You are on page 1of 36

Univerzitet u Novom Sadu

Pedagoški fakultet u Somboru

Seminarski rad iz predmeta Upravljanje i rukovođenje u obrazovanju

Tema: Značaj ključnih kompetencija za celoživotno učenje – preduzetništvo,
poznavanje rada na računaru, društvena i građanska osposobljenost

Profesor: Studenti:

prof. dr Nataša Branković Ljiljana Đukić 16/21/040

Bojana Dadić 16/21/039

Tamara Kosanović 16/21/038

Sombor, januar 2017. godine

0

Sadržaj

Uvod.............................................................................................................................................................1

I Teorijska razmatranja.................................................................................................................................3

Osvrt na ciljeve obrazovanja....................................................................................................................3

Kompetencije učitelja...................................................................................................................................5

Preduzetništvo..........................................................................................................................................8

Poznavanje rada na računaru..................................................................................................................13

Društvena i građanska osposobljenost...................................................................................................16

Iskustvo iz prakse...................................................................................................................................17

II Empirijska razmatranja...........................................................................................................................19

1. Predmet istraživanja.......................................................................................................................19

2. Problem istraživanja.......................................................................................................................19

3. Cilj istraživanja...............................................................................................................................19

4. Zadaci istraživanja..........................................................................................................................19

5. Hipoteze istraživanja......................................................................................................................20

6. Metode, tehnike i istrumenti istraživanja........................................................................................20

7. Uzorak i organizacija istraživanja...................................................................................................21

Statistička obrada podataka........................................................................................................................22

Diskusija.....................................................................................................................................................32

Zaključak....................................................................................................................................................34

Literatura....................................................................................................................................................35

1

Uvod

Ovaj seminarski rad obuhvata nekoliko segmenata. Početni deo obuhvataju teorijska
razmatranja i ostvrt na vaspitno – obrazovne ciljeve obrazovanja, jer je smatrano bitnim da se
osvrt na celoživotno učenje, kao i na ciljeve prikaže u uvodnom delu rada. U daljem radu smo
obradili kompetencije savremenog učitelja, sa kojima se susrećemo u raznim izvorima, a koje se
smatraju pogodnim za nastavu u savremenom dobu. Kompetencije su se menjale u skladu sa
vremenom i školom kao vaspitno – obrazovnom institucijom, te su i one zauzele mesto u
uvodnom, teorijskom, delu.

Shodno samom predmetu istraživanja, bilo je neophodno da se obradi preduzetništvo kao
jedna od preporučenih kompetencija učitelja. S obzirom na to, preduzetništvo u tom kontekstu,
predstavlja centralni deo seminarskog rada, kao i anketa koje su poslužile za istraživanje koje
smo sproveli na uzorku od 60 učitelja u nekoliko osnovnih škola AP Vojvodine.

Takođe, u korak sa vremenom u kome živimo i delujemo, a koje podrazumeva savremeno
doba koje pretpostavlja da prosvetni radnici budu u korak sa njim radi uspešnog ostvarenja
nastavnog procesa, (a ne da “kaskaju” nekoliko decenija unazad), bilo je potrebno dati na značaju
segmentu koji se bavi primenom informacionih tehnologija u nastavi, kao i osvrt na istraživanja
koja su sprovedena na uzorku koji je podrazumevao prikupljanje podataka o radu učitelja na
računaru i uopšte njihovim stavovima po pitanju ICT kompetencija i primeni istih u nastavi.

Mišljenja smo da se društvena i građanska osposobljenost trebaju steći tokom
obrazovanja, jer one predstavljaju bazičnu kompetenciju i kao takvu je bilo neizbežno dotaći je,
te i ona zauzima deo seminarskog rada. Svaki ovaj segment je potrebno potkrepiti određenim
činjenicama, pa su tako iskustva iz prakse i života bila nezaobilazni deo koji je takođe zauzeo
svoje mesto u radu.

Empirijski deo je obuhvatio razradu sledećih komponenti: predmet, problem, cilj, zadatke,
hipoteze istraživanja, kao i metode, tehnike i instrumente istraživanja. Obrađen je i uzorak
istraživanja, a posebno mesto je zauzela statistička obrada podataka. Na samom kraju, ali ne i
manje bitna u odnosu na to, izvršena je diskusija povodom rezultata istraživanja, koja ustvari
predstavlja deskriptivni osvrt na rezultate istraživanja koje smo sproveli.

2

sadržaji i sredstva teže ka svestranom razvoju ličnosti. kao i veštine i kompetencije. Celoživotno učenje promoviše razvoj ključnih kompetencija učitelja i nastavnika i zbog toga bi obrazovni sistem trebao da bude prilagođen njihovim potrebama. uvažavanje formalnog. poput kritičnog mišljenja. unutar lične. one moraju da napuste do tada usvojene tradicionalne metode učenja i poučavanja. ekonomska razvijenost. pa tako i obrazovno-vaspitno imaju neki cilj. društvene. metode. interesovanja i mogućnosti svakog deteta kao idividue. naučno-tehnološka razvijenost društva. kao i da nudi mogućnosti prekvalifikacije i dokvalifikacije. razvijenost pedagoške nauke i tradicija. Da bi se celoživotno učenje uvelo u obrazovne ustanove. građanske i poslovne perspektive. Kroz istoriju obrazovni cilj se menjao. Pod njim se podrazumeva i sticanje svih vrsta znanja. kulturna razvijenost. kao i njihovo osavremenjivanje. Kada su navedene komponetne na visokom nivou razvoja . neformalnog i informalnog obrazovanja. Ono uključuje spontano sticanje znanja. da bi danas. od rane mladosti do starosti. sa ciljem da se unaprede ta znanja. Danas se posebno usmerava pažnja na potrebe . savremeno društvo za cilj obrazovanja iziskivalo da svi činioci i svi postupci. Svako namerno delovanje . dok sami stiču znanja i razvijaju sposobnosti koje će im pomoću u daljem životu i radu . sposobnosti i interesa. kreativnosti i željom za celoživotnim učenjem Osvrt na ciljeve obrazovanja Najbitnije komponente vaspitnog sistema su : drušveno uređenje.I Teorijska razmatranja Celoživotno učenje. 3 . Poučavanje treba da se svodi na praćenje učenika. vaspitno –obrazovni sitem je uređeniji i kvalitetniji. podrazumeva obrazovanje koje se odvija u kontinuitetu čitavog života.

prevazilaženje i rešavanje problema. razvijanje svesti o značaju ekološke etike. poštovanje nacionalnih manjina. 5.Ciljevi obrazovanja su: 1. jezik. 11. moralni i fizički razvoj svakog deteta. 6. razvijanje sistema vrednosti. 7. primena naučenih znanja i veština u svakodnevnom životu. razvijanje motivacije. kultura. sticanje znanja. Termini se u 4 . kao i negovanje prijateljskih odnosa. kao i nepohodne jezičke. negovanje svog jezika. zaštite životinja i očuvanja prirode. osposobljavanje za samostalno obrazovanje tokom života. razvijanje ravnopravnosti i tolerancije kao i uvažavanje različitosti na bilo kom osnovu (pol. za timski rad. kompetencije. kreativnosti i estetskog ukusa. 4. samoinicijative. Kompetencije učitelja Kako se vremenom menjala škola. cilj vaspitanja i obrazovanja je svestrani razvoj svakog pojedinca u skladu sa njegovim mogućnostima. tehničke. 2. 10. 9. menjale su se uloge. 15. 8. socijaln. karakter i položaj učitelja tačnije onih koji se se bavili vaspitno-obrazovnim radom. kulturno-umetničke. veština i vrednosnih stavova. 13. kulture. razvijanje i praktikovanje zdravih životnih navika i potreba za negovanjem i fizičkog zdravlja. razvijanje građanske i ljudske sposobnosti za odgovoran građanski život. rod). Drugačije rečeno. vera. težnja pravednosti. nacija. tradicije. rasa. osposobljavanje za donošenje dobrih odluka u izboru daljeg obrazovanja i profesionalnog razvoja. razvijanje sposobnosti za efikasne saradnje sa drugima. 12. poštovanje različitosti. funkcije. vešto korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija. stvaralačkih sposobnosti. razvijanje ključnih kompetencija u skladu sa zahtevima zanimnja i savremenog napredovanja nauke i tehnologije. tako da sve aspekte svoje ličnosti može da razvija do željenih granica. umeće samovrednovanja. razvijanje svesti o sebi. intelektualni. razvijanje. negovanje multikulturalizma. u skladu da uzrastom i ličnim afinitetima. emocionalni. matematičke. 14. 3. informatičke i naučne osposobljenosti za egzistenciju u društvu. slobodi i odgovornosti. kao i nacionalnog identiteta i osećaja pripadnosti državi Srbiji. istini.

funkcije i kompetencije koriste se u različitim značenjima. Savremeni obrazovni sistem odlikuje se visokim stepenom složenosti. složeniji i prate naučno-tehnološki razvoj. termin funkcija podrazumeva rad koji se obavlja. Nastavni sadržaji su kompleksniji. osoba koja olakšava i pospešuje razvoj ličnosti. podložni su promenama i dopunama. čovek od poverenja. uniforma. uloge. termini funkcije. a ponekad da bude i zamena za roditelje. U staroj školi.pedagoškoj literaturi javljaju krajem prošlog veka prilikom socijalne interakcije i društvenog razvoja. poslovi koje učitelj obavlja. uloge i kompetencije. a nastavnik ima mogućnost da po potrebi i interesovanjima svojih učenika sadržaje menja i inovira. ipak svi su vezani za rad. funkcije. kompetencije. Promene koje je uloga nastavnika pretrpela u predhodnim decenijama. posao. ukazuju na drugačije poglede na uloge u tradicionalnoj i u savremenoj školi. prenosilac kulturnih vrednosti. škola po meri učenika. Nastavnik bi trebao da poseduje određene kompetencije i da bude sposoban da 5 . Termini koji karakterišu savremenu školu su: individualnost. masovnost. Savremeno društvo od nastavnika učekuje aktivno učestvotanje u radu. savremena nastavna sredstva itd. Različiti autori koriste različite termine i kombinuju ih u različitim značenjima: uloge i funkcije. usmerenost na učenika. Savremeni nastavnici dobijaju brojne i različite uloge. dogma. znanje je krajnji cilj i svrha nastave gde je osnovna uloga nastavnika bila da učenicima prenesu znanje. različitosti. delovanje i slično. osposoljenost kojom pojedinac raspolaže. Nastavni sadržaji su strogo bili propisivani i nastavnik se dosledno morao pridržavati nastavnog plana i programa bez mogućnosti da bude kreativan i inovativan. nastavnik je autoritaran. Kompetencija u Leksikonu stranih reči i izraza i u Vujakliji predstavlja : nadležnost. njegove uloge su normativne i određene. formalno osposobljen. Termini uloge. kreativni nastavnik. neke od njih su da bude prijatelj. označava priznatu stručnost. Pod terminom uloga podrazumeva se sistem propisanih i očekivanih aktivnosti. zanimanje i zadatke učitelja u školi. savetnik. dok je učenik bio u receptivnoj poziciji. organizacije i integracije. Tradicionalnu školu obeležavaju autoritarnost. Uloga nastavnika bila je predavačka. vršenje neke dužnosti. Drugačije. kvalifikovanost za neki posao.

organizuje rad u malim grupama. 2. razvijanjem sposobnosti. transformiše. razvijanje saradnje sa starijim kolegama. pokušava obrazovani proces da prilagodi individualnim mogućnostima svakog učenika. pedagogije.sposobnost izražavanja misli i osećanja u usmenoj i pismenoj formi i u različitim kontekstima. Mnogi su razlozi za širenje spektra kompetencija. koristi svoja znanja iz didaktike. animira. istražuje. skloni prilagođavanju i mnogim drugim aktivnostima da bi bili uspešni u savremenom obrazovnom sistemu. komunikacija na maternjem jeziku. potreba za usavršavanjem. Osnovna uloga je da učenicima bude od pomoći u razvoju svih njihovih fizičkih i psihičkih potencijala kao i da im pomogne u dostizanju individualnog maksimuma.razvijanje sposobnosti za međukulturno razumevanje. psihologije. profesionalnost. organizuje. modeluje. rukovođenje i upravljanje školom. učestvuje. Set smernica za obrazovanje učitelja obuhvata niz preporučenih kompetencija: 1. koriguje. noviji način delovanja učitelja u razredu. Učitelji moraju biti u stalnoj potrazi za usavršavanjem. Veoma je važna dvosmerna komunikacija u odeljenju. priprema i slično. komunikacija na stranim jezicima . koristi obrazovanu tehnologiju. problemsku ili programiranu kompjutersku nastavu. 6 . razume učenike.proceni nivo funkcionisanja kod svakog učenika. socijalnih. kultirnih. kao i osposobljenost učitelja da motiviše. posreduje. usmerenost na sopstveno napredovanja. uz uvažavanje. da planira. uzrasnih i individualnih sposobnosti učenika. U relevantnoj literaturi sreću se preporučene kompetencije koje se smatraju podobne za savremenu nastavu. kvalitetnim obrazovanjem učitelja i inovacijama. kao i sredstva moderne komunikacije. Kada se govori o kompetencijama savremenog učitelja. animira. pažnja je usmerena na drugačiji.

7. 6. 5.3. koji u sebi integriše dva ključna elementa: spremnost da se preuzme rizik i sposobnost nalaženja kreativnih rešenja u cilju stvaranja bogatstva. Preduzetništvo Preduzetništvo je izuzetno složen i kompleksan fenomen. sposobnost preuzimanja odgovornosti. književnosti i primenjene umetnosti. interpersonalni i socijalni odnosi (građanske kompetencije) – uspešna interakcija i rešavanje sukoba u javnim i privatnim segmentima života. efektivno trošenje vremena. preduzetništvo – umeće prihvatanja tuđih i kreiranje vlastitih inovacija. iskazivanje emocija iz domena muzike.ovladavanje i upravljanje informacijskim i komunikacijskim veštinama. 8. 4. digitalne kompetencije . evaluacija novih znanja i slično. motivisanost za uspeh. postavljanje i ispunjavanje ciljeva. matematička pismenost – upotreba računskih operacija i razumevanje osnovnih pojmova i teorija iz oblasti nauke i tehnologije. učenje učenja – sposobnost organizovanja sopstvenog učenja. Preduzetnik je individua koja prepoznaje ili otkriva priliku da kreira nešto 7 . stvaralačka kultura (kulturna ekspresija) – vrednovanje umetničkog i kreativnog izražavanja ideja.

EU je značaj preduzetništva i podrške koju obrazovanje treba da mu pruži prepoznala u dokumentu Implementacija Lisabonskog programa Zajednice: Podrška preduzetničkom razmišljanju kroz obrazovanje i učenje.novo i zatim koristi različite načine za eksploatisanje prilike. Kine ili Turske. Trend je dodatno opao sa izbijanjem krize. 2) stvaranje okruženja u kojem preduzetnici mogu da rastu. posebna pažnja mora biti posvećena 8 . Inovator je. koji postavlja tri stuba akcija preduzetništva: 1) preduzetničko obrazovanje i obuka kao podrška rastu i stvaranju posla. Ostvarivanjem preduzetničkih ideja. pokazuje odgovornost. ali i da obrazovni sistemi mogu u značajnoj meri doprineti uspešnom odgovoru na izazove preduzetništva. zapošljavanje i ličnu ispunjenost. koja će dovesti do razvoja strategije sa jasnim ciljevima i koja će pokriti sve nivoe obrazovanja. Evropska unija svojim novijim politikama nastoji da produbi svoj odnos prema preduzetništvu. Evropljani su manje skloni preduzetništvu od Amerike. diverzifikovanjem proizvodnje. On preuzima inicijativu. pokretanjem velikog broja inicijativa da bi se ono i na njemu zasnovano poslovanje podstaklo. 3) stvaranje modela i dopiranje do specifičnih grupa. Analizirajući preduzetništvo u obrazovnim sistemima zemalja članica u dokumentu se navode sledeće preporuke: nacionalne i regionalne vlasti treba da uspostave saradnju među odjeljenjima. školama treba pružiti praktičnu podršku i podstreke za započinjanje preduzetničkih aktivnosti i programa. S tim saznanjem. Prema dobijenim rezultatima. moguće je ostvariti da Evropa zadrži korak i ostvari željeni rast. U anketama koje EU redovno sprovodi među građanima u svojim zemljama-članicama nalazi se i pitanje da li oni žele da otvore svoje preduzeće. upravlja rizikom i ima istrajnost da vidi stvari okončanim. obrazovni programi na svim nivoima treba da uključe preduzetništvo kao zadatak obrazovanja. pa sada taj procenat iznosi 37% u poređenju sa 51% u SAD ili 56% u Kini. pomeranjem granica u inovativnosti. U sklopu strategije „Evropa 2020” donet je i Akcioni plan za preduzetništvo 2020. ukazujući na činjenicu da je preduzetništvo ključna kompetencija za rast. kroz spektar različitih instrumenata.

„obezbedi zaposlenje”.samo kao izborni predmet. kroz inicijalno obrazovanje i stručno usavršavanje. Najmanje ispitanika želi da radi za platu u privatnom sektoru. poželjnost samozapošljavanja opada sa starošću ispitanika. treba dalje promovisati učenička mini-preduzeća. S druge strane. tako da su mu najskloniji mlađi. Čak 80% građana u motive svrstava želju da bude „svoj gazda”. Važno je istaći da je interesovanje građana Srbije za preduzetništvo kao prvi izbor posla znatno niže od evropskog proseka. a najmanje skloni ispitanici stariji od 60 godina (23%). Cilj istraživanja stavova intervjuisanih građana i sagovornika (sprovedenog u jesen 2013) bio je da pokaže odnos srpskog društva prema preduzetništvu. kao i kroz sticanje praktičnog iskustva i podizanje nivoa informisanosti direktora škola i školskih odbora. ustanove visokog obrazovanja treba da integrišu preduzetništvo u različite predmete i kurseve. treba osnažiti mobilnost nastavnika između univerziteta i sveta biznisa i uključiti biznis ljude i nastavu. a u poređenju sa novim članicama Evropske unije više samo od Slovenije. Očekivano. a više od 70% smatra da je značajna i želja da „stvore nešto” ili da „ostvare svoj san”. jedna trećina (30%) građana odgovorila je da bi njihov izbor bio da pokrenu sopstveni posao tako što će otvoriti preduzeće ili agenciju ili samostalno obavljati profesiju. neophodno je uložiti dodatne napore kako bi preduzetništvo postalo sastavni deo obrazovnog procesa. Na pitanje koji motivi navode preduzetnike da pokrenu svoj posao. Čak 65% značajnim smatra i motiv „da se preživi”. treba podsticati saradnju između obrazovnih institucija i lokalne zajednice . oni od 18 do 29 godina (36%). Iako je prošireno razumevanje ovog koncepta. Ponovo očekivano. Uvođenje preduzetništva u obrazovni sistem rezultat je procesa reforme obrazovanja koji se poslednjih godina sprovodi u Crnoj Gori. preduzetništvu su više skloni muškarci (33%) nego žene (27%). kao što su mu više skloni srednje obrazovani (33%) od niže obrazovanih (26%) i visoko obrazovanih (28%).obuci nastavnika. mlađi ljudi (18–29 godina) daju veću težinu stvaralaštvu kao motivu za pokretanje 9 . Pored toga. građani i sagovornici prepoznali su kao motiv nuždu i stvaralaštvo. U ovom trenutku preduzetništvo se u određenim državama izučava na nivou osnovnog obrazovanja . svega 5%. Na pitanje kakvu vrstu zaposlenja žele. i to u javnom sektoru. podrška javnih vlasti je posebno važna kada je riječ o obezbeđivanju visokokvalitetne obuke za nastavnike i kada je reč o razvoju mreža koje će omogućiti razmenu dobre prakse. čak dve trećine (65%) građana radilo bi za platu.

da su najskloniji novim investicijama u državna preduzeća. srpski preduzetnici postižu rezultate u okruženju koje im više postavlja prepreke. Takav je. nego što ih podržava. Idealan početak bio bi da Vlada ili Narodna skupština usvoje dokument nalik 10 . Interesantno je istaći da su motivu pokretanja preduzeća iz nužde veću važnost dali građani sa srednjim i visokim obrazovanjem. nema sumnje da pored zdravog makroekonomskog okruženja. ukazuje na to da bitan faktor može biti i neinformisanost (usled nedostatka obrazovanja ili iskustva). Stavovi o preduzetničkoj inicijativi i neuspehu moraju biti pozitivniji. nekim zemljama je pošlo za rukom da ga stvore. Sve ukazuje na to da je javni sektor. Takođe. bez sumnje. Za sada. Ipak. potrebno je da mu kao društvo pružimo potrebne uslove i podršku. To. godine života pa naviše) pokretanje sopstvenog posla posmatra kao nužda. pak. Da bi preduzetništvo snažnije povelo srpsku privredu napred. ali vrlo potcenjen potencijal. preduzetnika i šire zajednice. investiranju u državna preduzeća skloniji su oni sa najnižim obrazovanjem (osnovno i niže). Nema ni jednostavnog recepta za stvaranje okruženja u kojem preduzetništvo cveta. Konačno. stvaranje nove vrednosti i doprinos razvoju društva.sopstvenog posla. dok se sa pomeranjem starosne granice (od 45. Sagovornici gotovo jedinstveno izražavaju stav da odnos države prema preduzetništvu značajno otežava i povećava troškove i rizike preduzetničkog poduhvata. koji se i ne sećaju socijalizma. Sagovornici su jednoglasni u gledištu da naše društvo nije dovoljno podsticajno prema preduzetništvu (74% njih) ili ga ne podstiče uopšte (26%). njegov odnos prema preduzetništvu i shvatanje društva o „poslu u državi” – velikim delom zalužan za to što interesovanje za preduzetništvo u Srbiji nije veće. odgovor leži u kapacitetu da se podsticajno okruženje stvara kroz dijalog i saradnju države. drugima manje. čak dve trećine njih (60%). stoga. njih 65%. Ekonomska istraživanja od udara globalne krize pokazuju da direktna finansijska podrška daje rezultate samo ako je pažljivo i usko ciljana. a da je daleko važnije šire podsticajno okruženje. primer Nemačke. dok su niže obrazovani građani na prva mesta stavili ostvarenje snova. Na prethodnim stranama ukazali smo na to da se u preduzetništvu Srbije krije ozbiljan. Iznenađujuće je. Niko od sagovornika nije odgo- vorio da je sadašnja podrška dovoljna. Najvažniji za postizanje tog cilja upravo su oni od kojih današnje i buduće preduzetništvo zavisi. zapravo najmlađi – generacija od 18 do 29 godina. sagovornici smatraju da je najuglednije biti zaposlen u privatnom preduzeću sa stranim vlasništvom.

naravno. Nasleđe iz prošlosti je to da državna administracija štiti društvenu svojinu od „preterano preduzetnih” samoupravljača. Takav način razmišljanja ne menja se preko noći. Pomenuto učenje ne bi trebalo da bude (samo) stvar uvođenja zasebnog predmeta. Poseban problem u Srbiji predstavlja to što država. omogućilo bi da kroz uporedive podatke pratimo tokove i karakteristike srpskog preduzetništva. Od 35% mladih koji žele da pokrenu biznis. zemlje koje su kapitalističke.evropskom Aktu o maloj privredi (Small Business Act). već istinska kočnica. građanima Srbije je potrebno i bolje osnovno razumevanje preduzetništva. godine u 16 gradova i opština Srbije sa oko 1200 mladih ljudi između 15 i 30 godina. Okretanje Srbije ka preduzetništvu mora biti veliki. Redovno istraživanje (koje npr. već postavljanje novog pristupa u obrazovanju razvijanjem kreativnog. preduzetništvo se mora izučavati u osnovnim i/ili srednjim školama. Nasuprot Srbiji. Takav stav. dok je tek 7% mladih to već uradilo. poslovnih i praktičnih veština upravljanja. neformalno preduzetničko obrazovanje mora biti dostupnije i kvalitetnije da bi se budućim i/ili postojećim preduzetnicima omogućilo da razviju nove veštine koje su potrebne u različitim fazama razvoja preduzetničkog poduhvata. pogotovo zato što je ugrađen u osnovne propise i procedure na kojima se zasniva ceo sistem. Uz bolju informisanost. većina je sa srednjom stručnom spremom dok je 41% njih nezaposleno. snažno sputava preduzetništvo. Odnos prema preduzetništvu u Srbiji nije samo razlog zaostajanja u globalnoj konkurentskoj utakmici. inovativnog razmišljanja. čime bi sistemski započelo širenje svesti o važnosti preduzetništva. Najviše potencijalnih preduzetnika ima u Beogradu 11 . kao što je Global Entrepreneurship Monitor. što danas nije slučaj. Takođe. ne razume preduzetništvo i njegov potencijal. već više stotina godina nalaze da je potrebno decu u školama učiti preduzetništvu. Ovo pokazuju rezultati istraživanja Građanskih inicijativa koje je sprovedeno u toku 2011. prepreka njenom ekonomskom razvoju. Prikupljanje većeg broja podataka pomoći će da buduća istraživanja i društveni dijalog podignu vidljivost i šire razumevanje o preduzetništvu. strateški zaokret kojim se ponire dublje u srž problema. od osnivanja. Većina mladih u Srbiji nije motivisana da se bavi preduzetništvom i ne planira svoju profesionalnu karijeru u toj oblasti. sprovodi Hrvatska). Dokument bi jasno započeo proces dobijanja potrebnih smernica koje će istinski podržati srpsko preduzetništvo. Ministarstvo omladine i sporta je podržalo ovo istraživanje koje kaže da 58% mladih ne planira pokretanje sopstvenog biznisa u narednih 5 godina. razvoja i usložnjavanja posla. Najpre. Srbija se mora ponovo uključiti i u redovna istraživanja posvećena preduzetništvu. Pored toga.

Ukupan ambijent za preduzetništvo je negativan.kada bi na tržištu vladala zdravija konkurencija.kada bi mogli da dobiju povoljan kredit i 46% - kada bi imali mogućnost da steknu iskustvo u vođenju posla. Muškarci su češće i vlasnici biznisa – 8% mladih muškaraca već ima sopstveni biznis naspram 6% mladih žena preduzetnica. 54% . dok su te razlike kod muškaraca znatno manje (37 i 36%). Žene u znatno većem procentu prednost daju sigurnom zaposlenju bez obzira na platu (42%) nego sopstvenom biznisu (31%). Istraživanje „Mladi i preduzetništvo“ sprovedeno je u okviru projekta „Državni službenik? – Ne hvala. Smanjiti namete u prve 2 .3 godine rada omladinskog mikrobiznisa. cilj ovog istraživanja je bio da bude izvor informacija i preporuka svim predstavnicima privatnog. Međutim. 37% ispitanika/ca ne bi napustilo siguran posao bez obzira na zaradu. jasam preduzetnik!” kog finansira Ministarstvo omladine i 12 . odnosno svim relevantnim akterima koji svojim angažovanjem i konkretnim aktivnostima mogu motivisati mlade da pokrenu sopstveni biznis i time doprineti smanjenju nezaposlenosti u Srbiji. Mogućnost visoke zarade i želja da ’’budu sam svoj gazda’’ takođe ih motivišu na preduzetništvo. Muškarci češće razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa u narednih 5 godina: 39% muškaraca i 32% žena planira da pokrene biznis za razliku od 62% žena i 53% muškaraca koji ne planiraju sopstveni biznis u narednim godinama. Obezbediti im obuke u realnom okruženju i uvesti obrazovanje za preduzetnišvo kroz celokupan sistem obrazovanja.(53%) dok je u Vojvodini situacija obrnuta: čak 76% mladih Vojvođana/ki ne planira da se okuša u preduzetnišvu u narednih 5 godina. pokazuje i podatak da 74% njih misli da je otvaranje firme skupo i komplikovano. Sa druge strane. Kako im pomoći? Razvijati biznis inkubatore pri lokalnim samoupravama u njihovim slobodnim prostorima. dok 28% nije sigurno kako bi postupilo. javnog i nevladinog sektora. smatra 54% mladih dok čak 70% njih smatra da je u Srbiji veoma visok rizik za poslovanje. 57% mladih misli da je zaposlenje u javnom sektoru sigurno zaposlenje a 44% misli da je rad u državnoj upravi najbolje profesionalno iskustvo. Da su mladi nedovoljno informisani o ceni pokretanja biznisa. 52% . Osim što pruža jasan uvid u to šta mladi u Srbiji misle o preduzetnišvu. Skoro polovina mladih smatra da je preduzetnička zarada mala i tek 1/3 mladih bi napustila siguran a lošije plaćen posao kada bi im se ukazala prilika da započnu sopstveni biznis. šta bi mlade motivisalo da se ipak okušaju u preduzetništvu? 66% njih bi pokušalo da ima materijalnu podršku države u prvim godinama rada. mladi smatraju da preduzetnici ne zarañuju dovoljno niti u odnosu na uloženi rad i vreme niti u odnosu na rizik koji preuzimaju.

Izuzetno je značajno to što se računar jednako odnosi prema svim učenicima. Moravickog i Raškog okruga. primerenu sposobnostima i interesovanjima svakog učenika. što ne ostavlja prostora za interakciju učenika. niti ima naznaka gušenja individualnosti učenika. a sproveli su Program za mlade Grañanskih inicijativa. mogu da se vraćaju na sadržaje koji im nisu dovoljno jasni. Multimedijalni programi pravljeni za lične računare pružaju razne mogućnosti za kreiranje elektronskih udžbenika sa tekstom. slikama. niti ostavlja vremena za samostalne aktivnosti. jer se održava koncentracija učenika na visokom nivou. Poznavanje rada na računaru U tradicionalnoj nastavi najzastupljeniji je frontalni oblik rada sa naglašenom predavačkom funkcijom učitelja. da dobijaju povratne i dodatne informacije u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. Dosadašnji trendovi pokazuju da je učenje upotrebom IKT efikasnije od prosečnog predavanja i do 30%. pruža im šansu da u radu napreduju sopstvenim tempom. Međutim. tako učenici samostalno napreduju u ovladavanju nastavnim sadržajima. Kancelarije za mlade opština Blace i Prijepolje i Kancelarije za mlade gradova Beograda i Bora. upravljanje nastavom i učenje putem stalne povratne veze koja ima snažnu motivacionu moć i koja predstavlja osnovu sistema vrednovanja i pravednog ocenjivanja učenikovog rada. ispitanici su bili učitelji u Srbiji. Korišćenjem računara u nastavi i učenju nijedno svojstvo učenika ne biva negirano. regulisanje. kod učenika razvija samoinicijativu u radu. Istraživanja kažu da mišljenje učitelja o uslovima za 13 . a s druge strane pretežak i nerazumljiv za lošije učenike. i to 146 učitelja iz 11 osnovnih škola iz Zlatiborskog.sporta. U jednom od istraživanja. transmisiju i apsorpciju znanja. zvučnim animacijama i filmovima. najčešće je dosadan i nezanimljiv boljim učenicima. već dolazi do njihovog favorizovanja. Takav oblik nastave. Istraživanja u svetu takođe pokazuju da su računari efikasna nastavna sredstva koja omogućavaju kontrolu. u poslednjih desetak godina masovnijom upotrebom računara u školama stvoreni su uslovi za kvalitetnije inovacije obrazovne tehnologije. Računarski uređaji omogućavaju potpuno drugačiju organizaciju nastavno .vaspitnog rada. obezbeđuju bolju i efikasniju emisiju.

učitelja. Pozitivna ocena IKT kao alata za podršku razlikama je veća u osnovnoj školi.22% je polovično uvereno. Veliki deo učitelja kaže da je upotreba IKT veoma korisna kada se suočavaju sa razlikama učenika.5%. neprilagođenost sadržaja nastavnog programa i neinteresovanje učenika za ovakav vid učenja. Učitelji se slažu sa tim da upotreba IKT u nastavi podiže nivo postignuća i motivaciju učenika. nego u pedagoške svrhe. Ovakvo mišljene ima 68.korišćenje informacionih tehnologija u nastavi zavisi od radnog staža učitelja. nego bez IKT. Samo malo učitelja smatra da se u takvim situacijama više vremena potroši upotrebom IKT. Ne postoji značajna razlika u mišljenju učitelja o mogućnostima primene informacionih tehnologija u nastavi u zavisnosti od njihove školske spreme. IKT imaju veliki potencijal. likovna kultura i muzička kultura. upotreba IKT u svrhe predavnja i učenja i dalje je ograničena. 45. a ostatak (do 17%) koristi često. Stvari koje smetaju upotrebi informacionih tehnologija u nastavi su nedostatak vremena.93% u velikoj meri veruje da je tako. zavisi od odgovornosti nastavnika i učenika. IKT imaju potencijal da podrže različitost. 10. dok je 7. Jedan od rezultata ukazuje na to da su oni učenici i učitelji koji su osetili najveći uticaj IKT upravo oni koji su najviše upotrebljavali IKT. Najveća smetnja za upotrebu informacionih tehnologija u nastavi. nego predmetnoj nastavi. Naredni problem za učitelje predstavlja njihova nedovoljna osposobljenost za primenu informacionih tehnologija u nastavi. nego u srednjoj. U osnovnoj školi većina učitelja je iskusila povoljan uticaj IKT i na bolje i na lošije ucenike. Rezultati ovog ispitivanja pokazuju da nastavnici više upotrebljavaju IKT kao podršku za gradivo. Kao što je rečeno. 1/2 koristi IKT u veoma malom procentu.1% nesigurno. Informacione tehnologije bi najviše doprinele nastavi prirode i društva. Oko 1/3 učitelja je reklo da uopšte ne koristi IKT.74% procenata ne veruje u to. po mišljenju učitelja je nedostatak opreme. 6. Mnogi od učitelja koriste IKT kao podršku tradicionalnim metodama gde su učenici samo pasivni slušaoci.94% je ubeđeno u to da su informacione tehnologije budućnost nastavnog procesa i prosvete. postavljajući nove izazove pred dobre učenike i pružiti podršku slabijm učenicima da rade jednako kao drugi učenici. Ogromna 14 . na drugom mestu je predmet srpski jezik i dalje redom matematika. Takođe se pokazalo to da škole čiji su direktori sistematski pratili nastavnike i njihovu upotrebu IKT za predavanja i učenje imale bolje rezultate. Upotreba IKT u pedagoške svrhe se češće sreće u razrednoj. 29.

IKT su svoje mesto našle u svim delovima škole. oni najmanje pohađaju obuke iz oblasti IKT i imaju malo koristi od tih obuka. Dva od tri učitelja su učestvovala u nekim kursevima iz oblasti IKT. prezentovanju škole i u samoj nastavi. Srednje škole su daleko ispred u upotrebi IKT za komunikaciju nastavnika i učenika u odnosu na osnovne škole. Čak 81% učitelja koristi redovno školski intrenet. drugi su bili posvećeni samo pojedinim predmetima. sam pristup računaru je bio prepreka. Osamdesetih i devedesetih godina XX veka. kao i direktora i dalje žali na infrastrukturu. Zanimljivo je to što učitelji podjednako komuniciraju sa učenicima koliko i sa njihovim roditeljima. Problem su učitelji koji retko upotrebljavaju ili uopšte ne upotrebljavaju IKT. ali problem sa njima je što se ne obnavljaju i to što se iskustva ne dele sa drugima. To su uglavnom stariji nastavnici. Nastavnici još uvek najviše vole e-mail. Međutim. Većina nastavnika je u nekoj meri iskusila pozitivan uticaj IKT u komunikacji i saradnji. ali poslednje dve decenije puno sredstava je uloženo u infrastrukturu i razvoj veština učitelja i nastavnika. Vidimo da želja za većom upotrebom IKT postoji i ima puno prostora za napredovanje. Da bi obrazovni sistem bio uspešan mora da prati trendove. ali vidimo da se puno učitelja i nastavnika. skriveni cilj mnogih kurseva je da pozitiva iskustva drugih inspirišu neke učitelje i nastavnike na upotrebu IKT. Mnogo kurseva iz oblast IKT je održano proteklih godina. većina škola je učestvovala na kursevima. Razlozi za to mogu biti što su infrastrukturi potrebna stalna ulaganja. pa su se prepreke promenile. Glavni razlozi za nepohađanje kurseva je nedostatak vremena. jer se oprema i zahtevi brzo menjaju.većina učitelja ima računar sa pristupom internetu kod kuće. jer su upravo oni najveći protivnici IKT. 86% učitelja komunicira sa svojim kolegama koristeći e-mail. ili iskusili veći uticaj IKT. Učitelji sa kućnim pristupom više se bave metodama baziranim na IKT. Treba reći još da su neki od ovih kurseva bili posvećeni celokupnom razvoju škole upotrebom IKT. ali samo jedan od tri oseća veliku dobit od kurseva. Rezultati ispitivanja pokazuju da se komunikacija i saradnja učitelja poboljšala upotrebom IKT. Rezultati kurseva su da su svi učesnici kurseva ili povećali upotrebu IKT. Kursevi mogu biti interesantni za učešće. dok su oni koji nemaju pristup od kuće nesigurniji u vezi svojih IKT znanja i manje upotrebljavaju IKT u nastavi. administraciji. 72% procenta učitelja dnevno ili nedeljno koriste IKT za komunikaciju sa kolegama. 15 .

tolerantan i pozitivan odnos prema drugima. uzajamno pomaganje. društvu i zajednici. bitno je je da se učitelji i nastavnici profesionalno ravijaju. usmerava se na razvoj kompetencija kroz ishode učenja. međuljudsku saradnju. Škola treba da organizuje stručne obuke učitelja i nastavnika. samopouzdanje. Centralnu ulogu u unapređivanju obrazovanja i vaspitanja imaju učitelji. prihvatanje različitosti. jer oni utiču da unapređivanje razvoja učenika i nivoe njihovog postignuća. kao budućih aktivnih građana. ali i da sam obrazovni sistemi može veoma doprineti uspešnom odgovoru na izazove preduzetništva u 16 . kao i u celom demokratskom društvu. Društvena i građanska osposobljenost treba da se stekne praksom tokom školovanja. razumeju i da steknu određene kompetencije koje su potrebne za funkcionisanje aktivnog građanina. koji bio bio baziran na proveri ove kompetencije. zapošljavanje i ličnu ispunjenost i napredak. jer oni direktno utiču na razvoj učenika i njihovo učenje. Najbolje bi bilo da se razvija formalnim obrazovanjem i to kroz različite nastavne aktvnosti. kako bi učenici mogli da znaju. Obrazovanje i vaspitanje u školama. preduzetnika ili roditelja. Građanska kompetencija je jedna od temeljnih kompetencija učitelja i nastavnika. koja bi mogla da pomogne pri osposobljavanju učenika. inicijalnim obrazovanjem. slobodnih aktivnosti i kroz kontinuirano unapređenje kvaliteta nastavnog programa koji treba da bude prilagođen mogućnostima učenika. poput obaveznh školskih predmeta. Kako bi se ova kompetencija mogla razvijati u nastavi. odgovorno i kritički učestvuje u životu škole. celoživotnim učenjem. poštovanje drugih i samopoštovanje. Iskustvo iz prakse Evropska Unija je uočila važnost preduzetništva u obrazovanju i njegov značaj prepoznala posebno u dokumentu “Implementacija Lisabonskog programa zajednice: Podrška preduzetničkom razmišljanju kroz obrazovanje i učenje.” Posebno ukazujući na činjenicu da je preduzetništvo ključna kompetencija za rast. kao i osposobljenost za efikasno učestvovanje u razvoju demokratskih odnosa u školi. podrazumeva se osposobljenost za odgovorno ponašanje. odnosno stručnim usavršavanjem. kao i da osmisli sistem napredovanja. Učenik treba da bude osoposobljen da aktivno. Društvena i građanska osposobljenost Pod društvenom i građanskom osposobljenosti. kako bi se podstakao njihov profesionalni razvoj.

.posebna pažnja mora biti posvećena obuci nastavnika.EU.školama treba da se pruža praktična podršku za započinjanje preduzetničkih aktivnosti i programa. Zahvaljujući dosadašnjim naporima.iskustva i preporuke Uvođenje preduzetništva u obrazovni sistem rezultat je procesa reforme obrazovanja koji se poslednjih godina sprovodi u Crnoj Gori. . Trenutno se 17 .podrška javnih vlasti je posebno važna. . Preduzetništvo i obrazovanje – Crna Gora . značajno je prošireno razumevanje ovog koncepta. .obrazovni programi na svim nivoima treba da uključe preduzetništvo kao zadatak obrazovanja. putem stručnog usavršavanja. neophodno je uložiti dodatno angažovanje kako bi preduzetništvo postalo sastavni deo obrazovnog procesa na svim nivoima.treba dalje promovisati učenička mini-preduzeća. Posmatrajući preduzetništvo u obrazovnim sistemima zemalja članica u dokumentu se navode preporuke: . . . .visokoobrazovne ustanove treba da preduzetništvo uvrste u različite predmete i kurseve.nacionalne i regionalne vlasti treba da uspostave saradnju među odeljenjima sa jasnim ciljevima i strategijama. .treba osnažiti angažovanost nastavnika između fakulteta i sveta biznisa i uključiti biznis ljude u nastavu.treba podsticati saradnju između obrazovnih institucija i lokalne zajednice.

Takođe veoma je značajan i stav roditelja prema preduzetništvu. Takođe roditelji među sobom treba da razmenjuju kompetencije i recimo pomognu jedni drugima i deci u napredovanju u datoj obrasti kroz niz smislenih aktivnosti. Treba promovisati I širiti saradnju I sa drugim ustanovama I formirati partnerske mreže. odnosno 33 časa godišnje. promovisati.preduzetništvo izučava: na nivou osnovnog obrazovanja . znanja. Treba da se radi na razvoju različitih veština. Treba stalno tražiti nova rešenja. II Empirijska razmatranja 1. uključivati kako učenike tako i roditelje i saradnike. za izučavanje ovog predmeta opredelilo se 122 učenika u 3 osnovne škole U Crnoj Gori. zajedničko učenje novog stranog jezika. Ovaj istraživački rad se bazira na sledećim segmentima iz oblasti 18 . motivisati. Predmet istraživanja Predmet ovog istraživanja jeste koliki je značaj kompetencija učitelja za rad u nastavi. interesovanja i samih kompetencija. kao podsticaj za unapređivanje kompetencija: Učitelj pođe od svojijh kompetencija i podstakne roditelje da mogu li oni da unaprede neku od svojih „ključnih kompetencija“? Treba raditi na tome zajedno sa svojom decom – recimo. sa jednim časom nedeljno.samo kao izborni predmet u osmom razredu devetogodišnje osnovne škole. u osnovnim školama.

edukacija. u edukaciji iz oblasti preduzetništva. proizilaze sledeći zadaci: 1. 3. 4. u namerama ponašanja iz oblasti preduzetništva. Zadaci istraživanja Iz postavljenog cilja. 2. 5. 19 . koje su značajne za celoživotno učenje. Cilj istraživanja Cilj ovog istraživanja je da se utvrdi koliki je stepen razvijenosti ključnih kompetencija. Utvrditi kolika je statistička razlika između učitelja koji su različitog životnog doba. kod učitelja koji su zaposleni u osnovnim školama na teritorije AP Vojvodine. u namerama ponašanja iz oblasti preduzentištva. Utvrditi kolika kolika je statistička razlika između učitelja koji su različitog životnog doba. 4. namere ponašanja. Utvrditi kolika je statistička razlika između učitelja koji su različitog životnog doba. u edukaciji iz oblasti preduzentištva. Utvrditi kolika je statistička razlika između učitelja koji su različitog radnog iskustva.preduzetništva: prihvatanje rizika i nekonvencionalnosti. usmerenost na postignuća. Utvrditi kolika je statistička razlika između učitelja koji su različitog radnog iskustva. 2. 3. u značaju tri ključne kompetencije na celoživotno obrazovanje. poverenje u svoje mogućnosti. Problem istraživanja Osnovna problemska pitanja ovog istraživanja jesu koliki je značaj ključnih kompetencija na celoživotno učenje i koliki je stepen prisutnosti namera ponašanja i edukacije učitelja u okviru oblasti preduzetništva.

Uzorak i organizacija istraživanja Istraživanje je realizovano u osam osnovnih škola. godine do 15. predmetom. OŠ “Bratstvo-jedinstvu” u Bezdanu. OŠ “22. OŠ “Žarko Zrenjanin” u Apatinu. 5. 7. OŠ “Tvrđava” u Novom Sadu. tehnike i istrumenti istraživanja U ovom istraživanju biće primenjena metoda koja je u skladu sa problemom. Hipoteze istraživanja 1. dok će se kao instrument istraživanja koristiti anketni upitnik. OŠ “Miloš Crnjanski” u Žablju. Uzorak ovog istraživanja obuhvata zaposlene učitelje u osnovnim školama na teritoriji AP Vojvodine: OŠ “Nikola Vukićević ” u Somboru. Pretpostavlja se da ne postoje velike razlike. Pretpostavlja se da između učitelja različitog životnog doba. Pretpostavlja se da ne postoji razlika između učitelja različitog radnog iskustva u namerama ponašanja iz oblasti preduzetništva. u kojoj je anketirano 12 ispitanika. kao i u skladu sa postavljenim hipotezama. Pretpostavlja se da ne postoji razlika između učitelja različitog radnog iskustva u edukaciji iz oblasti preduzetništva. POL 20 . 4.u periodu od 20. između učitelja koji su razčitog životnog doba. 3. u kojoj je anketirano 10 ispitanika. ne postoje razlike u edukaciji iz oblasti preduzetništva. u kojoj je anketirano 20 ispitanika. 6. ne postoje razlike u namerama ponašanja iz oblasti preduzetništva. oktobar” u Bačkom Monoštoru. novembra 2016. 5. u značaju tri ključne kompetencije na celoživotno učenje. Pretpostavlja se da između učitelja različitog životnog doba. kao tehnika istraživanja koristiće se anketiranje. godine. u kojoj je anketirano 8 ispitanika. 6. Metode. OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” u Banatskom Aranđelovu. ciljem i zadacima istraživanja. u kojoj je anketirano 7 ispitanika. u kojoj je anketiran jedan ispitanik. decembra 2016. u kojoj je anketiran jedan ispitanik. U istraživanju će se koristiti deskriptivna metoda. u kojoj je anketiran jedan ispitanik i OŠ “Laza Kostić” u Kovilju. Pretpostavlja se da ne postoji razlika između učitelja različitog životnog doba u želji da postanu preduzetnici. 2.

MUŠKI POL 6 10% ŽENSKI POL 54 90% MESTO SELO 16 26.67% GRAD 44 73. Rezultati istraživanja su prikazani u tabelama i grafikonima .33% 6 – 10 GODINA 10 16.33% 11 – 20 GODINA 21 35% PREKO 21 23 38.67% 3 – 5 GODINA 4 6. koristila se aritmetička sredina.67% PREKO 21 22 36.67% GODINE 21 – 30 8 16% 31 – 40 15 30% 41 – 50 13 26% 51 – 60 18 36% preko 60 god. Prva oblast preduzetnistva je prihvatanje rizka i nekonvencionalnosti. Peta oblast je edukacija. a iskazani su prosečnom ocenom na skali od jedan do pet. 21 .67% 6 – 10 GODINA 5 8.67% 11 – 20 GODINA 16 26. Druga oblast je usmerenost na postignuća.33% RAD U ŠKOLI 1 – 2 GODINA 7 11. kako bi se izračunala kolika je prosečna vrednost. Četvrta oblst je namere ponašanja. Za svaku tvrdnju koja je bila ponuđena u anketnom upitniku.67% 3 – 5 GODINA 5 8. Treća oblast je poverenje u svoje mogućnosti. 0 0% Statistička obrada podataka Dobijeni podaci obrađeni su putem statističke obrade podataka.33% RADNO ISKUSTVO 1 – 2 GODINA 7 11. smo obradili u okviru pet oblasti preduzetništva.

dok svega (2%) ispitanika uživa raditi u neizvesnim okolnostima. 22 . 1) Tabela br.93. (grafikon br.5. (34%) učitelja se slaže da im je najbitniji osećaj sigurnosti. 1) Dve trećine ispitanika (43% + 32%) ne voli da radi u neizvesnim okolnostima. Takođe. možemo da zaključimo da je učiteljima veoma bitan osećaj sigurnosti u aktivnostima koje obavljaju i da ne prihvataju rizike koje donose neizvesne okolnosti. a najmanju aritmetičku sredinu ima treća tvrdnja koja iznosi 1. Nema ispitanika koji se ne slažu sa ovom tvrdnjom. (tabela br. najveći broj ispitanika (58%) u potpunosti se slaže da mu je najbitniji osećaj sigurnosti u većini aktivnosti. prihvatanje rizika i nekonvencionalnosti. 1 U okviru prve oblasti preduzetništva. 2) Na osnovu dobijenih rezultata. (grafikon br.U okviru prve oblasti najveću aritmetičku sredinu ima prva tvrdnja koja iznosi 4.

1 Grafikon br. Grafikon br.45. dok najmanju aritmetičku sredinu ima četrdeset i prva tvrdnja koja iznosi 2. 2 U okviru druge oblasti. (tabela br.48. najveću aritmetičku sredinu ima trideset i druga tvrdnja koja iznosi 4. 2) 23 .

Nema ispitanika koji ne žele samostalnost i nezavisnost. više od polovine (60%) ispitanika u potpunosti se slaže da im je glavni cilj da budu samostalni i nezavisni od drugih osoba. dok svega (5%) učitelja se 24 . (grafikon br. 2 U okviru druge oblasti preduzetništva. usmerenost na postignuća. 3) U najvećem procentu (39% + 20%) učitelji se ne osećaju posve beskorisnim. Tabela br.

3 Grafikon br.15.85.povremeno oseća beskorisno. (tabela br. Kod dobrog dela učitelja se može primetiti entuzijazam i želja za napretkom i postignućima. 3) 25 . najveću aritmetičku sredinu ima četrdeset i osma tvrdnja koja iznosi 4. dok najmanju aritmetičku sredinu ima pedeset i sedma tvrdnja koja iznosi 1. 4) Dobijenim rezultatima zaključujemo da je ispitanicima osnovni cilj da u životu budu samostalni i nezavisni i da se mali broj istih ponekad oseća beskorisno. (grafikon br. Grafikon br. 4 U okviru treće oblasti.

(grafikon br. kao i drugi ljudi. (40% + 36%) ispitanih učitelja se slaže da može obavljati većinu stvari. poverenje u svoje mogućnosti.Nema ispitanika koji misle da drugi ljudi mogu uraditi neke stvari bolje od njih. 5) Polovina ispitanika (50%) 26 . 3 U okviru treće oblasti preduzetništva. Tabela br.

3) 27 . najveću aritmetičku sredinu ima treća tvrdnja koja iznosi 2. Grafikon br.65. (grafikon br.smatra da ima čime da se ponosi. 5 Grafikon br. 6) Dobijeni rezultati nam govore da dobar deo učitelja ima poverenja u svoje sposobnosti i da svaki drugi učitelj ima čime da se ponosi u svom životu. dok najmanju aritmetičku sredinu ima četvrta tvrdnja koja iznosi 1.37. (tabela br. 6 U okviru četvrte oblasti.

Nema ispitanika koji su odlučni u toj nameri. nema entuzijazma za pokretanje svog biznisa naredne godine. (30% + 32%) ispitanih učitelja ne bi napravio dodatni napor za pokretanje sopstvenog biznisa. (grafikon br. namere ponašanja. 28 . 4 U okviru četvrte oblasti preduzetništva. dok samo (8%) ispitanih bi ulažili trud u pokretanje sopstvenog biznisa. 7) Više od tri četvrtine učitelja. Tabela br.

dok najmanju aritmetičku sredinu ima prva tvrdnja koja iznosi 1. 7 Grafikon br.08. 8 U okviru pete oblasti.(grafikon br.62. 5) 29 . najveću aritmetičku sredinu ima treća tvrdnja koja iznosi 2. Grafikon br. 8) Na osnovu prikazanih rezultata vidimo da većina učitelja nema želju za ulaganje napora i truda za pokretanje sopstvenog biznisa. (tabela br.

(grafikon br. edukacija. 9) (58% + 30%) ispitanika nije edukovano ni u okviru 30 . dok većina (25% +44%) nije edukavana da poseduju preduzetničke sklonosti. Tabela br. samo (3% + 8%) učitelja edukovano je neformalnim putem iz domena preduzetništva. 5 U okviru oblasti preduzetništva.

10 Diskusija 31 .formalnog obrazovanja o preduzetništvu. 9 Grafikon br. 10) Poražavajući rezultati nam govore da učitelji ni formalnim ni neformalnim obrazovanjem nisu edukovani iz oblasti preduzetništva. Grafikon br. (grafikon br. samo (2%) ispitanih učitelja se susrelo sa edukacijom iz ovog domena.

Takođe smo na osnovu obrađenih podataka zaključili da je ispitanim učiteljima osnovni cilj da u životu budu samostalni i nezavisni i da se mali broj istih ponekad oseća beskorisno. Dobar deo učitelja ima poverenja u svoje sposobnosti i statistički podaci su pokazali da svaki drugi učitelj ima čime da se ponosi u svom životu. kako bi preduzeli korak u pokretanju svog biznisa. tako i u seoskoj sredini. kao i da su nedovoljno edukovani iz oblasti preduzetništva. kao i da nam poražavajući rezultati govore da učitelji. Možemo da konstatujemo da je hipoteza pretpostavlja se da između učitelja različitog životnog doba. ne postoje razlike u namerama ponašanja iz oblasti preduzetništva istinita. Na osnovu obrađenih rezultata utvrdili smo da su hipoteze pretpostavlja se da ne postoji razlika između učitelja različitog radnog iskustva u edukaciji iz oblasti preduzetništva i pretpostavlja se da ne postoji razlika između učitelja različitog radnog iskustva u namerama 32 . nedovoljno edukovana iz oblasti preduzetništva. ni neformalnim obrazovanjem nisu dovoljno edukovani iz oblasti preduzetništva. Takođe se može konstatovati da je hipoteza pretpostavlja se da između učitelja različitog životnog doba. Kod većine učitelja može da se primetiti entuzijazam. zato što su statistički podaci pokazali da više od polovine učitelja ne interesuje da ulažu svoj trud i napor. Na osnovu dobijenih rezultata. Pomoću njega se vidi kakvo je pravo stanje kompetencija koje poseduju učitelji u osnovnim školama. zaključujemo da je učiteljima veoma bitno da imaju osećaj sigurnosti u svim aktivnostima koje obavljaju i da ne ne žele da prihvataju rizike koje donose neizvesne okolnosti. Statistički obrađeni podaci su pokazali da ispitani učitelji ne poseduju dovoljno preduzetničkih sklonosti. Ovaj istraživački rad je sproveden u gradskim i seoskim sredinama. ni formalnim. jer je većina učitelja koji su različitog životnog doba. kao i želja za napretkom i boljim postignućima. kako u gradu. Na osnovu prikazanih rezultata vidimo da većina učitelja nema želju za ulaganje napora i truda za pokretanje sopstvenog biznisa. ne postoje razlike u edukaciji iz oblasti preduzetništva istinita.

bez obzira koliko je njihovo radno iskustvo. kao i da nemaju nikakve namere ponašanja u okviru preduzetništva. slabo edukovano iz oblasti preduzetništva.ponašanja iz oblasti preduzetništva istinite. Zaključak 33 . zbog toga što je većina učitelja. jer smo prethodno obrađenim rezultatima utvrdili da ispitani učitelji nemaju velike tendencije ka tome da postanu preduzetnici. Postavljena hipoteza pretpostavlja se da ne postoji razlika između učitelja različitog životnog doba u želji da postanu preduzetnici je istinita.

nezaposlene ljude. koje sa sobom nose veliku dozu neizvesnosti. viši nivo. veoma bitan osećaj sigurnosti. kao društvo pružimo potrebne uslove i podršku. Oni imaju poverenja u svoje mogućnosti. stanovnici Srbije su manje skloni preduzetničkim aktivnostima. u odnosu na Zapad. Problem vide u tome što država ne pronalazi i ne razume potencijal samog preduzetništva. Srbija ima obrazovane i kreativne. 34 . potrebno nam je više preduzetništva. odnosno učiteljima. ako iskreno verujemo u njegovu moć i potencijal. u našim glavama. Da bi se sav taj „imetak” stavio u upotrebu. u pitanju. te i dalje zaostaje za zemljama u tranziciji. Kao veoma složen i specifičan fenomen. u promeni načina razmišljanja. Istraživanje je pokazalo da je ispitanicima. ne vole da rizikuju i da napuštaju zonu svog komfora. Da bi preduzetništvo snažnije povelo srpsku privredu napred. prosvetni radnici za osnovni cilj imaju potrebu da budu samostalni i nezavisni. a ni osposobljeni. za preduzimanje radikalnijih promena u svojim životima. jer osećaju strah od preuzimanja rizika u uslovima koje pruža naša država. blizu je srca evropskog tržišta. što govori o tome da oni. prvenstveno učitelja. kao i želje za ulaganjem. Razlog je možda u trenutnim socio-ekonomskim uslovima u državi. Većina mladih nije motivisana za bavljenje preduzetništvom. naravno. od strane prosvetnih radnika. što dovodi do toga da se ono ne razvija. Izlaza. takođe. Problem je u tome što nisu dovoljno ohrabreni. i pored gore navedenog. kao što je to najčešće slučaj. Srbija se danas nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji. On se nalazi. pokretanje sopstvenog biznisa. Kontradiktorno je to što. a odnos prema njemu možemo da menjamo samo ako ga bolje shvatimo. Kapacitet državnih institucija mogao bi se podići na evropski. Takođe. te je ukupan “skor” što se tiče preduzetništva negativan. kada su ovakve promene. potrebno je da mu. kao jednu od najznačajnijih kompetencija koje prosvetni radnici treba da poseduju. uvek ima. Zainteresovanost građana naše zemlje za preduzetništvo je znatno niža od evropskog standarda. preduzetništvo u Srbiji je poprilično neistraženo polje. kao i činjenici da se ne prepoznaje njena dovoljna podrška u pogledu razvijanja i ulaganja u preduzetništvo. ali ne i dovoljno podstreka za konkretne aktivnosti. uz bolju organizaciju i usmereniji napor. nedovoljna edukacija o preduzetništvu dovodi do nazadovanja. pokazuju rezultati mnogih istraživanja proteklih godina. Kao evropski građani.

kvalitetna nastava. Vilotijević. (2010). Beograd: Zbornik: obrazovanje učiteljaw.rs/StandardiKompetencija. Sombor: Norma 1/2010. (1996). D. Bogosavljević.zuov. (2002). I. praksa i principi.ac. Beograd: Privredni pregled 5.vt.ftn. M.rs 8. Novi Sad: Adižes konsalting 2. (1984). Jagodina: Zbornik radova učiteljskog fakulteta Jagodina 4. Upravljanje životnim cilkusom preduzeća. J. Đorđević.org/i_roditelji_se_pitaju/PDF/kvalitet %20obrazovanja/Kompetencije%20za%20celozivotno%20ucenje.Literatura 1. (31-47) 3. Beograd: Učiteljski fakultet 7. Drucker. Savremena škola.pdf 9. Budimir-Ninković. Inovacije i preduzetništvo. P. kompetentan nastavnik. Funkcije savremenog učitelja. http://katalog. (2005).pdf 35 . Pravci reforme i zadaci PA u obrazovanju učitelja za savremene funkcije u osnovnoj školi. R. P.cipcentar.aspx 10. Obrazovna informaciona tehnologija.kg.rs/download/SIR/SIR%20Milovanovic%20Goran. Adižes. Inovacije u nastavi. http://www. Mandić. Beograd: Prosveta 6. G. https://www. (1991). (1996).