našoj školi rad u celodnevnoj nastavi je organizovan za odeljenja prvog i drugog razreda.

Dva učitelja izvode nastavu koja se naizmenično smenjuje sa časovima učenja i slobodnim
aktivnostima (sekcije, fizičke aktivnosti, učenje kao i doručak i ručak).

Radno vreme celodnevne nastave je od 7:30-16:30.

Samostalan rad u celodnevnoj nastavi predstavlja oblik organizacije učenja i sredstvo za
uvođenje učenika u samostalnu svesnu delatnost. Ovaj vid rada je namenjen, pre svega,
obnavljanju, utvrđivanju, sistematizaciji znanja i primeni naučenog u novim situacijama.

Pored časova redovne nastave, za sve učenike su obavezni i časovi samostalnog rada koji se
organizuju za matematiku, srpski jezik i svet oko nas, a namenjeni su, uglavnom, izvršavanju
onih obaveza koje su učenici u klasičnoj nastavi obavljali kod kuće kao domaće zadatke.

U procesu samostalnog rada treba istaći to da se u pravo vreme pruža pomoć učenicima prilikom
nailaska na teškoće i da se učenici podstiču na saradnju i međusobno pomaganje, jer učenik treba
da oseti vrednost pomoći koju mu pružaju učitelj i drugovi, čime se učvršćuje dečji kolektiv.

 НАСТАВА

 Календар школске године

 Сарадња са родитељима
(Отворена врата)

 Организација наставе

Целодневна настава 1. већ и на продужавање времена које деца проводе у школи. Појам и улога Савремени развој друштва и друштвених односа утичу не само на проширивање основе образовања и продужавања трајања обавезног школовања. Целодневна школа се јавља и развија под утицајем социјало-економских и психо-педагошких потреба на одређеној етапи развоја друштва. под непосреднијм педагошким утицајем квалификованих васпитача. Она представља највиши и најрационалнији облик организације школе са продуженим боравком. Циљ и задаци Целодневна школа је најорганизованија друштвена установа за основно васпитање . 2.

да се што прецизније дефинише. 5. а у исто време продубљује и проширује њена програмска структура и тиме модернизује њена садржинска усмереност 2. развијају способности. 6. да се оптимално обухватају и обједињавају друштвени циљеви и програмски задаци основне школе. његова учевна делатност треба да има истраживачко-практични и проблемски карактер – учење треба да буде сазнајно-практична делатност адекватна и уређена по одређеним дидактичко-методичким начелима произашла из логике и структуре самих . Целодневна школа у конципирању својих задатака полази и од конкретних потреба и захтева друштвене околине. да развијају личне потребе и склоности ученика за бављење разноврсним активностима у којима ће моћи да стварлачки мисле. 3. да се модернизује наставно-васопитни процес с циљем да се омогући ученицима да у складу са својим индивидуалним склоностима и интересовањима стичу знања. професионално информисање и друштвено-културни живот. Целодневна школа уједначава услове за стицање знања. где родитељи преузимају непосреднију и искренију сарадњу у решавању уже васпитних задатака. демократизација и хуманизација односа деце и родитеља у школи. факултативне активности. делатност школе се проиширује и на: допунске. школа преузима део задатака у васпитању младих који су традиционално припадали породици (нарочито ако су оба родитеља запослена) – исхрана. напредовање током основног школовања. осигурава свим ученицима једнаке услове за учење. заснована на начелима друштвене и научне организације како би се што потпуније остваривали друштвени циљеви васпитања и друштвеног развитка код нас. Целодневна школа је такав облик васпитно-образовне организације који пружа следеће могућности: 1. родитеља посебно. Полазне основе целодневне школе Ученик је активан субјект васпитно-образовног процеса у школи. а посебно психичког развитка ученика. раде и плански користе своје радно време 4. 3. али ипак зависе од људске воље и мењање не само темпа већ и усмерености укупног. спроводи се дневна и недељна организација живота и рада ученика с циљем да се све обавезе које проистичу из наставног програма обаве у школи. способности и формирање хумане и стваралачке личности сваког појединца. чврсто се повезује са свим другим институцијама и организацијама које се пом својим програмима баве в-о делатношћу свих узраста и слојева становништва. развој. упоредо са обавезним активностима.и образовање. рад. изборне. 8. организовање рекреације. развијање и афирмација склоности. Ублажавањем дејста неповољних фактора који су социјално условљени богаћењем својих програмских садржаја ова школа полази од уверења да је могуће ослобађање личности од граница које су понекад постајале природни услови. 7. изграђују ставове.

потреба да се другима помогне и са другима сарађује јесу важне особине које се развијају током социјализације ученика у цн. сарадник. итд. Задаци и активности школе изван обавезних програма припадају зони слободног . Такође. поштовање радних обавеза и поштовање других. и да ову област дечије личности обогаћује новим. као и оспособљавању ученика за процењивање и самопроцењивање постигнутих резултата. висина. кичме). У целодневној настави се велики значај придаје физичком развоју ученика. богатом понудом васпитно-образовних садржаја. Целодневна настава обезбеђује разноврсне и привлачне педагошке садржаје који привлаче ученике да учествују у свим облицима живота и рада у школи.. способности као полазне основе во утицаја и обликовања. општа снага. у циљу васпитања ментално и физички здраве личности. У васпитно-образовном процесу треба уважити став да тај процес мора да буде индивидуализован и диференциран. Педагошка структура целодневне наставе Целодневна настава проширује педагошку структуру обавезног наставног програма и реализује низ посебних програма у циљу потпунијег развоја личности ученика. мотиватор. реализатор. 4. практичну примену знања у новим ситуацијама. Могућност да дете открива подручја која највише одговарају његовим склоностима школа осигурава на најекономичнији начин свестан и складан развој ученика. маса. Целодневна настава излази у сусрет дечијим потребама за разноврсним делатностима. евалуатор. Веома је важно нагласити да постоји и тенденција систематског увођења превентивних вежби против настанка и развоја телесних деформитета (пре свега. улепшавање школског амбијента.наставних предмета. затим. Тиме је њена структура садржајнија и ближа потребама ученика. Циљеви. целодневна настава има за задатак да проширује и продубњује постојећа интересовања. садржаји. вреднују и да у оквиру индивидуалних диспозиција и склоности делотворно и стваралачки суделују у активностима уметничког карактера. Посебна пажња се посвећује развијању сарадње. схватају. Садржаји наставног програма треба тако логички структурисати како би се фокусирали на оно суштинско које омогућава развој модела логичког мишљења. експлозивна снага мишића ногу. међусобног поверења и поштовања. методе и облици рада са ученицима се ослањају на њихове различите и разноврсне потребе. солидарности. Стварање радних навика. Целодневна настава има за циљ да омогући ученицима да запажају. кретањем. креатор. општа координација. Ове вредности делују као противтежа силама индивидуализације и диференцијације в-о ученика. родитеља и друштвене средине. али исто тако. личне и заједничке одговорности у васпитно-образовном процесу. Позиција наставника је вишеструка – он је покретач. игром и стварањем у слободном времену. склоности. почев од уређења школе. итд. развоју моторике и моторичке координације кроз велики спектар активности. доживљавају. брзинска способност. тенденција поновног увођења мерења процене физичког развоја и способности ученика – телесни раст.

Самосталан рад у целодневној настави и школи намењен је обнављању. који се организује у сарадњи са педагошко-психолошком службом. допунским и додатним активностима. јер су мишљење и знање основне компоненте сазнајне делатности у процесу извршавања задатака самосталног рада. Тиме се изграђује један општи став. мерење и вредновање напредовања у психо-физичком развоју сваког ученика у одређеним временским размацима. васпитно-образовни процес не може ефикасно деловати и остваривати своје циљеве и задатке. не своде се на снимак и интерпретацију садашњег стања.времена и представљају за ученике могућност избора. већ се анализом (она је присутна још при конструкцији теста и тестовних задатака. Сви облици мерења имају развојни карактер и окренути су ка будућем. јер је тако подстицан и учен у школи. умења и навика и примени наученог у новим ситуацијама. да стичу навике културног провођења слободног времена. резултата рада. да изналазе путеве практичне провере решења и натај начин постављају циљеве који су трајнијег карактера. јер се претходно тежи утврђивању фонда појмова и структура менталних операција који чине неопходне услове за решавање задатака) утврђују узроци тешкоћа. да свесно теже и улажу напоре да досегну постављени циљ. и предлажу се педагошке мере за њихово планско отклањање. Осим провера знања и способности на часовима. његових интересовања и склоности. Увођење самосталног рада има за циљ оспособљавање ученика да уочавају и формулишу проблеме у задацима. Остваривање свих ових задатака подразумева стално праћење. као полазне основе васпитања и образовања. у самосталном раду. систематизацији знања. На тај начин самосталан рад доприноси развоју мишљења. да се баве стваралаштвом и рекреативном активношћу у слободном времену. разреда у организацији ПП сарадника. Да би се ово постигло неопходно је током в-о процеса обезбедити увиђање суштине структуре садржаја који се изучава. Задаци за самосталан рад дају се уз неопходна методичка објашњења да би ученици у основи схватили шта треба да ураде – изуче. разрађују планове за њихово решавање. Без сталног праћења и спознавања тренутног стања могућности и способности ученика. преваладавање тешкоћа и помоћ како наставнику тако и ученицима да се успешно савладају програмски садржаји и стекну фукционална знања. итд. функционалних знања и способности. Значајан придодатак овоме представља рад на учењу учења. итд. да добровољно прихватају делатности за које испољавају интересовање и склоности. утврђивању. грешака. Целодневна настава треба да обезбеди усвајање знања корисних за живот. нове области и ситуације. да постављају нове проблеме. који омогућавају откривање и разрађивање појмовних. логичких релација између структура појединачних наставних предмета и широк трансфер знања на различите. који поседују флексибилност. начин на који то могу да постигну и . као облици анализе напредовања ученика постоје полугодишње провере знања и способности ученика из математике и српског језика (и понекад СОН-а) од 1 до 4. Тематско и интердисциплинарно планирање у настави млађих разреда омогућава ученицима формирање и развијање интегративних модела логичког мишљења. гипкост и креативност. адекватну истраживачку активност ученика на часовима редовне наставе. респектујући развојни статус ученика. модел који детерминише ученичко деловање у правцу креативног.

значај изучавања и могућност примене у даљем учењу и животу. Веома су важни и социјално-комуникацијски и афективно-вољни аспекти игре и у том смислу она је једно од најмоћнијих васпитно-образовних средстава који утичу на ове делове личности ученика. предлога. инструктажи и сугестијама код сваког ученика понаособ. Све то доприноси развоју емоционалне и социјалне стабилности. где се развија осећај одговорности према себи и другима. Полазећи од става да ученици проводе у целодневној . Изборни – додатни рад је облик који треба да доприноси развоју интересовања и посебних склоности ученика. Наставник треба да има изграђен осећај и меру докле треба да се креће у својој помоћи. да се заједнички. Активности у слободном времену треба да одговарају жељама ученика. ученике треба подстицати на међусобну сарадњу и помоћ. а не заташкавањем и не придавањем значаја. са којима желе да се играју. као и процењивању успеха. колектива. чиме се учвршћује идеја заједништва. анализирајући аспекте сукоба.начин на који треба да изврше проверу и вредност урађеног. изношењу мишљења. развија различита интересовања. Задаци за самостални рад подразумевају висок степен индивидуализације и диференцијације. покрећу механизми мишљења који стоје насупрот свему шаблонском. игра доводи ученика у ситуацију креирања.. да имају потпуну слободу приступа и одступа. Слободне ученичке активности као посебан вид рада у целодневној настави треба да омогуће да се ученици добровољно определе за неку стваралачку делатност изван наставе. Важни су елементи колективног организовања са задацима који су значајни за све чланове групе и који су усклађени са узрастом ученика. Евентуалне конфликте треба решавати разговором. Ово подразумева јасноћу циља сазнајно-практичних радњи. а по потреби и на методику решавања задатка. где свако даје свој допринос његовом остварењу. богате своје културно искуство. У целодневној настави и школи има довољно простора и времена за игру. а наставника. било слободну било дидактички осмишљену. За васпитање и очување колектива веома је важно да ученици имају делатности у којима сви теже једном истом циљу. мењања стварности. да се одморе од других делатности и рекреирају. Отуда објашњења наставника на почетку рада који ученици треба да досегну на крају рада.. одраслих и млађих од себе. обим и квалитет разраде. Помоћу игре као дидактичке форме рада са ученицима код њих се развија имагинативна сфера личности. утиче на стварање нових психо- физичких координација и структура. Активности у слободном времену представљају организовано слободно време ученика које им пружа могућност да задовољавају своје друштвене потребе. оријентациони план. рационално. Задатак је школе да у оквру слободног времена путем избора активности омогућава сваком ученику да се осећа пријатно и безбедно у кругу својих вршњака. Допунски рад је облик пружања помоћи ученицима који из објективних разлога не успевају да прате ток наставног процеса. сараднички учествује у планирању и организовању и извршавању саме делатности. другове у групама. што ствара услове за његов оптималан развој у целини и у појединим подручјима. У овом сегменту васпитно-образовног процеса највиши васпитни значај имају резултати који се остварују снагама самих ученика. доступност извора информација. а уједно су предуслов стваралачкој делатности. Такође. итд. Дечије организације . Ученици слободно бирају садржаје. представу плана израде.

. обавезе наставника се знатније мењају и проширују.30 часова 2. треба анализирати резултате и методичке поступке којима се до њих дошло. личну срећу итд. да што самосталније уочавају квалитете свог рада. Ужина од 9.35 до 9. У циљу потпунијег информисања родитеља и уечника о томе које се све активности организују у школи и у које се време спроводе.50 до 12. узроке и врсту грешака.. поред оних редовних. На погодном месту у школи треба омогућити приказивање резултата који се постижу у оквиру редовних. Школа је обавезна да прихвати ученике из породице којима је то неопходно већ од 7. У ту сврху.школи већи део дана и да за то време треба да обаве све обавезне задатке који проистичу из наставног програма. Слободно време од 15.30 5. да има формативну улогу.30 (за ученике које родитељи прихватају у то време).30 8.30 до 14. Организован одмор од 12. Школа организује исхрану ученика. Општи захтеви за организацију рада Целодневна настава има за задатак да успостави равнотежу између рада. ставовима. Целокупан изглед . Настава од 13. духовном културом. нарочито у погледу рационалности свих делатности и задовољавања и развијања посебних интересовања и склоности ученика у оквиру слободног времена. Зато улога наставника постаје важнија и одговорнија. на њихову интелигенцију. својим осећањима.35 часова 3. школа треба да сачини. и распоред свих осталих делатности и активности за ученике омогућавајући родитељима да стално буду у току укупне организације животза и ангажовања ученика у школи. а уз то. животну опредељеност. Школа је обавезна да све делатности које се организују са ученицима сачињава глобалне планове.30 до 13. а у сарадњи са ученичким организацијама програме слободних ученичких активности и активности у слободном времену. радну ангажованост.50 4. програме рекреације. Ученици треба да учествују активно у процесу евалуације сопственог рада. животним полетом. програме и оперативне планове рада.30 9. почев од редовне наставе. додатних активности и у слободном времену. моралним. односно да расту и развијају се оптимално у складу са својим могућностима. Наставник не делује само својим знањем. Ручак 12. допунског и додатног рада. мотивацију. Веома је важна способност наставника да анализира ученика и да уме да одабере пут у циљу његовог квалитетног вођења.00 до 9. јер делује трајније и комплексније на ученике. Одлазак кући 15.30 6. пропусте у знању које су испољили. да се рекреирају. допунских. погледом на свет. 5. Оцењивање ученика треба да буде развојног карактера. одмора. естетским и физичким квалитетима. Испуњење задатака целодневне наставе захтева проширивање кадровске структуре и интензивније усавршавање наставника за сложено извршавање обавеза. као и мотивисања ученика да се укључују у оне које им највише одговарају. излазака и посета. Редовна настава од 8. већ и целокупном својом личношћу. У том циљу: 1. рекреације и слободног ученичког стварања. према потребама деце и родитеља. задовољавају своје разноврсне потребе и склоности. Редовна настава од 9.30 7.30 до 17. физичко и психичко здравље.

a kući odnose petkom. Pobornici pravdaju svoj stav činjenicom da roditelji svakako rade do 17 časova. . podeljena koliko je dobro to što su deca po ceo dan u školi. pa ih imamo i u Borči i Železniku . ne samo u centru grada. kaže da u normalnim okolnostima deca do polaska kući uspevaju da završe domaće. Đaci u tom uzrastu moraju da se kreću. majka jednog drugaka koji pohađa osnovnu školu na Bežanijskoj kosi u Beogradu. njih opet kada dođu kući sačekaju domaći zadaci. правилна употреба прибора за јело. трпезарије доприноси пријатној атмосфери и добром расположењу ученика приликом обедовања. međutim. треба да допринесу и изграђивању културно-хигијенских навика ученика – одржавање хигијене.. i pored toga što su deca celog dana u školi. znači da nešto ne valja. Препоручљиво је да послове у вези са исхраном организује савет родитеља. узимање хране. посебно опрема. I on se slaže da ponekad mališanima ne ostaje prostora za igru.Dešava se. on više nema vremena ni za igru. правилно држање за столом.Gotovo da nema dana kada sa sinom nešto ne moram da učim. Uvek moramo da završavamo domaće koje tamo nije stigao da uradi. Goran Vilotijević. ma koliko ideja bila lepa. pa su. drugačije i potrebe. Zato su se roditelji u ovom razredu već žalili upravi škole. Jer. jer ispada da provode više vremena sedeći nego ljudi koji rade u kancelariji! .. Sada se odeljenja sa celodnevnom nastavom formiraju i na periferiji. Ako su te situacije česte.. ni za sport . gde će završiti domaće zadatke pod nadzorom učitelja. D.kaže Vilotijević. društvene aktivnosti. Kritičari ističu da. Nastava počinje u osam ili devet. bez obzira na to što svakog dana dolazi kući oko 16 sati. da učiteljica ima 25 učenika i da ne stignu sve da urade. јер су они највише за то заинтересовани. a uvedena je da bi se uskladilo radno vreme roditelja i škole. Knjige i školski pribor deca donose u školu ponedeljkom. i traje do četiri ili pet popodne. ..priča B. vežbamo čitanje. Ili učiteljica zadaje previše zadataka ili je gradivo preteško za dete . direktor OŠ „Banović Strahinja“ iz Beograda. Организација исхране и амбијент. Mišljenja su. ++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++ Radno vreme roditelja je drugačije nego ranije. u praksi se ona često pretvara u svoju suprotnost.. sport. kreativne radionice. Oboje smo očajni. pa je bolje da njihova deca budu bezbedna u školi. EVROPSKA PRAKSA CELODNEVNA nastava je dominantan obrazac obaveznog obrazovanja u gotovo svim evropskim državama. међусобно услуживање.kaže Cvetkovićeva. međutim. Slobodno vreme se koristi za ručak u školskoj trpezariji.

nijednog grada u svetu u kome je postignuta teritorijalna preklopljenost broja dece i kapaciteta osnovnih škola. ali do sada kod nas niko nije anketirao roditelje da li su spremni da učestvuju u troškovima celodnevne nastave. međutim. da imaju obezbeđenu ishranu i da se po povratku kući druže sa ukućanima. zbog malog broja učenika rade u prepodnevnim satima. Nema. Umesto da se u prebukiranim školama nastava organizuje u dve ili tri smene. Celodnevna nastava jeste skuplja od osnovne nastave. a da postoji preopterećenje i nedostatak školskog prostora u perifernim područjima intenzivne stambene izgradnje.Prvaci imaju individualnu koncentraciju i brzinu rada. nebezbednost dece dok sama borave u stanu ili na ulici itd. a da vreme dok su roditelji na poslu provode bez ikakvog nadzora? . Nema sumnje da bi veliki broj roditelja oberučke prihvatio da sufinansira celodnevnu nastavu i da na taj način izbegne sve one probleme koje donosi nastava u smenama: odvođenje u školu i dovođenje deteta iz škole usred radnog vremena. Da li je mali broj učenika stvarno pravi razlog zašto škole u centralnim gradskim opštinama „rade samo pre podne”? Tvrdim da nije i pokušaću to da obrazložim. a uvedena je da bi se uskladilo radno vreme roditelja i škole i na taj način osigurala bezbednost deteta dok su roditelji na poslu. Školski autobus može da koristi žute trake. nema. Postoji obaveza organizovanja celodnevne nastave samo za učenike prvog i drugog razreda (sedam i osam godina) i tou školama koje imaju prostor za to. problem se može rešiti upotrebom školskih autobusa. navedeno je da ove škole. odnosno u jednoj smeni. a škole u centru grada samo „pre podne”.Radmila Dodić. primedbe na celodnevnu nastavu. da se prvo obrate školi. odnosno direktor škole. Njihov rad kontroliše pedagog- psiholog. završavanje domaćih zadataka u kući. februara pod naslovom „Osmoletke u srcu grada rade samo pre podne”. pa je potrebno vreme da se uhodaju. da završe školske zadatke u školi. predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola. U Ministarstvu prosvete ističu da nije bilo većih primedbi na celodnevnu nastavu. odnosno prevozom dece do škole koja ima dovoljno prostora. Veoma redak je slučaj da nastavnik ne radi dovoljno sa decom. Nepravedno je da neke škole na periferiji rade u tri smene. . 2. ako roditelji nisu zadovoljni. ali da imaju organizovanu celodnevnu nastavu. već samo individualnih i da je pravi put.U Beogradu je veoma mali broj učenikaosnovnih škola koji imaju mogućnost da pohađaju celodnevnu nastavu ili produženi boravak. ili u treću smenu oko četiri ili pet sati po podne. kao i javni prevoz. međutim. umesto da kreću u popodnevnu smenu u pola dva. Zar nije bolje da deca provedu sat vremena dnevno u autobusu. ++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++ „Politici”od 11. Zašto u Beogradu to ne bi moglo da se primeni: da školski autobusi ujutro u pola osam prevezu učenike iz opštine Grocka u opštinu Stari grad ili Savski venac i da ih u pet ili pola šest vrate kućama. Osnovne škole „u srcu grada” rade samo pre podne iz nekoliko razloga: 1. Celodnevna nastava je dominantan obrazac obaveznog obrazovanja u gotovo svim evropskim državama.

podsticanje javnog ekološki bezbednog prevoza. odgovarajućim politikama. komercijalni sektor. međutim. lokalna vlast. u toj školi strahuju da bi ova odeljenja mogla biti ukinuta. nego i porodica sa decom. Iskustvo gotovo svih velikih gradova u Evropi pokazuje da gradske vlasti. Roditelji strahuju da bi takva odeljenja mogla biti ukinuta zbog racionalizacije. bezbednost pešaka i njihovo apsolutno pravo na korišćenje trotoara čine centre gradova sve više poželjnim i za stanovanje. Nastava počinje u 8 ili 9. nije ispunjen samo matematikom. Radni dan ove dece. roditelji. srpskim jezikom ili građanskim vaspitanjem. . ograničavanje korišćenja automobila. Već dve godine mališani u ovoj beogradskoj školi rade po posebnom programu. izložbama. Ono što zasigurno ne treba učiniti jeste zatvaranje.U beogradskoj školi “Mika Alas” sprovodi se program celodnevne nastave. za društvene aktivnosti. jer su se u gradskim četvrtima sa pretežno poslovnim prostorom pokazale mnoge disfunkcionalnosti u pogledu urbaniteta i kvaliteta života. Širenje pešačkih zona i javnih površina. Jedna od odlika urbaniteta savremenog grada je „children friendly city” ili „grad i po meri deteta”. U osnovnoj školi "Mika Alas" u Beogradu od prvog do četvrtog razreda ima čak 12 odeljenja celodnevne nastave u kojima deca provode veći deo dana i gde osim obaveznih predmeta imaju vreme za različite kreativne aktivnosti. kao i za redovne posete muzejima. Škole rade samo pre podne i zbog toga što zakoni onemogućavaju organizovanje različitih aktivnosti u školi. bioskopima. I to ne samo mladih poslovnih ljudi. Treba verovati da će gradska uprava razumeti razloge kojima se rukovode savremeni evropski gradovi kada podstiču ovakve programe razvoja. podstiču vraćanje u centralne gradske zone. objašnjava ona. pozorištima. odnosno gašenje osnovnih škola. kaže učiteljica Tanja Golubović. galerijama". To se. u zavisnosti kako roditeljima više odgovara i traje do četiri ili pet po podne. Postoji još jedan valjan razlog za čuvanje objekata osnovnih škola u centru grada. za sportsko-rekreativne manifestacije. na neprofitnom principu. dogodilo 2001. pa su deca prebačena u druge škole i onda su svi zajedno nastavili da rade u dve smene. godine: ministarskim dekretom ugašeno je devet osnovnih škola u Beogradu koje su radile samo „pre podne”. Zbog racionalizacije koju je najavilo Ministarstvo prosvete. nažalost.3. u kojima bi sarađivali uprava škole. organizacije civilnog društva. za razne kreativne radionice za šta se opredele. +++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++ Prednosti celodnevne nastave Izvor: B92 Beograd -. "Svakoga dana između redovnih časova učenici imaju slobodno vreme koje je organizovano i koje koriste za ručak u školskoj trpezariji.

jer takva odeljenja imaju dva učitelja. Direktorka škole "Mika Alas". Svake godine u ovu školu se upiše jedno odeljenje klasične nastave i čak tri celodnevne. velika pažnja posvećena je ambijentalnoj nastavi. oni posle same nastave u odeljenju ostaju i rade sve one zadatke koji su predviđeni njihovom 40-časovnom radnom nedeljom". a s obzirom na sve prednosti. objašnjava Nedeljkovićeva. a kući odnose petkom.Deca u celodnevnoj nastavi engleski jezik uče od prvog razreda. Vesna Nedeljković. Sve domaće zadatke rade u školi. Radno vreme u Srbiji je pomereno. “Pitanja roditelja na Savetu su bila da li će se gasiti celodnevna odeljenja jer se toga plaše. . umesto jednog. ljudi rade od osam do pet. upozorava ona. Međutim. jer u okviru njihovog radnog vremena. francuski od trećeg. i troškovi su veći. pitaju se zašto država ne podstiče širenje ovog vida nastave. Roditelji se boje da bi zbog najavljene racionalizacije i "Mika Alas" mogao da smanji broj ovih odeljenja. neko treba da prihvati tu decu”. uz nadzor učitelja. objašnjava da je poslednjih desetak godina sve više roditelja zainteresovanih za celodnevnu nastavu. Knjige i školski pribor donose u školu ponedeljkom. “Oni imaju puno radno vreme. a s obzirom da se škola nalazi u centru grada.

Related Interests