po snegu. U pećinu. Čudovištu - Nel je zamišljala ogromnog stvora obraslog dugom belom dlakom sa očima nalik iskidanim crnim rupama i ustima punim krvi - koje bi samo odjednom iskrslo iz mećave i odnelo te. (Nel su tada osećanja bila podeljena. Blagi sram kad je osetila kako joj se rajsferšlus otkopčava. a mali demoni su ih pekli i bockali vilama. je li živa ili mrtva.

koji je sad puzao od nje preko patosa koji nije prepoznala. Pusti me na miru. Na trenutak se ponovo povratila i ugledala istog onog starca izobličenog lica (od plača. prestani. Njena poslednja misao bila je da ne želi da sanja. Ali iz usta joj nije izlazio nikakav zvuk. . Onda joj se topla crna voda zatvorila nad glavom. Pošto je poslednji san koji je usnila bio košmar u kome je njena majka ležala udno stepenica u lokvi krvi i govorila joj da beži. videle su se suze). Reci su joj se podvukle pod kožu lica umesto da izađu u svet. pomislila je.da kaže: Hej.

privio se uz nju i zagrlio je. Anđelo je ležao kraj nje na osunčanom krevetu. nje više nije bilo. lice okrenuto od njega. Radio i hemo terapije dok nije rekla: dosta je. Polako podigneš glavu. Uvidiš da te to nije ubilo iako je pretilo da to učini. Vidiš da se svet - kroz oblike oblaka i etikete - iznova izražava. Shvatiš da je želja za životom bezazleno lukava. Prestao je. Počinješ da se oporavljaš. Oči joj zatvorene. pomislio je Anđelo Grir kad se u jezivim bolovima probudio iz sna o zemljotresu. Naravno. onda je sto posto poslednji preživeli. Promenio si se - gubitak te je proširio i produbio - ali prihvataš obnovljeni ugovor. Više ne. A zabluda o patnji bila je ta da bol prolazi. Sve je to bila zabluda. Zabluda o patnji bila je ta da kad ti umre neko koga voliš patiš. da piše. da pronađe mesta za sve. naravno. u gluvo doba noći spoznaš sebe i naposletku (pošto privrženost životu nadilazi sve) shvatiš da ti je to dovoljno. SEDAMNAESTO POGLAVLJE Ironija je besmrtna. a kad se probudio. zapadneš u pakao. Umrla je jednog predvečerja u njihovoj postelji u stanu u 23. Nekad je verovao da je zadatak umetnosti da maštovito prihvati svet. pa ustanovio da se onesvestio na memljivom podu brvnare. u ceo život. ulici. Ili ako nije besmrtna. Počneš da se osvrćeš oko sebe. Operacija nemoguća. Znaš da ćeš nastaviti dalje. poslednji trag ljudskog postojanja na zemlji biće dah ironije kao miris baruta što ostane posle vatrometa. Lice okrenuto . zato što jedan pisac mora da bude bestidno zaljubljen u život. Dve i po godine od smrti njegove žene Silvije samo su sve više potvrđivale zabludu o patnji. Kad nastane smak sveta. Ali posle Silvijine smrti on je imao mesta samo za njeno odsustvo i sopstveno uporno prisustvo. Shvatiš da je svet i dalje dovoljan. čak i u smrt - a on to nije bio. Bili su u braku trideset godina kad je stigla dijagnoza: astrocitom. četvrta faza. Zadremao je na dvadesetak minuta. a on je bio živi dokaz za to.

Godinu dana mlađa od njega. Čitanje je otišlo kud i pisanje.od njega. Hvatao je sebe kako svašta radi: kako leži na podu i zuri u plafon. Odlazio je na duge ručkove sa urednicima u restorane s blistavim čašama i debelim belim ubrusima. Imala je pedeset i šest godina. Nije znao šta radi. Seo je u kola i dva dana se vozio zapadno od Njujorka. Održavao vatru . Nije više mogao ništa ni sa čim da poveže. Nije poneo nijednu knjigu za čitanje. Došao je u brvnaru bez nekog jasnog cilja. Nije više video sebe. kako šeta po Menhetnu po ubitačnoj vrućini okupan u znoju. Nije znao šta. Bio je uspešan književnik. da si još znatiželjan. Kako to druga pesma reče. Prošlo je šest dana. Naposletku je pao sneg. Ali prijatelji i saradnici nisu znali da je Silvija bila središte svega. kako tuca dvadesetčetvorogodišnju latino prostitutku. ali sa blagim predosećajem da možda nikad odatle neće otići. Nisu znali da mu je sve to bilo podnošljivo samo zato što ga ona nije uzimala za ozbiljno. Okrenuto na drugu stranu. Umesto toga posmatrao je sneg. saradnici). Cepao je drva. A to je možda nigde. Kuća je pripadala njegovom ocu. Anđelo je dolazio ovamo kad je bio mali. Ležao je na kauču. Nisu znali da je bio u miru sam sa sobom jedino kad je bio s njom. ali bili su tu prijatelji. kako kaže pesma. pa ga terali da se sabere. pa se ljutili. Usred sveg onog bola uhvatio je sebe da se priseća. Klisura nalik iskeženim ustima na bundevi za Noć veštica. Sve se raspada. koji su najpre na prstima cupkali oko njega. ah u toj je kući bilo neke spartanske samotnosti i tišine. što ga je donekle umirilo. Gusto zimzeleno raslinje. Osvojio je brojne nagrade. da ti je još stalo. gde god to bilo. Sveo se na obavljanje prostih zadataka. Posle toga sasvim je izgubio orijentaciju. A bez Silvije beznačajnost svega ostalog otkrila mu se sa silovitom jasnoćom u svoj svojoj punoći. pa naposletku prihvatili da je možda izgubio razum. Nisu znali da je to bila ljubav za koju je svet verovao da je prevaziđena. Pisanje i čitanje bili su dokaz da si još zainteresovan za svet. Bilo je nečeg u toj zemlji što je želeo. Nije mogao da misli. Odlazio je na međunarodne turneje. Dela su mu prevedena na dvadeset pet jezika. Tamo gde smrt vodi. Dalje od toga nije razmišljao. Jeo hranu iz konzerve. Pokupovao je zalihe hrane u Elinsonu. Bio je svestan ljudi u svom životu (nije imao nikog živog od porodice. Negde duboko u sebi znao je kako oni na to sigurno gledaju: život mu je pružio sredstva da preživi to što je ostao bez žene. Dvadeset godina niko je nije koristio.

(Da je bila tu. kako je kasnije saznao). Mozak mu je funkcionisao na sanjivom minimumu. stajala je na vratima kupatila i navodila šta su kritičari pisali o njemu - „. Bol je već odustao od suza. iznenada dobio proliv.nepokolebljiva iskrenost i raskošna dvoznačna mašta. kad je otišao kod prijatelja na promociju knjige. Izgarao je od žeđi. Univerzum je imao makar ovoliko milosti prema njemu: pao je na pod nedaleko od flaše viskija.u furuni.... sa kojim je bio najednom besmislenom ručku pre godinu dana.” - dok se on bacakao po podu pokušavajući da skine uprljanu . Zaboravio je koliko je to nesnosan bol koji te potpuno onesposobi. pomirio se s blagim šepanjem. Već se usrao u gaće. u vreme kad su ljudi još očekivali od njega da se oporavi.dok se osrednji pisci zadovoljavaju simpatičnom zabavom. Jednom je. odevena u crnu večernju haljinu i sa zlatnom ogrlicom. A onda je sinoć stigla ironija. dva je sata proveo klečeći na podu sasvim nepokretan. pa je popio skoro celu flašu. Trebala mu je voda. Vatra se ugasila. U vidu nečeg nimalo spektakularnog kao što je to išijas. Bol ih je već sasvim iscrpao i prešao na nešto drugo.. ali je gvozdena furuna još odavala malo toplote.. Noge mu se nisu skroz smrzle. radio pilates vežbe s nekakvom tupom opčinjenošću. dar od njegovog izdavača. Silvija bi se pobrinula za njega. Zaboravio je kako je to. Taj je viski - makalan star dvadeset pet godina - još od tada bio u njegovim kolima na suvozačkom mestu i on ga je stavio u kutiju s potrepštinama koje je bez razmišljanja pokupovao u Elinsonu kad je stigao.”. U nedostatku tableta (pomisao na fizički bol odavno je prestala da bude deo njegove stvarnosti) viski je bio jedino sredstvo protiv bolova koje mu je bilo pri ruci. Nije plakao mesecima. „.. pristao da koristi štap i otad vodio život bez fizičkog bola. pošto mu je ispali disk pritiskao nerv (L5 pritiska SI. Išijas! Susreo se sa tim stanjem pre četiri godine.. Grir i dalje visoko puca.. Operisao je diskus herniju.”.. „. išijas vratio. Sve do sinoć kad se. ali ne bez humora. pa je taksijem odjurio kući. Pre nego što se onesvestio. Silvija..jedan od naših najboljih pisaca. bez najave i upozorenja. ali mu se ostatak tela smešno tresao. Iz tog razloga ga je sad uz neizdržive bolove mučio i jeziv mamurluk. Od bola je zaplakao. ali nije uspeo da stigne do kupatila..

Rešio je da otpuzi do vrata i proviri napolje da vidi koliko je dubok sneg. Oslonio se što je više mogao o ruke i gurnuo suva usta pod ledeni mlaz iz slavine (izvorska voda navodno. bila je sveža i imala neki kameni ukus). Krećući se mic po mic na sve četiri. Nije znao koliko je dugo pio. Bol mu je već govorio da će biti pravo čudo stigne li do sudopere.odeću sa sebe. Videli su jedno drugo i u najboljem i u najgorem izdanju. činilo mu se. naravno. a oboje su se smejali kao deca. Za šta mu je bol već govorio da će biti nemoguće. Morao je da pije vode. Da udari bradom o ivicu šporeta. Sa svakim gutljajem osećao je kako mu se život vraća u ćelije. Bio je to kontinuum. tvrdoglavo se nadajući da će dotle već moći da hoda. nije mogao da napravi više od tri koraka čak ni presamićen. A posle toga morao je nekako da dođe do kola. čak ni uz pomoć štapa. Tu je bila u svom elementu. a znao je da ni uz najbolju volju neće moći da zadrži ništa u želucu. a do tamo je čak i zdravoj osobi trebalo deset minuta hoda. Prošlo je još pola sata dok je nekako uspeo da navuče termo jaknu i kapu. Silvija bi se. Kola su bila na drugoj strani mosta. Ali jedino što je imao da mu ublaži bolove bila je preostala petina viskija. napunio je furunu drvima i podložio vatru. To je sprdnja. Satima. Nervi u desnoj nozi su mu vrištali. Čim je otvorio vrata. tome kako mu je duševna drama svela telo na farsu. preko klisure.) Pitanje je bilo: može li da se dovuče do sudopere? Morao je da se pokrene. A nije mogao. Do lekara. tome nasmejala. video je šta je video. To ga je umalo ubilo. Ona bi uvidela ironiju. Zapitao se da li bi mogao nekako sam sebe da onesvesti. Ma šta mu bol rekao. Gledao je u telo male devojčice. Mogao je da oseti kako se smeška tom kontrastu. Ova apsurdna neprilika oživela je njen duh. . Bio je to pokazatelj u kakvim je bolovima bio kad mu ni sama ta ideja nije bila smešna. Nije bilo ničega ni kod jednog od njih za šta ljubav nije našla mesta. Do telefona. Razmišljao je samo o tome kako bi mogao da zajebe stvar i polomi vilicu ili izbije sebi zube. Ipak. ali mu je bilo potrebno nekoliko trenutaka da pojmi ono što je njegov mozak već registrovao. stisnutih zuba i očiju punih suza. Morao je da puzi i da se odigne o šporet. Da se raspali tiganjem po glavi.

gde nije toliko napadao sneg. Položaj tela ravnodušan. Klisura je bila dvadesetak metara dalje. Misliće da sam ja. Adrenalin je makar na tri sekunde blokirao bol kad se Anđelo pokrenuo. Na svetlosti što je dopirala kroz vrata video je njene stope - ili pre otiske nogu pošto je svaki trag bio dubok bar do cevanice - što su vodile od mosta.. Krv kod usta.. Sada. kapuljača crvene jakne visila joj je preko čupave crne kose. Sneg je i dalje vejao kroz mrak.. Prekasno za. OSAMNAESTO POGLAVLJE Ležala je na stomaku na ivici trema. već je osećao kako bol ponovo prodire kroz njega... šuma se uzdizala uz zapadnu kosu. Ovde.. Jedna joj je noga bila savijena. Ne pomeraj je. lice okrenuto ka njemu. Disala je.. Kraj usta joj je bila lokvica lavi. Mrtvo dete. iz jedne od kuća. Iza nje cela je zemlja bila u belom. diši.. Anđelo joj je prineo uho usnama što je bliže mogao.. okićeni četinari kao preterana doza Božića.. Ovo je zato što. Iza nje.. ničega da. Slabašan ali topliji od vazduha na njegovoj koži. A onda je došao.. U potpunosti vođen nagonima. Mrtva. Ovo je zato što... Njen dah. kao da je legla da dremne na osunčanoj plaži. Nema telefona.. Iz Elinsona. Diši.. ali dok se oteturao do mesta gde je ležala i kleknuo kraj nje. . oči zatvorene. I činilo mu se da čeka čitavu večnost... ruke mlitave. Misli zbrkane i nedovršene: Opipaj bilo.

Onda vreća za spavanje. Anđelo je znao da će ga to skupo koštati. Ona je dolazila kad je dolazila. Nije on bio pravi čovek za takve situacije. I gotovo istog trena pao - toliko ga je zabolelo. Otpuzi. A ova devojčica nije drhtala. Onog časa kad je kičmu ispravio pod uglom većim od devedeset stepeni. Sećao se da je negde pročitao kako u slučajevima ekstremne hipotermije drhtanje - kao najočigledniji simptom - prestaje. (Nikad ne bi. Sad je sebi bio stranac. pa se malo-pomalo podigao na noge. Samo je još za to živeo. telo mu se refleksno savilo da padne opet na sve četiri. Jedino je to delovalo stvarno u ovom snu. Jakna joj BD sharing je bila vodootporna. spremio štap u desnoj. popustio je devojčici rajsferšlus kod vrata. Ali ako je ne skloni sa snega. Ali alternative nije bilo. ali je znao toliko da ne treba nekoga ostaviti u mokroj odeći. a život mu je bio san koji više nije osporavao. Otkud on zna. Zamislio je kakav bi je užas obuzeo istog trena. Ali ništa mu drugo nije preostalo. . Pokuša li - i uspe - da je podigne. Još dok se spremao da to uradi. Ako je polomila neku kost. Stavi joj nešto pod glavu.) Ne gubi vreme. Sneg mu je pomogao. Voda što isparava snižava telesnu temperaturu. Ukazala mu se slika devojčice koja dolazi svesti i zatiče ga kako je svlači. Prvo vrata. Jeste užasno. samo mu je jedna ruka bila slobodna zbog štapa. Sad mu je bila vrlo blizu. pa je pažljivo prevrnuo na leđa. Dileme nema. Otkako je počeo da maglovito oseća njeno prisustvo - u svojoj glavi ako već ne u vazduhu oko sebe - odlično je znao šta bi mu njegovo racionalno biće na to reklo: da njen duh nije ništa drugo do samo plod snage njegove opsednute mašte. Ali od Silvijine smrti njegovo racionalno biće ostalo je daleko iza njega. Levom rukom uhvatio je njenu kapuljaču. skroz angažovana. rekao da veruje u duhove. Devojčica se nije micala. Onda je pao plačući i. Uz to. Samo što je jedva uspevao i sam sebe da pokrene. kazao je Silvijin duh. uz još gomilu onoga što je nekad bio. Njegovo racionalno biće i dalje nije verovalo. umreće svakog časa. ali moraće da je - vrlo nežno - uvuče u kuću. Smesta to uradi. možda je u poslednjoj fazi hipotermije. Klečeći i dalje. Oteo mu se krik - i vrištao je sa svakim korakom dok je nije dovukao do furune. kazala mu je Silvija. biće rizično da je pomera. premda su vrata brvnare i dalje bila otvorena ka savršenoj zimskoj zemlji čuda. Anđelo se zapitao da nije u komi. Ali njemu je bilo sasvim svejedno. ali farmerke su joj bile mokre i sleđene. još od detinjstva. nema garancije da neće pasti ili je ispustiti. on neko vreme ništa tu nije mogao da uradi.

. pa je prebacio preko peći da je devojčica vidi čim dođe sebi. znao je da je po svoj prilici polomljen). stavio vreću na nju i skroz je otkopčao. Stavio joj je svoj jastuk pod glavu i ubacio još drva u furunu. Razvio je prostirku za spavanje. razdiran bolom. Skinuo je mokru odeću s deteta (čim joj je skinuo desnu cipelu i ugledao podliven i otečen članak. bio je gola voda. pa vrlo nežno prevrnuo dete na nju i zakopčao je.Koliko li je ležala tamo? Sve je to uradio četvoronoške. Dok je sve to uradio.

Nije bilo fiksnog telefona. Silvija je imala ožiljak od spontanog pobačaja koji je imala sa osamnaest godina. To je unelo malo tuge među njih. Mobilni nije imao domet. Svet je prepun grozota koje se dešavaju deci. davala praktične savete: Ugrej je. Ma koliko puta da je razmotrio problem. ali kako joj je članak bio natekao. Ali šta joj se desilo? I šta ako u međuvremenu umre? Od koga je to bežala? Konsultovao se sa Silvijom. pet neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje. morao je to da radi vrlo pažljivo i sporo (ko zna šta je još slomljeno). DEVETNAESTO POGLAVLJE Koliko li ima godina? Devet? Deset? U crnoj kosi imala je četine. hoće li to biti dovoljno? . Kad je uzeo da skida devojčicu. Daj joj tečnosti. a crne joj oči tajanstveno blistaju. Ogrebotina zadobijenih dok je trčala kroz šumu. Od koga li je bežala? Gde su ti ljudi sada? I od kakve će koristi biti jedan bogalj ako se pojave ovde? Silvija mu je. Čim su joj se gaćice osušile. ali im nametnulo i suštinsko pitanje: U nedostatku deteta koje će voleti. sasvim usredsređena. Bih su dovoljno pametni da znaju kad treba da stanu. Nemoguće. Lice joj je bilo puno sitnih ogrebotina. On i Silvija nisu ih imali. a njegovi slabo pokretni spermatozoidi isto kao da su bih mrtvi. Na prizor belih nogu i stidnice bez malja. Zamislio je sebe kako na sve četiri puzi kroz sneg do mosta. obukao joj ih je. prožela ga je neobična tuga. Mora da je nestala. Morao je da stigne do kola. Osećao je kako ona vrti glavom. Shvatili su da ih taj beskonačni krug nade i očajanja satire. želeo je to da uradi brzo iz panične brige da joj sačuva dostojanstvo. Neko će se očigledno kad-tad pojaviti. Kako su žalosno izgledale te gole noge. nema šta drugo. činjenice su ostale iste: neće moći da mrdne odatle dok njegov L5 ne odluči da ga je dovoljno mučio i popusti pritisak na SI ili dok po devojčicu ne dođe onaj čija je bila. Pokušavali su prvih godina braka. Umalo ga je ubilo već i to što je otišao do trema i nazad.

pretražiće sve fioke po kući da nađe bilo šta što bi mu moglo - ma koliko uzaludno - poslužiti kao oružje. kad prikupi snagu. Ne. neki znak da je još tu. odlučio je. kazala je Silvija. zbunjena. oči kao zatvoreni pupoljci. rešio je. Dosad je spavao na podlozi na podu pokraj furune. bio da hoće. ako je to uopšte moguće. Što je značilo da će ponovo pritisnuti L5 i SI. Od koga je bežala? Za koji minut. Devojčica više nije bila ledena. što će mu sasvim sigurno samo pogoršati bol u leđima. Ona je još s tobom. Iako u furuni gori vatra. Moraće da obuče još odeće na sebe. Bilo je tu još poteškoća. oboje su to znali. Opipao joj je čelo. obući će joj i njih.Hoće li njih dvoje jedno drugome biti dovoljni? A odgovor je. Ta njena nepomičnost bila je strašna. . tu ti ne mogu pomoći. Potvrdilo njihovu ljubav. uskoro će mu biti prilično hladno bez vreće za spavanje. ali se i dalje nije micala. maleni zglobovi i nežan vrat. Da se bar trese ili bunca. to bi bilo nešto. To ih je neosetno zbližilo. Kad joj se farmerke osuše. i imao je i dva peškira koja je juče osušio. Što je značilo da će morati ponovo da se pokrene. ali to je sad njoj bilo potrebno. Anđelo se užasnuo koliko je ranjivo. U sanduku u spavaćoj sobi (bez kreveta) bilo je jedno ćebe koje su pojeli moljci. A ovako je zamišljao njenu dušu kako luta negde između ovog i onog sveta. Dok je sad gledao ovo dete. izgubljena. sama. ali to je sve čime je imao da se utopli. pa će morati da okuša sreću na izlomljenom kauču.

Ne mogu ja ovo. u stanju u kakvom je. naravno.. Bio je to nov pokazatelj njegove slabosti. A onda se. Ili kratko puzanje po snegu. Navuci rukavice. Pokušao je da odgovori Silviju od toga. da se nosi s nekim napadačem? Može i da ga zasipa uvredama. šta? Igralo žmurke? Ili je palo s drveta na koje se uzveralo? Pobeglo iz ludnice? Jasnoća sa kojom je osećao da mora da zaštiti devojčicu bila je užasna.. Nemoj da se umrtviš. Pokušaj. Niti dirljivost njenih golih nogu ni njenu potpunu bespomoćnost. Ovo se dete možda. dug jedva tridesetak centimetara. Kad se vratio - uspeo je da napravi pet koraka presamićen i uz . Sve i da dođe do sekire. Zaboravi. Nije znao koliko je vremena u agoniji puzao po brvnari - pronašao je zarđao nož. Ne. isto će mu biti.. Pretraživanje brvnare ga je iznurilo. I zašto su uopšte toliko opsednuti idejom o nekom napadaču? Ovo se dete možda. Preostali viski primamljivo je svetlucao. Silvijina energija titrala je pokraj njega: Do šupe ima samo petnaest koraka. setio sekire. Ali nije mogao da odagna prizor devojčice koja prestravljeno beži kroz šumu. šta uopšte može da uradi s njom? Zar ona stvarno misli da će moći.. polomljenu testeru. poluraspadnutu metlu - dok na kraju nije bio primoran da zaključi kako je jedino što mu stoji na raspolaganju žarač mesingane drške. nalazila u maloj šupi za drva uz brvnaru. DVADESETO POGLAVLJE Šok mu je pomutio mozak. Dobro. Idi. Hajde. Šok mu je očigledno zbrisao i mamurluk. Koja se. ako mu je uopšte bio potreban. Nije više imao ni trunke snage. zapanjivši se koliko je glup. Hajde.

da je skloni s vidika. Sad malo odmori. otvoriti ih. Samo gutljaj. progutati. nikakav otpor neće moći da mu pruži. Gurnuo je sekiru pod furunu. Molim te. . Morao bi da joj da vode. a onda ga je iskeženi L5 primorao da puzi po snegu - u jedno je bio siguran: bude li neki napadač sad razvalio vrata. Nežno joj je spustio glavu na jastuk. Anđelo se nekako uspravio uz sudoperu i natočio vodu u limenu šolju. da će osetiti solju na usnama. Činiće ti dobro. Nadao se bio da će duboko u njoj proraditi neki refleks. To se nije dogodilo. ali to nije izgledalo dobro. Voda joj se samo slila niz bradu. Nekako. Kupala se u znoju. kazao je i odigao joj glavu obavivši je levom rukom. „Hajde”. Groznica. Možeš ti to. Drhteći i sam obliven znojem. kad ga je pipnuo.” Ali ona to nije mogla. Ne želi da ima tako nešto uz sebe kad devojčica otvori oči. Nadao se da joj telo zna da mu je potrebna voda ma kud joj duša lutala. Onda se s mukom vratio na pod pored nje. Zasad si uradio sve što si mogao. Hajde.pomoć štapa. Čelo joj je. otpiti gutljaj. Ona se sad tresla. „Pij. bilo vrelo.

” Gledali su se. Šta se desilo?” „Rak. Tri godine. ali kad su otkrili jedno drugo. Sve što je upropastila. Serena ne može da se preseli kod nje. Kroz. da me mrziš? Ček’ da čuješ. „Vratio si se ovamo na posao?”. Mislio si. svet im se ukazivao kao divno-užasna horor-šala koju su oboje razumeli. Ljubav nije kriminalac. vratio sam se pre nekoliko nedelja”. „Znam. Vazduh se zgusnuo od značenja koje su te reči za njih imale. I on je to video.” „O bože. Nikad neće biti dovoljno. „Žao mi je”. pritisla ih je o sto. A šta su drugo pa mogli osim da se gledaju? Šta su drugo mogli da vide osim da je sve još tu? Sve što su imali. kazao je Nik Blaskovič. Kad su bili zajedno. a mama nije u stanju da bude sama. Da to prikrije. Valeri su se tresle ruke. Oduvek su čitali jedno drugo. Brzo je dodala: „Žao mi je zbog tvog tate. Osim što postoji nešto što ti nikad nisam rekla. Ne otkad si mi slomila srce. Njegovo mimo crnpurasto lice sa izrazom umorne ali nemirne inteligencije.” Viđaće ga svaki dan. Gadno ali brzo. „Umro mi je tata. Žao mi je. DVADESET PRVO POGLAVLJE „Zapravo. a ponekad bi očajavali. Njegov poznati miris. nikad to više nisu morali sami.glavu joj je proletela kompresovana slika sebe kako se seli u neku vrelu siromašnu zemlju gde niko ne zna ništa o njoj.” Tri žao mi je za pet sekundi. Nik. suštinski povezani. Blasko! Baš mi je žao. Ima svoj život. Kućica od ćerpiča. Ponekad bi se tresli od smeha. kazala je. . u policijskoj kancelariji nabijenoj energijom ljudi u poslu.” A ja ga nemam. pitala ga je. „Bojim se da je tako. Ljubav nije marila koja je to prostorija. Tri godine koje su prosto nestale onog časa kad ste se vas dvoje našli u istoj prostoriji U ovom slučaju. Ljubav je nehajno bestidna. Njegov glas.

I imao je pravo. „Polako. sklonila pogled u stranu. Znaš li šta je hardverski blokator upisa? Ne znaš.” „Ozbiljno?” „Ozbiljno. „Otkud ti ovde?”. . Umalo si me ubila. „I dalje u Porocima?” „Kompjuterska forenzika. Neće. A sad ću morati da mu kažem. Bose noge na suncu. „Napreduješ?” Odmahnula je glavom. nekoliko nedelja pre kupatila. Visoka tehnologija. Ne mogu. polako. Mnogo rada za stolom. no to ništa nije značilo. „E jebemti”. kazao je Blasko smejući se. „Majku ti božju!”. ljubavi i njenom laganom ubijanju. u drugoj dopola pojedeni baget-sendvič. Umalo da joj i kafa ispadne. pre testa. Mogla bi ponovo to da učiniš. Misliš da će to što si se posrala na ljubav vratiti Suzi Falon? Nikog od njih neće vratiti. „Radiš na onom tandemu serijskih ubica”. Previše je blisko kući. kazao joj je pre tri godine. Pogled mu je govorio da nema nikog. rekla je Lora Flin. je li? E ja znam. „Ti?” Prolazila je pored njih. Usamljenost. Uradila si ovo zato što smatraš da nemaš prava da budeš srećna. Pogled joj je govorio: Bokte mazo! Jesi li dobro? Šta ovo znači? Hoćete li sad sve iz početka? Valerin pogled je govorio: Ne. „Ti si kriv za ovo. Bila je to sitna vatrena žena izrazito tamne kose i izrazito plavih očiju koja je polovini muškaraca iz stanice mogla da obori ruku. u jednoj joj ruci kafa iz Starbaksa. Ali govorio je i - ne uzimaj ništa zdravo za gotovo. U njegovim očima tražila je prisustvo druge žene. Išao sam na obuku. Njoj dve fascikle skliznuše ispod miške i papiri se rasuše po svud po podu. Zaprepastio ju je taj refleks. Nehotično je to uradila. pre bezličnog jezika biologije. slučaju Suzi Falon. Pa ako ti crkne TiVo. Znao je. kazao je pogledavši u kutiju za cipele. pod miškom tri debele fascikle. Nije nosio burmu. Sve.Crvena prašina. Ne znam. Ne znam. tigrice”. uzviknula je Lora Flin.” Ali spustila je sve ostalo iz ruku i zagrlila ga. zovi me. Ne znam. Piće. upitala ga je pogledavši preko njegovog ramena u Valeri dok ju je grlio. Blasko joj se nasmešio. Nemojmo o tome. Previše je blisko prošlosti.” Zovi me.

prebijenima. Valeri je znala da je taj slučaj uticao na njegovu veru: prestao je da veruje u boga. I sam je bio detektiv u Ubistvima. a telo je bolelo. zelene oči ispucalih kapilara i duboko usečene bore na mršavom licu. a ona je sedela i nije mogla da se usredsredi na njega. snimak se vrteo. kao prema još jednoj zagonetki od krvi i mesa. silovanima. . Svud ostalo bili su policija. Za to nema objašnjenja. zlostavljanima. Ili pre. Sad joj je kiša dobovala po prozorima. Oči su je pekle. Nik. ali je zato u đavola verovao više nego ikad. A jedino što možeš to je da prepoznaš kad se to desi i da se držiš. Valeri ga je naravno pitala koji je to njegov slučaj bio. U doba kad joj je to rekao imao je nakostrešenu gužvu sede kose. Cigarete će uvek biti uz tebe. Popila je već pola flaše votke. DVADESET DRUGO POGLAVLJE U svom stanu u sitne sate. a pepeljara je bila puna pikavaca marlbora. Uvek postoji jedan slučaj koji te pogodi. Valeri je sedela za računarom i pregledala nov snimak s bezbednosne kamere iz Zoološkog vrta u San Francisku. Svud ostalo pripadali su gradu. Znam. Blasko. Neko joj je jednom davno rekao: Kad pristaneš na to da te ubiju. otetima. Svakom iz Ubistava. Znala je da je leš Suzi Falon najgore što je ikad videla. kazao joj je. Doći će sasvim nenadano. cigarete će te pratiti i u dobru i u zlu. Ne želim o tome da pričam. jedini delić stvarnosti zbog kog je ostatak stvarnosti bio podnošljiv. Zvala ga je Nik samo u krevetu. Pazi se onog slučaja. ali svakom pajkanu pre ili kasnije zapadne jedan takav. I jeste. Doći će sasvim nenadano. ali se ispočetka prema njemu odnosila kao prema svakom drugom lešu. Krevet im je bio utočište. ubijenima. A ništa ti ne bi pomoglo ni da znaš. Poslušaj me. Sve dok ostatak stvarnosti nije postao pohlepan i rešio da otera Valeri u ludilo ubivši Suzi Falon. kazao joj je deda kad je prešla u Odeljenje za ubistva. Apatičan sneg je prestao da pada. i to dvadeset godina. U krevetu su pripadali samo jedno drugom.

Nije znala da kaže u kom je trenutku izgubila sposobnost da isključi slike Suzinih poslednjih deset dana. Možeš li sa ovim da se izboriš? 2. Sanio da jeste i da je znala da to radi i da nije mogla da stane. Skarednost uz sve one skarednosti učinjene Suzi Falon. Ili možda ne na putu do kuće. uzeli su LSD i u nekom trenutku u toku večeri odlutali na ulicu. Nije znala da kaže u kom je trenutku počela da živi u sobi užasnih stvari. to je više on trpeo. odvela kuči agenta FBI-ja koji je radio s njima - Kartera. potpunog kretena - i tucala se i tucala s njim sve dok se Blasko nije vratio kući. svet ti šalje užas za užasom i postavlja ti ista dva pitanja: 1. . jedan par. Pokušaću. Što je više urlala na Blaska. očajna zbog Blaskove tolerancije. Deset dana je bila zarobljena. Telo joj je pronađeno posle dve nedelje. Nije znala da kaže u kom je trenutku počela da mrzi sebe. što je znala da će se desiti. ali je Suzi uhvatila paranoja. bačeno između auto-puta 580 i parka Brašipik. To joj se činilo kao nešto neminovno i najprirodnije na svetu. uhapsila je čoveka koji je ubio Suzi Falon. Mogu. kao da je svet odlučio da je konačno zaslužila oslobođenje. To joj je postala misija. Nina i Ejdan su bili poslednji koji su je videli živu. Prema rečima Nine i Ejdana. plan je bio da odu u park. saznanje da iz dana u dan muči i ubija ono što je između Blaska i nje. od let-lampe do sumporne kiseline. Kad radiš u Ubistvima. Jedva da je i ličilo na ljudsko telo. Autopsija je pokazala da je bila mrtva najviše četiri dana. pa je otrčala natrag na žurku. Osim ubice. Na kraju je. Nina Meden i Ejdan Dilejni. Nije znala da kaže u kom je trenutku počela da pokušava da uništi ljubav. Sedamnaestogodišnju Suzi Falon oteli su kad se vraćala kući sa subotnje žurke u Prezidiju. Jedino je to pružalo Valeri malo spokoja. Istraga je trajala šest meseci. Valeri nije znala da kaže u kom je trenutku profesionalna temeljnost prešla u ličnu opsesiju. da vidi dokle on može da trpi. Počela je da ga mrzi što je voli. 2. Bio im je potreban zubni karton da bi joj utvrdili identitet. Možeš li da uhvatiš onog ko je to uradio? I Valerini odgovori uvek su bili isti: 1. Ljubav je postala skaredna. Ona i dvoje drugara.kao prema još jednom izazovu. a za to vreme je više puta bila silovana i mučena svim i svačim. Dva dana posle toga. i zatekao ih.

Malo potom doktorka je rekla: Da. u osmoj nedelji trudnoće. Miskov. izgubila sam je. Do danas. Sve je otišlo. Moraćeš da misliš na njega. Zatupast začetak nosa. nešto neobično u interakciji. Ljudi. pobacili ste. Moraćeš da mu kažeš. Nagoveštaj oka nalik okrugloj mrljici mastila. Stavila je peškir na sedište kola i odvezla se do urgentnog centra u agoniji (to si i zaslužila). Sićušna glavica premrežena krvnim sudovima. Nik Blaskovič je tražio premeštaj iz San Franciska i ona ga više nije videla. Valeri je u jednom cugu ispila pola čaše votke. Žao mi je. ali je svejedno pogledala. Ali jedne noći. Dežurna doktorka bila je mlada žena umornog lica i duge crne kovrdžave kose vezane u rep. Bila je beba. Provela je. dugo vremena na nosilima u jarko osvetljenoj prostoriji čekajući na pregled. Ali nisam znala je li tvoja. osećaj da su se Adam i Eva tako osećali pre pada u greh. I dodala to svemu onome čega se dotad nagledala. Snimci sa kamera zoo-vrta bili su samo pokušaj bez velikih izgleda: nada da su kamere možda uhvatile Katrinu kako razgovara s nekim koga nisu ispitali. svrstao je ubicu u kategoriju organizovanih. onaj osećaj zaprepašćujuće slobode. Svejedno. Samo ne još. probudila se od bola i videla da jako krvari. što ju je podsetilo na ono kad je s Nikom otišla na odmor u Brazil. Nad Valeri je stajala velika okrugla lampa. prethodnik Karle Jork. Život. Imaš vremena. Možeš da pričekaš. Ali svet je tad došao da naplati svoje. kako joj se činilo. Otišao je pre nego što je otkrila da je zatrudnela. pa su se goli sunčali na sasvim izolovanoj plaži. Ujutru se odvezla kući. Nik. gde se usred objašnjavanja šta nije u redu najednom presamitila i pala na kolena. što je značilo priprema. Zadržali su je preko noći. planiranje. Ne još. Želite li da vidite? Valeri se zapitala šta uopšte ima da se vidi sa osam nedelja. Saobraćaj. čiju je toplinu osećala na golom stomaku i nogama. Ne moraš još ništa da odlučiš. zapalila novu cigaretu i primorala se da odgleda novi snimak. Taman na vreme da se sve ponovo desi. nešto malčice čudno što bi oko policajca opazilo. . Vedar sunčan dan.

na širi krug ispitivanja. I sve to zasnovano na optimističnoj pretpostavci da je zoo-vrt bio pravo mesto ako je neko hteo da uhodi Katrinu. Nije to bila suluda ideja. Naravno da je postojala mogućnost da su se takvi nalazili s nekim unutar vrta. prelaziš u sledeći krug - na manje verovatne osumnjičene. Nedelje prelaze u mesece. pomislila je. Krug u kome je sada radila - novi snimci iz zoo-vrta - bio je daleko od centra mete. Valeri ih je imala već četiri nedelje i svake noći ih je satima pregledala. ili za dve-tri nedelje. To će biti. A nisu zapravo bili ni novi. bilo samo nagađanje. Sad ih je doduše gledala ponajviše da izbaci Nika Blaskoviča iz glave. upoznavanje sa rutinom žrtve (premda je i to. porodice i starije. u onim jezivim satima od povratka kući do leganja u krevet. nije. Ograničila se na snimke sa ulaska u zoo-vrt i za početak odbacivala žene. ma koliko beznadežno. a i niko nije mogao reći da se organizovani ubica neće pogubiti kako se žrtve budu gomilale). zaustavila bi snimak. Tražila je solo muškarca. Počneš od samog centra. kao o streljačkoj meti. Ali ne preostaje ti ništa drugo do da prelaziš iz jednog u drugi. sledeći krug očajanja. Bili su to snimci tokom šest meseci iz celog zoo-vrta. Nije morala dugo da gleda da bi ustanovila da su solo muški posetioci zoo-vrta bili u manjini. A tako je dobila sve veću galeriju „potencijalnih osumnjičenih” - sam je izraz bio smešan. ili dva muškarca zajedno. A krugovi su beskrajni. Verovatnoća da ćeš pronaći ono što ti treba smanjuje se sa svakim sledećim krugom u koji pređeš. . (Dva muškarca zajedno. ako se izuzme problem sa gej parovima. na posredne dokaze. bilo šta. otkrivanja dok je još sve sveže - to znači da ćeš slučaj rešiti za nekoliko sati ili dana. uz ostale crte iz profila.uhođenje. Ovo je San Francisko pobogu!) Nije to bila tako suluda ideja. Radila je to da zadrži osećaj da radi nešto. a ne samo s kamera koje su uhvatile Katrinu. što je bio slučaj s prethodnim snimcima. Valeri je o slučajevima razmišljala kao o koncentričnim krugovima. ali koliko snimaka treba da pregleda? Od nedelju dana pre incidenta? Mesec? Godinu? Samo ih je Valeri još gledala. razgovora. Metod joj je bio prost: kad god bi u zoo-vrt ušao solo muškarac odgovarajućih godina. Ako tu pronađeš šta ti treba - pomoću čvrstih dokaza. Ali jeste bila bedan pokušaj. Ali ako tu ne nađeš šta ti treba. podrugnuo joj se onaj skeptik u njoj. snimila tipa na ekranu sa označenim datumom i vremenom i sačuvala fotografiju. ali to se nije moglo proveriti drugačije sem da pregleda sve snimke iz celog zoo-vrta.

Primorala je sebe da se vrati snimcima sa ulaza.. Bilo je tako slatko to predavanje. Majku mu! Vreme na snimku bilo je 37. 17.. porodice udubljene u svoje živote. Sve je to već videla.. pa još jedno piće. snimajući.. Ako ti se spava.. Oči su joj se sklopile. Ali iz nekog nepoznatog razloga - osim griže savesti što je uopšte zaspala i izopačenog ili praznovernog osećaja da je prevarena za dvadeset dva minuta - vratila se tamo gde je zadremala i pustila snimak. Nemoj tu da zaspiš. Koncentracija joj je opala... idi u krevet. 08. Trgnula se iz sna u kome je propadala. .. 17..36. mačaka što zevaju. nameravala je samo da premota snimak do mesta na kome je zaspala. 16. da ugasi kompjuter i nastavi sutra gde je stala. Ali na njima nije bilo ničega. u glavi joj nadrealna zbrka slika trenutaka provedenih s Blaškom.14. i to previše puta. a ne piješ vodu.. Gomila što se tiska kod štandova s hranom. spustila ruke na sto i položila glavu na njih. popuštanje mudrijem ja. Ali mrtve žene su nemo damarale oko nje. kao i mučni katalog Katrininih povreda. a možeš. 07. Provela još sat vremena zumirajući i umanjujući. vidno kolektivno uzbuđenje pred kavezima s divljim mačkama. još jedna cigareta i slučaj Kanzas središnja tačka guska frula balon ubrzavanje čak i ne znamo posao ili ga nema Dejl neće izdržati vreme na snimku 15.. 16.11. 15. pohranjujući. Prošlo je dva sata. Kazala je sebi da gubi vreme.... poganih među poganima...06. premotavajući. Pregledala je snimak...14. Izgubila je dvadeset dva minuta. 15. Bilo je kao detinjstvo. Dok se protezala i osećala kako joj pršljenovi krčkaju. 15. Nagla se napred na stolici. to je isto kao kad izgubljen u pustinji naiđeš na pojilo... Toliko joj se sve smučilo da se vratila na snimke s Katrinom i nasumično ih pregledala...36... deca što se smeju majmunima.. Kad ne spavaš u krevetu.. pauzirajući. 18. Je li već videla ovog tipa? Stotine lica motalo joj se po glavi. 19.

ali sad je dvostruko ubrzala. Stani. vid hipnoze. i to svakog dana u nedelji ako hoće. Sam. težak oko osamdeset kila. Deset. tamnosmeđa kosa. Valeri je ugasila cigaretu. Balansirala je između ubeđenosti i beznađa. visok otprilike metar osamdeset tri. . Isti tip. Oči su je pekle. Svi su ostali digli ruke od snimaka iz zoo-vrta. Dvadeset. Bilo ih je preko tri stotine. Tri dana ranije. Nije bilo zabranjeno da beo muškarac sam dolazi u zoo-vrt. Ostavila je dve fotografije otvorene. Kaki vojničke pantalone. Majica Rejdersa upašće joj u oči. mito njenoj večno nemirnoj savesti. U nekom drugom trenutku.. Otvorila je folder sa sačuvanim slikama i podesila na umanjeni prikaz. verovatno u ranim tridesetim. delovao. Posle pola sata je stala. bez sata i vidljivog nakita. Ista odeća. To su bili trenuci u kojima je bog. Lica. Dve sekunde pošto zaklopiš oči. Sve vreme dok je pregledala snimak. govorila je sebi da se ne uzbuđuje prerano. Ali nije to bilo baš ništa.. Dovoljno se dugo bavila ovim poslom. verovala je u to. Mučila ju je majica Rejdersa. Pikseli su imali neki sopstveni život. To je jedna od onih činjenica. Pet minuta. I ona je odustala od njih osim što su joj služili kao samopomoć. Kao da tražiš voljenu osobu. Videla ga je već negde. Onaj strah da će ti promaći u pometnji. crne oči. ali njoj se um otrgao iz izmaglice sna i alkohola i odjednom se neprirodno razbudio. Pogled u crnim očima u isti mah i napet i udaljen. ići će kadar po kadar. Ako bude trebalo. Ista odeća. Mrtve žene okružile su je svojom tužnom energijom. Kao da se naprežeš da u gužvi ugledaš poznato lice. pa premotala Katrinin snimak do vremena posete tog tipa. Glava joj je zabridela. Definitivno sam na ulazu u zoo-vrt oba puta. Lica. Lica. Je li sigurna da ga je već negde videla? Nekog drugog dana. teget majica Rejdersa. Belac. koga nije bilo. Smiri se. U glavi joj je bila gomila solo muškaraca. Pri nekoj drugoj poseti zoo- vrtu. Gospode.

Barem dvaput. „Zapiši ovo”. „Zapisao”. Oči su joj bile crvene.” „Štampi?” „Ako bude po mome. Policijski njuh govorio joj je drugačije. Katrina je nosila crnu majicu sa žutim logom zoo-vrta. Valeri se zapitala je li ovo slučaj koji će Edu sjebati život. Rejdersi. Svi u grupi opčinjeno su posmatrali tigrove. što ovih dana toliko pijemo. ljubavi. bele soknice i bele najki patike. Dobro. Znala je tačno u kom je stanju.. Činjenica da je sam došao u zoo-vrt. imaćemo tablice. kazala je. I to dvaput. Nije skidao pogled s Katrine. Pošalji snimak natrag u Tehničko i izvuci sve što možeš sa biletarnice kod ulaza u zoo-vrt. što li je toliko popila? (Zato. ali je ipak znala. Po svoj prilici nije toliko glup da plati kreditnom karticom. Znala je da će ga ponovo naći. ponovila je sebi. Dvadeset minuta kasnije bila je okupana. Isto važi i za snimak s parkinga. ovo je nešto. kazala joj je bila Adel). Bilo je nešto posle pet ujutru. Katrina je bila s jednom mešovitom grupom (odrasli i deca) kod kaveza sa sumatranskim tigrovima. srozan za stolom. ali nikad se ne zna.) Istuširaće se i na silu popiti pola litra kafe i pojesti sve ugljene hidrate iz frižidera. ali nije bogzna šta.” Uzbuđenje se probilo kroz iscrpljenost. Smiri se.. Ne vidi ništa drugo sem Katrine. Stižem za sat vremena. Svi osim tamnokosog tipa sa majicom Rejdersa koji je stajao na samom obodu. jedan kraj bele košulje ispasao mu se iz pantalona. govorila je živo i razdragano. „Šaljem ti fotografije i snimak”. Javio joj se Ed Perez. vidi mu se stomak. Kao i uvek. „Razašalji ga svim ostalim kriminalističkim službama. Ako se dovezao kolima. kazala mu je Valeri i dala mu opis. ona uobičajena radost osobe koja voli svoj posao. Sutra će kazati nekom iz tima da pregleda snimak još dalje u prošlost. a povremeno su ga zaklanjali oblaci. neobrijan. Tip je nepomičan. obučena i brutalno nalivena kafom do nekakve zgranute vedrine. Tog je dana sunce jarko sijalo. Alkohol joj je i dalje kolao venama. Premotala je deo koji je upravo odgledala. Nije imala osnova za to. Zvučao je napeto. Pozvala je kancelariju. Gospode. platnene bermude (prestala je da mrzi onaj srpasti beleg. kazao je Ed. a .

upitala je. Ali Valeri je već znala da ih jeste toliko. Valeri nije čula odgovor. Valeri se svaka ćelija u telu napela.” »Stigao je helikopter. Zvala ju je Karla Jork. Možeš li da stigneš u stanicu za sat vremena?” „Već sam krenula.” . u usta lesa zabijena je cipela. Osećala se pomalo slabo ali budno. što znači da je tamo između dva meseca i godinu dana.sinusi su joj pulsirali. ne daj da ih je osam. „Moguće je da imamo još jednu”. Sedam. pitao ju je Dejl Malvejni. to onda bar znači da je tip sa snimka on. „U Nevadi. Ali ako jeste tako. Leš je u fazi raspadanja. Ne možeš a da ne povlačiš te uznemirujuće paralele.” Koliko ih je.” „Rekoh. Bila je taman na vratima kad joj je telefon zazvonio. Trebalo bi da odemo tamo. Gospode. „Ponovi. Ubičina magična osveta za snimak iz zoo-vrta. Dvadeset i pet kilometara južno od Rina. „Zašto misliš da je naša?”. kazala je Karla. Karlin telefon je zašuštao kao da ga drži između ramena i brade dok su joj ruke zauzete nečim drugim. Ili više.

I radićemo to sve dok ne uradiš kako treba. ali su više od svih ostalih u kući pripadale mami Džin. Nijedna od tih živih stvari nije pričala s njim. ali kod mame Džin normalno je treptao. Ti krugovi su mu pružali čudan osećaj nekog vrlo dalekog sveta. U kući mame Džin bio je Leon. To se dešava kad ne uradiš nešto kako treba. tri u nizu. govorila je mama Džin. upitala ga je mama Džin. Mnogo pre nego što je postao Zander King. na ekranu se pojavilo pet spojenih krugova. crvena. pita ga zašto su stali. Negde u pozadini registrovao je treperavo svetlo u kamperu i čuo Polija kako nešto priča. pa ispod dva. Leon im je upamtio boje: plava. Bio je u dnevnoj sobi. Samo su posmatrale sve šta se dešava. A on nikad nije uspevao da uradi kako treba. Leon je podigao pogled. Želeo je da sedne uz samu ivicu narandžaste staze dok svi ostali ljudi posmatraju sa tribina iza njega i oseti onaj uzbudljiv nalet vazduha kad trkači prolete pored njega. crna. Leon je poželeo da ode tamo. crni kamin. Ali nije bilo prokletih jabuka i sad se zbog toga vratio u kuću mame Džin. a i same bile žive. „Jesi li za sladoled?”. Uvek. Pre nego što su usledile reklame. Da je bilo jabuka. Mnogo pre nego što je novac stigao. Suve oči su ga pekle jer su predugo bile otvorene. Bile su to lepe stvari. . Ljudi raznih boja u jarkim majicama i šorcevima bave se sportom. osim možda televizora. Znao je da se ovo dešava zbog toga što su ona žena i klinac od juče narušili poredak. zeleni kauč i vitrina s pićem prepuna flaša što su svetlucale kao dragulji. Tamnozeleni teren. mogao je to da popravi. Vratio se u kuću mame Džin. mogao je da povrati poredak. žuta i zelena. Televizor je bio upaljen. imao je osećaj kao da vratom podiže ogromno breme. Žive stvari u toj sobi bile su zidni sat u obliku sunca. Narandžasta atletska staza sa spokojnim belim linijama. DVADESET TREĆE POGLAVLJE Zander King nije spavao. ali bila je to tanana spoljašnja stvarnost do koje nije mogao da dopre. Kad god bi pogledao u mamu Džin.

Kao ruka sazdana od crnog dima. Moždani demon i dalje mu je bio u glavi. Je l’ sigurno prošlo samo malo vremena? Nije išlo. Ako mu i dalje bude tamo kad bude pošao u školu. a šake su mu se udrvenile i odjednom mu se pripišalo. Stigao je do praga kad je mama Džin rekla: „A kud si ti pošao?” . i to pre kratkog vremena. Leon se povukao nekoliko koraka ka zadnjim vratima. Kuhinju su ispunili mirisi velikih svetlih farmerki mame Džin. Leon je to uvek osećao. Poželeo je da ispljune sladoled koji je upravo stavio u usta. pažljivo držeći plastičnu zdelu sa sladoledom obema rukama. Napolju je lišće na drveću treperilo. Pojeo je pola sladoleda kad je osetio da mama Džin ide tamo kud je išla. rekla mu je mama Džin posle. sve stvari u kući bi se zgrčile i stegle jer su i one znale. Je l’ to hoće? Leon je bez reči ustao i pošao za mamom Džin u kuhinju. Radne površine bile su izribane i sjajne. „Možeš da dobiješ kuglu od čokolade i kuglu od vanile. iz nje bi izbijale nekakva mirnoća i vrelina i tišina. laka za kosu i duvana. Kad bi se to desilo. Šta kažeš na to?” Leonu se lice zajapurilo. Ali već su danas bili gore u sobi. prozori puni sunca. Kad bi mama Džin pošla tamo kud je išla. sve će mu se devojčice smejati.

kazao je i prodrmao Zanderu rame po zilioniti put. Možda pola sata. kad se probudio od naglog skretanja kampera i video da je Zander očito zaspao za volanom.” „Bokte.. Umalo se usrao dok se mučio da skloni Zanderovu nogu s gasa i bezbedno zaustavi kamper pokraj puta. Ali od te pomisli - ma koliko letimična bila - pred njim se razjapio ponor tame koji ga je toliko vukao da mu je bilo muka. Zašto mu nije rekao? Suludo je što mu nije rekao. kazao je Poli. Još je bilo rano. To ga je navelo da pomisli. U mislima mu je živo iskrsla slika devojčice što trči ispred njega kroz šumu. Zander je polako okrenuo glavu i pogledao u njega. „Hej!”. „Baš sam žedan”. kazao je. „Jesi dobro? Šta je koji moj?” Zander je zatreptao. Samo što su prešli granicu i ušli u Jutu. „Gospode”. Ne misli o tome. Ta Zanderova odsutnost prestravljivala je Polija. Poli je opčinjeno posmatrao kako mu igra Adamova jabučica. vozili su se na istok auto-putem 15. „Hej!” Nije se ovo prvi put desilo. Sprečio ga je stid. Pokrenuo mišiće lica.” „Koliko dugo već stojimo?” „Ne znam. A još nije mogao da veruje da nije dobio svoje vreme sa onom ženom. „Daj mi vode. da bi trebalo da on napusti Zandera. . Stid i strah. Pokazivala mu je koliko bi bio sam na svetu da nema njega.. ali nije mu bilo zabavno ni to što su stali usred bespuća dok Zander izgleda kao da je jebeno hipnotisan.” Poli je otišao pozadi u kamper i iz frižidera izvadio plastičnu flašicu vode. DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE Duga vožnja s povređenim kolenom Poliju nije bila baš zabavna. Ne možemo sad da se vratimo. Jebiga. tek je prošlo deset. A u poslednje vreme dešavalo se sve češće.” „Daj mi vode. makar na tren. To ga je ispunilo uzavrelom slabošću i očajem kao da mu je gnev bogalj u kolicima. Trebalo je da kaže Zanderu. čoveče. ti. Zander ju je celu ispio. Klinka mi je pobegla.

ne znam da li da. „Šta?” „Jabuke. Mislim. Moramo sad da krenemo. A kad se Zander ponovo okrenuo ka njemu. uputio mu je beo pogled koji je mogao značiti svašta. kazao je Zander. Držeći se za povređeno koleno.” „Dobro. kazao mu je Zander. Poli se provukao između sedišta do dna vozila.. „Skuvaj kafu. očajno. Bila mu je prava agonija kad bi Zanderova volja..” „Baterije?” „Hoću da se obrijem. kad onako zadremaš. Majku mu. Poli se osećao isključeno. ponovio je Zander i prebacio menjač. I molio se bogu da im nije. Iz nekog razloga nije to mogao. Poli to nije mogao da podnese.” Poli se usiljeno nasmejao.. „Sutra moramo da nabavimo jabuke”. kako se bojao. . Ali sad moramo da krenemo. obično usmerena na njega kao topla svetlost reflektora. Poli je pružio ruku da Zanderu drugarski prodrma rame. znaš?” „Idi pozadi”. je l’ da?” Zander je nekoliko trenutaka nepomično sedeo i zurio kroz vetrobran u bledi put što je vijugao kroz pustu zemlju. prešla na nešto drugo. „Idi sad pozadi”.. Zander je upalio motor. Umalo da mu istoga časa istrtlja sve o onoj devojčici. ponestalo kafe. „Čoveče. Smejući se i dalje na silu. I baterije.

sama od sebe. kazao je Vil Valeri. Leš je bio zakopan. ali su ga zveri otkopale i izvukle na površinu. Za kosti su se držali kožasti komadići hrskavice. Bilo je to tmurno jutro. Od njih troje jedino je izgleda Karla spavala. Donja vilica je pala. kao i snovi. . „Bar čitaju izveštaje”. bilo prirodno. „Sem Dern”. Predmeti u ustima? Vagini? Čmaru? Zovite tim iz San Franciska. Rekla je to bez čuđenja. kazao je čovek koji je prilazio. Poprište je bilo ni četiristo metara od obale. bilo što je slomljena da se u nju uglavi cipela. ima usporeno dejstvo. Cipela je bila obična crna muška. Umesto da uhvate one koji ih tamo stavljaju. Trakom su ogradili mesto i postavili šator preko groba. Nikoga iz policije ništa više nije iznenađivalo. Svi u zaštitnoj odeći. Bar čitaju izveštaje. što bi izgledalo smešno da ne znaš zašto je nose. šest uniformisanih policajaca na straži. Užasno je izgledao. Od onih jeftinih što su se mogle kupiti za desetak dolara. a potom se dalje odvezli patrolnim kolima. Zemlja je mirisala na vlagu i ilovaču. odvratila je Valeri i ponovo zapela tamo gde bi nekad davno ubacila dosetku. „Detektivka Hart?” Valeri se okrenula. Postati mora dosada sama. kazala je Karla u helikopteru. pod drvećem je bilo turobno. Dva detektiva iz Ubistava iz Rina. Sleteli su u Rino. Poezija. Organa i mekog tkiva nije više bilo. kazala je Valeri. DVADESET PETO POGLAVLJE Telo su - bilo je nekako pogrešno nazivati to telom kad ga je tako malo ostalo - pronašli noću pešaci koji su iz Rina išli za Karson Siti kroz parkove uz jezero Vošo. pomislila je Valeri. Oni ih skupljaju. „Odeljenje za ubistva iz Rina. da ljudi pešače po mraku. Ili to ili je u potpunosti prevazišla potrebu za snom.” „Zdravo”. „Aha”. Sva su merenja izvršena. u šumarku golog drveća. Dem je imao četrdeset i kusur godina i bio nizak zdepast tip sede kratko podšišane kose i sjajnih plavih očiju. medicinski veštak. To je očito sad nova moda. Tri forenzičara iz Policije Nevade još su bila tamo i fotografisala.

grubog platna ili džinsa. Medicinski veštak je prilično siguran.” Valeri je pozvala Eda Pereza i rekla mu da policiji u Rinu pošalje snimke osumnjičenog iz zoo-vrta. Dern je klimnuo glavom. kazala je Valeri i pružila aparat Vilu.” „Ali ako su je zamrzli. „Na snimku je”. Ali sigurno mnogo meseci. pitala je Vila kad je prekinula vezu. upitala je Valeri. „Po rečima medicinskog veštaka. kazao je. Cipelu smo ostavili tamo gde je bila da biste je vi videli. Jezero Taho je odmah tu. imamo ga.” „Žena je.Nosio je digitalni foto-aparat velikog formata.” Koliko ih je? Sedam. Morala je onda da ima to u ruci sve do ovde. „Ali na prvi pogled jeste. „A možda čak ni tad. ne može se odrediti koliko su stari ostaci dok se ne obave entomološke analize”.. Radno odelo?” U glavi je pobrojavala vozač autobusa kamiona voza automehaničar fabrika automobila dostava održavanje. Ako je ovo urađeno leti. veličina kostiju. karlični otvor.” Na ekranu se video iscepani komad tamnoplave tkanine. možda im je promaklo. onda je ubistvo izvršeno na drugom mestu. ali ovo smo uzeli. „Misliš da je ovo namerno?”.. Pronašli smo ga kraj njene desne ruke. pretpostavila je Valeri. je l’ da?”. Boju konca bilo je nemoguće odrediti pošto je bio skroz mokar. Ali ako su to naše ubice. „Možda ga je otkinula dok se borila. „Glava mi je puna raznih gluposti. On se zagledao u sliku otkinutog džepa. Ne. odvratila je Valeri. Kosa. „Ništa”.” Pružio je Valeri foto-aparat. „Liči na parče džepa košulje za kuglanje”. „Bog bi ga znao”. vilica. „Šta god da je. je l’ da?” „Jeste. „Šta je?”. po kome su bila izvezena slova može biti. „580. možda donji deo slova R i preko njega zavoj slova U ili J. „Samo što je predebelo. kazao je. „Spakovali smo ga. Moguće čak i više od godinu dana.. osam.. a i ovde nam često prolaze kamperi. „Moraćemo da sačekamo izveštaj patologa”. upitala je Valeri Derna.” . odgovorio je Dern. Ali ne znam koliko dugo čuvaju snimke s kamera. odgovorio je.” „Koji je najbliži auto-put?”. upitao je Vil pokazujući na sliku iscepanog džepa.

Prošla je ispod trake i zašla u šumu. Činjenice da je pod kožom istovetna ženi koju su pronašli. Izgubila je predstavu o tome koliko je dugo tu. kazala je Vilu.Bili su na mestu zločina već dva sata kad se Valeri zavrtelo u glavi. meso joj nestaje. Pa još pet. I to Karla Jork. Podigla se na noge sva drhtava. Ubeđena da ju je neko posmatrao. Glava joj je gorela. doleću muve. Zaustavila se. Kosti su je bolele. „Pravim pauzu od pet minuta”. Odjednom je postala sasvim svesna svog skeleta. Spustila se na sve četiri na zemlju. Kao na ubrzanom snimku zamišljala je faze raspadanja sopstvenog tela. Stala je i naslonila se na drvo. Napravila je možda deset koraka kad je čula kako nekome ispred nje krčka grančica pod nogama. Drhtala je. masa crva ekstatično se mreška. Pet minuta je prošlo. . kosti počinju da se bele.

Videla je nisku drvenu tavanicu s gredama punim paučine. Ležala je na leđima na mekoj teget vreći za spavanje na podu. Kraj nje su stajale njene cipele razvezanih pertli. Okrenula se - vrlo pažljivo - da vidi šta je iza nje. Žućkasto svetlo dopiralo je od dve petrolejke. Starinska. a druga na maloj polici iznad velike bele sudopere. Hej. A onda je pala i sve se svalilo na nju. Lice joj je bilo kao hladna kožna maska koju joj je neko stavio. Ležala je tamo i treptala. Instinktivno je znala da ne treba da pusti ni glasa. Desna noga joj je buktala. Nije to bio san. Reči. kroz pocepanu presvlaku vidi se sunđer. jedna je bila na stolu kraj prozora (sneg je i dalje padao. Furuna koju je već videla. San. ali ne u kompletu sa naslonjačom. Trbušasta. Na metar od sudopere dovratak bez vrata. Furuna. Na zidu iznad kauča nakriva slika tri bela konja što piju na potoku. DVADESET ŠESTO POGLAVLJE Nel je probudio bol. Kao na toboganu smrti pre nego što se naglo obrušiš s visine. . Pridigla se na laktove. S leve strane dopirali su nekakav šum i udari toplote. Pohabani kauč. takođe zelen. pičko. Tanka ulazna vrata sa polutrulim rancem okačenim o kuku. Na trenutak je sve stalo. Vrlo pažljivo okrenula je glavu. Gvozdena. Mala drvena prostorija. Bila je jezivo žedna. Bio je to san. Spram nje je bila svetlozelena naslonjača kakvu imaju starci. Ugledala je malo dalje i treća vrata kroz koja se videla ivica požutele kade. nije se još sasvim smrklo). Ništa joj nije bilo poznato. Odigla je glavu i osvrnula se oko sebe. iza njih šuma. Otvorila je oči.

ali da iz njih ništa ne izlazi. O bože molim te molim te molim te. „Ovo izgleda šašavo”.. Morala je. činilo joj se. Udarila je glavom o podnožje kauča. kazao je.. Mama. da sačeka. Dugo je. „Znam to. i to smesta. Ja.. Neki starac na sve četiri. Podigao je ruku kao da joj govori da čeka. Sve se svalilo na nju i u nju i ispunilo je prazninom što se nadimala i koja će svakog časa pući kao zreli plod. Bezi. odgurnula se unazad. Nel se trgla. U furuni je nešto pucnulo. Čovek je podigao glavu. krupne pahulje što su padale.. Pronašao sam te ispred. Neću te povrediti. kazao je. „daj mi samo sekund. Nel je zamišljala kako je skida. U prostoriju je navro hladan vazduh što je mirisao na sneg. krutu i vrelu.. Morala je da se vrati. Bolje nemoj da pokušavaš da se pokreneš. „Bezbedna si. Ničeg.. Nel je zamislila sebe kako ga preskače. One ruke iz sna. kazao je starac. Džoš. Ulazna vrata se uz tresak otvoriše. Kauč je imao kiselkast vonj. kazao je. Samo. tamnu šumu preko klisure. Jarkozelene vodenaste oči na izboranom licu.” Ali nije mogao da dođe do daha. Poduža seda kosa i brada. „Ti si. A posle toga neće biti ničeg.. S tim nije bilo rasprave. ali ti moraš da bežiš. „Budna si”. Ništa tu nije mogla... Na taj pokret bol u nozi joj se rasplamsao. „O!”. Vukao je nešto iza sebe. Šta se desilo? Gde živiš?” Nel je bila svesna da su joj usta otvorena. Daj da zatvorim vrata. Iza čoveka je videla drveni trem. Imam problem s nogama. izleće na trem i trči kroz vejavicu.. Mama. Pokušala je da ustane.. Spustio je čelo na pod. Jesi li dobro? Kako se osećaš?” Nel mu nije odgovarala. Mislim da si slomila zglob. Ali na sebi je imala svu odeću. Šištao je. kunem ti se. Srušio se na prag sav zadihan. „Ne boj se”.” . ukipljeno posmatrala čoveka na podu. Trenutno ne mogu da hodam. Bezbedna si. Bol u nogama ponovo ju je zaustavio.. Mama. „Slušaj”. Starac je po drugi put podigao glavu. Biću ja dobro. uzviknuo je.

Majka. Pokušavala je da zaključi da li je zbog toga bezopasan.” Da li da mu kaže? Šta ako je on jedan od njih? Ali odjednom joj je sinulo: to je onaj čovek iz brvnare. Setila se kako je zatekla mamu šćućurenu pod tušem što lije po njoj. Koliko dugo? Još su ovde. pitao ju je. „A šta kažeš na to da te ja pitam. „Znam da si uplašena. Sve ono vreme. u redu je. Otpuzao je do jedne stolice na sklapanje i nekako se popeo na nju u vrlo čudnom položaju. upitao ju je starac. „Možeš li da mi kažeš šta se desilo?”. starac.” Glasna tišina u sobi bila je nalik vodi što vri. „Samo klimni glavom. Okrenuo se i zalupio vrata.” Mami i tati. Mama je. da ceniš perfektnu vičnost primenjenu ovde.” Zvuk sopstvenog glasa ju je zaprepastio. Više njih. . dušo. koja polako otvara i zatvara oči. kazao je starac. kazao je starac. Kao da je sve samo čekalo da je sustigne. Namerno je koristio reči koje nije znala da bi morala da ga pita šta znače.. Perfektnu. Sve je to prilično dugo trajalo. Posmatrala ga je kako se odiže na ruke i kolena - zglobovi mu drhte - i uvlači vreću oblica u kuću. Oni. sa izrazom lica kakav nikad pre na njoj nije videla. žao mi je. Krv na ustima kao krivo nanesen karmin. Mama ne može da progovori. Nel se setila kako joj je tata jednog jutra pravio kajganu i vafle i rekao: Nadam se. „Možeš li mi reći živiš li negde u blizini?”. Lice mu je bilo orošeno znojem. U redu je. Vratio joj se onaj osećaj koliko je želela da zagrli majku i zabolelo ju je u grudima. ali reči su iz nje izletele pre nego što je uspela da ih zaustavi. a onda se pribere i kaže - ššš. „U redu je”. u redu je. sve. „Mama mi je povređena. Od njega je sve postalo stvarnije: brvnara. Tajanstveni matorac.. Sa ove strane mosta nema ničeg drugog. Je li on jedan od njih? Džoš je sigurno traži. Ja samo hoću da ti pomognem i da te vratim kući mami i tati. Sve će biti u redu. ali kunem ti se da nemaš čega da se plašiš. „Ne moraš ništa da kažeš. a da ti samo klimneš glavom za da i odmahneš za ne?”. Ovo je bila brvnara. dobila je samo mračnu tišinu s mesta gde obitava bog... gospođice. Krv kulja iz njene majke.? Ali kad je pomislila na Džoša. Ne nije. Je li Džoš. I sad jeste.

kazao je.. Morate da pozovete hitnu pomoć. „Kod kuće”. U redu je. Lek. Nema ni struje. Je li neko sanjom?” Glupe beskorisne misli. „U Elinsonu. Ali uporno je videla riđokosog čoveka kako stoji u hodniku s mirnim uzbuđenjem na licu. Da nemaš mobilni telefon? Znaš.” Hitna pomoć. „Džoš”. bilo je lako osećati se dobro kad bi Bobi zapevao bluz. „Žao mi je... Gospode. Mama je ponekad ujutru puštala „Me and Bobby McGee”. kako joj se učinilo. Nešto je nestalo iz sveta kad je videla majku kako leži tamo. Hej. Glupe misli poput one da starac liči na tipa s jednog maminog CD-a. Mamina suknja nekako skroz pogrešno dignuta. kao onaj što ga tvoja mama ima. po drugi put je rekla glasom utanjenim i ružnim. Bledo svetlo još je prodiralo kroz malo zaleđeno okno na ulaznim vratima i padalo joj na gole noge. „Nemam ga ni ja”. I krv što navire. „Hej”. pičko. „Ja ne. Bobi Mekgi. „Ovde nema telefona”. kazao je. „Dobro.” „Je li i Džoš povređen?” „Ne znam. Je li tvoja mama. kazao je starac. „Ovde nema telefona”. Doktori. Osvrnuo se po sobi kao da u njoj možda ipak ima telefon bez obzira na to što je upravo rekao. Ne lažem te.. Izvio je obrve. Je li doživela neku nezgodu? Možeš li da mi kažeš gde je?” Grlo joj se steglo.” „Morate da pozovete hitnu pomoć”. kako se držiš? Suze joj grunuše i proliše se. kazala je. Mama je na svoj ajfon postavila sliku nje i Džoša kako se smeše u foto-aparat. Pogrešila je. Ne plači. Kako je moguće da nema telefona? Lagao ju je. kazao je starac i podigao ruku. Nešto je nestalo i svet je sad bio ogroman nagnut prostor. Džoš ju je stalno menjao i postavljao slike rok grupa dok mama nije zaključala telefon.” Ovde nema telefona. „Morate da pozovete hitnu pomoć”. „U redu je. Videla je drhtaj panike u njemu. On kao da se iznenadio što je progovorila. kunem ti se.. Mama ti je povređena. Na Krisa Kristofersona. I dalje se osvrtao po sobi. Nel je volela tu pesmu. ponovila je Nel. „Moj brat. Tišina u sobi i tiho huktanje peći bili su užasni . Pred očima joj proleteše slike iz bolničkih TV serija. vrele na njenom licu. Izraz krvoliptanje.” Odmahnula je glavom.. ne plači. kazao je. Rešićemo ovo.

Još gore joj je bilo da ne govori. Želudac joj se dizao i stezao. pa je zajecala pokrivši lice rukama.. To je obična voda. na nekakav odmor. zbog vremena što je proticalo i sveta koji je nastavljao dalje ne hajući. obećavam ti. „Ali morala bi da pokušaš pošto će ti biti bolje. kazao je točeći vodu iz česme u limenu šolju. koja je živela u centru za stara lica sa blistavim tirkiznim bazenom nalik velikom mozaiku. OK.” Nel je spustila šake i pribila se uz kauč. smiri se. Nemoj prebrzo da piješ. Anđelo se s mukom odvukao preko poda. ružan i prazan.” Ali ona uopšte nije mogla da pije. pa se vratio do stolice i nekako se podigao na nju. Prvo. „Nel Kuper. pa sam te uneo unutra i podložio vatru da te ugrejem.- pažljivo se spustio na kolena trzajući se od bola - „i zato ovako puzim. čekaj. ali grlo joj se steglo i nije mogla da zaustavi suze.” Nel je zurila u šolju. Miris lima i kamene vode podsetili su je na ono kad su išli da kampuju. „Pa. Imala si groznicu. polako. A živiš s one strane klisure. Sve više i više beskorisnih misli. Izvoli. čak i ne znajući. upitao je Anđelo. Ova brvnara je nekad pripadala mom tati. počeli smo odnegde. načas ju je svladalo beznađe. mora da si žedna. Pij slobodno. Iskrsla joj je slika gradova prepunih saobraćaja i miliona nepoznatih ljudi. Na Floridi. ogroman. „Da počnem ja? Sigurno se pitaš. je li tako?” . „Imam ovaj problem”. Telo mu je drhtalo od napora.. a sad je moja. otpij malo kad budeš mogla”. Posmatrala je svoje ruke kako prihvataju šolju. Video sam da si povređena. Htela je da povrati. kazao joj je Anđelo. To što nije govorila učinilo ju je ranjivom za ovaj novi svet. „Nešto mi s kičmom nije u redu. Bila si bez svesti. pa kriknula kad ju je bol u nozi paralisao. „Kako se zoveš?”. pa se pridigao uz sudoperu. ali ništa iz nje nije izlazilo. Nel se naterala da proguta. Došao sam ovamo da. u Elinsonu. Pa. kazala je. Hajde sad. prekjuče - pronašao kako ležiš u snegu pred kućom. „Hej.” Ipak. ali mučnina je zapela u njoj. zacvilela je i ponovo pokušala da ustane. polako. Nije mogla da kontroliše misli. I zato. Smislićemo nešto. pa mi noge ne rade kako treba.. Povredićeš se budeš li pokušala da se osloniš na tu nogu. Pomislila je na babu. „Evo kako ćemo”.zbog krvi što je isticala iz njene mame. „Morate nešto da uradite”. U stvari. zovem se Anđelo. „Nel Kuper”. Juče sam te - ne. kazao je starac.

. Džoš beži kod Sejdi.. Ti ne možeš da se krećeš s tom nogom... „A mama ti je povređena. je li i Džoš pobegao? Možda kod komšija?” Nel je to pokušala da zamisli. pa mogu da se odvezem do tvoje kuće. kazao je.” „Ne možete”. Ruke su mu se tresle. Nije mogla. Onda kao da je doneo neku odluku. Sejdi zove policiju. „Ne možete preko mosta”. Nije znala treba li to uopšte da mu kaže. Ali ipak jeste. Šta misliš. Nije mogla.. Ali ja ću založiti vatru i. Pravila se da je ljuta zato što. kazao je. Ili bar do telefona. a možda i Džoš. „Pa. Nisam htela da bežim. „Srušio se. Klimnula je glavom. Ponovo se osvrnuo po sobi. ali ona mi je rekla da bežim. Trebalo je da ostanem s njom.. Kola su mi s druge strane. Mislim. Ne znam hoću li uspeti ovakav. Nego. „Sa mamom i tatom i bratom Džošom?” Bolelo ju je da guta suze. Vratilo joj je u sećanje kako je nekad plakala. rekla mi je da su još tu i da bežim. „Možeš li da mi kažeš šta se desilo?”. Uradila si baš kako je trebalo. a onda bi mama došla pa rekla - ššš.” Ponovo je zaćutao. uredu je. kazala je. „Evo šta ja mislim. Neki čovek je bio u našoj kući i on je povredio mamu. ali pokušaću. pa ćeš morati da ostaneš ovde. Naterala se. „Ako ti je mama rekla da bežiš. „Bio je tamo neki čovek”. Kad sam došla. Obući ću na sebe svu odeću koju imam i pokušaću nekako da pređem most. „On.” Anđelo je zastao. jedno znam”. da vidimo nešto drugo. u redu je. Nel je to videla.” Još suza koje nije mogla da proguta. Pogledao ju je. Nekoliko trenutaka nije govorio ništa. ali se onda predomislio. rekla je Nel. pa moramo da smislimo kako da pozovemo pomoć. Neli. „Dobro”. staju pred njihovom kućom.. kazala je Nel.. Kako joj se majka pravila da je ljuta. „Šta?” Reći su joj zamrle na usnama. „Samo s mamom i Džošom. kola hitne pomoći zavijaju kroz Elinson. Celo telo kao da joj je nanovo utonulo u beznađe. „Shvatam”.. upitao je. ali nije znala šta drugo da radi. Anđelo je zaustio nešto da kaže. mislila je to ozbiljno i dobro si uradila što si je poslušala.. kazao je Anđelo. Moraćete preko drveta.” .

stala. što je navelo Valeri da posumnja u sebe. Tata se zapravo tome protivio. Valerina strategija: nije bila gladna. Valeri. promislila. ponovo se preračunala. prijatelja. Tata mi je radio u Birou. Zaustila je nešto da kaže još nešto. Ženina fizička staloženost bila je zapravo napetost tolika da se manifestovala kao smirenost. Tapas samo grickaš.” . ali Valeri je registrovala da je ova zastala. umorno čak. Možda je. kazala je Karla odgovarajući na Valerino pitanje gde je odrasla. izgledati sumnjivo. Ili tako nekako. desetak mozaik stolova i kratak primamljiv bar u jednom uglu sa svetlucavim tečnim blagom. Karla je delovala opušteno. ako ne pijem. Penzionisao se pre nekoliko godina. DVADESET SEDMO POGLAVLJE Sačuvaj me. rekla je Karla prijatno se iznenadivši. Kao i mama. Sad ću. Ima neki motiv. I hoda po žici. Blefiranje i kontrablefiranje. „Votku- tonik”. kazala je kelneru. nekakvim ushićenim strahom. sačekala je da Karla uzme svoje stvari. Karla ima plan. zaključila je Valeri. Kad su se vratile u stanicu. poručila čašu širaza. „Moji su se roditelji preselili u Feniks 2002. ali ja sam tad već bila u Kvantiku. sad je to uvidela. Od neprijatelja ću se sam čuvati. Karla samo nesnosno efikasna osoba koja ne nosi traume na dlanu? „Većim delom u Sakramentu”. Ko ga jebe.” „Oduvek si znala da ćeš time da se baviš?” „Tako nekako. „Hoćeš da prezalogajimo nešto?” Karla je oklevala samo delić sekunde. Bilo je nešto malo posle devet uveče. bože. Piti il’ ne piti. Ali Karla je. Pošto je odlučila da učestvuje u igri. pitanje je sad. „Gde si mislila?” Otišle su u tapas bar nekoliko ulica dalje. pomislila je Valeri. nije imala plan kako bi ovo trebalo da ide. To je ispunilo Valeri zadovoljstvom. koja nikad nije prežalila što sam sa devet godina odustala od baleta. pa počela ponovo.5 Prigušeno osvetljenje. kazala joj je Valeri. „Ceo dan ništa nisam jela”. Valeri je to čula negde ili pročitala. „Naravno”. očito mirne duše.

„Jesi li ti ovde da me proceniš?” Karla je prestala da žvaće. „Čuj”. Valeri je otpila nepromišljeno veliki gutljaj pića. pa ubacila maslinu u usta. Progutala zalogaj. onda može protumačiti ovo sasvim drugačije. Nije baš skroz stegnuta mašina kao što je delovala na poslu. A ja sam odgovorna. rekla: „Ne. „Zato što su oni skotovi još na slobodi. Pogledala ponovo u Valeri. Ponovo počela da žvaće. koji prate zrelost. „Šteta što nam ne ostavlja mnogo vremena za išta drugo”. rekla je. „ali ja sam to poželela otprilike onog časa kad sam shvatila šta je to. „Nemaš nikoga?”. Odavno nemam”. upitala je Karla ne gledajući je kad je kelner otišao. Ako si došla da me staviš pod lupu. „Ne znam”. Valeri se na jedan vrtoglavi trenutak zapitala da Karla nije lezbejka. Sranje. A sad je puha gubitaka i kajanja. doneo im je jelo. Ako jeste. odgovorila je Valeri. „Šta?”. vrlo nizak hispano tip s brkovima prevelikim za njegovo lice. „Aha.” „Hvatanje negativaca”. Gospode. Boga mu! Karla je skinula gumicu da zategne rep i kosa joj je načas pala u nežni paž koji joj je izmenio lice.” Valeri je bila zatečena. kazala je. Valeri su sledeće reči izašle iz usta pre nego što je uspela da ih provežba u glavi. rekla je Valeri. samo to. je l’ to ona paranoična? .” Karla je nekoliko trenutaka ćutala kao da sve to polako vari.” A taj te virus ili ubije ili te ne ubije. rekla je. „Smatra li Biro da ja ne radim svoj posao?” Karla je bila iskreno zbunjena. Smisao za humor. I tu su sasvim očito zapale u ćorsokak. Stvarno nije ovo dobro promislila. volela bih to da znam. kazala je Valeri. Dobro. Ili si zaražen tim virusom ili nisi. kazala je Karla. „A ti?” Karla je iz činijice uzela zelenu maslinu bez koštice. „Ne znam kako je bilo s tobom”.” „Znam. Potom je rekla: „Ma kakvi!” A posle kraće pauze: „Svi znaju koliko se satireš od posla da ih uhvatiš. pokazao drsko odlučnu devojku kakva je nekad bila. Malčice se povukla. „Nemam”. osmotrila je načas. Kelner. Kazala je to s tako očiglednom začuđenošću da se Valeri osetila kao budala. upitala je. Ponovo je vezala kosu i ona kruta stegnuta odrasla žena se vratila. Pogledala je u sto. „Zašto to kažeš?”.

Nekako se provukla do kraja kratkog obroka. Ali ništa nam drugo ne preostaje sem da dajemo sve od sebe dok ih ne uhvatimo. Valeri se postidela. kazala joj je Valeri. Valeri je zazvonio telefon. upitala je.” To je ime i posle tri godine povlačilo neki okidač u Valeri. Lice joj se zarumenelo. Posle su se šalili na taj račun. kako feromoni i dalje upravljaju ljudima. Ti si uhvatila ubicu Suzi Falon kad niko drugi nije mogao.” Laskanje? Karla to nije rekla na taj način. Bila je to Lora Flin. bolovanje Miskova (čir na dvanaestopalačnom crevu).” „Ne uhvatimo ih sve.” . životinje u njima smesta su se prepoznale.” „Nema smisla tako da razmišljaš. Pre kao da je samo iznela činjenicu. kazala je Karla. Sve ono što ju je napravilo ovakvom kakva je sad postala. „Jeli?” „Jeste. Rejders se pojavio tri puta. nedovoljno je ako su još na slobodi. činilo joj se kao da je Karla posmatra kroz dvostrano ogledalo. uvek očiju uprtih u Katrinu. I dalje joj je sve oživljavalo. Ma koliko da se trudiš. Karla se nije pravila da ne čeka ishod razgovora. ali i dalje joj se činilo da Karla ipak nešto krije. „Brineš bez razloga”. Poželela je da joj se Karla dopada. Po Valerinom nalogu pregledala je još Katrininih snimaka iz zoo-vrta. A znala je da iz nekog razloga ne može da joj se dopadne. Na silu su prebacile razgovor na neobavezne teme: cene nekretnina. Valeri nije umela da objasni zašto. „ali izgleda da imamo jednog osumnjičenog. Sa Karlom je bilo sasvim suprotno: zazrela je od nje bez razloga. Uvek malo po strani od grupe. A znam kako se osećaš. trenutna opsesija sveta da se ne jedu ugljeni hidrati. Ono životinjsko u njoj nije joj to dopuštalo. „Pratila sam taj slučaj. Možda ove nećemo uhvatiti. Kad su platile račune i uzele stvari. Pošto je postavila direktno pitanje - koje je naravno otkrilo Valerin plan i Valerine motive - sad je obema ponovo bilo nelagodno. Ljudi sa Menhetna. Kad su se ona i Blasko upoznali. „Ne uzbuđuj se previše”. Zato sam ugrabila priliku da radim s tobom čim mi se ukazala. Usredsredi se na one koje si uhvatila. Sve ono što je izgubila zbog slučaja Suzi Falon. Kad god bi im se pogledi sreli. „Znaš za to?”.

čije je nokte upravo namazala zlatnim lakom. Ja sam ti uzor statičnosti. „Mislim. Pre mnogo godina. kako rasklanja sudove od večere držeći telefon pod bradom dok joj se kiša sliva niz mračne prozore.” „Ja ne skitam. DVADESET OSMO POGLAVLJE „Istina je”.” „Imaš li uopšte predstavu koliko su svi zabrinuti za tebe?” „Nisu oni zabrinuti”. sedela je kraj prozora u trosobnom stanu koji je delila s cimerkom (iznajmljenim u najpristojnijem kraju Bič fletsa u Santa Kruzu) i uprkos sestrinim prekorima uživala na slabašnom suncu na bosim nogama. tamnu kosu podšišanu u dugi paž i haotičnu inteligenciju koja je u pogrešnom raspoloženju mogla da napravi štetu kojoj nisi mogao da okreneš leđa. pitala je Alison preko Atlantika dok je posuđe zveckalo. možda sneg. Pre tri godine. Klodija je pomislila koliko je tamo drugačije tri dana pred Božić: mrak u četiri po podne. Zamislila je Alison u Londonu. koja je imala dvadeset šest godina. kazala je starija sestra Klodiji Grej prilikom poslednjeg telefonskog razgovora prošle nedelje. Ah bilo je i drugih delova koji nisu. gospođice Keruak. Alison joj je rekla: Znaš šta si ti tako pametna i s mišljenjem o svemu? Ti si nedopadljiva. Prestara si za takve gluposti. Ako se većina ljudi iz njenog nekadašnjeg života nije brinula za nju. Klodija je bila duboko povređena. više volim da sam u pravu nego da sam popularna. koliko će sve to još da traje?”. isto je kao da živim u Bornmutu. hladna jutra.” Onaj tvrdoglavi deo nje verovao je u to. Zapravo. „Koliko će dugo šta da potraje?” „Sve to. Načas je stegla vilicu. » I dečka. „da ne znaš šta radiš. „Već ljubomorni. bilo je to zato što su je otpisali kao ludu.” Klodija. Skitanje po glupavoj Americi. A ta haljina ti je odvratna. deset hiljada kilometara daleko i osam sati ispred nje. Nemaš više osamnaest godina. kad je shvatila da ne Samo da ne želi akademsku karijeru već i da će je ona . Gradim karijeru konobarice. pa joj odvratila: Pa. kazala je Klodija. kad su obe bile tinejdžerke. Imam stan.

restorane. profiniti joj dušu. produbiti joj saznanja i naposletku je pripremiti (implicitno) za dostojanstvenu smrt. osloboditi libido. opijala se. idejama. sekretarica koja je zapravo kuvala čaj - živela haotično preko svojih mogućnosti. rešila da se neće vraćati kući. premor. sumornih hotela. Pomislila bi da je smešna pošto je iskreno verovala da joj je dužnost da vodi izuzetno bogat pustolovan život ispunjen ljubavlju. kako to voditelji TV kvizova kažu. A onda joj je baba umrla i ostavila njoj i Alison nešto novca. prljavština. Otkrila je blaženstvo u ispijanju kafe u bašti kafea u Španiji. postignućima i iskustvima. pazeći da ne privuče pažnju Imigracionog. kafa je bila ukusna. večite glavobolje što ne govori jezik. što će joj proširiti vidike. U San Francisku je. to što ne znaš šta će ti sutra doneti. a bio je tu i topao vazduh na njenim golim člancima i otvorena požuda često glupih Mediteranaca sa kojima je svejedno spavala. Bolje se smejati svom intenzitetu nego kukati zbog svoje osrednjosti. Brza prijateljstva. a ponekad i uživala. promenila život. ali to su nadomeštali osećaj slobode i stalnog kretanja. egzotični mirisi. previše izlazila.verovatno oterati u samoubistvo. Povremeno bi pomislila kako je smešna. dok oko nje vrvi gužva ponedeljkom ujutru. zalasci sunca. Klodija je godinu dana provela putujući po svetu za male pare. Italiji. . ako ga uopšte ima. Bilo je tu naravno i prozaičnih sati u astmatičnim vozovima. napustila je doktorske studije na Oksfordu („Negativna sposobnost i egoistična uzvišenost: uporedna studija Džordž Eliot i Čarlsa Dikensa”) i upala u fazu u kojoj je menjala neinspirativne i neisplative poslove - konobarica. da. Francuskoj ili Grčkoj. šankerica. požudom. ali je isto tako znala da to suludo zvuči jer su ljudi previše posrani i slabi i oštećeni i uplašeni i postiđeni da bi prihvatili da u tome i jeste smisao života. Znala je koliko to suludo zvuči. Ne svotu koja bi joj. Od tada se. što gledaš svoj odraz u ogledalima nepoznatih soba. spavala s umetničkim tipovima bez budućnosti i uopšte ratovala sama sa sobom - u njoj se vodila borba između uverenosti u sopstvenu potencijalnu genijalnost i straha da je samo još jedna prepametna devojka koja je zauvek prsla. izdržavala radeći za svakoga ko je bio voljan da prekrši pravila i plati joj u kešu (za barove. Kaliforniju je ostavila za poslednju stanicu. s nekim okultnim uverenjem i s manje od hiljadu dolara preostalih u fondu. Kliše iseljenika. ali sasvim dovoljnu da finansira privremeni beg. iznenađujući razgovori. ali ipak. A to ju je vratilo onom sirotinjskom životu. da ne pominjemo ilegalnom.

opčinio. a ni posao nije bilo loš. Verovatno za konačni krah. Laka šminka. vlasnika Holfud fista u Santa Kruzu. vesela. koji je u gradu imao malu firmu za digitalnu obradu i sa kojim je nekoliko puta izašla na sastanak i sa kojim je uživala da se ljubi i sa kojim je. Rajan je stanovao preko reke.roditelje kojima je bila potrebna jeftina dadilja). Prošlo je šest meseci celibata od poslednje vezice u San Francisku i već se u nju uvukao osećaj osujećenosti. Ponudio joj se da dođe po nju. Karlos je sam bio dete ilegalnih imigranata. Klodija je završila smenu u restoranu i provela dvadeset minuta u toaletu spremajući se. Dopadala joj se cimerka Stefani. Počela je tamo da radi pre četiri meseca bez ikakve druge ideje sem da joj je potrebno mesto gde će malo da predahne i zaradi za hleb. s kojom je mogla da razgovara o knjigama. uzbudljivo i korisno zbrkano u međuvremenu. zaključila je). „Dečko” je bilo preterivanje zarad Alison. zagolicali su ga njen akcenat i njena inteligencija. neuredna i nimalo posramljena što od života trenutno ne želi ništa više sem dana na plaži. ali ona je odolela toj ponudi. majica bez leđa. sem neke katastrofe. pa se zaposlila kod Karlosa Dijaza. a on joj stavio ruke na kukove. moguće i za nešto snažno. Četkica za zube (bestidnica!) u srebrnoj tašni sa šljokicama. kod auto- puta „Grejem Hil”. „Gle ti nje! Sva glamurozna!”. međutim. A najuzbudljivije od svega: upoznala je jednog momka koji uopšte nije bio glup. antilop jakna iz prodavnice polovne robe i sandale (još je bilo dovoljno toplo. da. ali pošto je bio načitan skoro kao Klodija i imao zdrav osećaj za apsurdno i tihi vulkan erosa. ali Rajan Vels je definitivno imao potencijala. Nedavno joj se neverovatno posrećilo. kazao joj je Karlos. bože. Te večeri je išla kod njega na roštiljanje. Santa Kruz ju je. a i voleo je da zavrne one džukele iz Imigracionog. nije imala vremena da se vrati do Bič fletsa. Kazala je sebi da želi da ima mogućnost da se . I više nego spremna. takođe konobarica. umetnosti i mizantropiji. Sprijateljila se s jednom skulptorkom iz kraja. Dopadao joj se Karlos. Rajana Velsa. Bio je ujački slab na Klodiju (bezopasan je. nepouzdana. neobrazovana. a pošto joj je smena trajala do osam. belog vina u frižideru i nekog slatkog dečka. mizantropom. Sama pomisao na roštilj tri dana pred Božić malo joj je poremetila unutrašnji sat. bila spremna i da spava. sedamnaest stepeni u decembru). telo joj je reklo da. Prvi put kad su se poljubili. tri godine mlađa od nje. ali svejedno. filmova na HBO-u. čiste leviske. da.

objašnjenje đavola. Raširila je nozdrve i udahnula miris bogatih porodičnih kuća. kazala je Klodija Karlosu. Bilo je to. „Ovo je samo za javni prevoz”. da. da se njeno mudrije ja s pravom pobunilo - ali ni u to nije verovala. Postojao je gradski autobus koji će je dovesti na manje od deset minuta hoda od njegove kuće. kako onda može biti dovoljno velika za život? Postojalo je i prostije objašnjenje za ono Što je uradila - to da je uvidela istinu da za osobu poput nje postoji opasnost da će joj čitanje postati zamena za život. Bože. nego pazi kako se ponašaš. baš je mučno imati posla sa zemljama u razvoju. Nema smeća. Ovo je bila cela njena psihologija u malom. ma koliko to ružno ili lepo ili čudno bilo) - imala je osećaj kao da je okrenula leđa sopstvenom detetu. Kad bi pomislila na svoju sobu na Oksfordu. ali bilo je tu i prkosne nezavisnosti: Rajan je imao para. chiquita! Lepo se provedi!” Klodija je iz autobusa izašla kod raskršća puteva „Grejem Hil” i Taner hajts. Visoke štikle. Iz straha. mislila je. ideje. I dalje je bila udata za književnost. U glavi joj je pak i dalje vladala zbrka. kazala je Klodija.predomisli čak i pred njegovim vratima (kako da ne. Čuo sam ja kakve su Britanke.” „Pusti sad to. ali započela je brakorazvodnu parnicu. kad bi pomislila koliko je jasno osećala razmere tog imaginarnog odnosa - šta je život posvećen čitanju iziskivao (a to je u suštini značilo stalno pronalaženje mesta za sve ljudsko. po zilioniti put joj je čistoća američkog predgrađa ulila spokoj (što se inače kosilo s njenim stavovima). razvratnice). bila genije sa Oksforda ili ne. Ne bogatstvo. „Buenos noches. Dok se pela uz uspon (baš je dobro odabrala obuću). A ako nije dovoljno velika za književnost. Mirni kedrovi i čist asfalt. znala je to: opčinjena je onim u šta najmanje ima poverenja. A bog je dotle . To je vaša bolest pošto ne unosite dovoljno vitamina D.” „Vidimo se u ponedeljak”. ali sasvim dovoljno da pomisli kako ne želi da se oseća kao neka sirotica iz Britanije. Večito penušavi koktel apstraktnih misli i konkretnih impulsa. Da jednostavno nije tome dorasla. Da će je književnost uporno podsećati da nije dovoljno velika za književnost. „Ponela sam koktel-haljinu i stilet cipele da se presvučem kad dođem.” „Ponela si koktel-haljinu i šta?” „Stilet štikle. Apdajkov duh lebdi na urednim travnjacima i parkiranim kolima. Prestala je da puši kad se doselila u Santa Kruz i u ovakvim trenucima bila je zahvalna na tome. Tišina. na zidove pune knjiga ispucalih hrbata što su svedočili o istrajnoj posvećenosti. za misaoni život - još udata.

do Rajanove kuće bilo još stotinak metara. baš pre okuke s drvoredom iza koje je. . ako ovo nije argument da se dobro izjebem. prema aplikaciji na njenom drndavom telefonu. neki tamnokosi neobrijani tip zatezao je matice na zadnjem desnom točku kampera. pomislila je Klodija. onda ne znam staje. Dvadeset koraka ispred nje. Gospode. Pomislila je: Baš čudno mesto za kamper. Ali već je dovoljno dugo bila u ovoj zemlji da je znala da ništa ne treba da je čudi.čekao. da mu se vrati. tužan i strpljiv.

Staviš u njega čoveka i. Poliju je u mislima iskrsla slika koju je video jednom kao mali: sprava za mučenje iz starih vremena. Sad su ušli u fazu u kojoj je vrlo pažljivo morao da bira kad će nešto reći i šta priča. Od toga ga je uhvatila muka kao da je upravo spustio pogled i uvideo da stoji na samoj ivici provalije u ništavilo. Zander se nije pomerao. Pogrešnost događaja u Koloradu pokrenula je Zandera. Topao osećaj prezira koji bi prizvao dok gleda kako Polijevo lice postaje ogromna živa stvar . klinci mu se zabodu u meso. Zanderova volja. I dalje je bila pripijena uz njega. uznemiravale - ime onoj rok grupi Ajron mejden. Je li ceo svet takav? Je li sve nekako povezano sa svim ostalim? Zamislio je to: cela planeta i sve na njoj samo ogromna mreža. koja je toliko dugo bila kao odeća pripijena uz njega. Put mu je pružao utehu. ali je sad u njenom zagrljaju bilo i vreline i mase i pritiska. premda su mu saobraćajni znaci bili kao bodljikava žica kad bi pokušao da ih rastumači. veliki metalni kovčeg kao za mumiju sa klincima iznutra. Vozili su se već dva dana. „Pukla nam je guma. poprimila je drugačiji osećaj. pa zatvorio usta. kazao je Zander.” Poli je zinuo.” „Ja ću je zameniti”. A otud i - te veze koje mozak može da napravi zaprepašćivale su ga. Kamper je imao GPS koji govori. ali odnedavno je to postala potreba. „Ti?”. Neki tip sa elegantnim robotskim glasom.6 Baš čudno kako postoje te veze koje odjednom uspostaviš. Zander je sedeo nekoliko trenutaka s rukama na volanu i zatvorenih očiju. „Trebaće ti sto godina. Oduvek mu je bilo zadovoljstvo da s vremena na vreme muči Polija. kazao je. Onda ih je otvorio. kad ga zatvoriš. Sad se okrenuo u sedištu i pogledao u Polija. Sećao se začudo i kako se zove: gvozdena devica. DVADESET DEVETO POGLAVLJE „Sranje”. nekakvog prijatelja koji sve vidi iako je nepomičan i slep. rekao je Poli. sićušne stvari poput opušaka i mrava na kraju povezane sa stvarima kao što su predsednici i kosmički brodovi. Čudno je bilo imati to uz sebe.

Kad ne bi radio ono što mora da radi. to se više na nju oslanjao. ponovio je Zander. a ispostavilo se da je gotovo gore uraditi to pogrešno nego ne uraditi uopšte. Poli je pognuo glavu. „Jesi me čuo?” „Dobro”. Osećao je koliko Poli očajnički želi da izađe. Poli je oborio oči. Kolorado od pre dva dana? To se nije računalo.prepuna mrskih detalja bila je jeftina ali zadovoljavajuća droga. to nije ništa. pomislio je Zander. moramo da uzmemo vode”. kazao je Poli. kao groznica kad je bio u kući mame Džin. „Ti si mi ko kamen o vratu jebote”. A što duže nije radio ono što je morao da radi. dok na kraju ne bi postao zaglušujući kao da mu je glava. ispočetka šapat koji se jedva čuo. Već mu je i to malo opustilo mišiće vrata. Prošli smo Mekdonalds na auto-putu 17. iz dana i dan. ne po prvi put. Na neko vreme. „Jebote. Gledao je na sve strane osim u Zandera. iz časa u čas. „Misliš da radiš nešto?”. U vozilo je prodirala svetlost predvečerja. kazao je Poli i odvezao pojas. rekao je Poli očiju uprtih u instrument-tablu. Previše je vremena prošlo. javio bi se zvuk. pitao je Polija.” „Ti si mi ko kamen o vratu”. A to što ti radiš. pa kroz bočni prozor kampera. A i mrtav sam gladan. „Treba nam voda. kazao je Zander i sam odvezavši pojas. najpre je pogledao u krilo. „Ti znaš da je ovo što sam ti rekao istina. je li?”. Nestale bi tek kad bi uradio ono što mora. kao da mu je celo telo bilo puno besnih pčela. rekao je Zander smeškajući se. Poli se ne pere dovoljno često. Njegov vonj je dopro do Zandera. Nisu čak ni prisutne. a koji bi potom uporno narastao. prljave čarape i ustajali znoj. „Samo kažem”. Kao da ga je Zander uhvatio u nevidljivu mrežu. Poli mu nije odgovarao. Vlažno platno. kazao je sad Poliju. kako bi vazduh napolju malčice oslabio pritisak kome ga je izložio. One to čak i ne osećaju. Ja radim nešto. Nije to uradio kako treba (progonila ga je slika jabuke). „Ne radiš ti ništa.” „Kad prođemo pored neke radnje. „Jesi me čuo?” Poli je napravio brz pokret glavom kao da je odjednom shvatio da . imaš li ti uopšte pojma koliko si beskoristan?”. Zander je pustio da te reči narastaju u tišini među njima.

Zander je još nekoliko trenutaka zatezao nevidljivu mrežu i posmatrao Polija kako teško diše kroz duge uske nozdrve. kazao je. . a onda je otvorio vrata i iskočio iz kampera.sti njemu mišići vrata ukočeni. „Rekao sam dobro”.

) Uzela je da potraži Rajanov broj u imeniku (Ćao. Ne pokazuj strah. ispravio se. silovali ili ubili na nekom usamljenom mestu.) kad je onaj tip kod kampera - sad na manje od petnaest koraka od nje - zategao i poslednju maticu. izvukao ključ. sama to tražila? U pedeset odsto slučajeva žene su iznosile takve tvrdnje. pa rekao: „Gospođice. koja sve ovo gleda na ekranu na drugoj strani sveta. Ubrzala je. Napravi mi jedan džin-tonik. Setila se Alisoninog običaja da oduva šiške sa očiju. Pomislila je i na one brojne izluđujuće rasprave koje bi usledile pošto bi neku ženu napali. TRIDESETO POGLAVLJE Klodija je napravila još pet-šest koraka pre nego što se setila da bi bilo pametno da priča s nekim preko mobilnog kad prođe pored onog tipa. već pravo silovatelja i ubica da rade ono što rade sve dok za to nema svedoka. sama je. ide ka muškarcu po delu puta koji drveće zaklanja od pogleda iz obližnjih kuća - ali jeste bila istina da je potiskivala misao da bi mogao biti opasan. kad bi neko - potuljeno sležući ramenima u smislu „pa naravno” - ustvrdio kako baš i nije bilo pametno da žena sama šeta po takvom mestu. Pokaži . već zato što mu je aura odavala - dovoljno da ona to oseti - da će pokušati da se upusti s njom u razgovor koji ona nije želela da vodi. Žene koje očito nisu shvatale da su tako branile ne pravo žena da se slobodno kreću svetom kao i muškarci. Hodaj odlučno. Ne zato što je mislila da je opasan. ja sam! Evo me na dva minuta od tebe. protegao izvivši leđa. Kolena su joj poslala deliričnu poruku da su spremna za sprint. kad malo bolje razmisliš. Na to joj je drugi unutrašnji glas odvratio: A koliko je žena ubijeno zato što to nisu uradile? Javila joj se slika Alison. Pomislila koliko voli sestru uprkos svim ranama koje su jedna drugoj nanele. Ali u njoj su proradila i usađena pravila pristojnosti: Nećeš da se okreneš i pobegneš od nekoga samo zato što te je pitao za put. Pokaži žustrinu. da ne znate slučajno jesam li na pravom putu za Paradajz Park?” Nalet adrenalina uprkos svemu. Nije li sama od sebe napravila lak plen? Nije li. Koliko nizbrdo ima do najbliže kuće? Napravila je još tri koraka. (Nije baš u potpunosti bilo tačno da nije mislila da je opasan - žena je.

kazala je sa osmehom. Iznajmljen. Paradajz Park je. „Žao mi je. Ali on se naglo okrenuo ka njoj. To bi značilo da će on reći: Imaš li mapu na telefonu? Smem li da pogledam? „Znam da je ovde negde”. Ali samo ti nastavi. Odeća mu nije odgovarala ceni kampera. ali sa čvrstom odlučnošću. „Imam ovde i kartu. Prestani da šiziš. morončino. A u ruci je držao polugu za skidanje guma. malo severozapadno od mesta gde su se nalazili. Okrenuo joj je leđa. znala je. da. kazao je otvorivši vrata vozača i ubacivši ključ unutra. ali bog me ubio ako mogu da ga nađem. . U redu je. Ali to bi značilo da mora da stane da mu objasni. „Stvarno ne znam”. Tražio je kartu.snosićeš posledice budeš li pokušao sa mnom da se kačiš.” Još pet koraka i naći će se u ravni sa njim. Oprostiva paranoja. Tačno kad se našla u ravni s njim. Ipak nije ona situacija. Čilo.” Samo nastavi.

Tako što će nešto ući u njega i zbrisati granicu između onoga što je nekad bila i što će posle toga biti primorana da postane. miris tipa na gumu. Ako preživi. a prigradska pesma ptica još se u pozadini čuje. bokte jebo. a poluga ju je pogodila u stomak i izbila vazduh iz pluća. pa je shvatila da je pala. Ukazala joj se slika Alisoninog lica izbečenog od užasa. koje mogu samo da gledaju. U izmaglici u kojoj je on podiže. tamno zelenilo kedrova. iznenađeno masno lice drugog tipa koji se pojavio promolivši glavu kroz vozačka vrata. a štikle grebu po nečemu. a stopala joj slepo kucaju po vazduhu. Ovako. Po prvi put je shvatila da se ovo od nastanka sveta dešavalo ženama. duga crvenkasta kosa njiše mu se u jarkim srpovima oko vilice obrasle bradom. Ruke su joj poletele uvis da zaštiti glavu. levi lakat joj udara o vrata. svi oni razgovori i poljupci i smeh i misli. Svet se nakrivio i izokrenuo: svetlucavi asfalt. nazrela je milijarde uništenih sestara. koje joj ne mogu ponuditi ništa sem toga da će ovo biti njen jedinstven događaj u istorijskoj konstanti. Telo joj se diže. Udarac. Zandere. TRIDESET PRVO POGLAVLJE Vreme je puklo. njena smrt. a ona je znala samo to da nikad više neće disati. toliko toga što je olako shvatala jer je bilo deo sveta za koji nikad nije pomišljala da će se na ovaj način promeniti. Sekund snažnog pritiska na grlo. Zaplela se u mrežu oprečnih signala - sav razum joj je izdavao samo jedan prost nalog: BEŽI!. njeno silovanje. sve što je radila. Celo njeno detinjstvo i devojaštvo i zrelo doba. sagorelo ulje i znoj. a njegove su se ruke našle na njoj. Glava joj je tresnula o beli kamper i glas koji govori bokte jebo. mrljice rđe po poluzi. Jedna polovina - Klodijina prošlost - zbila se sa jedne strane linije bele svetlosti. Druga polovina - njena budućnost - razletela se u masi tame. Nešto čvrsto udarilo joj je kolena. Ako preživi. i živih i mrtvih. i poražavajuće mučnoj stvarnosti snažnih ruku i vonja skučenog prostora na vinil i benzin i ustajali znoj i panike što joj . ali poluga se spuštala ka njoj i refleks da zakloni glavu nadvladao je onaj u nogama.

Ali motor je otišao. Po podne. Njemu. Molim te vidi. Malu devojčicu koja doručkuje u svetloj kuhinji u Bornmutu klateći bose noge - i njega. daj veze jebote. Nije mogla jasno da vidi. Nije imao šta da vidi sem parkiranog kampera. Zandere. Ni nade. Ništa nije imao da vidi. kad smo stali da uzmemo kafu. „Kad sam otišao da kupim kafu. koja je premostila razmak između nje i njega. Želim da živim. Ukazao joj se vetrobran. Svi ti trenuci koji su vodili do ovoga. Ako je i bio u restoranu.” „Šta?” „Devojka iz jebenog kafea. Od ovog popodneva. Gospode!” „Šta to koji moj pričaš?” Ruka mu se jače stegla oko njenog grla. Želim da živim. . Klodija je pomislila: Želim da živim. nije prodisala otkako ju je udario. Ruke i noge su joj bile lake kao da lebde mada je nejasno osećala kako pokušavaju da mu se odupru. Na šta su joj članci i laktovi i zglavci i kolena nanovo zavrištali i zaklecali. koja ih je spojila. moraš da preživiš.je prodrla u svaku ćeliju. Ali svet je prepun žena koje ne primećuju muškarce koji su njih zapazili. Još. činilo se. sada. ovde. Moraš da preživiš. plastičnih čaša i zgužvanih kutija krofni. Nije ga prepoznala. kazao je riđokosi. to da je on osoba sa glasom i licem i mirisom i prošlošću i voljom koja ga je ovde dovela. Svi njeni životni planovi i želje svedeni u tim trenucima samo na jedno: preživeti.” „Šta?” „To je devojka iz kafea. činilo se. A šta je pa vozač mogao da vidi? Vozačka vrata bila su zatvorena. Kraj njih se provezao motor.” Klodija je tek na tren videla drugog tipa. Borba da diše bacala je tamu na nju. U onom jebenom Holfud nešto. „Pa to je ona. nije pustila glasa. Šta god da se desi. Ni traga. Odmah je shvatila da će to nju vezati. Ta realnost joj se zgadila. Tamnokosi ju je svom težinom pritisnuo uz dva prednja sedišta. Još. Ona je jedna od konobarica. mračila je. Gospode. Nije bilo promene u zvuku što se udaljavao. Bila je svesna da su joj udovi bespomoćni. „Jebote”. Molim te vidi. nije ga zapazila. instrument-tabla prepuna krša. Onaj tamnokosi govori: Daj veze. Svi ti trenuci koji su vodili do njene smrti.

Uslediće mrkli mrak. I dalje nije mogla da udiše kako treba. Ni svet ništa nije sebi. Niko i ništa. Nisi ništa svetu. pomislila je Klodija. „Hoćeš li više da doneseš posrane veze?”. Ptice što pevaju i zlatasto kalifornijsko veće. Ništa od toga nije čak ni bilo svesno. Fina okuka puta kojim će u nekoj drugoj prilici deca voziti bicikl. Proverava je li motociklista otišao. Drugom rukom joj je pribio desni zglob ispod zadnjice. Leva ruka joj je bila zaglavljena ispod ručne kočnice. Da se uveri da ovo apsolutno niko ne vidi. On joj je i dalje stiskao vrat.Menjač joj se zabio u kičmu. kazao je tamnokosi i pogledao kroz vetrobran. totalno pomračenje ne bude li uskoro došla do kiseonika. . Došlo joj je da povrati. A ona je znala da apsolutno niko i ne vidi. Celog svog života prepuštala se veselom antropomorfizmu. Bila je sama. Nema više. Svest joj se mračila po ivicama. Možda bi i povratila da je on nije cimnuo uvis i zviznuo joj glavu o instrument-tablu. Progutala je vazduh kao tvrdo kuvano jaje. Ništa od toga nije bilo ni od kakve koristi. Veličanstveni kedrovi i debeli borovi. Odjednom se šaka na njenom vrati rastvorila. Ništa od toga nije marilo.

a čim je izgovorila te reči. „Koji to?” „Onaj u kome ignorišemo kako stvari stoje. TRIDESET DRUGO POGLAVLJE „Stani. Ni desetak mušterija. Užasavala se. osetila je ono duboko uzbuđenje što se prepustila i upustila u nešto sasvim pogrešno. hoće li to išta promeniti? „Hajmo na piće”. Zvuk njegovog glasa prebacio joj je telo u veću brzinu. Uvek su razumeli jedno drugo. On je samo klimnuo glavom. Bilo je nešto posle osam uveče. Žudela je za tim. Ušli su u njegova kola.” „A kiko stoje?” Nije morao da joj odgovori pošto su se gledali u oči. Očekivala. i zato sad nisu pošli tamo. Sad je uopšte nije slušala. I to im je oduvek bila radost. rekla je. A onda je kroz nekoliko sekundi hodala zajedno s njim. „Hajde da ne vodimo besmisleni razgovor”. kazala je. rekao je. ali sve je bilo tu. mali stolovi. A i prokletstvo. jedan tekila-bar u Ulici Divisadero. Bilo je beznadežno. tiha muzika preko šankerovog ajfona i saund-doka. Kad su seli za sto s pićem. Za koji trenutak prigovori će postati gomila koja jednoglasno izriče zahtev: Ostavi ga na miru. sa mračnom unutrašnjošću i crvenim neonskim svetlom duž crnog šanka od vinila. Doći ću posle po njih. bar Pelikan u Ulici Folsom. doviknuo je Blasko Valeri. Išla je negde s njim. ženska”. Bila je s njim. Nije imala pravo ni na šta od njega. Nekada su posle posla navraćali Kod Huanite. ostavili njena na parkingu stanice. Valeri je osetila kako se u njoj skupljaju prigovori. Umesto toga otišli su u neko naizgled novo mesto. Kad je bila tinejdžerka. Ili mu sve reci ili ga ostavi na miru. Uzbuđenje i tuga i strah. Čekala ga je. . koji je sad bio simbolično okićen zlatnom girlandom i šljokicama. Srušeno ali neuništivo očekivanje. A i da mu sve kaže. Nije znala šta će reći dok joj reči nisu prešle preko usana. a od pesama koje su usledile posle Valeri nijednu nije prepoznala. pevao je Tom Vejts. Što je samo po sebi bilo priznanje mogućnosti koje pruža noć. Shvatio je. koja je izlazila iz stanice. život bez muzike bio joj je nezamisliv.

„i mi čujemo da se tamo prilično zakuvalo. Zar ne bi to bila cena ljubavi? Nije li to ista transakcija samo u obrnutom smeru? „I tako. Slučaj očigledno. Ubeđena sam. „sedeli smo za trpezarijskim stolom posle ručka. a Volt će šest. „Kad sam poslednji put bio kod sestre”. kazao je Blasko. Jedan slučaj njoj je izazvao spontani pobačaj. kazao je Blasko. kazala je Valeri. Jedan slučaj ih je upropastio. Izveštaj patologa je samo formalnost. I dalje ljubav. To jeste bio razgovor o njima.” To je bio njegov dar. a deca su se koškala u susednoj sobi. Ih bar njeni ostaci. „Ovo uzima danak”.” Pogledao ju je. Dovoljno će biti samo nekoliko nežnih dahova. Na njihovom stolu u uglu gorela je mala sveća u tamnocrvenoj čašici. a njemu slomio srce. kazala je. Potom je pogledao u piće. Ali tuga je bila neprijatelj ovom trenutku. Koji god to trenutak bio. ogromne fotografije mrtvih žena iznad nje i oko nje kao predmeti obožavanja. Tuga ili ludost. „Možeš slobodno da kažeš da grozno izgledam”. „Znam da tako izgledam. Sve do sada. „Predugo traje”. A onda će planuti drugačija vatra. Žrtva je imala cipelu zabijenu U usta. a Serena prevrće očima i sprema se da ode da . Detektiv koji nije verovao ni u šta i kome nije bio problem da u žrtvama ne vidi ljude. Osim što je ona zbog tog slučaja postala bolji detektiv. Šta se od tada promenilo? Ništa. deca se svađaju”. I on je bio siguran da pravi grešku. (Dok mu ne bude sve rekla. Odaberi. Nije znala šta će joj ispričati. pomislila je Valeri. Žar još nije zgasnuo. „Šta si našla u Rinu?” „To su naše ubice. Podsećanje da u ovom svetu punom užasa još ima neverovatnih dragulja. pa promenio taktiku i u poslednji čas ih izvukao na bezbedno. Razgovor o slučaju nije bio alternativa razgovoru o njima. Samo da joj se sa pramenom u njegovom glasu telo opustilo. Umalo je - umalo - ustala i otišla. Potisnula je tu misao. To nije bilo pitanje.” Oboje su na trenutak zaćutali od grozote tih reci. nastavio je Blasko. Valeri je odjednom zažalila što se prepustila impulsu koji ju je doveo ovamo. Detektiv u kome nije bilo ničega sem opčinjenošću matematikom rešavanja zagonetki od krvi i mesa.) Samo nekoliko nežnih dahova i mogla bi da se vrati i bude gori detektiv nego što je sada. Znaš. Valeri je zamislila sebe srozanu za stolom u operativnom centru. Šteta je na njemu ostavila traga. Ljubav. Meni nikad ne izgledaš grozno. Dženi sad ima devet godina. koji je to osetio.

A kad je prestala da se smeje. Rekla sam mu da je goluždravac. Ta ju je misao i prestravljivala i uzbuđivala. nerazdvojna od svoje plišane igračke. Valeri je imala osećaj da se bar najednom otvara ka praznini. rekao joj je Blasko jednom kad je izašao iz tuš-kabine dok je Valeri prala zube. Naposletku nam se. O! Dobro. Valeri nije mogla ni da zamisli sebe da ima dete.” „Tek ćeš da čuješ foru”. Volt je još nosio pelene. a nepobitne činjenice njihove prošlosti stajale su među njima kao iscereni duh. rekao je Blasko. Nedostajao si mi. Sad je čak i Volt fasciniran njenom reakcijom. Napravi dete s Nikom. „Viđaš li se s nekim?”. Blasko se osmehnuo.ih smiri - kad u trpezariju uleće Volt besan i povređen i kaže da mu je Dženi rekla da je govnožderac. kazao je. Znali su da imaju malo prostora da pričaju o tome neobavezno pre nego što o tome ozbiljno porazgovaraju. „Govnožderac je baš fora. A onda ljubav. Ipak.’ Ali Džen ne može da prestane da se smeje. rekla je Valeri. I nedostajao je najvažniji deo. i on priključio. šteta koju je napravila i dalje je bila tu. nije to lepo reći bratu. Tako su oni o tome razgovarali. Suviše dobro. I sad ponovo ubeđenost da nije sama na svetu. nastavio je Blasko. Dženi je bila mala opasnica. ali i oduševljena sobom. Dok nije upoznala Nika. Bilo je divno. opet su bili na istom. Nedostaješ mi. Kad ga je poslednji put videla. A onda Džen kaže: ‘Goluždravac. Po njenom shvatanju univerzum je bio .) „Za njim ulazi Dženi”.” „Ne krivim je”. biće devojčica i daćemo joj ime Dejzi. (Ako budemo imalo dete. „Siroti Volt”.” Valeri se nasmešila. Bilo je užasno. Sedeli su i gledali se. Stajao je tamo skroz zbunjen. O bože! Govnožderac! Kakav glupan!’” Valeri se tiho smejala. upitao ju je. Sadašnje vreme. „pokunjena. otpio gutljaj viskija. gospođice. majmuna koji se neobjašnjivo zvao Eri. A onda i zaprepašćujuća slutnja da postoji sasvim druga brzina u koju bi mogla da se prebaci: u majčinstvo. „Serena se sva uozbilji i pita Dženi: ‘Jesi li rekla Voltu da je govnožderac?’ Dženi prasne u smeh.” Ovo je bilo suviše lako. Tri godine. Shvatila koliko joj je taj osećaj postao stran. Serena joj kaže: ‘To nije smešno. Idemo pravo na stvar. Neispričana priča. kad je video da je u manjini. Smeje se od srca iako je očigledno napravila sranje. „Jedini se on nije smejao. u svim prostorima koje smeh nije ispunjavao.

fetusom veličine škampa na doktorkinoj rukavici.. pomislila je Valeri. „Nisi mi rekao na čemu radiš”. Uprkos svemu. ali samo se zavarava. Shvatila je takođe i da je došao ovamo a da ni sam nije tačno znao šta želi. Ovo je pogrešno.bezbožan i besmislen. upitao ju je. Nemoguće je. Blasko se zavalio na naslon i pogledao je. Valeri je znala da se premišlja da li da prihvati to što su skrenuli od pitanja šta će da rade. Život koji se vraća u život. Prstom je promešao kockice leda u čaši.” „Smatraću da sam upozoren. još je bio sjeban. On možda misli da nije više ljut na nju. ah protkan nasumičnim silama čiji je slučajan zadatak bio da te navedu da poveruješ kako u svemu postoji neki zamršeni zaplet. Potpuna spoznaja da je uradila nešto posle čega nema povratka. Istrgni ga i na njegovo mesto stavi ogromnu očnu jabučicu bez kapka. ne.” Na to su opet oboje zaćutali. kazala je. Ne osećaj ništa. Onaj nepristrasni deo nje bio je fasciniran tom promenom na njegovom licu. leševima unakaženim do neprepoznatljivosti. To se nije promenilo. Vidi sve. Bolje mu sad kaži i završi s tim. Pitaj me nešto lakše. već samo to što su blizu jedno drugom bilo je dovoljno da im se javi seksualna glad. pomislila je Valeri. „ A ti?” „Šta misliš?” Znala je odgovor. kazala je Valeri naposletku. „Naročito ne tebe. Setila se kako ju je pogledao kad ju je uhvatio s Karterom. Pre mnogo godina. Ja samo. sad jeste. E pa. A sad je uvek postojao nepristrasni deo nje koji je bio fasciniran raznim stvarima: srcima koje je slomila. Videla je kako mu se u tom trenutku ceo život skuplja u tamnim crtama lica. a ona ga je sjebala. „Želim da nikog više ne povredim”. ubicama koje je uhvatila. Odmahnula je glavom.. Ovo je skroz pogrešno. Odugovlači. Srce ti neće biti od pomoći. jedan prekaljeni detektiv joj je kazao: Hoćeš da radiš u Ubistvima? Onda se otarasi srca. tim naglim pucanjem. Ali već i sama pomisao na to budila joj je uzbuđenje. U očima mu nije bio bes. Već poraz. kazala je sebi. Čak i sad (čim je pustila misli da idu na tu . Ma koliko živahno delovao. Šta bi inače radili ovde? „Šta želiš?”. kao da su se svi njegovi detalji zbili da prime tu džinovsku izdaju. on možda misli da je deo njega više ne mrzi iz dna duše. tek pošto je izašla sa akademije. Osim što je želeo da ode s njom u krevet.

ali trebala su joj njena kola. prizor sebe kako ga je opkoračila. u kolima se snažno oseća bezizlaz želje i straha. „Moraš da ideš. kazao je kad je prekinuo vezu. Tačno je znala šta bi njeno telo odlučilo. Bilo joj je jasno. Bilo je to božanstveno. „Znaš li kako sam znao da ću se vratiti ovamo? Šta sam osetio?” „Šta si osetio?” „Da je to neminovno. samo sve će to jednog dana doći na naplatu. Valeri je znala da je jedini način da sazna kako će reagovati na njegov poljubac taj da je on poljubi. ta bezobrazna pouzdanost njihove požude. Kompjuterska forenzika se uglavnom bavila ili finansijskim kriminalom ili dečjom pornografijom. šta bi radila? Završila s još jednim Kalumom? Slučaj ju je doveo do tačke gde je svaka aktivnost koja nije povezana s njime nemoralna. dvadesetog puta što su vodili ljubav i pomislila: Ovo je bogatstvo. pomislila je. Onaj smešan izraz „van dužnosti”. Nije trebalo da budem policajac. Mi smo sa ovim milioneri. Deo nje želeo je to.stranu) sama pomisao na njegove ruke na njoj.” Zazvonio mu je telefon. Svetla grada preleću preko njih. Jedino nije znala .” Spas u zadnji čas. Ali samo načas. Ono nepristrasno oko bez kapka bilo je zaintrigirano. budio joj je onaj poznati slatki bol među nogama. Videla je neke od tih slika. Odvezli su se natrag u tišini. A na to joj je tvrdoglavi kosmički dramaturg u njoj došapnuo: Da. I došlo je. Gluposti. Valeri bi više volela da je mogla da ostane tu gde je i pusti ga da se vrati bez nje. Čeka nju još mnogo slobodnih sati. Pomislila je na sve one sate koje je provela sa izveštajima i fotografijama. i lupkaju prstima. Setila se kako je ležala s njim u krevetu posle četvrtog. „U božju mater”. Uostalom.” „Aha. Nekada si morao da budeš fizički prisutan na mestu na kom je izvršeno ubistvo da bi video ono najgore od mračne strane. Trebalo je jebote da budem naučnik. Zapitala se šta li mu je to učinilo. pa se lagano spušta na njegovu kitu. Sad si to mogao da vidiš na laptopu dok piješ pivo ili pričaš s mamom preko telefona. da bude primorana da prepusti telu da odluči.” Zastao je. „Ni na čemu što ne bi pokvarilo priču o govnoždercu”. „Kao osuđujuća presuda. i da ostane tu gde je. čitava vojska. kazao je. desetog. Šta mu radi.

ugasio je motor. Plače? Gospode! S jedne strane. Usne su joj bile obešene. „Svratiću kasnije do tebe”. Ljudsko srce je soba puna užasnih stvari. Negde usput isključio je zvonjavu telefona. kazao je. Bilo joj je čudno što je Karla ne vidi. „I?”. Bilo je užasno kako je nalet požude zbrisao tri godine usamljenosti. Samo nemoj da otvoriš vrata ako ne želiš. kazao je. S druge strane.” „Znam.” Pauza. Valeri. Ušla je i vezala pojas kad je opazila crni džip čiroki Karle Jork četvoro kola niže u redu naspram nje. a kad je video da se sprema da mu odgovori.” Ali ne samo o tome. Nije je poljubio. uzbuđena i zgrožena sobom. Celo njeno inače zategnuto lice čudno se opustilo. i telefon što je vibrirao govorio je ne još. Valeri je sad čula kako mu vibrira u džepu jakne. Samo su izašli iz kola. Bilo je zaprepašćujuće koliko su jedno drugom bili providni. A u njemu je bila Karla. Sigurno je čula zvuk zatvaranja vrata. Bilo je užasno kako se prirodnost toga da bude s njim prosto nametnula ne dozvoljavajući raspravu. On se potom okrenuo i odjurio u stanicu. pa šta? Karla je bila pripadnik snaga reda i zakona. Između ostalog. Šmrcnula je. „Ne znam.” O bože! Vrtela je glavom. Položaj njenog tela je govorio da ne zna da je neko posmatra - ili da je nije briga. pošla je ka svojim kolima.kakvu će odluku ostatak nje posle doneti. Valeri se zaprepastila što vidi onako sabrano biće kako .” „Ali znaš o čemu sam tamo u baru razmišljao. rekao je: „Ne govori ništa. I ona može ponekad da doživi lični slom kao i svako drugi u tom poslu. Sedela je na vozačkom sedištu glave naslonjene na prozor i zurila pravo pred sebe. pa su nekoliko trenutaka samo sedeli i gledali kroz vetrobran. ali nije rekla ništa. Valeri je nekoliko trenutaka samo sedela i posmatrala je. Kratko joj je stisnuo ruku. Zar nećeš mahinalno pogledati? Karla je prinela zgužvanu maramicu i obrisala nos. „O istom onom o čemu sam ja razmišljala. Kad su se zaustavili na parkingu stanice.

ako si sigurno dobro. Karla je šmrcnula. neću o tome da pričam. Prebacila je tašnu s krila na suvozačko sedište. „Hej”. pa spustila prozor.” Što je značilo - šta god da je. shvatila je sad Valeri. Samo nije moj dan. „Pa. Čak i sad kad ju je videla ranjivu. „Jesi li dobro?” Karla se nasmešila kao da je ono što ju je potreslo samo sitnica. Bilo je to i dirljivo i opsceno.” „Šta je bilo?” „Ništa. rekla je. Ali Karla ju je samo bezizraznog lica posmatrala kako joj prilazi. „Ali svejedno.. postideti. kazala je. . pokušati na brzinu da se pribere. Više iz radoznalosti nego iz saosećajnosti (da budemo iskreni. Samo sam. rekla je Valeri.” A potom je. Ali kad se izvezla s parkinga. kazala je. Kronikla i nekoliko koverti.se raspalo. „Dobro”. Znam da bi svako drugi odavno odustao. Valeri se naterala da ne gleda u Karlu. nešto ju je odbijalo. Karla se mašila za pojas. sela pravo i spustila levu ruku na volan.” „I sama sam htela da odustanem. „Dobro sam.rekla je. što se izobliči već i od samo dve-tri prolivene suze. Na pola puta do tamo Karla je podigla pogled i spazila je.” Karla je klimnula glavom. Karla je i dalje sedela u kolima. Samo je odmahnula glavom i usiljeno se nasmešila. „odlično si uradila ono sa snimkom iz zoo-vrta. „Shvatam”.” Nekoliko trenutaka nijedna nije znala šta da kaže. „Jesam”. Mahnula je Valeri ne prekidajući razgovor. „Dobro sam. Valeri) izašla je i pošla ka Karlinim kolima. kazala je Valeri. Razgovarala je telefonom. Dovoljno dugo da se Valeri pomalo začudi sebi kako joj se Karla i dalje ne dopada. „Dobro sam. Vidimo se sutra. Valeri je očekivala da će se ova trgnuti. To je prosto bila alternativa brojanju ovaca. a kaput preko hrpe papira. Imala je ono lice.. dodala nešto što je Valeri znala da ne treba ozbiljno da shvati: „Oni dani u mesecu. stvarno. Htela sam to i pre da ti kažem.” Nije dovršila. Čiroki je sem toga bio besprekorno uredan. Nos joj je bio crven. „Hej”. protresla se. da je se otrese.” Kad se vratila u kola. I hvala ti..

ali nikad pre nije verovao u to. a kuća mame Džin se zgusnula i naelektrisala oko njega. Čuo je da se čovek razboli ako pređe previše vremenskih zona ili prečesto menja klime. meseci vrilo je u njegovom telu. Sunce u Kaliforniji. pokušavalo da se sredi. TRIDESET TREĆE POGLAVLJE Zander se nije osećao dobro. brze i pune izvesnosti. Odavno. leškari i pije pivo. Trebalo bi da odspava. Bivalo je i ono kad i nije imao osećaj da spava. Otkad nije spavao? Nije znao. Sve mu se to skupilo u rukama i licu i onda je to radio i svaki pokret je bio savršen i sve se odigralo tačno onako kako je znao da hoće. onda kad bi ponovo bio Leon. u nekom slatkom ushićenju. Malo sutra. . U stvari. Imao je potrebu da ispravi ono što su sjebali u Koloradu (mrtva žena bez jabuke pritiskala mu je mozak kao tumor: zašto je. Drhteći. nedelja. ali sad kao da mu se i telo bunilo protiv te greške bez obzira na ovu malu kučku koju je upravo ščepao. sasvim suprotno od onog sranja u Koloradu. Sekunde potrebne za to bile su čiste. Glava mu je bila vrela. drveće i njeno golo grlo koje obasjava sunce. Znao je da Poli želi da se zameni s njim zbog onog kolena. ne kao da radi nešto novo već kao da prepoznaje nešto što je već uradio u prethodnom životu ili živom snu. Pust put. Istina je bila da se osećao loše još otkad su ušli u Kaliforniju. pliva u okeanu. sve će to prestati. Sneg u Koloradu. Poklon. Legao je na kauč u kamperu drhtureći. Poli će prosto morati da se smeška i trpi. zašto pobogu dopustio da ga Poli nagovori na to?). zašto. a kuća mame Džin se neće zbijati oko njega. Sve ono različito vreme kroz koje je prolazio ovih dana. Zamisli samo! Vreme u kom će svet biti samo svet. Ponekad je to ispadalo tako. Moći će neometano da radi sve šta hoće: da gleda televiziju. Večera. Možda u tome ipak ima istine. a mama Džin neće imati šta više da kaže. Kad bude završio sve ono što je morao da uradi. ali posle se ionako nikad nije osećao odmorno. Ona se prosto našla tamo. U tim trenucima bio bi mnogo više iscrpljen nego kad je budan u stvarnom svetu. Udovi su počeli da ga bole. okrenuo se na bok i privukao kolena uz grudi.

a Valeri će još biti tamo. ispričao ovo za neku devojku. pa neće moći da se zaustavi. Pet-šest razgovora. Priznanje. Vrelina kad stane uz njega za šankom. Privlačnost. na tog izmišljenog gubitnika. Nije lagao. Jer ko god taj jadnik bio i šta god da ona s njim ima. ali nije bio koncentrisan. Na površini niz planova i alternativa. Valeri. a Valeri je imala onu skrivenu seksualnost za koju su pravi momci znali da je vredi potražiti - ali osećaj neminovnosti oboje ih je divno iznenadio. odgovor na to bio je jednostavan: preoteće je od toga koga je našla. Bilo je čudesno koliko je dobro bilo. TRIDESET ČETVRTO POGLAVLJE U laboratoriji kompjuterske forenzike Nik Blaskovič je radio sat vremena na najnovijem materijalu u slučaju Loson. ona je sedela opkoračke na tipu. Posle seksa ležali su na njenom krevetu kao morske zvezde. takvu priču o ljubavi svog života (blagi bože) - Nik mu ne bi poverovao. . Nisu čak ni razgovarali o tome kud to veće vodi. Sažalio bi se na njega. Nisu sve rane koje mu je nanela još zacelile. Kad ju je uhvatio s Karterom u njenom stanu. Ono što su oni imali. Piće posle posla. Nisu čak ni čestitali sebi. Osećao je da je to neminovno. Znao je da je na prvi pogled smešan. Samo su prihvatili da su došli na svoje ogromno nezasluženo nasledstvo. Prvi dodir - njegove ruke na njenom struku - bio je prosto kao povratak. to nije ono što su oni imali. Kad je postalo očigledno da mu se otac neće oporaviti i kad su buduće opcije počele da mu se gomilaju. ali lagodno se osećao u svojoj koži i bio dovoljno mudar da zna da mu to daje određenu moć). Samo su ušli u taksi i za dvadeset minuta bili u njenom stanu i ljubili se. Jedva da je i dopuštao mogućnost da je pronašla nekog drugog. Da mu je neko drugi. svakako - imao je redak dar među muškarcima da zna da je nekim ženama vrlo privlačan (nije on bio tašt. neki tip u baru. Smeh je spontano navro. Trenutno i smešno. živeo je dvostrukim unutrašnjim životom. Ispod sigurnost da će se vratiti u San Francisko.. A kad jeste dopustio tu mogućnost.

Najperverznije od svega. na stolu je zatekao zapečaćenu žutu kovertu. bol. istuširati se.a on ju je držao za dupe. posmatrač sopstvenog raspinjanja. No nije mu to prvo zapalo za oko. To je već rešeno. sad kad je ovde. presvući. sitnija slova. Otišao je do toaleta. Opet će to biti ona. Popunjeni obrazac. Razumevanje je uvrnuti dar koji ti ljubav daruje. ali i opravdanost duboko u sebi: pošto se ni za nju ništa nije izmenilo. odvesti do Valeri i pozvoniti na njena vrata. U prostoru među njima gde je tekla matica života.. Ako ih ne otvori. Fotokopiran. Kad zamišljaš takve trenutke. zato što je razumeo. Isti uredan rukopis. a kad se vratio u kancelariju. Ako ih otvori. Problem je bio u tome što je razumeo zašto je to uradila. bes. Sad kad je to uradio. izdaje i sranja. Događaji i odluke koji su ga doveli natrag u San Francisko bili su nežna neodoljiva koreografija. osećao kako se svet menja. naposletku oprostiti. Čak i onda kad se okrenuo i izašao. Zapazio je reč „klinika”. osećao je i antiklimaks (uzleti mašte to su zagarantovali). Bila je adresovana običnim flomasterom. Okrenula se i pogledala ga preko golog ramena. A u stvari samo stojiš tamo. sitnim urednim štampanim slovima: NIKOLAS BLASKOVIČ. Još tog trenutka znao je da će joj. To je već bilo u njoj kad su se oprostili na parkingu. Ali nije. Bilo je deset i deset. lakne ti što se svet još jednom i zauvek pokazao kao mesto praznine. kako se činilo. razumevanje je reklo: Prihvatićeš ti ovo. Nik je stajao tamo i. U njenim očima. I posle tri godine opet je to bila ona. otvorila ih je. Sad je ustao od svog zatrpanog stola i protegao se. To je trebalo da je zauvek izbriše u njemu. Mržnja će sagoreti. vrlo dugo zurio. Oslobodi te moranja da se nadaš. ludilo. Zajebi to. Ugovarao je sve sa osećanjem predaje. Prvo što je primetio bila je žuta samolepljiva ceduljica na gornjem desnom uglu lista papira. Još sat vremena rada. Otvoriće ih. a lice joj je bilo kao nemi krik. .. udolina njenih divnih leđa mokra od znoja od prljavog truda koji je uložila. Video je priznanje na njenom licu onog časa kad je podigla pogled sa stola i ugledala ga. pa će otići do svog stana. vidiš sebe kako eksplodiraš i namah nešto uradiš - nasilje. ali i sa uzbuđenjem što je tiho raslo. U njenoj ruci.

Do petnaeste nedelje trudnoće sukcijska kiretaža ili vakuumska aspiracija jesu najčešće hirurške metode vršenja izazvanog abortusa. Nije mu bila poznata. OBRATI PAŽNJU NA DATUM. otisci. po tome u koliko ranoj trudnoći se mogu primeniti i po tome je li neophodno širenje grlića materice. ČEDOMORKA. U njemu su tiho proradili refleksi policajca. pisalo je. može se primeniti u vrlo ranoj trudnoći i ne iziskuje širenje grlića.2010. Izguglao je MVA zahvat. Šta je koji moj MVA? Nik je kopao po mozgu dok je pogledom preletao dokument.06. Ove se tehnike razlikuju po tome koji se mehanizam koristi da bi se izvršila sukcija. Pre tri godine. čekaj. Obrati pažnju na datum. Klinika Brajt. Jedan deo njega mislio je: gumene rukavice. Ulica Fel 2303. . posteljice i ovojnica sukcijom pomoću šprica. koja se naziva još i mini-sukcija i menstrualna ekstrakcija. dok se kod električne vakuumske aspiracije (EVA) koristi električna pumpa. HIRURG: DR PEJDZ ZAHVAT: MVA Zakazani termin i zahvat bili su prevučeni roze markerom. 2010. a u glavi mu je neprekidno odzvanjala reč „čedomorka”. Manuelna vakuumska aspiracija (MVA) podrazumeva uklanjanje fetusa ili embriona. 06. 23. Ko? Ali sad je već bio zapazio šta je pisalo u jednoj kućici: PODACI O PACIJENTU: PREZIME: HART IME: VALERI ZAKAZANI TERMIN: 23. a ono što je pročitao onaj mudri deo njega doživeo je kao već viđeno. KA 94118. Manje od dva meseca pošto ju je ostavio. MVA. MVA. San Francisko. Neko je upravo ušao u kancelariju i ostavio ovo.

Um joj je bio ništa. Hvala. Nije bila pod zemljom - zasad. srce joj bije u grlu. gde je zapeo jer su joj usta bila zapušena. kolenima. Trzaj. U najgoroj.. još jedan bezvremeni haos bacakanja. to se dešava. Šta god to „napolje” značilo. I stavili u sanduk. pokušava da mlati vezanim udovima. Olakšanje je zamrlo.. Prvo što je osetila bila je očajnička nužda da piški.. Živa. Što je s nje podiglo masu mrtve zemlje. Vezali su je i zapušili joj usta. TRIDESET PETO POGLAVLJE Klodija se probudila posle nekog neodređenog vremena ležeći na leđima u mrklom mraku. Kretala se. nos. mora da izađe napolje. uši. Gušenje je bilo leš zguran preko nje koji joj je prekrio telo. Nova eksplozija panike.. O bože o bože o bože. Ponovo je vrisnula. Tri. Stalo. Nije se čulo čak ni njeno disanje pošto je od šoka ostala bez daha. oči. to se dešava. A onda i ono što su šok i panika skrili: brujanje motora. usta. A onda eksplozija panike. I živu zakopali. laktovima.. četiri. Gušila se. Bez obzira na sve. U kamperu. . Vozilo je usporilo. to je to. A pravi vrisak vrelo joj je parao grlo. Hvala bogu. pet sekundi praznog poricanja. Živa zakopana. Po svaku cenu. Što je značilo da nije pod zemljom. krv joj navire u glavu. Tri-četiri mala pokreta bila su dovoljna da joj pokažu u kakvoj se situaciji nalazi. Bila je u vozilu. Živa zakopana. samo vrisak.. glavom udara o bokove kovčega i bešika joj se prazni i ne ne bože ne molim te ne i stvarnost koja joj kao demon koji je tu sa njom govori da da da.

Pokazao joj ga. Policija čeka. Ne do ponedeljka. Njoj se kolena nagonski podigoše. jebena noga me razbija. Nekoliko sati? Dana? Nestala. Sline su joj čegrtale u nosu. „Moraš li da obaviš još nešto?”. kazao je Zander. Iz zapušenih usta nije izlazilo ništa. ali naravno nije mogla. „Klimni glavom ako moraš. podvukao joj ruku pod noge. spreda se čuo glas onog drugog. tiho joj je rekao onaj tamnokosi (Zander. Neko se kretao. Desetak cevčica svetlosti kod njenih nogu. Grlo joj je gorelo. zaboravi na to.” Klodija je vrištala. Njen mobilni. to je možda istina. Pretpostaviće da je ostala da prespava.” Izaći ćeš i nekako ih navesti da ti odvežu noge. „Upišala si se”. Četrdeset osam. bez obzira na sve.. Pokušala je da se izvije. Slušaš li me?” Čep za usta bio je kiseo. da bežiš. Neko. „Pa. „Pa. Otvori za vazduh. „Probudila si me”. Negde duboko ispod užasa telo joj je izgaralo od žeđi. „Ali ako ti je palo na pamet da bežiš. upitao je Zander pokazujući na mokru mrlju na njenim farmerkama. Neću da napraviš sranje i usmrdiš celo mesto. kazao je Zander. Frenetično računanje: koliko je prošlo? Rajan bi je pozvao. „Mirna”. Da bežiš jebote. Pustio da ga pogledom prati dok ga je polako spuštao ka njenom međunožju i pribio ga uz nju. Ispao joj u borbi? Neko ga pronalazi. On se nagnuo. Osećala je toplotu mesta gde se upišala. mirna!” . a možda i nije”. Jače joj pribio pištolj. „OK”. biće da smo zakasnili da napravimo pauzu za WC. a onda ćeš. „Sad me vrlo pažljivo saslušaj. Poklopac kovčega se odškrinuo i svetlost joj je probola oči. „Ne mogu više da vozim”. kazao je Zander. Čekaju dvadeset četiri sata. Veze na zglobovima kao da su bile žice za sečenje sira. Hteli su da je održe u životu. kakav apsurdan detalj. zar ne? Karlos. Premeštanje težine osećalo se kroz pod. „Hej. setila se). Zvuk povlačenja reza. Klimnula je glavom. Zasad.” Klodija nije dosad bila svesna da plače.” Izvadio je automatski pištolj zadenut pozadi za farmerke. Stefani.. . kazao je. „Ozbiljno.

” To je dovelo do prisilne prisnosti. Kutija u kojoj je bila nalazila se ispod jednog od ležaja u kamperu. Svaki sekund života sad je svedočio o smrti. To je. Smrt se ispupčila i tukla u nju. koji se okrenuo na vozačkom sedištu i sve posmatrao. samo da ne umrem sama. Osećaja koje nije želela da oseti. Četiri koraka do mesta za koje se ispostavilo da je maleno kupatilo u vozilu. Setila se kako je Alison jednom rekla: Nije mi važno kako ću da umrem. U sebi je osećala patnju zbog tačno određenih stvari: što nikad više neće sa Alison popiti čaj i jesti vruć tost namazan puterom u porodičnoj kuhinji. Nije mogla da guta. Umrla je usred nedođije. Usred nedođije. Električni grejač vode. Mikrotalasnu rernu. Okruglo neonsko svetlo što blago treperi. Sagnuo se i iz jedne kuhinjske fioke izvadio veliki nož. kazao je. To prisiljavanje da stane bilo joj je kao da sama sebi slama srce. Prosto ti neće pomoći. Jasno?” Ponovo je plakala. Klodija je preko njegovog ramena videla onog riđokosog. „Hodaj”. podsetilo Klodiju na ono kako ti kapak treperi kad si . Nije bilo prozora. Iza njega se kroz vetrobran videlo osvetljeno parče žbunja što se gubilo u tami. Zander se sagnuo i presekao joj veze na nogama. a onda su mu ruke s njenih kukova prešle na vrat i pojas farmerki - utiskivao ga je u nju kao žig. Što nikad više neće čuti prepoznatljivo šuškanje novina. Grozno nazubljen. Ličio je na vojnički. kazao je Zander sklonivši pištolj i zatakavši ga za pojas. Gumena drška sa udubljenjima za prste. Ni saobraćaj se nije čuo. Pištolj joj je nanosio bol. To vrpoljenje neće ti pomoći. Iza njegove glave videla je kućne aparate. Usta su mu bila otvorena. mršavo lice vlažno i napeto. Udovi su joj bili prepuni osećaja. „Dobro”. uprkos svemu. Prisilila se da prestane da se otima. Krv joj je navrla u utrnula stopala. Poslednje što vidiš. Od krvi što joj se slila u noge zavrtelo joj se u glavi. rekao je. Svaki dodir - kad ju je podigao i pomogao joj da ustane. Bile su to one jeftine plastične koje policija nekad koristi umesto metalnih lisica. „Stani pravo”. koje otac treska kao da hoće da istrese istinu iz njih. „Hajde da te podignemo. „Tako je bolje. mada je toga bila svesna samo kao da posmatra nečiju tuđu muku. Iza Zandera su bih jarkonarandžasti jastuci. Nije se video put.

tresla se. majčino lice izobličeno od bola. Imala je snažnu potrebu da izvadi čep iz usta.. Bela modelovana plastika. ali nije. i ovo joj se dešava. Lice joj je bilo znojavo i balavo. Kad se pogledala u njega. vreme joj je isteklo i on je bio tu. Telo joj bilo prepuno impulsa koji nisu imali kud. Radost što su joj udovi slobodni. kazao je.” . Njena usta -njena - začepljena. Nema oružja. a ona ovde i sada. I sasvim beskorisni. Od same pomisli na to da otkopča i svuče farmerke osetila je njegove ruke po telu. Krv joj se skorila pod nozdrvama. Alison sklupčana na krevetu. Otac joj slomljen. prizor ju je zaboleo. Nema izlaza. A najveći užas čep za usta. Shvatila je da je deo nje razmišljao o tome da razbije ogledalo. a ne staklo. Naravno. stenje kao ranjena životinja. „I ne trudi se da napraviš buku. „Gotova ili ne - napolje”.neispavan. a dok je sve to računala u glavi. Odseći ću ti jezik. Nad lavaboom je bilo malo ogledalo. Iako je pregledala svaki pedalj. Ljubav njene porodice - mame. I to joj nije bilo od pomoći. kupatilo joj nije nudilo ništa. lavabo u koji jedva stanu obe šake.” Iznenadila se kad je zatvorio vrata. hemijski toalet. Samo je stajala tamo i osećala kako trenuci ističu. Pipni čep i odseći ću ti jezik. Nikad ih više neće videti. Sad su joj i ruke i noge bile slobodne. „Imamo još dosta da se vozimo. Nikad. Pomislila je da je oni ovakvu vide. Ali bila je to reflektujuća plastika. Stajala je u malom prostoru. tate i Alison - na hiljade kilometara daleko. gušila u suzama.. „Imaš dva minuta”. Na njima nije bilo brave. Ničeg. Zgrabio ju je za zglavke ruku i presekao veze. Ovde nema nikog da te čuje. neonsko svetlo lišeno sna. kazao je Zander. Levo oko modro. Vrata su se otvorila. a on bi je čuo kako ga lomi.. tuš.. Očekivao je da će koristiti toalet. parče stakla.

Ponovo ju je obuzela panika. „Dome. Želiš li da dobiješ ovo?” Klodija je osetila kako joj se koža na vratu para. „Poli. Vodili su je dole. Praznina je govorila da suseda nema. pa je glavom udarila o oštru ivicu stepenika. Iz hodnika kroz neka vrata. jedna otvorena ka mračnom hodniku. Nož joj se u trenu našao pod grlom. Znoj je počeo da joj se hladi na koži. Ispod zemlje. Dvoja vrata vode iz kuhinje. štikle su joj udarale o stepenike. Zemljano dvorište. Osetila je one hiljade milja što je dele od doma. kazao je Zander onom drugom tipu. Vazduh je bio hladan. Držao ju je ispod ruku. Njena krv. uhvati joj noge pobogu. Ali očito još ima struju. suv i mineralan. Vlaga po zidovima. iskrivljenost vremena zbog vremenske razlike. Otvoreni prostor bio joj je dragocen i snažno je osetila blizinu svoje smrti. Na svetlosti slabe sijalice što je gola visila s plafona Klodija je videla veliku kuhinju s prljavim pločicama i zastarelim aparatima. Kredenac je bio otvoren: konzervisana hrana i flaširana voda. Nešto mokro. parale prašinu dok ju je vukao ka kući. život njene porodice se nastavlja. a oni nemaju pojma šta joj se dešava. kazao je onaj drugi. podignut na betonske blokove. Tišina. Krv. Zander ju je odvukao preko praga otvorenih vrata. U glavi joj se javila slika laminiranog . „pa ćeš da dobiješ ovo. „Samo tako nastavi”. kazao je. nebo puno zvezda. jedan bez točkova.” Refleks da se odupre bio je nezaustavljiv. Farma? Nije mirisalo na Kaliforniju. Videla je mračno prostranstvo. Napuštena kuća. Tri niske kuće i dva stara automobila. Iznenadna vatra. zaraslo polje. slatki dome”. Zander ju je pustio. Velika umrljana sudopera kojoj je deo odlomljen i česma što kaplje. TRIDESET ŠESTO POGLAVLJE Još je bio mrak kad su stali i izvukli je iz kutije. Usledilo je još hvatanja da je izvedu iz kampera. drvene stepenice nadole. „Hajde otvori”.

Za ono vreme. Još jednom se mrdni i rasporiću te. Ako prodre u nju. sate ili dane. Kapilari. Podrum je bio prostran i niske tavanice. na kome je prikazan cirkulatorni sistem čoveka. Nije bilo prozora. na njeno zaprepašćenje. Zander je podigao ruku iznad glave gde je visio kraj čelične žice.postera iz škole. peć. Pomična metalna bezbednosna rešetka - kao one koje postavljaju na radnjama - spustila se uz glasan zveket. razvaljenu naslonjaču kojoj je pola punjenja izašlo kao ektoplazma. arterije. Samo me pustite. zagrcala je. sva će krv iz nje isteći.” Sopstveni glas zvučao joj je jezivo. koliko ti je preostalo dok te ne ubiju. Bila je odsečena od ostatka prostorije. minute. Prinela je ruku grlu. Da trči brzo. vene. Poli se nasmešio. To je stvarno bila ona. Odsad ćeš znati samo za ovu prostoriju. Ništa. pobegne od njih pod okrilje tame i čistog noćnog vazduha. Jasno?” Odneli su je niz stepenice. Srce joj se cepalo za onim otvorenim prostorom što joj je dat na onih nekoliko okrutnih sekundi od kampera do kuće. Prestala je da se opire. . Katanac koji se stavljao oko metalne alke zašrafljene za pod. Ali podrum joj je samo ravnodušno govorio: Ono je bio poslednji put što si udahnula čist vazduh. Po zidovima se nahvatala buđ. ali posekotina nije bila duboka. neću nikom ništa reći. „Ali ovo ti je poslednja opomena. Čoveka s postera zvali su Oljušteni Džim. ništa nije moglo da potre tu činjenicu. Otvoreni prostor koji nikad nije cenila. Zapalio cigaretu bakrenim zipom. Nož je bio jedino što je išta značilo. „pustite me. ovu nisku tavanicu. „Molim vas”. ove gole zidove. Uhvatio ga je i cimnuo. pa se vratio sa kofom u jednoj i dvolitarskom flašom u drugoj ruci. Nož je bio jedina stvarnost. „Tako je bolje”. kazao je Zander. opipala ga i osetila da je mokro od krvi. osvetljen s tri gole sijalice. Ako me pustite. Potvrdio je da je sve ovo stvarno. Obojica su se izmakla i zagledala u nju. presekli joj veze na rukama i nogama i izvadili čep iz usta. Otvoreni prostor za kojim joj je telo vrištalo da sad kroz njega potrči. Na nekoliko mesta nedostajalo je parče parketa. Prvih nekoliko trenutaka nije mogla da govori. sa časova biologije. Stvarno je bila ovde. Poli je otišao do drugog kraja prostorije. Zajedno su je odneli do niše pokraj peći i. prazne pivske flaše. Kroz toplu izmaglicu od rane na vratu Klodija je registrovala kartonske kutije.

U kavezu. .

prvi nežni šok dodira tela o telo) na putu do spavaće sobe. da oseti samo . Pokušala je da zamisli koliko bi joj snage bilo potrebno dok čeka znajući sve vreme da je potrebno samo da pritisne dugme. ničeg lepšeg od ljubavi. krevet. To je ipak nije zaustavilo. To da će morati da mu kaže. Sve. Međutim. Ali nisam znala je li dete tvoje. Ne govori ništa. Samo nemoj da otvoriš vrata ako ne želiš. oprala kosu i nanela balzam. Pokušala je sve to da zamisli i nije uspela. prepuštanje. sekunde i minute koje će proći dok ne bude uverena da je odustao i otišao. da je život spreman ponovo da oživi - a da ona to odbaci. Njega je već povredila. ničeg. vratu i butinama. Pre nego što se išta desi. Nije stavila parfem. bila sam trudna. kazao joj je. u njenim grudima. druge istine prodrle su kroz njene fantazije. Pokušala je da zamisli kako bi to bilo da je sve to tu. A ako mu kaže. A već sam taj neuspeh bio je nekako sladak. Želeo je. Pokušala je da zamisli kako čuje zvono i ne obazire se na njega. stomaku. U njoj se nešto pokrenulo. otključa vrata stana i pričeka u dnevnoj sobi. kroz iznenadnu budnost među nogama). oprala zube. Nik. gotovo je sasvim izvesno da se ništa i neće desiti. Obrijala je noge i pazuhe. toplina njihovih privijenih tela. I sad ga je povređivala ovim erotičnim pripremama. sviđalo se to njoj ili ne. Kad se vratila u stan. On nije voleo kad se ona namiriše. dok se tuširala (u telu koje joj toliko dugo nije predstavljalo ništa sad se iznova budila seksualnost. poznatost tucanja i osećaj da nema ničeg. pucketanje statičkog elektriciteta. izmaglica i predavanje koje će ih preko poljubaca odvesti do toga da brzo skidaju jedno drugo (neprocenjivo trenje tkanine što se svlači s kože. I nikad ti nisam rekla. izvesnost. TRIDESET SEDMO POGLAVLJE Svratiću kasnije do tebe. Prekasno je za to. Obukla suknju prvi put posle više godina. Valeri je pokušala da zamisli sebe kako ne otvara vrata. Želim da nikog više ne povredim. pa da se on za nekoliko sekundi nađe pred njom i zagrli je.

Ananas je bio simbol dobrodošlice. Popijena votka je dodala: Zato što se predomislio. Eto šta si uradila. Dobrim delom i zato što nije bilo slaganja u tome šta svaki ponaosob simboliše. Samo jednu čašu. Kad se obukla. A narcisoidno zadovoljstvo koje bi je preplavilo bilo je nevino pošto je znala da je ne laže. Zato što te nikad više neće voleti onako kako te je nekad voleo. U jedan ujutru nije bila pijana. Tako je. Prošlo je jedanaest. To je nije nikud dovelo. Posao. Prošao je jedan sat. Pregledala je svaki dokument o slučaju iznova i iznova sve dok joj se beskorisne činjenice nisu u glavi pretvorile u mećavu u čijoj je pozadini bila zbrka od ljudskih ostataka i tvrdoglavo nepovezanih predmeta. obavio je rukama . Bilo je to prvi put u njenom životu da zna da je neko želi i voli baš zbog onoga kakva je i šta je. Zato što zna da ima nešto što mu nisi rekla. I on to zna. a ti si ovde u jebenoj suknji i čekaš ljubav. Zar nemaš šta pametnije da radiš. ali isto tako i lepote (kad je stao iza nje. šta misliš šta bi ti uradila s tom ljubavlju? Šta si uradila prošli put? Smešala je još jedno piće. Dva sata. Pijuckala je polako. Ništa se nije promenilo. pogledala je na sat. Imala si ljubav i posrala si se na nju. pa bi opazila kako je posmatra u ogledalu. Napetost u njenom stanu počela je da joj govori da on neće doći. Nije glup. Veliku. S gorkim zadovoljstvom otišla je za radni sto. Na samom početku istrage imala je jednu fazu kad je zašla u psihologiju i pokušala da rastumači njihovo simbolično značenje - ako su ga uopšte imali. A i da te voli. Predmeti. S kojim pravom? S kojim pravom? Popila je još jedno piće. A on je kazao: Ne. a ne ljubav. Za tebe sad samo posao postoji i zato ga radi. da se ohrabri.miris njene kože. To što mu je verovala bilo je šokantno predstavljanje šta ljubav može da učini. Smešala je sebi votku i tonik. Kad su izlazili u grad. Internet ju je uvukao u lavirint kontradikcija. od ovog nema ničeg boljeg. ali samo jednu. On neće doći zato što si prošli put bila upravu: ti to ne zaslužuješ. pitala ga je kad se to prvi put desilo. gledao ju je kako se sprema. Eto šta ćeš opet uraditi. Osam mrtvih žena (i jedna mrtva beba). Harpun je kao strela mogao označavati i smrt i moć i ljubav i brzinu. Bila bi polugola za toaletnim stolom i šminkala se. ali je votka postala još iskrenija.

. Jalov posao. U stvari. da im rode decu. reći da imamo hitan slučaj. htele da se tucaju s njima.. Nije bilo nemoguće. Na kratko vreme vratila se teoriji da je u pitanju grupa. Jeftina kurva? Narkomanka? Mnoge žene koje su spadale u jednu od tih kategorija (a ponekad i u obe) prosto nisu imale nikog koga bi bilo briga jesu li nestale ili ne. Nisu imale nikoga ko bi to primetio. puštaćemo ga ponekad da ostane budno do kasno bez nekog posebnog razloga. tek počeo. Ako budemo imali dete.) Odmotala je mapu ubistava (kopiju one iz operativnog centra) i tražila nešto. bilo šta. izobilja. Valeri je gledala u mapu i cela zemlja joj se . četiri godine? Zubni kartoni. koliko? Dve. tri. koje su luđaci slali ženama. htele da se udaju za njih. samo je još više pogoršavalo situaciju.. izvući ga sa časova i provesti dan u parku.. Jedan izvor je očito bio opsednut time da spase gusku od povezivanja s glupošću. sva je prilika da žrtva uopšte i nije iz Nevade. Da bi se uspostavile veze među osumnjičenima. vođenje. zaštitu. depresivno mnogo pisama. To je značilo ispitati sve slučajeve nestalih osoba u Nevadi u poslednjih. Guska je značila hrabrost. ako je ovo bio njihov tandem serijskih ubica. To im nije donelo ništa uverljivo. desetak prijava da je viđen koje dosad nikud nisu odvele. naravno. (Bila su to pisma. Digla je ruke. Ništa. (Hej! Staje? Volim te. holivudska ideja nekog zatvorenika koji iza rešetaka upravlja nekim pomoćnikom ih klubom pobornika. Bilo je besmisleno.. odanost. a i alibiji zbog kojih su ih naposletku odbacili održali su se. Nije to bilo nemoguće.. Jednom ili dvaput godišnje otići ćemo u školu. Pozvala je Rino da vidi kako su napredovali sa identifikacijom žrtve s cipelom.) Provela je sat vremena zovući sve kriminalističke službe kojima su poslati snimci iz zoo-vrta. Uz sve to. Uzaludan kao i potraga za ljubavlju. Nije našla ništa. Onih pet-šest što su u nekom trenutku imali u vidu nije bilo ni na koji način povezano - koliko je to otkrivala njihova konfiskovana komunikaciona tehnika. ali proces je. Pitati internet bilo je isto kao pitati boga. Kako je pa odgovor mogao da ne bude kontradiktoran i tako ukrug? A da ne pominjemo luđačke stvari. bili su ti potrebni osumnjičeni - a njih nije bilo. koje su bile zaljubljene u njih. ubilačko udruženje ubica koji rade zajedno. Crvene linije bile su neprobojni kolariću-paniću. timski rad. A i to pod pretpostavkom da je žrtva uopšte prijavljena kao nestala. da ih spasu. poverovala mu je). što bi suzilo prostor potrage ili pokazivalo ikakvu logiku. ili one njima. U istrazi je pregledana i prepiska serijskih ubica koji su već u zatvoru.i kazao „divna si”. prijateljstva..

Kamperi. sama. Naročito pred jebenom Karlom Jork. Još kampera. Valeri se ispravila i podigla šake do lica. vratili su se u punom zamahu. ali i od votke i cigareta što su joj cele noći pravile društvo. Ljubav te je zaskakala tim skromnim spoznajama. Simptomi prehlade. Setio se ko je ona. za šta je sposobna. Da uvek budu zauzete. zajednički beg s posla. ne može im se ući u trag. I informacija koja će promeniti sve. U glavi joj je bubnjilo. Šta uopšte traži? Vozača u majici na kojoj piše UBICA? S vremena na vreme vraćala se snimku iz zoo-vrta. sama. da. ne mogu se pratiti. šta je uradila.) Iz čistog očaja provela je još sat vremena pregledajući nasumično snimke saobraćajnih kamera. Koža ju je bolela. Ali nije mogla da podnese tu svoju intuitivnu ubeđenost. time što gleda njegovu sliku i zna da je to on. Lobanja joj je damarala - od sati i sati jalove koncentracije. čestice se pretiču iz jedne države u drugu. . kroz nešto sasvim obično. po deveti ili deseti ili petnaesti put. Da se potrudim. ko bi ga znao. (Odlazak kolima do Meksika prve godine koje su proveli zajedno. da nastavi da radi to što radi. To je značilo da traga za čovekom koji možda upravo sad radi ono što je radio - ponovo. Naravno da jeste. Njena ju je bespomoćnost tako činila saučesnikom. Sad su se sve vreme tresle. Tamnokosi momak u majici Rejdersa koji posmatra Katrinu. Dozvao se pameti. njegova ruka tamo. sati toplog sunca što je kroz vetrobran padalo na njene gole noge. I ispravno je postupio.učinila kao uskovitlana tečnost. Čisto probe radi. utiskivala svoj žig u tebe posredno. kao da mu. Tresle su se. Bilo je pola pet ujutru kad je spustila glavu na sto i zatvorila oči. Blasko se predomislio. skidanje suknje bilo je kao podsmevanje samoj sebi) i utonula u mučan san. koje je uzbuđenje zabašurilo. daje dopuštenje. prkose proceduri. Kamperi. Moram na to da pazim. Dva sata pošto se uvukla u krevet (sama. kako je sa oduševljenjem osetila kako joj pripada kad je izašla iz WC-a na benzinskoj pumpi i videla ga kako priča s radnikom što je točio benzin. Bila je ubeđena da je to on. podsticaj čak. probudila ju je zvonjava mobilnog telefona.

Trebalo je da ona bude romanopisac. tri sata? Ne staj. pa postavljao sebi izazov da stigne do tamo. Ali šta mu je drugo preostalo? Ako već postoji neki način. Empatiju. Silvija se i sad složila s njim. za slavom. Onda bi odabrao drugo mesto koji metar dalje. Uspeo je da pređe deset koraka pomoću štapa. Ali na manje od trideset koraka od brvnare bio je primoran da puzi kroz sneg što mu je dopirao do lakata. oduvek se i njemu i Silviji činio kao psihopata ili nekako autističan - ili u najmanju ruku kao čovek bez ljudske topline i nestvaran. bezbroj puta i u agoniji. kazala je Nel. Za razliku od njega. Nije imao odgovarajući mentalni sklop. Zajedno su gledali taj film. Ne znam koliko do tamo ima. bila zadovoljna onim što ima i umela je da uživa u životu bez površnog tapšanja po ramenu i profesionalnog laskanja. Iskrenost. Silvija je oduvek imala više svega onog dobrog od njega. iako neverovatan. a belina je svud unaokolo blistala. niti je žudela za sjajnim kritikama. kazao joj je mučen bolovima. pa stremio ka njemu i sve tako. koliko. a onda je pao. Ti bi u ovome bila daleko bolja od mene. ona nije imala potrebu za potvrdom javnosti. Integritet. za priznanjem kolega. TRIDESET OSMO POGLAVLJE Još dok je s mukom navlačio slojeve odeće. Ponovo je ustao. Samo. kazala mu je Silvija. za razliku od njega. Ravnodušna lepota. Hajde. Pa i samo oblačenje dodatne odeće umalo ga nije ubilo. Da pređe kilometar i po trebaće mu. Ona je. Silvija je oduvek imala više snage i hrabrosti od njega. I to mu je priznala kad . To ti je kao onaj film „Dodir praznine”. Anđelo je pokušao. O onom alpinisti što se slomljene noge spustio s vrha planine. Čovek je to uspeo tako što je birao neke tačke - neku stenu ili snežni nanos - na nekoliko koraka ispred sebe. Još samo tri. dok nije stigao do baznog logora. Kilometar i po. Možda kilometar i po. Dubinu. makar zarad njenog duševnog zdravlja. Anđelo je znao da neće moći da pređe preko oborenog debla. moraće da pokuša. Dan je bio vedar. Alpinista iz filma. Još samo pet koraka. Umela je da voli - i da bude voljena - i to joj je bilo dovoljno. Još samo šest.

Povredio mi je mamu. A s obzirom na to da nikakva pomoć nije stigla. kako nikakva priča nije mogla da izmeni nepriliku u kojoj su se našli. Svaki put kad bi joj ta reč prešla preko usana. Sad. To „još” činilo se sasvim nebitno. već sa osmehom i sleganjem ramenima. Naposletku je prestao da pokušava da upotpuni sliku o tome šta se desilo. bez prevoza. Išijas nije popuštao. ogroman. Jedan detalj oživljavao je sve u maloj. Sipanje čaše vode bilo je . bez telefona. Bio je sve vreme iscrpljen. Morao je vrlo obazrivo da postavlja pitanja. Ona zbog polomljenog članka (a možda i polomljenog kuka. bez lekova. koja je onda svrha izvlačiti je? Bila žena mrtva ili ne. on jer je prepušten na milost i nemilost L5 i SI. ali se vodio mišlju da će joj pomoći sve što će joj učvrstiti zglob. Uporno je ponavljala da joj je mama krvarila. potražio bi pomoć. Što je više detalja Anđelo saznavao. Dva bogalja. pokušao si. kazala je kad je on počeo s mukom da se vraća do brvnare. to je više ubeđen bio da je Nelina majka mrtva. Najgore je bilo videti da se Nel nimalo nije iznenadila što se vratio. Da je Nelin brat pobegao ili preživeo. Ubijena. Zaglavljeni su tu gde su. sa koje god strane da je sagledao situaciju. podozrevao je. Svaki minut koji je protekao svedočio je o tome da je niko još nije pronašao. Istina je istina i nema smisla poricati je. Krv. ona je ostala neizmenjena. Dobro. Onda bi on morao polako da se povuče. Dva ravna parčeta drveta koje je pronašao među cepanicama i drvima za potpalu uvezao joj je oko članka komadima iscepanog peškira. Žao mi je. S vremena na vreme probao bi da napravi neki pokret i uporno dobijao isti zaslepljujući odgovor: Prekini da pokušavaš da se pokrećeš. a i bol kad je udisala govorio je da je slomila i rebro). da ne može pogoršati stvar. ljubavi. U svakom slučaju. Kuća je imala telefon i hvatala mobilni signal. Lice bi joj se unezverilo. nepojmljiv. Komšije su bile na kilometar i po dalje. Napravio joj je udlagu najbolje što je umeo. kao da se u njoj polomila još jedna kost. Dobro. Nije znao šta radi.je odustao. Priznala je to kao što je priznavala sve svoje zasluge: ne samozadovoljna. Izvini. prodahtao je lica oblivenog znojem od bola. i dalje nije mogao ništa sem da čeka. samo se jedan zaključak mogao izvući. Ponovo bi doživela šok. kad je pao na bok u sneg.

To mu je već palo na pamet. Neće jedna majka reći svom detetu da pobegne od njene zaštite osim ako ne zna da ne može više da mu pruži nikakvu zaštitu. Jedan delić nje zauvek će to vrteti. Ubacivanje drva u peć odiseja posle koje bi se tresao sav okupan u znoju i bolestan. Da poživi i stotinu godina. do kraja života. Anđelo je verovao da mrtvi imaju ograničen broj poseta.jezivo mučenje. Nel je ležala na desnom boku u vreći za spavanje. rekao je. Užasavao se toga. „ali stvarno bi morala da pokušaš da pojedeš nešto. Grozna računica bila je sasvim prosta. ali bi je zato članak više boleo. koja nije htela da prođe. „Moram u WC”.. leđima okrenuta peći. Silvija je dolazila i odlazila. taj film će se i dalje premotavati. Ako padne..” Morala je da promisli o tome. znao je Anđelo. upitala ga je. Ne mogu da budem ovde sve vreme. Video je da joj je ono što joj se desilo zbrisalo svaki gram svesti. Bila je osuđena na to da iznova i iznova vrti ono što je videla. Imala je da bira između bolova. Ako padne. Kad bi legla na leđa. Kad bi legla na bok. Video je da je neki delić nje registrovao njegovu patnju.. dobro pazi. Sigurno umireš od gladi. koja se tiranski naselila u njen izmenjeni svet. kazala je.” Ona se načas zamislila nad tim. kazao je Nel. Odneću te na leđima. Morala bi da podvije onu zdravu nogu . „Dobro”. ali bi zato svaki udah bio precizan podmukao ubod. „Mogu li da uzmem vaš štap?”. Kad bi bila tu. „Znam da ne želiš”. O bože! „Naravno da možeš”. odgovorio je. manje bi je bolelo kad diše. Jedina dobra strana njegovog stanja bila je ta što je njegov groteskan prizor zaokupljao devojčici pažnju na neko vreme.. „Nema problema.” Bilo je kasno veće. To je sad postalo njeno nasleđe. „Nel?” Odmahnula je glavom. Dragoceno blago koje valja mudro trošiti. Video je koliki joj napor predstavlja čak i najmanja razmena reči. ali ga je neprestano gasila ona džinovska stvar koja joj se dogodila. bol u članku bi se stišao. da je negde duboko u njoj saosećanje i dalje pokušavalo da se raspali. „Samo dobro. bilo bi mu podnošljivo.

Upitao se koliko li je dugo ležala tamo kraj peći i skupljala hrabrost da mu kaže da mora u WC. Nije bilo šanse da uspe. Siguran sam da ću nešto smisliti. Da vidimo šta imamo ovde. kazao je. Onda ću te je odvući na prostirci. od toga ću verovatno pasti u nesvest”. Drugim rečima. Otkopčaćemo vreću za spavanje i skloniti je da nam ne smeta. (U najmanju ruku upiškiti. ali naposletku su stigli do kupatila. Povrh svega ostalog još i stid i nemoć. Silno mu je laknulo kad ju je čuo kako pušta vodu. .” Pre no što je iznenada postao onesposobljen. „ali pokušaću da podgrejem nešto.” „Jesi li sigurna?” „Moći ću. muke dok svlači pantalone i seda na WC šolju. Dok su se vratili do peći.pod sebe i da se rukama odigne o sudoperu. Zamislio je njeno malo stisnuto lice kako potiskuje bol. i sam je bio sav u suzama. „Moći ću”. Nekad su mi govorili da sam pametan. Samo morate da se sklonite. „Hej”. kazao je. nemoj da plačeš.. Nije se usuđivao da je pita mora li samo da piški. važi?” Nije gledao iako se užasavao da će devojčica pasti. „E. Jecala je sve vreme. Viči ako ti trebam. „Ali biću ispred vrata. „Moći ću sama. međutim„ neko vreme bila neutešna. kazao je. Kad su stiglo do tamo. ali joj je kretanje bilo nepodnošljivo čak i kad bi svu težinu s povređene noge prebacila na štap. kazala je sva ojađena. „Hej. jad kao sitna kiša što može ceo dan da sipi. Načas je legao na bok i dahtao. To ga je skupo koštalo. Mogla je da se uspravi. nemo je plakao. Kako ti to zvuči?” Dugo mu je trebalo. Ostalim ćemo se pozabaviti kad stignemo do tamo. To je bilo nemoguće. oboje su bili smrvljeni. Strpi se. nemoj. a živac u nozi mu je vrištao. Onu ogromnu hrabrost koja je deci potrebna za takve stvari. Legla je nazad sva u znoju i suzama i zaridala. aura uznemirenosti. Daj mi samo minut da promislim. On se uplašio da će se upiškiti. Smislićemo nešto. „Evo šta mislim da treba da probamo. peške je preko mosta dovukao nekoliko kutija s namirnicama uprkos šerifovom upozorenju..” „Dobro”. Njen im je krik oboma rekao sve što je trebalo da znaju. rekao je. hoćeš li moći da sedneš na šolju?” Devojčica je.) „Dobro”. Ležali su na pola metra jedno od drugog. Rebra su joj od svakog trzavog koraka pravila agoniju. Iz nje je još uvek izbijao sram.” Malo potom upitao ju je: „Ako te dovedem do kupatila.

sigurnost i ljubav. koji bi detetu mirisao na dom. . Koliko dana može da se izdrži bez hrane? Nije dao sebi da misli o tome. Nije pustila ni glasa. Moram priznati. pogledao je ka njoj. Velika je sreća bila što je iz česama još tekla naizgled pitka voda. „Dobro”. Znaš li šta je coq au vin? Pošto mu nije odgovarala. od kojih bi sročio prave rečenice. ali budu li morah. Dve glavice belog luka. Suve papričice. kazao je sav drhteći od napora dok se dovukao do kredenca. Imamo i štrudlice sa smokvama. Stajao je nekoliko trenutaka oslonjen na štap i gledao je. rekla mu je Silvija. To ga je navelo da zamisli kako je majka briše posle kupanja velikim peškirom koji bi bio tako prijatan. mislio je. ni od čega mi ne ide voda na usta. ali bilo je dovoljno konzervisane da bar na neko vreme ne gladuju.” Zavukao je ruku dublje u kredenac. Prave reči.(Šerif.. Imamo makarone. Šta bi dao da sad vidi tog čoveka!) U dva mala kredenca u brvnari bilo je dovoljno zaliha hrane za desetak dana. Nemam pojma otkud nam to. topiće sneg u šerpi na peći. Ništa nije rekao. A skuvaću i malo makarona. kako je smatrao. Imamo pirinač. ako budu štedeli. Osim da je održiš u životu. a konzerva u ruci mu se rugala. Nije mogao da smisli ništa što bi rekao. Šta je ovo? Coq au vin? U konzervi? Dobro. Osim dvanaest jaja i bajate vekne belog hleba nije bilo sveže hrane. breskve. Nije imao pojma gde je otvarač za konzerve. Bezbroj puta je to kazao u intervjuima. ovo ću da podgrejem. a što ne bi samo još više pogoršalo stvar. Pola svog života proveo je tragajući za. pravim rečima.. Ovde nije bilo pravih reči. I znao je kako on mora da izgleda njoj: ludi matori bogalj što živi u kolibi. Imamo maslinovo ulje. U konzervama imamo paradajz. Ne možeš da uradiš ništa osim da se staraš o njoj. pretpostavljao je. Šta da radim? Šta treba da uradim? Ništa ne možeš da uradiš. pasulj i kukuruz šećerac. „Čekaj malo. „Imamo supu. samo se okrenuo ka peći. Suze su joj lile niz obraze. šunku. Setio se bledih nogu i malene grudne kosti kad ju je svlačio. Meni se čak i ne sviđaju.

Najveći strah. Od svakog zvuka koji bi čula pomislila bi da se to oni vraćaju. Ali ona je ljudsko biće. a prijatnost koju je osećala činila joj se kao izdaja. i svoje bestelesne dane provela motajući se oko života svoje porodice kao mačka oko nogu vlasnika. Mora da su ih uzeli pre nego što su je strpali u onu kutiju. U džepu farmerki pronašla je nekoliko novčića. pošto se prisilila da prestane da plače (oduvek je mogla. da joj je telefon možda ispao dok se borila. Prihvatila bi to. Beskorisni. da potraži po kavezu nešto korisno. zlatnu slamku spasa. tokom celog svog detinjstva. TRIDESET DEVETO POGLAVLJE Vreme u podrumu nije postojalo. stvarnosti njene krvi i mesa i nemogućnosti bega od onoga što će se njenom telu desiti. Briga o telu rodila je u njoj strah od njegove patnje. U početku je. dva od dvadeset pet centi i jedan od deset. pretpostavljala je da je i to jedan od razloga što je nedopadljiva). Bar joj je bilo toplo. tokom celog života. da joj duša ili suština odlete na slobodu. Nije teklo. Potraga nije urodila nikakvim plodom. Prošlo je. da natera sebe da prestane da plače. osećala jedino strah. dosta sati. Uporno joj se javljala slika da ga je neko pronašao. Klodija je bila ograničena na sadašnjost golih sijalica i brektanje peći što je beskrajno narastala. a da oni to nisu videli. Taj je osećaj bio potvrda njenog tela. čime bi mogla da se odbrani. I dalje se grčevito držala za mogućnost. da pretraži džepove i vidi ima li nečeg čime bi mogla da obije katanac (mada joj je onaj realista u njoj kazao da se brave obijaju samo u filmovima). Mobilnog telefona i njene tašne nije bilo. Nije bilo mesta ni za šta drugo. ostavili su je i otišli gore. Posle nekog vremena pojedini delići svesti okrenuli su se drugim stvarima: da vidi može li da podigne rešetku. pretpostavljala je. Celo njeno biće bilo je posvećeno samo osluškivanju. Pročitala je negde: Čovek ne veruje u dušu dok ne oseti kako se bori da pobegne iz tela. Sedela je leđima naslonjena na nju. Odletela bi kao pramen dima preko Atlantika. da je . zarobljenosti u sopstvenoj koži. Pošto su spustili rešetku. Bar je imala peć. do kuće njenih roditelja u Bornmutu. bilo šta. pomoću čega bi mogla da pobegne. Bar njenu tašnu.

uskomešana potvrda njegove sposobnosti da se kroz njega kreće. koji je silazio niz podrumske stepenice. uz njega. da je nestala. laktovi joj pribijeni uz telo. To su bile njene misli. da sagoriš kalorije. On se odjednom samo našao tu - a sva njena sposobnost razmišljanja se raspala. nadati se tome. Sloboda. „Grip”. Spustio se do kraja stepenica. Nek bude silovanje. Ali nije bilo eksera što su štrčali. Ka njoj. Ali malter se nije mrvio. Ali sve i da joj je ispao (ponovo onaj realista). Zarđali ekser što viri koji bi mogla da zabije u oko onom manjem. kazao je. ni zarđalih niti bilo kakvih. Jagodice su je zabolele. ko bi onuda prošao u ovo doba koje god da je? Prošla je tim delom puta u prijatno rano predvečerje i nije videla nikog živog da tud peške ide. Život. Ali to je takođe bio pokazatelj (mozak joj je bio sasvim u redu. A oni ti je neće dati. Klodija nije htela da ga pogleda. Beskonačno prostranstvo. Ali između silovanja i smrti postoji toliko toga. Poenta mučenja i jeste u tome da ti ne daju da umreš. Brojne izvučene cigle. Prodavnice. Malter se mrvi. Mozak joj je bio neprijatelj. da neko sklapa kockice i uviđa . Onda parket. Ovo je Amerika: putevi su za voženje. nije se dao zaustaviti) šta još ima osim silovanja. kazao je Poli. Nehotično se leđima pripila uza zid. Klodija se trgla. Ljudi. Ima smrt. Bekstvo. Razboleo se. Nije htela da gleda u njega iz straha šta će još videti. zaglušili joj zvuk vrata što se gore otvaraju. Putovanje - u glavi su joj se zbrkale nepodnošljive slike - toliko mučno i iscrpljujuće da poželiš smrt. Bilo je opsceno pomisliti tako nešto. Između silovanja i smrti postoji mučenje. Sve što nikad više nećeš videti. U desnoj ruci je držao ajped. da vapiš za njom. Putovanje koje može beskonačno dugo potrajati. Zagrebala je prstima preko maltera na zidu iza sebe. Izvučena cigla. Pištolj. da žudiš za smrću. Bilo koji bezazlen predmet kojim će . Rupa. Ekseri. da. Pešačenje je stvar Trećeg sveta osim ako ne hodaš po divljini sa rancem na leđima i kačketom na glavi. „Imaš sreće”. Tržni centri. Nek bude samo silovanje. a ne za pešačenje. Nož. Sopstveni pokreti su je omeli. pesnice stisnute. „Baš imaš sreće.Rajan zove. To ju je navelo da ga zamisli u Eplovoj prodavnici kako razgovara s prodavcem.” Prostor u podrumu je oživeo. Šta sve ima kad je silovanje samo početak.

čvrsto. „On to zaboravlja. belo. Narastalo je do krešenda. Sitni zubi požuteli od duvana. Smešak je prerastao u široki osmeh. Njihovo ćutanje glasnije od njenih krika. Ova je bila najbolja. Nije mogla više da se prilepi uza zid. koji je oživeo. Nešto je u njoj umesto utrobe. Meso sa ženinog stomaka je nestalo. Naravno da je bio. Njoj. Polijev glas iz pozadine koji tiho kaže: „Čoveče. kazao je Poli. Na golom telu joj senka ove dvojice. Ne razume. Njegove šake. Bila je to upravo ona u kojoj se nalazila. svalio se celom . kazao je i dotakao ekran.. konopci oko zglobova. Nazubljeni nož.. Zander na kolenima nad njom. Bila je svesna samo trenutaka pomračenja. sjajno. Poli se našao kod rešetke. Iz ajpeda je dopiralo tiho vrištanje. Klodija je prepoznala prostoriju na snimku. lice joj umazano suzama i krvlju. Klodija se nije micala. Nije bilo ničeg osim njenih bezuspešnih pokušaja da ne gleda. Okrenuo je ekran ka Klodiji.” Zander seda na pete. Zanderovo rame. Odjednom se našla na sve četiri. Poluprigušeni krici neke žene. Svet se povratio. pa stao da lista prstom. „Ove se sećam. „Vidiš šta je ono? Razaznaješ li?” Okrenuo je načas ekran prema sebi da proveri vidi li ona ono što treba da vidi. Njegovo potisnuto uzbuđenje. diše na nos. upitao je Poli Klodiju. Proneo se grozan zvuk. Nešto veliko. Klodija nije bila svesna da je zatvorila oči.uraditi ono što rade. što su namerili da urade. A onda tišina. pa se nasmejao. „Ja sam ovo uradio”. „To je guska!”. „O da”. Gola tamnokosa žena zapušenih usta. Gde li samo pronalazi te stvari?” Kamera se povukla unazad. Kao da gleda fotografije s najdražeg putovanja. Stao je. Usne su mu se izvile u mio smešak. to neće stati.” Dodirnuo je ekran. Peć je brektala. radi nešto duboko koncentrisan. Kad joj je celo biće utonulo u ništavilo. Kako bi ih on imao da nije mene?” Ekran mu je obasjao lice. kazao je. Snimak je bio drhtav. „Vidiš ono?”. Svet je nestao. ruke joj raširene. „Majku mu.

onoga što će joj uraditi. Nije mu odgovorila. okrenula glavu od njega. ovog trena. „Nije važno”. Njenoj porodici. pogledaj. Ako te zavežu i zabiju ti nož. I činjenice su nevine. Klodija je zamislila kako je sreće u nekom bezbojnom zagrobnom životu. a?”. Da se ugasim. blisku toplinu suza na njenim obrazima. Želela je sad da umre. privukla kolena do brade. boga mu.” Klodija je tresući se otpuzala do peći. telo ti se otvori. Tuzi i užasu i gađenju zbog onoga na šta je svedena. kazao je Poli. Pribila se leđima uz toplu peć. Prepoznale bi se. da zauvek ode u tminu. a činjenica gde je i šta se upravo desilo i šta će se tek desiti nije se promenila.” . „Nećeš da se igraš. Ko je bila. Prepoznale bi ono što su obe doživele. samosažaljenje. ne gledaš. „Imamo sve vreme ovog sveta.težinom na nju. da se ugasim. Nije mogla da se promeni. kazao je Poli ponovo listajući prstom.” Klodija je ostala gde je bila. „Imamo vremena napretek. Kao da je bila klupko zmija. Sićušan slabašan delić nje razmišljao je o ženi sa snimka. Ali trenuci su dolazili i odlazili - nevini kao deca što prolaze - a ona je još bila tu. Hajde. Moralnost je nebitna. ako će je poštedeti onoga što će se desiti. nastavio je Poli kao za sebe. konačno uspela da se obavije rukama. onako za sebe. pogledaj. Ej. „Sve ih imam ovde”. nečem nalik beskrajno sumornoj čekaonici. Njeni mama i tata i Alison i potpuna usamljenost i ceo njen život predivna masa detalja što su doveli samo do ovoga. „Evo. ali nije imala snage da se pomeri. Nož nema izbora niti ti telo ima izbora. O njenom životu. živa. „A ova?”. Zgrožena sopstvenom situacijom. sitne traume. Prihvatila bi smrt kad bi bila trenutna. To je deo univerzuma uzroka i posledica. skroz se ugasim.” Zakikotao se ponovo. Želela je da se obgrli rukama oko stomaka. kazao je Poli. „Gospode! Ta se kučka vrpoljila kao nijedna. To joj je vratilo detinjstvo.

. nije mogao to da uradi. pala je na pod. Samo što. . Ti samo. Onaj urasli nokat što se zagnojio. harpun. Ležao je u krevetu u velikoj vlažnoj sobi na spratu i tresao se. pa je zato Zander morao. koju je inače kačio preko dugog ogledala na plakaru. cipela. Glava mu je bila vrela.. pa kao da je imao mali vulkan u cipeli. Zander. a dotle bi se upišao ili usrao. I on. Sve počne da se rasipa. Pusti mene. Prokleta jabuka. naravno. Svetlost dana je polako oticala. Počneš da dopuštaš da se takve stvari dešavaju i cela. u glavi bi mu izbio sudar pošto je bila blistavo lepa. Delić njega uvek je mislio da se pokreti osobe u ogledalu ne poklapaju u potpunosti s njegovim. Kao da je to neko drugi ko samo liči na njega. Noću su čudovišta zaposedala stan. ČETRDESETO POGLAVLJE Zander odavno nije bio ovako bolestan.. jabuka. Jedan delić njega nije verovao da je to stvarno odraz. Bio je veoma mali kad je otišla. On nije mogao. posmatra ga iz sveta sa one strane. Dugi snoliki periodi u kojima bi u vrela popodneva tumarao po trosobnom stanu. To nikad više ne srne da se desi. frula. Lice ga je bolelo. Jakna.. Preplavio ga je talas vreline. njena kosa prekrasna zlatasta gužva. Katkad proliv od loše hrane za poneti. Poli. Predmeti su mu se u glavi obrtali i preplitali: balon. što ga je podsetilo na onaj vazduh što se mreška u pustinji. za šta je znao da će ga majka kazniti. guska. Nikad nije voleo ogledala.. Ali ovako se nije razboleo još otkako je bio Leon u kući mame Džin. Bio je previše mali da dohvati prekidač za svetlo. I njegov odraz mu je zadavao bol iako nije gledao u njega. pustio ga je. Njene zelene oči bile su kao Božić. kad je dotle došlo. s različitim muškarcima. kukavica.. ali pamtio ju je. pa bi se on zavukao u kredenac ispod sudopere i čekao tu dok ne čuje da je došla (s nekim. Njegova je majka uvek pokrivala ogledala. Zašto ga je pobogu uopšte pustio da pokuša? Gde mu je bila pamet? Nije ni čudo što se razboleo. idiot. Napolju se razdanjivalo. Poli mu je u Koloradu rekao: Hoću ja. ananas. Ponekad bi ga uhvatio kašalj ili nazeb. ali uvek s muškarcem). Sećao se da nije bila tu. jaru što poigrava na putu. Kad bi video da se vratila.

Jedva da je razgovarao s Leonom.Lepota i bes koji su. Njegovo poslednje jasno sećanje na majku bio je dan na vašaru. Rekla mu je: Premali si za to. Majka mu je otresala pivo s prstiju zveckajući narukvicama i govorila bokte jebo. Prolila je malo piva i drmnula Džimija. čak bi se i čudovišta povukla da posmatraju. Lica nekih konjića bila su strašna. Vratio se do nje i povukao je za ruku. Leon nije pao kad ga je Džimi udario preko glave. pa je promašio kartu. izbijali iz nje dovodili su do sudara u njegovoj glavi. a Leon mu se sklanjao s puta - ali nekako su se njih troje našli na vašaru i Leon je bio ushićen i opčinjen svetlima. i postaće jedan od njih. Ne bi oni pričali niti bilo šta drugo. a druga su se popela. Bilo je veče. Sklanjaj mi se! Ali kad je karusel stao. Leon je poželeo da se provoza na karuselu. ali sva deca na njima su se smejala i mahala. Popne li se tamo. Nije je povukao snažno. ona i Džimi već su bili otišli do štanda na kom je Džimi pucao iz puške u karte pribodene za tablu. Bio je to čudan period kad se jedan muškarac - Džimi - poduže zadržao. vožnjama u luna-parku i mirisima šećerne vune i hot-doga. bokte jebo! Leon se vratio do karusela. Leon je proživljavao agoniju. Ponovo se zavrteo. nebo iza neonskih svetala teget-srebrno sa pramičcima crnih oblaka. Činilo mu se čudesno da može da se popne tamo i bude jedan od njih. ali je udarac bio snažan i vreo. Njemu su ti konjići i jahači bili čarobni svet. Na njegovom konjiću nije bilo nikog. Konjići što su se dizali i spuštali. pa se zateturala i umalo pala. sa zlatnom grivom i zelenim sedlom. Ona deca su sišla s karusela. ali ipak jesu. a on opet neće biti u čarobnom svetu. Kad stane pobogu. sačekaj da stane! Ona i Džimi pili su pivo iz plastičnih čaša. ali bi se pogledali i znali da su svi zajedno jahači. Ako su se ona i muškarac već uboli. a ponekad i puštala uzde. sa ispupčenim očima i sedlima živih boja. Ako nisu. Činilo se nemoguće da ta dva idu jedno uz drugo. prošao bi samo sa time što bi ga zaključala u sobu. Ako nisu. pa se držala samo nogama. Moraću i ja da pođem s tobom. ali ona je bila nestabilna na visokim štiklama. Za koji trenutak neko drugi će sesti na njega i karusel će se ponovo zavrteti. pa joj je lice izgledalo malo i strogo. niko nije znao šta će se desiti. Njegova potreba da bude na belom konjiću sa . Gospode bože. Bio je jedan konjić kog je želeo. Ona je vezala kosu.

prevrnuo se do ivice i zavukao ruku pod krevet. Leon je osećao radost što ga čeka. Tresući se. hej. Kazao: Sledeći put. Leon je prišao korak bliže. nešto što je nazirao kroz toplu izmaglicu: prljav vinilski vonj Džimijevih kola. U sledećem krugu. Još jedan i naći će se na okruglom drvenom podu karusela. da bude u svetu nasmejanih jahača. iznova i iznova. Beli konjić ponovo je prošao pokraj njega. pa su mu daske izgrebale gola leđa. bila je nepodnošljiva. dok ga nečije ruke nisu zgrabile za članke i povukle tako da mu se majica zadigla. Bilo je i drugih. Neki glas je povikao: Gospode. satima i danima. Još dva koraka. Uzeo jedinu stvar koju je sačuvao iz vremena provedenog u kući mame Džin. kao da ga je očima pozivao da ga uhvati i skoči na njega. Znao je da može. Primakao se još korak bliže. Samo toga da se žagor vašara obrušio na njega kao morski talas i nekih krika i mirisa boje što se ljuštila s poda i konjskih kopita što su se spuštala na nekoliko centimetara od njegovog lica. Žagor vašara je utihnuo. Provukao se ispod zaštitne ograde. Nije se sećao mnogo čega posle toga. Može on to. A svaki put kad bi beli konjić prošao pored njega. na stotine njih. stani! Ah Leon je imao osećaj kao da ga privlače neke nevidljive ruke. činilo mu se. Pružena noga devojčice u belim soknicama i kožnim sandalama pogodila je Leona - jače nego Džimijev udarac - u glavu što je blago pulsirala. svetla po putu. Baš u kući mame Džin lekcije su i počele. majka ga tera da jede čips. mali. a živo je pamtio i neku debelu ženu u rože haljini kraj zaštitne ograde što je držala sladoled i zinula u njega lica obasjanog neonskim svetlima.zelenim sedlom. Brzina i konjići što se podižu i spuštaju. . puši cigaretu i vrti glavom. mama Džin stoji na pragu. zbrkanih uspomena posle toga.

rekla je Liza.” „Kaži. Kazala si mi da ti odmah javim čim se ovako nešto desi. Volela bih da ne mislim tako. Pola sedam. „Još spavaš?” Valeri je pogledala na sat. a lampice u njoj već su se palile. Pajkanski njuh. Britanske nacionalnosti. inače me ne bi zvala”. Neobjašnjiva ubeđenost. „Šta je bilo?” „Hej. Val”. Mislim da imam nešto za tebe. „Sve je u redu. a tip koji je prijavio nestanak jedva da joj je momak. Trebalo je da ustane pre pola sata. „Da”. Pošto si rekla da se hvataš za svaku slamku. Bili su to i užas i uzbuđenje. i zato evo me. Ali otkako sam primila poziv. slagala je. „Lizo?”. Nema poezije. Ona i Valeri bile su prijateljice još sa akademije. Sad bi imale sreće ako bi se videle triput godišnje. kazala je Liza. ČETRDESET PRVO POGLAVLJE Valeri se dovoljno rasanila da može sa ekrana da pročita ko je zove: Liza Teril. odvratila je Valeri. prosto kao da bi nastavile razgovor tamo gde su stale prošli put. Zaboravila je da podesi alarm. Već je bila na pola puta do radnog stola. Pa.” „Mora da misliš da je to nešto više od slamke. „OK”. Mašina. „Nešto nije u redu?” Liza je radila u Ubistvima u Santa Kruzu. rekla je.” „Jedna devojka je nestala.” Valeri je razumela. „Ček’ da uzmem olovku”. „Pričaj sve što znaš. Ilegalno . „Znam. „Ne. verovatno je nestala. jebena mašina ne prestaje da mi radi. Dvadeset šest godina. budna sam”.” Klodija Grej. radim kako mi je rečeno. Usledila je pauza. ali kad god bi se našle. I izbijali su iz Liže čak i preko telefona. prozuklo je kazala. Prošlo je samo dvadeset četiri sata. rekla je kad je sela i otvorila blok.

Valeri je svima četvoro sa kojima je obavila razgovor. Karlos je potvrdio da je Klodija izašla iz Holfudfista u osam uveče.” „Moraš da mi pokažeš gde je to bilo”. „Jesam”. Dve fotografije. Druga je skinuta s telefona njene cimerke. snimljena kad joj je bilo tek osamnaest godina. humora i potencijalno okrutne inteligencije. duga do brade. Kosa tamna. koja će ga potom proslediti Valerinom timu u San Francisku. ošišana na paž. i Valerina mašina se pokrenula.38 na stajalištu na auto-putu „Grejem Hil”. Pogled pun topline. I to na lošem mestu. Razgovarala je i sa gostima koji su došli na roštiljanje. „Bio je zapravo jedan parkiran gore na brdu. kazao je Dejmijan. Niko od osoblja restorana nije se sećao da je video kamper. Čim ju je ugledala. Vejnom Bauerom (vozačem autobusa). Sa Karlosom Dijazom (poslodavcem). „Recimo sad. kao i osoblju restorana.17. a izašla u 20. Snimak bezbednosne kamere iz Holfud fista poslala je Lizi u Policiju Santa Kruza. Prva iz pasoša. kazao je kad ga je pitala je li usput video neki kamper. . koji su bili kod njega preko praznika. Popodne u Santa Kruzu proteklo je u četiri otvorena razgovora. tik pre okuke. Niko ga nije prepoznao. kazala je Valeri. Rajanom Velsom (momkom) i Stefani Argajl (cimerkom).živi i radi u Santa Kruzu. Dok je telefonom razgovarala sa gostom broj osam od njih četrnaest. „Za par sati recimo?” „Ne”. Nestala je negde između autobuskog stajališta i kuće Rajana Velsa. Svi su se oni tog dana dovezli do kuće Rajana Velsa. Dejmijan Kort je na zabavu došao harlijem. Kaži mi naziv restorana. ali to ipak nije značilo da ga tamo nije bilo. Vejn Bauer (plus kamera u autobusu) potvrdio je da je ušla u autobus u 20. kazala je Valeri. Valeri se bila ponadala da je kamera pokrivala i parking. niko od ljudi iz Klodijine blizine nije ga primetio. osim njegovog brata i snahe. Rajan je potvrdio da nije došla na zabavu. snimljena pre samo nekoliko nedelja: Klodija drži čašu vina i gleda pravo u kameru blago iznerviranog lica. Stefani je potvrdila da nije došla kući. pokazala sliku osumnjičenog sa snimka iz zoo-vrta. bar trećina parking-mesta nije bila u kadru. „Za koliko možemo da se nađemo?” „Upravo sam poručio rebarca”. Ako je ubica - ili ubice - i pratio Klodiju. naišla je na nešto. ali ona je hvatala samo jedan njegov deo.

Dolazim po tebe.”

Dejmijan Kort, glavni grafički dizajner Rajana Velsa, imao je tridesetak
i neku godinu, bio je visok i imao blage smeđe oči, tamnu kosu vezanu
u kratak repić i bradicu. Kad je Valeri došla po njega, bio je u stanju
povišenog uzbuđenja, u koje ljudi zapadnu kad se nađu u ulozi svedoka,
kad zločin iz krimi-serija pređe u stvarnost, u njihov život. Valeri je u
kolima osećala kako uzbuđenje izbija iz njega. Tamne oči malo šire
nego što su inače. Strah koji je prožimao nedužne kad bi imali posla s
policijom pošto je svet lud i nedužnost nije garancija ni protiv čega, a
na kraju krajeva i nisu toliko nevini koliko bi to voleli da budu. Jedna od
stvari koju najpre naučiš kad si policajac, a koja ti najbrže i postane
zamorna, jeste to da svi - svi - reaguju na tebe kao nešto da kriju. Pošto
svako i krije nešto, kazao joj je deda. To može biti i samo ljubav prema
slatkišima ili nastrana fantazija, ali kad se policija pojavi, kao da se
božje oko u njih zagledalo. Vrlo je mučno.
„Rekao bih na stotinak metara odavde”, kazao joj je Dejmijan. Prešli
su nešto više od polovine puta uz Taner Hajts. „Ali to je samo otprilike.”
„I to je dovoljno”, kazala je Valeri. Nije htela da se odveze do tog
mesta, pa da sjebe tragove, ako ih ima. Pozvala je Ližu i rekla joj da će
joj možda trebati tim forenzičara.
„Zar ćeš išta moći da vidiš?”, upitao je Dejmijan Kort. Već se hvatao
sumrak, a pod kedrovima je bio mrak.
Valeri mu nije odgovorila. Zaustavila je kola i uzela baterijsku
lampu iz gepeka, kao i rukavice, kesice za dokaze, pincetu, dva para
navlaka za noge. „Navuci ovo”, kazala mu je. „I hodaj iza mene.”
Bila je uzbuđena. Drugačije se to nije moglo iskreno opisati. Iako je
bila iznurena, nosilo ju je saznanje da se ovde - molim ti se, bože - radi
o živoj osobi. Nije leš. Nije prekasno. Nije još jedna izjava da su se
izvukli. Klodija Grej je - molim te, bože, molim te, molim te, molim te -
još živa. Što je značilo da je njen život u Valerinim rukama. Srce što bije,
sat koji otkucava. Valeri je osetila kako se slučaj budi, brdo detalja i
izveštaja, prepisi razgovora, forenzički podaci, mapa ubistava, jeziva
galerija predmeta, a najviše od svega mrtve žene. I kroz to uzbuđenje
osetila je i da je na ivici da kolabira. Poslednji atomi snage moraće
nekako da joj budu dovoljni. Moraće kako zna i ume.
„Čini mi se da ima još dvadesetak koraka”, kazao je Dejmijan.

„Dobro. Stani. Tu ostani.”
Morala je da uključi lampu. Polako se kretala, snopom svetla
prelazila je preko asfalta i trave duž oboda, tamo-amo, deo po deo. Nije
to zamena za mikroskopski detaljan pregled forenzičkog tima, ali ono
kucanje srca i sata već se utisnulo i u njen puls. Sa svakom sekundom
što je prolazila Klodija Grej je bila sve bliža smrti. Imala je osećaj kao da
čuje devojčino disanje.
Zaustavila je ruku usred pokreta.
Tragovi guma.
Jasno vidljivi čak i na svetlu baterijske lampe. Između trave i puta
vrlo tanak sloj prašine, širok tek petnaestak centimetara - ali tu je
sasvim sigurno stajalo neko vozilo. Gudjir G647RSS. Otisak tih guma
urezao se Valeri u mozak. Pustiće ona forenzičare iz Policije Santa
Kruza da to potvrde, ali već je bila sasvim sigurna. Osim razmaka
između prednjih i zadnjih točkova koji je po veličini odgovarao
kamperu, i vazduh kao da je još bio bolan tamo gde je Klodija Grej
uvučena u košmar, kao da je atmosfera još bila u šoku od onoga što je
videla.
Valeri je u glavi trakom okružila mesto, pa počelo metodično da ga
prelazi. Pri drugom prolasku (krajičkom oka videla je da Dejmijan Kort
stoji napeto i nepomično tačno tamo gde mu je rekla da ostane;
nehajno nametnut policijski autoritet - da mu je rekla da dubi na glavi,
on bi pokušao) nešto je odblesnulo na svetlosti baterijske lampe.
Sagla se do zemlje. Uperila lampu u jedno mesto. Šljokica.
Još dve koji centimetar dalje.
Srebrne šljokice.
S Klodijine tašne.

ČETRDESET DRUGO POGLAVLJE

„Kako hoćeš da postupimo?”, pitala je Liza Teril Valeri. Bile su u stanici
u Santa Kruzu i pile prejaku kafu. Poziv porodici Klodije Grej nisu više
mogle da odlažu. Puka formalnost, tek da provere da nije slučajno iz
hira skupila stvari i odletela nazad za Englesku. Ipak, ni Valeri ni Liza
nisu tu mogućnost smatrale ni najmanje verovatnom.
„Slučaj nestale osobe”, kazala je Valeri. „I to je već noćna mora. Ko
radi na njemu?”
„Larson. Dobar je. Kapira.”
„OK. Javi Kriminalističkoj službi i požuri sa forenzikom. Svima
kojima možeš pošalji sliku tipa iz zoo-vrta. Izgleda da i dalje koriste
kamper, ali ne možemo isključiti mogućnost da menjaju vozila osim
ako nisu potpuni moroni.”
Valeri je zazvonio telefon. Bila je to Karla.
„Koliko shvatam, ti si u Santa Kruzu?”, kazala je.
„Ubrzo se vraćam. Imamo još jednu.”
Tišina. Glasna tišina u kojoj je Karla suzbijala bes, kako je
pretpostavila Valeri.
„Jutros su me rano pozvali”, kazala je Valeri, i sama rastrzana
između osećanja krivice i gneva. „Morala sam na brzinu da pođem.”
„Trebalo bi da zajedno s tobom radim na tome”, kazala je Karla.
Zvučala je povređeno. Ili pre, zvučala je kao da je za vreme one pauze
radila na tome da zvuči povređeno.
„Zajedno kao da smo hirurški pripojene?”, kazala je Valeri i smesta
zažalila.
Još jedna pauza.
„Samo želim da budem od koristi koliko mogu”, kazala je Karla. „Ne
razumem zašto me nisi pozvala.”
„Bilo je četiri ujutru”, slagala je Valeri. „Nije bilo potrebe da obe
idemo.” U pauzama između odgovora gotovo da je čula Karlu kako ih
smišlja. Sledećem je prethodio glasan uzdah.
„U redu”, rekla je Karla. „Šta znamo?”
Valeri je trebalo nekoliko minuta da je uputi u slučaj i ogromna

snaga volje da joj ne kaže da odbije i ostavi je da radi svoj posao. Liza je
primetila Valerin izraz lica i očigledno ga pročitala.
„Neće nam biti od pomoći što je devojka ilegalac”, rekla je Liza kad
je Valeri prekinula vezu.
„Znam”, odgovorila je Valeri. „Moraćemo da zapnemo. Ova je prva
živa za tri godine. A ako ne obavimo ovo kako treba, završiće mrtva bez
obzira na to kad joj je istekla viza.”
„Nikakva vajda od saopštenja javnosti?”
„Previše toga. Izveštaji iz desetak država. Službe rade ono što treba
da rade, ali nemamo ime niti broj registarskih tablica, a jedino što
zasigurno znamo jeste to da su ti ljudi supermobilni. Videli ste me u
Nebraski? Blago vama. Već sutradan sam u jebenom Teksasu.”
„Ne veruješ da su još ovde?”
„Mogli bi biti. Ako nemaju bazu, onda se vozaju okolo u pokretnoj
klanici. Ovo je treća žrtva iz Kalifornije, što govori u prilog pretpostavci
da im je baza ovde. Ipak, prema dosadašnjem opsegu, čini se da je
premeštanje žrtve deo procesa. Ščepaju je, pa prekinu geografske veze.
Šta god da za sobom ostave, trag se ubrzo ohladi. Ne znam. Instinkt mi
kaže da su na putu, da su već daleko odmakli. Ali Zapadna obala ipak
jeste nekakav faktor. Mislim da je alfa odrastao ovde. Ili je živeo ovde.
Uporno se vraća.”

Dok se vozila natrag u San Francisko po jakoj kiši, Valeri je morala da
se odupre apsurdnom iskušenju da počne da krstari sporednim
putevima i traži ih. To su porodice nestalih lica često radile. Da se
odupru osećaju nemoći. Da se odupru osećaju krivice koji bi se brzo
javio kad god bi radili nešto drugo umesto da se vozaju unaokolo i
traže ih. Kad im nestane neko od najmilijih, članovi porodice u početku
sasvim zapostave svoj život (prirodno pretpostavljaju da se desilo ono
najgore). I najobičnije kuvanje kafe ih iznošenje đubreta - bilo šta što je
potvrda da život normalno teče dalje - može da ih ispuni stidom i
gađenjem.
To rade članovi porodice, podsetila je sebe. Ne ti. Ne policija.
Uradila si ovo zato što smatraš da nemaš prava da budeš srećna,
kazao joj je Blasko pre tri godine, kad je Suzi Falon nestala i nikako da
je nađu, a srce što bije i sat što otkucava i nepoznat život u njenim
rukama umalo nisu oterali Valeri u ludilo. Misliš da će to što si se posrala

na ljubav vratiti Suzi Falon? Nikog od njih neće vratiti. I naravno, imao je
pravo. Nije je vratilo. Ne dok od nje nije preostalo ništa više što bi iko
prepoznao.
Sad je imala osećaj kao da Blasko sedi na sedištu pored nje, mirno
je posmatra i s tugom primećuje da se ono ludilo ponovo sprema da
nikne. Neće to ona dopustiti.
Ali to je bilo teško. Klodija joj se dopala na slici. Smešak oko usana i
u toplim tamnim očima, pogled što je govorio da ume da se
podsmehne sama sebi, nagoveštaj da ne trpi budale. Ona je onako baš
pametna, kazala je njena cimerka plavuša nervozno i s divljenjem.
Mislim, ono kao da ti treba rečnik.
Sinulo joj je: Dopada ti se zato što u njoj gledaš osobu. A zašto to
odjednom radiš?
Zbog Nika. Zato što, uprkos svemu što se desilo i uprkos onome ko
si postala, ljubav kad se vrati ima moć da sve preokrene. Misliš da si se
promenila. Nisi se promenila. Samo si čekala.
Valeri se zapitala je li Klodija pratila u novinama priču o ubistvima,
je li prepoznala tipa iz zoo-vrta sa slika koje su prosledili medijima, je li
ostala bez ikakve dileme o tome šta će joj se desiti. No to zapravo
uopšte i nije bilo važno: neko ju je oteo. Bilo da je prepoznala otmičara
ili ne, pretpostaviće da će joj on sve uraditi, sve one grozne stvari, sve
one najgore stvari, sve one konačne stvari. Verovatno su već i počeli.
Klodija je verovatno već zauvek bila izmenjena.
Dok o tome razmišljaš, moralni impuls je da se raspališ, da se u
besu zaklinješ: Naći čuje. Kunem se svim... Ako treba, i... tako mi boga
neću dopustiti da i ova umre...
Ali impuls je zamro. I morao je da zamre ako nisi početnik. Ubice se
nisu hvatale zakletvama niti su se obećanjima spašavali životi njihovih
žrtava. Samo je mašina mogla da ih spase. Beskrajan rad, uporni
instinkti, odbijanje da se stane.
To ti mogu obećati, pomislila je Valeri. Mogu ti obećati da neću stati.
Ipak, još dok je to mislila, u glavi joj je iskrsnula slika teških kućnih
makaza kako se zatvaraju oko Klodijinih grudi, bodljikava žica gurnuta
između nogu, nož za ribu harpun igla mačeta sekira...
Prekini. Prekini s tim.
Ford je razvio brzinu od sto pedeset kilometara na sat. Kiša je još
jače pljuštala. Brisači po samoubilačkoj brzini, kako se činilo, a još je
morala da se nagne i čkilji kroz vetrobran. Bolela ju je glava. Nije
poodavno videla majku, ali je znala da će je majka, kad je bude videla,

pitati ono što je uvek pita: Vodiš li račina o sebi, dušo?
Smanjila je na sto trideset. Zapalila je marlboro i uzela gutljaj kafe iz
stanice koja se već ohladila. Nije mogla da se seti kad je poslednji put
jela nešto kuvano iz tanjira, priborom za jelo. Jedva da se sećala kad je
uopšte poslednji put jela. A bilo je važno. Ne zato što je bila gladna
(skroz je izgubila apetit), već zato što je bila svesna da mora da ubaci
hranu u želudac kako ne bi kolabirala. Morala je da jede kako bi mogla
da nastavi da radi.
Kad dođeš kući, uzmi da jedeš. (A ima i flaša votke u frižideru.)
Postaješ alkoholičar.
(Znam.) Ne, ne postajem.
Ne, u pravu si, ne postaješ. Ti već jesi alkoholičar. I to imaš da mu
ponudiš uz sve ono ostalo što bi trebalo da te natera da ga ostaviš na
miru.
Prebacila se u drugu traku da pretekne kamionet pun krša. Dok je to
radila, zamišljala je sve one mrtve žene kako putuju s njom, lebde tik
iznad krova forda, prate je u tužnoj konstelaciji.
A onda je sve postalo crno.

Ili pre, desilo se nešto što se okončalo potpunom tminom. Najpre su joj
ivice vidnog polja poprimile boje duge, kao da je svetlost prošla kroz
prizmu, a onda se obrušila na nju poput zidova staklenog tunela.
Sasvim smireno je pomislila: Umirem. Boje su potamnele. Crnilo
oko blende što se zatvara, vetrobran, put, svet oko nje svodili su se na
sve manju tačku. A onda tmina.

Svetlost.
Stop-svetlo. Jedno jedino.
KOČNICA!
Svet joj je uz eksploziju svetlosti ponovo iskrsnuo pred oči. Bila je
svesna da je snažno nagazila na kočnicu, kako joj se mišić lista napinje.
Smireno je pomislila: Nema dovoljno vremena. Udariću ga.
Nije ga udarila.
A nije ni proklizala zahvaljujući ABS-u.
Ipak, postojao je jedan trenutak uhvaćen u vremenu u kome je ono
jedno crveno stop-svetlo na kombiju što se zaustavio ispred nje

Jer ona to neće dozvoliti. oduševljeno šansom da je upozna sa smrću. Niko je nije udario zato što je vozač iza nje vozio ispod dozvoljene brzine. govorila je njena baka. Dovoljno je. saslušala bi je u tišini i bez osude. Zamislila je Blaska kako vrti glavom tužno se smešeći jer je poznaje. Rejčel. Neće se ponoviti. Ali niko je nije udario. a votka od sinoć i dalje joj kola krvotokom). ali samo jednom. A ona je navodno jedina nada Klodije Grej. No dok se gužva ispred raščistila i saobraćaj u traci počeo da teče. Da prihvati da se raspada. Zamislila je sebe kako svojoj doktorki Rejčel Kol opisuje ono što joj se upravo dogodilo. pa rekla Valeri da mora na odmor najmanje dve nedelje. nije dovoljno spavala. Kamionet je projurio pokraj nje. Zato što je bilo ispravno. To mi je bilo sasvim dovoljno da vidim. Zamislila je Karlu Jork kako sedi do nje i kaže: OK. Da prestane. A ona je ipak bezuspešno pokušavala da ubedi sebe da se ono što se upravo dogodilo nije dogodilo. Ukoliko se ignoriše. Da prihvati da joj je sposobnost smanjena. Dobro.projurilo kroz zastor od kiše na vetrobranu kao neko demonsko oko što ne trepće. Spustila je prozor i bacila je. Da prestane da radi na slučaju. jeste se desilo. vrat i ramena nagonski zgrčili u očekivanju udarca otpozadi. Njoj su se leđa. Cigareta joj je nekim čudom i dalje bila među prstima. beležila onim nečitkim rukopisom. veliki stres može dovesti do snažnih reakcija uključujući tu i pomračenja svesti. Ljudi uvek znaju šta treba da urade. . uradiće nešto po tom pitanju. Nije dovoljno jela. To ju je rezonovanje prestravilo. jedna smirena kompetentna žena. Vlažan vazduh osvežio joj je uzavrelo lice. Šta treba da uradi. Za razliku od nje. isto tako je znala da to neće uraditi (vozila je prebrzo. Desilo se. preblizu. Valeri je sedela s rukama na volanu i čekala da uzbuđenje splasne. starija od Valeri samo pet godina. A ako se ipak ponovi? Ako se ponovi. Kao da pokušavaš da prestaneš da drhtiš po hladnoći tako što govoriš sebi da ti je toplo. na propisnoj udaljenosti po kiši. Znala je da bi trebalo da uključi sirenu i zaustavi kombi s polomljenim stop- svetlom. Samo se prave da ne znaju. Sirene su zapištale.

Onda je ona rekla: Jebote. Tri crvene brojke titrale su s gremlinskom zluradošću. (Odupro se. A on je .48 ujutru. Ležao je u krevetu već tri sata. Njegova žena Marion tiho je hrkala. na prevoje iza kolena. da su od zamorne porodične svakodnevice počeli da nerviraju jedno drugo. Hej. Večeras sam bezobrazna. podsetili ga načas na raskošnost njenog tela - na šest mladeža na leđima. i sam bi morao da hrče. pa se okrenula i zaspala.) Marion i on su se voleli. ležao budan. Prvi put u možda pola godine. sa senzualnom glađu. iznenadilo bi ih koliko im nedostaju neke sitnice kod onog drugog. na mekoću njenih usana - pa su se potucali žestoko. kad bi se u retkim slučajevima javila požuda. Vil je od tada. I s pravom. Nije bio glup. Bilo je to zbog onog džepa (ako je to bio džep) sa tela u Rinu. koji je bio iskren i dobar kao raj pre pada u greh. bila bi jak eliksir. ovo mi je baš trebalo. Ali slučaj je bio najezda nesanice na mozak i bolelo ga je dupe sve i da je Vil upravo pojebao čitav tim navijačica Rejdersa. gospode. da ih spajaju njihova naporna deca (Debra od sedamnaest i Logan od četrnaest godina). iako slatko umoran. Izljubio joj je celu bočnu stranu. Posle toga. s obzirom da su imali čudesan seks kad se u ponoć vratio kući. da će opstati (gajili su jedno prema drugom prozaičnu nežnost jednako koliko su nervirali jedno drugo). pao je u iskušenje da prošapne kad je svršio. Čudesni seks nije bio šala. Seks im je najčešće bio s pola srca ili rutinski. Ležala je na stomaku u dugačkoj rože majici i ničemu više. kazala mu je Marion kad je oprao zube. Ali bili su u braku već dvadeset tri godine. da se često čak i ne trude da se posvađaju naprosto jer su preumorni i duboko u sebi znaju da to neće odvesti ni u šta apokaliptično. Izvezena slova (ako su to bila slova) nisu ga ostavljala na miru. a časovnik je sad pokazivao 4. Ipak. To „voleli” značilo je da se poznaju u dušu. spustio je lice na njenu golu mišicu i mislio gospode. Za Vila je to bio Marionin smeh. i odjednom su ga njeni bosi tabani i proširene venice po butinama razludeli. a kad bi bili razdvojeni više od nekoliko dana. Božićno čudo. ČETRDESET TREĆE POGLAVLJE Vil Frejzer nije mogao da zaspi.

sigurno R i moguće S. Polako je ustao iz kreveta. otvorenih usta. To ga je neprijatno podsetilo da mu ćerka sve više sazreva u ženu. Bila su mu potrebna sva dokumenta i morao je ponovo da vidi džep. Slučaj je. Zamislio je Marion kako ustaje da ide u WC i vidi da ga nema. možda S - uzeo ključeve od kola i izašao u praskozorje. Znao je da je to nešto. . ako je univerzum skroz i divno poludeo. ali ni on se nije lako izvukao. zagrli je. seo za hrastov sto i uzeo da pregleda beleške. Ništa nije vredelo. Možda radni kombinezon? Možda ivica slova J. sebična u pogledu svog zadovoljstva - krv mu se u udu ponovo uzburkala i mamila ga da se vrati gore. imamo jednu živu. ozbiljna.17 ujutru. Sam džep još nije vraćen iz laboratorije. zapisao je u blokčetu. Počevši od ovog časa. noge izbačene ispod jorgana. Toliko dugo rade na tom slučaju da mu je u mozgu zavladala stalna turobna klima. Bilo je 5.već dovoljno dugo bio policajac da zna kad treba da sluša ono što neće da ga ostavi na miru. rekla je jednom pijana. obukao se i obišavši dečje sobe sišao dole u kuhinju. Svako telo koje bi se pojavilo optuživalo je i njega za neuspeh policije. šta god to bilo. strašno mučio Valeri. Možda će. bila je to nekakva indicija (nasmejao se u sebi na taj izraz). Sa žaljenjem je napisao ženi poruku i ostavio je na stolu. Popio je i poslednji gutljaj kafe - po glavi mu se vrtelo moguće J. Od pomisli na nju. Logan je spavao na leđima. ali tamo je bila fotografija koju je snimio policajac iz Rina. ali će dežurni nadzornik biti tamo. Proveri ponovo - poznato. možda će ona ponovo biti raspoložena kad se probudi? Ali Valerin poziv iz Santa Kruza od pre samo nekoliko sati i dalje mu je bio urezan u glavu: Vile. Otkinuti džep. zarije joj nos u topao mek potiljak i da likuje. znao je. To ti je isto kao da si udata za narkomana. kakva je noćas bila - usredsređena. Šta god da radimo. (Debra je zaspala sa slušalicama za ajpod u identičnoj pozi u kojoj je Marion ležala kad je završio s pranjem zuba. R. moramo to da ubrzamo. osvetljen skrin-sejverom - slike Liv Tajler na konju iz Gospodara prstenova). no bio je i realan - izgledi da će Marion poželeti još seksa čim se probudi bili su bedno slabi. Soba s dokazima otvarala se tek u osam. razočaranje i rezigniranost na njenom licu. na nekoj zabavi od pre mnogo godina. video je ljutnju. Udata za pajkana. Navikni se da ćeš uvek biti na drugom mestu. negde mu je nešto bilo izluđujuće poznato. Navikni se na mrvice sa stola. Skuvao je kafu.

Moraš odrasti da ti se razvije taj sumnjiv talenat. deca su prepuna mašte. želja za nadom razbija se o kameni zid spoznaje. Jedina alternativa jeste potpuno potiskivanje.” Nisu više govorili o njenoj majci i Džošu. što svaki njegov pokret i reč nisu više u njoj budili strah. Njemu je silno laknulo što je makar to ustanovljeno. Bila je i prevelika i prepametna za to. Držao se dve bezbedne teme: sebe i trenutnih briga njihove zajedničke sadašnjosti. kako se činilo. sve bolji u razgovaranju s njom. Zbog traume je bila ograničena na malu količinu reći kojima može da ispriča šta je preživela i ta je količina potrošena. kazao je Anđelo. uz povremenu Silvijinu pomoć. Prolaženje vremena bilo je zabranjeno. Neki udaljeni praktični deo nje zaključio je u jednom trenutku tokom vremena koje su proveli zajedno da joj on ne predstavlja pretnju. Deca ne umeju da zavaravaju sebe. ČETRDESET ČETVRTO POGLAVLJE „Izvoli”. Prolaženje vremena nije značilo ništa sem da njena majka za sve to vreme krvari. Ne bi se naročito začudila da se našla pod zaštitom životinje koja govori ili dobroćudnog vanzemaljca. Deca su surovi realisti. Anđelo se nadao da Nel ne zna koliko je dugo potrebno da čovek iskrvari nasmrt. Anđelo je uprkos tome verovao da je. Uzalud se nadao: video je onaj izraz koji joj se na trenutke javljao na licu. samo jednu svrhu. brutalan život. Nijedno je nije podsećalo na prolaženje vremena. a to je da je uništi nasiljem i patnjom. „Napravio sam ti ovo. Anđelo je razumeo. Nel je imala onu dečju sposobnost da uvidi situaciju u kojoj se nalazi. Nijedno od ta dva nije je vraćalo u prošlost niti vodilo napred u njenu budućnost. ali uz to imaju i potcenjen dar za stvarno. Ne može se više o tome pričati. Devojčica je zapravo njega bila svesna tek nejasno. bezuspešan pokušaj da ne zna. Jeste. Posmatrao je kako se iz sata u sat silom rađa u nov. . da izmišlja situacije u kojima bi njeni brat i majka nekim čudom bili spaseni. Odupro se nagonu da slaže. Svaki udah bio je srceparajući dokaz da pokušava da opstane iako je taj život imao.” Bila je to pileća supa s rezancima iz kesice. Bilo mu je užasno što nema ništa da joj da u odgovor na to. „Pazi. Vruća je.

Od saznanja da imam ono najbolje što postoji. Bio je to pogled koji mu je upućivala dok bi sedela na njemu. Sad je znao da je ovamo došao zapravo da odluči hoće li da živi. Devojčica je. Došao je ovamo da utvrdi može li da živi bez njega ili ne. Bude li je sad prekinuo. Samo ga uzmi od nje. Samo neka ponovo bude dobro. Nel su suze stale naglo kao što su i potekle. govorio je u sebi. Nemoć da joj ublaži patnju vratila mu je u sećanje one najteže trenutke sa Silvijom. Da nastavi bez ljubavi - ili da pođe za njom u nepoznato. Mora da ćuti. pa stala. ili da umre. javio mu se Silvijin duh. u njemu se malčice probudio književnik. mogla bi je podsetiti šta radi.. „Šta je bilo?” Nije mu odgovarala. Privatnost bola. Bravo. Mora da pusti da joj telo svojim potrebama hipnotiše um.. I? Možeš li? Nel je srkala supu. Bio je to pogled koji mu je upućivala s drugog kraja prostorije na zabavama na kojima su se dosađivali. međutim. Ono koliko je puta molio univerzum da uzme tumor od nje i da ga njemu. Bio je to pogled osobe koja ga je poznavala koliko je i sam sebe poznavao i zbog kojeg je njegov život imao smisla. Ne. Suze su joj navrle na oči i potekle niz obraze. „Hej!”. lutko. Video je jasnu kompoziciju: starac mrtvog srca kome se pruža šansa da se kroz nedužno dete vrati u život. Znam. Ti su podsticaji bili nedopustivi: bilo koja takva reč mogla ju je prenuti iz životinjskog transa. kazao je oduprevši se nagonu da ode do nje. srknula samo nekoliko puta.. devojčice. Život mi je bio podnošljiv od samog saznanja da imam takvu ljubav. U stvari (a ovo je bila prva misao posle dugo vremena koja je bila blizu da ga navede da se nasmeje). Pogled tihog oduševljenog saučesništva. kad je znala da će on svršiti svakog trena. možda nikad više neće jesti. Pristajem na sve. . Dragost drugog bića. Video je kako bi on to napisao. da jede iako su njena mama i Džoš. u svojoj omiljenoj pozi. Ali je opet dobio samo osmeh. Silvijin odgovor na tu misao bio je njen prepoznatljiv osmeh - pun odobravanja i nestašluka.. pomislio je da će Silvija imati nešto na to da kaže. Bio je to pogled koji ga je oduvek vezivao za nju. Da ostane ili da ode. Anđelo je progutao reći ohrabrenja: Tako je. u Anđelu se probudio delić njegovog dubljeg ja. Okrenula je glavu i zagledala se kroz prozor. iako su. Bio je to pogled koji mu je upućivala u trenucima neočekivane sreće. Sad kad je prvi šok zbog situacije prošao. Kad je došao do te spoznaje.

„Niko neće doći”. . rekla je.

I zato što je to bio on. Otvorila je kovertu. zato što je znala da to kod njega znači sasvim suprotno od onoga što bi značilo da joj je to rekao neki šovinista. „Otisak guma se poklapa”. I tužan. „Samo mi reci kad budeš spremna da razgovaraš o tome. da ode pravo kod Blaska u laboratoriju. kad je ustala. To nije njen rukopis. rekla je Liza. Ili bar pola istine. „Izgleda da su u pitanju oni . Zvala ju je Liza. O bože! Pošto je pročitala obrazac. „Šta je ovo?”. a on u njoj. (Koja je posle ne baš tako naglo svenula. suknja. Bio je osetno ljut. Nameravala je. „Nije tvoj rukopis. Sprdanje na račun muškog šovinizma u policiji. Valeri je pogledala u kovertu. Od samog početka zvao ju je ženska. šampon.” „Nik?” Ali on se okrenuo i otišao. kazao je. to joj se dopadalo. ali na putu do tamo zazvonio joj je telefon. Valeri je nekoliko trenutaka samo nepomično sedela. Iz klinike Brajt. Još od svratiću kasnije. gaćice joj svučene do pola nogu. osim ako ga nisi zamaskirala”. Nije razgovarala s njim još od parkinga.) Tuširanje. Od naglog procvata sulude nade. ČETRDESET PETO POGLAVLJE Valeri je bila za svojim stolom već nekoliko sati kad je Nik Blaskovič ušao nešto posle pola deset pre podne i pružio joj veliku žutu kovertu. Bila je adresovana na Nikolasa Blaskoviča. Odvratio je pogled. Važno je samo da on zna istinu. Kako? Nije ni važno kako. koju je potom savila i stavila u tašnu. Nije gledao u nju. Onaj prijatan osećaj besramnosti kad joj je zadignuta i skupljena oko struka. Suknju je nosila samo za njega. Da bi osetila zadovoljstvo kad bi joj zavukao ruku ispod. Onda je vratila list hartije u kovertu. upitala ga je.

Jesi li dobro? Čudno zvučiš.” Izvini i žao mi je. „Nisi bila trudna?” „Jesam. Zajedno sa rečju ljubav. njene ispružene ruke. Kako li joj je bilo.” „Hoću. Laboratorija nije imala prozore i bila je osvetljena neonskom: svetlošću. radio je za računarom.” Zavrteo je glavom u smislu čemu sad lagati.” „Zovi me čim dobiješ rezultate. Valeri je opazila kako je ugasio to što je gledao čim je ušla. Srce ju je zabolelo kad je videla da je smesta pomislio na njen bol. a ogoljenost njenih reči ju je zaprepastila. „Imala sam spontani pobačaj.” Nekoliko trenutaka oboje su ćutali. znam. Cimnuo davilicu besa. Izvini. „Samo me zovi čim dobiješ potvrdu. . Onda je on sasvim tiho upitao: „Je li bilo moje?” Opcije su joj proletale kroz glavu. Fetus povijen kao znak pitanja.” Njegova ramena.tvoji. rekla je i pogla glavu. Neki uređaj u uglu veličine mašine za veš emitovao je tih zvuk. Onog što je bilo na dlanu. da mari više za nju nego za sebe. rekla je. Setila se umornog lica mlade doktorke.” „Dobro sam”. Negde u zakutku mozga mislila je da zna i zašto.” Na to se zaustavio. bila sam trudna. Mogla je samo istinu da mu ponudi. rekla je. „Nedelju dana pre zakazanog termina. Nisam znala šta da radim.” Blasko je bio sam u prostoriji prepunoj zbunjujuće opreme. Preplavila ga je tuga. „Zakazala sam na klinici”. Pogodilo ju je što mu se onaj refleks nije izgubio. Nije važno kako je njemu. „Ali izgubila sam trudnoću svejedno”. „Ne znam. odvratila je Valeri. Ali nisam išla na abortus. „Da kupim sebi malo vremena.” „DNK sa šljokica?” „Za par sati.” „Sranje!” „Da. Stomak ju je zaboleo. „Nije ono što misliš”. čitavo njegovo telo opustilo se za koji stepen. Te su reči bile njena bolest.

” „Zašto nisi?” „Zato što nisam htela ponovo da te uvlačim u to.” „Trebalo je da mi kažeš. kazao je Blasko. ne znajući tačno zašto nije pomenula Jorkovu. Lice joj je bilo vrelo. kako prikuplja dokumenta da je skine sa slučaja. Pomisao na budućnost bez njega bila je isto što i pomisao da se do kraja života nikad neće ugrejati.” „Odakle mu pristup?” Samo želim da budem od koristi koliko mogu. Isisaće ti svu radost. da je svet mesto gde večito duva ledeni vetar. Kao zakržljalu ženu praznog srca na koju možeš da se osloniš.” „Pa. Nama. Šta ako nije bilo tvoje?” . „Saznaću. „Uzeo ga je neko odavde?” „Tako izgleda. kazala je onda Karla. Otkako je ostala bez njega. „Sve sam uradila pogrešno”. Ostaćeš prazna i funkcionalna. kazala je. Ti i ja. Valeri je tako zamišljala sebe u starosti. rekla je. Zato što ju je toliko voleo. Nije bila sigurna da će je noge držati. Valeri je sela na ivicu Blaskovog stola. rekla je. to nije sitna stvar”. „Stvarno ne znam. „Ne brini”. Policajci.” Mi. Ruke je pritisla o krilo. A onda se setila koverti na suvozačkom sedištu u čirokiju. Naposletku je rekao: „Neko mi je ostavio taj dokument ovde. kako je posmatra preko kamera skrivenih u njenom stanu. „To mi je jasno”. Je li postojao ijedan trenutak otkako su se upoznali a da o njima nije mislila kao o saveznicima? Mi. intenzitet i iscrpljenost. Kao praznu i funkcionalnu. „Moramo da saznamo. I to te neće ubiti. Dosluh. FBI bi mogao dobiti pristup. Ako bi to naumio. kako beleži onaj sudar na auto-putu 280 koji je za dlaku izbegla.” Uz sav užas. rekla je Valeri. gde te zima što ne popušta iz dana u dan sve više zamara. Žutih koverti. Valeri je zamislila Karlu kako joj pretura po đubretu i broji prazne flaše.” Bila je svesna da on pokušava da pronađe mesta u sebi da sve to prihvati. ali će te iscrpeti. „Ne misli da to ne znam. „Ne znam”.” „Znam. da ga pronađem. Pustivši da joj se paranoja razmahne. ta se činjenica i jednom i drugom tiho motala po glavi.

A čak je i ona nepristojna slabost u njoj znala da to ne bi bilo pošteno prema njemu. „Nemoj.” Njegov napor da sve to prihvati bio je gotovo čujan. Umesto toga mašila se za kompjuterski miš. A ugledala je dečji torzo prepun ožiljaka. „Je li bio dečak ili devojčica?”. Ovaj greh. kazao je. Kao da je čula kako mu se um ih duša šire da to obuhvate. Baš kao što je jedva priznala sebi šta bi bilo potrebno za utvrđivanje očinstva. „A da li bi ga se rešila da jeste bilo moje?” Pa? Da li bi? Jedva da je priznala sebi da je zakazala termin. Nije znala zašto to želi. Možeš da pričekaš. Ali za ovo nije bila spremna. „Znaš da jesam”. rekla je. upitao je. na nezanimljive krovove. Očekivala je pornografiju. „Hej”. Njen greh. Neke su zarasle. „Imao sam prava da znam da imam dete. Sve grehe. bio je vidljiv. čak i tako umanjenih. premrežen posekotinama. Ali ona jedna nepristojna slabost je prevagnula. malo potom: „Ali sad mi je jasno zašto nisi. Nasumično je kliknula na jednu sličicu. „Ne znam.” Nekoliko trenutaka sedeli su u tišini. A onda. Postoji li neka situacija u njenom životu na koji se ova jebena pesma ne odnosi? „Jesi li želela da sinoć dođem kod tebe?”. Imaš vremena. I onako slab. upitao je. Nisam želela da znam.” Nije se obazrela. Svaki gram pristojnosti u njoj govorio joj je da slaže. „Ne želiš to da vidiš”. Mogu li uopšte da vrše testove dok je dete tek sićušna stvarčica u njoj? Zar ne bi morala najpre da ga rodi? Bilo je toliko pitanja koja je samo potisnula u neki zakutak govoreći sebi: Ne moraš još ništa da odlučiš. pretvorile . Da premosti bodljikavu žicu reči. Bila se pripremila. ali i na koji delić vedrog neba San Franciska. rekao je. ako može. tako je mislila. Uređaj u ćošku tiho je zujao.” Poželela je da ga dodirne. Sa svog mesta imala je bar nekakav pogled. Skrinsejver od vrtloga raznobojnih tačkica nestao je sa ekrana i na njemu su se ukazali nizovi sličica. trpeti sve grehe čoveka. Znala je samo da toliko silno želi da ga zagrli i da će upravo to i uraditi ne bude li se zabavila nečim drugim. Sadržaj fotografija. Valeri je pomislila kako bi se osećala klaustrofobično da radi u toj prostoriji bez prozora. „Nisam imala prava da te molim da se vratiš”. rekla je.” „Znam. groznu pedofiliju. Znam.

Osetila je kako se Blaskovo telo poraženo opustilo. sviđalo se to nama ili ne. Ljudska priča jeste priča o onome što radimo. „Pod istragom je petnaest različitih službi”. a da opet živiš potpunim životom. Premda ovo nije svojstveno samo Americi..se u srebrne linije.” Valeri nije mogla da se zaustavi. preko stotinu - koje su na prvi pogled delovale . Pa još jednu. I to promišljeno sakaćenje. Bio je to neki užasan ritam neverice i priznavanja. Među pravednima biti prav i pogan među poganima. A ovo je. „Amerika neće hteti ovo da proguta. jedna od tih stvari. „Gospode”. noge. kazao je. Valeri je odvratila pogled s monitora. i još jednu. A hoćeš šlag na tortu? Nešto od ovoga dolazi od Službe za zaštitu dece. vratila je pogled na monitor i otvorila još jednu sliku dok je njegova ruka i dalje lako ležala na njenoj. Gola detinja leđa sva u posekotinama i opekotinama - na desetine njih. Posao uđe u tebe. kazala je. ma kakva da je strahota u pitanju. Uvek je bilo isto. grudi. šale. mada joj je ta reč bila nekako mrtva na usnama. „To je novo tržište. praštanje. sva unakažena od zlostavljanja. ruke.” „Da”. A onda odmah osetiš mučni deža vi: Naravno da ovo radimo. to bi bio jedini pravi izraz. Oduvek smo to i radili. sa nežnošću. genitalije. inficirane. kazao je Blasko i spustio ruku preko njene.. Dete je bilo premalo da bi Valeri mogla da odredi je li muško ili žensko. humorom i nadom? Poslednjim atomima svoje perverznosti ili nesebičnosti ili iz čiste zbunjenosti.. Mučena. Ovo je. Na svima su bila deca. Otvorila je još jednu sliku. Nije to bila najgora slika koju je videla. više desetina. Leđa. Uz poeziju. ali jeste bila najbizarnija. Sikstinsku kapelu. Sistematsko sakaćenje. „Zar moraš sve da ih vidiš?”. Porazilo ju je to što je jasno videla koliki je užitak to predstavljalo onome ko je to radio.” Od Službe za zaštitu dece. Valeri je znala da je on shvatio koje pitanje postavljaju njeni postupci: Ostaje li u nama mesta i za šta posle ovoga? Ostaje li mesta za ljubav? „Molim te prestani”. Pomisliš: Nemoguće da ovo radimo. Posao poseje svoje seme. Mogu li posle toga da ostanu nezaraženi? To je samo njihova verzija standardnog pitanja svakog policajca: Možeš li da vidiš ono što svakog dana moraš da gledaš. tiho ju je pitao Blasko.... kazao je Blasko. „Ovo su. saosećanje i ljubav. Ovo je samo jedna od stvari koje radimo. neke su bile sveže.

jedva zaraslo R ispod desne lopatice.” Valeri se zaledila. Težina te šake i njena toplina. ne bih da.” „Čuj me”.. „Tu si. rekla je. Karla ju je gledala kao da ne zna o čemu ova govori. Ko god da je to uradio. „Gospode. rekla je Karla.nasumično.” Valeri je pošla da je zaobiđe. Koliko je gladna prisnosti bila! Koliko gladna ljubavi! Tri godine je govorila sebi da je taj deo njenog života završen. usekao je. Zacrnio ekran.” Sklonio joj je ruku s miša. urezao. Slušaj. Tik iznad krsne kosti bilo je slovo F. gubitak.. pitala je Karla. Valeri. A nije joj baš . rekla je. „Misliš da ne znam šta se dešava?”.. to početi oboje da nas truje: Izvini. Kasnije? Da. „Dobro”. Ona i Blasko su se pogledali. „Kazaću ovo poslednji put”.. Tuga. „Šta? „Misliš da ne znam šta radiš?” „Ne znam o čemu govoriš. ali ne baš na vreme..” Valeri ju je odgurnula. bol.. Slova. Na pola puta do kancelarije Valeri je u hodniku naišla na Karlu Jork. Duboko.. Tri godine neverovanja u ono što je sebi govorila. „Daj prestani. Blasko je sklonio ruku. udubio.. „Šta ti je koji đavo?”. kasnije. kazao je Blasko. Nekoliko trenutaka sedeli su u tišini ne gledajući jedno u drugo. Karla joj se isprečila. Valeri je ustala sa stolice. Karla se trudila da izgleda kao da ne zna o čemu ova govori. Tebi se obraćam. A onda se pažljivije zagledala. Ponegde su se ista slova javljala više puta. budem li nastavila to da govorim. rekla je Valeri. slučajno slovo. „Hej”. B na polovini kičme. Ili pre.” Spustio joj je ruku na koleno.” Ali tad su se otvorila vrata i u prostoriju je ušao tehničar koji je razgovarao telefonom. Koincidencija. Kliknuo. „Sklanjaj mi se s puta”. Dosta. Da. „Nećeš da. Tri godine čekanja (to joj je sad bilo jasno) da njihova priča opet počne. „Nema. „Hej!”. kazao je Blasko. „Zato što će. žarom utisnuo alfabet u mlado meso. Ali uprkos svemu tome osećaj miline zbog neprekinute veze među njima. To joj je i dalje delovalo nasumično čak i kad je na levom ramenu uočila nešto što je ličilo na slovo A utisnuto žarom cigarete. rekla je Valeri.

Uzbudilo ga je što to ponovo u njoj oseća. Hej! Valeri?” Valeri se okrenula i odjurila hodnikom. čekaj”. . rekao je Blasko.” Kliknula je. Ukucao pristupnu lozinku koju Valeri nije uhvatila. Bokte jebo! „Čuj”. Posao bi preuzeo kontrolu i sve ostalo - sve ostalo - palo bi u drugi plan. „One slike koje sam maločas gledala.. Blasko nije ništa pitao.. „Evo je... Dečje telo s tragovima mučenja. Pola minuta kasnije našla se U Blaskovoj kancelariji. jebote!” „Čekaj. Valeri ju je nekoliko trenutaka pomno posmatrala.” Otvorila se slika tela onog deteta. „Šta?” Valeri je već bila kod njegovog stola i hvatala se za miš. Blasko je bio kod onog uređaja u ćošku. da ih otvara i zatvara. Osetila kako u trenu sav zamor čili iz nje. „Pusti me. O bože. Tehničar je završio telefonski razgovor i sad je sedeo za stolom s naočarima na nosu. obasjan svetlošću monitora. Nik. „Stani”. počela je Karla. Sačekaj. Ožiljci. No sve je to u trenu postalo nevažno Valeri. I njegova bi postala ista takva kad bi posao preuzeo kontrolu. „Vrati mi onu poslednju sliku koju sam videla”. Nije ni morao. Brutalno usečena slova. Gospode. Dvostruko uvećanje?” „Može. Sličice su se ponovo pojavile. „Ne znam šta ti to misliš da. Znao je šta znači. A. Program joj nije bio poznat. „Gde se uvećava?”. upitala je Valeri. ali na monitoru je sad bila otvorena neka čet stranica. Ova ovde..polazilo za rukom. Poznavao je onu promenu u njenoj auri.” Slika se uvećala. Bila je to druga snažna sila koja ih je povezivala.. bolest na koju su se pretplatili pre mnogo godina. rekla je. Jedna rečenica je glasila: Vanila naravno! A tvoj? „Slike. „Ovde. Padajući meni nije joj ništa značio. Valeri se zagledala u nju. „Šta se dešava?” Valeri je zgrabila miš i počela da pretražuje slike.” Zatvorio je stranicu i vratio se na desktop. rekao je Blasko. Ona poslednja. Okrenuo se kad je ušla. Otvorio folder.

A kao ANANAS B kao BALON C kao CIPELA D kao DINOSAURUS E kao EKSER F kao FRULA G kao GUSKA H kao HARPUN Svi njeni zdravi instinkti govorili su: Smiri se. Izokrenuto slovo Y.. Ugao nenameštenog kreveta. Već je znala. već okruženje u kome je telo fotografisano. Ali nije ona morala da rastumači ispisano telo.. Dečja soba. svako slovo ilustrovano slikom jarkih boja.” Blasko je ponovo pomerio miš. Ali nije ni morala. „Ponovo je umanji”.. . rekla je. Kliknuo. „Fokusiraj na pogled s prozora. Prozor koji gleda na travnjak s jednim stablom koje nije u žiži. To je bilo ono drvo pred kojim se slikala Katrina Malvejni pre nešto više od polovine njenog kratkog života. Drvo na travnjaku imalo je dva debla. Zid sa delom slovarice. T..R. Slika se vratila na originalnu veličinu. Na stotine hiljada kuća i vrtića ima verovatno istu takvu slovaricu. Pozadinu. Sačekaj. Pusti da se slegne. Valeri se prignula bliže monitoru.

.” Telo joj je živnulo. Mrtve žene titrale su oko nje. pa pozvala telefonom Katrinine roditelje. Kad je snimljena. „Gospode bože”. Molim te samo da se ne javi Dejl. Reding. pisalo je u potpisu. kazao je Blasko. Zovi me. To je polaroid fotografija. ali Valeri je već jurila hodnikom.” Tišina.” „Ne zanimaju mene oni. Valeri se pribrala. Ali mogu da pitam nekog ko bi mogao nešto više da ti kaže.” „Pitaj ga. U zatvoru su.. Pajkansko računanje. Reding.”. Moram da idem. Zazvonio joj je lokal. Usledila je kratka pauza pre nego . Nisi to mogao da ispratiš pogledom. Kad bi se to desilo. kazao je Blasko. „Odakle je stigla. što bi nekog koštalo života. saslušaj me”. Nije original. To je bio prvi pogodak. Skenirana pre pet godina. minute ili sate. uvek bi to bilo ovako: kaleidoskopski razbacani detalji slučaja počeli bi u jednom obrtu da se slažu u sliku. Nekih trista dvadeset kilometara severno od San Franciska. „Halo?”. postala zvanična. „Je li to tvoj ubica?” „Znaš li ko je ovo snimio?” „Ne. Ukucala je: „drvo čudnog oblika kamp Hoperkrik”.” „Ima samo. na telefonu je Valeri Hart. ČETRDESET ŠESTO POGLAVLJE „Daj mi sve što imaš o ovoj fotografiji”. Ko ju je postavio. Već je izlazila iz Blaskove kancelarije. dobacila je Valeri preko ramena. Morao si da se obuzdaš i ne dozvoliš da ti uzbuđenje pomuti vid kako ti ne bi promakao baš onaj detalj zbog kog bi izgubio sekunde. ali je sad. javio se Dejl Malvejni.. počeo je Blasko.” Tokom cele istrage oslovljavali su jedno drugo imenom. „Gospodine Malvejni. Naše otkačeno drvo.. „Već smo pohvatali one koji su distribuirali te slike. Taj je slučaj bio jedan od. Mene zanima dete sa slike. Kalifornija. potražila je na Guglu „drveće čudnog oblika”. „Valeri. Kad se vratila za svoj radni sto. Pet miliona pogodaka. setivši se njihovog poslednjeg susreta. Kliknula da pretraži slike.

Ali bila bi to izdaja sve i da Valeri uhvati ubice. „Šta je bilo?”.. Valeri je zamislila zbunjenu Adel kako kroz bol kopa po glavi za činjenicama. „Nešto ste našli?” Valeri je znala šta će se desiti: kazaće im. Samo napeto.” Prošlo je nekoliko očajnih minuta dok nije uspela da prekine vezu (minuta Klodije Grej. otišla je u letnji kamp Hoperkrik gore na severu u Redingu. imaće za šta da se uhvate. pitao je Dejl. Nije zvučao pijano. I žele je.. a u njima će se ponovo zbiti bes i bol. Kako bi i moglo da bude? Samo kad bi žrtva mogla da se vrati živa i cela. „Neko iz. „Moram da znam kad je tačno Katrina boravila u letnjem kampu Hoperkrik. raspršeni očaj koji se u trenu zbija u celinu. Pokušavam da ustanovim tačan datum. Ali pravda vam pokaže jedino da to nije dovoljno. niko od ljudi sa kojima smo obavili razgovore nije bio sumnjiv. I posle tog simboličnog razrešenja njihova ćerka će i dalje biti silovana i ubijena. Verovatnoća je zaista mala.. Mislite da. Jedino bi dovoljno bilo da se ništa od toga i nije desilo. Ćerka će im i dalje biti mrtva. samo bi to moglo biti dovoljno. Teško je oteti nekog usred bela dana. Bilo je to. pitao je Dejl Valeri.. Moguće je međutim da je Katrina svog ubicu odavno poznavala.” „Kad je.. Samo na korak od toga da prosvira sebi mozak. Molim vas nemojte previše da se nadate. Dejla kako gubi strpljenje. „Ovo je vrlo slaba mogućnost”.” Adelin glas u pozadini. sad je sve vreme bilo Klodijino vreme).. I moguće je da je upravo on snimio onu fotografiju koju mu je Adel dala poslednji put kad smo se videli. „Nisam. šta?” „Kad je Katrina imala jedanaest ili dvanaest godina..u gradu kao što je San Francisko. Ovo će ih ponovo trgnuti.. Valeri je osećala šta se odvija u njemu. Porodice žrtava uvek kažu da žele pravdu. „Šta je bilo?”. Dosad ih je patnja nosila.” Valeri je sračunala: 1990.. Imala je jedanaest godina. „Znate da smo od početka smatrali da je Katrina sigurno poznavala osobu odgovornu za njenu smrt.. Ipak. upitao je Dejl.” Ponovo pauza. „Dejle? Šta je bilo? Nešto se desilo?” „Kad je Kat bila u onom Hoperkriku?”. Mislim kad je imala jedanaest godina. Dejl i Adel .što je Dejl odgovorio. slagala je Valeri. Samo promuklo.

registri.. . Sigurno je tu bio neko. kazao je Dejl. kroz rezon. „Jasno. rekla je. Ali neće u to zalaziti. Kaži im da usporavaju proces. Neću da izgubim ni trena. U zemljišnim knjigama je stajalo da je Džin kupila kuću 1974. Na toj adresi su od 2008. „Ali sad moram da idem. Baš naprotiv. To je Valeri bilo teško da uradi a da izostavi slovaricu i unakaženo dečje telo. A kao ananas. Pomislila je kako je bilo u dedino doba u policiji. Valeri je kuckala po kompjuteru. A ona se sad ne može pravdati zastarelom opremom. Javite nam čim.želeli su da prođu kroz sve. Bila je to rafinirana muška okrutnost: manipulacijom navesti žene da rođenu decu prepuste zlostavljanju. Pozvala je Turistički biro Redinga i dobila adresu. „Da. pristiskala enter. Dosijei u fasciklama. rekla je Valeri.” To je upalilo. otvarala prozore. pretraživala. Ananas gurnut u vaginu. Ali tu je sigurno bio neki ljubavnik. miris mastila i glasno kucanje pisaćih mašina. pretpostavljala je Valeri. Neobično drvo teško da je bilo tajna. spajalice. u redu”. A Klodija Grej je utoliko bliža smrti. živeli Voren i Korina Talbot. kroz verovatnoću. da. Valeri je želela da poštedi Dejla i Adel toga da ponovo slušaju o tome. indigo. neki muškarac u kog je bila zaljubljena.” Dete sa slike. Osećaj krivice. Pošto se najbolji slučaj uvek starao da ne bude stvaran slučaj.. Valeri je to jedva dopuštala i kao teoretsku mogućnost. Koliko je tad posao bio teži. bilo je sad odrastao čovek (i serijski ubica) koji i dalje živi u kući u kojoj su ga kao dete mučili.” „Vama ću prvo javiti”. Krhkost fizičkih akata. To se naizgled nije uklapalo: žena. birala. Koliko je bilo teže uhvatiti ubicu. ima svu pomoć koju joj tehnologija može pružiti - a ipak je ubijeno već osam žena. Stavi im do znanja da što te duže zadržavaju u priči. Potom je pozvala kancelariju registrature u gradskoj većnici i naposletku saznala ime vlasnika iz 1990: Džin Gast. Bilo je uvrnuta atrakcija ljudima s previše slobodnog vremena koji su se odvozili da ga vide. U onom deliću sekunde koliko je potrebno da se informacija učita snažno si svestan svog postojanja. bedni lanac uzroka i posledica. „Pozvaću vas čim budem saznala nešto više”. Katrinin predmet. u najboljem slučaju. Time bi vratila i predmete. „Obećavam. to ubice njihove ćerke duže uživaju u životu.

Tabloidi su voleli da im monstrumi budu prosti: čisto zlo. (Valeri se načas zapitala nije li možda osoba koja je snimila oba deteta - i zlostavljanog dečaka i Katrinu - možda ona koju traži. Da postoji delimičan uzrok. Onako slaba. delimično objašnjenje. I onako slab. nije tako želeo. Da postoji olakšavajuća okolnost. ako može. neko fotografisao Katrinu ispred onog dvonogog drveta. Pajkanski njuh je insistirao. Gospode! Slabosti je imala napretek. Bespomoćnost koja se poput nevidljivih krila širila sa unakaženih ramena dečaka. trpeti sve grebe čoveka. Da je ubio najmanje osam žena. Svet to. naravno. . U kući kojoj je drvo pripadalo nalazila se slovarica sa slikama predmeta koji su odgovarali predmetima nađenim u telima žrtava. Primorala se da uspori. Bez prošlosti. Usred sveg tog uzbuđenja bio je i jedan mah antiklimaks: da groteskni maltretman stvara grotesknu osobu. Mašina je insistirala. Onako slab. Pesma je. Znala je da je u leto 1990. Da je dete sad odrastao čovek.) Ali bilo je nečeg u telu na onoj slici. Bez opravdanja. Bez razumevanja. Da je preostalo još osamnaest slova abecede. To nije bio nužan logičan sled. shvatila je. možda bila o policajcu. Ništa od toga nije menjalo činjenice. da ponovi ono što zna. U toj kući je snimljeno i dete na kome je vršeno nasilje - muško dete. A deveta čeka nju. Da bi upravo ovog časa mogao ubiti Klodiju. Nije moralo nužno slediti da je maloletnik sa te fotografije stasao u Katrininog ubicu.

Džin. Trenutak pre informacije bio je trenutak prepoznavanja. Važila je za povučenu ženu i nije imala neprijatelja koliko su znali. „Nezvanično”. ili je najpre pala. Ništa iz kuće nije nestalo.” „Čoveče!” Pauza. Prema izveštaju patologa. Raspitivali ste se za smrt Džin Gast?” „Jesam. detektivko”. kako se pričalo). Ona ubeđenost što se rasplamsa u tebi tren pre nego što dobiješ informaciju. pedesetosmogodišnja Džin Gast pronađena je mrtva u podnožju stepenica u svojoj kući u Redingu. „Ne pecam. Iziskivalo je više Klodijinog vremena no što je smelo. doživela je srčani napad. pa ti se čini ne kao da si saznao nešto novo. rekla je Džoj Volas.” „Izvolite”. „Detektivko Hart”. zar ne?” Valeri se napela. poslaću vam link za priču. Malo je ko na svetu znao da je ona glavni istražitelj na tom slučaju. „Valeri Hart”. otkako joj se problematična ćerka Ejmi odselila sa šesnaest godina (pobegla. Ipak. a koji kad ga povučeš razmrsi sve. ČETRDESET SEDMO POGLAVLJE Potrajalo je duže no što je trebalo. Ali u medijima su svi znali. Čuveni nacionalni promašaj. rekla je. „ovde Džoj Volas iz redinških novina Rekord serčlajt. Znala je. usred kopanja po matičnim knjigama javili su joj se iz lokalnih redinških novina. uzvratio je ženski glas. Nije bilo tragova provale. kazala joj je Džoj Volas. koja je bolovala od srca. Znala je da će informacija biti ona informacija. Ona nalik končiću što viri iz nemoguće zapetljanog klupka. „Opustite se. Gospodin . Novinarski refleks quid pro quo. javila se. verovatno da je bila u pitanju prirodna smrt i nesrećni slučaj. Početkom leta 1992. pa je šok izazvao napad. Čujte. Detektiv koji nije uspeo da spreči kasapljenje onih žena. Ili ga je doživela na vrhu stepenica. ali mogu vam odmah reći osnovne podatke. Živela je sama od 1979. pa pala. rekla je Valeri i spremila blok i olovku. „Ovo su ona serijska ubistva. već da si se setio nečeg što si odavno duboko u sebi znao.

rekla je Džoj Volas Valeri. mesec dana pre nego što mu se rodio sin. Nije bilo živih rođaka voljnih ili u prilici da se staraju o Leonu. pod starateljstvom ili bez njega.. „Ali to nije ni polovina”. stanovnici Frezna. rekla je Džoj sa onom mešavinom dosade i užasa tipičnom za dvadeset prvi vek. Četiri godine po hraniteljskim kućama. Pet godina pre toga Ejmi Gast (sad već prostitutka zavisna od heroina bez stalnog mesta boravka) zatrudnela je sa Luisom Krouom. pošto je izašlo na videlo. „I zato su ga vratili Službi za zaštitu dece”. Prihvatili su ga Lojd i Tereza Konvej. Dva dana pošto je otkriveno telo Džin Gast. Mislim stvarno.” A „sve to”. Jedva da je ikad govorio. Malo je reći da je imao problema s ponašanjem i učenjem.. „Kuća je na obodu grada”. Ejmi se pojavila na nekoliko dana. ali dečak je od tada ponekad vikende provodio kod babe. U školu nije išao godinama. Džin je sama podigla ćerku. Lojd je .” Ejmi Gast je umrla od prekomerne doze 1989. Nisu se dugo zadržali. Leonu posrećilo. s nekim muškarcem i petogodišnjim sinom. ali ostali delovi tela bili su užas. „Klinac je bio unakažen”.Gast nije postojao. Nikad nije išao dalje od dvorišta. manično-depresivnim makroom i dilerom iz Las Vegasa koji je. Živeo je kod nje sedam godina. pravo je čudo što je mali uopšte umeo da priča” A onda se 1997. i dalje je bilo tema razgovora u Redingu. bogati revnosni hrišćani bez dece. „Ostatak priče možete da zamislite. Nekih šest godina pošto je otišla od kuće. „S jedne strane je kamp Hoperkirk. Kad su uspeli da ga primire. ljudi su priznali da nikad zapravo nisu videli Ejmi da dovodi malog ili da dolazi po njega. a Džin Gast ga je retko dovodila u grad. Tek kad je sve to izašlo na videlo. Akutna disleksija plus sedam godina brutalnog lečenja averzije prema alfabetu. hajkeri su u nacionalnom vulkanskom parku Lasen pronašli dvanaestogodišnjeg dečaka kako luta sasvim sam i „dezorijentisan”. rekla je Džoj. „Nije ostavljala tragove zlostavljanja po nogama i rukama. Leon Gast nije dolazio vikendom kod babe. rekla je Džoj. a s druge šuma. kazao im je da se zove Leon Gast. ubijen pri dilu koji je pošao naopako. Pričalo se i da mali nije skroz čist. Bilo je potrebno dva dana da se ustanovi da je dečak unuk Džin Gast (dvadeset četiri sata redinškoj policiji i dvadeset četiri sata Službi za zaštitu dece).

” „Dajte mi pet minuta da ih iskopam.” Pauza. napravili smo reportažu o njima.” „Onda ih pozovite. Bila je to fotografija snimljena napolju. „OK. „Molim vas”.” Vreme ističe. upitala je Džoj.” Valeri su goreli dlanovi. Uradite to odmah. odvratila je Džoj. Ozbiljna sam. „Jeste li baš vi radili reportažu?” „Jesam. „Ali trebalo je onda da se pravite da ste neko drugi kad ste zvali. „još radi tamo u fabrici.” „Uradiću šta mogu”. „Faksom ili mejlom?” „Oba. Godinu dana pošto su ga prihvatili. Valeri je uz nju prinela sliku osumnjičenog iz zoo-vrta. „Ali ne smemo da dopustimo da išta od ovoga prerano izađe u javnost.” „Hoće li vas se Konvejevi setiti?”. Vreme nam ističe. upitala je Valeri. Imate li Leonovu fotografiju?” Pauza. krupnih kostiju i viši od oba staratelja. Valeri je otvorila priloženu sliku. Dve slike koje je delilo trinaest godina.” Valeri je obradila tu informaciju. Ovo ne srne da procuri.izgradio vrlo uspešnu termotehničku kompaniju. upitala je. ali podaci su stari.” „Je li to on?”. „Znam. „Koliko ja znam”. detektivko. sa smeškom koji nije sasvim prikrio da je usiljen. rekla je Valeri. Ja neću ništa reći. Potrebni su mi Leonova sadašnja adresa i mesto zaposlenja. Najpre je stigao mejl. Čio par u pastelnoj ležernoj odeći što se stidljivo smeši u foto-aparat. „Znate li kako mogu da stupim u kontakt sa hraniteljima?”. dodala je Valeri. Klodijino vreme proticalo je u zaglušujućem brujanju. na osunčanom travnjaku Lojda i Tereze Konvej. „Ovo je nezvanično. specijalizovanu za izradu rashladnih uređaja po porudžbini - KulServ - i počeo je da uči Leona poslu od najosnovnijih stvari. „Uradili ste reportažu o njima.” „Moram da vam ponovim”. „Ne znam”. Džoj joj daje vremena da shvati koliko je poena prikupila. Ne znam jesu li i dalje važeći. rekla je Džoj. Između njih tamnokosi dečak od šesnaest godina (stajalo je u potpisu). Svud oko nje kancelarija je oživela. slagala je Valeri. ali ovo su novine. .

. Ali osim ako je njen sistem prepoznavanja sasvim zakazao. Leon Gast. u pitanju je bila ista osoba.

Kad si policajac. oluja što se sprema. tabani. a nikako da udari. Posao ti je takav da ti smrt. Već sam pogled na prikupljeni materijal bio je dovoljan da ga obuzme osećanje beznađa. DiĐorno. Zastrašujuća količina sakupljenih detalja o mrtvim ženama koja nije dovela ni do čega. Adrese. Berds aj. Stalno mu se javljala slika dva tipa u vrhunskom kamperu kako telo u kesi za đubre ubacuju u zarnrzivač veličine mrtvačkog sanduka. No iako ih nije bilo. ipak nije mogao da je u potpunosti odbaci. Seo je za sto malo posle šest ujutru sa velikom cafe latte iz Starbaksa (odbijao je da upotrebi reč grande kad bi poručivao. a onda otvorio folder ZAMRZIVAČI U KAMPERU pošto je bio najnoviji. većina toga nije smak sveta. Bio je sviknut na te asocijacije. grudi. Bio je razočaran što njegova teorija nije dala nikakve rezultate. ČETRDESET OSMO POGLAVLJE Nešto ranije tog jutra Vil Frejzer se pripremio za dugo i mučno pregledanje dokumenata o slučaju. zbog te preuzete terminologije za veličinu šolje kafe bio je na korak od toga da prestane da odlazi u jebeni Starbaks) i fotografijom otkinutog džepa. Moraš da naučiš da se ne uzrujavaš. Kad si policajac. koju je postavio između tastature i monitora. odupro se iskušenju. Pregledao je fotografije žrtava. pomislio (već) da izađe da popuši cigaretu. brojevi telefona. Tolike informacije koje nikud nisu vodile. prepisi razgovora. prihvatao slike od sinoćnjeg raskošnog seksa s Marion koje bi mu one povremeno prizvale: gola noga. a potom vraćaju lažnu policu sa smrznutim hamburgerima. Indicije što su vodile u ćorsokak. deo mentalnog sklopa. Policajac si. Pojedinci koji su na trenutak bili pod lupom kao osumnjičeni. Poznate robne marke što . poređenja. Otpio je gutljaj kafe (ni reč latte nije mu se dopadala). picama i sladoledom. moraš da napraviš mesta za novu verziju sebe na koju te je posao primorao da postaneš - ili da daš otkaz. Moraš da naučiš da se prilagodiš. Nije smak sveta. Već godinama ga to nije više ni iznenađivalo ni zabrinjavalo. Bene-Džeri. nasilje i grozota postaju deo toka svesti. povezivanja.

Dobio gomilu toga. Gospode bože! Sledio se. A sad se i Blasko vratio. nesrećnik. Kad su počeli da rade zajedno. Ouklend. URS.. Vredelo se vratiti zbog Valeri. i nije moglo biti išta drugo osim S. Brinuo se za nju. ništa povezano . dugo trebalo da je zavoli). na skladištu. povrća i pića. Posle slučaja Suzi Falon više nije bila ista. ah voleo je svoju ženu.. Druga dva slova videla su se delimično. URS. Juniversal refridžerejšen servisis. kamionima. Do kurca! Ali logo se nije poklapao. a možda i W. vinarije. Zbog te je istine sve ostalo bilo podnošljivo. restorane. Logo na veb-sajtu bio je ispisan malim crnim slovima oivičenim žutim na crvenoj pozadini. Bio je na kombijima. Vil se opasno zatreskao u nju (Marion je. Ali on se vratio - valjda po još. Vil ga nije krivio. I zamrzivače za prenos leševa u kamperu... Uzbuđenje je kao rukom odnelo sav umor iz Vila. Na džepu je samo R bilo celo. Kalifornija. S je moglo biti. kao i za druge specijalizovane objekte poput komora za sazrevanje i hladnjače za pivo. Pokušao je „JRS San Francisko”. zaglavljima pisama. Pa. pivare. Proširio je pretragu. Bilo je to treće mesto koje je posetio. Mada.. Slova na komadu džepa bila su štampana. bio tehnologiju i laboratorije. Valeri nije bila oduševljena njegovom teorijom kad ju joj je izneo. Sve je manje ličila na sebe. Između njih dvoje sve je još bilo tu iako je pola odeljenja znalo šta se dogodilo pre tri godine. nikakvo čudo. možda pet-šest. Skot radi tamo. supermarkete i prodavnice voća. prerađivače hrane. Nisu imali evidenciju o ugradnji zamrzivača u kamper zato što je to sam uradio. cvećare. bela na plavom. U je moglo biti J. Potražio je URS na Guglu. Specijalizovani smo za kreativna rešenja za razne oblasti uključujući tu distributere hrane i pića. Možda postoje dve firme sličnog imena? Već je bio proverio nekoliko. Zbog toga i zbog dece koju su.skrivaju čudovišnu tajnu.

. Isto je bilo i sa „WRS San Francisko”. Prošao je kroz skladište. Dok se vozio za Ouklend. Logo je svuda bio isti. U plavom kombinezonu sa logom URS-a na džepu. mada Vil nije shvatao šta će mu toliko.. Kancelarija nije bila baš neuredna. Vil je u glavi premotao prvu posetu postrojenju. Kutija puna rože faktura.) U ćošku. ali ostatak tima bio je. javnost je znala Valeri. Kosa boje mokrog peska i mesnate pegave ruke. Ko jebote još koristi papir? Ali svet je bio takav: nikad toliko tehnološki napredan kao ona naša paranoidna verzija u glavi.. Digitalna radio-stanica. asfaltirano dvorište i niz kamiona. onaj nepristrasni.. svuda. Majku ti! Kako se toga setio. kad ne bi bilo oduševljenja što si obavio posao.) Doson ga je uveo u kancelariju (malčice okićenu tu i tamo. iz nje je virio okrnjen štap. da li bi mrtve žene ikad bile osvećene? I zar upravo to ne žele? Nije li to jedino što im je preostalo?) U ćošku Dosonove kancelarije stajala je polovina kartonske figure u prirodnoj veličini. Uzeo je fotografiju sa stola i zgrabio jaknu. (Papirnih. Pomalo uzbuđen (i podozriv) što se iznenada susreće s pravim kriminalom. Plesna trupa. premda mu Vil ništa nije rekao. pomislio je: Ovo je posao. Menadžer se zvao Toni Doson. ćelav tip sa izrazito crnim brkovima i izrazito plavim očima koji se smešio. Dosonova torba za golf ležala je na podu. jedan trbušast tip u kariranoj flanelskoj košulji i pantalonama od kepera.sa zamrzivačima. Niko se nije javljao. Pozvao je URS. Religiozna grupa. Tri kompjutera. Nije bio onaj sa džepa. popeo se uz dva niza stepenika. pa kroz najmanje tri hodnika stigao do kancelarije menadžera. Treba li da se smešiš? Da li bi mrtve žene želele da se smešiš? Ali kad ne bi bilo osmeha. Dve industrijske jedinice što stoje pod pravim uglom. začudio se bio Vil. hvala bogu.. Smešiš se jer si prišao korak bliže skotu koji kasapi žene. Jedna fioka ormarića za kartoteku bila je polomljena... anoniman. sam je sebi čestitao: Bokte ala si dobar! Mašina još radi. Prerano je. (Novinari su znali Valeri.. Jebote! Je l’ lud? Ali znao je da ga je video. (A drugi deo njega. sa malecnom veštačkom jelkom u ćošku) i trideset minuta pretraživao podatke o svim poslovima u zadatom vremenskom okviru. Smešio se. ali ju je ipak trebalo srediti..

. moj prethodnik Proglašen je za najboljeg menadžera u zemlji 2010. Ja sam se glupo našalio i kazao da neću to skloniti iz kancelarije dok i mene ne proglase za najboljeg menadžera. to je Frenk Rensom. „Pa.” Vil je to zapisao u blok. Samo mi reci šta znaš o njemu. Upravnik skladišta. Ali eto. „Naravno. Počnimo od toga kako se zove. „nije bio prijavljen. kazao je Roji kad mu je Vil pokazao fotografiju Valerinog tipa iz zoo-vrta. Ali možeš da tražiš šefu da proveri.7 „Znam. nije mrtav. Lester je radio s njim. „Sećam ga se. Sa logom koji su očito od tada promenili. nizak žilav tip pedesetih godina i male obrijane glave.” Roji je počeo da uviđa s kim razgovara i kakva se mračna intriga iza toga krije. „Zander King. Radio je ovde. To.” „Zander”. „Ala mu je ime”. I neka to ostane između nas. naravno. kazao je tad Doson kad je video da se Vil zagledao u ozarenog kartonskog ćelavca. rekao. bio je tu. pa onda imaš njegovu adresu u dosijeu. „Kakva je istraga u pitanju?” „Ubistvo.” „Bokte. ali ispričaj mi najpre šta ti znaš. „Naravno”. kazao je. Novac na ruke.” „Šta je Zander King ovde radio?” . trebalo bi zapravo da popričaš s Lesterom. važi?” Roji je oblizao usne palacnuvši jezikom kao gušter. stvar je u tome”. ali Rensom jeste to radio. da”. Moram da ga vidim. hoćeš da kažeš da na njega sumnjate?” „Samo moram da razgovaram s njim. Da. Ili Marsi. Roji. Znaš. „Isuse. Sa logom na džepu iz ruke mrtve žene. doći će za koji minut. Taj tip. kazao je Roji. Kad se Vil zaustavio na parkingu URS-a.” Zastao je. Ona može da ti proveri.. jutarnja smena već je počela da radi.” „Hoću. Na licu mu se videlo hiljadu pitanja. kazao je. To je bilo pre tri godine. Sa logom s fotografije. Ne znam da li smo imali njegovu adresu. Stvarno bi trebalo da razmislim pre nego što zinem. ali Doson još nije bio došao.” Rojlu je bilo neprijatno.” „Reci mi sad kako se zove. stvarno? Mrtav je?” „Ne. „Isuse. To više ne radimo.

. ipak je imala adresu Lestera Džejkobsa. smatrao je. pa se sažalio na njega. Vil Frejzer je samo klimnuo glavom. „Koliko je para dobio?”. ježio sam se od njega. smatrao je. „tip je nasledio neke pare od očuha ili tako nekako. Ali Rensom je i sam bio blago disleksičan. ko to može da uradi?” „Marsi. Vidi ti to. znaš. „Uglavnom”. nesiguran je li u redu što je upotrebio izraz „retardiran”. Kad si policajac. Došao je jednog dana i gomili ljudi na koje je iz nekog razloga bio nadrkan rekao da se jebu. iskreno rečeno. „Idem da probam da ga nađem. blago retardiran. Mislio sam da je možda. rekao je Vil. rekao je Vil. međutim. upitao je. Policijski reflektor očito prelazi na sledećeg glumca. „Dovoljno. Mislim. U stvari. Tvrdio je da se razume u posao sa zamrzivačima.” Roji je zaćutao na tren. Majku ti! Zander King. Bio je prilično povučen. Bitna je jedino informacija.” Dovoljno. kazao je Vil. Ali nije još stigla. Setio se šta je Valeri rekla na poslednjem sastanku: Može biti i da imaju nekakvu finansijsku sigurnost. To je jedina potpuno nepismena osoba koju sam ikad upoznao. Pa. Tri puta. Stigla je Dosonova sekretarica Marsi i premda je potvrdila da nemaju adresu Zandera Kinga. „Bio je.. Šta si rekao. politička korektnost je još samo jedan luksuz koji sebi ne možeš priuštiti. I sva tri puta dobio govornu poštu. ali mu Rensom nije poverovao. Čak ga ni Lester nije stvarno poznavao. Doći će za najviše desetak minuta. rekao je Roji. Vidi ti to!” „Hajdemo”. bio je fizikalac i potrčko. da finansira tri godine ubilačkog pohoda. ni reči. kao i njegov telefon. Ispostavilo se.” „A šta je s tim Lesterom? Kažeš da je radio sa Kingom?” Na Rojlovom licu se videlo da je pomalo razočaran što je njegova uloga u ovom trileru očito gotova. kazao je. Vil je okrenuo broj. Radio je sve. od tegljenja kutija do ribanja WC-a. nastavio je Roji umiren Vilovim klimanjem glavom. da ovde da otkaz. „Aha”. a?” „Da znaš”. Meni se lično nikad nije sviđao. Više ga nikad nismo videli. „Dobro”. „Niko ne zna”. da je Lester juče javio da se razboleo i da ni danas još nije došao na posao.. Stvar je bila u tome što nije umeo ni da čita ni da piše. „Moramo da proverimo adresu.

ali mali se nije uklopio - to je Džoj pročitala između redova. imamo ga”. ali je zbrisao čim je skupio nešto para. Imate nalog?” „Haloran je otišao po njega. Skrštenih ruku stajala je kraj prozora.” „Šta?” Dirholtu je trebalo dve sekunde da obradi informaciju. na četvrtom spratu zgrade bez lifta. kazala je Džoj Valeri. U početku im se mesecima nije javljao. U kancelariji je bila Karla Jork. Tu. koliko je Tereza Konvej znala. U bazi podataka Zavoda za registraciju nisu našli poklapanje sa slikom. Radio je sa Lojdom u KulServu. moramo smesta da pođemo. Ali svejedno imamo osnovanu sumnju. naučio ponešto o poslu. Njegova smrt skrhala je njegovu ženu Terezu. koji ga je mesecima tražio. Lojd Konvej je bio prodao KulServ i rano se penzionisao. Leon je otišao od Konvejevih još sa devetnaest godina. U očajanju su unajmili privatnog detektiva. „Agentkinja Jork ide s vama”. Nemamo vremena. idite. ali Džoj se javila kad je potražila hranitelje. Agentkinjo Jork?” Prošlo je još trideset osam minuta Klodije Grej. koja je od tada u teškoj depresiji i na lekovima.” „Gospodine. Valeri je taman htela ponovo da uzme da pretražuje . Kapetane. „Val. zabatali. U Tenderloinu. ali je dobio rak pankreasa. samo je to rekao. ali dobili su Leonovu adresu.” Džoj je morala da provede više od sat vremena na telefonu da bi iz nje izvukla sve detalje priče. posle godinama. „Upravo smo krenuli. rekla je Valeri. To je strašno mučilo Konvejeve. „ali nije baš da se izvodi na klupu za svedoke. Kapetan Dirholt izašao je iz kancelarije baš kad je Valeri prolazila tuda hodnikom s Lorom Flin i Edom Perezom. „I šta god da se dešava među vama. Vrata su bila otvorena. Došlo je do ponovnog susreta. ČETRDESET DEVETO POGLAVLJE Loš tajming. usred San Franciska. ali neuspelog. promisli i shvati da ga ne folira. Tri godine su pokušavali i trudili se da uspe. molim te uđi. adresa je i dalje bila važeća.” „OK. „Nije ona luda”. Ipak. pa je u penziji uživao manje od dve godine.

Trenuci. Detektivi i Karla Jork pošli su Valerinim fordom. otpor. I našla ga je tamo. pitala je Valeri iz puke formalnosti. Nije Leon.” „I ti isto”. Na trećem spratu Ed Perez je poveo jednog uniformisanog policajaca i pomoću njegove značke došao do izlaza u slučaju požara kroz stan dvoje sanjivih hispano penzionera. rekla je njegovom partneru. Valeri i Karla nisu prozborile ni reč.” Na njeno zaprepašćenje - očekivala je paranoju. Ispred vrata stana Valeri se obratila najbližem policajcu. Plavi dredovi. „Leon Gast?”. Uključene sirene dok nisu stigli na dva bloka od Ulice Elis. Koliko je Valeri uspela da ustanovi. . Iza. Otud otvorena vrata. ne preglasna. Pohabane leviske. dijalog - reza se povukla i vrata su se otvorila. „Ostani ovde. Ljubičaste duboke starke. Špijunka se zacrnela. kome je na pločici stajalo Kili. Leonov stan bio je na četvrtom spratu. dramu. Koraci. Kroz vrata je dopirala muzika. Muzika se stišala. koga je poznavala. gospodine.baze podataka. viči. Golbrajtu. Nije bio početnik.” „Razumem. ali jeste bio još dovoljno zelen u poslu da ne bude sasvim pripremljen za strahote. u proteklih pet godina nije bio prijavljen ni na jednom poslu. Bela pamučna indijska bluza. Trenuci kad se univerzum uravnoteži. Lora Flin je proverila okvir svog smita i vesona. Mrtve žene okupile su se u tužnoj tišini. »Da?” Valeri je podigla značku. A i očigledno je već spremao priču za bar posle posla. Ako iko dođe. Kili je klimnuo glavom. Valeri je pozvonila. Alka u nosu. a onda se dosetila i potražila najpre u telefonskom imeniku San Franciska - kad si policajac.njih četiri uniformisana policajca u dva policijska automobila. stan 4D. ali ga zadrži tu. zdrav razum se često zagubi u moru hipotetičkih zavrzlama. Napetost među njima bila je prisutna u kolektivnoj adrenalinskoj masi. „Policija. Zgrada nije imala zadnji izlaz osim požarnog. Nije se osećao hašiš. Pauza. Policijski trenuci. plave oči. Pred njom je stajao neki lep momak od najviše dvadeset pet godina. Otvorite molim vas. jedini Leon Gast u imeniku: Ulica Elis 218. Pauza. Niko ne sme ni da uđe ni da izađe.

Klimnula je glavom da je sve u redu.” „Je li ovo stan Leona Gasta?” Momak je prebacio težinu s leve na desnu nogu.” Usledio je još koji trenutak premišljanja. čekala su da mu mozak završi autoguglanje. „Gospodine. kazala je Karla i pokazala svud prepoznatljiva slova: FBI. Živi li on tu?” „Ne”. Grozničavo je u glavi pretraživao - kao i svi koji su zgrešili tek neku sitnicu - sve grehe i prestupe koje je počinio pre mnogo godina. „Sedite. Ja ovo vodim. neočuvani nameštaj. Tri-četiri police s knjigama uredno poredanih naslova. Veterani među krivcima bili su ti koji se nisu plašili. a koji su sad mogli da mu se obiju o glavu. rekao je. „Ne. „Uh. pa pošto su vrata spavaće sobe bila otvorena. hajde da uđemo”. „Hm. Dok je ona pregledala sobu. Valeri je opazila da su bar trećina Pingvinovi klasici crnog hrbata. Usta su mu bila otvorena. kazao je. Osetila kako mu televizija govori da joj traži nalog za pretres. ali iznenađujuće uredno održavan. Klinac je sav napet sedeo na debelom pohabanom zelenom kauču od veštačke kože. Inuitski čilim koji je delovao nedavno očišćen na ispoliranom parketu. Svojevoljno ih je pustio u stan i očito se usrao. Tip je radio ono što ljudi rade: upeo se iz sve snage da deluje nedužno. Standardan tenderloinski dvosoban stan. Ušli su za njim u stan. Ista minimalistička uredna priča. Na licu mu strah i izraz pristojnog građanina. mada mu je to priznanje očito bilo neprijatno. Odbij. Klinac je. Muzika je bila ambijentalna i instrumentalna. krivi venecijaneri i stariji model televizora. OK”. koji su se potrudili da saznaju svoja prava. bio dovoljno nevin da se i dalje boji policije. . Lora Flin je pregledala kuhinju. nisam. Valeri je prostrelila Karlu pogledom. Bela posteljina na krevetu bila je nameštena. Reprodukcije apstraktnih ulja na platnu u metalnim ramovima okačene pravo. „Stvar je hitna. Izgledao je kao nervozni anđeo. Prvo što je momak uradio bilo je da uzme daljinski i ugasi je. ne”. molim vas”. međutim. U stanu se osećao miris domaćeg sosa od paradajza i belog luka. rekao je. „Možemo li da uđemo?” Valeri ga je posmatrala kako okleva. Valeri je zavirila unutra. kazala je Valeri. „Koga?” „Leona Gasta.

„Poznajete li ga?”. istekla pre tri godine. Poznajete li ga?” „Ja sam ovde samo privremeno. To nije Rob. Nas to ne interesuje. Oči svih njih govorile su mu važnu informaciju: Pričaj s njom.. „Da krenemo redom”.” „Nisam vas to pitala. kazala je Valeri.” „Sigurno?” „Sasvim sigurno.” „Zan kako?” „Ne znam. 04. „U redu. u redu je što se nas tiče. 1991. Taj podzakupac je bio neki Robert Bajden. „OK”. Nema ti pomoći. Stvarno ne bih znao jer ga nikad nisam video. „Nije. Klinac je izvadio novčanik iz zadnjeg džepa. Valeri je izvadila fotografiju Leona Gasta. upitala je. ima li u stanu išta od njegove garderobe ili stvari?” . Na vozačkoj dozvoli je pisalo: Šon Mur. „Možete li da nam pokažete isprave?” . rekla je Valeri. „Samo nam pokažite isprave”. Je li ovo Zan?” „Nikad ga nisam video. Datum rođenja: 23. Ozbiljno. koji je tu stanovao nešto više od dve godine.. rekla je. „Šta je ovo?”. Ne znam čak ni je li mu to ime. „Mora da ste dobili pogrešnu adresu. upitao je klinac i usiljeno se nasmejao. ponovila je Valeri. „Je li ovo Robert Bajden?”. Šta god da je. rekao je klinac.” Valeri je savršeno vladala promenom tona. gospodine Mure”. Adresa u Ouklendu. rekla je Valeri.” „Je li išta od stvari ovde njegovo?” „Šta?” „Da li je nešto od nameštaja.” Valeri je sačekala nekoliko trenutaka. Klinac je pogledao ostale policajce u sobi. „Mi ovde ne istražujemo ilegalan podzakup stanova. Godinama poznajem lika. Od nekog Zana. Klinac je uzeo stan u podzakup od podzakupca..” Nije dugo trebalo.” „Pogledajte ponovo fotografiju. mali. Ispričajte nam kako stoje stvari.” „Od koga je Rob uzeo stan u podzakup?” „Ne znam. „Nikad nisam čuo za njega”. On je prijavljeni stanar ovog stana.. „Tražimo Leona Gasta.

kazao je Šon Mur. Uskoro će doći ljudi da ga pretraže.” „Gde možemo da nađemo Roba Bajdena?”.. faktički nemaju pouzdanih dokaza da je Leon ubica. „U Evropi je”. Dobio sam poruku od njega pre neki dan. Slovarica. ali je morala da podseti sebe da.... A možda je Zan alfa. „Dirholt je zvao sudiju. Nije očekivala da je to Leon. čekajte. kazao je klinac. Ionako će mu tražiti da da uzorak DNK. Bio je to Haloran. Možda dva meseca. Ali predmeti. Moraćete da pitate Roba.” „Ima li išta što pripada Zanu?” „Ne znam. a Leon beta? Dođavola. mislim. „Mislim. Posmatrala ih je začuđeno i odbojno. kazao je Šon Mur. Dopisujemo se preko poruka. upitala je Valeri. „Evo.” „Ko to oni?” „On i njegova devojka. rekla je Valeri. Potpis je bio Leonov.” Počeo je da lista slike u telefonu.” „U redu”. Sve njegove stvari su ovde.. „Nalog je izdat”. da traže dvojicu ubica. „U Francuskoj. „Hranim mačku”. pozovi forenzičare. ne mogu to da dokažem..” „Znate li gde možemo da stupimo u kontakt s njim? U kom je hotelu?” „Ne znam gde je odseo. boravim ovde i čuvam mačku. ne.. upitala je Šona Mura kad je prekinula vezu. Osim toga. „Izdat je nalog za pretres ovog stana. možda je Šon Mur alfa. on će im ga dati. U Španiji je.” Valeri je pozvonio mobilni.” „Koliko je dugo odsutan?” „Ne znam. „Imate li neku Robovu sliku? Na telefonu možda?”...” „Forenzičare?”.” Vitka crno-bela mačka krupnih očiju i male glave pojavila se na simsu odškrinutog prozora. „Da. kazao je. Mislim. Ono tamo je njegova mačka. Pre dva dana bili su u Španiji. i pod dva. Sad je bio vidno prestravljen. Zan? Zan bi mogao biti beta. Ali hoću. ali. Ovaj klinac bi mogao biti beta (mada joj je osećaj već govorio da nije). pod jedan. To je .. ali odeća.” „Sigurni ste da je u Evropi?” „Da. Detektivko Flin. A ako je ovaj mali ubica. „Robovih? Ne znam za nameštaj. ne znaju koristi li Leon Gast svoje pravo ime. Čista formalnost. onda su Valerini instinkti golo govno. Čekajte. siguran sam. a pošto je nevin.

Ruke su mu se tresle. kazao je Šon Mur..” „Smirite se. „Blagi bože”. kazala je Šonu Muru.” Ni to nije bio Leon. šta je ovo?” „Gde ste bili preksinoć?” „Šta?” „Preksinoć. Bili ste tamo. Gde ste bili?” „Bio sam.. upitala je Valeri. Možete li sad da mi date Robov broj. Još jedan mlad zgodan momak od dvadeset i nešto godina. ovde Rob. Nije nas briga ako Rob izdaje stan u podzakup..” Valeri je ćutala pet sekundi.” „U kom baru?” „U Sandaunu”.. odgovorio je. lakonska poruka izrečena tako kao da ga tobož smara što mora da ostavlja poruku: „Ćao.. Kezio se u foto-aparat i pravio blesav. Verujem vam. „Tamo ćemo proći sve detalje. Želimo da razgovaramo s prvim zakupcem. bio sam u baru s devojkom. Valeri je sračunala razliku u vremenu.. Ne brinite. No možda mu je alfa dao slobodno? „Možete li molim vas da mi date Bajdenov broj mobilnog?”. Govorna pošta. Uradi šta treba posle zvučnog signala. nemate šta da brinete. „Nema problema.” „Dobro”. U Španiji je sad devet uveče. Polako. Tehničari će uspeti da odrede je li poziv bio uspostavljen.. Je li gledala u jednog od ubica? Ako se pretpostavi da klinac nije slagao za Bajdenov put u Evropu. „Zamolili bismo vas da pođete s nama u stanicu”. ako ih pozovemo. rekla je Valeri. pa prekinula vezu. Mlad muški glas. Ali. Bili smo tamo do recimo dva ujutru. Spremni da pođete?” „Sad?” .. Što se toga tiče.Rob. Stanite malo. ali obećavam vam da ovo nema nikakve veze sa zakupom stana. pored njega golo rame devojke što je ispala iz kadra. Bio sam tamo. molim vas?” Šon ga je zapisao. onda Bajden nema veze s Klodijinom otmicom. oni će nam to potvrditi. sve je u redu. Jebote. Gde ste bili?” „Bio sam. obrijane glave i vragolastih zelenih očiju s crnim trepavicama. je li tako?” „Naravno da će potvrditi. I s još dva drugara. To je bilo pre samo dva dana.” „Razumem. „Mislim. gospodine Mure. „To je u Ulici Vebster.

. odvratila je Karla. Dovedi mi Eda. Edom i Golbrajtom. Jedan mlad gojazan belac u sivoj trenerci koji je pušio. „Bože. „OK”. detektivko. Sve je videla. ali prošlo je nekoliko sekundi dok se svet nije povratio. rekla je Valeri.” „Čuj.” Valeri je. „Jebote!” „Detektivko Flin. „Dobro sam. Pala je na kolena i verovatno da od udarca nije sasvim izgubila svest. rekla je. molim te. a odatle u Kastro. Primetila je da je Karla posmatra. Ostavi mi Golbrajta i Mojlsa. Oslonila se rukom o zid. „Ako nemate ništa protiv. „Nisam doručkovala”. Moraćemo da idemo od vrata do vrata. ali joj je telefon zazvonio. šezdesetdvogodišnji udovac s jednim . Bio je to Vil Frejzer. „Dobro sam. osetila je nalet mučnine. Vil joj je ispričao kako je otišao u URS. Lester.”. jesi li dobro?”. „Moraš da napraviš malu pauzu”. „Šta se desilo?” Valeri je bila svesna Karlinih tamnih pantalona i ravnih čizama na metar od nje.” „Pričaj”. „Brže ćemo obaviti posao. I stanari koje su ispitivali izašli su iz stanova u hodnik da gledaju.” „Nisi dobro. „Ostaješ?”. rekla je. počela je Valeri. obišla polovinu stanova na sledećem spratu (nisu imali sreće s Leonovom slikom) kad je vid ponovo počeo da joj se mrači.” Karla i Golbrajt nisu bili jedini svedoci. Valeri je tiho pitala Karlu kad je Son Mur otišao da se spremi. „Što ne bih?”.” „Jebote!”. kazao je Vil. opsovao je Šon Mur. Sranje! „Dobro sam”. Jedna crnkinja pedesetih godina s malim detetom u naručju. Nesigurno ali odlučno Valeri se pridigla ne prihvativši Golbrajtovu ruku. Na dve-tri sekunde počelo je da joj iskri pred očima.” Bilo je malo verovatno da neko u zgradi zna gde mogu naći Leona Gasta. Sranje. kad je pokušala da se podigne na noge. Ipak. pitao je Golbrajt. povedi gospodina Mura do stanice patrolnim kolima. koji se sagao i pružio joj ruku. a onda se tunel zatvorio i sve se smrklo. „Na tragu smo. do stana Lestera Džejkobsa. ali nije bilo nemoguće. da stoji i sa očiglednim uzbuđenjem gleda njeno lice i udove. zajedno sa Karlom.. rekla je. Pusti me samo minut.

pa ga je posle pet minuta ubeđivanja pustila da uđe. rekao je klinac. To je sve?” „Nije ti dovoljno?” „Car si. Čekala je nešto u svakom slučaju. ali slučajno su se sreli otprilike šest meseci pošto je King dao otkaz u URS- u.” Karla ju je gledala i čekala da joj ova prenese vesti. Zan.” Zander. Naš je tip kazao Lesteru da je kupio kuću u Juti. Valeri je bila zamišljala da se piše sa Z. Vile. .8 Ne znam ni je li mu to ime ili prezime.zdravim plućnim krilom. „Molim?” „Ime mu je Leon Gast.” „Vidimo se u kancelariji. rekla je Valeri. Kad je Vil stigao kod njega. rekla je Valeri. „Koristi lažno ime”. dobio je bronhitis i nije se javljao na telefon. „on i Lester nisu bili baš drugari. Ja sam dobio Zander King. kazao je Vil. Nastavi. „Dobro. Ali bar imamo državu. „Leon Gast”.” „Adresa?” „Nemam.” „OK.” „Da skratim priču”.” „Nisam dobio to ime. Prepoznali su ga sa slike iz zoo-vrta. ćerka mu je došla da ga obiđe.

Kad ne bi radila ništa. Legla je na stomak i prstima prepipala sve što je mogla. imala bi tek nekoliko sekundi. Dugo je pogledom pretraživala svaki pedalj podruma koliko joj je to svetlost golih sijalica dopuštala. telo što zapinje konopce. . Užas je bio kao druga osoba u kavezu s njom u koju nije smela da pogleda. I zato je zadavala sebi šta će da radi. mora tačno da zna gde je to kad sledeći put budu otvorili kavez. Morala je da bude spremna. Pod njom je bilo deset-petnaest centimetara praznog prostora. bilo šta. Dovoljno da zavuče ruku skoro do lakta. nunano. Bog. PEDESETO POGLAVLJE Dete u Klodiji uporno se hvatalo za misao da neka sila mora da joj pritekne u pomoć. Zato što bi. Nije mogla znati čega ima u onih pet-šest kartonskih kutija. zgađena. Kosmos nema inteligenciju. vene na vratu što su iskočile dok joj čep prigušuje vrisak. i da im se otme. Ipak. Gledala je u kutke kao da može da ih natera da iznedre baštenski alat. I ništa više. Sad je sebi zadala da pretraži šta ima ispod peći. kome su presekli pupčanu vrpcu. na ona dva muškarca kako je drže i njihov dah na njenom licu. osećala bi jedino strah. Tamo je bio debeli sloj prašine i prljavštine. njenu potpunu bespomoćnost. Ženin beo stomak odjednom je krvavi osmeh. voljeno. zarđalu sekiru. koje je povijeno. videla onu ženu s video- snimka. Zanderova ushićena koncentracija i nož što prodire. uzdrhtala i sama. Ali nije bilo ničega. Ako je nekad u to i sumnjala. Telo koje se tako prosto otvara. slomljenu metlu. ni dobroćudnu ni zloćudnu. Isto ono telo koje je rođeno. Možda čak ni toliko. Nema ni duha pravde. Ali njeno zazivanje naišlo je samo na tišinu i prazninu. Pomisao na to. Da im se otme. sad je bila sasvim sigurna. Bog ne postoji. Duh pravde. vratio joj je sav užas. Ako ima ičega što bi moglo da joj posluži kao oružje. Morala je da zada sebi nešto da radi. Sve je to videla i nije mogla da uradi ništa sem da se šćućuri uz peć i obgrli se rukama. Neka dobroćudna inteligencija u kosmosu. kad bije pogledala. Uzaludnost tog truda iscrpla ju je. telo se rastvara.

Znala je šta bi jedino mogla da upotrebi. Ogrebala se o zarđalu ivicu podnožja peći. Kako? Šta misliš? To ju je smirilo. Dovoljno teška da bi dobila malo vremena ako bi ga jednim tresnula po glavi. Smirilo ju je jer je znala odgovor. Sličan prazan prostor. Bilo je to kao da je progutala nešto što sad tiho živi u njoj. Izvukla je ruku. priznata je - ali bila je previše zastrašujuća da bi se sa njom suočila. možda malo širi od onog ispod. Logika je imala i zaključak: A desiće ti se svejedno. Pomisao na to da će ga istrgnuti golim rukama bila je smešna. Misao je bila deo nje. Osim jednog delića nje koji je govorio: Ako je izbor između toga i onoga što se desilo ženi sa snimka. Što je značilo - logika je bila i čarobna i užasna - da bi trebalo što pre da stupi u akciju. A sve u njoj govorilo joj je da ne može. Krvi. Nije bilo nade. Razboleo se. kako je pretpostavljala dok je bez daha pipala kao da čita Brajevo pismo. Ruka joj je poraženo pala. Ali kad već jeste. Brutalno je bilo dopustiti tu misao. Posvetila se pozadini peći. Isto. Nije bila spremna. Bio je čvrst. Ni najmanje se nije mrdao. onda možeš. Prstima je očešala ivicu nečega. jeste. Obavila je prste oko donjeg. a ne sa dvojicom. Nije mogla da podnese istinu. Nije mogla da je podnese. više nije mogla da je poništi. Pokušala je s gornjim. Bila je to tanka metalna pločica u koju je. Što je značilo da na neko kratko vreme ima da se izbori samo s jednim. bio utisnut serijski broj ili . Čitava konstrukcija bila je pričvršćena za zid sa četiri velika metalna nosača. Dva sa druge strane bila su joj nedostupna. najbližeg sebi i cimnula da vidi da nije labav. Baš imaš sreće. Uspravila se na kolena. Navrlo joj je nekoliko kapi krvi. U akciju? A šta bi to mogla da uradi? Logika je opet bila tu: Moraš da ga navedeš da otvori kavez. Grip.

Okrenula se. Nije marila. Došlo joj je kao olakšanje. Svaki okret gadno ju je pekao. Onaj od pet bi (u stilu Zlatokose) bio taman. Ukoliko joj isklizne. da dobije čvrstu oštricu. Njen tata je imao kutiju sa alatom što je mirisala na ulje i metal. Još nešto osim njenog mesa i krvi. Dva novčića od dvadeset pet centi i jedan od deset. ali tanja od registarskih tablica.. mogla bi pasti van njenog domašaja. To je komad metala. Ako bi uspela da otkine pločicu. Pravimo im smeštaj od pet zvezdica. ali je mogao da prođe. istegla. ali ostala su samo dva - gornji desni i donji levi. da je savije skroz. Okret od trideset stepeni. Klodija je opipala pločicu da vidi koliko je debela. nešto. u svakom uglu. a da ipak može da ga odvrće. Prestani da se treseš. Pločica je sad visila o jednom jedinom šrafu. mogla bi da je previje. A ja ga nemam. Bila je oduševljena idejom da će ptičice otkriti predivnu udobnu kućicu. Izvukla je ruku. Novčić od dvadeset pet centi bio je preveliki. Ako bi uspela da je otkine. Nemoj da ih ispustiš. Pravimo im vrapčji Ric. Novčić od deset centi nije bio taman. To je ipak bio dokaz da nešto radi.. ali samo je to i imala. Morala je da pazi. da će se useliti u nju. Da postavi između sebe i njega. Savitljiva? Probala je da savije nezašrafljeni donji desni kraj. a da se ponovo ne ogrebe po ruci. Uradi to kako treba. Nešto što može da drži.neka tehnička specifikacija.. Mogla bi da je previje nogom ako već ne rukama. Prvi šraf - gornji desni - bio je izvađen. Nije bilo dovoljno prostora da okreće novčić.. Donji levi je bio olabavljen. Filipsovi šrafovi. pa je za promenu gurnula u džep. Čudo inicijacije u ovu očinsku misteriju: uradi sam. pribila ruku uz šraf što je više mogla. skloniti se od zime. Trebalo je da bude zašrafljena sa četiri šrafa. dodaj mi svrdlo za bušilicu. Bolje da mi ptice budu zahvalne. . Deblja od konzerve. Da njome odvali podnu dasku? Jadno je to bilo za šta se uhvatila. Klodi. kazao je. Manevrisanje je bilo nezgodno. Pomislila je: Onaj od deset centi biće premali. Utrnutim prstima opipavala je šrafove. Novo iskustvo kad mu je onog dana pomagala da napravi kućicu za ptice. Nije ulazio u usek na glavi. Okrugla glava sa krstastim usekom. Blago se povio. Imala je tad šest ili sedam godina. Dobro.

Pločica nije bila dovoljno jaka da može njom da odvali dasku s poda. osnovao firmu HitRajt. Pao. Ali čak je i to doprinelo osećanju male pobede. Šraf se odvrtao. Ljude koji ga vole. Tišina. Još jedna vrata su se otvorila i zatvorila.5. Zazveckao. Ruka joj je bila znojava. Nerviranja oko troškova i povraćaja poreza. Metal je prosto bio previše savitljiv. Iskoristi je najbolje što možeš. Pločica je bila dugačka dvadeset pet centimetara. HitRajt XS200. Obavila je prste oko ivice pločice i povukla je ka sebi - prekasno se zabrinuvši da će se škripa metala čuti. videla ju je savijenu po dužini - neka duboka logika odbrane govorila joj je da što je oruđe duže. Logo proizvođača: HitRajt. Išlo je. Otrla je ruke o farmerke. A ideja da prokopa sebi put ispod rešetke bio je smešan. Misli. pri tom pokretu se ponovo ogrebala po ruci. verovatno pre više decenija. Neko je. Alternativa je bila da ga previje ili urola po širini (a bol kojim će morati to da plati već je osećala u rukama). U hodniku iznad nje začuli su se koraci. prsti nervozni. Naziv modela: XS200. ne bi bio dovoljno jak i savio bi se pri udaru. Šraf se zaklimao. ali znatno čvršće. a široka petnaest. kratku nepravilnu cigaru od metala. Čitavu predivnu uskovitlanu masu običnih sitnica koje nikad neće ceniti dok ga ne zadesi nešto ovako. Kad je pokušala da zamisli pločicu kao potencijalno oružje. . i debljine oko tri milimetra. Sledila se. nego dvaput. dugotrajan poduhvat koji je zavisio od toga hoće li je uskoro ubiti ili ne. slab. Gore su se vrata otvorila i zatvorila. Od položaja u kome je morala da leži rame ju je bolelo. Tako će dobiti nešto dugo tek petnaest centimetara. Još jedan. A ona bi imala samo jednu priliku. U glavi joj se javljala misao koliko je ovo apsurdno - uzdala se u tanku metalnu pločicu - ali ju je potisnula pošto druge nade nije bilo. Ah sad je videla da to neće ići. Zatim niz utisnutih brojeva koji joj ništa nisu značili. Nemoj ovo da zajebeš. Taj bi imao život. Zamislila je tipa s maskom za zavarivanje i u teksas tregerkama. Uprkos svem trudu. Neko iz sveta koji je izgubila. Pivo s prijateljima. Sve i da ga previje ne jednom.5. to manje moraš da priđeš da bi napao.

Slomila je dva nokta. Kad bi bar imala čime da je izlupa i zašilji. ali metal je sad već bio previše nabijen. Kad je završila. A i dehidrirala je. i to je bilo poboljšanje. Završi to. Glava ju je bolela.. Obuhvatila ju je šakom. beznačajnost ishoda nije se mogla sakriti - kržljava palica kojom ništa neće uraditi osim ako je ne zabije pravo u oko. pa ćeš popiti malo vode... I zastrašujući. Da je stvori. Ne da čeka priliku. činilo se. napravila bi šiljak. kazala je sebi. Stalno je morala da staje i gura šake pod pazuhe da ublaži bol. pa uradila isto. To ju je podsetilo na ono kako su Alison i ona nekad uvijale ljubičaste omote čokoladica kad su bile male. koliko? Nije jela ništa od onog burita u Hol fudfistu kad god da je to bilo.. Okrenula ju je za četrdeset pet stepeni. Osećaj je bio dobar. Da je mogla da je okrene još dvaput. Nije jela već. dugo potrajalo. Cigara zašiljena u korisno i opasno V. Ne. Kad se setila čokolade. Spustila ju je na pod i nagazila jedan kraj da ga izravna. delić nje se požalio da je gladna. Počela je da uvija metal. To je. . Prsti su joj se bunili. Jer sad joj nije preostalo ništa više sem da čeka priliku da je upotrebi. Ipak. Nije išlo lako.

Zander je živeo sam u oronulom stanu nedaleko od skladišta i malo posle njihovog prvog susreta Poli se našao kod njega. Tako je nekad bilo. Seo je na praznu klupu pored klupe na kojoj je sedeo Zander. koji je skitao od svoje petnaeste godine. Niti kako je to duboko u sebi znao. pa poželi da smesta izađe odatle. Ti si mi kd kamen o vratu. Zander ga je sasvim oduševio i privukao. dobio je minimalno plaćen posao u skladištu- hladnjači u Preskotu u Ouklendu i jednom je otišao iz kantine za vreme pauze da pojede sranje od sendviča kraj vode. Njih dvojica su . Napolju se srebrno-plavo nebo u sitan sat prostiralo nad praznom zemljom. Krevet se osećao na buđ. Digao je ruke. PEDESET PRVO POGLAVLJE Gore u svojoj turobnoj sobi s polovnim nameštajem Polije gledao video-snimke i pokušavao da drka. Poli. Ona padanja u san. izgubiti toplinu njegove volje. kad god bi pomislio da je Zander sad zauvek otišao. Poli je bio u isti mah i uznemiren i izgubljen. i posle čudnog razgovora od četrdeset i pet minuta (on je pričao mnogo. Zander je oduvek govorio s vremena na vreme takve stvari. Kad je pre pet godina upoznao Zandera. kad malo bolje razmisli) prestao da se smeši - i time ti kaže da ne misli tako. kao da je pronašao sebe. svet bi se nadneo nad njega ogroman i neuravnotežen. Nekad bi posle njih napravio malu pauzu i zagledao se u tebe nekoliko sekundi. kako ulazi u bar i vidi ljude nagnute nad pićem. kako se vuče između rafova u jarko osvetljenom supermarketu. a on bi u njemu video sebe sasvim samog - kako stoji po susnežici na autobuskoj stanici. Ni kako je bio ubeđen u to. A on ju je u poslednje vreme prečesto gubio. oni jebeni mini zombi izleti. Zander malo). pa bi se nasmejao - tako da znaš da ne misli stvarno tako - i okrenuo. Ovih dana nije bilo dobro biti sa Zanderom - ali biti bez njega. Nije išlo. koji je u to doba bio Leon. Samo je ležao i zurio u plafon. a kita namazana vazelinom ležala mu je mlitavo kao mrtva riba. Kad god bi se to desilo. bilo je još gore. Ne bi znao tačno da kaže kako se to desilo. Ali odnedavno je (baš i ne odnedavno.

Zander se nije smejao. Samo je sedeo okrenut iz profila i nije pio pivo. Majka mu je koju godinu kasnije stradala u saobraćajnoj nesreći. a već sledećeg ga ubijali od batina. koji je sedeo ispred vrata s mrežicom (ostavljala ga je samog u kući po nekoliko sati svakog dana). Bluza joj se pocepala i jedna dojka joj je ispala. Nedelje i meseci koji su usledili prošli su Poliju u izmaglici zavisnosti. ali posle nekog vremena Zander je rekao: Ček’ da vidiš ovu pičku. Otac ga je napustio kad je bio mali - bilo mu je pet ili šest godina. na šta se Poli zasmejao. počevši od njegovih roditelja. Kola njegove majke zabila su se u poplavljen iskopan rov. već prvu koju je Poli dobio da vidi - Poliju kao da su svi mišići i kosti načas došli na mesto. pa iz spavaće sobe doneo DVD u običnom crnom omotu. Desilo se to tik pred njihovom kućom u Delaveru. Uz sve ostale bio je osuđen na klaustrofobičnu povučenost kao da je znao da će ga. Zander je bio prva osoba koju je upoznao uz koju se nije osećao zaključan u sebe. Sve je oživljavala: ogromno nebo. ruka izvijena na pogrešnu stranu kao ruka lutke koju možeš da vrtiš. šta god kazao. pa je jedan tip rekao - jebote. Bilo mu je dovoljno samo da bude uz Zandera. Kao da je prepoznao nešto što je već video. pa nije . Kad mu je Zander pokazao prvu devojku - ne svoju prvu devojku. pa ga je na kraju preuzela Služba za zaštitu dece. Bila je pijana. Video se vlažan cigleni zid i patos. odvratno - pa joj kurcem obrisao sline. pre ili kasnije pogledati kao da je pao s Marsa. još pre nego što se rodio. nešto što je znao od pre. Stvari su mu i dalje bile tu. Zvuk loš. istrčao je i pogledao. a Zander malo) i satima gledala porniće u mukloj tišini. Poli. prazno pakovanje iz Mekdonaldsa. a devojčine ruke i noge bile su pune modrica. Glava joj je bila krvava. Tako mu je bilo celog života. Počelo je sa običnim sranjima. Neka latino riba puna akni od šesnaestak godina i tri tipa koja je jebu u dupe i žigošu. a Poli je iz dana u dan osećao kako ga Zanderova aura ispunjava tihom energijom. Njih dvojica su se potom dala na put. kazali su posle.pila pivo (opet Poli mnogo. Zbog loptice kojom su joj zapušili usta sline su joj izbile na nos. točak kamiona u prolazu. Produkcija je bila nikakva. obišli su kolima celu zemlju. Posle toga su ga slali od jednih do drugih daljih rođaka. koji bi se jednog trena smejali nečemu što je rekao ili uradio. i udarila je u parkirani buldožer koji su radnici što su popravljali glavne vodovodne cevi ostavili tu sa ostalim vozilima preko noći. A onda se jedne noći u motelu Super 8 nadomak Sent Luisa Poli probudio i video da Zandera nema.

On i Zander tako su se dobro razumeli. kazao je Poliju: Idem da sklonim stvari. Znao je kad da gleda. Samo je zatvorila oči i vrištala. Poli je video sebe kako se okreće i vraća do kola. s druge velika šuma. Predugo je bio u sobi. Ne gnjavi. a Polija je iznenadilo to što nije osetio paniku. ali nije znao šta to. kazao je Zander kad je otvorio gepek. Zato što je bolestan. Novac. Bili su na nekom sporednom putu negde u Juti. ustao s kreveta. a Poli se sunovratu) u sopstvenu budućnost s prijatnim osećanjima prepoznavanja. Pre nego što je Zander dobio novac. Video je sebe u drumskoj kafani s ružičastim separeima kako sedi za šankom sa šoljom kafe i matoru konobaricu umornog osmeha. Naboj oko Zandera kazao je Poliju da ne pita ništa. A kad je Zander počeo da radi nožem. Onda je rekao: I. Svaki pokret bio mu je vođen nevidljivim rukama. Znao je šta da radi. hoćeš da znaš šta je u gepeku? Poli se setio mirisa drveća i meke vlažne zemlje. pošto je pomogao Zanderu da je veže za drvo udaljeno od puta. kazao je .ono skroz otišao. Ne gnjavi. jaka i hladna. već neko božićno uzbuđenje. Mora da ode i obiđe Zandera. Ne diraj joj usta. Znao sam čim sam je video. U jednom trenutku. S jedne strane prazna polja. a Zander je znao da je Poli to čekao. mokar put što blista na suncu. Imam ašov u kolima. kad da se skloni. I to smesta. zakopčao šlic. kazao je Zander. Zamislio je vedro vlažno jutro uokvireno velikim prozorom. Zander se vratio narednog popodneva bez ikakvog objašnjenja i rekao Poliju da moraju da pođu. Vozili su se stotinama kilometara u skoro potpunoj tišini sve dok Zander nije zaustavio kola davno pošto je pala noć. Daha koji mu je u oblačićima izlazio iz usta. Devojka bi ga povremeno pogledala kao da pokušava da ga odvoji od Zandera pošto je on. Ali njemu bi oči uvek skrenule u stranu kad bi se to desilo. Poli. Onda joj je Zander pocepao košulju. Samo joj ne diraj usta. Poli ga je video da je nešto ugurao tamo. nije pipnuo. predaje i olakšanja. Zander je sedeo nekoliko trenutaka s rukama na volanu. Gospode! Što ga on nije dobio? Bacio je ajped u stranu. To je bilo pre nego što je počeo sve da snima. Kad je Zander završio. Čak ni sam Poli nije znao da je baš na to čekao dok mu Zander nije rekao. Nije bila mrtva. Padala je bila kiša. a šta da ne radi. ona je vrisnula preko čepa. prestala je išta da gleda.

Bila je to tiha zavera koju je samo Zander mogao da spreči.sebi. Ili je Poliju bar bilo lakše da je ne vidi kad je sa Zanderom. . Bilo je to u vlatima trave. Ali naravno. u očima nekog što ga posmatra kroz prozor autobusa. u bojama prodavnice 7-ileven. nije se radilo samo o tome. Kad god bi sad Poli ostao sam u tišini. spopao bi ga osećaj da se svet ustremio na njega.

Zaćutala je na nekoliko trenutaka. rastočili. Kao da je znala. bilo je tu nepokriveno ogledalo na plakaru koje ga je začikavalo onim ne sasvim istovetnim odrazom. Ali kad god bi pomislio da sigurno zna gde je. Setio se nemerljivog vremena pošto su ga onog dana pronašli kako luta šumom. ovo što nm se sad dešavalo bilo je samo nova zakukuljena verzija onoga što mu se godinama dešavalo. Koliko je znao. vidim da si poneo zalihe hrane! To je baš pametno od tebe. Onog osećaja da će se nešto strašno dogoditi bude li ga pustio. Ludo drvo. Kako nije hteo da pusti ranac. Soba u kojoj su učili lekcije. kratke kose i nasmejanog lica vrlo nežno otvorila stisnute prste. Tegla putera od kikirikija. Bez prozora i s treperavom neonkom što zuji. Usta su mu posle nekog vremena bila previše suva da bi jeo. Po stopalima je imala vene nalik izlomljenim ljubičastim munjama. Bilo je nečeg u njoj što mu je budilo želju da pritisne ruke tamo. bio je tu televizor (nerviralo ga je što ne može jasno da vidi epizodu Pravih domaćica iz okruga Orindž). Podrum u kući mame Džin. Sad je zurio u nju dok su predmeti i slova na njoj onako izluđujuće . rekla je - zavrištao je i udario je. ali slovarica je sad ležala na podu napola odvijena. On toga nije bio svestan. ali kad je žena pokušala da mu je uzme - da mu je čuva. Zander je utonuo u san s rukama položenim preko nje. Banana. U dvorište pred kućom smeo je da izlazi samo vikendom. Svetle farmerke. Ali kako je mogla da zna? Nisu hteli da mu je ostave. oblici bi se iskrivili. upitala je pažljivo odmotavajući slovaricu. Mama Džin je bila visoka i imala kruškastu građu. Potom mu je neka žena blagog glasa. Slovarica je pala s kreveta. Velika oblina njenog stomaka što se spuštala do između nogu bila je meka i teška. zar ne? Polupojedena jabuka. Leon je morao da se prisiljava da je ne gleda. nosila je visoko podignute. O. A šta je ovo. U pojedinim trenucima bio je gotovo ubeđen da je u krevetu u seoskoj kući: bio je tu prozor sa dopola navučenim zavesama. PEDESET DRUGO POGLAVLJE Zandera je tresla jaka groznica. Čips. raspršili i druge stvarnosti zauzele bi njihovo mesto.

” To je bila nežna faza. Jabuka crvena. kazala je mama Džin. „Sad više nisi usredsređen”. ako to ne naučiš. tvorile nove oblike. Čega se toliko bojiš?” Uvek ga je to pitala. Uvek kao da se nervirala što mora da prestane da bude fina. a ona je bila toliko zbunjena da bi se Leon zapitao je li se zaista ovo i pre desilo. A ona kao da je samo na to i čekala. Slova i njihovi nazivi u njemu su se razdvajali. Polako. „Ne tražim ja od tebe da naučiš kineski”. Kao da nije znala. Zar ne shvataš da ćeš. Zato ih i brkaš.” Kad bi to rekla (Leon nije znao šta je to „strpljenje” osim da je to nešto nevidljivo što je on nekako uspevao da otera od nje. na šta bi ona pogledala negde drugo. ali nije mogao da se obuzda. kao pas koji bi iznenada nanjušio nešto u drugoj sobi. Harpun je bio srebrn. rekla je i kratko se nasmejala.igrali. Pušila bi kao da je ljuta na cigaretu. Uvek je tako počinjalo. pa otrčao da to nađe). „Vidim ti to na licu. Ponekad bi trajalo duže. ponovo se raspadale. kao da se ovo nije već toliko puta dogodilo na sasvim isti način. a oči ga bole tamo gde bi trebalo da budu suze. „To je samo prokleti alfabet. Crne linije koje su ih tvorile raspadale su se. Drvena stolica zaškripala bi od naglog premeštanja težine i mama Džin bi se našla na nogama. „Stvarno ne znam. jedno po jedno. rekla je. glas bi joj bio tih i smiren. biti retard celog života? Nije ni čudo što te je majka šutnula. Sav si nervozan. Ili ne baš fina faza. Zvučala je kao da stvarno ne zna.” . Glas joj je bio tako blag. „Sad samo hoćeš da me nateraš da izgubim strpljenje. „Ne znam zašto moraš to da radiš”. Znao je da nije pametno da gleda u nju. a sunce što je dopiralo kroz prozor tvorilo je dva zlatna novčića na njenim naočarima. a gde nikad nisu bile. kroz prozor ili u dim što se vio iz njene cigarete. rekla je lica okrenutog na drugu stranu. Leonu glava postaje vrela. Kao da je želela da ta fina faza još malo potraje. Balon je bio plav. „Ponovo”. polako kovitlale. to bi bio početak kraja nežne faze. Da nije sanjao? Na to bi je pogledao. rekla je mama Džin. već ona u kojoj je on tera da izgubi strpljenje. Znam i da si uplašen. Sličice na slovarici bile su jarkih boja. Leon nije razumeo: kineski su bili oni braonkasti rezanci u kutiji koje je ponekad jela. Leon je znao da je uzalud. „Znam da se trudiš”. Zašto to uporno radiš?” Ponekad bi već samo to bilo dovoljno. „Počni ponovo.

ludo dvonogo drvo. . na zeleni travnjak. U tom trenutku Leonu bi se vilice ukočile. Ponekad bi pokušao da se usredsredi na pogled što se pružao kroz prozor. a lice zajapurilo. na šumu iza. pa dugo poćutala. zaslepljujuće belo poštansko sanduče. U toj tišini Leon je osetio kako se soba ispunjava onim za šta je znao da sledi. „Ti čak i ne gledaš \ kazala je mama Džin.

kazao je Zander neobično razgovetno. Ili po mačetu. Ili mu lomi lobanju. Jebemti!” „Čuj”. Drhtala je. kazao je Poli. . Ne uradiš kako treba. Poli. Kako je podižeš. Trebalo je da bude kišobran. Zander tu ne bi mogao ama baš ništa da uradi. Tresao se pod pokrivačem. Nije voleo da ga vidi takvog - slabog. A u njoj je bio pištolj. A Poli onda zamahne mačetom iz sve snage. Zamisli njenu težinu. Nije ni primećivao gluvu tišinu u sobi dok je Zander nije prekinuo. Nije? Jednim delom bio je oduševljen. Oseća kako mu preseca vrat. Zander možda trepćući otvara oči taman na toliko da vidi šta se sprema. Onda sve ode. „Ne izgledaš dobro. Ruke su mu bile teške. Ne. Poli se na to trgao. slab i izgubljen. obarač i sasuo mu metak u glavu. državnih službenika u tamnim odelima - koji to posmatraju i polako mu se prikradaju. vatrogasaca. a oči su mu se pod njima mrdale. konobarica. „Šta?” „Idiote. PEDESET TREĆE POGLAVLJE Poli je stajao pored Zanderovog kreveta i posmatrao ga. Iako se užasavao toga kakav bi bio svet bez Zandera. otišao po pištolj. i da kad bi sad on. ljudi što idu na posao. Zander je otvorio oči. rekao je gledajući u Polija. „Hoćeš da probam da ti nabavim nešto? Neki lek?” Zander je polako i nespretno izvukao desnu ruku ispod pokrivača. kroz glavu mu je prošla neverovatna misao da je eto Zander tu. kazao je Poli. povukao . uperio ga u Zandera. Pomislio je: Jesi poludeo jebote? „C kao dinosaurus”. Od te slike zavrtelo mu se u glavi. Poliju se javila slika stotine ljudi - policajaca. „Gospode”. jabuka. Prekineš stvar. Lice mu je bilo mokro. Zamisli to. Kako se osećaš?” Zanderovi kapci bili su zatvoreni. bolničarki. „On je kriv”.

Nikad nije razmišljao o smrti. Ruke i noge su mu se batrgale da ga usprave. rekao je Zander. bio je svestan i slike na TV ekranu što je bleštala u mraku sobe: dve neverovatno lepe žene golih ramena što ručaju u bašti za osunčanim stolom sa snežnobelim ubrusima dok im šampanjske čaše i nakit blistaju. Zanderova šaka na pištolju bila je vlažna. Sve se umirilo. Poli je uzmicao kao da lebdi. Smrt odjednom tu pred njim. Nije bilo bola. posle duge pauze. Kosa mu je . na mesto gde bi morao da ideš napred kroz mrak sa samo nekoliko zvezda. Povezao je. ali kao da je na njima imao na desetine mekih tegova. Zglob mu je načas pao kao da je slomljen. pokušavalo da se pomakne. Poli je osetio da je soba u šoku od praska. Pomisao na smrt i na odlazak negde gde će ga zadesiti nešto gore od zavere svih ljudi koji mu se prikradaju. Samo je nejasno osećao kako se svet iznenada izokrenuo. Video bi ga i ono bi videlo tebe. a usne su mu se pomakle. A onda. a ono što bi se potom desilo trajalo bi zauvek. Telo mu je nešto radilo. Zanderu su kapci zatreperili. Oči im izgledaju kao prstenje s draguljima. Uperio ga je u Polija. ka nečemu što te zna i što te je prozrelo i od čega te ništa ne može zaštititi. Činilo mu se da ima sve vreme ovog sveta da poveže: Zander je promašio. Bizarno. Ležao je na boku na podu. bio bi sasvim ogoljen i na kraju bi ga video. Rez dok im kamera snima lica u gro- planu. zidovi i plafon kao da su prestali da budu povezani. „Jebemti. Ali sad ga je u tami crnila preplavilo nešto neodređeno. jebemti” - čuo je sebe kako tiho govori. posle čega bi usledilo osećanje ludo slatke električne živosti i neodređeno treperavo vreme između tog trenutka i sledećeg. Samo je bio opčinjen njihovim toplim telima klizavim od krvi kojima je mogao da radi šta hoće. Osmesi koji deluju kao da se mrze. kako se činilo. Metak je pogodio plakar. Miris kordita kao ožiljak na mirisima starog drveta i vlažnog maltera. a onda se malo- pomalo ispravio. „Trebalo je da bude jebenajabuka”. do sledeće žene. Nišanio je da opali još jednom. jebemti. Sićušan detalj utisnut u zaglušujući prasak. poslednjih nekoliko zvezda. kao da ideš ka ivici kosmosa. Zander je opalio. zvuk pucanja drveta. Naleteo je leđima na plakar. Ni o svojoj niti o smrti onih žena. Kao da mu samo vrhovi prstiju dodiruju pod. pod. Poli je na trenutak sasvim obamro.

Iz Zanderove sobe ništa se nije čulo. Od groznice poludiš. Bacio je pogled kroz kuhinjski prozor očekujući da će ugledati na hiljade ljudi odlučnih lica kako idu ka njemu. Poli ni o predmetima nije razmišljao kao ni o smrti. Poli se nekako uskobeljao na noge i pobegao iz sobe. Dečak koji se prikrada usnulom džinu da mu ukrade harfu. Tiho se vratio na sprat s podignutom puškom. Zander je pucao u njega. Stao je tik uz otvorena vrata. ali onda ga je snaga izdala i ruka mu je pala na krevet. U bunilu je.na znojavoj glavi delovala tanko. kad bi im svukao farmerke i cimnuo gaćice. Bili su tu. Strčao je dole i uzeo pušku. Kao ptiče. Bilo je to golo meso. sagnuo se. Ispod glasa koji je govorio sve će biti u redu čuo se još jedan (koji je govorio ne. Moraš da mu uzmeš pištolj. Zapanjivši samog sebe. U bunilu. Malo je pomerio ruku što je još drhtala. bili su mu na rubu misli - ali uvek bi se zaustavljao. Disao je na usta. Sve će biti u redu. Nije mogao jasno da razmišlja. Nije ispustio pištolj. Bilo mu je užasno što je samo u čarapama. Ali tu su i one gluposti o jebenim jabukama. neće). Poli se na trenutak čudno osetio što se identifikovao sa njima. Napunio je. pokvarena kola i prazna zemlja u suton što se prostirala na sve strane. pomislio je Poli. uvek ponovo počinjale to da rade kad bi im strgao bluzu i brus. Spavao je. Jednom je kao vrlo mali bio kod nekog drugara i tamo im je neka odrasla osoba čitala priču Čarobni pasulj. Zander je pucao u njega. čak i kad bi ih prisilio da prestanu da vrište i da se vrpolje. Ali nije bilo ničega. Žene bi. Pucao je u tebe jebote. Ruka mu je opušteno ležala na pokrivaču. Sasvim polako se primakao da proviri u sobu. Samo niske šupe. Težina i čvrstina puške delovali su mu čudno. Imao je osećaj kao da je skinuo svu odeću. Bilo je to ogoljavanje. Dečak spram njega mali kao majmun. Ali Zander je bio bolestan. prsti mlitavo obavljeni oko drške pištolja. Ti si mi kd kamen o vratu. U knjizi je bila slika džina prevaljenog preko ogromnog stola. Sve će biti u redu kad se povrati. Zanderu su oči ponovo bile zatvorene. ali ko zna šta može da se desi dok je ovakav. ali on ga je ignorisao. . Poli je prislonio pušku uza zid. Ručerde i tamna kovrdžava kosa. odvezao pertle i izuo cipele.

Znoj je liptao s njega. nije imao mnogo vremena da razmišlja o tome šta bi to značilo. Držeći pušku što je mirnije mogao. Izvukao je pištolj iz Zanderove ruke i gurnuo ga u zadnji džep. ušunjao se u sobu. a ona mala kučka u podrumu bila je najlepša dosad i on je već osećao njene naježene sise i kako će mu biti slatko da uđe u nju. Tri koraka. Stegao je pušku. nije dogodilo. No taj je osećaj zgasnuo kao iskra koju proguta mrak. . iz podruma začulo udaranje. Palo mu je na pamet da je možda i on dobio grip kao i Zander. U priči čarobna harfa poviče „Gospodaru! Gospodaru!” kad je dečak uzme i Poli je načas u bunilu bio ubeđen da će i pištolj uraditi isto. Pet. ne smeš da se pitaš da li možeš. Kad kucne čas. ali koža mu je bila hladna. Onda će se Zander oporaviti i sve će biti u redu. Zander će se oporaviti i sve će biti u redu. Kad god bi pokušao da zamisli Zandera kako otvara oči i podiže pištolj - kad god bi pokušao da zamisli sebe kako povlači oroz puške. Četiri. Pošto se. pružio ruku. kad je ponovo obuo cipele. Zander je ispustio tih zvuk - zamumlao je - ali oči mu se nisu otvorile. telo puno straha kao topla dobrodošlica. Umesto toga kazao je sebi da zasad treba samo da mu uzme pištolj. Ipak. provrila i rasula se. pa krv šikne iz Zanderove raznete glave - ta bi slika zapenušala. Poli se naslonio na hladan zid i dugo tako stajao. Kad se našao u hodniku. naravno. Našao se kod kreveta. Ali to se.

svakako će se desiti. Hladan deo njenog mozga znao je da tako treba. Svaki put kad bi rekla sebi da joj je to jedina šansa. Instinkt joj je govorio da čeka. ona dvojica će je silovati. To je znao onaj deo nje koji nije bio nalik Alison. Za Klodiju je istina oduvek bila istina. Instinkt joj je govorio da ne radi ništa što bi isprovociralo ljude koji su je zarobili. a niko ne dođe da je spase. osim toga da će to biti sve ili ništa. Ali on je bio slab u poređenju s njenim instinktima. Jednom kad je Alison otrčala posle svađe sva u suzama. tiha i inteligentna žena koja je obema ćerkama dala dosta slobode u . mučiti i ubiti. PEDESET ČETVRTO POGLAVLJE Klodija je verovala da je odlučna. Zasad je ipak. shvatila bi da ne može da se pomakne. S obzirom na to da je zaključana. ma koliko ružna bila. povređivala. nedelju - ali ako joj ne stigne nikakva pomoć. Sve što je mislila imalo je izopačenu matematičku preciznost. dan. Svaki put kad bi skupila hrabrost i u sebi kazala sad. Čitavog svog života šokirala je. Ne može. bio nedvosmislen. Ne možeš ti to. nemoj. u ovim dragocenim trenucima. moli se i preklinje. njena majka. Onaj zbog kog je bila nedopadljiva. znala je. U to nije imala nikakve sumnje. zgražavala i istinski plašila ljude jer nije imala strpljenja da poriče. manje ili više povređena. sat. To bi se moglo desiti za koji minut. Neće upaliti. bila dobro. Ako ne uradi ništa. i sama. Pomisao na to da će uraditi nešto što će to promeniti - pomisao na to da će svojevoljno uraditi nešto što će je na ovaj ili ovaj način odvesti iz ovog sad u nešto nepoznato (nepoznato. ali kad je kucnuo čas. Ne možeš. Ne može ona to. izriče bezazlene laži i odvraća pogled samo zato što je nešto ružno. S obzirom na to da je jedino za šta može da se uhvati mogućnost da neko dođe da je spase. Onaj instinkt duboko u njoj bio je da što duže ostane u životu. To je ludost. nada se. onaj duboko usađeni nagon za životom navro bi u njoj i rekao: Ne. Što je značilo da joj preostaje ili da čeka i nada se da će pomoć stići - ili da pokuša da pobegne. dugo je samo stajala obgrlivši se rukama i tresla se. Ali rezon je. da će je ili izvući iz ovoga ili ubrzati užas njene budućnosti u sadašnjost) bila je nepodnošljiva.

A ako uspeš da ga savladaš. Rezon ipak nije posustajao. Istina. Nesvesna u potpunosti šta radi. hladni deo njenog uma uporno nudio nepobitne istine. Ipak. Strah je. šta ćeš onda? Trčaćeš? Jesu li ostavili ključeve u kamperu? Ako i jesu. šta ćeš onda? Šta ako je kuća zaključana? Šta? A i ako izađeš iz kuće. shvatila je sad Klodija. rekla joj je: Sjajno je to. po svoj prilici će imati samo s jednim da se izbori. Ako sad nešto preduzme. joj se satima. ta slika - kako slobodna trči u dobru tminu. legla je na pod i počela da šutira peć i urla iz sveg glasa. postoji i nešto što se zove blagost prema ljudima koje voliš. biće ih dvojica. dušo. do ovog trenutka nikad nije bila iskušana. Izvukla je metalni svitak iz džepa jakne. Čak se i istina može okrutno upotrebiti.odrastanju. Zato što je znala istinu o svojoj situaciji. kako se ispostavilo. ruke joj mahnite. Je li ona sposobna za to? Ako bude morala da trči - samo da trči utrnulim nogama - hoće li moći da trči dovoljno brzo i dovoljno daleko? Ipak. . a ipak nije mogla ništa da preduzme. a strah je sprečavao da ih prihvati. u svet daleko od ovog - opila ju je i iznenada ispunila osećanjem čiste potrebe. činilo. hoćeš li umeti da ga voziš? Javila joj se užasna slika sebe kako petlja s ključevima. kad možeš ljudima da kažeš istinu. ipak nadjačavao istinu. zna da sekunde proleću. Pažljivo koristi svoje talente. samo stajala obgrljena sa svijenim komadom metala u džepu dok joj je onaj tvrdoglavi. pa joj je um malčice popustio. I tako je. zna da oni dolaze. A nije mogla da ubedi sebe da bi uspela da se izbori s dvojicom. Bude li čekala.

Sneg je prestao da pada. Dugo je tako ostao uz nju. Udisao je duboko. Od tog dodira ona se trgla i načas zanemela. gde je. Skroman dar tela i krvi govorio je: Čak i kad nema šta da se kaže. ali se ipak nije ugasila. Nel? U redu je. pauza u kojoj je morao da rekonstruiše sve. Devojčica je naposletku prestala da plače. Kakav god da je košmar sanjala - ili pre. To je bila vest koju joj je buđenje ponovo donelo. pomislio je. preplavila ga užasom od onoga šta ju je zadesilo. Spustio joj je ruku na rame i tu je ostavio. PEDESET PETO POGLAVLJE Nelin vrisak probudio je Anđela. kazao je odigavši se na lakat. Šta bi uopšte i mogao da joj kaže? Ništa se nije promenilo.” Ona je sklupčana ležala u vreći za spavanje na korak od furune i jecala. ali bio je premoren. ravnodušno i nasilno. Bio je mrak. Lice joj . Nervi u njegovoj nozi zavrištali su čim se pomakao. Njena mala vrela glava uspaničila ga je. „Hej”. niti pomoći. Od bola je stao. Za njim je usledila iskidana tišina. Kad reči zakažu. Glasno je šmrkala. sklonio joj s očiju kosu mokru od znoja. „Hej. ali onda je ponovo prodisala i zajecala. Pojma nije imalo koliko je dugo spavao. telo je tu. Bilo je to i priznanje patnje i odbijanje da joj se prepusti. ko je ona. ko je on. sve je u redu. ali sad joj je bez razmišljanja nežno spustio ruku na glavu. Svet je zaista sadržavao takve stvari. Nema rečitost ljudskog dodira. Nije imao ništa da joj kaže. Zvuk koji je ispustila bio mu je jeziv. Vatra u furuni je tinjala. Kroz prozor se videla bela zemlja i traka bleštavog zvezdanog neba. Svet je sadržavao takve stvari i delio ih nasumično. Iz košmara se probudila u još gori košmar: u javu. nisi sama. potvrđivao je stvarnost: ma šta da joj se desilo. šta god da je u snuproživela - skrhalo ju je. šta se desilo. Veoma polako spustio se s kauča na pod na sve četiri. stvarno joj se desilo - a odgovora nije bilo. Otkako ju je onda onesvešćenu skinuo. Nisi sama. nije je dotakao.

Bila je potpuno budna i zurila je pored njega kroz prozor. Otkinuo je parče mekog papira i pružio joj ga. pa legla i treptala držeći i dalje zgužvani papir u ruci. Obrisala je lice. ali kako će to sad da radi kad ga je stegao išijas. „Sačekaj”. ali ne i toplu vodu. kupao se bio vodom zagrejanom na furuni. . otpuzao je do minijaturnog kupatila (imalo je WC šolju. uzeo novu rolnu toalet-papira iz pakovanja koje je don$o iz kola i otpuzao nazad do dnevne sobe. Samo nek funkcioniše. pojma nije imao). Samo joj daj da obavlja proste zadatke. rekao je. umivaonik i malenu kadu.je bilo umazano suzama i slinama. Lecajući se i stiskajući zube.

ali ništa nisu našli. ali zna šta je kralj. pre forenzičara) u potrazi za nekim dokumentom - priznanicom. rekla je.” „Gast”. još jedna uz već brojne potvrde da bog nije milostiv. rekla je Karla u telefon. Ostavili su uniformisane policajce da završe ispitivanje od vrata do vrata. „Na oba imena. PEDESET ŠESTO POGLAVLJE „Ede. zamišljala je biće beskrajno šizofreno. „posebno kad se uzme u obzir da je nepismen. potraži u registru da li je bilo legalne promene imena i vidi da li se neka kuća u Juti vodi na ime Zandera Kinga”. kazala je Karla u telefon.. Bio je to užasan poredak stvari. saznaće ko je bio izvršilac Lojdovog testamenta. Proveri i bez H. „Mora da je imao osećaj kao da je dobio nebesko zeleno svetlo”.” Karla ju je pogledala: Nemoj ti mene da učiš mom poslu. Čim stigne u stanicu. kazala je Valeri.Prodaju svih nekretnina u Juti za 2010”.” Nepostojanje bankovnog računa izluđivalo je Valeri.” „. „Da”. rekao je Ed.” I Valeri je isto bila pomislila. „Kad je dobio pare. „Moglo bi biti na bilo koje od ta dva imena. vlasničkim listom. „A ionako je već zamišljao sebe kao silnog i pre nego što je novac stigao da mu to potvrdi. Karla i Ed Perez vozili su se njenim fordom natrag u stanicu. ‘Zander King’? Možda nije čuo za Aleksandra Velikog. Kad bi ovih dana razmišljala o bogu. računom za komunalije - koji bi im mogao pružiti ono što im treba. „G-A-S-T.. nastavila je Valeri. Ako je Lojd ostavio Leonu novac ili mu dao ček kad je prodao KulServ. Ed je sedeo napred. Valeri . Ona. ponajviše stoga što su šanse da će iko u zgradi znati novu Leonovu adresu bile vrlo male. dobacila je Valeri preko ramena. Karla pozadi. no ipak vredi proveriti.”9 „Bankovni računi”. ali svejedno proveri finansijske transfere. Nije nemoguće da se radi o aukciji ili o direktnoj prodaji. „Nemamo razloga da pretpostavimo da je sve radio po propisima”. moralo je doći do neke legalne transakcije. Karla je razgovarala telefonom s kancelarijom FBI-ja u Solt Lejku. kako je Leon mogao da ih upotrebi bez banke? Osim ako nije imao kofer pun para. Pretresli su bili stan (sa rukavicama.

„Misliš da neću moći da dokažem?”. Valeri je morala da prizna.. Njeno malo oštro lice bilo je zajapureno. „Napred!”.” „Ostavila si nešto jutros na stolu Nika Blaskoviča. Tren pre no što će to uraditi. stvarno ne znam o čemu govoriš.” Vrata Dirholtove kancelarije bila su zatvorena. Valeri je pošla u svoju kancelariju.” Kad su stigli u stanicu.” „Mogu li nešto da te pitam?” „Možeš. Valeri je ušla za njom suvih usta i sluđena. „Ja stvarno. Bila je svesna da joj se na licu jasno vidi . ali su obe ostale da stoje. mobilnim telefonom kao i svi policajci svuda ovih dana. Karla je prosto rekla: „Čedomorka. Rep joj se opustio. tračak nestrpljenja da bude uverljivija.” „Ko je Nik Blaskovič?” Dobra je.se nije obazrela na to. ne zezam. „Dobro”.” „Da. pa otići ću kad budem imala vremena. Hajde da završimo s tim. blago začuđen izraz lica. rekao je kad je priveo razgovor kraju.” A onda je Karla pokucala. „Adrese u Juti i San Francisku. bio je sasvim jasan.” „Preporučujem da pođemo sada. Isuse. Dirholt im je pokazao na stolice pred stolom. „Dobro”. povikao je Dirholt..” Valeri je došlo da je udari. Valeri. Razgovarao je . „Val. a da nemaš račun u banci. Bio je sasvim izričit.” „Šta to radiš?” „Ne razumem na šta misliš. dokle smo stigli?” Valeri je progutala knedlu. „Jesi li dobro? Svi smo videli šta se desilo tamo u zgradi. ali ju je Karla zaustavila. rekla je. Valeri je podigla ruku da pokuca. ali se njegova silueta nazirala kroz mutno staklo.” „Ne. „Zezaš me. „Neka bude po tvome. Karla je zbunjeno zavrtela glavom sa polusmeškom na usnama. pitala je Valeri. rekla je. Kao što sam rekla. „Dirholt i dalje želi da razgovara s nama”. Ne možeš da kupiš kuću. Ton. I pokreni proces dobijanja pristupa Konvejevim finansijskim podacima.” Na licu joj je sad bio izraz zabrinutosti. a onda su se vrata otvorila i Karla je ušla pre nego što je Valeri stigla išta da kaže.

a Valeri je šetkala hodnikom od aparata za vodu do Dirholtove kancelarije.šok. Mehanički je sipala još jednu čašu i popila je. a kroz otvorena vrata kancelarije preko puta dopirao je žagor koji je onemogućavao bilo kakvo prisluškivanje. Dakle. rekao je. Krv joj se slila u šake. na Dirholtovom licu videli su se i profesionalno olakšanje i lična zabrinutost.. Kako je bila policajac. Ovog puta je sela. Zar treba da ih moliš da poriču? Zar se ne raspadaš? Do čega ti je više stalo? Do toga da uhvatiš onu đubrad pre nego što ponovo nekog ubiju ili do toga da po svaku cenu budeš glavna? Karla je izašla. Glavne činjenice. čak je i Ed video kako je pala na pod.. Jesi li dobro? Mogla je samo da zamisli šta Karla govori Dirholtu. A to ju je pak podsetilo na ono kolabiranje u Leonovoj zgradi. Čedomorka. bio je visok i koščat i imao crne malje po nadlanicama. Stanari. sat uvek otkucava. Dirholt je prevukao šakama preko lica. Samo je otišla hodnikom. pribrala se i uputila Dirholta u razvoj situacije. Od tog pijenja shvatila je koliko je dehidrirala. skinuli smo rukavice. Moram prvo da razgovaram sa agentkinjom Jork. blizu koliko je to mogla a da je ne vide kroz staklo) i pokušavala nešto da čuje. izrečene što jezgrovitije. da pronađe njega. Samo sad izađi. Nije pogledala u Valeri. sad ću te zamoliti da načas izađeš. Ipak. A ovog puta bilo je svedoka. zapitala se. Dobićeš i ti priliku. govor joj je bio lišen suvišnosti. veruj mi. pa ih spustio na ajfon na stolu. Lice joj je bilo hladno. dobro”.” Valeri je nekoliko trenutaka stajala kod vrata. Kad si policajac. Gospode.) „Valeri.” „Znam. No oni su govorili tiho. Ima li vremena.” „Gospodine. Imao je pedeset četiri godine. Otišla je niz hodnik do aparata za vodu i natočila je u kupastu čašu. Tresla se. Valeri je ušla u kancelariju i zatvorila vrata za sobom. (Od Dirholta se više od „dobro” i nije moglo dobiti. Uniformisani policajci. Ali zašto joj Jorkova nije to odmah priznala? I zašto jebote uopšte to radi? Minuti su se otegli. Kosa uvek na ivici da preraste u Elvisovu . Kad je završila. Mehanički je popila vodu. Golbrajta i Kilija. ja. Čedomorka. i preklinje ih da sve poreknu? Iskrsnuo je duh njenog dede. „OK.

rekao je. Val”. da nisi spremna. Kaže da su to videli i Ed i svi plavci. „Kolabirala? Bože. Nedovoljno odmora. Dobro sam. Na trenutak se samo začudila što vidi sebe na filmu. hoće li mi reći da je to njima ličilo na grč?” „Gospodine. kako god to njima izgledalo. uhvatio me je grč. Lice tako glatko izbrijano da je brijanje sigurno bolelo. „Dobro”.frizuru. No čuđenje je brzo smenilo uviđanje gđe se to i kad desilo. Sebe kako nesigurno hoda između tamnog drveća. rekao je. „Gospode bože. gledaju kroz njen neuspeh u budućnost bez osvete. Mrtve žene u sobi sa njom.” „Kakve optužbe?” „U suštini. . Kako je to moguće? Javila joj se slika Klodije Grej s rukama vezanim iznad glave. frknula.” „Jesi li danas kolabirala?” Valeri je zavrtela glavom. ja vam kažem da je bio grč. Odjednom ju je obuzeo očaj kao da se svet pod njom raspada.” „Gospodine. ne znam šta koji moj ona priča. U Rinu. Nije mi bilo dobro i neispavana sam. znate kako je. „Šta se dešava. odmahnula rukom. rekla je Valeri. Snimak se završio. Valeri su ramena. Dirholt je spustio telefon na sto. Ako ih dovedem ovamo. „Dešava se to”. Kad su pronašli žrtvu sa cipelom. Kako zastaje. Sitne crne oči duboko usađene. Gledala je snimak. lice joj musavo od znoja i krvi. upitao je Dirholt. To nije bilo ništa. Dajte.” „Ovakav?”. Iz više razloga. Pada na ruke i kolena. što vidi sebe kao nesvestan predmet nečijeg posmatranja. kapetane?”. Pustio je video-snimak na telefonu. pomislila je: On je već doneo odluku.” „Jorkova kaže da si se zanesvestila. Očito zato što nešto s njom nikako nije u redu. gospodine. Da nisi mogla da se digneš s poda. Očito ne od grča. Iz pametnih crnih očiju strah i bol isisali su pamet. Uzdahnuo. primorala se da pita. Za nekoliko sekundi koliko joj je trebalo da progovori. kazao je. „Danas mi je loš dan. „daje agentkinja Jork iznela neke prilično teške optužbe protiv tebe. Okrenuo ga ka Valeri. gospodine. Dirholt je zavrteo glavom. C kao cipela. „I?”. U šumi. vrat i ruke bili napeti.

. Kao onda kad joj je mama ušla u sobu dok je na stomaku ležala na krevetu s rukom uvučenom u farmerke. Val. kazao je Dirholt. Znam kako je.” „Šta se dešava?”.. dobro sam. A još se i Blaskovič vratio i znam. Valeri je htela da ustane.” „Znam”.” „Ja pijem”. ako bismo sad dali krv na analizu.” „Dobro. „koristiš li” je značilo samo jedno - koristiš li drogu. „Kako to mislite?” „Bože. Val. „Bolje je za tebe da još neko bude prisutan za ovo”. garant se polovini pandura u stanici još u stomaku bućka samopomoć od sinoć. ali ruke su mi vezane. Mislim. .” „Znate koliko smo blizu.” Valeri je osetila kako joj je hladno lice uzavrelo. Umesto toga je i sam ustao. slušaj. „Gospodine. stvarno mi je žao.” „Nemojte da mi ga oduzmete. Delovao je kao da nema pojma šta će on uopšte tu. kazao je Dirholt i podigao ruku.. „Napred”.” Valeri je drhtala. dobro. rekao je Dirholt.. ja. I to ne pričamo o manjem prekoračenju na alko-testu.” „Val. onda mi sad to kaži.. Ali priča se da ti piće izmiče kontroli.nedovoljno goriva.” „Valeri.” Neko je pokucao na vrata. pa te uhvate da radiš nešto bezobrazno.. Znate kako je.” Oni su bili policajci. ali ako bi više volela da to bude neko drugi. pitao je Vil. Mogla je samo da zavrti glavom.” „To nema nikakve veze s njim.. ah kao da ju je neka nevidljiva masa pribila za stolicu. upitao je Dirholt. „Neko drugi?”. Čuli ste šta sam vam rekla pre deset minuta. kazao je. Moram da te pitam koristiš li. Dirholt ga nije ponudio da sedne. „Pretpostavio sam da bi ti Vil bio prvi izbor.. Kao kad si mali. kazala je. Bio je to Vil Frejzer. ali kao što sam rekao. stani”. „Majku mu. „Ne radi se samo o tome. kapetane. Posvuda su bile nevidljive zasede.. „A znam i koliko sebe forsiraš na ovom slučaju. „Koliko popiješ na dan?”. „I ne foliraj me.. Iako su i ona i Vil na tren bih zatečeni. kazao je Valeri.

Ovo je sumanuto. „Val. ovo je stvarno kretenski”. . rekao je Dirholt. hoću da ti vodiš slučaj. da ili ne. Ali postoje protokoli. naravno da ne.” Sa prezirom koji nije glumila Valeri je ustala i izvrnula tašnu na Dirholtov sto. rekla je Valeri...” počeo je Vil. „Kad me jednog dana budu ubili. Hajde da to obavimo i završimo s tim. onda je bezbedna. Onom uzdrhtalom delu nje zapravo je laknulo: ako od toga sve zavisi. Znam da je formalnost. „Znam da je kretenski”.” „Ne.” „Hoćeš li molim te da isprazniš džepove i torbu?” „Gospodine. ti si mi prvi izbor. „Je l’ vi to ozbiljno?”. „Gospodine. pitala je Valeri. I smesta ugledala vrećicu.

Telo joj je titralo i kao da se ispraznilo. „Ti ne kapiraš”. ali mu je smeh zamro na usnama. već u neverici ili poricanju. U smehu mu se. „Dosadno mi je. PEDESET SEDMO POGLAVLJE „Šta koji kurac radiš?”.počeo je. „Jesi ti. rekla je. Ta misao bila je mala potvrda onoga što radi. Francuski književnik. . „Ti ne. To je onaj gore. Gurnula je ruke u džepove farmerki da to prikrije. „Naravno da kapiram”. kako pokušava da shvati šta se dešava. pa stao. čula nesigurnost. nije joj zaustavila drhtanje. Umalo da ih smesta izvadi. kritičar i esejista poznat po monumentalnom romanu A la recherche du temps perdu. dosadno mi je. Noge su joj klecale. jesi ti luda jebote?” „Nisam”. Potom je kazao: „Dosadno ti je?” „Da. Znaš da čitaš?” Ponovo ga je posmatrala kako okleva. Mislila je da će povratiti. kazao je Poli. nego ‘ko’. Klodija je prestala da šutira i urla čim ga je videla kako silazi niz stepenice. Duboko pogrešan izraz straha. Ipak.. Pokušavao da shvati. U ruci je imao pušku. Njeno sopstveno telo bilo je užasnuto tim neskladom. „Hoću da pričam s tobom”. „Misliš da sam glupa? Pa ne mislim da sam ovde da bismo pričali o Prustu. Valenten Luj Žorž Ežen Marsel Prust. Apsurdan gest nonšalantnosti. pitao je Poli. da se vrati u svet koji mu je poznat.. Ovde nije nimalo zabavno kad nemam s kim da pričam. Onda je počeo da se smeje. rekla je.” „O čemu? Šta je koji kurac prust?” „Nije ‘šta’. U prevodu: U potrazi za izgubljenim vremenom. Hteo je da se nasmeje.” I dalje je zinuo. „A ti?” Samo je stajao tamo sa kurcšlusem u glavi. Izraz mu je bio zblanut. Videla je koliko ga je zaprepastila ova nova stvarnost. rekla je. Vrteo je glavom - ne u odgovor na njeno pitanje. Pomislila je: Nije on glavni.” On je na trenutak samo zinuo u nju.. pomislila je.

To ju je podsetilo šta će morati da uradi i ponovo je pomislila: Ne mogu. „Šta to tebe briga?”. znam nešto što ti ne znaš. upitala je. osetila kako joj jedno stopalo klizi po podu. Da bi . Umalo da se pokoleba.. (Ipak. dvostruka negacija. „Mora dvostruka negacija.. rekao je. Ne mogu ja to.. „pretpostavljam da je on glavni. Grlo joj se steglo od suza što su navrle..” Neobično je bilo to što je videla kako on i protiv svoje volje nekako to kapira. Tek da proveri da i ostatak stvarnosti nije slučajno ovako poludeo. I to ju je zabolelo i ponovo ju je preplavio strah pošto je to bio preostali sitniš iz sveta koji je izgubila.. ali nemoj da me požuruješ. „Ti mora da si glupa jebote.. Način na koji istina radi. Njihova duboka koncentracija. Morala je da pazi. Naposletku je rekao: „Znam da čitam jebote. Pošla je pogrešnim putem. Malo je neprijatno. „Uz to.” Ponovo je zavrteo glavom. rekao je. Volela bih da znam koliko mi je još vremena preostalo. Osvrnuo se po podrumu.” Bolje je. Bez obzira na sve. Progutala ih je. „Ti hoćeš da kažeš da ja ništa ne znam - je li tako?” Zurio je u nju. umalo da padne na kolena i zaviče molim te molim te molim te nemoj to da mi radiš molim te molim te molim te. Istina jeste istina. To što si ti rekao znači upravo suprotno. Pomislila je na onu ženu sa snimka.” „On nije.” „Šta?” „Razmisli”. Ti ćeš. rekao je. On sav uzbuđen drži kameru. rekla je.” Nije shvatila to naglašavanje. Razumeš sad? To je česta greška. kazala je. „Još ima grip?” Onaj izraz neverice sad je smenilo blago mrštenje. „Ali ako znam ništa.” „Mislim da znaš da nisam glupa”. Ja znam da čitam.. „Pa”. Nije ni važno. to ipak znači da nešto znam.” „Šta?” „Reći ću ti. Blago se zanela. u mozgu mu se sasvim vidljivo otvara pupoljak razumevanja. „Znaš ti ništa”.) „Ti mora da si luda jebote”. Primorala se da se umiri. Bolje. Ženino lice bez trunke dostojanstva. Bilo je sasvim novo da neko ovako sa njim razgovara i to je sad malo-pomalo prodiralo u njega. Sad iznervirano. nije protivrečio ko je glavni. „Kako ti je drug?”.. rekla je.

„Ti. „Nego. Prestao je. Ali ako ću već da umrem. ali nije imao šta. kad će me već ubiti. moram ti priznati. „Slagala sam je”. kazao je. volela bih da znam ko će to uraditi.uradila ono što mora da uradi. „Ko si ti? Jebena engleska kraljica?”. ti si očito Poli”. Rekla mi je: ‘Zdravo. Morala je da pazi. „Kraljica ima užasan ukus za šešire. misliš da ću ja da se sprijateljim s tobom?”. dvadeset peta je srebrna. ponovo je kazao Poli. Da mu ne da vremena da se povuče. mada ne verujem da te to iole zanima. To ga je pomelo. „Misliš da me reč ‘pička’ pogađa?”. onda nije ni bitno. To ti je kao godišnjica braka. Bila je parada u Kornvolu za njen zlatni jubilej. rekla je Klodija. „slave zlatni jubilej. Stvarna uspomena. Ponovo. Bio je i uplašen i fasciniran. ne budi krele. „A šta si ti njoj rekla?” „Rekla sam joj da mi se dopada njen šešir. upitala je. Samo. dušo!’” „Ne seri!”. Podsetivši je na ono što će mu se desiti. prestala sam da pušim. imaš cigaretu?” „Što bi’ ti ja koji kurac dao cigaretu?”. pičko. Morala je da pazi na to. „Ali upoznala sam je. Podsetivši je na taj deo tela. Morala je da napusti sebe. Uglavnom. Čim bi se opomenuo. a kraljica je prošetala ulicom sa telohraniteljima i ostalima. kad sam imala četrnaest godina. upitao je. Morala je da postane neko drugi. morala je da pusti sebe da poludi.” Poli se nasmejao. odvratila je. Pauza.” „Zapravo. rekla je. rekla je. Daj mi cigaretu. „Kralj ili kraljica koji su na tronu pedeset godina”. „A što ne bi?” „Ti si stvarno nešto posebno. pedeseta je zlatna. Znaš. Našla sam se oči u oči s njom na nekoliko sekundi. šezdeseta dijamantska.” Videla je da ne razume.” „Ne seri!” „Istina je. Uzgred. Zinuo je nešto da kaže. Ajde. „Nisam”. „Ja sam Klodija. strah i nepoverenje samo bi čekali da ga preplave. Ništa mi drugo nije palo na pamet. rekla je. „Zoveš se Poli. bila sam s mamom i tatom na odmoru u Kornvolu. Morala je da pazi i da bude luda. rekao je. Dve hiljade druge. Ta ju je reč ubola. je l’ da?”.” Dosetio se da se smeje. Kakve veze ima ako mi je daš?” .

desna povijena u laktu. a i levu je izvukla iz džepa. Bila joj je potrebna sva snaga koju je imala da bi joj pokreti bili smireni. pružala je njenom telu nešto poznato za šta može da se uhvati. Popuštanje. Mogao bi da igra bednog izdajnika u družini Robina Huda. Načas je osetila bliskost s vojnicima. Zipov miris benzina i nevina magija prizvane vatre bili su poznati. U deliću sekunde cigaretu joj je pripaljivao neznanac na autobuskoj stanici ih u separeu noćnog kluba. rekla je. Dok je nije stvarno pripalila. znoj. Nasmejao se kratko. a ti ćeš je uzeti i nećeš zadrhtati niti se trgnuti. Videla je kako pokušava da dokuči hoće li ga to nekako umanjiti. opuštenog zgloba drži cigaretu. Desnom rukom je prinosila cigaretu. Odmakao se tri koraka brže no što je ona napravila onaj jedan. Zato što si luda. Duga bakrena kosa i srednjovekovna brada. Ova iznenadna prisna blizina bila je opsceni san. Jakna mu je imala miris mokrog platna. Tako lako može da je zamrzi što se zajebava s . Izvadio je paklu marlbora iz desnog džepa vojničke jakne. Prići će ti i dati ti cigaretu kroz rešetke. da (ta mešavina mirisa i nehotice joj je prizvala uspomenu na zakrčene šatore na muzičkim festivalima. Pušku je spustio na jednu kartonsku kutiju. Samo jedan korak. Onda je videla kako se ponovo trgao. Pomislila je kako vojnici sigurno sa umornim prezirom gledaju na civile koji nose takvu opremu. „Hvala”. ali blizina njegovog lica i ruku prljavih noktiju i mastan vonj njegove kože samo što je nisu razorili. gurnuo filter kroz rešetke. „Očito da nemam upaljač”. Milioni ljudi širom sveta stoje upravo tako na stepeništu pred kućom. seks). Dugo se premišljao. razmišljaju o svom životu. Posmatrao ju je nekoliko trenutaka. Što moraju da žive s tim kako ih je to promenilo. Samo mirno. Zbog njihove blizine smrti. Zato što si tačno ono što moraš da budeš. Stav pušača: leva ruka pod desnim pazuhom. samo ju je stegla u pesnicu. toliko da joj je lice gotovo doticalo metalnu rešetku. rekla je i odmakla se od rešetke. Zbog njihovog prolaženja kroz ekstremno. kroz nos. uzeo pušku s kutije. Prišao joj je. Bila je to malecna pomoć. Mimo. spori. normalni. Zato što si smirena i luda. Puška. stavila je među usne. čarape. Uzela je cigaretu. duvan. Pažljivo. Pažljivo. Dok nije morala da se približi dovoljno da cigaretom dosegne plamen upaljača.

Bez obzira u kakvoj se situaciji nalaziš. Ponovo se dugo zagledao u nju.njim. daj.” „Dobro.” Ponovo ga je pridobila. Ne mogu. „Pa ne moraš da mi kažeš ako nećeš. samo to je nešto baš neobično. O bože. „Misliš da se razlikuješ?” „Zar ne želiš da znaš šta ja to znam što ti ne znaš?” „Boli mene dupe šta ti misliš da znaš. Ako je ugasi. prekinuće ono što je u prostoriji. telo nastavlja da te obaveštava o svojim osećajima. ne budi takav.” „O. pomislila je. . život mu se sveo tek na šačicu ponavljanja. Ne daj mu vremena da misli. ali baš me zanima. Ne mogu. Ne sasvim usiljeno. Od njega joj se zavrtelo u glavi. Ne znaš ti ništa. Klodija se plašila da ispuši cigaretu. pitala je. Poput onih magičnih sličica kod kojih moraš istovremeno i da izoštriš i da zamutiš vid da bi uočio sliku koja se na njima krije.” „Dovoljno puta da znam kako se to radi.” „Šta ti koji moj to znači?” „Ne mogu to drugačije da objasnim. „Samo sereš”. usne je stisnuo. rekao je.” „Znam da jesam. rekla je. U njegovom životu odavno nije bilo ničeg novog. Prisilila se da povuče još jedan dim cigarete.” Cigareta je dogorevala.” „Šta?” „Volela bih da vidim i ostale snimke. Ili pre antikoncentracije. pa dodao: „Pičko. Ludilo je trik koncentracije. „Što mi ne pokažeš snimke?”. Bio je prijemčiv. Rekla sam ti: malo je neprijatno.” „Ne želim?” „Bila si odlepila. ali komplikovano je. „Ne želiš ti da ih vidiš.” „Misliš da si neka riba?” Nasmejao se. „Koliko si puta ovo uradio?”. Njegova mikroklima ga je gušila.” Disao je na nos. Gubila ga je.” „I uvek ste vas dvojica?” „Neću više da pričam. Ni sebi ne srne dati vremena da razmišlja. prve posle pola godine. „Pokaži mi ostale.” Opazila je da mu ta reč nekako ne zvuči kako treba. Ostale žene. rekao je. Telo one žene na snimku. „Nećeš me zajebati”. Telo nije imalo nikakvog izbora.

„Otkrićeš nešto. zastao je na trećem stepeniku. Nešto za šta pre nisi ni znao. rekla je sasvim smireno. ali ne od srca. . rekla je. Nasmejao se za sebe. „Šta je?”. Okrenuo se i otišao do podnožja stepeništa. „Pokaži mi snimke”. kazao je s prenaglašenim nestrpljenjem. Znala je i da to može da je uništi. „On ne mora da zna”.” Polako je zavrteo glavom ne gledajući je. Umalo da ponovo postane ono što jeste.” Ali kad je ona viknula „Hej!”. Cigareta joj je dogorela do filtera. Sva joj je krv jurnula u glavu. Ludilo joj se klackalo. S leđa joj je kazao: „Ti si jedna glupa luda pička. Znala je šta će reći. Možda nagluplja i najluđa pička koju sam upoznao.

samo ako nabavimo antilop po istoj ceni. Tereza Konvej nije bila ni od kakve koristi kad se konačno javila na fiksni telefon. Policajci su u tuđ život ulazili posle uništenja.. Lojd u testamentu nije ostavio Leonu nikakav novac.. mračno.” „. Lojd se starao o finansijama. ali dosad joj nijedan nije odgovorio. Lojd se starao o njoj. Lojd je bio predobar za ovaj svet. Napad. Je li Lojd dao Leonu novac kad je prodao kompaniju? Nije znala. Lojd se starao o svima sem o sebi. pa palo. koje bi se zavrtelo na nekoliko trenutaka. ali ona ipak nije mogla da podnese teret. Svaki prolaznik koji bi prošao pored njenih kola pričao je preko mobilnog ili kucao poruku. Počneš da radiš u policiji i u početku je uzbudljivo. a žrtva bi stajala usred svega toga kao dete u krateru od bombe. hladno. ako nemaš sreće. A to je radila već dva sata. Znala je policajce - iz Ubistava - koji su to prošli i ušli u zrelu .. ali ja zasigurno znam da je jela jagnjetinu kod Krisi. ili stondirano.kaže da je vegetarijanac. Zvučala je uspavano.” Svi detalji koji su bili zbijeni u bezbednoj masi dok se ne bi dogodio neki zločin. Hvatala je deliće njihovih života: „.. Provala. Konvejev advokat radio je u maloj lokalnoj kancelariji u Freznu - koja je bila zatvorena preko praznika. i pušila. A onda bi masa eksplodirala. parkiranom u Ulici Valjeho preko puta ulaza na stanični parking.da. Špic je prošao.. Nekoliko metara ulevo od Valeri dva uniformisana policajca stajala su na trotoaru i ćaskala s vlasnikom kineske radnje. A onda. Valeri je ostavila poruke na mobilnom svoj trojici partnera. Naleti vetra nosili su đubre.. Mnogo je pričala o tome kako ti bog navodno nikad ne da više no što možeš da podneseš. Sve je pripalo Terezi..” „. Rekla sam mu: to i ja kažem. Sve ono što se dotad uzimalo kao dato bilo je razneto. a svet bez njega ne vredi ništa. Silovanje.. svakako nije bila sasvim prisutna..to i ja kažem. A onda sledi kriva učenja. Ubistvo.” „... Oboje su ga voleli.. opsesija. ali Stivi kaže da je to totalno sranje. PEDESET OSMO POGLAVLJE Valeri je sedela u fordu. Bilo je sedam i petnaest... saobraćaj se proredio.. Lojd je voleo tog dečaka..

a da ti se on ne uvuče u glavu. nemojte to da radite kad vas molim. „Val. rekao je Vil. a ako to uradi. Nije ni blizu toga. Otići će kod glavešina ne preduzmem li nešto. Što se Jorkove tiče.” „Pusti me da završim. Spustila sam tašnu kad sam otišla da pretražim stan. kontrolisana zavisnost od droge. ti si suspendovana. rekao je Dirholt kad je posle analize krvi - nije bilo tragova kokaina.počela je Valeri. Ili onom posle njega. Valeri se odjednom postidela minimalnog sadržaja svoje torbe: cigarete. utvrdio je Dirholt kad je liznuo vrhom jezika). Na papiru si na bolovanju.. ali Dirholt je podigao ruku da je prekine. „Ne. „Dobro”.” „Ili tako ili prava suspenzija”. Oduvek je pretpostavljala da će i ona tamo stići. rekao je Dirholt.” „Obaveštavati?! Od hvatanja nas deli samo jedna adresa! Gospodine. s obzirom na količinu alkohola koji joj je po svoj prilici još kolao krvotokom. „Jorkova mi ga je podmetnula”.. Ali evo je sad. čokoladica koja je tamo stajala bog te pita otkad.” „Ovo je suludo”.” Smesta je zažalila kako je to rekla. ali je nivo alkohola bio daleko iznad dozvoljene granice - i posle još jednog sastanka s Karlom Jork pozvao Valeri u kancelariju. Onda je Vil kazao: „Ma daj!” „Zar stvarno mislite. telefon. Što se Jorkove tiče. sposobnost da obavljaš posao..fazu. efikasnost. plastični upaljač.” „To je sranje”.. gumice za kosu. Možda na sledećem slučaju. sjebaće te. žvaka. „evo šta ćemo.” „Možda u Leonovom stanu. „Pištolj i značka. Frejzer će te obaveštavati. „Znate da je ovo suludo. tiho je rekla Valeri. Dirholt i Vil samo stajali i u apsurdnoj tišini zurili u vrećicu (s kokainom. Zakaži pregled kod lekara. Na trenutak su ona. rekla je Valeri. stvarno ne mislim da bi bila toliko glupa da nosaš kokain u torbi sve i da ga koristiš. Ne dolazi u stanicu. kako je ona to zamišljala: smirenost. pod suspenzijom si. ključevi. Hoću odmah da dam krv na analizu. A to . Kao da su i sami predmeti bili užasnuti vrećicom belog praha što im je pravila društvo u mraku. karmin.

U njenom neupadljivom kostimu s pantalonama i ravnim čizmama. Ako ti je za utehu. „Hej!”. izašla iz kola i pohitala da je sustigne. Uzmi neke antibiotike zaboga. Šta to ona ima protiv tebe?” „Nemam pojma.” Valeri je stajala nekoliko trenutaka držeći se za laktove i zurila u pod.” „Pa ni meni se ona ne dopada kao ni tebi. Zamislila je sebe kako prati Karlu sve do kuće. Zamislila je sebe kako udara Karlu Jork posred usta. primetila je Valeri. Samo je bes u njoj zahtevao nekakvu akciju. južno Stokholmskom.) Međutim. a Karla je do sada imala svu moć.” „Ona će ionako tražiti da ih vidi. (Valeri je zamislila spartanski stan. Istočno Ulicom Valjeho. na pola puta do automatskih vrata pred kojima je neka mlada majka vrlo pažljivo odmotavala sladoled detencetu koje je čekalo. rekla je Valeri. i ne promislivši šta radi. „Idi kod jebenog doktora. uzviknula je kad je stigla na metar od Karle. Potrebni su ti. Valeri nije imala neki konkretan plan. Deca nisu hajala je li hladno. zategnut krevet. kako je to neko rekao. ali nije ih bilo.” „Nek proba. a Valeri je. Ali čuj me. dao sam da se uzmu otisci s vrećice. ovo je sad najbolje što možeš da dobiješ. zapadno Brodvejem. U Van Nesovoj aveniji Karla je krenula južno. čim nešto saznamo. „I čuj”. „Nosili smo rukavice”. Ti si hodajući leš. Bar je jednom i ona delovala umorno. Nije znala ništa o njoj. zidove bez slika. Valeri je pošla za njim. Nemoj da praviš gluposti.ne želiš. Znanje je moć. i ti saznati.” Kad je džip Karle Jork izašao s parkinga. u Aveniji Golden gejt (samo par ulica zapadno od zgrade FBI-ja) Karla je skrenula desno i zaustavila se na parkingu mini-marketa. Gleda kako se ona izluđujuća sabranost rasipa. Ista prosta funkcionalnost koja se ogledala i na Karlinom licu.” „Dajem ti reč da ćeš. „Nije ona glupa. kazao je Dirholt. .” A neće ih biti ni na koverti koju je Karla ostavila na Blaskovom stolu. Karla se okrenula. Valeri. Dirholtove poslednje reći bile su: Nemoj ovo još više da pogoršaš. To je moralo da se promeni.

Hoće da je prebiješ. Prekasno. „Hvala ti”.. Zanima me samo da jednu degenerisanu pijanduru. Gojazan čuvar radnje u smeđoj uniformi trčao je ka njima i vikao: „Hej. krv joj uzavrelo kola. hladan vazduh pomalo vlažan na njenom vrelom vratu i zglobovima. „Šta je?” „Što me drkaš?” „Zato što nisi ni za šta. Neki klinac što je gurao niz kolica stao je da gleda. kao da su joj se svi mišići opustili i sva napetost. Sigurno je obučena za borbu izbliza.” Obično se smatra da čovek kad pobesni plane.” Bilo je užasno. „Grešiš”. da obnevidi. dok je dete bilo sasvim zaokupljeno sladoledom. Ti si pijandura degenerik. „Ne. Ne pravi gluposti. Ali u tom času Valeri je osetila samo dubok spokoj. Uhvatila ju je načas u raskoraku. mesecima i godinama. drolju i čedomorku skinem sa slučaja. Bilo je to čisto blaženstvo jer ju je po prvi put posle dugo vremena bilo baš briga za sve. Nisi fizički spremna. a pružala je samo simboličan otpor. Odmakla se. Nemoj ovo još više da pogoršaš. U pometnji što je usledila iznenadila se što se Karla tako slabo brani.. Dirholt nije hteo da je pogleda u oči. Valeri je na tri-četiri slatke sekunde dala sebi oduška. Dve su žene poletele ka zemlji. Veče se povratilo: belo halogeno svetlo na parkingu. I vreme je bilo da neko nešto po tom pitanju preduzme. rekla je nastojeći da se pribere. ne grešim. Valeri se setila kako su joj ruke i lice bili vreli kad su stigli rezultati analize krvi nešto ranije tog dana. koja se gomilala danima. Izgubila si kontrolu nad ovim. .” Ta direktnost je iznenadila Valeri. nizovi kola. u trenu iščilela. da mu se smrkne pred očima. Pre nego što još žena strada zbog tvoje nesposobnosti. a onda se ono njeno mudrije ja probilo sa svojim dosadnim izveštajem: Ona neće da ti se odupre. A sad pošto je pošla za Karlom da je napadne. hej!” Valeri je krajičkom oka videla da ih ona mlada majka posmatra. uhvatila je sebe kako se zapravo brani. rekla je Karla. A onda je raspalila Karlu posred lica. „Misliš da ćeš se izvući za ono što si upala u sistem bolnice?” „Briga me hoću li se izvući ili ne. Valeri je pustila Karlu.

Poli je prišao blizu s druge strane sa ajpedom u ruci. A sad je samo to bilo važno. ambivalentna. Svet pre košmara bio je svet u kome niko nije hteo da je ubije. Kroz koji sekund. Košmar je bio crna rupa. . Vrlo brzo. lišeno inteligencije koja ga je vodila. „Ti si luda”. kad se poslednji put okupao. složena. puna ideja. „Pokaži mi sve. rekla je. Klodija se zapitala . Jedini način da se otme njegovoj gravitaciji bio je da pusti da je uvuče i da kroz njegovo središte prođe do onoga što je ležalo iza. Možda je iza ležao svet gotovo isti kao onaj koji je izgubila. Na licu su mu se smenjivali usiljeni smešci i zlobni osmesi. slobodna. Svet pre košmara bio je svet u kome je ona bila ono što jeste. No promenjena ili ne. vlažne od znoja. Istovetan zapravo u svemu osim u jednome: u tome što će ona sama zauvek biti promenjena. Glas mu je promukao. biće živa. zavukla u džepove. U košmarnom svetu morala je da se svede na jedan jedini cilj: da izađe iz košmarnog sveta. nadanja i svih nijansi svesti. to joj se smrt više bližila u ovome. Što je značilo da mora dublje da zađe u košmar. PEDESET DEVETO POGLAVLJE Klodija je znala da će je košmar ubiti ne bude li ga prihvatila. Uže koje bi je moglo izvući iz pakla. rekao je Poli. opijen neizvesnošću. Stajala je na metar od rešetke. Jedini način da spreči košmar da je ubije bio je da napusti svet od pre košmara. U desnoj ruci je držala urolanu metalnu pločicu oštre ivice preko koje je neprestano prevlačila palcem.” Ruke je. šta god to bilo. Što se duže držala tog sveta. Što je značilo da mora da mu se prepusti. Kroz koji minut. Nije znao šta se to dešava. drži ruke na mršavim belim kolenima. zuri u pločice. U poslednjih nekoliko sati to joj je postalo sve na svetu. Nokti su mu bili prljavi. „Pokaži mi”. a za njima bi usledili dugi trenuci u kojima mu je lice delovalo prazno. Zamislila ga je kako sedi u kadi punoj sive štrokave vode. Ali znala je da će vrlo brzo morati da se oprosti od nje.

koji govori de-de. ššš. Gde ništa nije imalo smisla. Sasvim ga primila u svoju stvarnost. Zašla još malo dublje u već duboko ludilo. Nepodnošljivo. Ne budi ko si. Gledaj i ne vidi. Sva njena prošlost i svaka nežnost i majčino lice lepih crta i otac. Negde je bila pročitala: Reč„nepodnošljivo” pravi od tebe lazova osim ukoliko za njom ne sledi smrt. Klodiji su se vilice ukočile. pada. Okrenuo ga je ka njoj. Udovi su joj bili kao krpice od šifona. Videla je da mu je lice blago ustreptalo. tamne kose i svetlosmeđe kože. ogrebotine ili uboda. zapne. gurao joj ga sve više u grlo. ali opstanak joj je sad zavisio od toga hoće U uspeti da nadvlada svoje reflekse. sve je u redu. Poli se kratko nasmejao. Jedino bi se Poli katkad nesigurno zasmejao. ne može. ne plači posle svakog udarca. Udahnula ga je kroz nos. Ista užad. Gde su se Njutn i Ajnštajn rušili. . Isti pod. Klodija. sve što je do ovog trenutka bila govorilo je da ona ne može. Poli je prevlačio prstom po ekranu ne mogući da odvoji pogled od nje. Refleks joj je bio da zadrži dah. pa ponovo zaćutao kad mu je svetlost sa ekrana zatitrala na licu. Ne misli. Nije mogla to da uradi. Svaki sekund je tražio vrisak.. Ali nije mogla da ne vidi. a noge oduzele. Osetila je kako u njoj narasta jad. pa bi se kamera zatresla. Svaki sekund joj je govorio da ona to ne može da podnese. Mesto gde su se vreme i prostor urušavali. Izvadila je ruke iz džepova pomislivši u naletu panike šta ako se metal zakači. Gledaj i ne vidi. Čulo se samo krčanje mikrofona na ajpedu i muka žene zapušenih usta. da ne može to da uradi. Gledaj i ne vidi. Dva muškarca nisu govorila. Ne mogu da podnesem.. Žena je bila mlada. U središtu crne rupe postojalo je samo jedno. Sem kraja svega poznatog - i mračne mogućnosti da iza postoji nešto novo. Od onog što su radili u muškarce se uvukla teška tišina. Iz njega je izbijao vonj znoja i prljave odeće. Ista prostorija. Ućuti. možda Klodijinih godina.

Takva patnja ništila je čoveka. Vazduh oko nje bio je gust. Vreme je stalo. Stoji na trenutak. ispunjen pokornim nužnostima. Prsti leve šake blago su se stiskali i otvarali. Ali konopci su bili konopci. Oči su joj bile zatvorene. gleda je. Zlo je bilo isključivo ljudsko.. ideje. Ali sad je pogledala pravo u Polija - koji ju je otvorenih usta posmatrao onim sitnim očima što su se sad užagrile - i uradila nešto što se toliko protivilo njoj da do poslednjeg trenutka nije znala hoće li je to izdati i osloboditi vrisak što joj je zapeo u grlu. Zander se podiže na noge kao da je pijan. Telo žene i dalje je sve poricalo. Muškarci su bili muškarci. snove. „Pokaži mi još neki”. . Klodija je dosad uradila sve što je mogla da joj lice ostane bezizrazno. Krv iz desnog članka oblila joj je nogu skroz do lista nalik iscepanoj crvenoj dokolenici. rekla je. Postojalo je samo ludilo koje se potvrđivalo u vrelini njenog lica. Klodija nije znala da kaže koliko je to potrajalo.. Svet je bio svet. Ako uradiš X. uvijalo se i cimalo da pronađe izlaz. dragocenosti njegovog života. Izgledala je kao da nemirno spava. sve što ga je činilo onim što jeste. nadanja. Iz tela su joj izbijali vrelina. Žena se sad jedva mrdala. a sve osim tog nagona je nestalo. praznina i pretnja. uspomene. šale. Postojalo je samo ono što vidi. Nasmešila mu se. Ona žena je izgubila sve što ju je činilo onom koja je bila. Izgubila je sve osim tela i očajne želje da i njega izgubi pošto joj nije služilo ničemu više sem da preko njega pati. Ona je. uporna klaustrofobija. Na mene je red. Poli drhtavo spušta kameru. i u njemu ostavljala samo životinjski krik da ono što mu se događa prestane. Čuje se Polijev glas kako tiho kaže: Ajde. Na dve sekunde vidi se memljiv ugao podrumskog plafona - onda se snimak prekida i pokazuje se zamrznuti kadar s početka. Fizika je bila fizika. za tim sledi Y. Svet je bio sasvim nedužan. Nož je bio nož. Onda postrance uzmakne kao ošamućena životinja.

gde se. „Daj mi adresu tržnog centra. ŠEZDESETO POGLAVLJE Valeri se brzo odvezla do svog stana. Dosad ništa. „U Juti svaki okrug ima svoje zemljišne knjige.” Krenula je da prekine vezu. „Ima jedna”. „Proveri je li bilo dojava u Juti da je neko video tipa iz zoo-vrta. Jorkova kaže da ni ovde ni u Juti ne postoji bankovni račun na ime Zandera Kinga niti Leona Gasta. Valeri. Čašica u koju je sipala piće ispala joj je kod sudopere.” „U radnji?” „Nije htela ništa više da nam kaže. Zvali smo tamošnju policiju i kancelariju FBI-ja. Samo toliko. Sačekaću. Anonimna ženska osoba.” „Nastavi da tražiš”. kazao je Vil. A što je još gore..” „Banka Konvejevih?” „Jorkova radi na tome. rekla je. „Stani”. Rekla je da ga je videla pre nedelju dana u tržnom centru Red klifs. Duh njenog dede pun prekora i sažaljenja. „Juče je stigla. a adrenalin joj je još divljao u udovima.” Prošlo je manje od jednog minuta Klodije Grej. Uz poslednje ostatke besa zafrljačila je flašu o zid. Sent Džordž. gadnu. Iz Sent Džordža. Zapalila je cigaretu i pozvala Vila Frejzera. rekao je. Sad to uradi.” „Red klifs drajv 77. Sranje. Kroz koji sat. Staklo se uz prigušeno pn/razbilo o pločice na pultu. Stajala je nekoliko trenutaka stisnutih pesnica i grla stegnutog od suza što su navrle.” . Bile su tu i mrtve žene što su se zbile i šaputale. Ispao joj je. „Javi čim nešto saznaš. kazala je. Nije bila sama u kolima. pa se zaustavila. Od besa i premora nije uspevala da gurne ključ u bravu. i ona razbila i prolila svoj bezbojni sadržaj po moleraju. Sranje. Slika Klodije Grej kako vrišti iskrsavala je na vetrobranu i gubila se. Sranje.” Valeri je zgrabila olovku. Juta 84790. otvorila je flašu votke. nevino se pokoravajući zakonima fizike. Majčin glas koji govori: Gadnu narav imaš. „Zasad ništa”. Još čekamo snimke sa bezbednosnih kamera.. Kad je ušla u stan.

kazao je Nik Blaskovič. Ako imaš sreće. „Vil mi je ispričao šta se desilo”. otvori mi. Još te volim. stan se ispunio njihovom prošlošću. samo je to rekao. Valeri je pomislila: Ako mu sad priđem i poljubim ga. Valeri je pomislila: Tri godine otkako je poslednji put bio ovde. Ima neki trag u Sent Džordžu. on bi sad mogao biti na trista kilometara odatle a da je još u Juti. Ona je poznavala njega.” Čim je kročio preko praga. Bila je svesna toga da on zamišlja scenu manje ili više tačno. Neće stići.. I to je bilo sve. ali ne zaslužujem tvoju ljubav. Ni on nije progovarao. Nik. Još te volim. upitao je. Mene kako se tucam s drugim. Otišla je na internet. Primetio je slomljenu flašu. rekla je. Čovek i ne shvata koliko je atmosfera bila mrtva dok ponovo ne oživi. Sad jeste. Ja. Koje ih je oboje nateralo da ponovo odvrate pogled. Prepoznavanje. „Dole sam. „Bilo je. Zazvonio joj je telefon. Verovatno neće biti ništa. „Da”. „Zovi ih ponovo.” Klimnuo je glavom. Kaži to.” „Šta ćeš ti da radiš?” „Ne znam. kazao je.. Kaži. imaš nekog u životu kome je reč „ja” bila dovoljna identifikacija.” „Samo ih pozovi. „Šta ćeš da radiš?”.” Nije završila. I u sebi se nasmejala samoj sebi. Nije to rekla. Svi ostali su bili sa presedanjima u Los Anđelesu. Spavaća soba bila je i pozivnica i rana. „Ja sam”. „Idem za Jutu. Tri godine od onog što je poslednje video pre nego što je otišao. Poznavao ju je. dogodiće se jedno od ova dva.” „Val. „Mora da ti je prijalo”. Poslednji direktni let od San Franciska do Sent Džordža bio je za sat vremena. Nije imala poverenja u sebe bez nekog čvrstog oslonca. Las Vegasu ili Denveru.” Ali jeste znala. Ili će mi uzvratiti . I dalje nisu gledali jedno u drugo. mrlju od pića na zidu. Dotad ga nije gledala pravo u oči. Stajala je naslonjena na kuhinjski pult ruku obavijenih oko stomaka. što je oduzimalo dosta vremena.

ključevi. odvešću ga u krevet i danima neću izlaziti iz stana. Pogled mu je govorio da je razumeo. „Pazi se. Nije imala izbora. Mogli su to slobodno i da kažu. tašna. u kakvom je stanju. Laptop. „Moraš da odeš odavde”. Uzela postavu za jaknu iz ormara. Šanse su smešne. Sati izgubljenog sna i virus s kojim se borila zurili su u nju kao vojska na okupu spremna na juriš.” „Hoćeš li me obaveštavati iz Jute?” „Hoću. Značka. . rekao je. svejedno će poći. Pištolj. nekoliko trenutaka je stajala i pokušavala da se sabere. Jedna žena protiv hiljada. kazao je. Na vratima je zastala. Otišla je u spavaću sobu i ubacila nešto odeće u torbu. Morala je svejedno da ode iz grada pre nego što dođu da joj ih uzmu. ženska”. Okrenuo se. Ako mi ga uzvrati. „Znam.” Reč „obećavam” ranila ju je u srce. Atmosfera u stanu bila je poput stisnute pesnice što se postepeno otvarala. Značila je potencijalno sve. Prazno. Procenila je sebe. Obećavam ti. Otišao je do vrata i otvorio ih. Razdvajao ih je samo tanani emocionalni veo. Kad je otišao. Zamislila kako joj indikatori telesne energije bleskaju crveno: Prazno.” Hoću. Ali kao da je tu bio neki tajmer na koji su oboje neprestano pogledali. „Hoću. Pa. Ne verujem da bih mogla da podnesem da mi ga ne uzvrati. Značila je više od toga da će ga obaveštavati o slučaju.poljubac ili neće. brufen. Znala je da i on razmišlja na sasvim isti način. I samo jedna reč bila je dovoljna.

” Poli je okrenuo ajped i ponovo pustio prvi snimak. Ali telo mu je zato bilo ispunjeno toplinom. tiho je rekla i ugrizla se za usnu... a kita što je pulsirala bila mu je središte. jebote ti si. Misli su mu iznova nailazile na zid dok je posmatrao kako joj se ruka pokreće među nogama. Ostalim ženama ime bi saznao tek posle kad bi pomagao Zanderu da spali njihove tašne. kreditne kartice. Zapravo. „Zar ne možeš... Usta su joj bila otvorena.” Posmatrao je kako joj se oči načas zatvaraju. Imala je sitne zube. Uporno je želeo nešto da kaže. Izgledala je kao da je zapala u budan trans. „Sranje”. Bilo je izluđujuće to kako su joj se nozdrve širile i to je sve činilo samo još više... Kita ga je u farmerkama bolela. Pogledala u ekran. Nije znao ljuti li ga to što .. Klodija. Šta god bi pomislio da kaže - Ti si luda. A onda joj udara glavu o pod. rekla je Klodija kroz smeh. zatežu i opuštaju. Mišići lica bili su mu beskorisni.. a disanje joj postaje sve teže.. „Rekla sam ti da znam nešto što ne znaš”. Uradio je to pre nego što je uopšte bio svestan da će to uraditi. Stalno se hvatao kako radi takve stvari. nije bilo kako treba... ŠEZDESET PRVO POGLAVLJE Poli je bio u vrlo neobičnom stanju. Trljala se rukom preko farmerki. „Sranje. kako joj se žile na tananom zglobu zatežu i opuštaju. Kazala mu je svoje ime i to je sad bilo nešto uvrnuto što mu se usadilo u glavu.”. ali to je bilo nemoguće.. Kako joj se nozdrve šire. Ne mogu da verujem - zamrlo bi pre nego što bi mu prešlo preko usana. Poslednji video-snimak upravo se završio. Otvorila je oči. usne vlažne. „Mislim. vozačke dozvole. činilo ga. rekla je. Poli je zamišljao kako bi joj lice bilo vrelo i meko na njegovoj ruci. Zamišljao je kako joj obavija kosu oko šake i cima joj glavu unazad dok joj zabija kurac duboko u dupe. gospode. Bilo mu je teško tla mirno drži ajped. Poli je bio u stanju koje nikad dosad nije doživeo. Samo što to nije bilo.

. Obavila je prste oko poruba majice.ona.. Zamislio je da Zander zna šta se ovde dole dešava i na sekundu-dve svet je odjurio. na trenutak bi pogledala u njega. „Zar ne možeš malo da mi pomogneš?”. Pa opet u njega. zadihano ga je upitala. Skoro kao dečje. i njegovog velikog tamnog lica ispijenog i znojavog. pa natrag u ekran. Da to rade nekome. a koža glave mu se zategla kao da će upravo zadobiti udarac u potiljak. Bilo je užasno kad god bi ga pogledala. Vrlo sporo. Ali onda se setio Zandera kakav je bio sada. da ne zna da li. Bizarno je bilo to što .. Dok je gledala snimke. . samo bi još dublje utonuo u to.. pitala je Klodija. Lice joj skroz ozareno baš kao sad. osmeh što otkriva sitne zube. Mislila je da to budu ona i on umesto Zander i on. Ti si mi ko kamen o vratu. Polako je izvukla drugu ruku iz džepa jakne. Metka što se zabio u plakar tik pored njegovog lica... Trlja se dok on nožem zaseca pičku neke kučke. Zaprepastio se koliko je to jasno zamislio. Zajedno. gore u sobi što se stisla oko njega.je odmah znao na šta ona misli.da ne zna šta da. Počela da je povlači preko golog stomaka. „Je li ti ikad palo na pamet da to radiš s devojkom?”.

Na satu u kolima stajalo je 3. mlada majka. kako je mašta nagoveštavala. stvarale morska čudovišta od šara na tepihu. Sem ukoliko nemaš ljubav. kazao joj je Vil. Karla je ponovo išla kod Dirholta. Ispričala je Lizi o dojavi. pitala je Liza Teril. sa čašom vrele vode i limuna. Ti su je osećaji vratili u detinjstvo. ali čija joj je toplina prijala rukama. postajala teška i hladna. sline su joj bile vrele. „U Juti. U detinjstvu je delirijum bio potvrda sveta iza sveta. koji je nosi do kupatila kad je preslaba da hoda. Koža joj je šaputala. Dirholt je pobesneo jebote. Otada su prošli sati i kilometri budnog spavanja za volanom. onog koji je. pretvarale joj dušek u toplu melasu. Ali kad odrasteš. Imala je izjave svedoka - radnik obezbeđenja. Telo ju je bolelo. . Ta milostiva posredovanja sprečavaju te da zauvek upadneš u svet iza sveta. pomislila je. Vil Frejzer joj se Javio pre nekoliko sati. rekla je Valeri. klinac što je gurao kolica - koji su potvrdili da ju je Valeri napala. prepušten si sam sebi. Groznice što su preobličavale detalje u njenoj sobi. uvek bio tu i samo čekao priliku da se pokaže. zemlja okolo gubila se u tmini. „Šta ćeš kog đavola u Juti?”. oslobađale tamne cvetove na zavesama da se kreću i menjaju oblik. sigurno ne u jebenom Leonovom) postoje i milostiva posredovanja: majčina hladna ruka na čelu. ŠEZDESET DRUGO POGLAVLJE „Gde si?”. Podilazila ju je jeza ma kako podesila klima-uređaj u kolima. Imala je uz to i modrice kao dokaz. tata. a ona je sve to vreme provela u putu. rekla je Liza. To ju je ponovo podsetilo koliko je apsurdno to što zapravo radi: vozi se okolo u nadi da će naleteti na njih. ne u svačijem. skupljala se. Po noćnom nebu bili su rasuti oblaci između kojih su se pomaljale zvezde.” Osam sati je prošlo od one ne-tuče s Karlom. prevruće da bi je pila. Sad je sedela u fordu na parkingu Mekdonaldsa što je radio non-stop. Sem parkinga i svetala na auto-putu. Ali u detinjstvu (u njenom. Kad je obrisala odran nos.46 ujutru. „Osamdeset kilometara zapadno od Sent Džordža”.

mogu biti bilo gde”.. „Ne ako je još živa”.” „Super.. Izluđujuće šištanje vremena Klodije Grej što vri i isparava. imaš samo državu. Valeri joj je.. vrati se u jednom komadu. ženu što sedi pred kućicom od ćerpiča. rekla je Valeri. Kao što ste pre zavisili.” „I pazi se onih mormonskih džukela. I ako ti ne budeš otišla kući i spavala s njim. bose noge u prašini crvenoj kao aleva paprika. kad se vratiš. Mesto za onog drugog. dobro. ja ću. važi?” „Važi. To su naši momci. „Gospode. Hoćeš da proslediš Vilu?” „Nema problema. Hvala. Valeri je neko vreme sedela i duvala u vrelu vodu s limunom. Ako sad počnemo. Ponovo je zamislila sebe kako je pobegla od svega. Pa si zajebala stvar. „OK. rekla je. Ljubav. rekla je Liza. „Oboje smo bojažljivi.” „Dobro. Ili bar jedan od njih. odveli su je u bazu. Telo deteta sa slovnim ranama i nevidljivim krilima tame. Kako ide s Blaskom?” Njih dve nisu imale tajni. kad je bila u Santa Kruzu. nemoj da se nerviraš. Nije morala da joj objašnjava: Nemoj da vas dvoje zavisite od slučaja. rekla je Valeri.” „I ne zaslužujem”. Zovem te da ti javim da smo dobili DNK sa šljokica s tašne. A između nje i obe vizije stajale su mrtve žene što su šaputale.” „Čuj. rekla da se Nik vratio. Budućnost. „Znam ja tebe i tvoje blesave katoličke gene”.” „Nemoj da mešaš te dve stvari”. „Pošteno. „Bojažljivo”. Poklapaju se. rekla je Liza. kazala je Liza.” „Svesna sam toga. ti i ja ćemo da izađemo i da se napijemo do besvesti. rekla je Valeri. Moram da obavim ovo. Sama.” Pošto je završila razgovor.. U isto vreme osetila je i obećanje topline i mira dok leži u krevetu s Blaskom. „Ako je još živa. . „Smatraš da to ne zaslužuješ. „Dobro”.” „Valeri.

Zanos i nepoverenje na licu bili su mu u finoj ravnoteži. ove sekunde. činjenica gde se nalazi. uvežbavali su trenutak kad će podići ruku. Plašio se njenog glasa. produžetak krvi. U jednom trenutku bio je stvar za sebe. I dalje može da trči. opisati nemoguć luk koji će se završiti tako što će mu se oružje zabiti u oko. Ništa je neće sprečiti da trči. topla vođa i meka i teška oko njenih bosih nogu. Tih misli i uspomena bilo je napretek kao da je njen život pokušavao da se u celosti skupi u njoj pre nego što umre. Ona je shvatala te vrlo nestalne nijanse. sve če biti gotovo. Da pusti onaj metalni svitak u džepu jakne. ŠEZDESET TREĆE POGLAVLJE Jaz između Klodijine ruke i metala u njenom džepu javljao se i nestajao. na . Beskorisne misli i slike motale su joj se po glavi: prvi dan škole. a u sledećem deo nje. to je manja verovatnoća da će to moći da uradi. ovi minuti. kako sedi u svojoj sobi u Modlinu u sitne sate. zamahnuti je kroz uskomešani prostor što ih je delio. Plašio se da je pogleda u oči. sad jedina bila važna. mesa i kostiju u njenim prstima i dlanu. On je stajao tamo i posmatrao je. lice joj pribijeno uz ledene rešetke kapije školskog dvorišta kad joj se majka okrenula i otišla. A spram svega toga stajala je sadašnja stvarnost. a onda pogleda kroz mračni prozor i vidi kako padaju krupne pahulje snega. usamljena i uzbuđena i prijemčiva za misterije još jedne londonske noći. bez obzira na to gde je bila i šta je radila za svojih dvadeset šest godina. trljao kitu preko farmerki. Još jedna fina ravnoteža. Povuče li samo jedan pogrešan potez. Morala je da bude pažljiva. Određeni stepen izbegavanja bio je nužan. Nervi su bili brži od nje. kako u petak veče izlazi iz metroa na stanici Totnam kort roud. Disao je na usta. sa čašom viskija i pohabanim primerkom Midlmarča. Otkopčala je dva dugmeta na farmerkama. kako jedne večeri ulazi u Indijski okean. Samo dva dugmeta. a posle toga bi svaki put postajala sve slabija - kao da što duže čeka. Neko vreme nisu govorili. Otkad je podigla majicu i otkrila gole grudi. Utvarna verzija nje uvežbavala je taj pokret iznova i iznova. koja je. Bilo joj je mučno što mora da upotrebi obe ruke.

Nije mogla da uradi to što je morala da uradi. Zazveckali. njene gluposti. Uzeo da pretura po džepovima. Rešetka se podigla uz silovitu škripu.nju se spustio još jedan sloj užasa. Misliš da se već plašiš najviše što možeš. Sad je videla sebe bez daha na podu. Zaustila je da kaže nešto. Nije imala dovoljno ludila u sebi. Nije mogla. To je to. Sa svakom sekundom postajao je stran sam sebi. Prislonio je pušku uza zid. Obmanjivala je sebe. molim te pomozi mi. Videla ga je zatvorenih očiju. a onda se ispostavi da straha ima još. Videla je sad mučno jasno da nije promislila sve detalje. O bože. Bila je to greška. on je drži za kosu i bez žurbe joj zariva nož u bok. Ispostavi se da je prostor za strah u tebi beskonačan. Videla je sebe kako ima sve vreme ovog sveta da mu precizno zarije metal u oko. Nije bila spremna. Ne srne ništa da uradi. Brava je škljocnula. Bilo je prebrzo. Znala je: vrisne li sad. Na trenutke je osećala kao da će se prosto onesvestiti. On je delao izvan poznatih okvira. Nije mogla da podnese. Opirala se instinktima na ćelijskom nivou. On će joj prići i rasporiće je nožem.po podu. Nikad neće biti spremna. lice. Bilo je prekasno. Nije mogla da veruje šta je sama sebi napravila. To što je dosad radila je upalilo. On će joj prići i zavaliti je pesnicom u lice. Jedna reč mogla bi prekinuti čaroliju. njega kako je neprekidno šutira u stomak. Sad je videla samo pesnicu što joj leti u lice. Pribila se leđima uza zid od golih cigala. O bože. Sve ono što je uvežbavala u glavi sad je bilo u haosu. Sagnuo se da gurne ključ u katanac. ali se u poslednjem času zaustavila. Čudovište što se nakašljava. da mu uputi konačnu reč podstreka. kako ne sluti šta mu se sprema. Da se ne bi srušila. U jednoj od optimističnih (idiotskih) vizija videla ga je kako leži na leđima. Prisiljavala je sebe da se preobrazi. . Klodija je želela da sve prestane. Na pomisao na trčanje u nogama bi osetila slabost. farmerke i gaćice joj svučene. Povratka nije bilo. Podrum je obavio tišinom sve slabe zvuke. Samo ono što je dosad radila. Nije bilo vremena. Sve te permutacije njenog neuspeha. njenog očaja. Sad je videla sebe na stomaku. neće više prestati da vrišti. Ključevi. grudi. On će joj prići i iščupati joj pramen kose. a ona ga zajahala. Ključevi su zagrebali. njenog ludila.

ponovo apsurdno povezivanje sa Robinom Hudom. Plave oči kao streličarske mete. koji govori: Znaš li. on balavi izdajnik. ne verujući šta radi. Svom težinom pao na jaja. Povukla je ruku. Sve joj je govorilo da je nemoguće. na šta je smeh zamro. hodao je po gredi. I on se plašio da će izgubiti zalet. da je nekad. Nije bilo vremena. Otvoren prostor. navalila se na nju. Ali nije. Morala je da obuzda nagon da zavuče desnu ruku u džep i maši se za metalnu tubu. a onda se komično izvrnuo naglavačke i pao na strunjaču. Život. Ponovo. Otvoren prostor izvan kuće privlačio ju je kao sila teže. Sekunde su je izdavale. Dečak koga je jednom videla u sali za fiskulturu u školi u Bornmutu. Činilo joj se da beskonačno dugo drži metal tamo uz njegovu glavu. Klodija je zamahnula kolenom najjače što je mogla. njene prošlosti. Ničega. Svega. Klodi. Između nje i bega nije bilo ničega. Bio je pred njom. Posle nekoliko sekundi povratio je. Samo da ide napred u nešto novo. Bacio se na nju. veoma davno. Osim njega. Krv joj je tukla u lobanji. U svakom filmu koji je gledala žena bi to uradila muškarcu. Zamišljala je sebe kako bira pravi trenutak. Zamišljala je bila kako kalkuliše. Ali dečak kao da je zastao tamo beskrajno dugo nogu obavijenih oko grede. U izmaglici što je usledila sve slike - njene porodice. Palo joj je na pamet - sitan. Na pola metra od nje. Osećala je njegov miris. Na to je eksplodirao. nebitan detalj - da joj je desna noga između njegovih. A umesto toga usledilo je ovo. Bilo je prekasno. Ceo razred je prasnuo u smeh. Mišići su joj govorili da je nemoguće. cela Engleska bila pod šumom? Vrlo polako. njenog bekstva - prosto su se urušile. pružila je ruku i lako mu je spustila na budžu na farmerkama. Njen otac. Duboko zelenilo engleskih šuma. izvukla je desnu ruku iz džepa stiskajući metal u vlažnoj pesnici. Osetila je njegov kiselkast vreo dah na licu i njegove nokte kako joj se zarivaju u grudi i pre nego što je i znala šta radi. Može li prosto sad da potrči? Po njegovom licu i ramenima videla je da pomišlja da spusti rešetku iza sebe i zaključa je. Nije znao šta radi. Tišina između njih pritiskala ju je. Sloboda. Okliznuo se. Lice mu je bilo blizu. .

Pokušavao je da joj otkine grkljan. ali osetila je kako ga težina povlači. Snažno je zabio glavu u nju. Još ju je držao za vrat. Desnom ju je zagrebao po grudima. Odvratio je lice da zaštiti oči.. Ruke su mu uprkos svemu bile snažne.. da nije bilo njenog mekog stomaka gde mu se glava ugnezdila. Preplavila su je neobično nova osećanja - što je ubola nekoga. Klodija je osetila kako joj u telu sevaju svetla. Osetila je kako vazduh izleće iz njega. Klodiji se činilo kao da je on zastao da razmisli. ne uspeva. možda promašiti. . Previo se i pao bi na kolena da nije bilo nje. ona mu ga je svom silinom zabila dublje u grk>. Ispustio je neobičan falset kao da se tek blago buni. Metal mu se žabo nekoliko centimetara u grlo. Udarac joj se učinio slab. Pa umesto da izvuče oružje i pokuša da mu nanese još jednu povredu. Udarila ga je ponovo jedva svesna da joj je šaka topla i mokra od krvi. Ništa se naizgled nije desilo. Intimnost tog dodira odjednom joj se zgadila. Ruka mu je poletela i ščepala je za gušu. Videla svaki detalj njegovog mršavog lica otvorenih usta i iskolačenih okruglih očiju. ali je u isto vreme osetila kako mu je otkinula komadić mesa s lobanje. dok je zbijena energija u prostoriji tukla o nju. Podigla je ruku - načas zamislila onu opasnu oštricu u obliku slova V - pa vrisnula i iz sve snage zamahnula ka njegovoj glavi. Ni blizu njegovog oka. što mu je ta tuba zaprepašćujuće prodrla kroz meso. Mora da je kroz izmaglicu bola pročitao njene namere. Upinjao se da ne padne na kolena. da shvati izmenjenu situaciju. Levom joj je zgrabio za rever. Zabila mu se u hrskavicu uha. Shvatao je. Grad što blešti. što joj je ruka i dalje stisnuta oko metalne tube. Znala je da će. krv gladna kiseonika kola arterijama. S neobičnom jasnoćom i usredsređenošću shvatila da je ima samo koji trenutak da počini što više štete. napala je metalnom cevi. u telu joj uzbuna zbog nedostatka vazduha. ne uspeva. Osetila je kako mu se telo muči da se povrati i ne uspeva. Mora da je to video. zaglušena. Zaslepljena. Nekoliko trenutaka oboje su bili ukipljeni. Pokušavao je da spoji prljave nokte. Osetila je kako mu se prsti oštrih noktiju stežu oko dušnika. Bio je u neverici. izvuče li oružje i pokuša li ponovo da napade. Uviđao je da gubi kontrolu.

Plave oči su nežno zatreptale. Neobična težina. Okrenula je pušku. Beži. Bio je to sićušan dragocen predah. „Jebemti. Pucanj pucanj pucanj. uhvatila je za cev. Dve sekunde otpora. Nema vremena. pa povlači povlači povlači okidač. Kočnica. Dohvatila ju je. ali za to vreme imala je osećaj da će on pružiti ruku i ščepati je za članak. Postojalo je nešto što se zvalo kočnica. Vreme. Pronašao je gde se metal zario u njega. Nešto nije radila kako treba. Uzeo je da ga izvlači.” Pustila je metal i gurnula ga. Ruke su mu spale s nje i lagano - kao da zbunjeno ispituju - pošle ka metalu što mu je bio zabijen u grlo. okreće je i nišani u njega.. naslonjena na zid. Osetila je kako podiže pušku. Umesto toga pred njom se otvorio podrumski prostor. podigla do visine . ramena - i zabila mu kundak u glavu. Potraži je. iznenadni osećaj integriteta. Klodiji je bila potrebna samo sekunda da ga zaobiđe. Puška je bila tamo gde ju je ostavio. Mračna ličnost predmeta. Kad je videla kako to radi - i onu krv što je pokuljala - nešto je u njoj puklo. Ubij ga. pa se srozao kao na usporenom snimku.. To se nije desilo. a onda su ga noge izdale. Nikad u celom svom životu nije držala nikakvo vatreno oružje. Svi njeni pokreti kao da su bili usporeni. . Bilo je to previše. Ali pucanj će prizvati onog drugog. Bila je svesna da povlači majicu da pokrije grudi. Bezi. Nije mogla da razmišlja. Odjednom su joj gola činjenica da se on još kreće. „Jebemti”. zagrgoljio je tiho još ne izdišući. Ništa se nije desilo. njegovi prljavi nokti i trepavice što trepću bili nepodnošljivi. Nerv u prstu joj se bunio. još se onako životinjski trudi da se povrati.

zvuk i dalje stišan. Zavrtela glavom. nje više nije bilo. Nasmešila se onako za sebe s nekakvom blagošću. „Najprostija na svetu”. ŠEZDESET ČETVRTO POGLAVLJE Kad se Zander probudio. Znao je da bi morao biti sposoban da govori. Imao je osećaj da su mu šake džinovske i beskorisne. mama Džin je sedela kraj prozora na stolici iz stare kuće i pušila. Prikazivao se reklamni spot za pojas za vežbanje. Kamera se okreće ka publici u studiju. Nabildovani tip u zelenoj trenerci i snežno-beloj majici. „Stvarno ne znam. Mišići lica bili su mu puni blagog elektriciteta. zatitrala. rekla je. Učinilo mu se da se cela soba nakrivila. Blede mesnate noge bile su joj bose. Počela da se pridiže. rekla je. a onda bi se šašavo zatalasao. „J kao?”. Ona poznata toplota i težina i peckanje pošto ju je terao da gubi strpljenje. Mama Džin je zaigrala.” S nadljudskim naporom Zander se prisilio da se uspravi i sedne. Neka plavuša u drečavoplavom trikou i crnim hulahopkama hodala je na traci za trčanje. „Najprostija stvar na svetu sem ako nisi glup ko točilo. Dim njene cigarete vio se pravo nekoliko centimetara. Neki vrte glavom kao da ne mogu da veruju koliko su srećni. Oni debeli nokti koje je na suncu sekla na stepenicama iza kuće. Zubi i oči. Jabuka. Jabuka.” Zanderu se vilica stegla. ne samo krevet. Mama Džin je teško uzdahnula. usne mu se miču non-stop. ponovila je. Nosila je plavu kariranu košulju i velike svetle farmerke. Krevet mu je bio vlažan. Drvo je zaškripalo. Kad ih je ponovo otvorio. „Ne znam zašto to radiš”. . Svi izgledaju oduševljeno. „J kao?” Nagla se napred u stolici. Najprostija stvar na svetu. Navalila se na stolicu. ali nije bio. Televizor je i dalje bio upaljen. Zander je zatvorio oči. Jabuka.

Ali i ono je sijalo kad bi zatvorio oči. Ustao je sav drhteći. Još od jebenog Kolorada. U sobi se sad čulo pucketanje. J mu je bilo ispod miške. Sanjao je da je pucao u Polija. Poli stoji uz plakar. U plakaru je bila rupa od metka. Sneg. Posle svih ovih godina to bi mu došlo kao olakšanje. Nije se osećao dobro. Sanjao je? Gde je pištolj? Nije li legao u krevet s pištoljem? Tražio je po posteljini. Odozdole se nešto čulo. . Dozvolio je da Poli sjebe stvar i uradi ono pogrešno. Mama Džin je rekla: Mogu ja da čekam ceo dan. Nema. Bilo bi mu lakše bez Polija. a ne kako treba i od tada je sve pošlo naopako. Zato što nije imao jabuku. Klinac u sobi. Vreme što dogoreva. Nije imao J. Predugo je čekao. Kao kad deca mašu prskalicama po mraku. Ništa nije bilo kako treba. Slike su mu se vratile. Prebacio je teške noge preko ivice kreveta. Ona žena. Poli. Predugo je čekao. Imam sve vreme ovog sveta.

Naterala se da se vrati niz stepenice. Ruke su joj bile raspomamljene ptice vezane za zglobove. jecanje. polako se širila lokva krvi. Ne može da se vrati. Pravila je previše buke na stepeništu. njeno disanje. Imala je osećaj da će se srušiti samo od toga što stavlja nogu pred nogu. Iako nije umela da puca iz nje. mogla ju je upotrebiti kao toljagu kao i maločas. Vrata podruma bila su zaključana. okrenula se i potrčala natrag uz stepenice. Na svežnju u Polijevoj ruci bilo ih je pet-šest. Ključevi su mu bili u desnom džepu vojničke jakne. Zbog tih reči povratak je bio nemoguć. Nije bio prvi ključ. Svaki korak bio je nesigurniji od prethodnog kao da je izgubila svest o tome kako se silazi niz stepenice. ponovo joj se zavrtelo u glavi. Baciće se kroz prozor bude li morala. Suze su joj istog časa navrle i linule niz obraze. vlažno platno i znoj. Drhtala je iako je peć odavala toplotu. Čim je osetila njegov vonj na duvan. Zgrabila ih je. Ali morala je da se vrati. Nije ni treći. U poslednjem trenutku setila se da uzme pušku. Bilo joj je nezamislivo da ga dotakne. Da se vrati. Slabost joj je procepila telo. Zamislila je kako su svaka vrata na koja nailazi zaključana. Na možda dve sekunde osetila je savršenu ravnotežu između užasa što ne može da izađe i užasa što mora da se vrati po ključeve. ŠEZDESET PETO POGLAVLJE Klodija je stigla skoro do vrha stepenica kad se setila ključeva. Ogrebala se na zaključana vrata po čelu kad se sagla da ih . Na tu misao prestala je da plače a da dotle nije bila ni svesna da plače. Ipak. ipak je imala nešto u ruci. Tamo gde je izvukao metal iz vrata. Nije ni drugi. ali se jasno videlo da još diše. Poli je ležao na leđima nepomičan i zatvorenih očiju. bili su glasni i grubi) i prisilila se da uradi ono što je morala da uradi. Nije bilo povratka. Ispustila je svežanj. stisla je vilice (zvuci koje je ispuštala.

Od blizine izlaza sve je u njoj vrištalo da beži. bila je ubeđena da joj neko prilazi s leđa. Ulazna vrata. Nije bilo pesme ptica. zgrabio je za kosu i cimnuo unazad oborivši je š nogu. Uhvatila se za kvaku. Njeno vreme. Kuća je bila tiha. Okrugli prekidači za svetlo od bakelita i dve gole sijalice s paučinom što vise s plafona koji se ljušti. Za korak je prošla pored odškrinutih vrata kad je Zander iskoračio iza nje. Taj je nagon jedva nadvladala pomisao na to da će je onaj drugi čuti. Gde je on? Na prstima je u agoniji prišla vratima. Da je kuća posmatra. Kroz okno se video polumrak. kako joj se učinilo. Okrenula se i potrčala hodnikom ka kuhinji. Ruke joj se još gore tresu. Trula staza skupljena kod ulaznih vrata i pritisnuta starim gvozdenim stalkom za čišćenje cipela.dohvati. Svet je bio tih. . Nužda da gleda u ključeve i da gleda preko ramena. lice joj uzdrhtalo. odškrinuta. Onaj drugi. Bila su zaključana. Ponovo.. Kao da je to bila jedina kuća na inače sasvim praznoj planeti. Sa strane su bila još dvoja vrata. Ide. ona s leve bila su zatvorena. Vreme je isticalo. Košmar s ključevima. a na drugu do vrata sa oknom od mutnog stakla na vrhu.. Koje je ključeve već isprobala? Na reči počni iz početka preplavili su je bes i strah. Kad god bi pogledala u ključ. Vrata su se otvorila uz prenaglašenu škripu. Probala je svaki ključ. Drugi ključ koji je probala odgovarao je bravi. Izgrebani malter i go patos. Izašla je. ona s desne. Hodnik u kome se našla (malo se toga sećala šta je prvi put videla po mraku) vodio je na jednu stranu ka kuhinji. Nije bilo saobraćaja. Sad je bilo nemoguće hodati polako. tri metra dalje. Nije mogla oboje. Nijedan nije odgovarao. Jutro? Sumrak? Nije imala predstavu.

oprala zube. Pozvala je bila Vila i rekla mu da je najavi upravi tržnog centra. kazao je šef obezbeđenja. posle čega su je odveli u kontrolnu sobu na drugom spratu. rekao je Marselas. Bila je tu. ali posle dva sata gledanja obuzeo ju je osećaj uzaludnosti. „Poslali su nam”. presvukla i odremala sat i četrdeset pet minuta dok se tržni centar Red klifs ne otvori. Nije joj pomoglo. zgodan crnac od pedeset i dve godine iz Nju Orleansa. kratko podšišana kosa prošarana sedim. Zna ko sam. „Ali eto. Žena im nije rekla ništa više osim „u tržnom centru”. Sažaljeva me. te nije bilo protivljenja (već naprotiv poštovanja) kad se pojavila tamo malo posle pola osam ujutru i nehajno pokazala značku. „Razumem”. Usne su mu se malo rastvorile i otkrile topao sjaj zlatnog zuba. pa sela u kola tresući se. onda oni to zadržavaju. obe su nosile dedamrazovske kape). i upadljiva činjenica da ona nema nikakvu nadležnost u Juti.” Zvao se Marselas Kori. Ispljuskala se hladnom vodom po licu. Marselas ju je smestio u kontrolnu sobu i doneo joj kafu. Palo joj je na pamet da bi u nekadašnjem životu izmerila temperaturu. ŠEZDESET ŠESTO POGLAVLJE Valeri je uzela sobu u hotelu Best vestern u Istočnom bulevaru Sent Džordž (dve žene na recepciji. pomislila je Valeri. „Mi smo već sve poslali Policiji Sent Džordža”. što je značilo da će Valeri morati po svoj prilici da odgleda snimke od dva dana. Valeri je odlučila da najpre pogleda snimke otvorenih . evo ovde su nam originali. ipak sam ovde. imala je osećaj kao da se izvlači iz podvodnog sveta sasvim zakrčenog algama. „Pa. rekla je Valeri. U nekadašnjem životu. popila par brufena. istuširala se. naravno. Kad joj je alarm zazvonio.” Marselas se nasmešio. Koliko je prošlo otkad je živela tim starim životom? Nije više bila ni sigurna šta je uopšte bio taj njen nekadašnji život. a ne mi. „Ako to još nije stiglo do vas. visoke jagodice i osmeh koji bi ljubazno sačekao da istrtljaš sve gluposti koje imaš dok ne budeš spreman da kažeš istinu. ali Vil im je zapretio i zaplašio ih.” Žena koja se javila policiji nije bila sigurna da li je osumnjičenog videla u sredu ili u četvrtak.

tužni ljudi. a potom da krene od radnje do radnje. a i dalje se tresla iako je na jaknu stavila postavu. „Da nemate kapućino?” Kad je ostala sama u kontrolnoj sobi (jutros su tu bila još tri radnika obezbeđenja. pomislila je Valeri. „ali čini mi se da je to nešto jače od prehlade.. Zaustavila je snimak. ustala. U glavi joj je tuklo. Ali šta traži? U najboljem slučaju ispostaviće se da to jeste bio on. Osećajući se malčice kao voajer. Potražila je brufen u tašni. kazao je Marselas kad je prošao pored nje da izađe iz kontrolne sobe. ako je uopšte još živa - mogla se nalaziti bilo gde odavde do Logana trista kilometara severno. rekao je Marselas. „Gospode”. uglavnom ljudi koji su samo bez razmišljanja bazali kroz neiscrpno obilje njihove neobične običnosti. Stajao je ispred Starbaksa s dve kafe u kartonskoj kutijici i ćaskao s jednim čistačem. idem po kafu. Pre nego što još žena strada zbog tvoje nesposobnosti. radosni ljudi. loši roditelji. Vrećica.” „Da”. izvesnu strpljivu prilagodljivost. Čedomorko.” „Dobro sam.” „Ja nisam doktor”. Malo je potrajalo. Doživljavala je to kao moralni pad. Njegova baza za ubijanje - a možda i Klodija Grej. iz dana u dan. „Može kafa”. I malo spida kad već ideš. Ali šta joj to znači? Leon je i dalje imao celu državu pred sobom. Nije ga više imala. Tašna. Valeri je počela da se šetka tamo-amo pokušavajući da se koncentriše. protegla se.” „Dobro. Ovde gore se osećaš kao mala verzija boga. na kojima su se smenjivale slike uživo. rekla je. potražila je sad Marselasa i zapitala se pita li se on hoće li ona baš to i učiniti. raskidi. Juta se prostirala na oko dvesta dvadeset hiljada kilometara kvadratnih. Hoćete li da vam donesem nešto?” Brufen. kazala je Valeri. Samo sam obnevidela od zurenja u ekran.. Postojale su tri radne stanice i nekoliko monitora. usamljeni ljudi. Posao uđe u tebe. ali sad su svi bili dole). Odavde se moglo videti sve: flertovanje. Analiza krvi. iz sata u sat. „Prehlađena sam. Ali bilo joj je muka od uzimanja analgetika. ali ga je pronašla. Zapitala se kako li je Marselasu da svaki dan provodi posmatrajući ljude kojima ni na tren ne pada na pamet da ih neko posmatra. Marselas je imao nešto od te osobine. Pa šta ako je pre nedelju dana bio u Sent Džordžu? To nije bio dokaz da tu živi. sitnim ćelavim crncem koji je gurao . „Detektivko. Kodein. kao da ga ništa ne može iznenaditi. Neprestano se naprezala da vizuelno sabije piksele. jeste li dobro? Izgledate. Oči su je bolele.prostora. Ne izgledate baš dobro.

Dete - plavi dečačić u treger farmerkama - pogledalo je načas u njega.. Tip je gurnuo kišobran natrag pod mišku. a za njim je sekund kasnije protrčala i njegova majka. Okrenula se od monitora i pošla ka svojoj radnoj stanici koje se užasavala kad joj je sinulo. a majka je dohvatila dete. Sranje! Nije bilo vremena. lepa mlada žena istovetne plave kose u cvetnoj haljini. Naočare i brada sakrile su mu crte lica. Tip je nosio kese u obe ruke i još nešto pod miškom što Valeri nije mogla lepo da vidi.? Da nije kišobran? Gospode! Okrenula se nazad ka monitoru. Kad se dete zaletelo u njega. pa ponovo nesigurno potrčalo.. Tip se sagnuo da dohvati ono što mu je ispalo. što je bar delom uživala u nestašnoj živosti svog deteta. žut kišobran uvijen u celofan. Valeri se obradovala što se mlada žena nije izgleda naljutila. Kao. Na trenutak ju je porazilo što se u Americi čak i u dvadeset prvom veku retko viđa belac koji obavlja poslove čišćenja. Valeri se zapitala što li je kupio kišobran usred zime. Bio je to neobičan poklon za Božić. Kišobrani su za jesen. Ali naravno. Činilo se da nije ni čuo ženino izvinjenje dok je odlazio.jarkozelena kolica s metlama i portvišima. ali tip više nije bio u kadru. Potrčala je. svet maloprodaje odavno je prestao da obraća pažnju na to koje je doba godine. Malo dete koje se očito otrglo majci iz ruke izletelo je iz Starbaksa tik iza Marselasa i sa oduševljenjem i nestašnim izrazom lica natrčalo pravo na noge jednog crnokosog muškarca s bradom i naočarima za sunce koji je tuda prolazio. kratkoj kožnoj jakni i jarkobelim najkama. Ali visina i građa su odgovarali. . paket mu je skliznuo i pao na pod.

Samo se uplašio.. Jedan visok belac okruglog lica u tamnom lanenom odelu predstavio joj se. Nije bio sam. Dilards. ŠEZDESET SEDMO POGLAVLJE „Zatvorite tržni centar”. Pojavio se jedan uniformisani radnik obezbeđenja koga je Valeri već videla. Pretpostavljam. metar osamdeset tri.. Prošlo je petnaest minuta.. doviknula je preko ramena. „Možda je tamo. „Šta?” „Ovde je. Farmerke i teget vetrovka. . Do jednog od dva izlaza. Zatvorite ga. Smesta. crna kosa i brada. Mislim. osamdeset kilograma. Ali i radnje imaju svoje izlaze. Sigurnosne rešetke nisu se spustile. otkud ona zna. „Ne mogu. naočare za sunce. ulazili i izlazili kao što ulaze i izlaze kroz sve ostale izlaze iz zgrade. Ili kroz Sirs. Vreme koje će mu trebati da javi preko voki- tokija timu obezbeđenja. „Uradite to. da se vrati u kontrolnu sobu. kazao je i pružio ruku. pritisne dugmad. Koliko ima izlaza?” „Dva. Šta se dešava...” „Pošaljite tamo ljude. da dobije neophodno odobrenje. Ljudi su prolazili pored Valeri. „Ja sam menadžer tržnog centra. kazala je Valeri Marselasu.” Usledila je agonija.” Pošla je tamo kuda se tip uputio. Mark Von nije hteo da bude naporan. Možda je izašao na onaj drugi. Džej Si Peni. znala je. Osećala je kako vreme curi dok Marselas obrađuje informacije. Pre nego što je počela da objašnjava. „I proverite kamere na parkingu”. Dešava se to da će još jedna mlada žena umreti zato što niste hteli da zatvorite izlaze.. Zagledala je radnje kraj kojih je prolazila.. Tražite kamper.” Koliko je sekundi prošlo. ali najvažnije je bilo da stigne do izlaza. detektivko?” Dešava se to da ste upravo pustili serijskog ubicu da izbegne hapšenje. Belac. Minuta? Vreme. Klodija. „Mark Von”. Valeri je shvatila koliko će to potrajati.

” „Vrati se u kancelariju. usred sam. rekla je Valeri. Nije sigurno. „Ili ćete smesta zatvoriti zgradu ili ću vas optužiti za ometanje”. rekla je Valeri.” „Sad. „Otišao je. Jeste li me razumeli?” „Čujte”. rekla je. Moguća panika među posetiocima.” „Detektivko!” Marselas je išao ka njima. „Morao sam đa dobijem njegovo odobrenje. Mislim. „Parking”. uhvatila Marselasa za lakat i poterala ga ka stepeništu. Rekao sam mu da nema vremena. „Moguća identifikacija. kazao je Marselas dok su se penjali. „Izvinite”. Nije mogla da zaustavi misli: Uhvati tog skota i moći ćeš ponovo da potražiš ljubav. Znala je da je to ludost. Znali su da čitaju jedno drugom glas. Požuri.” Valeri i Marselas ušli su u kontrolnu sobu. „Ženska. slagala je.” Nije se protivio.. „Ovo je istraga višestrukog ubistva. Moraće nekome da odgovara. počeo je.” „Val. Sigurno je izašao kroz tu radnju odmah pošto ste ga videli. Odlučila je da igra grubo. „Kamera na izlazu iz Sirsa.” „Niste vi krivi”. Nik.” „Nisam za svojim stolom.” Valeri se lice zajapurilo. Uradi to. Pozvala je Nika Blaskoviča. Stigao si?” „Za minut.... Poznavali su se. čula je to..” „Koliko ti treba?” „U sobi sam s dokazima.” „Još si u Sent Džordžu?” „Jesam. „Ovo je. kako je?” „Slušaj”. rekla je. Ostaću na vezi.” „Videla si ga?” „Nisam”.Zatvaranje tržnog centra na nekoliko sati na Badnje veće..” Mark Von se još više uplašio. „Otvori sliku onog klinca. Marselas je uzeo da premotava snimak sa parkinga. Da iskoristi njegov strah. . Bio je zadihan. „Svedok. ali šta u njenom životu nije bilo ludost? „Šta se dešava?” Trčao je.

laž.. kazala je Valeri. „Ako se približiš. laž. „Posle harpuna ide igla. ne šal. Samo krajičak. „Ne laži”. rekao je Blasko. balon. Jedna kamera bila je usmerena ka izlazu sa parkinga. cipela. guska. Zbog odbleska sunca o vetrobran polovina vozača nije se videla.” „Slovarica”. ekser..” „Zovem te. rekao je. „Ima li na njoj kišobran? K kao kišobran?” „Uvećavam. Osećala je kako se u prostoriji bez prozora Marselasov jad pridružuje njenom.” „Koje je boje?” „Žute. Bio joj je tu pred nosom i umakao joj je. Ne mogu da odredim je li to kišobran. frula. a pomislila: Sad ću se izmoždena vozati okolo u idiotskoj nadi da ću naleteti na njega. Ono što vidim žute je boje.. traži podršku. dinosaurus.. rekao je Blasko. „Šta sad?”. Osećala je kako joj telo iznova asimilira stvarno stanje stvari: nije imala ništa.” „Hoću”. Osumnjičeni je iz Sirsa skrenuo levo i to je poslednje što su videli. „Moram da idem. pa jabuka. posle pauze: „Šta sad?” Adrenalin joj je još opadao. „Sranje”.” „Val. „Možete li da mi odštampate fotografiju sa snimka?” . „Sad ću proslediti ažurirani opis vašoj policiji i svim ostalim službama”.” A onda. „Otvorio sam je. kazala je.” „Ananas. Snimak im nije bio od koristi.” Laž. „Dobro”. rekla je. Sledeća sličica se ne vidi na slici. Otišao je. rekla je Valeri.” „Ne vidim”.” Prekinula je vezu.” „Je li s tobom policija iz Sent Džordža?” „Jeste. „Žao mi je. harpun. tiho je rekao.

opisala ga joj je kao preraslo dete šovinistu. pokušavala da sazna koliko je novca njena majka potrošilia i da joj ga da. Ni filmske zvezde. Činilo joj se da postoji čitava generacija novih glumaca čiji joj je identitet bio potpuna nepoznanica. što joj je bilo mučno. Lorensa Fišburna. nove blokbastere. A za to vreme ostatak sveta će nastaviti dalje - ili bar onaj deo kome ubica nije oteo nekog voljenog - uvijaće poklone. Božićni ukrasi su svetlucali iz svake radnje. a Valeri bi onda. Sve one godine Katrininog detinjstva zajedno su je ukrašavali. Potrudili su se zbog unučadi. samo svetlucava izlišnost. čiji je gotovo ceo izlog bio ispunjen predmetima vezanim za najnoviji film o Supermenu. Praznici su joj sad bih daleki nebitni događaji koji jedva da su postojali u policijskom svetu. Njena majka je već nekoliko godina kupovala toj deci poklone „od tetke Valeri”. Valerina porodica odavno je prestala da očekuje od nje da učestvuje u praznicima. kazala je tad Liza. Džoniju Depu možeš da oprostiš što je zaljubljen u sebe. Božić. Dok je prolazila pored Barnsa i Nobla. Bradatog Rasela Kroua u nekakvoj srebrnastoj odeći. Pomislila je na Malvejnijeve. ŠEZDESET OSMO POGLAVLJE U tržnom centru bila je velika gužva kad je Valeri sišla dole stepenicama. grickati čokoladice. a ova bi tvrdila da to nije ništa i da se ne muči. a sad nije ostalo ništa više od čarolije tog rituala. Ni filmove više nije pratila. mrzovoljan ženomrzac. gde su se pravile da imaju normalan život. Njoj je izgledao kao krme. gledati Divan život.. na okićenu jelku u urednoj dnevnoj sobi. Ali Raselu Krouu. Nikad nije razumela zašto se on ljudima dopada. peći ćurke. On to bar radi s trunkom ironije.. Prošli put kad je otišla s Lizom na piće. premda je na plakatu za Čoveka od čelika videla nekoliko lica iz prošlosti: Kevina Kostnera. Uvek. piti liker od jaja. Ubistva nisu marila za doba godine. . trošiti kredit. mada ona jedva da je to i primećivala u zbrci od prethodnih nekoliko sati. Čovek od čelika. do kraja njihovog života. Valeri je pomislila kako majci sigurno duguje preko hiljadu dolara. ali glavni gost za trpezom uvek će biti Katrinin duh. Bratanici i sestrićima - deci mlađeg brata i starije sestre - tiho su savetovali da na nju ne računaju.

Pozvala je Vila. Na koji je prebacio novac (odakle god da je stigao). Valeri je stala.. Leon Krou. A to je verovatno jedino Leonovo legitimno prezime. Jebemti! Vratile su joj se reči Džoj Volas: Pet godina pre toga Ejmi Gost (sad već prostitutka zavisna od heroina bez stalnog mesta boravka) zatrudnela je sa Luisom Krouom. I preko kog je platio kuću koju je kupio u Juti. manično-depresivnim makroom i dilerom iz Las Vegasa koji je.. Krou. Ne ni Leon Gast. mesec dana pre nego što mu se rodio sin. Ejmi je sigurno upisala očevo prezime u krštenicu. ubijen pri dilu koji je pošao naopako. Ne Zander King. . Na koje je otvorio račun u banci.

Poli je bio izvan kaveza. Desiće joj se ono što će joj se desiti. Bez boga. Terminologija je bila tu. a usta se razapinju da prime plastični čep. nije se sećala ničega između tada i sada. obliven krvlju. krkljavo je disao kao da ima šlajm. Počiva u miru. Nikad pre nije osetila tako čist prezir prema životu. Šta god bilo. Želela je da završi sa svojim telom sve i ako je to značilo da će završiti i sa sobom. ali ispod toga umorni prezir prema goloj činjenici da joj je preostalo da proživi još malo od života. Sad je razumela. Mršavo lice mokro i sivo. Za nju sad nije bilo ničega. Vezana kao prase. pa ju je čak i najmanji pokret pritiskao uz nju. Nije znala da li ju je Zander onesvestio ili joj se sistem - prekoračivši svoje mogućnosti - prosto sam isključio. Neće moći da pobegne. Osećala je kako joj pljuvačka curi niz bradu. Mučno joj je bilo to što će morati da bude tu za neminovni kraj sebe. pisalo je na nadgrobnim pločama. Ako je X. Sve i ako si ti njegov bedan objekat. „Sad” je bilo - činjenice su bile kao mlinski kamen što ju je polako mleo - da je ponovo u podrumu. Ruke su joj bile prikačene za veze što su joj se usecale u skočne zglobove i prekidale joj cirkulaciju. „Tada” je bio trenutak kad su je cimnuli unazad i oborili s nogu. ležao je sklupčan. Obavila ju je izvesnošću. bez ičega. Šta tu možeš: jezik je jezik. Samo ropstvo fizičkog sveta uzroku i posledici. nepokretna. Dug san. Gotovo da je prevazišla strah. Bila je čvrsta. Bez tela i njegove patnje i možeš da budeš u miru. Trag krvi po golom podu što je vodio do njegove glave govorio je . Bila je umorna. I to čak i bez boga koga bi mogla da prezre. Oči su mu bile otvorene. Želela je da se svrši. Deo sasvim besmislene patnje. ŠEZDESET DEVETO POGLAVLJE Klodija se povratila iz tmine. onda je Y. što će morati da bude (to se nije moglo poreći) i njegov subjekt i njegov svedok. bez poretka stvari. Njena konačna budućnost ispunila je sav prostor oko nje. onu lopticu kakvu je viđala kad bi tek ovlaš bacila pogled na neki pornić. da. zbijena. Zamislila je stanje posle smrti: konfuzna blažena tama. Ali sad ga je osećala. Na površini iscrpljenost resursa tela. da su joj ruke i noge ponovo vezane. ponovo iza zaključane rešetke. Sve mikronade su nestale.

. Lice opušteno. Nikad nisi shvatio šta ja ovde radim. Znači li ti to išta? Misliš li da je moje strpljenje. Na tankim usnama izbio mu je mehur od tamne krvi. To joj je u pamćenje prizvalo mesaru u koju je i s radošću i sa strahom odlazila s majkom kao mala. Nikad nisi shvatio da gubim strpljenje.. Klodiju je i kopkalo i uznemiravalo što njena majka i gospodin Donaldson živo ćaskaju preko tezge sa iskasapljenim sirovom mesom. rekao je Zander. pa pukao. kazao je Zander sasvim tiho. nastavio je Zander.da je odvučen za noge.” Podigao je glas kao da govori nekome ko je nagluv. pobogu. „Ti si ovo uradio”. Posle tri-četiri udarca Poli je prestao da se trza. Kao da je pokušavao da oponaša neku uplašenu čudnu pticu.” Bizarno. Poli je nekoliko puta vrisnuo prozuklo i piskavo. „Jebeni Kolorado. Sve je ovo tvoja greška.. Zar ne shvataš? Zar misliš jebote da je ovo. Zander je stajao iznad njega s mačetom s mrljama od rđe. Poli je pokušao nešto da kaže. a onda je snažno zario u Polijev povijen kuk. „Vukao sam te sve vreme”. Zar si mislio da ga neću izgubiti? Mislim. „Sve je bilo u redu”. Zar misliš da ovde nema poretka?” Isto onako kolebljivo kao da isprobava. I gle sad!” Mačetom je pokazao po prostoriji. Zander na trenutak kao da to nije primetio. ali ništa se nije čulo. „Postoji određeni način na koji ovo mora da se obavi. nasumično. Raspoloženi gospodin Donaldson lupa komade mesa prošarane masnoćom. rekao je. jebeni Kolorado. što me teraš da radim ovo? Zašto?” Bez ikakve najave - zapravo nekako čudno usporeno. Klodija je upijala zvuke sečiva što se zariva u meso. Samo je tamo ležao. „Postoji određeni način”. ali Poli se nasmejao. Sečivo mu je probilo farmerke i žarilo mu se u meso uz vlažan zvuk. Ali očito nije imao snage da se pokrene ili podigne na noge. rekao sam.. „Jebeni Elinson. jecao i tresao se. Zander je morao da nagazi Polijevu nogu da bi istrgao mačetu. . „Sve je jebote bilo u redu dok ti nisi zajebao stvar u Koloradu. „Vidi situaciju. Nosio je mali slameni šešir s plavo-belom trakom nad obodom. smeđi otisci prstiju i mrlje krvi po pregači što su u nadrealnom neskladu s njegovim radosnim licem i veselim ćeretanjem. ubo je Polija mačetom šest ili sedam puta. kao da najpre hoće da vidi hoće li se Poli trgnuti - Zander je podigao mačetu. Poli je vrisnuo i trgnuo se. Zvuk je bio tih i blag. Udovi su mu bili teški.

” Poli je zgrčio lice. primetila je Klodija. „Šta kažeš?”. Otrčala kroz šumu. kazao je Poli. „Ona mala”. Šake su mu pravile male slabe pokrete. „Devojčica u Koloradu. Iz Polijevih usta curili su krv i pljuvačka.” Ponovo se nasmejao. Zander je nekoliko trenutaka samo stajao. blago nagnut. „Videla te je i. . s rukama na kukovima. Ili je bio u nekom neodređenom međustanju između plača i smeha. Sve delovi iste osobe. Vrlo pažljivo uhvatio je Polija za kosu i povukao mu glavu unazad.” Poliju je iz jedne rane na nozi liptala krv. „Pobegla je. Zander je glasno disao na nos. Načas je u mislima zavirila u njegov život sa običnim i neobičnim delima. Nisi ni znao da je tamo. istog života. Zander se otvorenih usta vraćao odnekud duboko iz sebe. Mogao je biti žandar s palicom iz nekog starog komičnog filma što skeptično sluša neverovatnu priču nekog klinca. mučio se da dođe do daha. Stajao je sasvim mirno. Onda je podigao mačetu i vratio se do Polija. u desnoj mu mačeta. „Videla te je”.Kao da su se oboje pravili da se ništa užasno ne dešava. i zurio u gole cigle. Načas je zaćutao. Stajao je tamo veoma dugo.. Zander se našao kod zida u dnu podruma. kako se Klodiji učinilo. Pokreti su mu odavali duboko unutrašnje preračunavanje. Naposletku je rekao: „Šta?” Poli se nakašljao. prodahtao je. Jedna mu se pertla odvezala. Poliju je dah izbijao u mehurima. Slivala se preko golog poda kao da očajnički pokušava da utre put kroz nov teren. Načas joj se javila slika njega kako se saginje da je veže. Ti si zajebao stvar. Oči su mu sad bile zatvorene. Usledila je duga pauza. a onda kao ranjena životinja zaječao kroz stisnute zube. Poli je i plakao i smejao se.. tiho je upitao Zander. Mačeta mu je ispala iz ruke i zazveckala po podu. Zatim se ispravio i udaljio nekoliko koraka. Onda je Zander zamahnuo mačetom i zadao Poliju udarac u vrat.

s laktovima na kolenima. Te su joj stvari ušle u život. da ga je sačuvala. Postojao bi limit. Posekotina na vratu ju je pekla. Klodija je zatvorila oči posle prvog udarca. to bilo ograničeno. šta god da joj on radi. pošto ni ona nije imala izbora. rekao je. ali je čula. Ramena su je bolela. Četiri. Našao bi se u . Zastao je usput da pogleda u leš. Uporno je zamišljao da je krenuo ka vozilima samo da bi ustanovio da nije. Zander je prišao rešetki.” Sagnuo se i proverio katanac. „Moram ovo da popravim”. Telo joj se i dalje bunilo što mu je to oduzeto. Parče metala kojim je ubola Polija ležalo je na podu pored njegovog tela. Zabolelo ju je to što je. Tad bi. Sećanje na to kako se slobodno kretala kroz prostor u kući i dalje joj je bila šok u telu. sad mogla da iseče vene. pet. Poslednji put. Lokva krvi oko Polija prestala je da se širi. Čula ih je pošto nije mogla .” Klodiju su vilice bolele od čepa. Potom se okrenuo i pošao ka stepenicama. Izvukao je svežanj ključeva iz džepa pantalona. ponovio je Zander. nije ga sačuvala. Na Polijevom licu bio je izraz blage zbunjenosti. SEDAMDESETO POGLAVLJE Klodija se odgurnula i pribila uza zid. Zander je sedeo u slomljenoj fotelji. „Moram da donesem tvoju stvar. Vratio u džep. „Moram ovo da popravim”. „Neću dugo. Zvuci su se odavali pošto nisu imali izbora. Glava mu je još labavo bila prikačena za ramena. Zanderu je trebalo neko vreme da se pokrene. Sad nije bilo ničeg drugog osim njih. da zapuši uši. Ali naravno. i zurio u pod. Veze su joj se usekle u zglavke i ruke su joj bile tople i klizave od krvi. Ponovo je zatvorila oči. nagnut napred. Pogledao ga. šest. cimnuo ga nekoliko puta. Postojao bi kraj. Nije mogla da se namesti ni u jedan položaj koji bi joj ublažio bol.

čoveče. Ali na pomisao na jabuke prožeo ga je mučan osećaj. Zubi su mu cvokotali. Ti si zajebao stvar. Devojčica se zaplakala.spavaćoj sobi. Kao da se odvezao nekoliko stotina kilometara od nekog mesta i shvatio da je tamo zaboravio jaknu. eto šta se dešava kad ne radiš kako treba. Oči su ga zabolele od sunca što je tuklo kroz prljavi vetrobran. Malo bolje. Čekaj. U jednom opojnom trenutku imao je osećaj da je on balon i da gleda dole na ljude. U kamperu je neko vreme sedeo i drhtao. Devojčica u crveno-beloj tufnastoj haljinici imala je balon koji je slučajno ispustila. ali bile su mu teške na licu. Loše je što zaboravlja na takve stvari. Eto šta se dešava. Stisnuo ih je. vrtele i preplitale pred očima. Sunce je pokazivalo koliko je vetrobran prljav. Nije mogao pobeći od toga. a on je odvrludao u vazduh i kroz koji sekund postao samo ustreptala tačka na plavom nebu. Na odmorištu. Nije mu se sviđao ajped. Uzeo je Polijeve naočare za sunce sa zatrpane instrument-table i stavio ih. Videla te je i pobegla. Nije znao šta je radio u delićima vremena između tih prostorija. A nije znao ni kako da rukuje kamerom. U kuhinji. Zamišljao je Polija kako kaže: Hej. Limun mu je pekao grlo. a već sledećeg tako visoko i daleko. a mama se izvikala na nju. Još se nije obrijao. to su moje naočare. Nije mu se dopadalo što je ona još nekako bila povezana s onim balonom skroz gore u visinama. Nije bilo u redu. Osećao se užasno. Mora da kupi baterije. Njemu je to bilo baš čudno. Otrčala kroz šumu. Jabuka je trebalo da bude za onu pičku u Elinsonu. ponovo se zaprepastio kad je osetio da su mu čekinje sad izrasle u bradu. vrelina mu je i dalje nadirala u kožu i povlačila se. No u isto vreme već mu je bilo čudno bez njega. Iako je drhtao. koji su sitni kao mravi. to što je balon jednog trena bio u njenoj ruci. ali bilo je dobro to što je na njemu mogao da gleda snimke. A je li jabuka stvarno sledeća? Zar nije kišobran pre jabuke? Kišobran ili makaze? Slike su mu se mešale. Jabuke i baterije. Dođavola. Biće mu bolje bez Polija. Jutro je bilo vedro i hladno. Kad je prineo ruku licu. Prekini. sve one bube koje su se tamo zalepile. Kad bi ih . Može da nastavi sa onim što mora da uradi. a balon ga je uvek podsećao na vašar. I sam je osećao povezanost sa njim. Soba male devojčice. Dopola okrečena soba. Nisi ni znao da je tamo.

kišobran. Čak i bez Polija. Bio je tu i karavan. . Taman je hteo da gume ključ da upali motor kad se setio da je u pogrešnom vozilu. honda za vožnju po kraju. Otići će do grada i kupiće jabuke. Umalo da digne ruke. ali mu je prednja leva guma bila malo izduvana. Kad bi ih ponovo gledao.ponovo gledao. sve se sjebalo) izvukao se iz kampera i prešao dvorištem do honde. Ali u poslednjem času (jer ne smeš da dopustiš da takve stvari prolaze. to mu je donosilo nezadovoljavajući spokoj. Pomisao na to da izađe i promeni kola samo mu je pojačala telesne patnje. to ti je kao s bradom ili s Koloradom. limun i makaze. pustiš da se nekoliko pogrešnih stvari provuče i dok se okreneš. Provaliće već. Kamper je za put. ona sledeća bi bila bliža.

Gospode! To se tako često dešava. sa upaljenim motorom.” „Ako stigneš prva. Jedino zabava koju možemo da mu pružimo. Leon Krou. Ime ubice. važi?” „Aha. starim auto-putem 91.” Uključila je sirenu i skrenula ka izlazu. Adresa. „Javi Policiji Sent Džordža”. nije mu bila potrebna naša vera. od najobičnijih do najgrotesknijih ili najuzvišenijih. Kupljena za keš pre dve godine. rekla je dok je unosila adresu u GPS. Plakat za film.” Valeri je bila u fordu na parkingu tržnog centra. čim se prođe rezervoar Ajvins. Igra je bila apsolutno amoralna. Nije bilo važno ko je pobedio u nekom sukobu. za sto devet hiljada dolara. Ili bilo kakav plan. onda je zavisnik od igara. Smiri se. . samo to da se utoli kreatorova glad za intrigom. bezličan kosmički kreator igre čije je jedino pravilo bilo to da su svi elementi igre povezani. „Bez sirena kad priđu blizu kući. Ako i postoji bog. SEDAMDESET PRVO POGLAVLJE „Gejlova farma”. božanski ili ne. U poslednje vreme kad bi razmišljala o bogu (vrlo retko). naše obožavanje ni naša ljubav. A policajci su najgori zavisnici na svetu. Pravilo su mogli koristiti jednako i zli igrači koliko i dobri. Ako je bog i postojao. Bila je to jedna od onih stvari koje su rasplamsavale njenu gotovo ugaslu veru u božanski plan. Problem je bio u tome što smo to i mi. Krou. Vil je preko telefona kazao Valeri dvadeset minuta kasnije. Valeri? Sedi jebote i čekaj. Ruke su joj se tresle. slučajnosti i nasumični detalji nameste se tako da razjasne nešto što bi bez njih bilo nedokučiv haos. dobroćudnog starca sa iskrom u očima i biblijskom bradom zamenilo bi nešto lukavo i nejasno. Čovek od čelika. Rasel Krou. „Garner roud. za igrom. sedi i čekaj. Tražiš ruinu. Samo vozi brzo i budi smirena.

Na starom auto-putu 91 saobraćaj je ionako bio redak. Skrenula levo na Garner roud. Honda. skrenula desno u Ulicu Nort blaf. Valeri je sasvim usporila. To nije značilo da to nije leš Klodije Grej. Zaustavila se. Saobraćaj se razdvajao kao Crveno more. Ubrzala je zapadno na Bulevaru Sent Džordž. „Za dvesta metara skrenite levo”. devet. Bio je pun. Kamper. Ramena su joj bila napeta. Ali nije bila smirena. Iz ramene futrole izvadila je glok i proverila okvir. Uzbuđenje joj je zbrisalo simptome bolesti premda je ono malo što je preostalo u njenom sistemu još iz daljine vrišteći upozoravalo. koliko je Valeri znala. vozila je preko stotke. Ne. Stotinak metara dalje putem nekoliko razbacanih niskih građevina. Koliko ih je sad? Sedam. Nagazila je na gas. Prošla je rezervoar Ajvins. Pedeset metara. Osamdeset. lebdeća povorka. REZERVOAR AJVINS 4 KM Ugasila je sirenu. Šta je čeka? Nisu pronašli telo s jabukom u njemu. Osam. osam. gde je bila zimzelena šumica. Asfalt je svetlucao. Nemoj da ih je deset. Tiho. Bedna uteha je bila da nije odmakao dalje od K ako je tek sad kupio kišobran. Mrtve žene jure iznad kola s njom. Dan je bio hladan i sunčan. . Pred njima parkirana vozila. kazao je GPS. Stari ford na blokovima. Usporila. Molim te. Srce što bije i sat što otkucava. Petnaest kilometara na sat. milila je. pa levo i opet na zapad na Zapadni Sanset bulevar. Možda deset. sem malo dalje na zapad. džukelo zavisnička od boga. Ruke su joj na volanu bile vlažne. Zemlja je ovde bila obrasla niskim rastinjem. Sedamdeset. ali to nije značilo da takav leš ne postoji. nemoj da ih je deset. nasuti put sa oznakom Privatan prilaz. Ne.

Gotovo da ga nigde nije bilo. samo ova sadašnjost što se širila. Valeri je preskočila nisku tarabu. na tu ju je pomisao obuzela i tuga. Treći. Drugi. Prvi žbun. Ne kad bi svaki sekund mogao biti Klodijin poslednji. Iznenadila se kad je pomislila: Bilo je dovoljno. Između nje i građevina retko zakržljalo žbunje štipavice rasuto po iždžikljaloj travi. srebrnasta od kiše i snega. Ali naravno. Nije bilo ni prošlosti ni budućnosti. koji nju vole. . blizak. Zamišljena končanica pekla ju je kao treće oko na čelu ili na srcu. puževa kućica s lepim spiralama kraj njene noge. neće moći da se oprosti od ljudi koje voli. Od pomisli na smrt život joj je postao živopisan. Dve daščare s limenim krovom. je li mi život bio dobar? Odgovor je bio zbrkan. Pomisao na smrt brujala joj je kroz adrenalin. miris blede zemlje puta. Bila je stara. Lako je reći. Nije postojala čak ni odluka da uradi ovo što je radila. Poslednji put su je premazali zaštitom pre deset godina. Trošna kako je Vil i predvideo. Od pomisli na smrt i skočio joj je adrenalin. Mogla je i da je obori da ju je snažno gurnula. Ali bogatstvo njenog detinjstva i kasnije neizmerna sila ljubavi. Zamislila je Leona kako je posmatra s nekog prozora na spratu. Sve pretpostavke i kajanja. Ako sad umre. izobilan. Zaklon. Malo teže uraditi. Nije bilo zaklona. A onoliki otvoreni prostor između. Spopadali su je razni detalji: senka visokog oblaka na zemlji. Seoska kuća. Pomislila je: Ako umrem. zvuk njene odeće dok se kretala. Pogla se i izvadila glok. Trava je lelujala na vetru. SEDAMDESET DRUGO POGLAVLJE Je li čuo kola? Je li se zaustavila dovoljno daleko? Sedi jebote i čekaj. Poslednjih dvadeset nema štipavice. Još četrdeset metara. Žbunje štipavice izgledalo je maleno. Poslednjih dvadeset metara. Prati je kroz končanicu na nišanu. Potpuno izložena. Bio je ispunjen. Klodija Grej nije imala vremena da ona ovde sedi i čeka. Zamislila ga je kako podiže pušku. Samo činjenica da to radi.

Množina. koja je. koliko je mogla da vidi. čak i ako je ne posmatra. bacao joj je na lice. prizemna. Stanari. Usred bela dana osećala se apsurdno vidljivo (bilo bi komično da ulog nije bio ovako veliki). (Optimistički pretpostavi da je Klodija Grej jedna od njih. mogla uzbuniti i neka promena u atmosferi.) Leon. To ju je i sjebalo. Ovo je očito nekad bila štala. Odatle se pružao bolji pogled na kuću. Bočni ulaz s dva mala stepenika obrasla . Drži je u kući. Pronašla je gumicu u džepu i vezala je. S mesta na kome se nalazila videla je čitavo pročelje. Go pod od nabijene crvene zemlje. Sesije. Tu? Nije verovala. imala oblik zdepastog slova T. Vetar joj je odizao kosu. A neće ni Klodija Grej. Suzi Falon je mučena danima. neki drhtaj ili potres što je prodro kroz zidove kuće. Prijao joj je osećaj da je pribijena uza zid. Podesila je telefon da ne zvoni. tri prozora u prizemlju. sve oko nje je nepomično. pa je obići da stigne do boka kuće. s dva niska prozora prljavih okana i zakatančenim drvenim vratima na gornjem klizaču. Optimistički pretpostavi da je još među živima. Osmotrila je poslednjih dvadeset metara. Pribijena uza zid zaobišla je šupu do zadnje strane. hoće li piću iz mikrotalasne ili ostatke od kineske hrane. One strahote išle su ruku-podruku sa uobičajenim. Otići će do najbliže daščare. paralelno s kućom. To ju je i navelo da poveruje da nema prava na ljubav. Slatkast miris suve prastare balege. Tip koji je to radio za to vreme je imao obroke. Jedan sprat. Pognuta je otrčala do kućice. četiri manja na spratu i drvena ulazna vrata bebi-plave boje što se ljuštila. Ide ka njoj. I nehotice je pomislila kako bi Leona. Hladna čvrstina između nje i stanara kuće umirila ju je. na doručak i šetnje po parku Golden gejt. Stajala je pod uglom od četrdeset pet stepeni u odnosu na kuću. Čak i letimičan pogled bio je dovoljan da se vidi šta je unutra. manja daščara. Diže glavu. samo se ona kreće. Iza nje. da - ali i beta. Zamislila ga je kako se odjednom napeo kao pas što je nanjušio neki uzbudljiv miris. bila je druga. Koliko prostorija? I koliko treba plavcima iz Sent Džordža da stignu ovamo? Prva daščara bila je tek prazna šupa. Okreće se. Dva tipa. i to je bilo najgore od svega. možda devet sa šest metara. da se budi uz Nika. To ju je i navelo da poveruje da nema prava na ono obično. stajao je pred otvorenim frižiderom i razmišljao se šta će. U pauzama između sesija odlazi u kuhinju na pivo i hladnu piletinu.

Ne dajući sebi vremena da razmišlja. pre mnogo godina. . Budi pognuta. Zemlja je mirisala čisto. Pomislila je prosto da će morati da uđe. Pomislila je kako kuća stoji tu decenijama. Ruke su joj se tresle. Valeri je otrčala do druge daščare. Tamo je jedan prozor. Toga se užasavaš i za to živiš. Toga više ničeg nema. Zastarele cevi i mrlje od vlage. Trebalo joj je manje od jednog minuta da prilepljena uza zid obiđe celu kuću. Zamislila je neku porodicu. Kad si policajac. Pozadinu i drugu bočnu stranu nije videla. Bila je potpuno usredsređena. grla. Vrata kredenca vise o šarkama. svađe. za koji još nije proverila je li zaključan. obroci. smeh.mahovinom. Ona za kuhinjski ulaz. A to je bilo neprihvatljivo. Vetar joj je prelazio preko ogoljenih delova tela: preko lica. Prazna prostorija. a odatle do kuhinjskog zida kuće. razgovori. posmatra zalazak sunca. Jedan za glavni ulaz (zaključan) i jedan za vrata na zadnjoj strani kuće (takođe zaključana). Bilo je to i nemoguće i neizbežno. Takvo te stanje vuče napred u nepoznato. Kuhinja. žena u običnoj cvetnoj haljini na kuhinjskom ulazu. verovatno u kuhinju. zglobova. Paučina. Podigla se mic po mic i provirila kroz prozor najbliži bočnom ulazu. muškarac koji je poranio. kuva kafu u kuhinji dok se još nije razdanilo. Mora da zna sve izlaze. Uglačan čvrst okrečen kamen. tinejdžerka koja hrabro pere zube iako je ljuta zbog nečega. Kuća je sada dom ovome. Ispravno. Bila su joj potrebna još dva policajca. na kamen.

SEDAMDESET TREĆE POGLAVLJE

Zander je noseći kese otvorio vrata podruma i spustio se stepenicama.
Kupio je kišobran, jabuke, limun, makaze, nož, ribu, orahe, udicu i -
neverovatno jebote koliko ovo košta - violinu i zvečku. Zvečka mu je
zadala jada. Trebalo mu je vremena da kučki u muzičkoj prodavnici
objasni šta traži. Devedeset dolara bokte!
Devojka je, naravno, bila tamo gde ju je ostavio mada je uspela da se
domigolji bliže peći. Ostaviće joj čep u ustima. Nije voleo da ih čuje
kako govore. Uvek je to bilo isto -molim te, molim te, molim te - ali te
reči su ga odnedavno sve više nervirale. Te reči i ono kako su ga gledale
u onim sekundama i minutima pre nego što bi prestale išta da vide, pre
nego što bi se povukle duboko u sebe. Kad bi ga tako gledale, kao da su
pokušavale da vide nešto tamno, kao da su pokušavale da pronađu
nešto u njemu. Kao da su zaista verovale da u njemu nešto postoji i
pokušavale da ga navedu da to vidi. To ga je baš nerviralo. Osećao bi
kako vreme prazno prolazi. Kao onda kad je gledao obojene konjiće na
karuselu kako se vrte ukrug, kako prolazi sve više vremena u kome on
nije tamo, mama i Džimi piju sve više piva, a vreme teče, teče, teče.
Bacio je kese uz hrpu kutija i pokušao da razbistri glavu. Želeo je da
se vrati gore, legne u krevet i pokrije se do brade. Kad je bio Leon u
kući mame Džin, podvukao bi pokrivač pod noge, povukao ga do brade
i bilo bi mu lepo. To je bilo nešto samo njegovo, taj užitak dok onako
trlja noge. Radio bi to satima, činilo mu se, u mraku podruma, dok ne bi
zaspao.
Izvadio je jabuku iz jedne kese. I kišobran. I makaze i limun i violinu.
Ne, to ne valja: violina je daleko. Trebalo bi da donese slovaricu
odozgore. Violina... Violina je tamo pred kraj, znao je, mada mu je u
glavi dolebdela napred. U muzičkoj prodavnici svirala je violina. Ona
pacolika kučka za tezgom što ga je čudno gledala. Bilo joj je drago što je
tu onaj tetovirani tip u delu s gitarama. Bilo joj je drago što nije sama u
radnji. Zander je to celog svog života viđao kod ljudi; čim bi ostali
nasamo s njim, počeli bi da se nadaju da će se neko pojaviti. Videlo im
se to u očima. Bila je to još jedna iscrpljujuća stvar, iz godine u godinu.

Sve vreme je bio tako umoran.
Videla te je i pobegla. Otrčala kroz šumu. Nisi ni znao da je tamo. Ti
si zajebao stvar.
Nije se sećao nikakve devojčice. Prošao je kroz celu kuću. Nije bilo
nikakve...
Sobica preko puta dečakove sobe. Dopola okrečena.
Mama Džin mu je rekla: Jebeno trogodišnje dete ovo može. Ako ikad i
odeš u školu, sve devojčice će da ti se smeju, ima da puknu od smeha. Je
l’ to ’oćeš? Da sve one slatke gospođice umiru od smeha dok gledaju
veliko glupo derište u ćošku?
Jabuka. Bio je siguran da je jabuka sledeća po redu.
Ali jabuka je trebalo da bude za onu pičku u Koloradu. Da li onda
sad ovde da upotrebi jabuku ili kišobran? Ali zar to nije... Ne možeš...
Makaze...
Uzalud je. Predmeti su se uporno premeštali. Spremiće ovu kučku
ovde, a onda će otići gore po slovaricu.
„Pripremiću te”, rekao je. Nije gledao u devojku u kavezu. Kazao je
to da bi zadao sebi da misli o nečemu drugom. Voleo je da leže na
leđima s rukama iza glave i raširenih nogu. Sviđalo mu se kako bez
obzira na sve uporno pokušavaju da skupe noge iako su znale - morale
su znati - da je to nemoguće kad ih veže. Sviđalo mu se kako im celo
telo pokušava da pronađe način da se to ne dešava. Ali on je imao
potpunu kontrolu nad onim što se dešava. On je imao potpunu
kontrolu nad svime. On im se dešavao. Nije bilo ničeg drugog. U tim
trenucima sve ostalo je nestajalo, zidovi, prostorija, kuća, sve. Kao da je
bio sam s njima u beskonačnom toplom blagom lakom svetu u kom
nije bilo ničeg više, ama baš ničega. Kao da nikad i nije bilo ničeg
drugog, već samo on, pun i bogat i savršen, sa svim vremenom ovog
sveta.
Ti si zajebao stvar.
Čudno je bilo to što je znao da ga Poli nije slagao. Samo ga je još više
smorilo to što je znao da Poli nije lagao. Bilo je to prokletstvo kad to
umeš da odrediš. A on je uvek mogao. Niko nikad u celom njegovom
životu nije uspeo da mu uvali laž. Trebalo je da ga prikažu na televiziji.
Talenat kao onaj tip što može mislima da savija kašike i zaustavlja
satove. Dok je pripremao konopce (pri dnu naspramnog zida bila je
olovna cev oko koje je vezivao užad za ručne zglavke, a tri metra dalje
bila je čelična šipka prišrafljena za pod za koju je vezivao noge),
prepustio se maštanju o tome kako učestvuje u emisiji u kojoj ljudi

moraju nešto da mu kažu, a on mora da kaže je li to laž ili nije. Na sceni
s njim bile su i neke žene iz Pravih domaćica, a publika u studiju bila je
kao publika iz reklamnih spotova, oduševljena i zadivljena. A on je
svaki put pogađao.
Jabuka.
Makaze.
Limun.
Kišobran.
Na trenutak je stajao čela naslonjenog na zid. Bio je hladan, vlažan i
prijatan. Glava mu je opet bila velika i vrela. U dvorištu mame Džin bilo
je osinje gnezdo i iz njega je izbijala toplota. Mogao si da je osetiš ako
bi se usudio da prineseš ruku blizu. Ako bi sad upotrebio kišobran,
mogao bi da se vrati... Mogao bi da se vrati i... Ali nju su dosad sigurno
već našli. Trebalo je da je zakopa. Zašto se samo onako odvezao?
Zbog jebenog Polija. Poli ga je omeo. A onda nije bilo jabuka. Setio
se kako mu se iver zabio u dlan dok je prevlačio rukom po onim
kuhinjskim kredencima. To je bila kao sićušna uvreda povrh svega
ostalog što je bilo pogrešno. A zašto? Zato što je Poli rekao da on hoće
sam da odradi jednu, a on, Zander, u trenutku potpune gluposti, kazao
je dobro. I gle čuda, kad je kucnuo čas, Poli se povukao kao
nakostrešena mačka pokušavajući da se nasmeši, pokušavajući da se
našali na račun svog neuspeha, pa je Zander morao to sam da obavi.
Devojčino disanje na nos išlo mu je na živce. Poželeo je da ode gore
i ponovo legne, ali stvari u kesama bile su mu brbljiva gomila u glavi.
Samo će postajati glasnije. Zamislio je devojčine gole grudi i kako
zariva u njih zube iz sve snage, prijatan osećaj kad svom težinom legne
na nju, a meko grlo pod njegovom rukom napinje se od vriska. Onda će
se ona povući duboko u sebe, a on će stati i sačekati da se vrati. Potom
će početi ponovo. Fasciniralo ga je to kako se gube i vraćaju, gube i
vraćaju. Kao neko dugme koje možeš da okreneš. One nikad nisu želele
da se vrate. Bila im je agonija da se vrate. Ali ako prestaneš sa onim što
si radio i dovoljno pričekaš, uvek su se vraćale. To je bila jedna od
stvari na koju si mogao da računaš.
Kišobran je bio sledeći.
Ne, jabuka.
Ti si zajebao stvar.
Nije to više mogao da podnese. Vilica ga je zabolela koliko je stegao
zube. Došlo mu je da vrišti. Okrenuo se od zida i otišao do rešetke.
Devojka je ispuštala nesnosne zvuke preko čepa. Devojka se otimala.

Veze su joj rasekle kožu na zglobovima. Šake i stopala bili su joj krvavi.
Pokušavala je da se uspravi u sedeći položaj.
Zander je otključao rešetku i izvukao je napolje.
Samo što ju je vezao i taman se spremao da joj iseče odeću kad je
začuo neki zvuk odozgore.

SEDAMDESET ČETVRTO POGLAVLJE

Kuća se nevino posvetila tome da oda Valeri. Patos je škripao i krčkao.
Svaki korak detonirao je nov zvuk. Šaka oko gloka bila joj je vlažna.
Disanje joj je remetilo tišinu. Kuhinjski prozori bili su toliko prljavi da
je kroz njih dopiralo upola manje svetlosti, ali opet sasvim dovoljno da
se vide tragovi da neko tu boravi: konzerve hrane u otvorenom
kredencu; prepuna kanta za smeće; neoprane čaše i šolje; prazne
pivske flaše; patike.
Iza kuhinje bio je mračan hodnik. S desne strane stepenice što vode
na sprat. S leve dvoja vrata. Na dnu zatvorena vrata što vode napolje.
Još jedna uz stepenice - sigurno podrumska.
Podrum.
Pridržala se levom rukom za zid. Morala je stalno sebe da podseća
da ih je ovde po svoj prilici dvojica. Što je značilo da mora da pretraži
sobu po sobu.
Ali podrum.
Sekunde. Minuti. Vreme.
Podrum.
Odšunjala se do vrata i pribila uho uz njih.
Ništa.
Vrlo je pažljivo povukla kvaku.
Zaključano.
Na spratu je zaškripao parket.
Odmakla se od vrata. Usta su joj bila suva. Prožeo ju je iznenadni
drhtaj - uporni simptom koji nije prolazio.
Neko je gore.
Ali proveri najpre sobe u prizemlju.
Uhvatila se za kvaku vrata s leve strane podigavši pištolj. Nisu bila
zaključana. Brzo ih je otvorila.
Gledala je u dnevnu sobu, teški cvetni zastori, navučeni. Glomazan
kamin ozidan bledim keramičkim pločicama. Gust mrak i atmosfera
nekorišćenosti. U njoj nije bilo ničeg sem pletene sofe i ligeštula,
kojima tu nije bilo mesto.

Vratila se u hodnik. Sledeća vrata s leve strane bila su odškrinuta.
Identični kamin. Džinovska tamna naslonjača presvučena veštačkom
kožom. Niše s praznim policama. Na podu u ćošku rupa veličine
lubenice. Ostaci iscepanih tapeta s debelim prugama. I ona je bila
prazna.
Kuhinja i sobe u prizemlju proverene.
Sem podruma.
Ali podrum je bio zaključan. Što je značilo da će morati da puca u
bravu. Što je značilo da će se otkriti. Ne još. Najpre sprat. Brzo. Ili bar
onoliko brzo koliko joj onaj gore, ko god bio, to dozvoli.
Stepenice su napravile još veću farsu od njenog prikrivanja ma
koliko da je hodala na prstima. Na pola puta do gore jedan je stepenik
pukao kao grančica. Kad je stigla do odmorišta, okrenula se. Kupatilo
nad kuhinjom. Dve sobe s leve strane. Treća verovatno iznad
predsoblja. Kupatilo sa spoljašnjim cevima i kadom s flekama od vode,
jedna strana maske joj odvaljena, jedan zid od golog kamena, zasrana
WC šolja s tamnom vodom. Osećao se jak muški vonj, znojave majice i
prljave čarape, ishrana puna mesa, podrigivanje od piva, pepeljare.
Svakog sekunda sve više ju je pritiskao osećaj da su tu, na pola metra
od nje. Vazduh oko nje se kostrešio. Koža glave joj se zatezala, opuštala,
zatezala. Otkucaji srca joj se vide, pomislila je.
Ali spavaće sobe su bile prazne iako se videlo da neko u njima
boravi. U jednoj je goreo televizor stišanog zvuka. Šegrt. Donald Tramp
sa onom idiotskom perikom nalik kroasanu. Naravno da su gledah
televiziju. Naravno da su jeli, pili, praznih creva, kupovah cigarete,
tuširali se. Naravno da jesu. Bili su muškarci. Bih su ljudi.
Hipoteze su se stvarale i raspadale. Leon ju je video. Upozorio je
betu, pa su pobegli na glavni ulaz. Ili je samo Leon ovde. Ili je možda u
podrumu. Možda su obojica tamo. Čekaju je.
Vratila se na odmorište i pogledala gore. Na tavanu su bila
vratanca, ali zaključana spolja.
Ili su bili u podrumu ili su otišli.
Samo jednu prostoriju u kući nije pregledala.

Vrata obe dnevne sobe bila su otvorena. ali nije mogao da je zadrži. širi se. penje na sprat. Ovo je još Kolorado. Jebote. ošamućen. Povremeno bi pomišljao da će ga uhvatiti. da vidi kako. Ko je to u kući? Kako neko može da bude u kući? Događaji od poslednjih nekoliko dana komešali su se iza njega.. Ono što je morao da uradi privlačilo ga je ubedljivom toplotom. A ipak. Pipao je iza sebe da nađe. To je nemoguće. Zamislio je tog klošara sa iscrpljenim licem. Prošao je hodnikom. SEDAMDESET PETO POGLAVLJE Zander je onesvestio devojku jednim udarcem kundaka - gotovo da ju je samo čvrknuo - ali je čekao sve dok nije čuo da se onaj ko je u kući... dovoljno blizu da je oseti iza leđa kao glupu gomilu. Kad bi pokušao. ali okrenuta uvek na pogrešnu stranu. pomislio je sad kad je tiho otključao podrumska vrata i iskrao se u hodnik. Policajci su idioti. Koliko mu je puta samo Zander rekao: Prekini više s tom policijom. ko god to bio. Povremeno bi mu se javljala nejasna slika policije koja mu se pojavljuje na vratima. Ko god da je bio tu. video bi sebe kao nekog ko izlazi iz mračnog bioskopa na zaslepljujuće sunce i u ispran svet. Policija kao da je bila uz njega sve vreme. odmotava. Eto šta se dešava kad ne uradiš kako treba. klimavog klošara u ritama s kožom kao u guštera i sa onim uljastim smradom na beskućništvo. Slika bi iščezla u saznanju da on bez obzira na policiju neće prestati da radi ono što mora da uradi. zbunjen. kako neko može da bude u kući? Ovo je Kolorado. Ono što je morao da uradi nije imalo nikakve veze s policijom. - Neko je.. Predmeti su mu iznova i iznova eksplodirali u glavi. „policija” je uvek bila uz njega. On je sanjivo pristajao. ali nikako nisu mogli da se okrenu da vide šta to. Zamislio je skitnicu. Telo mu je bilo ustreptalo i konfuzno. pogledao je unutra.. Poli je bio taj koji je sve vreme brinuo zbog policije. ućebanom . Neko je u kući. Ni sam pokušaj da zamisli vreme u kome će sve biti završeno nije mu bio lak. Retko je razmišljao o policiji. nesiguran.. Kao da su znali da im se nešto zbiva iza leđa. ko želi da se vrati unutra među žive boje.

. Toplina i brzina njenog otimanja. da je stvarno tu. Neko je u kući. posmatraće kako joj se pogled fokusira na njega. Prvo Kolorado. gledaće je kako shvata da to nije bio san. To je bilo najbolje. Obline njenih naježenih sisica. Bacaka glavu tamo-amo. Pritvorio je vrata. Poliće je vodom i probudiće je. kazao je glas mame Džin. On nije. Ti si zajebao stvar. Sve se prebrzo dešavalo. Tako je dobro bilo osetiti sve to u rukama. Nisi ni znao da je tamo. da neće biti gotovo dok on to ne dozvoli. Otrčala kroz šumu. Najprostija stvar na svetu.sedom kosom i cipelom što mu je zinula kako se ne obazire na znak na dnu puta već se vuče sve do kuće. Sećanje na devojku ga je vuklo. Osećaj sečiva pripijenog uz njega malo ga je umirio. videće kako joj se očaj vraća na lice. Zamislio ga je kako misli da je kuća napuštena. U tom trenutku počeće sve iz početka. Sve mu se tumbalo u glavi: Da li će morati da se resi kuće? Da li će morati da počne iz početka? Zar ne bi trebalo da smesta ode? Sve mu je izmicalo iz ruku. Ruke su mu izdane. sem ako nisi glup kd točilo. Trebalo bi. Ti si zajebao stvar. Zamislio ga je kako traži hranu. da ih gleda kako uviđaju da nije gotovo. to što može da počne sve iz početka.. sve će biti tamo. Zaklon na neko vreme. A to se još dugo. ostavio ih tačno onako kako ih je zatekao. Po rukama mu je bila ona i ruke su mu ukradene. Ušao je u dnevnu sobu. krš koji može da proda. Ali kad se vrati. sad ovo. Ali ovo. Videla te je i pobegla. Znao je da to nije skitnica. spustio pušku i izvukao pištolj iz pojasa farmerki. pare. dugo neće desiti.. Nož za čišćenje ribe bio mu je u zadnjem džepu.. . Plitko je disao.

kako joj prsti odbijaju da pristisnu obarač. metak će ga tek zadati. kosa ti je kao kozačka šubara. Lice mu je bilo vlažno. vozi bicikl preko mosta Golden gejt pre mnogo godina. Vreme se usporilo. Živa je. zaglušujući u uskom hodniku. napeto i iscrpljeno. Negde u daljini čuo se zvuk motocikla kako ubrzava i gubi se. vidno polje . Život u njoj bije. Od okovratnika svetloplave trenerke pružalo mu se od znoja tamno slovo V. Probudila ga je koliko se smejala. kako se zidovi i plafon krive. slan vetar i boje automobila i nožice galebova obasjane suncem. porodični mačak Baster. Imala je vremena da oseti kao iz daljine kako joj ruka pokušava da podigne glok. ali Valeri je imala vremena da shvati da još nije otpočeo. Bol će uslediti. Bila je čista usredsređenost oko koje su obletale nevažne misli i sećanja. Imala je očito mnogo vremena. Imala je vremena da pomisli: Pogođena sam u glavu. seda jedne noći i izjavljuje: U toj tubi ima zrno kikirikija. Nik. snažan izvor mirisa soba na spratu. koji je pričao u snu. Glava joj je udarila o vrata - nežno. Neću tu tubu. sa svakim korakom bliže. ali u isto vreme neverovatna koncentracija. ali je stvarao nove deliće mentalnog krša što je cvrkutao i kružio oko nje - majka podiže pogled dok pegla i kaže: Valeri. Na trenutak potpuno pomračenje. uronjenost u ovo sada što se širi. SEDAMDESET ŠESTO POGLAVLJE Valeri je bila u posebnom stanju. Do nje je dopro Leonov miris. Telo joj je lenjo padalo unazad mic po mic. Osetila je bol pre nego što je čula pucanj. činilo se - a onda je tresnula o stalak za čišćenje cipela. kuća kao neko primoran da gleda i apsolutna ubeđenost da nije sama. pa ih gledao kao da nema pojma ko su oni niti gde se nalazi. odavno uginuo. što se uvlačio kroz kuhinjska vratanca. Pod slepoočnicom topao utrnut pupoljak osećaja koji se još nije razvio u bol. Imala je vremena da vidi kako Leon izlazi iz prve dnevne sobe još podignutog pištolja. kiseo i neobično tužan. Te misli i još desetine sličnih. Sa svakim stepenikom fokus joj je jačao. Vreo udarac postrance u glavu za kojim je delić sekunde kasnije usledio pucanj.

Svetlost u hodniku se izmenila. Onda se nagnuo. Pomislila je: Ovo je smrt. Rešila je da se bori. zatvara. Ispustio čudan zvuk. Bilo je to kao da se bod s najtežim snom. Doći će ponovo. postala je malo tamnija. Rešila je da zapne svakim molekulom.joj se sužava. Tmina se ponovo vratila po Valeri. Između prstiju mu je tekla krv. Pala je leđima preko ruke u kojoj je držala pištolj. Ovo je moja smrt. kako joj je detinjstvo bilo ispunjeno posmatranjem - neba. Zakrčao je voki-toki.” A onda je Valeri povukla obarač. da su ona i Nik imali ljubav. Biće to njen poslednji čin. znala je. da ju je porodica volela. Leon je po drugi put podigao pištolj baš kad je ona izvukla ruku. Dok je kao u snu pokušavala da oslobodi ruku. Sumnjala je da će uspeti da ga podigne. Sledeća će me odvući. maglovito se zapitala kako možeš da budeš pogođen u glavu. tako slatku ljubav. . Pištolj mu je ležao na podu kod nogu. a da i dalje znaš šta se dešava. Pomislila je: Neću to moći još jednom. cveća. Neki muški glas je rekao: „Stoj! Ruke iznad glave!” A onda je usledio nov talas i potopio Valeri. Ovo su oni sporadični trenuci pre nego što je tama ponovo zauvek usisa. Nekoliko dugih trenutaka Leon je stajao i vidljivo pokušavao da pojmi šta se desilo. ali bar će joj poslednji titraji misli još malo potrajati: kako je volela što je živa. gotovo smeh. Nekoliko puta otvorio je i zatvorio usta. slabo treptanje trepavica spram težine večnosti... ogromno. Oduprla se jednoj snažnoj navali tmine. tvrdokorno opiranje smrti. Neće uspeti. snova. Otvorila oči što su se sklapale. životinja i njihovih osobina. Pištolj je bio težak. Kazao je: „Jebena. pa nežno uzeo desnu ruku u levu. takvu ljubav. Uz ogroman napor uspela je nekako da odigne kuk i oslobodi ruku. pa se opet otvara kao blenda.

Kao da si dobio jedino što si želeo. Imao je osećaj kao da se sve - zidovi i pod kuće. „Majku ti božiju”. Bol je iz leda prelazio u vatru. Kroz koji trenutak ništa više neće moći da prepozna. „Lezi licem na pod”. Držao ga obema rukama. Glava mu je pala na grudi. Jasan osećaj da mu vreme ističe kazao mu je šta treba da uradi. „Hej!” Zander nije odgovarao. kazao je i pružio obe. Osećao je kako mu se bala cedi s donje usne. uvek bi usledilo blago razočaranje. Policajac mu je prišao bliže. Između cipela mu se već stvorila lokvica krvi. Nepovređenom rukom zagrebao po vazduhu. Pogledali su se. Iznenadio je sam sebe što je doneo te odluke a da nije bio svestan gotovo ničeg drugog osim agonije u ruci i toga da se delovi sveta premeštaju kao velika kartonska scenografija. Nije bilo mnogo vremena. zemlja napolju. „Hej!”. SEDAMDESET SEDMO POGLAVLJE Zander se okrenuo i ugledao mladog policajca motociklistu koji je stajao na kuhinjskom ulazu. Nije mogao da veruje da je odlučio ovo da uradi. Na pod. „Nije mi dobro.” Zanderu su usta bila otvorena. Munuo ga nogom u kuk. da satera sebe u ćošak tako da mu ništa drugo ne preostaje. Zaboravljena jakna. „Odmah. Oči su mu bile zatvorene. tiho je rekao policajac. Zander je čuo kako skida lisice sa opasača. vatra što bukti pri dnu zgloba. Svalio se na kolena. Setio se da je Poli mrtav. Bio je zbunjen. Zanderu se zavrtelo u glavi. kazao je. Neću ponavljati. „Pogođen sam u ruku”. ali je bol u ruci bio daleko jači. nebo - pomera i premešta. To je samo stvar koja te požuruje ka sledećoj.” Policajac je prišao za korak. U životu mu se odjednom svašta izmenilo. Još ju je nežno držao u levoj. a to nije dovoljno. Metak iz ženinog pištolja prošao mu je kroz desnu šaku. „Hej. Zabolelo ga je. Policajac ga je jače šutnuo. kazao je policajac. Potegao je pištolj. Pao u stranu na bočnu stranu stepenica i zaustavio se u polusedećem položaju. Imao je samo malo prostora.” Zander se zaneo. Kad bi umrli. Čizme motorke imale su ojačani vrh. .

Makaze i kišobran i violina i limun i mama Džin. Policajac mu je pribio koleno uz grudi i krenuo da mu stavi lisice najpre na desni krvavi zglob. Nije bilo vremena. Ruka mu je bila ogromna i glasna. da reaguje. Morao je da izađe pre nego što mu kuća prione uz kožu. Rigliz esktra. smeška se i vrti glavom na to kako je sve zabrljao. „Ah!”. Nije mogao da diše. Osećao je kako policija u najezdi juri ka njemu. uzviknuo je Zander otvorivši oči. Policajac je skinuo lisice sa opasača. Za to vreme koliko je to potrajalo Zanderu je ruka bila prestala da vrišti. ni sam nije znao koliko puta. Ramena futrola. Zander je osećao pokrete preko sklopljenih kapaka. to boli!” Onda je šutnuo policajčevu nogu i bacio se na njega. koja sedi na onoj njenoj stolici. Pakovanje žvaka ispalo je iz džepa policajčeve jakne na pod. Celo telo mu je titralo od umora i od toga koliko je brzo sve pošlo naopako. Svet se i dalje premeštao. Jakna joj je bila raskopčana. samo ti polako. Zander se s mukom podigao na noge. Zander je u levoj ruci imao nož za ribu. ali nije bilo vremena. lisice u drugoj ruci. Oteturao se ka kuhinji. Policajac je bio spor. Dva policajca. rekla je mama Džin. ali metak se zabio u stepenište. kao u onom horor filmu kad su se bubašvabe sjatile na nekog tipa i pojele ga. Ošamućeno se okrenuo. Jedan policajac. Pištolj u jednoj. Opalio je pištolj (treći pucanj u istraumiranoj tišini hodnika). Tako je. Pepermint. na stotine njih. Zander je osećao da tip pokušava da se sabere. Doći će ih još. Bacio je pogled na ženu kraj ulaznih vrata. Morao je da izađe napolje. Odjednom je bio strašno umoran. Zander je zastenjao. Dani su mu prolazili u ispisivanju kazni za prekoračenje brzine i ispijanju ledenog čaja. a oči su mu i dalje bile zatvorene. Kuća se skupljala. Značka prikačena za pojas. na hiljade. Zander je brzo i snažno zarivao nož. dugi sati po putevima Jute. Kud žuriš pobogu? Slobodno i kaju skuvaj i podigni noge. Na ruci je imao velik srebrn sat sa crnim brojčanikom. Napravljene su tako da možeš da ih natakneš samo jednom rukom. okliznuo se na krv i umalo pao. Sve je pošlo naopako i čule su se sirene i videla te je i pobegla otrčala kroz šumu nisi ni znao da je tamo ti si zajebao stvar i sve je od prokletog Kolorada pošlo naopako. Policajac. Kako su ga našli? Toliko je toga morao da uradi. dok policajac nije prestao pod njim da se koprca. Učinilo mu se da čuje sirene. . „Hej. Situacija se prebrzo preokrenula.

Na metar od nje jedan policajac je ležao u lokvi krvi. To joj je ulilo samopouzdanja. Nekome će. Sklonila je ruku. Stojeći skrštenih ruku. Govorilo se „okrznuo”. Oko glave mu se širio oreol krvi. Glok je bio na podu. Sranje. Vazduh spolja dopirao je kroz kuhinju. Svet koji umalo da izgubi. ponovo pljuvala. Imala je osećaj da će joj glava pući. Neko vreme samo je ležala i pljuvala. bezuspešno sklanjala kosu da se ne umrlja bljuvotinom. gutala pljuvačku. sati provedeni u kupatilu. Na znački je pisao Kolson. SEDAMDESET OSMO POGLAVLJE Valeri je otvorila oči. Obaveštenja preko razglasa. Uzela ga je. Nije bilo pulsa. Od Zandera nije bilo traga - ali ne srne ništa da pretpostavlja. Bio je to šokantan susret sa sopstvenom lobanjom. Metak ju je okrznuo. tik uz ulazna vrata. Automati za sokove. Prevrnula se na bok i povratila. Nije bilo pulsa. dok nije shvatila da pod prstima oseća golu kost. Hoćeš. Zamislila je kako je ušivaju. sestra joj je rekla: I nemoj da se zaričeš da nikad više ovo nećeš uraditi. Infekcija. mami i tati (ponadala se da nije imao dece). Ponovo joj se povraćalo. Otpuzala je do policajca. sve njegove sitnice biti dragocene. pa se pridizala da se ispovraća u solju držeći se za ivicu. Doktori. Časopisi. Oslonila se dlanovima na pod i podigla se na kolena. Bolnica. Još sto puta. Leon. Vrata su bila otvorena. pored njenog levog kolena. Višestruke ubodne rane uključujući i ubod u karotidu. Pljuvala. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati da je i dalje tamo gde je pala. ležala je na hladnim pločicama. ali činilo joj se da to nije baš pravi izraz za udubljenje koje joj je metak napravio sa strane na glavi. Neko će se na vest o njegovoj smrti . U početku joj nije bilo jasno šta to pipa. Stalak za čišćenje cipela kao da joj se upleo u glavu. Gde je on? Je li policajac mrtav? Gde joj je pištolj? Polako se pokrenula.) Uzela je da opipa ranu na glavi. (Kad se ono prvi put napila. devojci. Miris kafe i antiseptika. I bila je u pravu.

Rukom je potražila prekidač za svetlo i pronašla ga. Majica joj je bila zadignuta iznad grudi. Valeri joj je pritrčala. Bila je to Klodija Grej. Ananas. otkopčala čep za usta i pažljivo joj ga izvadila. Čudo kako je vrat još drži. I još je disala. Glava joj je bila velika. Vrtelo joj se u glavi i bilo joj je muka. Nema pulsa. Pre nego što se popeo. Gole sijalice u dnu stepeništa. Postojala je opasnost od još jačeg krvarenja izvuče li ga. Cipela. Jedino ju je možda nož štitio da ne iskrvari . I gde je dođavola moja podrška?” „Molim vas ponovo se identifikujte”. krajnje oprezno. kazao je glas. levo sa starog auto-puta 91 posle rezervoara Ajvins. stara i ponegde pukla na prevojima. teška i nesigurna. Možda je dole još jedan. Oči su joj bile zatvorene. Postupajte oprezno. Ponavljam. Umalo da se preturi i glavačke strovali niz stepenice. Policajac Kolson je oboren. Osumnjičeni je možda i dalje ovde i naoružan je. On. potom nogu. ali Valeri je već bila na nogama pištolja uperenog u podrumska vrata. Valeri je imala snažnu želju da izvuče nož - bilo je opsceno ostaviti ga tamo - ali znala je da to ne sme da uradi. Zatim joj je odvezala zglobove ruku. Dinosaurus. Sečivo je seklo dok bi se vadilo jednako kao kad bi se zarivalo. Taman je htela da zapuca kad je videla da su otključana. do kraja. Vratila je glok u futrolu. Veze su joj se usekle u kožu. Jedva. a pantalone i gaćice svučene. ali je ipak pošla dole. a glava okrenuta ka stepenicama kao da prestravljeno motri. Ispod rebara joj je štrčala drška noža. Odmah pošaljite hitnu pomoć na Gejlovu farmu na Garner roudu. Balon. na vratu je imala plitku posekotinu. Valeri je brzo radila iako je rana na glavi pretila da je ponovo odvuče u tamu. Drugo što je videla bila je vezana devojka začepljenih usta na podu u lokvi krvi. „Ovde Valeri Hart. Nije ih zaključao kad se popeo. ali zato joj je nož pod rebrima bio zariven duboko. Oni. Među butinama joj je bila jabuka. „Policajče Kolsone. detektivka iz Odeljenja za ubistva Policije San Franciska. Pored njega je ležala slovarica. čulo se iz njegovog voki- tokija. odgovorite molim”. podigla Klodiji glavu. Višestruke ubodne rane.pitati kako će dalje. Bikovska glava. Šifra 10-00. Valeri ga je otkačila s njegovog opasača. Oči i usta bili su mu otvoreni. Prvo što je ugledala bilo je telo belog muškarca koji je ležao na podu glave gotovo otkinute od vrata.

ali ne dovoljno često.. biće živa. a pištolje nisu. Valeri je već to viđala. Previše je toga bilo. važi?” Klodija je zatreptala. Uglavnom je viđala smrt. samo da nije silovana. . Veliki zeleni parkovi i Parlament. Neverovatno povlačenje smrti. Klodija je otvorila oči. One smešne kacige koje su nosili britanski policajci. ponavljala je Valeri.. čula je. Stižu. „Ja. Bila je jednom u Londonu s roditeljima kad je bila mala. pitala je Klodija. nek ne umre kao silovana. Sad je pomislila koliko je daleko od svega toga Klodija otputovala. „Nije ovde”. a samo je to bilo važno. Ipak. protivno njenom nalogu. Samo ostani sa mnom. mila.” Sklonila je Klodiji kosu sa očiju. Bićeš dobro. Ja sam policajac. rekla joj je Valeri mada je istina bila da je u desnoj ruci ponovo imala glok jer nije mogla znati gde je Leon. „Gde je on?” „U redu je”. „Bezbedna si. kazala je.nasmrt. „Bezbedna si”.” „Gde je on?”. Ništa više neće biti kao pre. Ne pomeraj se. Izvući ćemo te odavde.”. Faktički je nije slagala. bože. „U redu je. Britanski akcenat probudio je Valeri uspomene. pa stala. Već je to viđala. „Klodija. Ako i mora da umre. Vratiće se tamo. Ovog časa volela ih je zbog toga. Molim te. Vraćanje iz mrtvih. „Ostani sa mnom. Samo nemoj da se pomeraš. čuj me: bezbedna si.” Sa uključenim sirenama. Provozali su se brodom po Temzi. Molim te. ali to nikad neće biti ono isto. Valeri je skinula jaknu i prebacila je preko devojčinih golih genitalija. počela je Klodija. iako će sve biti drugačije.

Motel. Popravi. Šteta. A šta je započelo prevaru? Jebeni Kolorado. Misli su mu se kovitlale. Da... Gurni povređenu ruku u džep. Puška mu je bila u gepeku. ali nije pomoglo. Morao je da pronađe pumpu. Mnogo je bolelo. Pištolj i desetak šaržera. Pa naravno. Kao da mu je raštimovani orkestar svirao u glavi. je V tako? Uzeo je karavan. prodavnicu. Nije imao vremena. Toliko puta bi je slao u sebe i puštao da se vrati. Nađi pumpu. Kamper je bio. kazala je mama Džin. Mačeta.. SEDAMDESET DEVETO POGLAVLJE Zanderu je ruka gorela. Bio je zgrožen što je ona kučka policajka našla kuću. od toga što nije imao vremena da ono uradi kako treba. koliko? Nekoliko minuta? Sekundi? Sve ga je prevarilo. Želeo je da ode na neko tiho mesto i spava. Sve je pošlo naopako. Klinka. Samo ti odremaj. jebenu apoteku. Bilo bi to najbolje dosad. Jebeni Poli. Miris sveže boje. ovo premeštanje okoline. Videla te je i pobegla. Samo što je ona poluokrečena soba sigurno bila njena. Ali predmeti su se prosuli iz kesa po suvozačkom sedištu i nisu hteli da ga . Nije mogao. Ona je mrtva i ona pička u podrumu je mrtva. A što ne bi stao pored puta? Imaš sve vreme ovog sveta. Iscepao je bio rukav košulje i uvio ruku. a plati zdravom. Popravi ovo. samo što je jabuka imala da bude u Koloradu. ovu pramenu koja se zbila za. Morao je da sredi ruku.... Volan mu je bio klizav od krvi. kad je osetio kako migolji kukove dok joj je svlačio gaćice. Mučni glavom pobogu. operi se. Nije imao čak ni posrani hanzaplast. Ispao je glup. Kao da ga je sve ove godine sve zavaravalo slobodom dok je potajno planiralo ovo. Od toga mu je ruka još jače buknula. Preuređivali su je. a pogodio je i jabuku. Ali sad je mrtva i ko je jebe. Devojčica. Imao je novac u novčaniku. Prostrelne rane moraju da se prijave. Koja jebena klinka? Nije bilo nikakve jebene klinke. Bio je u iskušenju kad joj je povukao majicu i video one sisice. Onoliki novac i sve bi još moglo.

Ostavio je slovaricu u podrumu. . Ako hoćeš ovo da popraviš.ostave na miru. moraš odatle da kreneš. Poli nije lagao. rekla je mama Džin kad je pogledao u retrovizor. U tom je trenutku shvatio da je zaboravio ono najvažnije.

„Evo ti. pitala je. U redu je i ovako i onako. da donesu poklone u poslednji čas ili pozajme neophodne sastojke za svečanu večeru. piše ti na omotu. Odupro se želji da kaže: Siguran sam da hoće. OSAMDESETO POGLAVLJE Svet. Kad već niko drugi nije bio tu. „Stvarno pomaže. „Mislite li da će danas neko doći?”.” Hoće li neko uskoro doći? Koliko neko može da leži u kući povređen ili mrtav dok neko ne primeti da ga nema? Badnje veče je ako se ne vara. ali da bi je umirio. „Nije bogzna šta. samo je ležala na boku i zurila kroz prozor. znao je to. „Uzmi”. Pa dodao: „Verujem da će neko uskoro doći. pogledaj. To pitanje mu se neprestano motalo po glavi. Ali ako misliš da ne smeš. Nameravao je bio da sve kapsule sačuva za nju. nije idealan. kunem ti se. Da to kaže. „Ja ovo pijem protiv bolova”. Kao kad podvodna stena postane vidljiva kad i poslednja nada nestane. istina.” Znao je da se koleba zato što joj je bez sumnje rečeno da nikad ne uzima lekove ako joj to mama nije dozvolila. kazao je. za sate što slede. rekao je. razumeću. a niko ne dođe. pa ubacila kapsulu u usta i popila vode. bio bi to neuspeh i izdaja. ponovio je. Tog dana ljudi stalno odlaze jedni kod drugih.” Razmislila je nekoliko trenutaka. . ne bih ti ga inače dao. a opet nije htela da ga odbije i time ga uvredi. kazao je Nel i pružio joj kapsulu i limenu solju s vodom. ali je nasumice delio i darove kao i prokletstva: Anđelo je pronašao nekoliko brufena u džepu mantila. ali će ti malo ublažiti bol na par sati. „Verujem da će neko uskoro doći”. „Nadam se da hoće”. morala je da ima poverenja u njega. U redu je. rekao je. Smeš slobodno da popiješ. Nel se nije čula čitavog popodneva. „To je samo brufen”. i sam je uzeo jednu.” Oklevala je. Otupelost se uvlačila u nju. Pet kapsula u foliji.

Detalji njegovog lica jasno su se videli. Izluđujuća igra. Anđelo se nadneo nad nju i govorio: Popij malo vode. Nel je bila na nogama. Lako možeš da pređeš preko njega. do onog drveta. Stopalima je jedva doticala koru. Brada mu je bila gruba i srebrna. Džoš je došao obučen u školski fudbalski dres lica umrljanog blatom sa terena: Samo ustani. Anđelo nije hteo da zaspi. „Gospode!”. Sad je napolju bio mrkli mrak. ali je u poslednja tri dana spavao tako malo i iskidano da nije bio ni svestan da je utonuo u san. I njena je mama u kućnoj haljini dolazila i odlazila. ali su joj Anđelove ruke smetale. Šta je s tobom? U snu je pokušavala da skine udlagu. Probaj. Skidaj to sranje s noge. možeš da se prošetaš preko njega. rekao joj je. a zec joj se mota oko nogu. Videla je sebe kako prelazi preko onog debla. kazao je zec lelujajući oko nje. Udlaga ju je strašno nervirala. Videlo se da joj to zadaje jeziv bol.Te noći Nel je sanjala lica i glasove. Njene su joj se činile sićušne. uzviknuo je Anđelo. Petrolejka je bacala drhtave senke. poslednja svetlost dana je bledela. Skinula je udlagu i obula cipele i sad se kretala malim koracima uhvativši se obema rukama za njegov štap i vukući povređenu nogu po podu. Ponekad je bila u brvnari. Glas kao da mu je dopirao iz velike udaljenosti. Da odeš do klisure. Vrelina je polegla po njoj kao meko teško telo. Uporno je pokušavala da se izvuče ispod nje. Zašto je to uradio? Što ju je prikucao za pod? Zlatni zec s njene narukvice iskrsao je pored nje u prirodnoj veličini. videla je da je udlaga prikucana za pod. Šake su mu bile ogromne. Sad je videla da je sazdan od iste one žućkasto-narandžaste svetlosti kao kad prskalicama šaraš po mraku. ali on je izgleda nije razumeo. pore na koži. Neli. vlažne zelene ispucale oči. Kad je legao na kauč da odmori leđa. šta to radiš?” . Nema čega da se plašiš. molim te. ponekad u svom krevetu kod kuće. mislila je. Garantujem ti da ćeš bezbedno preći. Kad je pogledala. Gospode. Možeš da izađeš odatle. Udlaga je sprečava da ustane. tupava. Sad si dovoljno velika. „Nel. Zapravo na nozi. Pokušala je da mu kaže da je te čekinje podsećaju na četke za farbanje koje je mama donela iz šupe kad je uzela da joj preuređuje sobu.

„Ujutru ćemo sve lepo smisliti”. Podigla je glavu i pogledala ga. Kaži joj da postoji bolji način. „Mogu ja to. Umirila se. Ali moramo da vidimo šta radimo. rekao je Anđelo. „Nel. „Pomoći ću ti. kazao je. rekla je. Žene. već zato što negde duboko u sebi znamo da su jaki. Oči su joj bile zakrvavljene. Stegao je zube. „Moram da pređem preko. Brufen je možda malčice ublažio bol. Nemoj da je uplašiš. napola se vukući. . „Saslušaj me”. „Noć je. Gospode. Moram da idem.” Morao je da razmisli. ali mu je bilo mučno i da pomisli koliko je ti pokreti koštaju. Spustio se na pod. Nema šanse da pređeš ako ništa ne vidiš. I to pažljivo. skida udlagu i gura nogu u cipelu.) „Razmisli. Uhvatila se za ivicu stola. Prvo žene i deca. Ne možeš po mraku da pređeš. Lice joj je bilo bledo. Mogu da hodam. bol nije jenjavao. kazao je i progutao vrisak kad je počeo da se spušta s kauča. Jedan brufen ništa nije značio. nežno je kazao. Važi?” Promislila je o tome. rekla je. Udahnuo. protiv njene volje. Tačno je video koliko je boli. Užasno je bilo zamisliti je kako leži tamo i skuplja hrabrost. Deca su tako jaka. rekla je i napravila još jedan korak ka njemu. ali nije bila glupa. Ujutru ćeš imati daleko veće šanse.” Posmatrao je kako razumnost ovih reći na silu dopire do nje. „Sad me više ne boli toliko. Pašćeš.” Načas se zgranuo kako je to smislila dok je on spavao. upalo. Možda to nije zato što smatramo da su slabi. uplakano. Možda jeste bila u šoku koji ju je tek sad stigao ili rastrojena od bola. napola poskočivši. Mračno je. Imaćeš veće šanse. Prebrzo se pokrenuo. Ta nepopustljivost ga je rasrdila. „Mogu da hodam”. Bilo je to čudesno: vežbala se da istrpi bol. (Nemoj da joj govoriš da ona to ne može. ne možeš”. Sačekaj do ujutru.” „Preko čega?” „Idem do onog drveta. Napravila je još jedan korak. Pokušaj na silu da je zaustaviš i poludeće.” Anđelo je zurio u nju.” Nel je pogledala kroz prozor kao da je zaboravila da napolju jeste mrak. „Mogu”. Da su najbolji primerci vrste. „Razmisli”. „Dajte mi još jednu pilulu”. Ne možeš to da uradiš po mraku. Kupi vreme.

sam popiti ostale kapsule i ponovo pokušati da stigne do palog stabla. ali naposletku je uspeo da je ubedi. Ujutru će. Popio je preostalu ohlađenu kafu od popodneva i popeo se na kauč. Išlo mu je naruku i to što su brufen i napor uzeli danak. pa ćemo pokušati.” Trebalo mu je vremena. Pazi na nju. To neće biti dovoljno. znao je. „Možeš nešto da pojedeš. kazao je Anđelo. Zaspala je kroz nekoliko minuta. „Ujutru ćeš biti jača”. Ali nije mu preostajalo ništa drugo do da pokuša. Sačekaćemo da se razdani. kazala je Silvija. Čuvaj je. Sad se odmori. A i lek će bolje delovati na pun želudac. Ostani budan. . Odspavaj. Biće nemoguće.

” „Imala sam ga”. rekla je Valeri.” „Marion se bila malo primila na njega kad je gledala Gladijatora.” „Znam da me Marion mrzi”. ali zadržali su je preko noći zbog potresa mozga. Uhvatićemo ga. rekla je Valeri.” Bila je u petokrevetnoj sobi u Regionalnom kliničkom centru u Sent Džordžu. tako da imamo broj tablica. „Vile. Vil i Karla su doleteli helikopterom. rekao je Vil. rekao je Vil. ali je očigledno da je on drugi član tandema. rekao je Vil Frejzer Valeri. rekla je Valeri. „Tačnije. Tako to biva kad umalo da ga . ali je rekla da bi spavala s njim samo ako bi se kažnjavala za nešto. Mislim da bi joj se sad dopala s tom poluobrijanom glavom. Na potiljku je imala čvorugu veličine jajeta. Čekamo da dobijemo potvrdu o poklapanju DNK. Jao! Svrbi me rana kad se smejem!” „Kako si provalila ime?”. imala sam ga jebote. Klodija Grej se oporavljala na intenzivnoj nezi pošto je četiri sata provela na operacionom stolu. „Iza kuće.” Valeri je svet odjednom postao drag. Verovatno jer je smatrao da je to dobra ideja. „Ali i dalje mi se ne sviđa.” „Popričaću s njom o tome.” „Zamoliću ih da mi obriju i drugu stranu”. odgovorila je. sviđa mi se taj pank fazon.” „Tamo u sobi leži jedna dvadesetšestogodišnja devojka koja je živa zahvaljujući tebi”. upitao je Vil. „Preko plakata za film. Rasel Krou”.” Valeri su obrijali levu stranu glave da joj srede ranu. Preživeće. Uzgred. „ali meni se ona sviđa. „Ustanovili smo identitet onog mrtvog - zvao se Poli Stouks - a na njegovo ime je registrovan dodž grand karavan iz 2007. „Lojd Konvej mu je dao deo novca kad je prodao kompaniju”. rekla je Valeri. „Gotov je. sto trideset hiljada dolara. Ranu na glavi su joj ušili i previli pod lokalnom anestezijom. „Da napravim čirokanu. OSAMDESET PRVO POGLAVLJE „Nije uzeo kamper”. Ušla je u neku pornografsku fazu. Karla je bila uz Klodiju i čekala da se probudi.” „Bio je tamo jedan karavan”. „Malo koja žena tvojih godina ume to da nosi.

” . rekao je.izgubiš.” „Šta on zna?” „Nemoj da ti dođem tamo. pitao je Blasko. Poslednji put je u bolničkom krevetu ležala pre tri godine. rekla je.” Izletelo joj je pre nego što je uspela da se zaustavi..” „E nećeš.” Valeri se javila na telefon. Javiću ti kad se cura probudi.” „Ćuti.” „A je l’ mogu sad da budem fin.” „Imaš li pojma koliko prija što ti čujem glas?” „Nemoj da si tako fin prema meni”.” Valeri je opet progutala suze. molim te. Vil mi je rekao da je preživela.” „Kad se vraćaš?” „Ne znam. rekla je. Srce ju je zabolelo od te nepotpunosti. „Izvini”. „Da. rekla je. Zamislila ga je za radnim stolom. „Hej”. „Ne mogu to da podnesem. „Idem po kafu”. I ti meni nedostaješ. „Nije trebalo.” „Samo glavu?” „Baš smešno.” „Hoće li?” „Ne znam.” „Biće sve u redu. Sve ono što je te tri godine potiskivala počelo je da izlazi iz nje. Čekamo da se devojka osvesti. Nekoliko trenutaka nije mogla da progovori. a ti u takvom stanju. a da ti obećam da ću biti stoka kad te vidim?” „Može.” „Da.” „Kaži mi da si dobro. Zapitala se je li tamo i tip koji sedi s njim u kancelariji. „Nemoj da plačeš. Gotovo sve. „Hej!”. Vil mi je rekao da si imala potres mozga. „Obrijali su mi glavu.. ali uzmimo da hoće. Zvao je Nik. Za minut se oblačim i odlazim odavde.” Duža pauza.” „Nedostaješ mi.” „Borim se. On je još na slobodi. Valeri je gutala suze koje su joj navrle. Uradila si dobru stvar. rekao je Vil.” „Dobro sam. Užasno je kad su dobri prema tebi. Zazvonio joj je telefon. „Šta kažeš na to da te izvedem na večeru kad se vratiš?”. Usledila je kratka pauza.

” „Ozbiljan sam.” „Važi.” „Ostani u krevetu. rekao je. moram da se javim. „Dobro.” Zazvonio mu je telefon.” „Dobro. A dotle razmisli gde bi htela na večeru.” Nekoliko minuta pošto su završili razgovor.” „Zvaću te. „Sačekaj”. Sigurno si dobro?” „Sigurno. „Sranje. Izvini. . na vratima se pojavio Vil i pokazao niz hodnik: Klodija se probudila.

I sam sam nekad vozio kamion. Video je da se čovek pita šta mu je s desnom šakom i kako neko može da vozi jednom rukom. pa se ponovo vratio. Kupio je i makaze. zastao. Čoveku je osmeh s lica nestao. Znam. baterije i vodu. pa mu dao kusur. Plaćate li u gotovini ili karticom?” „U gotovini”. Za sve to vreme morao je desnu ruku da drži u džepu. pitao je Zander.” „Duga vožnja. je li?” „Jeste. kako ste večeras?”. shvatio je da je malčice pogrešio.” „Pa. pa tek onda da uzme kese. „Dugujete ukupno 127. ali među njima se sve izmenilo.” „Poznat mi je taj osećaj”. „Svi mi to radimo. čudno gleda. Zander je najpre morao da stavi kusur u džep. „Dobro sam. „Gospodine. Zander je kupio kućni pribor za prvu pomoć u bezveznoj beloj plastičnoj kutiji sa crvenim krstom za 35. ako hoćete da se odmorite. je li?” „Aha. rekao je Zander. Kasir je kuckao po kasi.” „I to po mraku.95 dolara. Trebalo mu je samo par minuta da sve to obavi (oprao se bio najbolje što je mogao na pumpi par kilometara odatle). gospodine. bez reći vratio Zanderu jednu novčanicu. ćelavi tip šezdesetih godina s naočarima čeličnog okvira. nov aparat za brijanje. Imate još mnogo?” „Nemam. Stalno je bio žedan. ali bio je svestan da ga kasir. a lice mu je bilo mokro od znoja.” „Koliko vam dugujem?”. kazao je kasir. One nove farove trebalo bi zabraniti ako mene pitate. . Kako je to rekao. imate Motel 6 samo koji kilometar dalje putem. Celog svog života malčice je grešio u ovakvim stvarima. §OSAMDESET DRUGO POGLAVLJE U bolno jarko osvetljenoj apoteci na obodu Grand Džankšena. pitao ga je kasir.89 dolara. Već je na tezgu spustio četiri novčanice od pedeset dolara.

Nije znao šta prvo ide od ta dva. pobrinuo se za ruku najbolje što je mogao. toplomer i još jedne makaze. flaster. kuću za koju gotovo niko nije znao da neko u njoj živi. Skoro isto kao i do violine i zvečke. ali kako bi pogledao u neki saobraćajni znak. ali je znao da nije izgladio stvar sa kasirom. kazao je Zander. dakle. Sredstvo za dezinfekciju toliko ga je peklo da je nekoliko sekundi sedeo stisnute vilice stresajući se. Usporio je kod izlaza sa auto-puta i poželeo da je mogao da zabije onu jabuku kako treba. Nikad nije ni pomišljao da će se tako nešto dogoditi. Morao je da se drži za ivicu recepcije da se ne . a čuo je sirene (zar nije?). Popio je flašicu vode i krenuo dalje. kazao je Zander. gumene rukavice. pa je najvažnije bilo da ode odande dok još ima vremena. Budi miran pobogu! Iskriviću ga. a suze su mu grunule na oči.) Onog časa kad ju je ugledao. Momak na recepciji motela Super 8 imao je možda osamnaest godina. (To je bilo najbolje u vezi sa novcem. a sad je opet počelo da veje). Stavio je sterilnu gazu na obe rane i obavio zavoj oko ruke zategnuvši ga. Kad se vratio u karavan na parkingu (već je napadalo skoro metar snega. pomislio je Zander. Violina i zvečka su se vrtele jedna oko druge. M je bilo za makaze. zavoj. pitao je kad je Zander otvorio novčanik. Nije svratio u Motel 6. Bolelo ga je kao đavo. Duge trepavice i devojačko lice sa punim usnama i dredovima vezanim u konjski repić. predmeti u glavi počeli bi da mu brbljaju - a nije mogao da se obuzda da ih ne gleda. Kupio je i nož mada je do njega bilo još dosta. U to je bio sasvim siguran. svet mu se zaljuljao pod nogama kao pod u kući straha kad je ono bio s mamom i Džimijem na vašaru. „Da”. to što možeš da imaš kuću u koju niko ne može da dođe. ali za to je morao da je raspori. „Hvala za motel”. Uporno je razmišljao o tome koliko je grozno bilo videti onu kučku policajku u njegovoj kući - u njegovoj rođenoj kući! - kako njuška po sobama. neku crnu tečnost u bočici. U priboru je imao gazu. Nije imao nameru nigde da svraća - plašio se toga - ali posle jednog sata zavrtelo mu se u glavi i bilo mu je muka. bacio je pare na one prve. I dalje nije mogao tom rukom da vozi. Ima crnačke krvi. Znao je da je na Istočnom autoputu 70 (to mu je na pumpi potvrdio neki Azijat mesnatog lica premda je odmerio Zandera kao da je lud). hanzaplast. ali Zander je video da se u njemu nešto zatvorilo. dira njegove stvari. „Gotovina?”. a Džimi ga je grubo podigao smejući se. Mama Džin mu je urezala slovo M oštrim makazama. Kasir je sa osmehom kazao „u redu je”. Pao je na dupe.

L kao limun i K kao kišobran. ne mogu. E ovo će da bude dobro. stajao je na jednoj nozi. Levom rukom Zander je nacrtao pravu nogu s pravim stopalom i bedan mesec. ne moraš da napišeš puno ime. Zander je zamislio kako zabija klincu olovku u krupno. „Stvarno. Kako je moguće da L i V liče? Kako je to moguće? Nije mogao da poveruje. Zamisli da crtaš. kazao je klinac. Onda pored toga nacrtaj veliki mesečev srp. Video sam te. Bilo mu je nepodnošljivo vruće. Jedva čekam da vidim. „Ne morate da se potpisujete. Recepcija se osećala na mokar tepih. u redu je”. rekao je klinac. genije. Nemoj da razmišljaš o tome kao o pisanju. nacrtaj pravu nogu sa pravim stopalom okrenutim na onu stranu. mislio je. svejedno će nam biti potrebna vaša kreditna kartica da biste uzeli sobu”. gospodine. tečno oko. Nije se mučio sa šarom. Morao je da ih napiše u banci kad su mu Lojd i Tereza otvorili račun. hm. „Ne mogu da se potpišem”. pa zato nacrtaj neku koju ćeš upamtiti - i eto ti potpisa. Kad ode u sobu. Ali.10 A sad između toga nacrtaj bilo koju šaru - pazi. to su L i C. Lojd mu je tad rekao: Sine. mi samo provučemo karticu kroz aparat. ozaren. crno.” „Možete li da se potpišete drugom rukom? Stvarno mi je žao. Znate. Kako je na to pomislio. ne mora to da bude savršeno. kazao je Zander i podigao ruku u zavojima. Klinac je čekao smešeći se. dovoljni su i samo inicijali. Tako jednostavno mora. Tako je. Zander je uzeo olovku levom rukom. svaki put istu šaru. Usne su mu se neprekidno mučile da mu prekriju zube. morate da se potpišete u knjigu. Na pultu je bio debeli Deda Mraz.bi njihao.” „Pa. Prineo je olovku isprekidanoj liniji koju je klinac obeležio.” Zander je znao koji su mu inicijali.. ima da se istušira hladnom vodom. gospodine. toliko će mu to prijati. Žao mi je zbog vaše ruke. Oznakom za violinu. Znam da znaš da crtaš. Olovka mu je bila ogromna među prstima. Ili je to L? Uvek ih je brkao. Vidi. To samo treba da bude oznaka na papiru koja će biti tvoja. V kao violina. da vidimo šta možeš. Mislio je da će se ispovraćati. A . „O.. udesno. Ajde. „Gospodine. Nikakav problem. spopala ga je očajnička želja za tim.” Klinac mu je gurnuo formular i olovku preko pulta.

Nekoliko minuta kasnije osećao se bolje. Samo se nasmešio. Glava mu je bila kao osinje gnezdo u dvorištu mame Džin. „Odlično”.” U sobi dvadeset tri Zander je spustio kese na krevet. a onda se predomislio. Poli se smešio kad mu je kazao za onu devojčicu. gore uz stepenice. A samo je čačni. „Hej”. oznake na papiru vezivao je samo za pravu nogu i stopalo i mesečev srp. Previo je ruku. neprekidno je zujala. Lice ga je svrbelo. kazao je Zander (ideja mu je kao cvet procvetala u mozgu). levo od recepcije. pronašao dodatak kojim su vojnicima u filmovima brijali glave i uzeo da je skida. Leon. To nije imalo nikakve veze jedno s drugim. Ako hoćeš ovo da popraviš. Ako vam bilo šta zatreba. Ali bio je rešen da to uradi. Kupice tablete protiv bolova. Trebalo je da kupi čistu odeću. sklonio je kese s kreveta. zadigao pokrivače i uvukao se pod njih. Nije uradio toliko toga što je trebalo uraditi. Zato on nije ni verovao u to. „Gospodine. Go se vratio u sobu. . kad god bi morao da se potpiše. samo moram natrag na put. Vi ste u sobi dvadeset tri. moraš odatle da kreneš. sva će se uskomešati. ali kad god bi pomislio na onu kučku policajku i onog patrolnog policajca. a i bilo mu je teško da se brije levom rukom. Krou. Nije dobro spavao. Tablete. je li sve u redu?” „Jeste. Zujanje mašinice samo je sve pogoršalo. samo okrenite devet. Tamo je isti onaj klinac pio koka-kolu. Kad je završio. Zander je video da je klinac primetio da je obrijao bradu. pa na kraju hodnika. Limun i kišobran bili su nešto sasvim deseto. Zander je navikao da se ljudi smeše kad zapravo misle nešto drugo. skinuo se (izbegavajući ogledala) i istuširao se hladnom vodom. uključio aparat za brijanje u struju. Limun. Kišobran. Prokleta brada. Trebalo je. Sad se tresao.” Klinac je otvorio ona velika usta da kaže nešto. Kad god se neko nasmeši. Vrelina je izašla iz njega. razbesneo bi se. kazao je klinac sa širokim osmehom. Iznenadio se što ga vidi. a bes bi se pretvorio u vrelinu i brbljave predmete u glavi. „Gotovi ste. ali krv mu je ponovo probila kroz gazu i čist zavoj i tvorila crvenu mrlju.ipak. to je značilo nešto drugo. Evo vam ključ od sobe. Zašto se uvek svega prekasno seti? Bilo je nešto iza pola šest kad je sišao na recepciju da se odjavi. Želim vam prijatan boravak. Neprestano se budio od bola u ruci.

„Kud ste pošli?” .. Nokti su mu bili uvrnuto savršeni. „Ne mogu. „Dajte da vam ponesem kese. Pomalo se osećao na one radnje što prodaju mirisne štapiće i ostala azijska sranja.. Zander je pustio klinca da sedne na mesto vozača da podesi GPS. „U redu”.” Kad su ušli u kola. znaš.” „Naravno”. kazao je klinac kad je nekoliko puta lupnuo prstom po ekranu dok se kursor nije pojavio.„da li bi mogao da mi pomogneš sa GPS-om?” Podigao je ruku uvijenu u zavoj. rekao je klinac.

Odmah to obavi. Klodiju će sećanje na to progoniti do kraja života. u kolikim sam sad govnima?”. Ali živeće. spasla devojci život i ostalo. Nije bilo ničega što bi Valeri pitala. moram da te pitam mada razumem da ti je to bolno: je li došlo do silovanja? Klodija je okrenula glavu na drugu stranu i zatvorila oči. jedva da ju je i pogledala. A ko je našao tipa iz zoo-vrta? Ko je prepoznao ono drvo u Redingu? Ko se potrudio da dođe ovamo i pregleda sve snimke iz tržnog centra?” „Dobro. Sve je to čista sreća. Ako je to uopšte trag. Istina po slovu zakona. Karla je postavila sva pitanja. Da li se Karla vraća?” „Sumnjam u to. OSAMDESET TREĆE POGLAVLJE Karla je otišla iz bolnice odmah pošto je obavila razgovor sa Klodijom Grej.” „Da. Ali Valeri je znala šta je zapravo istina. da. „Čuj. I tako je u suštini sve još samo usmeno.” . Karla misli da si suspendovana. Ali istina je da Dirholt uopšte nije potpisao izveštaj o tvom bolovanju ili bar nije dok sam bio u stanici. I dalje je to samo igla u plastu sena sve i da je tamo. pitala je Valeri Vila u hodniku kad im se Karla izgubila iz vida. Isto važi i za registarske tablice karavana. Uvek to tako izgleda. Morao sam silno da je obrađujem da te pusti da prisustvuješ razgovoru. A ubica mi je pobegao. Za vreme razgovora ni reč nije uputila Valeri. Hoću da to objave na svim kanalima s vestima. već Rasel Krou. Valeri je morala da prizna. s bradom i bez nje. Ne sad kad imamo trag u Koloradu.) Klodija je naposletku rekla: Nije. ja sam genije. u tihim trenucima u. A ni ti mu nisi baš olakšala tim što si našla ubicu. Bila je i savršeno mirna i neutralna: Klodija. da.” „Ponovo razašalji Leonovu sliku. (Suze će doći kasnije. Nije bilo suza. I postaraj se da se objavi da mu je desna ruka povređena. Bila je temeljna. U duhu zakona cela ta strahota bila je silovanje. Valeri je znala.” „Nisam ja. u sitne sate u mesecima i godinama koje slede. „I. Zapretila je da će dostaviti novinarima tvoje rezultate analize krvi i snimak iz Rina. a da Karla nije.neko sunčano popodne ili usred pranja sudova.

” „Ti nećeš da voziš.” „Je li bilo dojava policiji za koje moram da znam? Bilo kad. rekla je Klodija. Reč „kriza” sevnula joj je pred očima. bilo gde.” „Znam. ostaješ tu?” „Bliže je Koloradu. „Prosto ne mogu. ali dolaze nam moja mama i Marionini roditelji. „Roditelji?”.” Klodija je upravo završila telefonski razgovor kad se Valeri vratila kod nje da je vidi nasamo. „Pokušavam da se setim imena grada”. ali ipak hoće. Uradi to. „Ponekad je bolje da ne misliš o .” „To je sjajno. Klodija bi mogla da se seti naziva grada. Naterala se da postavi sebi pitanje: Želiš li sad piće? Odgovor je glasio: Da. Anestetik je popuštao i kopče su je svrbele. I moja sestra. „Hoću. na šta ju je preplavio stid. Svi će gledati neka sranja. Ruke su joj drhtale. rekla je Valeri. upitala je.” „Ne brini se”. „Jedna mi je sestra pozajmila mobilni.” „Dolaze?” „Rekla sam im da ne dolaze. Mučnina joj je navirala u talasima. kretenu. Ed i Lora su sutra. Preznojavala se uprkos klimatizaciji. Osećala se užasno. Ja sutra ne radim. samo Badnje veće je. Baš su ljubazni ovde. Nije popila piće četrdeset sati. pa me ti slobodno pozovi i ako nije hitno. Moja kola.” „Dakle. Klodija je klimnula glavom. Pijana drolja čedomorka.” Valeri je sela pored kreveta.” „Ima toga još što nam nije rekla.” „Da. ali šta god da je uradila. uradila je to da bi ostala živa. pa pošto sam ti ja zapravo šef. Osim toga.” „Znam. reći ću ti to ovako: dovezi mi kola. Žao mi je.” „Strava! Devojka je zvezda.” „I još nešto.” „A šta ćeš ti da radiš? Da se vozaš po Koloradu s polomljenom glavom?” „Ko je kod nas na dužnosti?” „Šest redovnih. a on je zasad jedino što imamo.

rekla je Klodija. „njega” Klodiju uvek negde u dubini duše podsećati na ovo. Šta misliš.” . Posle nekoliko trenutaka Valeri je rekla: „Ostaviću te da se odmaraš.” Ali Klodija ju je uhvatila za ruku. da obrijem i drugu stranu?” „Ne. Tu u krevetu. „Bila si dobra prema meni”. tiho prisutna u sobi među njima. Hvala ti. setile bi se svog šokantnog upoznavanja. rekla je. „Spasla si mi život. asimetrično. „Nisam ti zahvalila”. Nemoj da plačeš.nečemu. Valeri se steglo grlo. bolje je tako. pa će ti to samo iskočiti.” Reč „ga” bila je opscenost. rekla je. Insistiranje na prisnosti između dve osobe koje se ne poznaju. Valeri je na tren pomislila kako će reči „on”. Kad god bi im se pogledi sreli.” „Kako glava?” „Svrbi. „Žao mi je što ga nisam uhvatila. „Žao mi je što nisam stigla na vreme”.” Bilo je čudno sa njima dvema. devojka je izgledala nekako traumatično novorođena.

Ne. „Ti si na redu. u to nije bilo sumnje. četiri godine starija od njega. radio je nešto što nikad dotad nije: imao je seks na Božić. OSAMDESET ČETVRTO POGLAVLJE Džared Hjuit. pogrešno procenjuju. Žene su ga gledale. nije bila bela - jeste bila. Nije bio tašt. ali nije se moglo poreći da ima šta mu treba. zadihano je rekao. pa Džared nije bio siguran šta je od svega toga uopšte tačno. Sa belkinjom. nije očito poticala iz porodice u kojoj se popreko gledalo na to što nisi kod kuće za Božić čak i kad si u istom gradu. Majka mu je bila pola crnkinja. Šta želiš za Božić?” Džared je već dobio ono što je želeo za Božić. Ne zato što Stejsi Malori. on nikad nije imao seks na Božić i tačka. „Okreni se”. a otac (koga nije upoznao) bio je navodno Jevrejin. Bila je to jedna od onih divnih stvari koje se plašio da će . dvadesetjednogodišnjak. pogrešno opisuju. A to je značilo da je kuća samo njegova. propali student). Odnos orgazama uspostavili su još pre nekog vremena: na jedan njegov Stejsi je imala tri ili četiri. Nije da je nekad imao seks na Božić s devojkom koja nije belkinja. s trepavicama na kojima su mu iste te žene zavidele. Džareda je kroz ceo mladi život pratilo to nasleđe da nije ni ovo ni ono. i to prirodna plavuša - već zato što on strogo uzev nije bio crnac. koja se iz Denvera vratila u Grand Džankšen posle kratke veze s nekim basistom metalcem i sad je bila kod sestre. Ne zato što je on bio obdaren nadljudskom izdržljivošću. već zato što je Stejsi mogla tri-četiri puta da svrši za manje od pet minuta. vitak i mišićav. I još toliko pošto bio on svršio. „OK”. propala igračica. a to je da može da radi šta hoće. Njegova mama se viđala s nekim tipom poslednjih deset meseci i njih dvoje su za praznike otišli u Meksiko. Dobra strana tog nasleđa bila je ta što je bio neviđeno zgodan. koja je bila luda napaljena riba kvalifikovana za svašta i nizašta (propala glumica. a pola Meksikanka. kazala je Stejsi kad je i treći put svršila jašući ga. Posebno starije žene. Sto osamdeset pet. da ga pogrešno određuju. Imao je površan odnos s teretanom. Stejsi. Ispalo je savršeno. samo voljan da prihvati činjenice. A ni izraz „belkinja” nije baš bio prikladan.

” „Anđeo seksa. Mislim da treba da mi smešaš još jednu limun-votku. Stejsina topla zlatasta glava počivala mu je na butinama. pa se okrenuo da vidi šta ima na televiziji. i dalje nešto da jedem.. budna i spremna. Bokte mazo. „a ne samo za Božić. rekla je Stejsi dok se okretala za šezdesetdevetku. „Gospode.” „. „Mama je ostavila dovoljno hrane za ceo.” „Anđeo seksa je za ceo život”. jebote.. tražio je daljinski. pitala je Stejsi dok se skidala s njega. gospode.” „Teško. Osećao se božanstveno. Skinula mu je kondom i uzela ga u svoja rajska usta. „Gospode”.. promumlala je.. ponavljamo ne sme mu se prilaziti. Crne cipele sa štiklom vezane oko članaka remenom nalik kožnim lisicama. bokte jebo!” „Opet bogohuliš. pozovite broj na ekranu. Bokte mazo!” „Grč?”. gospodine. Broj možete naći i na našem veb-sajtu KJCT8.. prijatelju.uništiti bude li previše razmišljao o tome... „Ja bih.. rekla je Stejsi.. „Majko božija”. ali neka bude.” Ali Džared je već sišao s kreveta na pod. Da nisi satanista?” „Hej. znaš”. Stejsi nije izula cipele (spavala je sa cipelama). ustani na sekund. ova je znala šta radi. Došao je pravo kući kad mu se smena u motelu završila. ponovo je rekao. Pretpostavljam da imaš hrane?” „Šališ se?”. „Gorećeš u paklu. kazao je Džared. Od ostalih vesti.com. „Osumnjičeni je naoružan i izrazito opasan i ne srne mu se. a evo nje sad opet a tek što je svanulo. kazao je Džared poljubivši je u levi guz. Sinoć su pili limun-votku. Ako imate neku informaciju. Uz to - a ovo nije nevažno - umirem od gladi. Bili su u njegovoj sobi sa navučenim zastorima. gospode!” „Bogohuljenje na Božić”. „Jebote ne verujem. jedan . jebote. Obasjavalo ih je treperavo svetlo utišanog televizora. „Aha”. ali je sve ostalo skinula... Džared je osetio spokoj i ljubav prema celom čovečanstvu. „Grozan si. Taj tip. pa je soba mirisala na seks i slatkasto piće. govorio je spiker na vestima.. pa spavali kao zaklani. Taj tip je. I zato je davao sve od sebe da to ne radi. On je rukama obuhvatio njene fantastične guzove..” „Ti si anđeo. kazao je malo kasnije kad se manje-više oporavio od jedne od najeksplozivnijih ejakulacija koje je ikad imao.ranjen u desnu šaku”. Pojebali su se dvaput..

„Šta je?”. „Šta je bilo?” . pitala je Stejsi. kako je on to opisao..” Džared je stišao ton i zinuo u ekran.čovek iz Denvera tuži grad zbog..

„Pre koliko?”. reci im da ih sve otvore.” Agonija. „Ne krećemo”. Obukavši se za manje od dvadeset sekundi. „Krećemo”. uspela je Lora da kaže pre nego što je Valeri prekinula vezu.” „Gde je ona?” „Čekaj. „Zna li Karla?” „Ed upravo razgovara telefonom s njom. Agonija.” „Biće obavljeno”.” „Zovi Elinson”. Izluđujući minut dok je službenik na recepciji ustanovio ko je. „Koliko god očiju da imaju. Još jedan izluđujući minut dok je stigla do heliodroma.” . Agonija. „Izlazi”. „Odjebi”. rekla je Valeri. „Ova žena izlazi iz letelice. Ja i moj prijatelj u svakom slučaju idemo u Elinson. Lora se vratila.” Valeri je izvukla glok iz futrole i zabila ga Karli u koleno. rekla je Karla. Pilot je pogledao u Karlu. „Samo što sam završila razgovor s klincem”. Oporavićeš se. Hoćeš da me okačiš na Jutjub. „Upucaćeš me?” „U koleno? Naravno. pitala je Valeri. „Ona je u apartmanima Taunplejs. Ili ću ti ja pucati u koleno ili ćeš ti ostaviti po strani šta god da imaš sa mnom dok ne uhvatimo onog skota. Helikopter se spremao da uzleti. Valeri se odvezla do stanice policije uključenih sirena. rekla je Valeri.” Pokazala je značku pilotu. samo napred. „Ja sam i dalje glavni istražitelj na ovom slučaju i još imam saradnju sa svim državnim policijama. Ali sad idemo u Elinson u Koloradu. Dirholt me nije suspendovao i ti tu ništa ne možeš. rekla je Lora. Policija Sent Džordža ima slobodan helikopter. Karla je bila u njemu. rekla je. OSAMDESET PETO POGLAVLJE Valeri je upravo izašla iz kupatila u svojoj sobi u Best vesternu kad su joj prosledili poziv Lore Flin. rekla je Karla čim je Valeri cimnula vrata i uskočila unutra.

„Koliko ih ima u Elinsonu?”. „Manje od sedamsto ljudi. „Šta je bre ovo?” Karla se zamislila nekoliko trenutaka. Idemo. Može da se leti. ali da će dojaviti da im se za dalje za svaki slučaj pripremi kopneni prevoz. rekla je.” „Bio je i otišao i pre nego što smo mi pustili vest”. povremeno. . rekla je Karla. brzina vetra je manja od petnaest čvorova. U svakom slučaju moraju da slete u Grand Džankšen da doliju gorivo. „Karijera ti je završena”. Krenuo je iz Grand Džankšena pre više sati. kazao je pilot.” Naišli su na sneg posle sat vremena leta. rekla je Valeri. rekao je pilot.” Karla joj nije odgovorila. Tri zamenika. „Gospode bože”. „Samo nije još. Kontrolor letenja im je javio da su vremenski uslovi još i pristojni do Denvera. ništa drugo nemamo. pitala je Valeri Karlu. pa. Denver šalje terence isto helikopterom. Šerif. Samo se okrenula i zagledala kroz prozor u sneg što je proletao. „U to nema sumnje”. Što mi ne kažeš?” „Šta da ti kažem?” „Što me mrziš. ali biće sve gore kako budu leteli dalje na istok. „Da.” „Leon je već stigao ako se tamo uputio.

A zašto prosto nije pomislio da je Poli lagao? Zato što nije mogao. Sećao se da se zaustavio na odmorištu i meke tmine oko rubova vidnog polja. Duboko u sebi je znao da ga Poli nije lagao. Dvaput je. Onaj njegov dar i kletva za istinu. I dalje se osećao jezivo. Kad god bi uzeo limun. moraćeš da počneš sve iz početka. Nešto je pocepalo celofan i probušilo i kišobran. Videla te je i pobegla. To će biti. Misli su mu se vrtele ukrug. moraš odatle da kreneš. Mama Džin je povremeno sedela na suvozačkom sedištu i smejala se za sebe. Violina je prevelika. Nikako nije mogao da utaži žeđ. već sobu iz Redinga što se pružala iza nje. sve je išlo dobro dok nisi zajebao stvar u onoj zabiti.. sledećeg se smrzavao. Znaš to. Video je policiju kako se poput bubašvaba roji po glavnoj ulici. Otrčala kroz šumu. nije imao . Jednog časa je goreo. Ako je bila neka devojčica. Jabuka je bila. Nije želeo da se vraća.. Ti si zajebao stvar. Kupio je pet litarskih flaša vode.. ali nije bilo moguće ne vratiti se. Kad god bi skrenuo s njega. ali Zander je ipak imao osećaj da muči tu stvar. od njegovog mirisa spopala bi ga muka. s jabukom je završio. Nisi ni znao da je tamo. od njega i mirisa sredstva za dezinfekciju i krvavog zavoja. Ako hoćeš ovo da popraviš. Kad se povratio.. a sad je jurišao ka zemlji kao da mu je to poslednja šansa da se pokaže svetu. Pet-šest puta je stao i uzeo da sređuje predmete u kesama. dosad su je već pronašli. Ne. OSAMDESET ŠESTO POGLAVLJE Zander se vozio po mračnom ranom jutru i po vejavici. Sneg je sporo padao kad je napustio motel. Jedina konstanta bio je miran nadmen glas sa GPS-a. Ako ne uspeš da popraviš stvar. a njoj ruke skrštene nad mekom izbočinom pod bledim farmerkama. Klonio se auto- puta koliko je god mogao. Izgubio je pojam o vremenu. Moraćemo da radimo ovo sve dok ne uradiš kako treba. Ali nastavio je da vozi. GPS bi prilagodio uputstva ne menjajući ton. pa se trudi da ne zvuči iznervirano. kao da tip što priča mrzi što on skreće. kad se osvrnuo. obuzeli bi ga bes i slabost. čekaj. To i ruka koja mu je buktala i žigala ga. video ne stranu karavana. Znaš. Kakogod da pogledaš. L kao limun. Kad god bi pomislio na to.

popio još vode. bar nekoliko kilometara. hipnotišući. Pokušavao je da se seti. farovi su šarali sumrak. morao je da je ispljune. Granje puno snega pružalo se unedogled. ali su okolne ulice bile zavejane. Imaš sve vreme ovog sveta da te hipnotiše. Vetar je ljuljao karavan. pune smetova visokih skoro metar. Zemlja oko njega bila je bela pod tmurnim nebom. Zamislio je sebe kako leže u sneg. Kuća se nalazila podalje od mesta. Na instrument-tabli je stajalo pola čokoladice. ali je haos pravio snažan vetar. pritiskali su mu lobanju. Prizor je bio fascinantan. Rukavom je obrisao zamagljeni vetrobran i uključio brisače na najjače. . Polako je pokrenuo kola. ono malo radnji bilo je zatvoreno. Putevi. Ulice Elinsona bile su puste. Oblaci su bili nalik preniskoj tavanici.pojma koliko je vremena prošlo. ako bi dozvolio umu da se prepusti. Ma da. šume i bela polja izgledali su sasvim isto. a on se pod njim topi i cvrči. Po glavnoj ulici nedavno je bila bačena so. Možda je nedelja? Nije više znao ni koji je dan. ali kad je odgrizao parče i počeo da žvaće. Sad je teže bilo voziti jednom rukom. Uzeo je još tableta protiv bolova. Padao je lagan sneg. Bilo je nekako pogrešno što mu je toliko vruće kad je napolju tako hladno. hipnotišući.

Sin mu je za praznike bio u Pueblu kod majke i sigurno još spava. otkako se pre deset godina razveo. OSAMDESET SEDMO POGLAVLJE Šerif Elinsona Tom Herli. Nešto nije u redu. možda ovo zvuči paranoično. Izvinite. ne čujemo se mi svakog dana. Neki Bondov film možda za božićno jutro. kad je dolazila s Floride da obiđe ćerku i unuke. a samim tim ni u izazivanje sudbine. deset sekundi nakon što je pomislio gospode. Da li biste mogli da pošaljete nekog da ih obiđe?” Tom je uzeo olovku i blok koje je držao pored telefona. družio se s Leonardom Vestkotom više od trideset godina i bio počasni član njihove porodice. Pozvala sam Sejdi Pinker na mobilni. Uzbuđenje i nemir u jednakoj meri. kad ste poslednji put razgovarali s Rouinom?” „Pre četiri dana. Napolju je vetar divljao. Prebacivao je kanale tražeći nešto sjajno i isprazno. „Gospođo Trent. ah stvarno sam izludela. Zvučni efekti horor filma. ali nikad nije popričao s njom duže od par minuta. Ne javlja mi se ni na mobilni. Samo što je sipao sebi šolju kafe (išao je posle kod Vestkotovih na božićni ručak. svake godine su ga zvali na Božić). Umalo da se ne javi na telefon. Ja sam Meredit Trent. nije verovao u sudbinu. „Hej. samo da niko ne zove neko pozvao. razvedeni pedesetdvogodišnjak. seo pred televizor i podigao noge. Majka Rouine Kuper. Božić je i nema šanse da nisu kod kuće. Mislim. ali ipak je okrivio sebe kad je.” Tom se odmah prenuo. A pošto su to bili svi koje je imao od porodice. gospođo Trent. onda mora da ga zovu s posla. Nemam više ničiji broj telefona. Sreo se s Rouininom majkom nekoliko puta. Samo smo .” „Hvala bogu. ah ona je s porodicom u Bolderu. ali od sinoć zovem Rouinu na kuću i niko mi se ne javlja. sa onim devojkama srcolomkama blistavih nogu i okrutnih lica. „Šerif Herli?” »Da. Njegova sestra (koja je pametna i koja već dvadeset godina predaje renesansu na Kolumbiji) neće ga pozvati sve do uveče. kako mogu da vam pomognem?” „Čujte.

a možda joj je telefonska veza u kvaru. Hvala vam. ali ja ću se ipak odvesti do tamo. Pripremio se bio na to da će skrenuti za okuku i naići na slupana kola. ne javlja na telefon. šerife. da. slomljeno staklo i krv. samo da nije nešto loše. Saobraćajna nesreća. Imate h olovku pri ruci? Daću vam broj mog mobilnog. Da je deset godina mlađi. Broj mogućih objašnjenja zašto se neko. A po onome što je video. Zamislio je kako nekog njujorškog policajca zove zabrinuta majka čija ćerka živi sama u gradu. U malom mestu poput Elinsona sva su ta objašnjenja malo verovatna.” „U redu.” „Potpuno vas razumem.rekle da ćemo se po običaju čuti za Božić. Ovi putevi po ovakvom nevremenu. Prosto ne liči na nju da se ne javlja. spaljen. Gospode. . mnogo se brinem. je l’ može tako?” „O bože. Sam ću otići tamo i obići ih. Rouina je dobra žena. a ni mobilni ne radi? Optimizam. Molim te da nije nešto loše.” „Sad ćete tamo da odete?” „Da. Poznavao je Rouinu i decu. Po svoj prilici je izgubila mobilni. Tom je razmišljao o tome kako život u malom mestu pojednostavljuje sve. molim vas. gospođo Trent. Molim vas. dim. i deca su dobra. Dečko Džoš bio je povučen i zaštitnički nastrojen prema majci. Po ovakvim sporednim putevima prevrnut auto mogao bi da stoji i više od dvadeset četiri sata. izokrenut. Božić je. što se Tomu dopadalo.. Telefonske veze u kvaru. Spremni da zapišete broj?” Dok se po mećavi vozio do Rouinine kuće. iscurelo ulje. gospođo. pa je nažalost jednostavno i zaključiti kad nešto nije u redu. a devojčica Nel je bila simpatična i pametna. Ona je tako udaljena od svega. nemojte da se brinete. upravo sad..

Očekivao je bio da će ugledati kuću okruženu žutim trakama. Bilo je tmurno jutro i sneg je prešao u mećavu. OSAMDESET OSMO POGLAVLJE Zander je parkirao karavan malo dalje od kuće. Kad završi ovde. A kud će da ode kad završi ovde? Svaki put kad bi pomislio na onu kučku policajku i policajca u njegovoj kući. Džip je bolji po ovom vremenu. nije se iznenadio. Moći će visoko da se popne. Pomagali su mu da sve drži u redu. gde je drveće natkriljivalo put. bakandže). Džip čiroki i dalje je stajao tamo gde je bio. Ključevi su sigurno negde u kući. Zažalio je što nije poneo flašu sa sobom. Nije više imao pojma koliko je tableta protiv bolova popio. To je bilo dobro. Zar nije već završio s harpunom? To je bila jedina dobra stvar u vezi s Polijem i snimcima na ajpedu: znao je tačno dokle je stigao. Nameravao je bio da ponese kišobran. Zapravo. mesto zločina. Video je bio harpun. loše opranu trenerku. Moći da diše i jasno razmišlja dok se pod njim pruža svet. I u stomaku mu je bilo nekako čudno. Probijao bi se kroz sneg do butina. Šta je to značilo? Stalno je razmišljao o tome. s lancima na gumama. ali došao je samo do toga da će znati šta treba da radi kad stigne tamo. Meke plastične drške usecale su mu se u dlan nepovređene ruke. Očito da mu je još samo žeđ preostala. ali dok je prilazio kući. što mu je nakratko prijalo (na sebi je imao samo vetrovku. Hrana mu je bila sasvim strana kao da je prevazišao potrebu za jelom. u njegovim sobama. farmerke. Učinilo mu se da u njima ima više predmeta nego što se sećao da je kupio.. Razmišljao je bio da prepreči kroz šumu. Plašio se sad da pogleda šta sve tamo ima. Ali kad nije. .. Bilo je veoma hladno. Bilo je čudno ponovo videti tu kuću. ali posle dvadeset koraka pređenih oborene glave ponovo je počeo da se trese. može da zameni vozila. Kad završi ovde. nije ni mogao da se seti kad je poslednji put nešto pojeo. Odavno nije jeo. limun i makaze. ali sneg je bio predubok. gume s lancima probijaće se kroz smetove. shvatio je da je poneo sve kese. Moraće da ide putem i nada se da niko neće naići.

ali to mu nije zasmetalo... Imao je osećaj da su mu oči tvrdo kuvana jaja. Tuđe jelke i omote poklona gurnute u kantu za smeće. posle nekoliko minuta je odustao. A on je tražio jabuke. Pamtio je dane posle njega. da popravi stvar. Ali sad je bilo kasno. Sećanje na to je žigalo. Videla te je i pobegla. Kuća nije bila. Tragovi krvi još su bili tamo. Nije to na njega ostavljalo pravi utisak. Nije bilo nikog. Poli je sjebao koleno. Bila je tamo božićna jelka. Kuhinjski ulaz bio je otključan. Violina - ne. Uznemirene muve su žagorile. gde ju je bio odvukao. ali kad ga je prebacio u povređenu šaku. Soba je smrdela. Onako kako ju je ostavio. Ali ako je to istina. Međutim. kako mu je kita uzdrhtala. U zadnjem džepu imao je nož za čišćenje ribe i pištolj zadenut za farmerke. Digao mu se. Ipak je izvukao pištolj. Nije baš pamtio Božić.. Otvorio je vrata i ušao. kišobran bi. osećaj kad je obavio njenu kosu oko šake. Još je. Zato što je pošlo naopako. ukrasi i pokloni. Unutra je bilo toplo. ali da je to bio jelen. Nije mu se sviđalo kako mu leži. Glava mu se ispunila nečim. Kuća je bila mirna. Ti si zajebao stvar. Isto kao stvari u kući mame Džin. Sad je želeo da uđe u kuću samo da se skloni od hladnoće. Pod drvećem je bilo sumračno. svuda je viđao božićne ukrase. Grejanje s termostatom. Zašuštale su. kakva su greška sve lampice.. uvideo je da ne može da savije prste. još tad je pokušavao. kako onda nije znao da ga Poli laže? Zato što je bio. Otrčala kroz šumu. Nije imala ništa u sebi.. Muve su zujale. Na pameti mu je bila jabuka. Iz kuhinje se izlazilo na hodnik koji je vodio do podnožja stepeništa i ulaznih vrata.. To nije bio jelen. Sledio ih je do dnevne sobe. Poli je rekao da mu se učinilo da je nekog video. naravno. Nisi ni znao da je tamo. a morale su.. bila tamo. Kao da se ceo svet smejao koliko je sve to bilo glupo. Spustio je kese na pod. Velika čvrsta stvar koju turbulencije spolja nisu uznemiravale. još tad (na tu pomisao stegao je zube). Stisle bi se i nisu htele da ga gledaju. Svećice na njoj su titrale. Sad je znao da ga Poli nije slagao.Osvrnuo se preko ramena. Kad je otišao u kupovinu. Mislio je da će znati šta treba da radi.. Poli je kriv za celo to sranje. Nikad nije probao da puca levom rukom. Jabuka bi je. A tu je bio i smrad: jak smrad proliva i pokvarenih jaja. pa je otkopčao pantalone i stao s kitom iznad njenog umrljanog lica i ispalog jezika. . Stvari u dnevnoj sobi trudile su se da ga ne gledaju.

Televizor je i dalje bio upaljen i utišan. Smrad je bio posvuda. Gore na spratu i klinac je bio tamo gde ga je ostavio. parfema i čistog veša. Izgledala je kao da je prebijena skoro nasmrt. Sad je išao Totalni preobražaj. tenisku lopticu. Žena u bolničkom krevetu nateklog lica i zavijenog nosa. I dalje je na glavi imao one velike slušalice. Bio je u kupatilu među mirisima toplih peškira i sredstva za čišćenje WC-a. časopise). pomešan s mirisima njene kozmetike. Umesto toga povukao se iz sobe. (Zander je nazreo rukavicu za bejzbol. Zander se sagnuo da pređe prstima preko žica gitare - nešto što nikad u životu nije uradio - ali nije mogao da se natera da ih dodirne. Pojačalo je ispuštalo neki nesnosan zvuk kao neka vrlo tiha osa. Čudno je pomisliti na sve one emisije i reklame koje su prošle dok je klinac tamo ležao. kalemove konca. . A bio je i u poluokrečenoj sobi preko puta dečakove. kompakt-diskove. Bio je u sobi one žene u prednjem delu kuće. Bio je u gostinskoj sobi punoj uredno poredanih zatvorenih plastičnih kutija.

pa je razbio staklo i izvadio sliku. Zamotao je zavoj. zavrtelo mu se u glavi. Zander je seo na ivicu kreveta. Ustao je. u štepanim jaknama i s vunenim kapama. Pomislio je da mu se to sigurno muva uvukla. Devojčica je ličila na majku. Stajali su na zavejanom tremu u zimskoj odeći. Ormarić s lekovima. Svi su bili nasmejani. OSAMDESET DEVETO POGLAVLJE Otrčala je kroz šumu. Nađi je. Voda. Neko vreme je preturao po njoj otvarajući fioke i ormare ispražnjenog uma. Tablete. Pribor za prvu pomoć ostavio je u kolima. Ne popravljaš ovo. Odvio je zavoj. kako to da nije došla ovamo i pronašla tela? Prijavila bi ih. Kroz vrtlog predmeta što su se udarali i sevali i uspenušanu mešavinu besa i panike. ali je osećao kako mu se nešto kreće pod probijenom kožom. Ali muve. i otumarao natrag u ženinu sobu. S kosog trema visile su ledenice. Kupatilo. koji je tonuo u bol u ruci i izranjao iz njega. Nije mogao da zamisli kako sam sebi odseca ruku. deo njega još je razmišljao. Uramljenu kolor fotografiju žene i njene dece. Kad je pošao ka vratima. Ako je živa. Morao je da razmisli dođavola. Možda je mrtva? Možda je pala i slomila nogu u šumi i smrzla se? Ili se negde sakrila i plaši se da izađe? To mu nije bilo od pomoći. debilu. Zaveži! Zaveži! Morao je da razmisli. Dečak je imao onu glupu sa ušima. Nije ih . Nisi ni znao da je tamo. Nije imao nijednu svoju fotografiju. Devojčica je imala plavo-belu s kićankama što su joj visile ispod brade. Nije video ništa. Želeo je još tableta protiv bolova. Nije uspeo da otvori one zeznute metalne pločice na poleđini. To i crvenu štepanu jaknu. I vodu. U rani mu se nešto dešavalo. Setio se one priče o tipu koji se zaglavio u procepu pa je morao da odseče sebi ruku da bi izašao. na noćnom stočiću ugledao je sliku. Žena je imala srebrnu šubaru zbog koje je ličila na ruskog špijuna. Bilo mu je vruće i bio je konfuzan.

U prizemlju je preneo kese iz kuhinje u dnevnu sobu. uzeo nekoliko i napio se vode sa slavine. Nož. I dalje se čudno osećao kad bi gledao sebe na onim snimcima na ajpedu. lako bi se uznemirili. Predmeti su bili kao i muve na ženi. . Nikad nije sasvim verovao da je to on. Bio je siguran da kišobran ide posle jabuke. Lutka s krunom.voleo koliko ni ogledala. U njima je bilo više predmeta nego što se sećao da je kupio. Ručni sat. Ali bio je to kišobran. U kupatilu je pronašao brufen. Pomorandže. Ne možeš da popraviš kako treba dok je ne nađeš. Kroz šumu.

Dođavola. bivši muž. Sranje. što ne bi ostavio kola u garaži? Nema veze. Gospode. Izašla je bila iz pošte. Isto. to nije bilo u njihovim kolima. krvare. Kad ste poslednji put razgovarali s Rouinom. uđi i proveri. Sav taj život. bio skrhan od bola: video je Rouinu pre par nedelja u centru. otac. DEVEDESETO POGLAVLJE Šerif Tom Herli parkirao je eksplorer na prilazu i poguren zbog snega nošenog vetrom otišao do ulaznih vrata Rouine Kuper. Svećice na jelci palile su se i gasile. Njegova profesionalna mašina je zujala - deca. možda imaš samo nekoliko minuta. Prijatelj. Primetio je neoštećeni čiroki pred otvorenom garažom. Svi razgovori koje je vodila. Srećan Božić i Nova godina! Krenula je u restoran preko puta ulice. Ako nigde ne ideš. Hej. Ne paniči. Nije bila saobraćajna nesreća. Procedura. ali ni komšije nisu sve znale. Zakasnele božićne čestitke. I osvetljavale polugolo telo Rouine Kuper iskrivljeno na podu potamnelom od krvi. Možda su se odvezli s nekim drugim. Bogata prošlost i budućnost što se nazire. Izvukao je pištolj i upalio baterijsku lampu. šerife. Hej. Pregledaj. možda Rouina ima momka. Primetio je takođe i sneg napadao po džipu i oko njega. osoba. Sranje. sekundi - dok je čovek u njemu. Ali naravno da je znao. gde su je u separeu čekala deca. Rođak. Neočekivani gost za Božić. Ako i jesu imali udes. Možda neki tip koji ju je upoznao u prolazu i nije mogao da veruje koliko je sreće imao. Proveri sve prozore u prizemlju. Niko nije otvarao. možda su živa. Rouina. Pre četiri dana. Pozvonio je još jednom. pitao je Meredit Trent. Komšijske priče bile su pouzdane. Pozvonio je. Zavese su bile razvučene. Ne znaš ti ništa. . što je govorilo da nije skoro vožen. Izgledalo je da je mrtva bar četiri dana. Najpre je pogledao kroz erker u dnevnoj sobi. Sranje.

pa stao. Najpre deca. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da shvati šta je to. Molim te. Minuti. Gubitak. Odjednom mu se to učinilo kao najprirodnija stvar na svetu. uhvatio se za kvaku. čita knjigu. Trpezarija. Majka se nikad neće oporaviti.. Probudila mu se nada. Otisci. ne u potpunosti. Gospođo Trent. Postojali su pojedinci kojima bi to bilo nešto najprirodnije na svetu. ali čak ni tad nije bio siguran. Levom rukom je uzeo lampu. Smiri se. samo nek su živa. Na polovini hodnika ih je ugledao: mokri tragovi cipela. Ne pipaj ništa. Kuva kafu. Smrad kao nijedan drugi na svetu. Moraš da ih očekuješ. Nema je više. Sranje. Rouini je nešto štrčalo iz rasečenog stomaka. Gospode bože. kuhinja. Muževljeva smrt. Do kraja života ostaće osakaćena iznutra. Priča s njima. . Noge su mu se odsekle. spokojni trenuci dok posmatra nebo. Hteo je obema rukama da uhvati pištolj. Četiri prostorije u prizemlju: dnevna soba. Deca. moraš da ih uzmeš u obzir. pa gurnuo baterijsku lampu za pojas. sekunde. kuhinja. Osnovna stvar. začuo je pucketanje elektriciteta. bože. Obuzdao se da ne povrati. Zašto? Nije važno zašto. Osoba. a voleo bi da ne znaš. vešernica. Kad saznaš koje sve mogućnosti postoje.. ali morao je da vidi. Kad je stigao pred drugu sobu. Sve mu je to prolazilo kroz glavu dok se vraćao do ulaznih vrata. Pola celofanskog omotača još je bilo obmotano oko njega. Vetar se načas stišao.Poljupci. Smrad ga je smesta zapahnuo. Važni događaji srca. Čisto. daj da su živa. Popeo se uz stepenice. vešernica. Pozovi pojačanje. Pružio je ruku da upali svetlo u hodniku. Jedinstveni smrad smrti. trpezarija. Deca. smeh. video da je otključano. Jebe ih. Iznenadno opsceno nestajanje s ovog sveta. tiho otvorio vrata levom rukom dok je u desnoj čvrsto ali ne sasvim mirno držao pištolj. Ali vreme. zar je još ovde? Kroz glavu mu je proleteo groteskan film: ubica se useljava kod mrtve porodice. Sve ono što znaš. Prva spavaća soba - prazna. Stalno obilazi leševe. Gleda televiziju. Ličilo je na dršku kišobrana. Gospode. Od onih jeftinih za koje nikad nisi bio siguran hoće li da se otvore. Ljubav. žao mi je. imam loše vesti. sve misli i sve dileme.

. utroba poskakuje po površini. . Zaneo se.. Naduta creva rasuta. Mogla je da bude jedino u kupatilu. Soba preko puta bila je preuređivana. Džoš. A onda je pogledao unutra... golo i naduto u kadi punoj crvene vode odavno ohlađene. Kreči. Blagi. počele da prave osmice. Na vratima kupatila stajao je neki čovek zavijene ruke i pištolja uperenog u njega. Uznemirene muve poletele su s leša.. Kreči. Izašao je iz sobe i okrenuo se. Nešto. kosa joj pluta. Jebote. bože. Blagi bože.. Video je njeno malo telo. Makaze zabijene. po drugi put se zaustavio da ne povrati. uspeo da se leđima pribije uz okvir vrata. Trebalo mu je nekoliko trenutaka. Nameštaj iznet... ponovo popale po lesu. Nemaš ni trena.

Nije se sećao da je stao. Odvešće se još malo napred. Svaki udah crpeo mu je još malo snage koja je bila na izmaku. DEVEDESET PRVO POGLAVLJE Zander je izgubio još vremena dok je sedeo u ženinom čirokiju s kesama na suvozačkom mestu. Stvari su mu prebrzo dolazile jedna za drugom. Ali bio je tako umoran. Poli. Bio je svestan toga. Bilo je dobro kretati se napred mada je zamišljao kako se drveće sve više zbija kao gomila dok mu na kraju sasvim ne zapreči put. Vrhovi drveća su se spajali. Vozio je putem kroz šumu jedva širim od vozila. da nema kontrolu. Stalno je mislio da je vidi kako se u crvenoj štepanoj jakni kreće između drveća. Neki procep među drvećem. Ispreplitano granje delimično je zaklanjalo stazu od snega. Urotili su se da ga ostave ovakvog. beli i glatki. Sve ono u šta se uzdao izdalo ga je. Tri ili četiri minuta je milio. Na pomisao na to da se u rikverc vozi natrag do puta poželeo bi da ponovo zatvori oči i spava. Ali naravno da nije. Neprestano je morao da podseća sebe da su u pitanju dani. onog polucrnog klinca što je ličio na devojčicu. Od mirisa pomorandži stezalo mu se grlo. Proširio se po celom telu. To je bilo pre mnogo dana. naleta besa i tuge dok ga je gledao kako sa osmehom sasvim lako ukucava slova za Elinson u GPS. Vetar je hujao kroz zimzeleno drveće. Negde će sigurno biti mesta da ga okrene. Činilo mu se da nisu prošli dani već trenuci. Nije bilo mesta da okrene čiroki. Bol mu više nije bio ograničen samo na ruku. Smetovi nepomični. da nema kud da ode. Ubacio je kola u brzinu i polako ih pokrenuo napred. Morao je da ode negde daleko. Kad se prisećao poslednjih sati i dana. Smrzla bi se. Otrčala kroz šumu. delići prošlosti su se raspadali. Nemoguće da je još tu. Činilo mu se da odavno nije spavao mada se sećao motela. Jebeni Poli. da ne zna šta da radi. A onda se drveće sa obe strane naglo proredilo i ponovo se našao na . Najprostija stvar na svetu sem ako nisi glup k6 točilo.

Bilo je pogrešno. Crna voda je vijugala i svetlucala daleko pod njim. Otišao je nekoliko koraka dalje i ugledao početak mosta. Još premeštanja okoline. Misliš da si popravio ovo? Nisi popravio. Muve su se razletele oko njenog tela. Ništa nisi popravio. ali sav zatrpan snegom. Upala je. Bez ikakvog stvarnog razloga pokušao je da otvori vrata. gledao u ledeni ponor i čekao da sazna šta da radi. Zamislio je sebe tamo dole kako je traži. Zander nikad dotad nije video tako nešto. Pred njim je stajao znak u koji se usudio tek da baci pogled. Trčala je kroz šumu i pala u klisuru. koliko li je auto morao tu da stoji da po njemu napada ovoliko snega. Hoće li odsad ovako biti? Sve drugačije od očekivanog? Svakog dana nova promena u okolini? Možda je upala. To je bilo nemoguće. Sva su bila zaključana. Morao je daleko da ode i pronađe neko mirno mesto gde može da legne i danima da spava. a predmeti su čak i od tog jednog pogleda počeli da zuje. Na kraju se okrenuo i vratio u čiroki. Nije znao šta to znači. da ceo most tako visi. previjen tamo gde je naleteo na izbočinu. još izdaja. . A sad mu je svaka neočekivana stvar koja bi mu se desila budila strah. Nije znao je li to dobro ili loše. ali mu se nije dopadalo. Bilo je to poslednje što je očekivao da će videti. U autu nije bilo nikoga. Ali studen mu je štipala lice i stomak ga je boleo. Izvadio je pištolj i izašao. Dugo je stajao tamo. Most je visio uz stenje. Ali ta mu se slika stalno rastakala dok na kraju um nije odustao od toga da je zadrži. Prišao je do ivice (sa svakim korakom ugazio bi do kolena u sneg) i pogledao dole. Morao je daleko da ode. Koji metar odatle stajao je parkiran automobil. a bol što mu se iz ruke proširio po celom telu uporno je i mučno pulsirao. Na drugoj strani nije bilo svetala. Klisura što se sa obe strane pružala dokle mu pogled seže.otvorenom. samo još gustog drveća što se pelo uz belo brdo.

Valeri se zapitala koliko li ih je ona videla. „Bio je i otišao”. Ubijeno. Valeri je zamislila zamenike kod kuće s porodicom na božićno jutro.” „Sranje.” „Nel Kuper. Ili se krije ili je povređena ili mrtva.” „Ako je Stouksova priča tačna. nema je od onog dana kad su joj majka i brat ubijeni. a brzina vetra očito je zabrinjavala pilota. Bilo je nešto iza jedanaest pre podne. tinejdžer i šerif. Ima bar sat vremena prednosti u odnosu na njih. i raskošni mirisi hrane i uobičajena porodična sreća. Sneg je sad jače padao. pitala je Karla. „I?”. Tamo je bilo dosta ljudi.” „Ženinih kola nema. Stara deset godina. „Trostruko ubistvo u privatnoj kuči na obodu Elinsona. a verovatno i više. pozvala bi pomoć. . Pričaće o tome još mnogo narednih Božića. kako im toplinu i sigurnost prekida poziv iz Biroa. Žena. Šerif tek nekoliko sati. obojica blago istraumirani. Da je uspela da pobegne. Federalci su im dali gumene rukavice i kremu da je namažu pod nos.” Sleteli su na čistinu između kuće i šume. Žena i dečak su danima mrtvi. Pronašli su dodž registrovan na Polija Stouksa blizu jedne kuće pet kilometara od naselja.” „Vratio se po devojčicu. „Šta je ono?”. Biće to po svoj prilici jedino ubistvo koje će ikad videti. pitala je Valeri. Zamenio je vozila? Nemoguće da ide pešice. među njima i njihov šef. Bile su u Džošovoj sobi. I nisu samo to pronašli. rekla je Karla. Jednog trenutka zveckanje posuđa. a sledećeg ovo: surova realnost da je troje ljudi mrtvo. Njeno telo nije dosad pronađeno. DEVEDESET DRUGO POGLAVLJE Na pola sata do Elinsona Karlu je preko radija pozvao terenski agent FBI-ja Dejn Forester. koliko ih je zaboravila. Pet federalnih agenata i dva zamenika šerifa Elinsona. Forenzički tim bio je na putu iz Denvera.

” „Preleti ga ponovo”. K kao kišobran dole. Dole na zemlji imaju veće izglede. „Makaze”. „M kao makaze.” „Koji je najbliži grad s druge strane reke?”. „Letim kroz melasu. „Za pet minuta ništa više nećemo moći da vidimo. pincetom izvukla makaze. rekla je Karla.” U narednih sat vremena vreme se pogoršalo.” „Hvala bogu što si ovde”. kazao je pilot preko slušalica. već kroz zamućenu uskomešanu vodu. rekla je Karla. Leteo je s tihom odlučnošću da završi let. Vi ostali bi trebalo da započnete potragu. njegovoj spremnosti da izdrži do krajnje granice opasnosti - ali ne dalje od toga. odgovorio je pilot. „A ti radi šta hoćeš. Krije se? Po ovakvom vremenu? Smrzla bi se nasmrt. uspaničenu hrpu njenih simptoma i mrežu adrenalina koja ih drži. grčevito se držala za ivicu sedišta. nije bilo nikakvih predmeta. Ostavi zamenika da sačeka forenzičare. Valeri je na trenutak kroz prozor videla samo masu drveća punog snega. Stouks je rekao da je pobegla u šumu. Ruke su joj bile znojave. „Spring”. Ma koliko pokušavala.i helikopter je propao i nagnuo se ulevo. „Ja se toga nikad ne bih setila. kazala je Valeri.” „Ja odoh opet u vazduh”.. „L je sigurno za devojčicu”. Valeri je znala da nikako više neće moći da ga natera da ponovo poleti sem da mu nabije pištolj uz glavu. Sneg je snažno vejao. rekla je. Sigurno da ima i fotografija devojčice. rekla je Valeri. Želudac joj se prevrnuo. „Dvadeset pet kilometara severoistočno. Samo su im drške virile iz stegnutog droba. gospode!” Pogodio ih je nalet vetra. Osećala je svoje telo. Pilotovo strpljenje bilo je vidno pri kraju. Onaj nepristrasni deo nje divio mu se. Traćimo vreme i.. . „Ovo nema svrhe”.” U šerifovom telu. nije mogla da zamisli da je Nel Kuper još živa. Kad to bude uradio. koje je drhtalo. rekla je Valeri. koje nije mogla da smiri. „Ovo je sumanuto”. Valeri se činilo da se helikopter probija ne kroz vazduh. pitala je Valeri. Valeri je drhtavih ruku. Fizika je pokazivala apsurdnost letelice: sićušna limena mušica u uzburkanom okeanu. „Trebaće nam tim za potragu. bar na prvi pogled. Ali već smo ga obleteli.

hoćeš ti da upravljaš?” „On je odavno otišao”. „Samo to uradi. rekla je Karla.” . „Molim te”.„Hej. kazala je Valeri.

To nije zvučalo kao laž. Njena je mama pila dve tablete kad bi je zabolela glava. Pored ruke mu je izvrnuta ležala limena šolja za kafu. Sve je bilo u konzervama. DEVEDESET TREĆE POGLAVLJE Nel je imala osećaj da je vrlo dugo spavala. Iznenadila se kako ih je brzo i gladno pojela. kakav mu je život. rekao je. Svetlost je govorila da sviće. Pakovanje brufena bilo je tamo gde ga je Anđelo ostavio. Još je na sebi imala sve što je sinoć obukla. Bila joj je neudobna. ali ona nije više htela da je nosi. ali dejstvo leka koji je popila već je prošlo. Pridigla se na kolena. Anđelo ju je preklinjao da ga pusti da joj skine cipele i stavi udlagu. I ne razmišljajući o tome (ili pre. To će joj trebati. Nije htela da ustaje sve dok to ne bude morala. Čudno se sažalila na njega kad ga je videla tako usnulog. pa se zato terala da ne misli. crvenu štepanu jaknu. Anđelo se nije mrdao. Ali bila je sigurna da možeš da se predoziraš samo ako popiješ celo pakovanje nečega. a om je odjednom umirala od gladi. gde bi mu ispumpali želudac. Otpuzala je do kredenca. na kraju sudopere. Zapravo u cipeli joj je bilo prijatnije premda joj je članak i dalje pulsirao u nekom sopstvenom ritmu. Anđelo je čvrsto spavao na kauču. Njen bol je bio mnogo jači od glavobolje. uzela je sve tri preostale kapsule i progutala ih s vodom iz šerpe što je još stajala kraj peći. Zapitala se ko je on. Pronašla je breskve u konzervi koja je imala prsten za otvaranje. Kapa joj je bila na podu pod stolom. Ili ako ih uzmeš previše. A lekovima u svakom slučaju treba vremena da deluju. Kad god bi udahnula. cipele. Bilo joj je muka kad bi mislila o tome. Palo joj je na pamet da ga sad prvi put vidi kako spava otkako je došla. a čak i tad bi uglavnom završio u bolnici. Htela je da što više ublaži bol. Kad god na televiziji vidiš nekog da se predozirao. mučki bi je probadalo u slabini. Sneg je snažno vejao. misleći da sve i ako umre. Postoji nešto što se zove predoziranje. zašto je . ili bi se ispovraćao. Dve kad te boli glava. Jedna kapsula ublažila joj je bila bol. taj je popio šake lekova. Možeš da se ubiješ ako uzmeš pogrešne lekove. Lekovi bolje deluju na pun želudac. a vetar je zviždao oko ivica brvnare. to sad više i nije važno). Bila je skroz budna.

Da joj je spasao život. pa se vrate u život. Previše. Njena mama. Vide nekakvu belu svetlost i počnu da lebde ka njoj. Šta bi radio kad mu ponestane hrane? Znala je da nije lepo što odlazi bez pozdrava. Jedna žena je izletela iz bolnice i videla patiku koju je neko ko zna kad izgubio kako leži na simsu prozora na trećem spratu. Oslonila se blago na povređenu nogu tek za probu. Ali otvorila je oči i stvari su joj s nekom neobičnom tečnom mekoćom doplovile u fokus. kazao joj je Anđelo. koleno i butinu). Setila se jedne emisije o ljudima koji su umrli. Zvaće hitnu pomoć. rekao je Džoš kad mu je ispričala. Želela je samo da se vrati kući. a oni su otišli da provere - i patika je stvarno bila tamo! Zar to nije super? Pojela je breskve i otpuzala ispod stola da uzme kapu.ovde. Nije mogao nikako da joj pomogne. Nije važno šta se desilo. I da nađe način . ali bio je čudno prigušen. Zamislila je kako mami i Džošu priča o njemu - ali čim je to pomislila. Zubi su joj utrnuli. Ona će doći. Izgledao je usamljeno onako usnuo na kauču. ispuzala na trem. Svet je načas pobeleo. Tiho je otvorila vrata. Možda su pilule tek počele da deluju? Možda će malo kasnije moći malo više da se osloni? Vetar joj je bacao sneg u lice. ali od toplote. Ali ako ne bude otišla po pomoć. Kad je došla do vrata noseći njegov štap. i on će zauvek ostati tu zarobljen. Doći će sa opremom i znaće šta treba da rade. Jedan je izašao iz tela i lebdeo kod plafona. Odjednom joj je sinulo da se brinuo o njoj. ono što se desilo vratilo joj se kao da se svet nakrivio. Pomislila je da ponovo pada. ne od hladnoće. na trenutak ju je zapekla savest što ga tako ostavlja. a onda se oslonila o štap i podigla na noge. Sva ona krv sve ovo vreme. pa oživeli. Kićanke kape su lepršale. Zavrtelo joj se u glavi. pa ih zatvorila što je lakše mogla. Znala je više nego što je osećala. Posmatrao doktore kako ga operišu. Munje su jače sevnule. Ali onda ih nešto povuče natrag u telo kao onda kad ih puknu onim električnim spravama što im ponovo pokrenu srce da kuca. pa im je to rekla kad se probudila. Pomoći ću ti ja ujutru. Ali od kakve joj pomoći on može biti? Bio je u gorem stanju od nje. Zapitala se ko mu je porodica. Trebao mu je štap. Izgledao je grozno. Moraće da puzi. Osećala je bol (zamislila je tanke bele munje kako joj sevaju kroz list. pa pocrneo. Oslonila se malo više. nije to ništa. Zapitala se koliko će joj trebati do oborenog debla Znala je da je vetar prejak da bi mogla uspravno da pređe preko njega. O da. Sve je gledao. ali on će razumeti. Ljudi su faktički mrtvi sve vreme.

Ako pređe na drugu stranu. .da zadrži štap. Biće joj potreban kad pređe na drugu stranu.

pokolebao se kad je ugledao prazna parkirana patrolna kola. Međutim. Popio je još tableta protiv bolova. jedu. Uži put više zavejan vijugao je duž planinske kose. levo. desno. s desne nizovi četinara. ali ga je praznina otvorenog prostora pritiskala vremenom što je proticalo. Farovi kola što bi mu povremeno naišla u susret boli su mu oči. kako da sve popravi. Grlo mu je bilo suvo ma koliko vode pio.- Svud okolo bilo je belo prostranstvo s crnim masama drveća. Odmoriće se. DEVEDESET ČETVRTO POGLAVLJE Zander je želeo da se zaustavi. Skretao je nasumično. Nije želeo da zalazi u naselje. Jednu devojčicu koja je nosila podsečene farmerke. Znaci života makar su mu skretali misli. Vratio se u glavnu ulicu i vozio se njom do oboda mesta. Kopča koja ga je ogrebala po glavi. Kroz vejavicu je nazirao ljude kroz prozore. Nije mogao tu da ostane. piju. mračne radnje i božićni ukrasi po kućama. Mislio je bio da se vozi na suprotnu stranu od nje. Naći će neki put kroz šumu kao i malopre. Otkud zna. Ostala mu je još samo jedna flaša. kako se smeju. Zavući će se u natkrivenu aveniju drveća. Policijska kola su se nakostrešila kad se provezao pored njih. Čak ga je i mama Džin napustila. Krenuo je tim putem. udarac koji ga je bacio pod kopita što su se dizala i spuštala. ali nije mogao. a dva čoveka u belim košuljama gledala su portabl TV iza tezge. Iz nje je sijalo blago svetlo. Ništa nije bilo otvoreno osim jedne bakalnice u glavnoj ulici. Naspavaće se. svim onim vremenom u kome nije uspeo da dokona šta treba da radi. Mećava je šibala ulicama. bele dokolenice i sandale kao one koje je nosila devojčica na karuselu. Kad bi pomislio da stane. ali se posle nekog neodređenog vremena našao na većem mostu i ušao u neko mesto. video bi kako se reke policajaca slivaju kao bubašvabe ka njemu sa svih strana. ali nisu delovale. kud treba da ide. S leve strane klisura. zeleno-bele pruge. . GPS mu je sad bio beskoristan pošto nije umeo da ga podesi. možda se vozio ukrug. Ovde im se prosto nudio. decu što skaču okolo. Reka je bila deo okoliša što se opasno menjao. Prvi put posle dugo vremena nije znao šta da radi.

ali mu ni Džoš ni Nel nisu poverovali. Šta je on uradio. Anđelo se probudio iz sna u kom su Silvija i on u čamcu na blistavoj plavoj vodi i video da nema ni Nel ni preostalog brufena. ne bi sa sigurnošću znala gde je napred. Nel se činilo da je druga strana mnogo. Spavalo joj se. Šest metara. kao da se neka teška baršunasta zavesa vrlo polako spuštala. DEVEDESET PETO POGLAVLJE Nel nije daleko odmakla - možda samo tridesetak koraka. Nema više od šest metara. Majka je znala za drvo i strogo im je oboma zabranila da ikad pokušaju da ga pređu. Zeca nije bilo. Sad joj je celo telo utrnulo. Nije joj bilo jasno zašto je toliko umorna. šta je uradila. bude li Džoš pokušao da pređe i pao. Džoš i Mak Vejnrajt sedeli su tamo onog popodneva. Zavukla je ruku u džep. kako prelazi i tamo i natrag uspravno. mnogo daleko. Razmišljala je o drvetu. Kad bi trepnula. jednog starijeg dečaka. kako joj se činilo. Moraćeš da puziš. Majk Vejnrajt je tvrdio da je video Frensisa Kulidža. Odmori se samo načas. Odmah mu je bilo jasno šta se desilo. mada joj se činilo da joj je za svaki trebalo po nekoliko minuta - kad je počela da biva blago konfuzna. kazao je bio Majk Vejnrajt. Bezbedno ćeš preći. Noge su joj bile tuđe i daleke. Na tu pomisao vratio joj se onaj san i setila se zeca. Napravila je još jedan korak. a Nel se užasavala da će. Sneg je šibao oko nje. Videla je tek metar pred sobom. ali se odjednom spustila i sela u sneg. Noćas je dugo spavala. u mekoj gumenoj obući sa specijalnim đonom. . Moraćeš da se provlačiš između grana. Sad si dovoljno velika. Samo na koji trenutak. Pauze između koraka sve su duže trajale. ne samo zubi. morati da ode i kaže majci šta se desilo. Da nije bilo padine s četinarima što se uzdizala s desne strane i njenih stopa iza nje. rekla je sebi.

kazao je Anđelo. „Moram da je imam”. Gospode. A i odnela mu je štap. Bedno malo iako je spavao. rekla je i uzela da ih pretražuje očito po stoti put. I došavši k učenicima nađe ih gdje spavaju. pitao ju je Anđelo. fino”.. Narukvica je bila tamo gde ju je prvo potražila: ispod kauča. sad je ipak pokretnija od njega. Ali sprečila me je . potražićemo je.” Zbacivala je jaknu sa sebe. rekla je. „Bila mi je u džepu”. „Smem li da je vidim?” „Pokidala se”. „Mora da je tu. rekao je. i reče Petru: zar ne mogoste jedan čas postražiti sa mnom?11 Koliko je dugo spavao? Koliko dugo nje nema? Kad je pomislio da pođe za njom. rekla je. Blagi bože. „Ne mogu bez narukvice. Lekovi? Uzela je triput veću dozu od preporučene. Nije bila u redu. Dođi dotle do furune.” „Proveri postavu”. I to po ovoj jebenoj mećavi. Devojčica je bila nekako drugačija. „Moja narukvica”. „Tamo sam ja pronašao brufen u mojoj jakni. kako je mislio. rekla je Nel. Anđelov štap zazveketao je pored nje po podu. „Mama mi ju je dala. uđi. Zatvori vrata. ako proba da pređe preko debla. Moraće dobro da pazi. „O. Moraće da ode da je traži.” „Kako se osećaš?”... Pa zato ako osećaš. „Izgubila si narukvicu”. To je za bezbedno putovanje. rekla je.. „Pokidala se kad sam pala. Samo je pala na kolena. Zdrave pameti ili van pameti. viknula je Nel. Govori mirno.” Anđelo je dopuzao do vrata i zatvorio ih. kazao je. Tražio je po brvnari bilo šta o šta će moći da se osloni kad su se vrata otvorila. Verovatno ju je on tamo šutnuo prilikom nekog od brojnih njegovih spektakularnih putovanja po podu. Gde je?” „Hvala bogu!”..” Ali Nel nije zatvorila vrata. premda ne više od nekoliko sati. „Našla sam je!” Malo je zaplitala jezikom. „Pomislio sam da si.. kazao je Anđelo. procenio je koliko energije ima. „Dobro. „Boli li te stomak? Možda si popila previše lekova. uđi. „Mora da je ovde negde.. S njom mogu da pređem preko debla.. „Bila mi je u džepu”. Kako izgleda?” „Srebrni lančić sa zlatnim zecom.” „Evo je!”.” Nel je puzala ka toploti vukući jaknu za sobom.

Prozor je gledao na trem. Bila su daleko dole. ničega. Zar je već sve zaboravio? Od koga lije bežala? Ipak. rekao je Anđelo. Anđelo se presamićen okrenuo. „A danas malo ko.” Dobro. Nekoliko dugih trenutaka samo su se gledali. znao je to. čak ni nakljukana brufenom. podvukao ga ispod sebe. u kojoj nije bilo ničega sem starih gajbi od kojih je polovina bila izlomljena za potpalu. kazao je sebi. pripremio se i nekako se podigao na noge (jedan krik kad je SI vrisnuo u znak protesta). Razum i paranoja.” Zaćutao je. „Čekajte!”. Ona ga je samo gledala tresući se. Na drugoj strani nije bilo ničeg sem kraja puta i srušenog mosta. Sad kad je taj spokoj iznenada narušen. To je neko iz Springa srećom po nas pogrešno skrenuo.. Nijedno od njih nije bilo shvatalo da su mir i zidovi brvnare postali njihov svet. očito nije bila skroz pri sebi. prosiktala je Nel..” „Pa to je pravo porodično nasledstvo”. ali mogla su ići samo u jednom smeru. terajući ga da shvati. Zvuk za koji su gotovo izgubili nadu da će ga ikad više čuti. „Znam. Ovde. Gospode! Daj da te. „Baš je lepa”. to nije znao pošto ona. On je idiot. Brzo. „Sve će biti u redu. (Kaže čovek koji priča s duhovima.” Ne u kupatilo. Zastao je. Šanse da će ljudi koji su napali njenu majku. . isključila. Bilo je to malo verovatno. „Odavno je u našoj porodici.. „Dobro”. „Hvala bogu”.. kazao je Anđelo. njoj se vratio sav užas njenog bekstva. „I to je amajlija za putnike?” „Mama mi ju je dala”. Ali ne i nemoguće. rekao je. Previše je osećanja bilo. Napela se. već u sobu pored. sigurno neće moći da trči. ali čemu. kazao je. ponovo je rekla.) Pre koliko je popila lekove? Nije imao pojma koliko je dugo nije bilo.” Nel nije odgovarala.. to je bilo malo verovatno. rekao je posmatrajući narukvicu koju mu je pružila na dlanu. Izlaz. A njemu nepremostiva činjenica da je doslovce bespomoćan. Klimava drvena vrata vodila su u ograđeno dvorištance iza brvnare. Dohvatio je štap. Za protekla tri dana dovoljno ju je upoznao da zna da je dovoljno velika i pametna da bi tako nešto pričala.da se preko ivice survam u reku.. Kola. Na Nelinom licu nije više bilo nikakve spoznaje. „Ne brini”. Oboje su ga čuli.

Nije mogao odmah da se digne. Bol mu je plamteo kroz adrenalin. „Gospode!”. pognut pod nevidljivim bremenom. Deset metara. Tip ga nije video. „Vodi samo do mosta.” Tip se začudo odaljio nekoliko koraka i podbočio kao da je to bilo poslednje što je želeo da čuje. Rukom je zaklanjao oči od uskovitlanog snega. Sa sobom je doneo svu civilizaciju. pitao je čovek. Kola su se sporo kretala. stvarno moram da telefoniram ako imaš telefon. Nije gledao u Anđela. Nije imao kaput. Posmatrao je kako se vrata brvnare uz tresak otvaraju i zatvaraju. Jasno? Sakrij se. besni požar. Svetlost farova kroz sneg što je leteo na sve strane. Nervi u nozi su mu zaurlali. Zbog duboko snega izgledao je smešno. Nemoj da pretpostavljaš. „Ako se nešto desi”. stvor što mili. kazao je Anđelo. Tri. Pet. kazao je sad normalnim glasom. kao neko besno dete što udara nogom po sobi. rekao je Anđelo. Moram da odem do Springa. „Na ovu stranu nikud”. „nego ovde sam skroz odsečen. Imaš li mobilni?” „A kud vodi most?” Anđelo je oklevao. Anđelu su ruke i lice bili mokri. Vrata su se otvorila i iz kola je izašao čovek u vetrovci. rekao je baš kad je vetar ponovo zaduvao. Motor je zvučao jako i zdravo. Misli. . „Kud vodi ovaj put?”. Snažan nalet vetra oborio je Anđela na kolena. Odavde nema dalje. a most je srušen. hladnoća mu je bila pravi šok. Tip u vetrovci se vratio i stao iznad njega.” Dva muškarca su se gledala. Vrisnuo je. pa je dalje morao da viče: „Ali most je srušen. S ovim tipom nešto nije bilo u redu. Imaš li mobilni telefon?” Bio se drao da nadjača huk vetra - ali vetar se načas stišao. Pahulje su mu tukle o trepavice. Povredio sam kičmu i danima sam ovde zarobljen. pa su njegove poslednje reči zvučale kao da se obraćao gluvoj osobi. otvaraju i zatvaraju.” Kad je izašao napolje sav preznojen od napora da tamo stigne. „Izvini”. „U Elinson”. Kola su stala. uzdrhtao. Vetar ga je umalo oborio s nogu. Stegao je vilice. „sakrij se. „Hvala bogu što si ovde. Vetar je otvorio vrata brvnare iako ih je on zatvorio za sobom. Potrebna mi je pomoć. Misli. Ali ostao je na nogama. prostenjao je Anđelo i zabauljao napred. Molim te.

Jasno? Nije imala gde da se sakrije. Sad nije imala štap. Ispod njega. Naći će je u roku od nekoliko sekundi. Vrata. Nikad ga to nije pitala. A gde je onaj s bakrenom kosom i retkom bradom? Videla je kako Anđelo pada. Zadnji trem. Nel je virila kroz prozor ostave i videla kako onaj čovek udara Anđela. Miris poda odjednom joj je bio poznat. kazao je čovek. ali ti moraš da bežiš. rekao je čovek i mašio se za zadnji džep. Mama ti je mrtva. Anđelo ga je uzeo. Ne onaj čovek iz kuće. Posle se bolje osećala. „Da vidim imam li domet ovde. čist miris sapuna i peškira. . Gotovo je. Sad nikad i neće saznati. rekla joj je mama.. Biću ja dobro. Odmah! Ali nije mogla da beži. staro drvo i zaleđena zemlja pod njim. Pala je. Jedna je bila zavijena. Kako joj je zagrejao vodu. Anđelo nije govorio. To joj je polomilo neku grančicu u srcu. Ruke su mu i dalje bile na kukovima. „Čekaj”. Neki drugi. Desiće se. To je bio pištolj. Puzala je. Brzo. Zapitala se (onako usput. Tip iznad njega delovao je iscrpljeno. Kojim je opalio Anđela po glavi. Bez štapa. Tlo pod njim bilo je nesigurno. kao da ima sve vreme ovog sveta) i zašto je Anđelo ovamo došao. Nije bilo ničega. Slika kako ga onaj čovek udara u glavu neprekidno joj se vrtela u glavi. Kako je to. Poželela je da mu je rekla hvala. Neli. Bio je to glas njene mame.? Još su ovde. Brzo! Kod zadnjih vrata ponovo je morala da se podigne da dohvati rezu. Ako se nešto desi. sakrij se. „Odavde nema dalje”. Više od jednog. od bola u rebrima s leve strane ostala je bez daha s prvim korakom. Lice njene mame s krvlju na usnama. Brzo.” Ali to nije bio telefon. Nije bilo ničega sem povremene eksplozije bola i izvesnosti da je to to. Toliko je sitnica za nju uradio. Oni.. Uhvatila se za okvir prozora i podigla na zdravu nogu. Upitala se koliko je brvnara tu stajala.

gde će je pronaći. gde će je takođe pronaći. tri puta. bespomoćna životinja koja se još kreće iako je odavno trebalo da odustane. Osećala je samo da će sa druge strane videti majku. Od same pomisli zavrtelo joj se u glavi. Biće joj muka bude li mislila na to. Ne brinem se ja da ćeš pasti. dvaput. Osetio je kako ga preplavljuje olakšanje. Po tremu se nahvatalo tek malo snega. jednom. A posle toga? Nemoguće. A pošto je sad želela jedino da pređe s druge strane i ponovo vidi mamu. Da se odigne. Ne može toliko da se osloni na desnu nogu. Desiće se. Viši od nje ako bude puzala. šta god to bilo. Kretaće se dokle god bude mogla. To je bilo nemoguće. Ako pokuša da otpuzi ispod trema. Devojčicina crvena jakna ležala je na podu pored vreće za spavanje. Oči i usta bili su mu otvoreni. Glava mu je krvarila. potporni stubovi sa obe strane. Koleno na ogradu. To ju je tešilo. pa će se završiti i ona će preći. ograda. Na kolenima je zatvorila vrata za sobom. Čim je otvorila vrata. Članak ju je boleo kao da ga je obavila slojevima i slojevima toplote. Samo se kretala. Vrata su se neprestano otvarala i zatvarala i svaki put mu pokazivala jaknu. slatkim glasom kroz krv što je hučala. Ali ništa joj drugo nije preostalo. a kad više ne bude mogla da se kreće. desiće se ono što će se desiti. kako nikud ne ide. On će otvoriti vrata i odmah će je ugledati dopola zakopanu u snegu. Ruke oko stuba. Pred njom je bila praznina. Nije ni bila svesna da plače. Ako uopšte pod tremom ima mesta. Brinem se da imaš gene majmuna. Prvo zdrava noga.U glavi nije imala nijednu misao. Pogledala ga je. zasula ju je mećava. a onda može da dohvati ivicu krova. Sneg ju je blago gušio. što ga onda prosto ne bi pustila da je nađe? Zar je bitno uopšte gde će je naći? Ta ju je misao slatko mamila. Vrata su bila rešena da treba da vidi ono što je morao da vidi. Na polovini jednog stuba bio je zarđali nosač za saksiju. ali nije bio u nesvesti. Zander ga je šutnuo u stomak. Alternativa je bila da se vrati unutra. Zander ju je ugledao kad je vetar otvorio vrata. Leva noga na nosač. Nisko spušten krov. ali su nanosi svud okolo bili visoki. Ili da čeka ovde tremu. Vrata su bila na njegovoj strani. kako . Stajao je nad onim starcem u snegu.

Stajao je nekoliko trenutaka po zaglušujućem vetru i uživao u tom osećaju. U jednom trenutku - u trenutku za koji će znala da će uslediti - nije verovala da može da uradi ono što mora da uradi. Ništa.ga greje iznutra uprkos ledenom vazduhu na licu i rukama. Olakšanje koje je osetio pre samo nekoliko trenutaka počelo je da mu se povlači u venama. Sve će popraviti. Poslednji šut zadao je starcu u glavu (osetio preko cipele čudnu pojedinost. Crvena štepana jakna čekala je da mu je vrata pokažu. Metar dalje jedno jedino golo drvo. Velike senke su drhturile. iza kauča. posmatrao kako mu se oči zatvaraju. U dnevnoj sobi nije bilo nikog. Privikavao se da koristi levu ruku. Uhvatila se za oluk krova. Sranje. Bez tragova. Drugog objašnjenja nije bilo. za deblo mu prikucana istrulela kućica za ptice. Vratio se u onu praznu sobu. netaknut sneg do kolena. Istrčao je napolje. vrelinu vremena što gori. Načas je video sebe kako ga otkopava golim rukama. Vrata su vodila na kratak natkriven trem i u dvorištance ograđeno žičanom ogradom. Osećao je kako se trenuci pale kako prolaze. Popela se kolenima na ogradu. U furuni je gorela vatra i petrolejke su bile upaljene. Svi oni sati i dani. Bila je iza kuće. roj koji ga je obavio i usporavao mu svaki pokret brzo se otkidao od njegovog tela i odletao sa snegom. Nel umalo da stane. Možda ima neko mesto koje mu je promaklo. trap ili rupa pod prokletim tremom. Netaknut sneg. I preostale dve prostorije - soba u kojoj nije bilo ničeg sem gajbi i skučeno kupatilo - bile su prazne. Osećao je kako mu breme spada. Čvršće je stegao pištolj. Osećao se miris pržene hrane. Od hladnoće mu se čak i bol u ruci malo stišao. Ali opet bi ostavila stope. popeo stepenicama na trem i stao pred vrata brvnare. Vratio se u dnevnu sobu. zdravom rukom zgrabio starca i uvukao ga u brvnaru. kost kako puča). Ali nigde drugo nije mogla da bude. sve one sakupljene klime i kilometri sad su isticali iz njega.. Drvena vrata na drugom kraju. Na jedan sulud trenutak ubedio je sebe da se sakrila pod sneg. Sranje. Mama Džin se tik uz njega tiho smejala. Ali da bi stavila zdravu nogu na . Kako jebote nema stopa? Ponovo mu je bilo vruće. Popraviće ovo. pridržavala se za stub da ne izgubi ravnotežu. Zavirio u ormare. pa se okrenuo. Sve će biti u redu.. Mora da ju je starac negde sakrio.

poslednji osećaj. Ležao je na .nosač za saksiju. Hladna voda prolila se Anđelu po licu. Zatvorila je oči.. Dugo. ako je bol ne ubije. Već je u zubima osećala plave munjice. Uporno je čula Anđela kako govori: „Prilično sam siguran da ti je članak slomljen. pomislila je. nije mogla ništa drugo sem da nepomično stoji i prima bol. Džoš joj je jednom kazao da poslednje što te preplavi kad se smrzavaš nasmrt. Mogla je u to da poveruje. leći u sneg i čekati da poslednji put oseti toplinu. Potpuna tmina. Ponovo ga pronašla. Skliznula s njega. Odjednom je bila tako laka kao da će se onesvestiti. Pomislila je da će joj se od te težine otkinuti od noge. Glava joj je sad bila topla. Desna noga joj je beskorisno visila. morala je makar na trenutak da se osloni na onu povređenu. Ali sad su joj glava i ramena bili iznad ivice krova. Bilo je to ogrešenje za koje kazna mora biti tako strašna da je spreči da ga ikad više ponovi.” Reči „slomljen članak” bolele su kao sam prelom. Članak joj je bio težak. članak kao da joj je govorio da to neće biti dovoljno. Na sekund ili dva pomislila je da je to smrt. Nije bilo ničeg sem bola. Uradiće ovo poslednje. uradiće sebi još samo tu strahotu i onda će. u članku su joj sevale munje. Sneg pred njom bio je bar metar dubok.. Osvestio se dahćući. Ne misli o tome. Sledeći manevar bio je isti kao kad hoćeš da se izvučeš preko ivice bazena. Ovog puta nije bio članak - već rebra. Brufen je sličan paracetamolu. I premda joj se od zuba kroz celo telo pronela čudna. jeste osećaj blažene topline. Čak i kad ga je rasteretila. kroz njega sevaju plave munje što predstavljaju bol. Članak je slao munje da joj da do znanja da nikad to više ne srne da uradi. videli su mu se nervi i kosti. činilo joj se. Progutala je vrisak. sanjiva utrnulost. nikad. Pokušala je da zamisli koliko će je zaboleti. Osetila ga je u kostima lobanje. Leva noga joj je pronašla nosač. Smrznuće se nasmrt. nije verovala da to može da uradi. Ni izbliza dovoljno. pretpostavljala je. Povukla se rukama što je snažnije mogla i podigla levu nogu. Ne bi to bilo tako strašno. Bila je neka TV reklama za paracetamol u kojoj je trčao neki providan sportista. Sve je nestalo osim bola.

Silvija je bila vrlo blizu. Obojica su se na tren ukočila. skliznula i pala iza brvnare. molim te prestani! Ne lažem te. Parče snega otkinulo se ispod Nel. Anđelo je i nehotice pomislio na božićnu kupovinu. Neko džinovsko ječanje odozgore. Anđelo je vrisnuo. „Gde je ona?” „Otišla je”.” Tip je ispustio jaknu i po drugi put zasekao Anđelu list. Gdegod da si. Nije u mojim rukama. „Jebote. skliznulo i strovalilo se dole. Bio je to trenutak čistote. prestani. virio vrat violine. velika kao i sam krov. na poklone što čekaju da se uviju. „Stani! Slušaj! Bila je. Još jedan apsurdni trenutak zajedničke spoznaje. ljubavi. „Ja mogu ovako satima. »Ko?” Bez upozorenja i s neverovatnom preciznošću. nemoj! Čekaj!” Zadigao je Anđelu džemper. Spustio ju je na furunu i iz farmerki izvukao nož za čišćenje ribe s belom drškom. Iz jedne je. Vrata brvnare sad su bila zatvorena. Anđelo je ponovo vrisnuo. Što se pomera.. pripremio nož. ja ću te naći.. rekao je Anđelo. . zadigao Anđelu levu nogavicu i zasekao mu ogoljeni list. Naviše. Saznanja. „Bila je ovde. ali je. Znala je da mora da se pokrene. Sneg. tip se sagnuo. Komadina snega.leđima kraj furune. Mogla je samo na jednu stranu. Ovog puta dublje. Onda je tip u vetrovci pogledao u Anđela. Deca prekinuta usred nečega što ne bi smela da rade.” Na zvuk su se obojica sledila. otkinula se. pomislio je Anđelo kad je nož sevnuo.” Zavijenom rukom podigao je Nelinu crvenu jaknu. ali je otišla. a reza navučena. Nad njim je stajao tip u vetrovci sa šerpom u ruci kojom ga je i polio. Nije govorila. Na krovu. Saslušaj me pobogu. Neprepoznatljiv zvuk. pitao je tip. Ne. Slušaj me. Samo je isijavala ljubav kao visoka peć vrelinu. još bizarnije.. Bila je ovde pre tri dana. a ruke i noge bile su mu vezane plastičnim vezama. „Gde je ona?”. Na stolu su neobjašnjivo stajale tri-četiri kese iz prodavnice. U jednoj su se videle pomorandže..

„Pa. upitao je muški glas. Pramen mokre kose upao joj je u usta. A onda je nešto pod njom nestalo. Na trenutke kao da bi izašla iz njega i posmatrala se odozgo. Jedva da je osećala bol. Bol kao da je dopirao iz sobe iza brojnih zaključanih vrata. Stajao je tamo gde je ona stajala. zatvoriće oči i nikada ih više neće otvoriti. Kao neki poslić koji ostaviš nedovršen. Zvučao je srdačno kao da joj dobroćudno povlađuje u nečemu za šta zna da je zabavno traćenje vremena. Osećala je kako joj kosa leprša iza nje. Ruke su joj smalaksale. da joj kaže da je voli. da je dovede njenom početku. rekao je. ali kroz snežni haos nije se videlo ništa. Vetar joj je šibao lice. podlaktice je ležerno oslonio na krov iako se mećava vijorila oko njega. ka šumi. Okrenula je glavu. U poslednjem. podvila je levu nogu ispod sebe i pokušala da se podigne na koleno. Prizor joj je bio poznat. Znala je. Bilo bi lepo da poslednji put pogleda preko vrha. . San se obrušio na nju kao breme. Laktovima se povlačila uz nagnuti krov. a da joj je majka tik uz nju. Zlatni zec se načas stvorio pokraj nje. da pogleda preko klisure. „Kud si pošla?”. da će potrošiti i poslednji atom snage kad stigne do njega. a opet nedostižan. Telo joj je bilo veoma daleko od nje. ka kući. „Nemaš kud da ideš”. Okrenula je glavu da joj se nasmeši. Nastavila je da se penje. pomislila je. imala bi dovoljno ubrzanja da preleti trem i padne u glatki beli nanos u dvorištu. Vrh krova bio je na metar od nje. na ogradi. Da ju je promašio. Nije uspela da stigne do vrha. Džemper joj se podigao. Nije joj bilo čudno što ne oseća hladnoću. kao da ga je davno nekad sanjala. Pala je. Umalo da mu izmakne. Izgledao je kao neko ko strpljivo čeka na recepciji hotela. moraću izgleda da se popnem gore”. Blago ju je nerviralo što joj je vrh tako blizu. Go stomak bio joj je pribijen uz sneg. pa nestao. ili ga proživela u nekom prošlom životu. međutim. Kad se popne na vrh. Kliznula je potrbuške niz krov zajedno sa snegom Što je zahučao. Kao da je jedina svrha ovog života bila ta da je vrati na ovaj prizor. mlakom pokušaju. doviknuo joj je. Bilo joj je to zapravo najprirodnija stvar na svetu. Uspela je da baci pogled preko vrha.

Evo ga. još nepresečena. nemaš više čega da se plašiš. Ruke su mu bile vezane. sekundi - pa što se onda ne bi prepustio. Utešilo ga je to što njegov život sadrži takve uspomene. Pridigao se i seo. Silno fizičko iskušenje. Ovako neće moći. Bila je to jadna veza. Je vais chercher un grand peut-etre. sa svetom za koji je znao da ga mora napustiti. U njemu sad nije bilo više ničeg od nje sem osećaja. Koliko još može da izdrži? To ga je pitanje nadrealno zagolicalo. kako je to kazao Rable. Silvije više nije bilo. strog ali dobroćudan. znao je da to i ne vredi mnogo. Umireš. To ti je davalo poslednji veliki dar: beskrajnu hrabrost. da ništa ne znamo. Idem u potragu za velikim možda. Bilo je - zamislio je boga kako se kikoće - smešno. Kakve veze ima hoće li dete preživeti ili umreti? Kakve veze ima sve i da ceo univerzum nestane kad on izdahne? Je li to i dalje njegova odgovornost? Ponovo se nasmešio. moraš da pređeš sam. To će morati da se promeni. Koliko će dugo biti potrebno? Na kojoj se temperaturi topi tvrda plastika? U kom trenutku opekotine . Otvorio je vratanca furune. Ovde su njegove vezane ruke. To mu se činilo pravo. napast u venama. Bio je fasciniran samim sobom. A kad znaš da umireš. Bila je to najprostija stvar na svetu: iskoristiće ono malo što mu je preostalo. da ne možeš da koristiš ruke. Nasmešio se. i ne naslućujemo čak. Bilo je beznadežno. Nasmejao se. sad će popustiti. Uskoro će umreti - kroz nekoliko minuta. Eto nove jednačine: svaki strah je u suštini strah od smrti. pomislio je Anđelo. Trenutak u kome su mu se prsti sklopili oko njenog ručnog zgloba bio mu je savršenstvo. Ali tu je bilo dete. što će se njen život uskoro okončati. Tamo su plamenovi. Onog osećaja koji bi imao da uđeš u sasvim tihu sobu u kojoj ti je neko na cedulji ostavio svoje poslednje reči. Preplavio ga je spokoj. sam kraj. Govorio je sad kao nov direktor propale škole. Unutra je gorela vatra. Bila je to strašna protivteža. Toliko je dugo na to čekao. mada kad je sad razmislio o tome. to što je devojčica još bila živa. toliko toga najboljeg i najlepšeg što je rečeno. popustio? Njegov ugovor sa svetom upravo se poništavao sa svakim trenutkom što je proticao. Ali nije je promašio. ali poslednji cilj će mu biti da izdrži dokle god može. da ovaj poslednji deo putovanja.

Ramena su ga bolela. Neuspeh je već bio tu. Vrata brvnare bila su otvorena i vetar je unosio sneg unutra. Bio je napolju najviše pet minuta. Vrelina je već bila na granici izdržljivosti. Ali sve će biti u redu. Umalo da mu konci ispadnu iz ruku. a i zato što je imao snage da to uradi. Imao je devojčicu i imao je sve što mu je potrebno. Anđelu je bila potrebna nezamisliva snaga volje da ne preseče najpre veze na rukama. pomislio je Zander. Pozabaviće se ovim. Nije mu bilo jasno. Zato što se bez plamenova što su lizali i vreline i nemoći poimanja i bola i garantovanog neuspeha i nehaja i bezgranične hrabrosti koja je zapravo bila ravnodušnost. Posle ovoga vratiće se u normalu. Plamenovi su poigravali. Pomislio je bio da će se Nel uplašiti ako je vidi kad se probudi. Znao je da to ne može. I zato ju je bio gurnuo pod furunu. Nema vremena. Ispunio mu je celo biće. Ali on će to uraditi jer ništa drugo nije mogao. I da mora to da uradi. Neće to moći da izdrži. Povratiće snagu i naći nekog da mu sredi ruku. Podigao je ruke. Otići će negde daleko na neko vreme (jasno je video sebe kako sedi sam na toploj plaži na popodnevnom suncu) i raščistiti u glavi šta sledeće mora da uradi. a onda će otići na toplu plažu i dugo i mirno spavati na pesku. bez svih tih stvari. pa u treći? Znao je da to ne može da uradi. Ali u tim mikrotrenucima mozak mu je funkcionisao . Ruka ga je ponovo zabolela dok je nosio devojčicu (bila je u nesvesti kad ju je zgrabio na ivici krova). Sve će biti u redu. Bio je iscrpljen. Ideja se opirala njegovoj moći poimanja. Ima samo koji trenutak. Neće uspeti. I zato će to uraditi.prvog stepena prelaze u drugi. Ušao je u dnevnu sobu i stao. Popraviće ono što se mora popraviti. Bila je možda potrebna izvesnost smrti da bi mu se mozak pokazao u punoj snazi. a koža mu je bila teška i vlažna. ali ispeo je da ih pohvata. Ali starca više nije bilo. nikad možda ne bi ni setio sekire. Bilo je nemoguće.

S kao sat.). Poli.superbrzo i pragmatično: Imaš samo nekoliko sekundi. (A gde mu je zub? Je li ga progutao? A zamisli da ne umire. Išijas. koji nije video zašto bi ga bliska smrt omela da radi svoj posao. Ali ona kučka policajka sve je upropastila. koji bi se zgranuo kako ga je izgubio. slomio joj je nožicu. I stoga je najpre presekao veže na nogama. Kao i toplina rane u stomaku. a možda mu ne bi ni poverovao. Želeo je samo da završi s ovim i da spava. i dalje nije popuštao. kazala je mama Džin.. Dok ju je uglavljivao. ali se s teškom mukom pribrao. Predmeti su zazujali i zažagorili kad je prošao pored stola sa kesama. A i onaj uniformisani skot sa jebenim satom velikim kao glava i glupim pepermint žvakama. a . je l’ da? Pogrešio si. Zander je bacio devojčicu na pod dnevne sobe i otrčao do otvorenih vrata. Najpre nađi starca. Odjednom mu se živo javila slika veša mame Džin kako leži na podu kupatila. Nije više mogao da izdrži. Možeš da se krećeš vezanih ruku. Hladnoća je bila neverovatna. Za sve ono vreme koje su proveli zajedno. kad god bi pomislio jebote. ali ne i vezanih nogu. Kipteo je od besa. Ima li sat? Sat je za kasnije. Sedeo je na šolji i kenjao. već je završio s makazama. Zašto ono nije uradio kako treba? Jebena jabuka trebalo je da bude u njoj. Bilo mu je vrlo teško da misli. To će biti limun. Kad god bi pomislio da ima sve u svojim rukama.. setio se i one poslednje devojke u podrumu. Poli nije imao pojma koliko je često Zander bio na ivici da ga ubije. zastao i naterao mozak da radi. Sad je čučao na vratima ledene šupe držeći sekiru među nogama. samo sad su se s njom nadmetali i rane što su pekle i bol što mu je narastao u polomljenoj vilici. Ali kad se setio Polija. Čudo da je i onoliko opstao. a vezane ruke kod oštrice. Majku mu. Toliko je grešaka napravio. Ona kučka u koju je morao da zabije gusku. To što je dotle stigao pričinjavalo mu je sitno prijatno zadovoljstvo. Pukla mu je u ruci. Video-snimci su se mešali. svog zubara. Radovalo ga je što će tip u vetrovci poludeti kad vidi da ga nema. makaze. koji je snimao. U ustima je osećao čudan ukus dok nije shvatio da je to njegova krv što je neprekidno navirala iz rane od izbijenog zuba. Ne. uzviknuo je Uh! i nasmejao se. Ista agonija sa svakim pokretom. Morao bi da ode kod Spigela. pa se vukući sekiru odvukao do vrata i napolje na trem. Samo što ga nije ubio.

Zalupio je vrata gepeka i okrenuo se ka brvnari. Puška. Zašto koji moj nije odmah poneo pušku? Vetar ga je zanosio. ali se smrad još zadržao. Obavio je nuždu i pustio vodu. Gospode. Sećao se kako je kleknuo na sve četiri i pomirisao njene gaće. Prodrmao se. U stomaku i kiti dešavalo mu se nešto čudno. A onda je začuo zvuk što je dopirao iz klisure. boga mu! Odgacao je do čirokija i otvorio gepek. onjušio ih kao pas hranu. Starac. . Njeni veliki beli grudnjak i gaće ležali su kraj pletene korpe za veš. šta je s njim? Starac. Osetio je nekakvo uzbuđenje i potpunu prazninu koje nije razumeo.koža mu je još gorela od belega koji mu je tog jutra urezala.

Otpor je iz pilota izbijao kao elektricitet - ovo je suludo. već je prekršio protokole o bezbednom letenju. a ako je ovde. propao. vidi ih.” Ali ipak se spustio u klisuru i dodao: „Jebemti! Ovo je. „Imaš li ti dece?” Otpor je još bio tu. možda nećemo ni uspeti da se vratimo. Nalet vetra zaneo je helikopter. Zamislila je devojčicu. šta onda? Telo se u hladnoj vodi hladilo dvadeset pet puta brže nego na vazduhu iste temperature. ponovo uzleteo. rekla je Karla. Crno stenje prošarano snegom. rekla je Valeri. Jeste. „Slušaj”.. „Dostaje”. To je to. maše im. . DEVEDESET ŠESTO POGLAVLJE Valeri i Karla su istovremeno ugledale srušeni most i pomislile isto. kazala je Valeri. Valeri je imala osećaj kao da kida pupčanu vrpcu. „Već je prekasno. ja se pitam. Valeri je spustila pilotu ruku na rame. „Mogu i hoću. Vraćamo se nazad.. rekla je. „Moramo da proverimo dole”. Izluđujući kontrast između osvetljenog kruga što je poigravao i neprozirne tame izvan njega. Dođavola!” Valeri je pribila lice uz staklo i zaklonila oči šakama. Gospode. Helikopter se nagnuo udesno.” „Gospode”. „Je l’ hoćeš to da imaš na savesti?” „Neću”. Od mosta do dna bilo je šezdeset metara. „Ona ima deset godina”. onda je mrtva. Pilot je zavrteo glavom. kazao je. Pilot je uzleteo. „Poslaćemo tim ovde”. a sve i da je nekim čudom preživela pad. Zapadni zid klisure odjednom se našao zastrašujuće blizu pred njima. skrivenu u nekom udubljenju ili pod ispustom. Umrla bi od hipotermije kroz nekoliko minuta. ali Valeri se nagla napred. kako čuje helikopter. „Biće kasno”. „Ona ima deset godina”. „A neću ni da ubijem nas troje. doziva ih u pomoć dok joj i poslednja nada odleće uvis u mrak. Osećala ga je u njegovom ramenu. Kad je ova ptica u pitanju. uzviknuo je pilot. ponovila je Valeri. „Ovo je samoubistvo. počeo je. Bela voda gde kamenje štrči u reku.” „Ne možeš”. rekao je. Odmahnuo je glavom. Ona ima deset godina. rekla je.” Dok su uzleteli iz klisure.

Čiroki je stajao između nje i Leona. Potom je vetrobran eksplodirao. Sećala se tog zvuka kad je kao dete pravila anđele u snegu. a pilotu je glava poletela unazad. Taman na vreme da vidi Leona kako podiže pušku. Bila je bez daha. Udar je oborio Valeri s nogu. Zagrljaj snega po drugi put i neki neobičan zvuk. Sneg ju je dočekao sa iznenadnom šokantnom hladnoćom. ponovo se digao. Helikopter je napravio pun krug oko sebe kao da je prikačen za kljun. A onda je usledio bol. Bilo joj je nezamislivo da će ikad više uspeti da ga povuče natrag. Vetar je stao. Mokre farmerke i lice okrenuto ka niskom nebu. Čula je škripu metala i tresku dok je helikopter padao u reku. U jednom dugom trenutku zavladala je tišina. Pad je bio prevelik. Vetar. dah koji je pao skroz do dna duge. . Karline ruke na njoj - a onda je skočila. Osetila je kako pada unazad pre nego što je osetila bol. Ispustila je izdah. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da podigne glavu. Jasno kao da je to prizor iz snežne kugle. Karla je potrbuške ležala metar desno od nje. Podigla se na noge i mašila za ramenu futrolu. Nije bilo vremena ni za šta. nije se micala. Članci i podlaktice su je boleli. koja kao da je nastala samo zbog toga - zvuk elisa se gubio kako je helikopter padao u klisuru. Bila je na pet metara od parkiranog čirokija. Valeri je pod sobom videla čiroki. Otvorila je vrata. Sevnula joj je slika kako joj se potkolenične kosti mrve. Pluća su joj se praznila. brvnaru i usamljenu priliku što je još držala uperenu pušku. duge padine. U iznenadnoj tišini. Ali sekund kasnije nakrenuo se nalevo i počeo da gubi visinu. On je sad gazio kroz sneg ka njoj. a ne obrnuto. ali mislila je da nije ništa slomila. hripav brektaj. Levo rame. Zvuk elisa kao da se izmenio. Sneg je tukao Valeri u lice. Čula je kako Karla pored nje nešto viče. koji se stišao da ne propusti spektakl. a potom eksplozija i narandžasti blesak kad je helikopter udario u zapadni zid. kao da je ona zemlji izbila vazduh. Nikad više neće disati. Nije mogla da veruje šta radi. Nije bilo vremena da veruje. Pola lica bila mu je razneseno.

bile naslonjene dve žene koje nikad nije videla. To ju je. Sneg je prestao da pada. krvarila je u sneg. Otvorila usta nešto da kaže. Iza Leona je videla otvorena vrata brvnare ispunjene žućkastom treperavom svetlošću. Sneg je stao. kao krpene lutke. a kod nogu su mu bile - Nel je pomislila da je pošašavila - kese iz prodavnice. Karla ju je pogledala. Plitko je disala. utešilo. Zvečka. Kroz vrata se video veliki nov džip. kazao je okrenuvši se ka Valeri. Lice mu je bilo mokro.” Karla je ponovo otvorila oči. Lutka s krunom. iz nekog nedokučivog razloga. vadio iz njih neke predmete i redao ih po snegu. „Ti?!” Onda je izokrenuo pušku. Valeri se blatobran zabio u leđa. Čudno je bilo osećati to kroz bol raznetog ramena. Njenog pištolja nije bilo. Nož. Nel je otvorila oči na sad već poznatom podu brvnare što se pružao pred njom. rekao je. Pomorandža. Nad njima je stajao onaj čovek u vetrovci. koja se više srozala. spustio. „Bila si u mojoj kući”. Vrata su bila otvorena. podigao je. Zavijenom rukom držao je cev puške. Samo što na kraju ipak nije. sa strane. . neobična šara kao pečat i potpis kraja njenog života. Verovatno mrtva. Može da vidi svet pre nego što se oprosti od njega. „Bila si u mojoj jebenoj kući. I to je bio nešto. U zavijenoj ruci imao je limun. „Nikad više nije bio isti”. Vetar je oborio jednu petrolejku. Ležala je na boku. kazao je Leon. Videla je izrezbarenu gumu na potkovu kundaka. Jedna. Valeri je izronila iz teške crne vode nesvesti i videla Leona kako vadi pištolj iz Karline ramene futrole i stavlja ga sebi za pojas. Otvorila je oči. Leon je preturao po kesama. živo. Sneg se kovitlao oko njega. „Ti?”. napeto. Karla se promeškoljila. pičko”. Pahulje su mu se hvatale po kosi. Leon je stajao nad njom. ali oči su joj se ponovo sklopile. Možda zato što sad može da vidi. ali je vetar i dalje hujao klisurom. rekla je. Devojčica je ležala na podu. Obe su bile prislonjene uz čiroki. „Umukni. A onda ju je obavila tama. Ona koja se izvukla. Na njega su.

bilo je. ja sam užasan policajac. i kaže mu: Znaš. Nije bilo vremena. Ima naočare sa zlatnim okvirom. veoma davno. Ona nije bila jedna od njih. U bočnoj futroli. Za ime boga radim na tome!”. Ona je užasan policajac. Toliko su vodili ljubav da nisu imali čak ni toliko snage da ustanu iz kreveta. rekao je Leon i uperio nož za ribu u nju. Bilo je to tako strašno saznanje da ga je bog skoro celog sakrio od pogleda. Rekla mu je to jednom. a?”. Jedan deo nje je doktorski razmišljao kako bi se oštećenje njene ključne kosti i lopatice moglo brižljivo popraviti. Mi smo samo koža. Levo rame uopšte više nije osećala. Palo joj je na pamet da je dotad . nervi i kosti. Leon očigledno nije bio srećan. on se okrenuo i prodrao: „Radim na tome. Bio je to čovek koji se protiv svoje volje požurivao. Valeri se rastužila. kako se ispostavilo. otkopčao je Karli pantalone. ali kad se nađe u operacionoj sali. Lice mu je bilo namršteno. On je na to dugo ćutao. Da bi prihvatio smrt. Valeri je zabolelo kad je videla kako Karli iz noge štrči golenjača što je probila kožu. Kad je ugledala njen lep čipkan crn brus. Ne podnosiš ga. Bio joj je u gepeku. A ni sad ga nije imala na sebi. ali ne želiš da te iko drugi operiše. kao da se obraća anđelu čuvaru koga samo on vidi. A ona jeste. krv. Potom je rekao: Ne samo da nisi užasan policajac već i imaš najbolje dupe na celom zapadu. „Da nije malo hladno za to. U čizmi. Tela su im bila topla i pospana. Mršteći se. „Za-ve-ži!” Uhvatio je Karlinu bluzu i rascepao je. Drugi policajci koje je poznavala nosili su i drugi pištolj. Čak i ja. Nego: kako bi bilo da doručkujemo? Sećala se toga tako živo i nepristrasno - duša joj je pred smrt birala šta poneti - da se nasmešila. Nije joj čak ni palo na pamet. „Zaveži jebote”. Bio je to čovek prisiljen da žrtvuje kvalitet svog rada samo da bi obavio posao. svukao joj i njih i gaćice do članaka. Jasno je videla sebe kako leži u krevetu sa Nikom Blaskovičem. svaki atom svoga ega posveti tome da popravi nešto što je po pravilu nemoguće popraviti. upitala je Valeri. koji je u ordinaciji nadmeni skot. zaboravila je bila da obuče pancir. Svi te mrze. Promumlala je nekoliko tihih reči. Zamislila je hirurga. Nije tako strašno umreti samo ako znaš da si živeo punim životom. ali ih Valeri nije razaznala. pa se uspravio i zagledao u nju. dovoljno samo znati da si živeo. Kost. Dok ga je posmatrala. a u pozadini mu svira Maler. Kad se dovezla do farme. glava joj počiva na njegovim grudima (venecijaneri na prozorima sjajili su se kao zlatne poluge na letnjem suncu). Karla je blago odmahnula glavom kao da odbija.

još ne možeš da ukapiraš najprostiju stvar na svetu? Bože. Leon ju je udario. glup. Makazel Majmun je pametniji od tebe. ti. Sad se stvarno povratila. Misliš da si ovo uradio kako treba? Nisi. Hoćeš da ti nacrtam? Je li. kišobran. genije. mučan pubertet. „Leone! Da. ljubavlju - i gubitkom). Ti si išao jabuka. U glavi je preletela preko svega što se desilo (dok je drugi deo nje prelistavao njen život: bogato detinjstvo. najteža stvar na svetu. bez obzira na akademsku prirodu ovih vežbi. rekla je Valeri. M. „Hej!”. Karla je ponovo otvorila oči.” Pogledao ju je. Za kosu ju je povukao natrag u sedeći položaj. Ko nikad više nije bio isti? To zalutalo pitanje načas ju je omelo. Jabuka. „Sjebao si stvar”. Za najgore vesti. glupi govnaru. Taman na vreme za loše vesti. Karla je vrisnula. Sečivo je zadrhtalo. Leon ju je samo pljesnuo. ljubavlju. je l’ treba da ti napišem?” Leon je izvukao nož i ustao. „Znaš to. ti sigurno znaš da čak i sad. kišobran. Gospode bože. zrelost ispunjena požudom i profesionalnim usponima i padovima i ljubavlju. Karla je podigla ruku kao da je to najsporija. ala si glup!” Nasmejala se i uhvatila za rame. kad shvatiš da si spreman da umreš. reci mi: šta si ti uradio?” Leon se mrštio i disao na nos. K kao kišobran. posle toliko godina. je l’ da? Mislim. „Posle kišobrana ide limun. Ogromno je to olakšanje. Uopšte me ne čudi što se stidiš. „Ne čudi me. čak i sad. Jedna od njih bila je ta da što više iznervira Leona. Za jedine bitne vesti.zamišljala Karlu kao bespolno biće. zar si toliko retardiran? J. Zašlo malo dublje. makaze. To ti pruža slobodu za svakojake akademske vežbe. limun. I treba da te je sramota. rekla je Valeri. K. Držeći i dalje limun u desnoj ruci. da postoji čak i sad.. glup. L. L kao limun. viknula je Valeri. ubeđena. „Maca ti pojela jezik?”. Kap krvi veselo je navrla i slila se niz sečivo. Čvrsto je stiskao belu dršku noža. ustanovila je Valeri. J. Leon je kleknuo i pritisnuo vrh noža u Karlin go stomak.. Delovao prijatno iznenađeno. A šta si ti uradio? Ajde. Tebi se obraćam. Posle kišobrana ide limun. Ajnštajne! A sad . rekla je Valeri. „Glup. K. Leon je zastao. Karla je otvorila oči i pokušala da se okrene. „Vole glupi”.

. Vetar se vijorio i pevao kao da je oduševljen tolikom ljudskom ludošću. šta? Limun! Pa to je fenomenalno. toplina furune. „Ona devojka u tvom podrumu? Živa je. Sećanje mu je. Baba ti je sigurno vrlo ponosna. strastvenu vezu da mu što više pojačaju bol.. Anđelo je bio na kraju snaga. Dani protekli otkad joj je mama rekla da beži bili su joj duži od celog njenog života.. Gurao je sekiru ispred sebe kroz sneg. Ni to nisi umeo da uradiš kako treba. Osećala se staro. kao da je starica u koju će se jednog dana pretvoriti sad došla da je poseti kao duh iz izgubljene budućnost. Najgluplji ubica u istoriji. Živa je živcata. Valeri je iza njega ugledala neku priliku kako puzi ka njima iz brvnare. I sad se smeje sranju koje si napravio. Vetar je jurio kućom kao provalnik s punom slobodom da dira šta god hoće. fenomenalno! Leon limun. Ušla sam u tvoju posranu kuću i ti si mislio da sam mrtva. Bolelo ga je u grudima. ali se plašio da će ga taj pokret paralisati. pa zar je onda toliko strašno? Puzaće. L5 i SI su uspostavili nov. intenzivan odnos. rekla je Valeri Leonu. poslednji put. „I to nije sve”. Činilo joj se da je čitav prostor narušen i uništen. U glavi mu je bubnjilo od slomljene vilice. reklo da se Muhamed Ali dve runde borio protiv Kena Nortona sa slomljenom vilicom i uporno primao udarce u glavu. je l’ da? Nije. oslobođeno i nesputano sad kad je završilo svoje životno delo. Činilo joj se da je čitava godina prošla otkad je prešla preko klisure. blaga svetlost petrolejki. Umeš li da napišeš ‘nesposoban’? Umeš li da napišeš ‘morončina’?” Leon je koraknuo ulevo i stao pravo pred Valeri. Mislio si i da je ona mrtva. Spasla sam je. Ali vidi: evo me. Leone. Tvoja je slika u svim vestima. Želeo je da se osvrne ka Nel još jednom.stojiš tu kao debil i držiš. I ona i svi policajci u zemlji. Nel se povukla laktovima i pala kod otvorenih vrata brvnare. Morao je šaljivo da prizna sebi: trenutno ga makar ne udaraju u glavu.

” Leon se sasvim umirio. Pružila ruku. Nemaš dve ruke. Pre nego što se mašila za beretu. neznatno. Duž ivica vidnog polja iskrsle su joj boje duge. Valeri je pomislila: Za ovo mi trebaju dve ruke. Telo mu je bilo nešto sasvim strano. Rame joj je bilo utrnulo i ruke su joj bile ukočene. Nel je videla kako Anđelo pada na bok. Zavoj mu se odmotao. Nagla se. Visio mu je oko zgloba kao tužna rođendanska traka. Od saznanja da imam ono najbolje što postoji. ali lice joj je bilo živo od opojne vreline. Starac je na boku ležao u snegu zatvorenih očiju i brektao. Na taj zvuk čak se i Karla utišala. Leon je podigao nož. Vetar se sasvim stišao kao da je neko okrenuo prekidač koji je njime upravljao. Vetar je ponovo stao. Snežna kugla sasvim se smirila. Čovek u vetrovci stajao je nad njim obema rukama držeći sekira. Leon je ispustio nož. Valeri je podvila noge ispod sebe. dugo vremena. Valeri je bila svesna da Karla tiho jeca. ali smešio se. Setio se kako je Silvija rekla: Život mi je bio podnošljiv od samog saznanja da imam takvu ljubav. Snegom se svaki zvuk pronosio do nje. Na trenutak ju je zbunjeno pogledao. Veoma se polako okrenuo i izvadio sekira koju mu je Anđelo zabio pozadi u butinu. činilo se. Anđelo je nežno lebdeo ka tmini mekih ivica nalik okeanu noću. . Niko to nije video.Crkava od smeha. Prošlo je. I zato to uradi jednom. nebitno poput odeće koju bi ostavio na pesku pre nego što zapliva od obale znajući da se nikad više na nju neće vratiti. I vrisnuo. Leonu se jakna zadigla iznad pojasa gde je zadenuo Karlinu beretu. Čula je kako se Anđelo bori za dah. Jedna je žena sad ustala. pa se okrenuo.

„Pusti ili si mrtav. Blenda se malo raširila. ne sad! Stisla je zube. Samo jedna prilika. Ubistvo ubice i dalje je ubistvo. I jeste. Poziv. Snaga volje. Džeparoš. . Leone”.d ga ubij. Privedeš ga. Uzroci. Vilice su je bolele. Ubij ga. A pre toga priča Džin Gast. Ne sad. Porodice. Tmina se zbijala. Istrgla je pištolj iz Leonovih farmerki. Duga je treperila.” Tmina je poigravala.” A onda je Valeri povukla obarač. sužavao. suzila se još malčice. Sud. o još nepoznatim precima. Blenda je počela da se zatvara. Izgovorio je jednu reč: „Pičko. Katrina Malvejni se smeši pored drveta s dva debla. širio. Zamahnuo je sekirom i okrenuo se. Zakon. Otkočila ga. Vrlo je nežno obavila prste oko drške berete. rekla je pribivši mu cev uz potiljak. Uhapsiš ga. Pravda. beskrajno vraćanje unazad. Beskrajna beznadežnost Leonove priče. Koketovala sa odustajanjem. Reći. Nema vremena. O bože. ruske babuške do u beskonačnost. Leone. Advokati. Sa. Nema vremena. Okončaj ovo. Lisice. Dok još možeš. Ruka joj se tresla. a ne pogubljenje. Tako se ne radi. Snaga volje. Olakšaj mi ovo. Blenda je zadrhtala. „Pusti sekiru. Krug svetlosti se sužavao. Postojao je beskonačan broj načina na koji je ruka mogla da zezne stvar.

Tamo u brvnari uspela je. Nije imala pojma hoće li ikad više moći da je koristi. Majka i brat su ti mrtvi. DEVEDESET SEDMO POGLAVLJE U Regionalnom kliničkom centru u Koloradu Valeri je stekla novog prijatelja: morfijum. Nel je bila jedina osoba koja je bila pri svesti. pre nego što se onesvestila. imalo štošta da se skrpi. „Hej!”. infuzija. da dojavi gde se nalaze i kaže Nel da je policajac. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da dođe sebi. „Ne osećam je”. rekla je Valeri. „Sećaš li me se? Kako ti je noga?” Bile su to praktično prve reči koje joj je uputila. okrznuo ramenu kost. Bila je pod blagim sedativima i tako će je držati sve dok joj baba ne dođe sa Floride. Nije smela da ustaje iz kreveta. Pokušala je to da zamisli: detektiv invalid. Karlinog kolegu koji je došao s njima kolima hitne pomoći i koji očito nije bio upućen u to da je Karla mrzi. Monitori. Valeri nije znala koliko su joj rekli. . Nokti su joj bili prljavi. rekla je Nel. Očekivali su je svakog časa. Devojčica je jedva bila budna. promašio potključnu arteriju. Prepuno košmara. Taman je htela da pozove Forestera da je odveze natrag u sobu kad se Nel promeškoljila i otvorila oči. ali uspela je da obrlati agenta Dejna Forsetera. Kad je konjica stigla. A nije hteo ni ništa tačno da joj kaže u vezi sa nervima. da nađe neka kolica i odveze je da vidi Nel. Nije uspela. blistavobela posteljina. po rečima hirurga. Još je. Bilo je ipak još dosta štete koju je trebalo popraviti. Kroz venecijanere je dopirao odblesak sunca na snegu. Svet je bio predivno mesto. Valeri je neko vreme samo sedela pokraj njenog kreveta i uživala u prizoru devojčice pod nadzorom haj-tek opreme. Noga joj je bila u gipsu. Možda je znala još odonda kad je pobegla. Ruka joj je bila zavijena i u »povezu. ali po licu joj se videlo da zna. Na maloj plastičnoj narukvici pisalo je Nel Luiz Kuper. Samo je videla sebe u stanu za sudoperom kako bezuspešno pokušava da ošljušti krompir. Metak joj je probio deltasti mišić.

Bila je to visoka zgodna žena lepo ošišane kose obojene u kestenjasto što joj je u dva gusta talasa padala do ramena. Meredit Trent. Valeri je glavom dala znak Foresteru. Na licu joj se ogledala sva trauma. Nel je rekla: „Bako. kao da su primorana da posmatraju svu okrutnost i besmislenost univerzuma dok ti ceo život provedeš odvraćajući sebi pažnju od toga zadovoljstvima koja. Mogla je jedino da pokušava da zaustavi uništitelje pre nego što to ponovo urade. shvatila je Valeri. Onaj nesklad između onoga što je životu potrebno i onoga što reči mogu da iskažu. Ova devojčica odrastala je na pričama sa srećnim krajem i čudesnim izvršenjem pravde. Bila je vidno iscrpljena. Silila se. Dete koje je preživelo strahote. Onaj zamišljeni pogled pun patnje koji se viđa kod izgladnele dece. Dug zelen vunen kaput i crne somotske pantalone. ali sve što bude radila i sve što postane imaće korene u onome što joj se desilo. sve do maločas. suze su joj ponovo navrle mada nije pustila ni glasa.” Žena je u trenu pala pored Nelinog kreveta i zagrlila je. Pogled izgladnele dece je optužba - a u očima ove devojčice uvek će se videti nešto slično. U sobu je ušao Forester s nekom ženom šezdesetih godina. dok nije stala pred vrata Neline sobe. Odrašće. a oči su joj bile uplakane. Ceo let je provela u suzama. da u njoj ima nečeg neprirodnog. koji ju je izvezao iz sobe. Stezala je tašnu od meke tamne kože. Vazduh oko nje kao da je podrhtavao od njenog napora da ostane pribrana. Valeri je na prvi pogled videla koliko se žena trudi da potisne šok i bol. Vrata su se otvorila. Izgubila je ćerku i unuka. „Ni ja ne osećam rame”. Neli dušo. ljudi će osetiti da je drugačija. Ali nije bilo. gubitak. A uskraćena joj je šansa da prirodno preraste bajke. tu sam”. Gde god da ode (zasad s babom na Floridu). Sve i da to radi do kraja svog života. . iako je jedva izgovorila te reči od plača. Valeri je to znala. Nelina baba. tu sam. ali se silila da bude jaka za svoju unuku. nikad neće biti dovoljno. A to nije bilo dovoljno. „Neli. A kako je ugledala Nel u bolničkom krevetu. plakala je. nečeg pogrešnog. U Valeri se javio ugasli refleks da mora da ima nešto što možeš da uradiš da to sprečiš. ne za nju. Život će joj biti jezivo prilagođavanje. jedva potisnuta da ga sasvim ne izobliči. u koju god školu da se prebaci. rekla je Valeri. ne ceniš dovoljno i sa više hrane nego što možeš da pojedeš. živeće (sem ako se ne slomi ili ne ubije).

. „Šta ti tražiš ovde?”. Karlina noga bila je u nekoj čudnoj napravi. „Ne”. O tome kakva je tad bila. rekla je. „Izvini. „Hvala”. Pre tri godine. Pustila kockice da se sklope. Nisam znala. „Nikad više nije bio isti”.” „A da li bi se nešto promenilo i da jesi?” Razmislila je o tome. „Tebi on nije značio ništa”. rekla je. Vraćaj se. Nije mogla da je slaže. kazala je Valerina sestra. Valeri je čekala. A onda je shvatila da ni Karla to ne zna.” Karla je uzela čašu vode sa stočića pored kreveta. „Možeš li da se postaraš da se neko nađe gospođi Trent?” „Postaraću se”. „Karter”. rekla je. koja se pojavila na vratima. zazvonio joj je telefon u sobi. Agent Majk Karter. ali svaka ti čast. „Treba da si u krevetu. Valeri nije znala da li je Karla mrzi ili joj je zahvalna. Neko vreme nijedna žena nije progovarala.” Deset minuta pošto se Valeri vratila u krevet. Uz Nika Blaskoviča.” Nije imalo šta da se kaže. O onoj želji da sve bez razlike uništi. kazao je Forester kad je ostavio Valeri kod Karlinog kreveta. Sad. Otpila nekoliko gutljaja na slamčicu. Počutala je pa dodala: „Što očito nimalo ne pomaže. je li?” »Šta?” Karla je polako trepnula. „Ne znam šta si mu uradila.” I dalje nije imalo šta da se kaže. Smesta.” Posle nekoliko trenutaka Valeri je rekla. „Ali meni je značio mnogo. „A sad si mi spasla život”. rekla je Karla posmatrajući sad Valeri s nekakvom praznom fascinacijom. Drugi kandidat za oca njenog izgubljenog deteta.„Brzo se vraćam”. „Ne verujem da bi. Nisam znala da je postojao neko. rekla je. ali bez radosti. Karla se nasmešila. rekla je Valeri. Obe su zapele zbog proste oprečnosti činjenica. A onda je Karla rekla: „Ti i dalje ne znaš. rekao je Forester.

držeći i dalje mobilni. Četiri. rekla je progutavši knedlu. rekao je Nik Blaskovič. Dovoljno je loše što si obrijala glavu. „Ženska. Nekoliko sekundi nije mogla da progovori.” „Važi.” „Dobro onda.” „Svima ostalima se sviđa. „trenutno bilo koje mesto gde mogu da jedem samo viljuškom. „Jesi li dobro?”.” „Jednoruka i polućelava. „Izvini”. Nije više veselo ćeretao.” Tri sekunde.. rekao je. Pauza. Nema ničeg opasnijeg od ljubavi. Molim te nemoj. „Bio sam nestrpljiv. Molim te nemoj. „Dobro sam”.” „Kaži. Bila je vrlo blizu tome da dopusti sebi da oseti. Sve što nije zaslužila.” „Pošto postoji granica do koje mogu to da podnesem. ali se i veoma plašila.” „Ostali su nebitni.” Ako hoćeš da odustaneš. Prisnost.” . „Dobro sam. Tiho savezništvo. Izvini. „Nemoj više da dobijaš metke kad te molim. Ne sreću. razumeću. učini mi uslugu”. Bila je vrlo blizu. „Pa”. Jesi li razmislila gde ćemo na večeru?” Bilo je užasno koliko je silno poželela da ga vidi. Pet.. rekla je. upitao je. A onda je ušao smešeći se. učini mi još jednu uslugu. Sjajno. Pretpostavljam da će ti biti potrebna pomoć i da se skidaš?” „Biće da je tako.” „Pogledaj na vrata. Ako hoćeš da odustaneš. već da je spremna da pokuša da imaju ono što su mogli da imaju. Njegov glas. Ljubav.

Dve knjige bile su mi dragocene u istraživanju: Police procedure & Investigation. Veliki sam im dužnik. Stivenu Koutsu. Ivi Vajvs. Kirsten Foster. ogranka F+W Publications Inc iz Sinsinatija u Ohaju. Emi Džejn Ansvort. nepogrešive intuicije i savršenim profesionalizmom. Jedan književnik prosto ne može biti bolje predstavljen. Benu Bolu i Suzani Mur. Alis Najlor. Viki Hačinskon. Uz to. Liz Haterel. . iz razloga koji su previše raznovrsni i brojni da bih ih ovde naveo. humora. Lori Džerard. Piteru Soletu. Lija Loflanda iz 2007. Obojica su smesta razumela kud ciljam s Lekcijama iz ubijanja i uložila mnogo vremena i truda - i diplomatije - da me tamo dovedu. Džonatanu Fildu. Bilo je veliko zadovoljstvo raditi sa mojim mudrim i strpljivim urednicima Bilom Mesijem iz Oriona u Velikoj Britaniji i Čarlsom Spajserom iz Sent Martins presa u SAD. P Lajla iz 2008. Svako odstupanje od procedura iz ovih knjiga u potpunosti je moje i učinjeno za potrebe pisanja romana. Nikoli Stjuart. Evi Papastratis. i Forensics: A Guide for Writers D. obe u izdanju izdavačke kuće Writers Digest Books. IZJAVE ZAHVALNOSTI Ogromno hvala mojim nadljudski sjajnim agentima Džoniju Geleru u Londonu i Džejn Gelfman u Njujorku što su radili sve ono što rade sa mešavinom takta. Lidiji Hardiman. zahvalan sam: Kejt Kuper. Majku Loterimenu.

Pseudonim je uzeo. O AUTORU Iza imena Sol Blek krije se nama dobro poznat Glen Dankan. Talulin čopor i Krv naša nasušna. pa nije hteo da ovu sasvim drugačiju knjigu optereti svojim imenom. kako sam kaže. jer je već postigao uspeh u drugom žanru. autor romana Poslednji vukodlak. . kojima se proslavio širom sveta.

) 10 Krou se na engleskom piše Crowe. Jevanđelje po Mateju.) 3 Pesma Romanopisac V. (Prim. Devojčici slično zvuče dve reći iz izraza Abominable Snowman i abdominal cramps.) - gvozdena devica. prev. prev.) 7 Zander je skraćeno od Aleksandar. (Prim. prev. a king na engleskom znači kralj. prev. H. Karadžića. (Prim.) 5 U španskoj kuhinji tapas je meze ili laka zakuska. prev. Odena. (Prim.) 2 Neprevodiva igra reči. prev. (Prim.) 11 Novi zavet. Prevod Branka i Ivan V. Zastanak kraj šuma u zimsko veče. Genes (geni) i jeans (džins. (Prim. prev. (Prim.) 4 Neprevodiva igra reći. prev.) 6 Iron maiden (engl. (Prim. (Prim. prev. farmerke) na engleskom se isto izgovaraju.) 9 Prezime se u originalu piše Ghast.) 8 Ime se u originalu piše Xander. (Prim. prev. prev. S. Lalić. (Prim.) . 26:40.1 Robert Frost. Prevod V.