You are on page 1of 15

КРИМИНАЛИСТИЧКО – ПОЛИЦИЈСКА АКАДЕМИЈА

ЗЕМУН

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Кривично право

Тема:

Тумачење у кривичном праву

Студент: Професор:

Милана Млађеновић 318/12 Драгана Коларић

Земун, новембар 2012.

...................................................................................................................... ПОЈАМ И ВРСТЕ ТУМАЧЕЊА КРИВИЧНОГ ПРАВА..... ЕКСТЕНЗИВНО И РЕСТРИКТИВНО ТУМАЧЕЊЕ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ.................................13 5........................................................................................1....................................................14 Литература..........................................................................1.................................. АНАЛОГИЈА У КРИВИЧНОМ ПРАВУ..............2 Доктринарно тумачење........................1...6 2...............................3 Судско тумачење.................................................5 2....................................................... ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА.............................................................................................................................................. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ....................................................................2 Методи тумачења кривичног права.6 2.....11 4..................................Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву С а д р ж а ј: 1...............................................3 2.......................................................................................1 Подела тумачења по субјектима...................................................................................7 3.................................................15 Милана Млађеновић 318/12 2 .....1 Аутентично тумачење................5 2...........................................................4 2..

Тумачење кривичног закона је мисаона операција којом се утврђује прави смисао и значење норми једног кривичног закона. боље речено поједине његове одредбе понекад нису сасвим јасне. Та делатност се у кривичном праву назива тумачењем кривичних закона. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Из принципа законитости произлази да сваки кривични закон и одредбе које он садржи морају да буду јасно и прецизно формулисани. тумачење има велики значај у кривичном праву. апстрактном законском тексту. Тумачење представља утврђивање тачног и правог смисла садржине закона и његовог обима. На тај начин се апстрактној форми даје реална друштвена. Од правилног тумачења ће у великој мери зависити и остварење законитости. У наставку рада биће речи о појму и врстама тумачења кривичног права. дешава се да кривични закон. У сваком случају воља законодавца произлази из циља који се жели постићи применом законског текста – а то је заштита друштва од криминалитета. а посебно кривични закон захтева тумачење у поступку његове непосредне примене на случајеве из судске праксе. социјална садржина чиме се у ствари и даје прави смисао и значење израженој вољи законодавца садржаној у сувопарном. затим о екстензивном и рестриктивном тумачењу кривичног права и на крају о аналогији тумачења кривичног права. С обзиром на императивни захтев правне државе да се свако извршено дело правилно квалификује и казна законито примени.Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву 1. Практично сваки закон. а понекад дозвољавају могућност вишеструког значења. Милана Млађеновић 318/12 3 . Међутим. У таквим случајевима приступа се објашњењу правног значења једног кривичног закона. односно поједине његове одредбе.

због неодређености појмова који су употребљени у тексту и високог степена апстракције. Сваки закон захтева тумачење па и кривични закон у циљу његове правилне примене. тј. Тумачењем се не сме проширивати закон на случајеве који нису обухваћени његовим одредбама.Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву 2. Путем тумачења се даје прави смисао закона тј. Потреба за тумачењем произлази из чињенице што се текст закона.  према начину тумачења и  према облику тумачења Милана Млађеновић 318/12 4 . Interpretacia. гр. Egzogeza) обично се одређује тако што се под њим подразумева изналажење правог смисла правне норме. Постоји више врста тумачења али се сва класификују у следеће три групе:  према органу који врши тумачење. на конкретни случај извршеног кривичног дела. употребе неадекватних израза или израза са више значења. Тумачење представља мисаону операцију којом се утврђује смисао и значење прописа једног закона када њихова садржина није јасна. али су оне обично повезане и следе једна другу. код тумачења кривичног закона увек се мора водити рачуна о принципу законитости. текст појединих његових одредаба може схватити различито због несавршености језика. Тумачењем се апстрактној норми даје социјалиа садржина из живота јер се она примењује на стварни догађај. који не дозвољава да се путем тумачења ствара тежи положај за учшшоца кривичног дела. нити се може извртати смисао и циљ зако-на. Границе тумачења одређује принцип законитости. Тај смисао произлази из циља који се жели постићи одредбама закона. утврђује воља законодавца. Другим речима. ПОЈАМ И ВРСТЕ ТУМАЧЕЊА КРИВИЧНОГ ПРАВА Појам тумачења (лат. Уобичајено је да се разликују врсте тумачења: с обзиром на субјекта који тумачи кривични закон и с обзиром на начин на који се то чини. односно на метод који се користи приликом тумачења. Тумачење и примена кривичног закона су две посебне фазе.

На пример. Посебан облик аутентичног тумачења представља тумачење које се даје у самом кривичном закону.1 Подела тумачења по субјектима Одговара на питање КО тумачи кривичне законе. Аутентичним тумачењем не ствара се нови закон већ се само објашњава смисао већ донетог законског текста. представља најважнију врсту тумачења и обавезно је за све појединце и за све органе. Аутентично тумачење. У овој одредби објашњава се значење неких израза који се могу различито тумачити. само тумачење нимало не утиче на правну снагу донетог кривичног закона који се тумачи. Према томе. Наравно то може чинити свако ко је интелектуално способан да дође до смисла или поруке коју преко одређених језичких знакова нуди творац закона.1. Милана Млађеновић 318/12 5 . с обзиром на органе који га дају. да би се објаснило значење одредаба које он садржи. а који су садржани у појединим одредбама овог закона.1 Аутентично тумачење Аутентично тумачење – даје орган који је творац закона. То значи да закон важи од тренутка доношења. Боље речено. то је једино тумачење које је обавезно за све. 2. Кривични закон СРЈ садржи посебну одредбу која носи наслов „Значење израза у овом закону" (члан 113). Ово тумачење обавезује оне који тумаче и примењују право.Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву 2. Код нас су то републичка скупштина за републичке законе и Савезна скупштина за свезне законе. а не од тренутка када је објављено његово аутентично тумачење.

али свакако има велики утицај или би бар требало да га има. Ово тумачење није обавезујуће. Овакво тумачење никог не обавезује. но. Судско тумачење даје суд приликом пресуђења. Судска делатност. 2. имају велики значај и њих се низи судови у великој мери придржавају. представља. Због тога. као практична примена кривичног закона. односно у сваком конкретном случају када примењује кривични закон. ставови које заступају научне институције односно истакнути појединци из области науке кривичног права. нарочито у сложеним и спорним питањима. Оно настаје као последица научних дела теоретичара кривичног права. у ствари.Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву 2. јер су представници науке кривичног права у највећој мери позвани да дају тумачења. поједине њихове одредбе. Научно или доктринарно тумачење кривичних закона је оно тумачење које даје наука кривичног права. Чак су ова мишљења ослонац нижим судовима у тумачењу и представљају начин за уједначавање судске праксе.2 Доктринарно тумачење Доктринарно тумачење – чини кривичноправна теорија. често представљају користан допринос разрешењу извесних дилема у кривичном праву. то може да помогне и судовма у њиховом практичном раду. Милана Млађеновић 318/12 6 . а такође има и велики утицај. односно конкретне примене кривичног закона.1. то тумачење обавезно је само за тај случај извршења кривичног дела. као и онда када се новелирају кривични закони или. Суд не везује тумачење које даје други суд.1. Међутим. у вези с којима постоје неслагања или неспоразуми. што је чешће случај. тумачење кривичног закона у односу на један конкретан случај извршења кривичног дела. тумачења виших судова иако формално не обавезују ниже судове. У крајњој линији.3 Судско тумачење Судско тумачење – дају судови. Оно није обавезно (осим за конкретни случај за који се даје).

нижи судови не само да прихватају мишљења виших судова. 2. они тумаче кривични закон по свом схватању. судско тумачење. већ често та мишљења односно ставови представљају неопходан услов за правилан рад нижих судова.2 Методи тумачења кривичног права Према начину на који се тумаче кривични закони. на основу свог слободног судијског уверења. наравно поштујући при томе захтеве принципа законитости. Овакав став важи и онда када су у питању одлуке виших судова. То се нарочито среће у случајевима када се мењају поједине одредбе кривичног закона. нижи судови не могу се обавезати. било да се ради о начелним ставовима односно смерницама које виши судови издају.  циљно. могу се разликовати следећи облици тумачења:  граматичко. није обавезно. Дакле. Милана Млађеновић 318/12 7 . То значи да. у општем смислу. не обавезује никог. У пракси. па ставови виших судова којима се објашњавају те измене представљају веома користан прилог несметаном раду нижих судова. изван њега. Према томе.  историјско.Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву Судска одлука којом се окончава овај конкретни случај. Ни у једном ни у другом случају тумачењем кривичних закона које дају виши судови. нижи судови могу задржати своје ставове који су различити од ставова виших судова. тј. а које треба да служи као упутство за рад нижих судова.  систематско и  упоредно тумачење. међутим. било да се ради о суђењу по жалби.  логичко.

утолико пре се кажњава извршење кривичног дела са умишљајем. Логичко тумачење заснива се на законима логике па се смисао кривичног закона утврђује на основу општих правила мишљења и закључивања. не би могла применити. ако се кажњава за кривично дело извршено из нехата.Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву Граматичко или литерарно тумачење је оно тумачење кривичног закона које се заснива на тексту кривичног закона. логички аргумент је: онај који потврђује једну чињеницу. У ствари. Значи. ако је у кривичном закону предвиђена могућност ослобађања од казне учиниоца који је добровољно одустао од извршења кривичног дела Милана Млађеновић 318/12 8 . изузетног случаја. када је нешто дозвољено у тежем случају утолико пре је дозвољено у лакшем случају. Том приликом користе се разноврсни логичко – правни аргументи. овде се ради о општем логичком принципу по коме се изузеци уско тумаче (exceptiones sunt sitrictissimae interpretations). negat de altro). Ова одредба се. ако је нешто забрањено у лакшем случају.  У другом случају. такав се пропис не примењује изван тог. На пример. Argumentum a contrario каже да ако један пропис представља изузетак од општег правила важења кривичног закона. који се назива argumentum a maiore ad minus. код кривичног дела преношења заразних болести код животиња. односно реченица. у Кривичном закону предвиђена је могућност ослобађања од казне припадника групе који открије групу пре него што је у њеном саставу или за њу учинио кривично дело. Од тога како су употребљене извесне речи зависи прави смисао кривичног закона. самим тим негира другу (qui dicit de uno. изван наведеног случаја. а врши се анализом појединих употребљених речи. Argumentum a fortifiori (утолико пре) примењује се у два случаја:  У првом случају. На пример. биља и дрвећа. међу којима су најзначајнији: argumentum a contrario и argumentum a fortifiori. Овде се користе још неки слични аргументи. познатом под именом argumentum a minoire ad maius . предвиђено је кажњавање и за извршење кривичног дела из нехата. тим прe је забрањено у тежем случају. На пример. на основу правила граматике и синтаксе. На пример.

треба да се открије. прогресивно и еволутивно тумачење. мора се. Према томе. У материјалима који претходе доношењу самог закона. код овог тумачења примењују се још нека правила логике. тј. Постоји извесна процедура за доношење сваког закона. па се често с правом истиче да је логика најјаче оружје у рукама правника. открити сврха због које је донет кривични закон који се тумачи. Телеолошко тумачење омогућава да се потпуније сагледају друштвени односи који су проузроковали доношење кривичних закона. па и кривичног закона. Тек тада постаје јасан прави смисао закона. сваки закон је средство за постизање одређених друштвених циљева. полазећи од граматичког значења речи и израза употребљених у кривичном закону.почев од pокретања иницијативе пред надлежним органима за доношење закона и преднацрта и нацрта. Да би се открио циљ кривичног закона. Милана Млађеновић 318/12 9 . на основу литерарног и логичког тумачења. па до коначног предлога у коме је. Историјско тумачење врши се на основу материјала који су коришћени у периоду припремања једног законског текста. телеолошко тумачење показује се као нужно. и може се исправно тумачити само с обзиром на однос према овом циљу. јер га везује за употребљене речи. ово тумачење ипак није довољно јер запоставља циљ. Та процедура има више фаза . да би се открило право значење кривичног закона. пре његовог доношења. Циљно или телеолошко тумачење управо надокнађује уочени недостатак логичког тумачења. сужава само тумачење односно значење кривичног закона.Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву Исто тако. Иако се оно сматра неопходним. често се могу пронаћи поједини стаvови и мишљења на основу којих се може доћи до правог значења кривичног закона који се тумачи. односно сврха одређене одредбе кривичног закона која. односно неке његове одредбе. на првом месту. Самим тим. треба прво утврдити објект заштите. На тај начин омогућава се динамично. односно сврху кривичног закона. односно сврси. на оснону подробне дискусије и измена и допуна предложених решења. Наиме. Логичко тумачење. дата последња верзија предложеног законског текста. она добра или вредности које штити кривични закон.

није редак случај да се кривични закони једне земље доносе по угледу на кривичне законе неке друге земље. односно омогућити да се пронађе прави смисао текста тога истога закона на другоме језику. Упоређивањем текста кривичног закона који се тумачи са тим кривичним законом може се доћи до објашњења правог смисла кривичног закона. Наиме. Систематско тумачење кривичних закона значи још нешто: право значење одредаба кривичног закона понекад се може открити тек довођењем у везу тог кривичног закона са целокупним правним системом. односно са местом које тај кривични закон има у датоме систему. Упоредно или компаративно тумачење кривичних закона је оно тумачење у коме се до правог смисла кривичног закона долази упоређивањем са одговарајућим кривичним законима – било из домаћег било из страног кривичног законодавства. На пример. С друге стране. право значење кривичних дела против човекове средине не може се открити ако се немају у виду кривични закони којима се посебно регулише област заштите човекове животне средине. Текст кривичног закона објављен на некоме од ових језика може допринети. који је раније донет. Милана Млађеновић 318/12 10 . са одговарајућим кривичним законом неке стране земље. У првом случају ради се о томе да се један кривични закон односно његове одредбе често доносе по угледу на кривични закон неке друге републике. Право значење кривичног закона или појединих његових одредаба открива се уз помоћ одредаба тих других закона. У другом случају у питању је упоређивање кривичног закона чије одредбе нису јасне. односно – упоређивањем текстова кривичног закона објављеног на више језика народа и народности Југославије може се лакше доћи до његовог правог значења. могу се упоређивати текстови једног истог кривичног закона који је објављен на језицима којима се служе народи и народности бивше Југославије.Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву Систематским тумачењем открива се прави смисао кривичног закона на тај начин што се кривични закон доводи у везу са неким другим некривичним законима.

Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву 3. нејасно употребљеним изразима у закону. могу се разликовати две врсте тумачења кривичних закона:  рестриктивно и  екстензивно тумачење. На пример. код кривичног дела крађе које се састоји у противправном одузимању туђе покретне ствари. напротив. поставља се питање које значење треба дати појму покретне ствари. при примени екстензивног тумачења треба да се поступа крајње опрезно. у односу на онај обим употребљених израза које је имао у виду законодавац у тренутку када је закон донео. односно речима да ужи смисао. ужи опсег. Рестриктивно тумачење кривичног закона постоји онда када се употребљеним изразима. Самим тим. тј. Међутим. ужа или шира у односу на оно што се заиста хтело тим кривичним законом. на пример. Екстензивно тумачење. даје шири смисао. јер је граница између екстензивног тумачења и аналогије флуидна. једном кривичном закону даје се ужи смисао. односно речи и реченице дозвољавају различита тумачења. и бити објект овог кривичног дела. јер се могу применити на већи број различитих ситуација. тј. За ово тумачење могло би се рећи да представља последицу примене неких метода тумачења а не неки посебан метод тумачења. На тај начин један кривични закон односно његове одредбе добијају шири опсег. Милана Млађеновић 318/12 11 . ЕКСТЕЗИВНО И РЕСТРИКТИВНО ТУМАЧЕЊЕ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ До тумачења кривичних закона по обиму долази онда када употребљени изрази. па се. Према обиму. У вези с тим преовлађује схватање да овом појму треба дати шире значење. и да то није у супротности са принципом законитости. шири домашај своје примене. У теорији кривичног права сматра се да је дозвољено и рестриктивно и екстензшшо тумачење. и електрична енергија може подвести под појам покретне ствари.

екстензивно и рестриктивно тумачење се користи и код тумачења норми општег дела кривичног права. Но. У начелу.Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву Од његовог корисћења у великој мери зависи да ли ће неко понашање бити. у конкретном случају. Међутим. Пример: појам истовремености код нужне одбране због природе овог института мора се екстензивно тумачити. односно рестриктивног тумачења. сматрано кривичним делом. није једноставно одредити када уопште долази у обзир коришћење екстензивног. може се рећи да екстензивно или рестриктивно тумачење долази у обзир када криминална зона није довољно одређена. односно да ли ће законски описи кривичног дела обухватити ширу или ужу криминалну зону. Милана Млађеновић 318/12 12 .

Постоје случајеви када закон изричито упућује на овај начин тумачења. То је зато што. приликом екстензивног тумачења проширивање значења неког појма може да обухвати и сличне случајеве у односу на оне на које се тај појам односи. Наиме. Тако на пример закон прописује да се радња изврсеног дела саботаже предузима на прикривен. Иако тумачење путем аналогије у кривичном праву није пожељно широко користити. ма колико било оправдано неко понашање предвидети као кривично дело. оно је у не тако ретким случајевима неопходно. то би представљало кршење начела законитости.Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву 4. Ту је реч о закључивању које полази од претпоставке да се слично у сличном раствара. АНАЛОГИЈА У КРИВИЧНОМ ПРАВУ За кривично право довољно је разликовање две врсте аналогије Стварање права путем аналогије (креативна аналогија) – везана је за питање правних празнина. подмукао или други сличан нацин. у кривичном праву начело законитости је строго постављено. за разлику од других грана права. Међутим. да и онда када је реч о очигледном пропусту законодавца не постоје правне празнине које би било дозвољено попуњвати. када је реч о кривичном закону мора се поћи од тога да правне празнине не постоје. Дакле. С обзиром на то да је стварање кривичног права путем аналогије у директној супротности са начелом законитости које је уздигнуто на ранг врховног принципа кривицног права. Милана Млађеновић 318/12 13 . данас је неспорно да је креативна аналогија забрањена у кривичном праву. Тумачење права путем аналогије – оно представља једну врсту логичког тумачења “Аргументум а симили ад симиле”. Треба напоменути да се тумачење путем аналогије у неким слуцајевима граничи са екстензивним тумачењем.

Постоји више врста тумачења али се сва класификују у следеће три групе: према органу који врши тумачење. јер су представници науке кривичног права у највећој мери позвани да дају тумачења. према начину тумачења и према облику тумачења. Уобичајено је да се разликују врсте тумачења: с обзиром на субјекта који тумачи кривични закон и с обзиром на начин на који се то чини. Оно није обавезно (осим за конкретни случај за који се даје). Оно настаје као последица научних дела теоретичара кривичног права. Ово тумачење није обавезујуће. Према начину на који се тумаче кривични закони. систематско и упоредно тумачење. С обзиром на императивни захтев правне државе да се свако извршено дело правилно квалификује и казна законито примени. циљно. историјско. тј. Тумачење и примена кривичног закона су две посебне фазе. Ово тумачење обавезује оне који тумаче и примењују право. Доктринарно тумачење чини кривичноправна теорија. Милана Млађеновић 318/12 14 .Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву 5. Појам тумачења обично се одређује тако што се под њим подразумева изналажење правог смисла правне норме. нарочито у сложеним и спорним питањима. али су оне обично повезане и следе једна другу. тј. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Тумачење представља утврђивање тачног и правог смисла садржине закона и његовог обима. а такође има и велики утицај. ужа или шира у односу на оно што се заиста хтело тим кривичним законом. Од правилног тумачења ће у великој мери зависити и остварење законитости. односно на метод који се користи приликом тумачења. Судско тумачење дају судови. Аутентично тумачење даје орган који је творац закона. До тумачења кривичних закона по обиму долази онда када употребљени изрази. али свакако има велики утицај или би бар требало да га има. логичко. могу се разликовати следећи облици тумачења: граматичко. у односу на онај обим употребљених израза које је имао у виду законодавац у тренутку када је закон донео. односно речи и реченице дозвољавају различита тумачења. тумачење има велики значај у кривичном праву.

Београд. Љ..: „Кривично право – скрипта за студенте“.Семинарски рад: Тумачење у кривичном праву Литература [1] Кривично право и кривична заштита – скрипта (доступно на: http://www.. 2004. ЈП Службени Гласник.scribd. Београд. В. [3] Лазаревић. Љ. Јовашевић. Милана Млађеновић 318/12 15 . 1979.com/doc/91758585/10/Tumacenje-u-krivicnom-pravu) [2] Ђурић. Д. Јовановић.: „Кривично право“. Институт правних наука Правног факултета.