You are on page 1of 17

UFIS – 7.

Predavanje

URBANA REKREACIJA / osnovni pojmovi
REKREACIJA
URBANA REKREACIJA
REKREATIVNE POTREBE
REKREATIVNE AKTIVNOSTI
REKREATIVNI PROSTORI
TURIZAM I REKREACIJA
REKREATIVNI PROSTORI / definisanje

__________________________________________________________________________________

REKREACIJA (prema J.ZIvkovicu)

/ kao aktivnost covjeka: je stanje ljudskog organizma – proces psiho-fizicke regeneracije kojom se
ostvaruje stanje rekreativnosti nasuprot pssihofizickog zamora
/ kao dio budzeta vremena – slobodno vrijeme

RE (ponovo) + CREARE (stvarati)

Rekreacija predstavlja kompleks psihofizicke regeneracije ljudi prisutne u svakom vremenu i prostoru
gdje covjek zivi i boravi, a uslov i sredstva da se to postize su:
1. Odgovarajuce aktivnosti
2. Svojstva prostora u kome se realizuje

__________________________________________________________________________________

URBANA REKREACIJA – proces psihofizickog regenerisanja covjeka u urbanoj sredni kroz:
1. Obnavljanje i poboljsanje psihofizicke ravnoteze u organizmu – odmor, regeneracija
2. Svestran razvoj licnosti – kreativni, intelektualni
3. Obogacivanje sadrzaja zivljenja u gradu – zabava, razonoda
4. Postizanje prijatnih osjecaja i dozivljaja u gradu

Urbana rekreacija je jedna od osnovnih funkcija zivljenja u gradu koju covjek ostvaruje:
1. Upraznjavanjem rekreativnih aktivnosti
2. Koriscenjem rekreaativnih sadrzaja i prostora u urbanoj sredini
3. Pod povoljnim uticajima svojstva tih prostora u gradu na njega kao biolosko i psiholosko bice

CIljevi urbane rekreacije su:
ODMOR, REGENERACIJA, RAZONODA, SVESTRANI RAZVOJ LICNOSTI

Rekreacia se odvija u slobodno vrijeme u pauzi na radu namijenjenoj toj aktivnosti ili u terminima
slobodnog vremena van posla. Odmor i razonoda su takodje oblici rekreacije, kao obogacenje
covjekovog bica ili potrebe za drugacijim oblicima druzenja i okupljanja.

__________________________________________________________________________________

u rubnoj zoni . zeleni koridori. neorganizovane Klasifikacija rekreativnih aktivnosti: 1.rekreacija prema vrsti motivisanosti (fitnes za korigovanje fizickog izgleda) -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- REKREATIVNI PROSTORI -su svi gradski prostori koji sluze rekreaciji: 1. sekundarnog koriscenja /nacin povezivanja sa ostalim sadrzajima u gradu: samostalni. Koji sluze za odvijanje rekreaticnih aktivnosti i sadrzaja 3. Prema sadrzaju i karakteru: individualne.rekreacija sportskog rekreativnog karaktera – tenis i drugi popularni sportovi . gradski. upraznjavanje rekreativnih aktivnosti __________________________________________________________________________________ REKREATIVNE AKTIVNOSTI su sve aktivnosti koje sluze reekreaciji. grupne. setalista /stepen pristupacnosti: privaatni(baste) polujavni(specijalni kursevi ili promotivni kursevi raznih sportova) javni(programi za sportsko rekreativne aktivnosti. biciklisticke staze) /osnovna planirana namjena: primarnog. djecija igralista. gradske sume. trgovi. centri zabave i slobodnog vremena /otvoreni: parkovi i baste. promjena sredina. prema kategoriji korisnika: . sportski tereni na otvorenom.koji odgovarajucim svojstvima doprinose zadovoljavanju rekreativnih potreba covjeka u urbanoj sredini -Mogu biti: /zatvoreni: kupalista. trim staze. ektezivnog koriscenja /stepen privlacnosti: regionalni. visenamjenski /stepen rekreativnog koriscenja: intezivnog. dinamicnost. razlicit stepen prostorne relevantnosti. ukoliko su slobodno izabrane i ukoliko se realizuju u slobodno vrijeme Organizacija aktivnosti: organizovane.odgovarajuce locirani.. ili zatvorenog tipa uz naknadu koriscenja . integrisani. kontinualno izgradjenom podrucju.rekreacija opsteg tipa namijenjena svim starosnim dohodovnim grupama (na primjer trim staze. dijela teritorije grada /polozaj na teritoriji grada: u centru. teretane an otvorenom.REKREATIVNE POTREBE . teretane na otvorenom ili u parkovskom prostoru svima dostupne. opremljeni u odnosu na korisnika 2. djelimicno organizovane.rekreacija za odredjene starosne grupe ili grupe hendikepiranih ili u posebnim uslovima (zatvor) . sportskorekreativne ili mirne/pasivne 2.raznovrsnost. park-sume. povezujuci /zastupljenost vrsta rekreativnih sadrzaja: specijalizovani.

uz kombinovanje sadrzaja i jukstapoziciju (nadovizivanje jedno na drugo) razlicitih u prosirivanju privlacnosti mjeta. krstarenja. Primjer su novi parkovi kao La Vilette (pariz). potrebama korisnika. vodeci racuna o distanci korisnika u odnosu na ssadrzaje i drugim kvalitativnim pokazateljima u smislu koriscenja i pogodnosti za korisnike. mogucnostima/potencijalima konkretne sredina i zastitnim mjerama okruzenja) . trazi vrijednost za novac. iskusan. Kvantitativnim – koji se zasnivaju na normativnim pokazateljima i izrazava se najcesce u potrebnim sadrzajima pretocenim u m2 / stanovniku. povezivanje postojecih zona u cjelinu. voznja balonom. podrazumijeva tri princippa: usaglasavanje sa zeljama. cije je polazna osnova raznolika struktura i ponuda rekreatinih prostora i sadrzaja. Kvalitativnim. sportski turizam zimski i ljetnji. Navedeni lokacijski uslovi su dopunjeni standarnim kriterijumima: estetskim. koji su fokusirani na strukturu slozenih sadrzaja.. ruralni turizam sa rekreativnim sadrzajima. uzima sve vise kracih odmora. paraglajderi. novi parkovi u Seulu. Green ways trase (NY) ali i koriscenje visokih kvaliteta koji su ostvareni u prethodnim vremenskim periodima u gradksim urbanim strukturama. npr parkovi Londona. Normativi su razliciti za razlicite sredine. splavarenje Profil novog turiste: samostalan. ekstremni sportovi. tematski parkovi. i definisu se u okviru urbanistivkog generalnog plana (master plana) 2. uskladjeno sa zastitom i afirmacijom specificnih prirodnih i kulturnih predjela i vrijednosti u urbanoj sredini Poseban potencijal cini rekreacija kao dio turistickog programa: safari. odnosi se na navike. best pracitce – treci model definisanja rekreativnih prostora i sadrzaja je preuzimanje modela iz strane sredine koji mogu bti dobro inkorporirani ali mogu biti obrasci koji se ne uklapaju u postojecu strukturu. aktivan i zeli da uci od drugih kultura. tehnoloski orjentisan.s port i turizam. izbor rekreativne aktivnosti i sl Sve veci znacaj dobija kompleks ekoloskih pitanja i uticaj na kreiranje rekreativnih zona u gradu: isticanje prirodnih karakteristika pejzaza ali koriscenje svojstava prirodnih karakteristika terena. ekoloskim kao i kompleksom koji dolazi iz sociokulturnog obrasca drustva / pojedinca.TURIZAM I REKREACIJA: TURIZAM – aktivnost putovanja i boravka u mjestu van stalnog mjesta boravka. ekoloski i socijalno senzitivan REKREATIVNI PROSTORI / definisanje Definisanje rekreativnih prostora i dispozicija u urbanoj strukturi moze biti prema razlicitim parametrima: 1. kursevi jedrenja. uglavnom sa motivom rekreacije i ukljucuje obezbjedjivanje svih usluga koje to omogucavaju / Princip: integralno planiranje razvoja prostora za rekreaciju. planinarenje. obicno se provjera koncepta vrsi na konkretnoj lokaciji 3. Pristup planiranju izborom kvalitativnih karakteristika lokacije. funkcionalnim. predlazuci kombinaciju razlicitih sadrzaja. raznovrsnost.

U svom najsirem dijelu.lokacija drugih gradskih funkcija i aktivnosti u gradu kao integralni dio prirodne sredine. novi parkovi i zelene povrsine: luka Beograd – Veliki javni park Drvece i zelenilo u urbanoj sredini pozitivno uticu na covjeka i u velikoj mjeri unapredjuju kvalitet zivljenja.Lociranje rekreativnih sadrzaja kao uslov za ocuvanje biodiverziteta ocuvanje biotopa i sl . Zelenilo danas ima takodje sve znacajniju ulogu i u stvaranju zdravog okruzenja koje nudi mogucnost za fizicku aktivnost i razonodu Sve naprijed navedeno postavlja zahtjev da se pred svaki novi razvoj kreira ekoloska raznovrsnost i prostor za aktivnu i pasivnu rekreaciju tokom cijele godine Cilj strategije je da se izgradi kontinuirana zelena povrsina duz cijele lokacije kao novi javni park koja bi predstavljala zelenu ozau u neposrednoj blizini strogog centra grada. Primjer / rekonstrukcija podrucja. multifunkcionalna dvorana 0. od zavrsetka Francuske ulice do Pancevackog mosta. Linearni park velicine 16ha postace integralni dio gradskog jezgra i prostirace se u rasponu koji je identican Bulevaru Despota Stefana. mogucnostima povezivanja sa drugim gradskim funkcijama **Ekoloski principi lociranja: su dio koncepta odrzivosti i novi zahtjevi zahtjevi za lociranje sadrzaja: .locirati rekreativne sadrzaje kao doprinos ekosistemu i njegovom odrzavanju .povezivanje postojecih rekreativnih i zelenih povrsina. Kao na primjr navodimo Diznilend i Milenijumski dom. Vrstom rekreativnog sadrzaja: aktivna / pasivna – sportski centri. oba ekstremni primjeri ali najbolje pokazuju razlicite pristupe **Prostorni razmjestaj rekreativnih povrsina i sadrzaja uslovljen je: 1. Doprinose umanjenju buke i zagadjenja. ali takodje i estetskom izgledu prostora i njegovoj privlacnosti. Kategorijom: npr svakodnevna upotreba/koriscenje povremena udaljenoscu od korisnika. odgovarace velicini 3 fudbalska stadiona.pratece sadrzaje predvidjeti na principima bioklimatske arhitekture //primjeri: R. Isti odnos je ustanovljen sa poredjenjem radnih prostora i zelenih povrsina. stvaranje kontinuirane mreze.Dva tipa su jednako zastupljena: specijalizovani prostori/sadrzaji i visenamjenski prostori/sadrzaji. koji je direktno povezan sa Franscuskom ulicom. . Bogdanovic: 1. izbor zavisi od kontretne lokacije i korisnika. koji predstavlajju problem svakog velikog grada. izbjegavanje ekoloskoh konflikata .Priroda kao uslov – potencijal i ogranicenje pri lokaciji: postovanje prirodnih karakteristika lokalnog pejzazza . specijalizovani ili visenamjenski/ parkovske povrsine ili inegrisane zelene razlicitih objekata ili stambenog naselja 2. Studije su pokazale da osobe koje zive u blizini zelenih povrsina godisnje trpe 3 puta manji stres u odnosu na one koje tu mogucnost nemaju. za ocuvanje biotopa .

. izlete. Za Bulevar kralja Aleksandra planirano je 20 kiosaka. Na teritoriji opstine Zvezdara prepoznajemo isti odnos grada i prirode na primjer: BUlevar Kralja Aleksandra / Zvezdarska suma + parkovi (Vukov spomenik. koji posjeduje malo gradova u svijetu 2. sto znaci da bi se dobilo oko 440m2 zelenila. opstina Zvezdara i sam Beograd dobili bi jedinstven u svijetu.48m2 (povrsina zauzetosti prostora jednog kioska) = 7 110m2 javne gradske povrsine 750 x 22m2 (zelenila po kiosku) = 16500m2 zelenila Dоbijena ukupna kvadratura jednaka je kvadraturi parka kao sto je Vukov spomenik ili neki drugi beogradski park. Ovakvim modelom Bulevar kralja Aleksandra.48m2. Ovakav sistem omogucava da na 9. Svaki dio parka ce nuditi razlicite teme i funkcije ukljucujuci raznovrsne pejzaze i javne atrakcije. dobijamo 22m2 vertikalnog zelenila. ekoloski aktivan brend / kiosk ciji bi cilj bio nastavljanje sirenja ekoloske svijesti i doprinosi humanom urbanom prostoru. odmor i zabavu. dok ce druge biti nalik divljem proplanku. prepoznatljiv. ali i implementacija ostalih struktura na samom bulevaru kao sto su urbani mobilijar i kiosci moraju aktivno ucestvovati u sistemu ocuvanja zivotne sredine i humanizacije prostora. Ukoliko bi primijenili pomenuti sistem u sirem kontekstu koji obuhvata ukupan broj od 750 kioska planiranih za cio Beograd dolazimo do podataka: 750 x 9. Karakteristike zelenih struktura ce varirati od kvarta do kvarta. uocavamo odnos dva kontratna elementa priroda / sume+parkovi i grad / gusto izgradjena gradska matrica. neke ce imati odlike kultivisanog parka. sto ce doprinijeti stvaranju jedinstvenog okruzenja i identiteta novog dijela grada. adjenje platana je jedno od rjesenja problema. Primjer – potez Bulevar ‘bulevard’kiosk – architectural design studio Sagledavajuci cjeloukupnu sliku grada. i zbog velike frekventnosti saobracaja. . 440m2 zelenih povrsina proizvede po jednom satu vazduha dovoljnog za 200 ljudi. emisija CO2 i ostalih stetnih gasova je veoma visoka. konkretno sa samim kioskom. Horizontalnim zelenilom ovo bi bilo nemoguce ostvariti zbog velikih potreba za parking mjestima i sirokim trotoarima. Dakle prirodi je vraceno koliko joj je i prostorno uzeto +120% dobijenog zelenila. cime ce postati privlacan za razlicite grupe korisnika tokom cijele godine. Jedan od mogucih modela je uvodjenej Integralnog sistema vertikalnog zelenila koji bise kombinovao sa elementima urbanog mobilijara. Pruzace mogucnost za rekreativne i sportske aktivnosti. Pogled na Dunav i lucki basen. koliko kiosk zauzima na parceli. zeleni elementi koji su vezani za rijeku kao i neposredna blizina atraktivnog setalista na obali dace dodatnu vrijednost i poseban kvalitet novom parku Beograda. Grad se neprestano siri cime se prirodni resursi smanjuju.) Bulevar Kralja Aleksandra je jedna od najprometnijih ulica u gradu.

otvori u samoj traci ostavljeni su za sadnu zeljastih vrsta. Prostor kojim se ovaj projekat bavi je linearni rijecni koridor u ukupnoj povrsini od 20ha. a istovremeno i stvaranje prostora koji ce korisitit rekreaciji i edukaciji. od prije par godina. Osnovni cilj je bio ocuvanje postojeceg vegetacije i forme rijecnog koridora. Izdignuti dio trake napravljen je od celicnih vlakana i ima visinu od 60cm dok sirina varira od 30-150c. plivanja. tako da kada su 2 napustena silosa postala dostupna. posuda za biljke i staze za setnju. Projekat je lociran na rijeci Tanghe. ali i bez ikakvih kvalitenih sadrzaja. Kina. ali istovremeno predstavljaju mjesta okupljanja ali i reperne tacke u prostoru. poput pecanja. Jedan od najvecih pritisaka na pocetku ovog projekta bila je prvobitna ideja da se postojeca obala zalije betonom i poploca. sto upotpunjuje osjecaj prirodnosti ove intervencije u prostoru. prostor za sjedjenje. Prostor predstavlja izuzetno kvalitetan prirodni ambijent koji obiluje raznovrsnom prirodnom vegetacijom koja cini zivotnu sredinu za veliki broj zivotinjskih vrsta. NL arhitektonska firma predlozila je adaptivno ponovno koriscenje koje je pretvorilo ove silose u nevjerovatnu penjacku teretanu. Kao takav. ali istovremeno i osvjetljava stazu. grad amsterdam ih je transformisao u nesto sto je svima bilo fascinantno. i to sve u cilju zabave i rekreacije. . Crvena traka pruza se u duzini od 500m i predstavlja jedinstveni primjer spajanja razlicitih funkcija u jednom. Odgovor je crvena traka. *** Napusteni silosi / penjacke povrsine / teretana u Amsterdamu Silosi su ogromni infrastrukturni djelovi koje bi bilo steta rusiti onda kada nijesu vise potrebni. prostor je podrazumijevao niz mogucnosti. Zadaci koje je trebalo ispuniti odnose se na unosenje rekreativnih sadrzaja. Potencijalni bezbjednosni problemi i mogucnost pristupa: postojece stanje je bilo prilicno nepristupacno za koriscenje sa nejasnim prilaznim tackama i u zarasloj vegetaciji. Ona presatavlja i prepoznatljiv element u prostoru kao jedan od glavih orjentira u prostoru. ocuvanje obalne vegetacije i faune ovog prostora. tako da je ovaj prilicno mracan prostor moguce koristiti i u vecernjim casovima. U ukupnoj duzini od 500 m traka nui mogucnost setnje kao i sjedjenja. Jedan od glavnih zahtjeva bio je da se ocuva sto jemoguce vise prirodnog ambijenta rijecnog koridora tokom procesa urbanizacije. Ovaj projekat nudi penjacima mogucnost da se odmjere kako sa unutrasnje tako i sa spoljasnje strane silosa. Kina. Jedan dio prostora koji je obuhvacen projektom cinio je neodrzavano i zapusteno mjesto koje je najcesce koriseno za odlaganje smeca kao i irigacioni sistem sa vodenim tornjem koji su namijenjeni poljoprivrednoj proizvodnji u blizini. kao sto su osvetljenje. velicina projekta 20ha. Proces upravo demonstrira kako minimalni dizajnerski zahvati mogu da postignu dramaticni uticaj na pejzaz. *** Primjer – crvena traka Studio za pejzaznu arhitektruru: Turenscape Loakcija: grad Qinhuangdao. Dizajnersko rjesenje: Crvena traka predstavlja kontrast sa svojom okolinom. tj sa zelenom vegetacijom kao i bojom vode u rijecnom koritu. a da se ostave otvori za cvjetne leje. na istocnom urbanom dijelu grada Qinhuangdao City. od kojih su neke prestavljale i prave izazove za projektante. Duz trake rasporedjena su 4 paviljona koji pruzaju zastitu od sunca ili kise. dzogiranja za stanovnike obliznjeg stambenog bloka. provincija Hebei.

Ova tema je dugo posmatrana kao odnos izmedju drustvenog reda i obicaja sa jedne i ponasanja pojedinca sa druge strane. smjestena medju krosnje drveca. *** Primjer / javni prostori: zdravi javni prostori – covjekovi instinkti i uredjene javne povrsine Non-city Within the City – Public Space in Singapore. BIjela. Na mjestu nekadasnjeg otpada nalaze se perenjaci podijeljeni u 4 cjeline prema dominantnoj boji. Pojednostavljeno upravljanje javnim prostorima. ***Ne-gradski prostori U Singapuru postoje i primjeri kada negradski prostori uspijevaju da ostanu postedjeni eksplicitne regulative. predvidivom karakteru. neurbanizovane zone u gradovima – javni prostori u Singapuru. kada ce pjesaci i biciklisti moci da rodju cijelim gradom od vrta do vrta. uloga pojedinca u kreiranju ponasanja na javnom prostoru skrajnuta je u drugi plan. zuta. kao pozornica za individualno djelovanjel. Zavrsetak projekta planiran je za 10 godina. cini se da je prirdoni ambijent ostao vrlo slican prvobitan.. javni prostor. U toku je realizacija visegodisneg plana izgradnje pjesackih koridora dugih desetinama kolimetara koji treba da povezu zelene zone grada. sa povecanjem drustvenog i politickog interesovanja za uredjenje regulative za javne prosotre. a do sada izgradjeni djelovi projekta vec privlace veliki broj korisnika. Jedan od najpopularnijih djelova projekta svakako je pjesacki most dug 9 kilometara koji prolazi kroz krosnje drveca i ne opterecuje korisnike nikakvim etiketama vezi sa pravilima ponasanja. Crvena traka i dormalno povezuje razlicite sadrzaje parka i predstavlja sustinski strukturalni element koji je pomogao reorganizaciju prethdodno zapustenog prostora. nesporno urbanog elementa u pejzazu. Ova mreza pjesackih i biciklistickih staza izdize se iznad gradske vreve u bukvalnom smislu. **** Sve uloge zelenih površina Uticaj zelenih površina na kvalitet vazduha . Jedan ovakav fenomen predstavljaju ‘viseci vrtovi’(sky gardens) i ‘visece staze’(skywalks). ***Green link – kilometarske staze kroz krosnje drveca povezuju gradske parkovske zone SIngapura. I pored ovog. moze se pratiti od antickih foruma. dozvoljenim i nedozvoljenim aktivnostima itd. kroz postojece i 1000ha novih parkova. Ideja zdravih javnih prostora (healthy public spaces) vraca se i redefinise od antickih vremena. kao posledicu imalo bi to da javni prostor izgubi jedan od elemenata svoje heterogenosti koji stoji nasuprot regulisanom. parade. sa diskursom prevashodno odredjenim problemima u vezi sa higijenom. umjesto nekaddasnje gradske deponije. preko srednjovjekovnih ulicnih pozorista do savremenih subkulturalnih formi kao sto su grafiti. Vremenom. neredi ili mjesto za okupljanje mladih. bez primjetne devastacije prostora. ljubicasta i plava cvjetna polja zasluzna su za to sto je ovaja prostor postao posebna atrakcija.

povećavaju stepen vlažnosti. igrališta i terene. zoološki vrt. 404ha Nastao 1888..lociran u gornjem dijelu Menhetna.Sobne biljke kao KGH sistemi Primjeri gradskih parkava/EcaArt Central park-Njujork.Biljke i jonizacija vazduha PREČIŠĆAVANJE VAZDUHA U PROSTORIJAMA . a inspirisan Central parkom. 485ha Ovaj park. veoma poznat gradski zoološki vrt i izuzetno atraktivan teren za golf. UTICAJ ZELENILA NA MIKROKLIMAT NASELJA . 411ha Nastao 1870.Biljke i sunce . //Golden gate park-San Francisco.. Prvobitna namjena ovog prostora bila je u vojna svrha.. godine.Biljke i vjetar .. a park posjeduje i jedan od najboljih akvarijuma na svijetu.Biljke i vlažnost vazduha . koji doprinose meliorizaciji životne sredine u najširem smislu reči. u predgrađu San Diega nastao je 1868. Neke od tipičnih slika parka su El Prado promenada. . godine . usred ostrva i nekih od najbogatijih kvartova. godine. 341haĐ Nastao 1853. Zelenilo u gradu i njegovoj okolini ima mnogostruki značaj. Zelene površine grada pozitivno utiču na okolinu djelovanjem na mikroklimat. smanjuju i ublažavaju jačinu gradskog šuma. predstavljaju nezamjenljive elemente prirode. //Balboa park-San Diega. godina na poluostrvu. svojim oblikom. građom i životnim osobinama. regulišu jačinu vetra. prečišćavaju vazduh. Park sadži nekoliko vodenih površina. šumarke. godine park je bio simbol hipi pokreta. Golden gate (zlatna vrata) ima sličan oblik i obilje atrakcija koje nudi.Uticaj zelenila na sastav vazduha BILJKE I AEROZAGAĐENJE . Na obodu parka nalazi sa jedno od najvećih šetališta pored mora. //Stanley park-Vankuver. 1967. Biljke na zelenim površinama. tako što smanjuju visoke temperature vazduha.Eksperiment u Indiji .

nazvan "Follies". 2009 // Yokohama _ Medjunroni putnicki terminal 2007 Glavna luka. pristaništa je jedno od izrazito kreativnih ostvarenja. Italy. uključujući i bioskop. Crvene strukture su «nit» koja povezuje različite dogadjaje/aktivnosti u parku. kombinovanje boja i prirode. Uticaj Knnstruktivista je očigledno u formalnim kvalitetima Parka a Tschumi je uznemirio tradicionalne aspekte arhitekture. ostrva. vrijednost projekta 6miliona dolara. cirkus. //The Navy Yards Central Green Philadelphia . mitova. ples. Bodrijar i. Shodno njegovom teorijskom radu na 'događaju' prostora. Koncept se bavi pojmom hibridni prostor. mjesto preplitanja dogadjaja i uzivanja u prirodi. Danas Mont royal nudi plejadu sadržaja od snowboard-a do koncerata klasične muzike. //Fars Studio Wins Landmark competition for Chao Phraya River in Thailand 15000m2. kabare i scene uličnog teatra. Umjesto toga. sa elementima apstraktne umjetnosti //Tongva park_California Transformacija parkinga u javni prostor The big rethink ARTS Precintct urban design studio exhibition 22-24 september 2006 studentski rad – vizionarski pristup Georgge Square Competition Entry / Burns + Nice //Balkan trg – redizajn Prva nagrada na medjunarodnom konkursu modernizacije Balkan trga u bivsem vojnom logoru. pokreta. nasloni loze. igra. Fukoa. godine ova gradska zelena oaza delo je Fredrick Law Dlmstead-a. veliki braj medjunarodnih brodova. Priroda je aktivna baza koja se stalno obnavlja. pozoriste. // Park and Children's Recreation Centre at Corviale. poljoprivredni obrasci i organski oblik su kljucni elementi pejzaza CIlj je razviti interakciju izmedju ljudi i prirode. magle. programskih struktura. on svoj rad dovodi u relaciju sa radom i uticajem francuskih filozofa.//Mont Rayai park-Montreal. Vrt se sastoji od niza tematskih vrtova: OGLEDALA. SPomen obiljezje i muzej. veka " Vrtovi na sjeveru i Muzej nauke. jezika. SOlun. sjenke. BAMBUSA. Innovation and Urban Quality Section of the Fifth edition of the IQU PRIZE. dječiji strahovi i zmajevi. kao što je Bataj. //Bernard Tschumi dizajnira park kao " vrt 21. Prirodni pejzaz kao hibridni kontejner vise aktivnosti. lutkarstvo. ravnoteža. Jakues Deride. iako nikada nije eksplicitno pokazao uticaj konstruktivista. Rome. tradicija. Park ima niz kulturnih događaja. muziku. mjesto mjesavine naroda. dine.. na jugu pariski Konzervatorijum Nacionalne muzike i plesa. religija. 220ha Nastao 1879. pozorište. njegov predlog izrazito urbanog parka se zasniva na raspoređivanju velikog broja apstraktnih. park. //Tajlandski vrt.

fitnes. U2011 Highline je posjetilo vise od 3. stoni tenis. skrece paznju posjetiocu. zastitu od buke. //Highline-New York 1934-1914 Oko 2km dugacak potez koji transformise zeljeznicku prugu u park. prociscavanje vazduha. sto cini Highline najposjecenijim parkom u NY. amfiteatar. sistemi cijevi za odvodnjenje kisnice //Peth – urban – landmark –for..Javni prostor – park 4.7mil posjetilaca. Milioni ljudi posjecuju park svake godine. prasine. specificne tacke posmatranja kroz same instalacije. prilagodljive okruzenju. Razliciti sadrzaji i namjene u okviru kruznih zona.5 ha u centru komenrcijalne zone. zeleni rekreativni prostori i dr. Skulptura koja se moze definisati kao kompleksan sistem sacinjen od mnogih elemenata u medjusobnoj saradnji.recreation – place 750m2. //Vertical local recreation area zeleni zid. za apsorpciju toplote. fleksibilan da se prilagodi potrebama i ocekivanjima posjetilaca. 2009. . Provociranje emocija kroz nove oblike podstaknute savremenim informaciono tehnoloskim mogucnostima. Horizontalno i vertikalno pruzanje kao kontinuum.

ПРЕДАВАЊЕ Саобраћај у физичкој структури града: -Саобраћај у ширем смислу подразумијева комуникацију људи. . дистрибуција производа. то је типична шема развоја града пред крај 19. развој форме савременог града је генерисан развојем мреже саобраћајница Генеза развоја мреже: -Унапређење форме градова и побољшање живљења у њима је могуће решавањем проблема саобраћаја: систем саобраћаја је потребно интегрисати у општи урбани концепт. добара.Мрежа саобраћаја се усмерава према индустријским центрима.Ефекат индустријског развоја ограничава се најпре на развој саобраћаја између градова. -Физички носиоц саобраћаја је улица. функционално и транспортним средством: . а мрежа путева истиче значај града као региналног центра.в. трговачким градовима. лоцирање индустрије. . ресурсима. који уласком у градско подручје постају елементи примарне градске мреже. а тим кретањем се реализује транспорт људи и предмета. енергије информације. међусобна повезаност саобраћајних раскршћа стварају у основи радијални концепт мреже .Развој форме модерног града и сложене мреже саобраћаја започиње индустријском револуцијом. -Моноцентрична структура града. Убрзана производња. правци саобраћајних коридора дуж којих се лоцирају нови стамбени дјелови града и нови центри. утицало је на развој мреже саобраћаја.У систем уличне мреже града. са наслеђеним физичко-саобраћајним ограничењима.Начин транспорта – утиче на величину града.8. саобраћај генерише конфигурацију улица : физички . -Регионална мрежа путева улазећи у град постаје мрежа главних саобраћајница у граду. и уз које се стварају периферни центри – дисперзија центара. касније и развој саобраћаја у граду. сервиса -Саобраћај у ужем смислу подразумијева кретање транспортних јединица на истој мрежи. доминантне правце система чине уводно изводни саобраћајни правци регионалне мреже. жељезничког и мреже путева. роба. . . . дуж чијих се праваца град развија и шири.Начином кетања – кинестетички квалитет пута: директно утиче на конфигурацију профила – дефинишући дизјан и мреже – дефинишући концепт . -Путеви из различитих крајева се усмјеравају према граду стварајући концепт зракасте мреже.водног.

Пјешачки.најсложенији и најдинамичнији облик саобраћаја --Привредни .нова тумачења Индустријска револуција (почетак развоја форме модерног града и интензивни развој саобраћајне мреже) Саобраћај – генератор урбане форме Улога саобраћаја: Обједињавање градских садржаја. Визуелни елемент идентитета простора. усмјеравање и синхронизација активности. Значајан код мотоцикала.магистрале. Развојне фазе: --Прва фаза 1920-1950 –експанзивно ширење саобраћаја --Друга фаза 1950-1970. одређивање ритма градског живота. паркиралишта Према врсти: Колски .развој саобраћаја који потискује друге урбане функције и деградира животну средину --Трећа фаза од 1970.производне и тржишне везе У техничком смислу/фреквентност: --Примарни I РЕДА аутопутеви. Град и простор су јединствен планерско-пројектантски систем са истим временско-просторним димензијама. Ограничавање простора за развој физичких структура. Класификација: --Путнички . Мирујући Бука: Механизација која се самостално креће друмом Бука точак-асфалт. градске саобраћајнице --Секундарни II РЕДА сабирне улице --Терцијарни III РЕДА приступне. Значајан код путничких возила. Мање значајан код камиона . Планирање и пројектовање градских саобраћајница мора бити повезано са функционалном организацијом града. Колско-пјешачки. У поступку синтезе суштински проблем је успостављање равнотежне везе између саобраћаја и урбанизма. Бициклистички.

пројекцију трошкова и оцјену степена удовољења различитим захтјевима и стандардима. Циљ 2 Унаприједити природну околину и екологију подручја тако што ће се квалитет ваздуха. друштвене и еколошке перспективе. воде и земљишта побољшати. Ниско-фреквентни звук „румбле”. а не само једне гране саобраћаја. особа са ниским примањима и хендикепираних особа. Аустријски. Бука од контакта точак-асфалт доминантан је извор при кретању возила брзином изнад 30 км/х. Циљ 4 Успоставити балансирани саобраћајни систем који ће унаприједити могућност избора гране саобраћаја од стране корисника тако што ће се приоритет дати сагледавању комплетног саобраћајног система. Постоје национални стандарди: Друмски саобраћај: Француски. Циљ 1 Унаприједити економску конкурентност датог подручја која ће бити заснована на одрживом развоју и прилазу који интегрише економске. Снаге погонске јединице – мотора Извори буке друмског саобраћаја: Аутомобили. Тролејбуси. . Циљ 5 Побољшати саобраћајну мобилност особа која су оријентисана на масовни превоз путника. Ниво буке саобраћаја при брзини од 100 км/х је 2 x већи него саобраћај при брзини од 50 км/х НЕ постоје јединствени међународни стандарди који третирају буку саобраћаја у урбаним срединама. Емитована бука зависи од „садржаја” саобраћаја. Систематско праћење саобраћаја је основа за квалитетно планирање. ЦИЉЕВИ према Куловић М. оцјену безбједности. Камиони. пројектовање и организацију саобраћаја. Аутобуси. Подаци о саобраћају који се прикупе на терену користе се за прогнозе саобраћаја. што ће се идентификовати и заштитити постојећи критични извори и природне залихе и са становишта екологије осјетљиве површине. Скандинавски.Емитована бука зависи од брзине возила. Циљ 3 Заштитити и унаприједити ефикасност и безбједност саобраћајног система. Циљ 6 Обезбиједити додатне капацитете у саобраћајном систему тако да се транспорт људи и ствари може ефикасно извршити у случају елементарних природних или вјештачких непогода и катастрофа минимизирајући ефекат на постојеће заједнице унутар подручја планирања. Њемачки стандард Жељезнички саобраћај: Њемачки. Један камион крећући се брзином 90 км/х емитује буку као 28 путничких аутомобила који се креће брзином од 90 км/х . Асустријски стандард Планирање саобраћаја: ДЕФИНИЦИЈА према Куловић М. Мотоцикли.Издувни систем: Значајан извор код камиона. дајући приоритет елементима који се дефинишу као значајни.

дјечија игралишта. 1987): могуће је утврдити дефиницију одрживог транспорта као способност да се одговори на данашње транспортне потребе. односно да постане “одржива мобилност”. булевари с дрворедима. нарочито кретања приватним аутомобилом. а посредством одговарајућих урбаних политика и правила регулације. ролера. Циљ 8 Подстрекавати унапређење односа између јавног и приватног сектора и јачање регионалних заједница.отворени простори . . У Европској урбаној повељи указује се на неопходност редукције обима дневних путовања. заштити и унапређењу пољопривредног земљишта. жељезнички перони. Циљ 10 Подстрекавати побољшање квалитета живота становника на подручју планирања кроз посвећивање одговарајуће пажње естетском планирању саобраћајног система. уштеди на трошковима инфраструктуре. Циљ 9 Усмјеравати планске и инвестиционе активности према ефикасном и компактном развоју намјене простора. возжу бицикла. Повећање безбједности и социјалне хармоније зависи од физичке рехабилитације улице тако што би се формирали много шири слободни простори. приватних возила и средстава јавног транспорта.ускладјивање различитих видова саобраћаја . Хабитат II Агенди се у контексту политика одрживог транспорта препоручује подстицање оптималног усклађивања различитих видова транспорта укључујући пјешачење. паркови. увеле пјешачке зоне. Један од принципа повеље који се односи на урбани транспорт и мобилност јесте рехабилитација социјалне функције улице. завела строга контрола саобраћаја.поплочане површине. баште и припадајући простори становања . Од појединих принципа исказаних Европском урбаном повељом посебно је важно: . пјешачке зоне. авеније.Циљ 7 Подстрекавати реинвестирање у постојеће урбане цјелине унутар подручја планирања и рад на менажменту инвестиција у саобраћају како би се имплементирали постављени циљеви. инсистира се на захтјеву да мобилност треба да буде тако организована да очува животну средину у граду и равнотежу између различитих типова комуникација. Одрживи развој: Концепт одрживог саобраћаја развио се раних 1990-тих година као дио стратегије одрживог развоја. Брунтланд комисија за одрживост планете (Уједињене Нације. обале ријека. повећању приступачности.разматрање отворених простора града као интегралног дијела урбаног развоја .враћање статуса “социјалне арене” градским улицама .заштиту природних и зелених простора .су исто толико базичне компоненте физичког простора европских градова као и различити објекти. прије свега преко планирања адекватне мреже улица и увођења једносмјерних кретања. Такође. приступне улице. без угрожавања могућности истог за будуће генерације.рационалну потрошњу природних и енергетских ресурса .

изградња заобилазница за транзитни саобраћај. 70-80 комплексније сагледава проблем саобраћаја са аспека социо-економског еколошког. сигурног и поузданог јавног транспорта.Нови видови комуникације подразумевају: . Пјешке Проучавање алтернативних видова кретања се огледа у потреби за повећањем начина и прилика за превозом. Све три компоненте су неопходне да се смањи број путовања аутомобилом. Ове зоне су извори – генератори и циљеви – атракције кретања.давање предности јавном саобраћају и смањење индивидуалног. Рјешења: краткорочни и дугорочни планови за изградњу окружења. Алетернативни начини кретања: Бициклом. Метод планирања саобраћаја развија се 60-их заснован на саобраћајно техничким принципима. који се измјешта у градску околину . просторних и других струкура. У складу са политиком одрживог урбаног развоја је и подстицање преко следећих мјера (познатих и коришћених и у досадашњој пракси. . . Проблеми: безбједност због необезбеђених саобраћајница. едукација учесника у саобраћају. У овако добијено постојеће стање пројектује се планирање развоја саобраћаја.формирање бициклистичких стаза. При том се испитује структура кретања према наведеним карактеристикама саобраћаја. демографским показатељима степеном моторизације. нарочито у градовима. побољшање прилаза путевима.пјешачких зона. промовисање алтернативних видова кретања и проналазак фондова. . али на чему се сада инсистира): . бициклистичких стаза). Стандардни метод посматрано подручје дијели на саобраћајне зоне дефинисане наменом површина. пројектовање путева (пејешачких зона. примјена закона. усаглашавање саобраћајне инфрастуктуре са величином и положајем урбаног подручја .увођење информатике и савремених управљачких система у саобраћај У оквиру просторног планирања саобраћаја развиле су се посебне саобраћајне студије. саобраћајницама које агрегирају саобраћај(добија се обрадом статистичких података).изградњу паркиралишта по ободу града и њихово повезивање са централним дјеловима града преко јефтиног. и да се постигне одрзив урбани развој. смиривање саобраћаја. побољшања окружења и у смањењу гужви.

на основу резултата анкете. Да би се бројање пешака вршило упоредо постављају се плоче једна до друге .10 елемената за боље улице: --Позната --Подржава разноликост јавног живота --Добра мјеста за трговину --Унапређује људску употребу и удобност --Промовише здрав начин живота --Сигурна --Добра повезаност --Еколошки одржива --Доступна --Атрактивна Вестминстер градско вијеће промовише употребу аутомбила на електични погон који би смањили употребу аутомобила на нафту и бензин. Додатно.размак између 10цм Између плоча се стављају препреке како би се омогућило кретање по самој плочи. вочаци електричних возила не морају плаћати бројне обавезе и такође су изузети из плаћања путарина и постојећих паркинга. Ако се пилот пројекат. сматра успјешним Вестминстер градско вијеће ће имати за циљ инсталирање нових електричних пумпи. Очекује се да ће инсталација две електричне пумпе у централном Лондону додатно промовисати коришћење возила на алтернативно гориво. Комплетан извјештај о раду електричних пумпи ће бити завршен када се комплетирају анкетирани резултати мреже од 220 власника електричних возила. Садржи тајмер који броји корак пјешака.покривеност 12 м . Софтверски алат за бројање пјешака Плочасти сензори: прецизни. Принцип рада: Осјетљивост на минималну промјену притиска. Главни предмет овог пилот пројекта је унапређење квалитета ваздуха промовисањем еколошких возила кроз развој инфраструктуре за електрична возила и уз помоћ бројних олакшица укључујући бесплатно паркирање на улици и увођење електричних пумпи на паркинг местима. а све ради побољшања квалитета ваздуха у Вестминстеру. . изоловани од спољашњих утицаја. невидљиви. Искуства/очекивања Технлогија функционише на задовољавајућем нивоу.

и друго ангажовање. Ле Корбизје Еколошка димензија простора као доминанта. позорницу за драму. или повезивања дјелова у цјелину на нов начин.. којим се представља идеја. цртеж. ПРЕДАВАЊЕ ИДЕОГРАМ од грчких ријечи ἰδεα (идеа)"идеја" + γραφω (грапхо) "писати“/ графички симбол. Свака интервенција у простору се може поједноставити. од веза између дјелова. линија и површина.Н. емоцију. затим од количине тих дјелова. Мултивалентан приступ пројектовању . између прецизности и слуцајности“. односно интерпретирати помоћу одређених симбола. маштовитост креације. Чарлс Џенкс /континуитет „Изнаћи ћу комплементе и развићу игру између сировости и оплемењености. . Савремени обрасци пројектовања осим функционално-формалне димензије су и нематеријални и подразумијевају психолошко. Не постоје различите ''врсте'' архитектуре.9. . У процесу пројектовања експериментална интерпретација није честа.Шулц “Од непокретног камена страст ствара драму” Ле Корбизје Наше око тражи промјену.К. јер за експеримент је потребна храброст и спремност. које су основ такве креације и које омогућују да се дјелови узајамно модификују". Савремено креирање и обликовње урбаног простора је слободно. већ само различите ситуације које захтијевају различита решења у правцу задовољавања човјекових физичких и психичких потреба. информационокомуникационе технологије су омогуциле интензиван проток информација у релацији од и ка кориснику који је једино константа.подразумијева . социолошко. знакова. помоћу комбинације тачака. Истраживачка димензија има суштинску улогу у идентификовању мјеста за интервенисање/карактер мјеста и имплементирање нове активности у постојећу урбану структуру. између досадног и узбудљивог.