МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

БЕОГРАД

Методика наставе Математике 2

Семинарски рад

ДЕТЕРМИНАНТЕ

Милка Димић
Бр. Индекса 474/06

Шабац, 2008. године

1

Садржај

УВОД 1

1. ДЕТЕРМИНАНТЕ ДРУГОГ РЕДА 2
1.1. Дефиниција и израчунавање вредности 2
1.2. Примери 3

2. ДЕТЕРМИНАНТЕ ТРЕЋЕГ РЕДА 10
2.1. Дефиниција 10
2.2. Парна и непарна места 10
2.3. Субдетерминанте 11
2.4. Кофактори 12
2.5. Лапласов кључ 12
2.6. Примери 13

3. ДЕТЕРМИНАНТЕ ЧЕТВРТОГ РЕДА 16
3.1. Примери 17

4. ОСОБИНЕ ДЕТЕРМИНАНТИ 18
4.1. Примена особина 21

Литература 23

2

године испитујући решења система линеарних једначина. а у међувремену је Леибницово откриће пало у заборав. Jacobij). 3 . J. Детерминанте се широко примјењују у математици тек након Јакобија (K. F. године дао правила решавања једначина помоћу детерминаната. Leibniz) 1693. Gauss). Али касније се за откри- вача детерминанти сматра Грамер (G. Cramer) који је 1750. детерминанте 2-ог или 3-ег реда): Детерминанте је први открио и проучавао Лајбниц (G. Назив детерминанте увео је у математику Гаус (K. W. и то је детерминанта n-тог реда (тако постоје нпр.УВОД Детерминанта је у математици израз представљен квадратном шемом у којој је поређано n2 чланова у n врста и n колона.

ДЕТЕРМИНАНТЕ ДРУГОГ РЕДА Ако је дат систем две линеарне једначине са две непознате a11 x  a12 y  b1 a 21 x  a 22 y  b2 методом супротних коефицијената из овог система се могу елиминисати y. Упоређивањем имениоца a11 a 22  a 21 a12 са коефицијентима уз a11 a12 непознате написаним у истом распореду као у датом систему тј. a12 .1.1. може се a 21 a 22 закључити да од производа елемената који леже на једној дијагонали треба одузети производ елемената који леже на другој дијагонали. Лако је уочити да су имениоци у оба обрасца исти и да су састављени само од коефицијената уз непознате у датом систему једначина. a 21 a 22 Бројеви a11 и a12 формирају I врсту // a 21 и a 22 // II врсту // a12 и a 21 // I колону // a12 и a 22 // II колону // a11 и a 22 // главну дијагоналу // a 21 и a12 // споредну дијагоналу Па се може рећи: 4 . a 21 и a 22 могу се написати a11 a12 у ознаци која се зове детерминанта и њена вредност је једнака a 21 a 22 a11 a 22  a 21 a12 . Тако се детерминанте другог реда дефинишу следећим обрасцима: a11 a12 = a11 a 22  a 21 a12 . 1. односно x и добити једначине ( a11 a 22  a 21 a12 ) x  b1 a 22  b2 a12 ( a11 a 22  a 21 a12 ) y  a11b2  a 21b1 Уз услов да је a11 a12  a 21a12  0 из добијених једначина могу се израчунати x и y по обрасцу b a  b2 a12 a b  a 21b1 x  1 22 y  11 2 a11 a 22  a 21 a12 a11 a 22  a 21 a12 Добијени обрасци нису згодни за памћење. Дефиниција и израчунавање вредности Коефицијенти на почетку датог система a11 .

x  2y + 8 = 0. слободним члановима b1 и b2. D1 и D2 a11 a12 a11 a 22  a 21 a12 = =D a 21 a 22 b1 a12 b1 a 22  b2 a12 = = D1 b2 a 22 a11 b1 a11 b2  a 21b1 = = D2 a 21 b2 D1 D па се обрасци за решење система могу написати x  . 1. y  2 . где се детерминанта D D у имениоцу назива детерминантом система а детерминанте у броиоцима се добијају из детерминанти система тако што се коефицијенти уз непознату која се тражи замене т. Примери I Помоћу детерминанти решити следеће системе једначина: 1. 3x + y + 3 = 0 Р е ш е њ е: x  2y =  8 3x + y =  3 1 2 D  1  1  3  ( 2)  1  6  7 3 1 8 2 D1   1  ( 8)  ( 3)  ( 2)  8  6  14 3 1 1 8 D2   3  1  3  ( 8)  3  24  21 3 3 D1  14 D2 21 x   2 y  3 D 7 D 7 2.Детерминанта другог реда се израчунава тако што се од производа елемената на главној дијагонали одузме производ елемената на споредној дијагонали. 3x + y = 2. 7x + 3y = 4 Р е ш е њ е: 5 . На основу дефиниције детерминанте другог реда сви изрази који се појављују у решењу система b a  b2 a12 a b  a 21b1 x  1 22 y  11 2 a11 a 22  a 21 a12 a11 a 22  a 21 a12 се могу писати у облику детерминанте другох реда који се могу означити симболима D.з.3.

2x + 4y = 0. 3x  5y + 19 = 0 Р е ш е њ е: Систем се прво напише x  2y =  7 3x  5y =  19. а затим се израчунају детерминанте. x  2y + 7 = 0. 3x  y = 0 6 . 3x + y = 2 7x + 3y = 4 3 1 D 97  2 7 3 2 1 D1   64  2 4 3 3 2 D2   12  14  2 7 4 D1 2 D2  2 x  1 y   1 D 2 D 2 3. 2x + 3y = 1 Р е ш е њ е: 2x + 4y = 0 2x + 3y = 1 2 4 D  6  8  2 2 3 0 4 D1  04  4 1 3 2 0 D2   2  0  2 2 1 D1 4 D2  2 x   2 y  1 D 2 D 2 5. 1 2 D  5  6  1 3 5 7 2 D1   35  38  3  19 5 1 7 D2   19  21  2 3  19 D1  3 D2 2 x   3 y  2 D 1 D 1 4. x + 2y = 3.

Р е ш е њ е: x + 2y = 3 3x  y = 0 1 2 D  1  6  7 3 1 3 2 D1   3  0  3 0 1 1 3 D2   0  9  9 3 0 D1  3 3 D2  9 9 x   y   D 7 7 D 7 7 x3 7 II 1. Наћи решење једначине 0 23 / 2 x3/ 2 Р е ш е њ е: x 3 / 2  x 3 / 2  23 / 2  23 / 2  0 x3  8 = 0 (x  2)(x2 + 2x + 4) = 0 x2=0  x2 + 2x + 4 = 0 2 4  16  2  2 i 3 x1  2 x2 / 3    1  i 3 2 2 7 . Наћи x ако је 0 1 2 7 Р е ш е њ е: 2x  7 = 0 смена x y 3 2 7 3 2 y 7 0 2 7y3  7  0 7( y 3  1)  0 y3 1  0 ( y  1)( y 2  y  1)  0 y 1  0 y2  y 1  0 1 i 3 y1  1 y2 / 3  2 7 1 i 3 7 x1  3 x1 / 2  3 2 2 2 x3/ 2 23 / 2 2.

Решити једначину: а)  0. x x 9 3x 7 3. б)  0. в) 3 x x 2 x2 x2 3 0 3 5x Р е ш е њ е: а) x xx x  3  ( 9)  0 x  27  0 3 ( x  3)( x 2  3 x  9)  0 x30  x 2  3x  9  0 x1  3 x2 / 3  3  9  36 3  3 i 3 3 2  2  2 1 i 3   Р е ш е њ е: б) x 2  3 x  2  7  0 14 3 x 3  14  0 смена x  t 3 3 14 3 3 t  14  0 3 14 t 3  14  0 14(t 3  1)  0 t3 1  0 (t  1)(t 2  t  1)  0 t 1  0  t2  t 1  0 1  i 3 t1  1 t2 / 3  2 14  1  i 3 3 14 x1  3 x2 / 3   3 2 3 Р е ш е њ е: в) 5 x  x 2  3  (3)  0 9 5x 3  9  0 смена x  t 3  5  9 5  t3  9  0  5  9t 3  9  0 9 (1  t 3 )  0 1 t3  0 (1  t )(1  t  t 2 )  0 8 .

Одредити све вредности х за које је дата детерминанта  0. 1 x2 Р е ш е њ е: x 2  x 2  1  (1)  0 x4 1  0 x 4  2x 2  1  2x 2  0 ( x 2  1) 2  2 x 2  0 ( x 2  1  x 2 )( x 2  1  x 2 )  0 x2  x 2 1  0  x2  x 2 1  0 2 (1  i ) 2 ( 1  i ) x1 / 2  x3 / 4  2 2 1 a 2 2 a  1 III Доказати да је: 1.  a   1  a 2 a a  1  1 Р е ш е њ е:  a     a    2  2   a  a 2  1 a    4   a 2 1 a2  2     2  a 2 2 1  1 a2  2     a   a  a 1 a 2 2a 2. 1 t  0  t 2  t 1  0 1 i 3 t1  1 t1 / 2  2 9 1 i 3 3 9 x1   3 x2 / 3   5 2 5 x2 1 4.  sin 2 x cos x 1 Р е ш е њ е: 11  cos x  cos x  1  cos2 x  sin2 x  cos2 x  cos2 x  sin2 x 9 .  (1  a 2 ) 2 2a 1 a2 Р е ш е њ е: (1  a 2 )  4a 2  1  2a 2  a 4  4a 2 1  2a 2  a 4  (1  a 2 ) 2 cos x  sin x 3. 1 sin x cos x Р е ш е њ е: cos x  sin x (sin x)  cos2 x  sin2 x  1 1 cos x 4.

    2 ax b 3. Испитати за које вредности  једначина  3 x 0 има реалне корене.     2. b cx 10 . Показати да једначина 0 има увек реалне корене. x2  IV 1. Реши неједначине: x 1 1 а) 0 x2 x2 Р е ш е њ е: (x  1)(x  2)  (x  2)  0 x2  2x  x  2  x  2  0 x4  4x  0 +  + x(x  4)  0 0 4 x x1  0 x2  4 0x 4 5(1  x ) 3(1  x ) б) 0 x3 x3 Р е ш е њ е: 5(1 + x)(x  3)  3(1  x)(x  3)  0 5(x  3 + x2  3x)  3(x + 3  x2  3x)  0 5(x2  2x  3)  3(x2  2x + 3)  0 5x2  10x  15 + 3x2 + 6x  9  0 8x2  4x  24  0 / : 4 2x2  x  6  0 3  1  1  48 1  7  2 x1 / 2    4 4 Знак f-је y  2x2  x  6 2 +  + 3 0 2 x  2  3 Решење једначине x    . Р е ш е њ е: ( x  2)(3  x)   2  0 3x  x 2  6  2 x   2  0  x 2  5x  6   2  0 Квадратна једначина ax2  bx  c  0 има реалне корене за b2  4ac  0 25  4(6  2)  0 1 1 25  24  42  0   + 2 2 1  4  0 (1  2)(1  2)  0 1 + +  1 1 1  2   1+  + + 2 2 1 1      2 2 2.

Р е ш е њ е: (a  x)(c  x)  b2  0 ac  ax  cx  x2  b2  0 x2  (a  c)x  ac  b2  0 D  (a  c)2  4(ac  b2)  a2  2ac  c2  4ac  4b2 D  a2  2ac  c2  4b2 D  (a  c)2  4b2  0 4. чији елементи могу бити бројеви. Показати да је x x sin  sin 2 2  cos x x x cos cos 2 2 1 x x cos sin tg x 0 2 2 x x sin x cos x sin cos 2 2 x x  sin sin Р е ш е њ е: Како је 2 2  x x cos cos 2 2 x x x x x x  x sin cos  sin cos  2 sin cos  sin 2    sin x 2 2 2 2 2 2  2 x x cos sin 2 2  cos 2 x  sin 2 x  cos 2  x   cos x x x 2 2  2 sin cos 2 2 tg x 0 sin x  cos x  tg x  0  cos x   sin x sin x cos x cos x sin x  cos x  sin 2 x  cos 2 x  1 cos x sin x 2. функције итд. од четири врсте и четири колоне су детерминанте четвртог реда. вектори.1. . су детерминанте квадратног облика. Детерминанте формиране од три врсте и три колоне су детерминанте трећег реда. . Дефиниција Детерминанте са истим бројем брсте и колона. . . Приликом решавања система од три једначине са три непознате појављује се потреба да се од шема облика 11 . а од n врста и n колона детерминанте n-тог реда. ДЕТЕРМИНАНТЕ ТРЕЋЕГ РЕДА 2.

елемент а23 се налази: у II врсти и III колони Ако саберемо редни број врсте са редним бројем колоне посматраног елемента. Тако на пример. Изоставимо врсту и колону у којој се тај елеменат налази: a11 a12 a13 a 21 a 22 a 23 a31 a32 a33 Преостаће нам четири елемента a11 a12 a31 a32 од који можемо начинити једну детерминанту другог реда 12 . Међу- тим.2. a11 a12 a13 I a 21 a 22 a 23 a31 a32 a33 праве изрази облика II a11 ( a 22 a33  a32 a 23 )  a12 ( a 21 a33  a31 a 23 )  a13 (a 21a32  a31 a 22 ) Изложићемо Лапласов кључ помоћу кога се из шеме (I) може добити израз (II). на пример а23. субдетермина- нте и кофактори. Или на пример. Парна и непарна места У шеми (I) бројаћемо врсте одозго на доле. Субдетерминанте (минори) Уочимо у шеми (I) било који елеменат. потребно је претходно објаснити шта су парна и непарна места. а колоне с лева на десно. елеменат а11 који се налази у I врсти и I колони је на парном месту јер је 1 + 1 = 2. итд.3. У случају елеме- нта а23 биће: 2 + 3 = 5 Како је 5 непаран број кажемо да се елеменат а23 налази на непарном месту. а непарна са . добићемо један природан број који може бити паран или непаран. Овај кључ је универзалан и може се применити на детерминанте било којег реда. 2. Ако парна места означимо са +. распоред парних и непарних места у шеми (I) изгледа овако          2.

2. Можемо рећи: Субдетерминанту неког елемента добијамо тако што испустимо врсту и колону у којој се он налази и од преосталих елемената формирамо детерминату. За обележавање кофактора употребљава се такође и ознака Аij где i означава врсту а ј колону у којој се налази елемент чији је то кофактор. .5. D (а12) = . Ако је уочени елемент на парном месту кофактор је исто што и детермина- нта. 2о. На пример кофактори елемента прве врсте су: a 22 a 23 a 21 a 23 a 21 a 22 А (а11) = . А (а13) = a32 a33 a 31 a 33 a 31 a 32 На тај начин сваком елементу шеме (I) одговара један кофактор. . Кофакторе означавамо са А(. У загради долази елемент чији је то кофа- ктор. a11 a12 a 31 a 32 Ову детерминанту називамо субдетерминантом или минором елемента а23 и и озна- чавамо је са D (а23): a11 a12 D (а23) = = а11 а32  а31 а12 a 31 a 32 На пример субдетерминанте елемената прве врсте су a 22 a 23 a 21 a 23 a 21 a 22 D (а11) = . под кофактором подразумевамо одговарајућу субдетерминанту са промењеним знаком. 1о.4. ). D (а13) = a32 a33 a 31 a 33 a 31 a 32 На тај начин сваком елементу шеме (I) одговара једна субдетерминанта. Лапласов кључ Лапласова дефиниција детерминанте гласи: Под детерминантм дате квадратне шеме бројева подразумевамо збир прои- звода из елемената једне врсте (или једне колоне) и њихових кофактора. 13 . Ако је уочени елемент на непарном месту. Н а п о м е н а. А (а12) = . 2. Кофактори У датој квадратној шеми (I) уочимо било који елемент и формирајмо њему одговарајућу субдетерминанту.

На пример. Решити једначину 14 . 2. Примери 1. Дакле. детермината III реда је одређена обрасцем: a11 a12 a13 a 22 a 23 a a 23 a a 22 a 21 a 22 a 23  a11  a12 21  a13 21  a32 a33 a31 a33 a31 a32 a31 a32 a33  a11 ( a 22 a33  a32 a 23 )  a12 ( a 21 a33  a31a 23 )  a13 (a 21a32  a31 a 22 )  a11 a 22 a33  a11 a32 a 23  a12 a 21a33  a12 a31a 23  a13 a 21a32  a 23 a31a 22 До истог овог резултата се долази. Израчунати детерминанту 1 2 4 4 5 6 3 1 2 Р е ш е њ е: 1 2 4 5 6 4 6 4 5 4 5 6  1  2  3 1 2 3 2 3 1 3 1 2  (10  6)  2(8  18) + 3(4  15) = = 4  2  (10) + 3  (11) = = 4 + 20  33 = = 9 2. имаћемо: a11 a12 a13 a 21 a 22 a 23  a11  A(a11 )  a12  A(a12 )  a13  A(a13 ) a31 a32 a33 тј.6. ако се Лапласов кључ примени на било коју врсту или колону. ако Лапласов кључ применимо на елементе прве врсте шеме (I). и код детерминанте трећег реда много је лакше запамтити поступак (кључ) помоћу кога се из симбола: a11 a12 a13 (I) a 21 a 22 a 23 a 31 a 32 a 33 може добити израз (II) a11 a 22 a 33  a11 a32 a 23  a12 a 21a 33  a12 a 31a 23  a13 a 21a32  a 23 a31a 22 него запамтити сам израз (II).

a x 1 x b 1 0 a b 1 Р е ш е њ е: b 1 x 1 x b a  x  0 b 1 a 1 a b a(b  b)  x(x  a) + bx  ab = 0 x2 + ax + bx  ab = 0 /  (1) x2  (a + b)x + ab = 0 ab (a  b) 2  4ab a  b  ( a  b) a x1 / 2    2 2 b x1  a x2  b 3. Р е ш е њ е: a) 1 2 3 1 2 3 2 3 1 3 1 2  1  2  3 3 1 2 1 2 3 2 3 1  (1  6) + 2 (3  4) + 3 (9  2)  5  2 + 21  14 б) 1 2 3 1 2 2 3 2 1 3 1 2  1  3  2 3 1 3 1 1 2 2 3 1  1(1  6) 3 (2 9) + 2 (4 3)  1(5) 3 (11) + 2 (7)  5 + 33 14  14 в) 1 2 3 1 2 3 1 2 3 1  1 + 22(2) + 333  213  321  13(2) 2 3 1 2 3  1  8 + 27  6  6 + 6  14 4. 3 1 2 б) развијањем по елементима било које колоне. Израчунати детерминату 1  2 3 а) развијањем по елементима било које врсте. 2 3 1 в) по Сарусовом правилу. Израчунати детерминанте: а) б) 2 1 1 1 1 1 1 2 1 sin  sin  sin  1 1 2 cos  cos  cos  15 .

a b 1 2 3 0 1 2 0 Р е ш е њ е: Развијањем детерминанте по III колони добија се детерминанта другог реда. Р е ш е њ е: а) 2 1 1 1 2 1  8 11 2  2  2  4 1 1 2 б) 1 1 1 sin  sin  sin   sin  cos   sin  cos   sin  cos   cos  cos  cos   sin  cos   sin  cos   sin  cos   sin(   )  sin(    )  sin(   ) 5. Колика је вредност дате детерминанте за разне вредности параметра а и b. Одредити х тако да вредност дате детерминанте буде нула: а) б) x 2 3 1 2 3 3 1 2 2 4 x 1 3 4 1 3 1 Р е ш е њ е: а) x 2 3 3 1 2  4 x  27  4  3  6 x  0 1 3 4 2x  44  0 2x  44 x   22 б) 1 2 3 2 4 x  4  18  2 x  12  3 x  4  0 1 3 1 x + 6 = 0 x   6 x6 6. 16 . Одредити вредност параметра  тако да вредност дате детерминанте буде 1. a b 1 2 3 2 3 0  1  1  (4  3)  1 1 2 1 2 0 7.

ДЕТЕРМИНАНТЕ ЧЕТВРТОГ РЕДА Нека је дата квадратна шема од 16 елемената a11 a12 a13 a14 a 21 a 22 a 23 a 24 (I) a31 a32 a33 a34 a 41 a 42 a 43 a 44 Знамо шта су парна и непарна места. 1  1  2 1  1 1  1  2 Р е ш е њ е: 1  1  2  3  1 19  1 11 1  1   3  4          1 9 2 2 4  1  3     2 4  9   2    0  4             0     3 1  0  2 3   2 8. Решити једначину x 1 1 0 1 x 1 0 0 1 1 x 1 Р е ш е њ е: (x  1)3  (x  1)  (x  1) = 0 (x  1)3  2(x  1) = 0 (x  1) ((x  1)2  2) = 0 (x  1) (x2  2x + 1  2) = 0 (x  1) (x2  2x  1) = 0 x1=0  x2  2x  1 = 0 2 8 x1  1 x2. За случај дате квадратне шеме (I) њихов распоред изгледа овако: 17 .3   1 2 2 3.

. итд a 42 a 43 a 44 a 41 a 43 a 44 Кофактори си исто тако детерминанте трећег реда: a 22 a 23 a 24 a 21 a 23 a 24 А(a11) = a 32 a 33 a 34 . D(a12) = a31 a 33 a34 . детерминанта VI реда помоћу детерминанти V реда. на пример. На исти начин. применом Лапасовог кључа. Израчунати дату детерминанту развијањем по елементима неке врсте (или неке колоне): 1 2 3 1 2 1 2 3 D 1 1 2 2 3 2 1 1 Р е ш е њ е: Развијањем по. D(a12) =  a 31 a 33 a34 . 3. . итд a 42 a 43 a 44 a 41 a 43 a 44 Помоћу Лапласовог кључа можемо детерминанту IV реда дефинисати на осам начина. елементима прве врсте детерминанта IV реда D се дефинише помоћу детерминанти III реда (Лапласовим кључем). Користећи се напред уведеним озна-кама можемо то написати на следећи начин. . тј. 1 2 3 2 2 3 2 1 3 2 1 2 D  1 1 2 2  2  1 2 2  3 1 1 2  1  1 1 2 2 1 1 3 1 1 3 2 1 3 2 1 18 .1.                 Субдетерминанте су овде детерминанте III реда: a 22 a 23 a 24 a 21 a 23 a 24 D(a11) = a 32 a33 a34 . У свих осам случајева ако се рачун изведе до краја добија се исти резултат. дефинише се детерми- нанта V реда помоћу детерминанти IV реда. можемо га применити на било коју врсту и колону. . Н а п о м е н а. a11 a12 a13 a14 a 21 a 22 a 23 a 24  a11  D (a11 )  a12  D (a12 )  a13  D (a13 )  a14  D (a14 ) a 31 a32 a33 a 34 a 41 a 42 a 43 a 44  a 21  D ( a 21 )  a 22  D (a 22 )  a 23  D (a 22 )  a 24  D (a 24 ) итд. . . итд. Примери 1.

Помоћу дате детерминанте D направићемо једну нову детермина- нту D. Једини елементи који остају на својим местима су елементи главне дијагонале. а нова детерминанта изгледа као да је настала од дате детерминанте ро- тацијом око главне дијагонале. Свака од добијених детерминати III реда се може Лапласовим кључем дефи- нисати помоћу детерминанти II. Пошто колоне увек могу да постану врсте. a b c 1 1 2 1 0 D 3 5 2 0 1 7 3 0 Р е ш е њ е: До вредности детерминате најлакше се долази развијањем по еле- ментима III колоне (јер има највише нула). b и c. I особина. или (што је лакше или мањег обима) озрачу- нати примено. или је она транспонована детерминанта у односу на дату. За ову нову детерминанту кажемо да је настала транспозицијом дате детерминанте. П р и м е д б а. Колика је вредност дате детерминанте за разне вредности параметара a. а самим тим врсте ће постати колоне. Ова правила ћемо показати на детерминантама трећег реда. Сaрусовог правила: D = (2 + 3  8  12  2  2) 2  (4  3 + 12 + 18  4 + 2) + 3 (2 + 6 + 6  9 + 8 + 1)  1  (2 + 4  6 6  8 + 1) D =  23  2  21 + 3  14  1  (13) D =  23  42 + 42 + 13 D =  10 2. Ако обе детерминанте развијемо по било којој врсти или колони и упоре- димо добијене вредности видећемо да су једнаки. ОСОБИНЕ ДЕТЕРМИНАНТИ Изложићемо известан број једноставних правила која су корисна приликом рада са детерминантама и која се могу лако проверити развијањем детерминанте помоћу Лапласовог кључа. све особине детер- минанти важе како за врсте тако и за колоне. 1 2 1 D  1  3 5 2   (15  21  4  5  14  18)  5 1 7 3 4. Према томе можемо писати: a11 a12 a13 a11 a 21 a31 a 21 a 22 a 23  a12 a 22 a32 a31 a32 a33 a13 a 23 a 33 Ово правило исказано речима гласи: Транспозицијом се вредност детерминанте не мења. Помоћу дате детерминанте начинимо једну нову детерминанту на тај начин што ћемо узајамно разменити две врсте (или две колоне). Ако обе детерми- 19 . али она важе уопште за детерминанте било ког реда. на тај начин што ћемо узети да нам колоне буду врсте. II особина.

IV особина. ако је прва врста помножена са k имаћемо: ka11 ka12 ka13 a 22 a 23 a 21 a 23 a 21 a 22 a 21 a 22 a 23  k a11  k a12  k a13  a32 a33 a31 a33 a31 a32 a31 a32 a33  a a 23 a a 23 a a 22   k  a11  22  a12  21  a13  21    a32 a33 a31 a33 a31 a32  a11 a12 a13  k  a 21 a 22 a 23 a31 a32 a33 Из овог разматрања извлаче се следећа правила: a) Детерминанта се множи бројем тако да се тим бројем помноже елементи једне врсте (односно колоне). ако измењамо другу и трећу врсту биће: a11 a12 a13 a11 a12 a13 a 21 a 22 a 23  a31 a32 a 33 a 31 a 32 a 33 a 21 a 22 a 23 Ово правило исказано речима гласи: Детерминанта мења знак ако две врсте (односно колоне) међусобно промене места. б) Заједнички фактор елемента једне врсте (односно колоне) може се изнети изван детерминанте. На пример. вредност детер- минанте је нула. III особина. а која је очигле- дно једнака са датом. Нека је D вредност детерминанте која има две једнаке врсте (или колоне). Тако оформљену детерминанту ћемо развити баш по оној врсти (односно колони) која је помножена бројем k. Скупљање ћемо извршити баш по оној истој врсти (односно колони) по којој смо је и развијали. На пример. а израз који остаје у загради поново ћемо скупити у детерминанту.нанте израчунамо и упоредимо резултате видећемо да имају исту апсолутну вред- ност. али по знаку се разликују. Ако разменимо међусобно те две једнаке врсте (односно колоне) добићемо нову детерминанту чија је вредност према претходном правилу D. Помоћу дате детерминанте начинимо једну нову детерминанту на тај начин што ћемо помножити елементе једне врсте 8односно колоне) неким бројем k. Према томе је: D = D D+D=0 2D=0 / :2 D=0 Ово правило исказано речима гласи: Ако су у детерминанти две врсте (односно колоне) једнаке. 20 . извући k испред заграде.

Нека је дата једна детерминанта код које су елементи једнe врсте (или колоне) збирови од два сабирка. вредност детерминанте је нула. VI особина. На пример. Фактор пропорционалности нека је k. Показаћемо да се тада детерминанта распада на збир од две детерминанте. V особина. На пример. нека су елементи друге колоне збирови од два сабирка. ако су елементи треће врсте пропорциона- лни са елементима прве врсте имаћемо: a11 a12 a13 a11 a12 a13 a 21 a 22 a 23  k a 21 a 22 a 23  k 00 ka11 ka12 a13 a11 a12 a13 Према томе имамо следеће правило: Ако су елементи једне врсте пропорционални са одговарајућим елементима неке друге врсте. Тада ће бити: a11 a12   12 a13 a 21 a 22   22 a 23  a 31 a 32   23 a13 a 21 a 23 a11 a13 a11 a13  (a12   12 )   ( a 22   22 )   (a 23   23 )   a 31 a 33 a 31 a 33 a 21 a 23 a 21 a 23 a a13 a a13   a12   a 22  11  a 23  11  a31 a 33 a31 a 33 a 21 a 23 a 21 a 23 a11 a13 a11 a13   12    22    23   a31 a 33 a 31 a 33 a 21 a 23 a11 a12 a13 a11  12 a13  a 21 a 22 a 23  a 21  22 a 23 a31 a32 a 33 a11  12 a13 Према томе је: a11 a12   12 a13 a11 a12 a13 a11  12 a13 a 21 a 22   22 a 23  a 21 a 22 a 23  a 21  22 a 23 a 31 a 32   23 a33 a31 a 23 a33 a31  23 a33 21 . Нека је дата једна детерминанта код које су елементи једне врсте пропорционални са одговарајућим елементима неке друге врсте. па је према правилу III вред- ност ове детерминанте нула. или код којих су елементи једне колоне пропорционални са одговарајућим елементима неке друге колоне. или ако су елементи једне колоне пропорционални са одговарају- ћим елементима неке друге колоне. Ако на ову детерминанту применимо правило IV б и заједнички фактор k изнесемо изван детерминанте. у детерминанти ћемо онда имати две једнаке врсте (односно колоне).

Показаћемо да се вредност детерминанте оваквом трансформацијом не мења.Овде је ова особина показана за елементе друге колоне. ако елементима треће врсте додамо одговарајуће елементе прве врсте помножене са k имаћемо: a11 a12 a13 a11 a12 a13 a11 a12 a13 a 21 a 22 a 23  a 21 a 22 a 23  a 21 a 22 a 23  a31  ka11 a32  ka12 a33  ka13 a31 a32 a33 ka11 ka12 ka13 a11 a12 a13 a11 a12 a13  a 21 a 22 a 23 0 a 21 a 22 a 23 a 31 a32 a33 a31 a32 a 33 Према томе. Помоћу дате детерминанте начинимо једну нову детерминанту на тај начин што ћемо елементима једне врсте додати одговарајуће елементе неке друге врсте помножене неким бројем. На пример. Исто важи и за колоне. Примена особина Коришћењем VII особине направити што више нула у првој колони и затим развити детерминату по првој колони: 1. ако код неке детер- минанте n-тог реда успемо у једној врсти (или колони) да напра-вимо n  1 нулу. Ово ћемо показати на неколико примера.1. Ова VII особина се много користи код детерминанти вишег реда за олакшавање њиховог израчунавања прављењем нула. имамо следеће правило: Вредност дтерминанте се не мења ако елементима једне врсте додамо одговарајуће елементе неке друге врсте помножене неким бројем. Н а п о м е н а. 1 a a2 1 a a2 1 b b2  0 ba b2  a2  1 c c2 0 ca c2  a2 ba b2  a2 ba (b  a )(b  a )   ca c2  a2 ca (c  a )(c  a ) 1 ba  (b  a )(c  a )   (b  a ) (c  a ) (c  b) 1 ca 2. 22 . Уколико има више нула у некој детерминанти. Можемо рећи: Ако су елементи једне врсте или колоне збирови од два сабирка онда је и детерминанта једнака збиру две детерминанте (од којих свака садржи по један сабирак). утолико је лакше израчунати њену вредност. њено изра- чунавање се своди на израчунавање само једне детерми-нанте реда n  1. VII особина. на пример. 4. међутим она важи за било коју врсту или колону.

Израчунати дате детерминанте „прављењем“ нула у I колони. a) б) 1 2 1 3 1 2 0 2 3 2 2 1 2 2 1 1 D1  D2  1 3 2 1 3 2 1 2 4 2 2 4 1 1 2 3 Р е ш е њ е: а) 1 2 1 3 4 1 8 0 13  16 0 4 1 8 13  16 D1   1 3 2  1 3 2   0 1 3 2 24  28 6 6  16 0 24  28 0 6 6  16 13 3 1 3      ( 4  24)   20 24 4 8 4 б) 1 2 0 2 1 2 0 2 6 1 5 2 2 1 1 0 6 1 5 D2    4 1 4  3 2 1 2 0 4 1 4 1 2 1 1 1 2 3 1 1 2 1 6 1 5 0 13  11 13  11 13 11  4 1 4  0 9 8   9 8 9 8 1 2 1 1 2 1 2 11   16  11  5 1 8 Литература 23 . 1 2 1 1 2 1 5 1 2 1 3  0 5 1   7 2 1 3 4 2 0 2 1 3. 1 2 3 1 1 2 3 1 3 4 1 2 1 2 3 0 3 4 1   3 1 3  1 1 2 2 0 3 1 3 8 8 2 3 2 1 1 0 8 8 2 3 4 1 12 13 12 13 10 10  12 13 0      30  20  10  14  16 2 3 2 3  14  16 0 4.

.edu. 2003. Научна књига Београд. 6. Балетић В. Београд. изд. 2005.1.. Економски факултет... Збирка задатака из математика.. Станојевић Ј. http://www. Београд. Економски факултет.. изд. Математика. 6.vets. 6. Научна књига. Академска мисао. Аздејковић Д. Самиздат.pdf 24 .. 1996. Београд... Београд.net/pdf2/-matrice. 2. Боричић Б. 1992. изд. 2006.dkorunic. 5...yu/im/HTML/2. Ивовић М. Извори 1. Виша математика. 4. Боричић Б. Белајчић Д.. Миличић М. Виша математика. Малешевић Ј. Нови Сад. Малешевић Ј.. Ивовић М. Виша математика.html 2.2... 2004. Малешевић Ј. 5. 3. Збирка решених задатака из више математике. Виша математика – Детерминанте и матрице. http://www.

Related Interests