You are on page 1of 14
INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU Departman za Prirodno Tehnicke Nauke Smer: Informatika Tema: MULTIMEDIJA (seminarski rad) Mentor: Student: Prof.Dr. Ćamil Sukić Faris Bučan Novi Pazar 2012 SADRZAJ 1. POJAM, TEHNOLOGIJE I PRIMENA MULTIMEDIJE .................................................................................. 2 HADRVERSKA PODRŠKA .............................................................................................................................. 3 SOFTVER ...................................................................................................................................................... 3 2.HIPERTEKST I HIPERMEDIA .......................................................................................................................... 4 3. OSNOVNI ELEMENTI MULTIMEDIJE ........................................................................................................ 4 Grafika ......................................................................................................................................................... 4 Grafički formati ........................................................................................................................................... 5 Osnovne karakteristike formata GIF ........................................................................................................... 6 JPEG (Joint Photographic Experts Group) ................................................................................................... 6 4. ANIMACIJA .............................................................................................................................................. 7 Flash animacije ............................................................................................................................................ 7 5.Zvuk (audio) ................................................................................................................................................. 8 MP3 Audio................................................................................................................................................... 8 6.VIDEO .......................................................................................................................................................... .9 7.PRIMENA MULTIMEDIJE……………………………………………………………………………………………………………………….10 8.LITERATURA ............................................................................................................................................... 14 1.POJAM, TEHNOLOGIJE I PRIMENA MULTIMEDIJE Pojam multimedija (multimedia) - dolazi od latinskih riječi multus (mnogi) i medium (medijum). Multimedija predstavlja integraciju različitih medijskih elemenata koji su u osnovi samostalni sadržaji. Multimedija je kombinacija teksta, slike (pokretne ili nepokretne), zvuka, animacije, videa objedinjenih putem računara i odnosi se prvenstveno na medije koji su po svojoj prirodi netekstualni, a ako je uključen tekst reč je o kraćim uputstvima ili objašnjenjima. Multimedija predstavlja jedan koncept koji predstavlja povezanost tehničkih i softverskih dimenzija. Multimedija su aplikacije i dokumenti poboljšani dodavanjem zvuka, animacije ili videa; u najširem smislu programska podrška koja korisnicima omogućuje pristup ovim medijima Interaktivna multimedija – korisnicima je omogućena kontrola nad aplikacijom, ako je dodata struktura hiperveza – hipermedija. Multimedija je kombinacija više medija. tekst interakcija zvuk video grafika animacija Prema stepenu interakcije: -linearna -nelinearna Prema načinu smeštanja i prenosa: -analogna -digitalna Rani multimedijalni programi nisu bili interaktivni. To znači da su informacije sledile zadati raspored, a korisnik je bio ograničen samo na pomicanje za sledeću sliku na ekranu ili vraćanje na prethodnu. Za rad u multimediji računar treba biti opremljen sa:  Monitorom u boji,  Zvučnom karticom  Zvučnicima (slušalicama)  Video karticom  Kamerom  CD-ROM-om ili DVD-ROM-om HADRVERSKA PODRŠKA  Memorija -RAM, ROM, hard disk -disketa, magnetni i optički uređaji -DVD (Digital Versatile Disc) -CD-ROM čitači i snimači  Ulazni uređaji -tastatura, miš, trackball, touchscreen, grafičke table (tablets), skeneri, digitalne kamere, sistemi za prepoznavanje govora (mikrofon)  Izlazni uređaji -monitori, zvučnici, video uređaji, projektori, printeri  Komunikacioni uređaji -modem, ISDN adapter, ADSL modem SOFTVER  Sistemski softver - Microsoft Windows ili MacOS  Obrada teksta i OCR programi  Alati za crtanje, slikanje i obradu grafike  3D modeliranje  Obrada zvuka  Obrada animacija i video signala  Konverzija izmedju različitih formata video i zvučnog signala  Multimedijski autorski alati 2.HIPERTEKST I HIPERMEDIA Hipertekst : To je tekst, prikazan na računaru, koji sadrži linkove ka drugim tekst dokumentima. Čitalac može jednostavnim klikom na link da otvori drugi tekst koji detaljnije objašnjava tu reč. Na ovaj način, čitalac hiperteksta stvara sopstveni put pretraživanja i čitanja. Hipermedija nastaje kada se u hipertekst dodaju slike, animacija, zvuk, video, itd. Koristi se za WWW (World Wide Web). Ceo internet je praktično jedan globalni hipermedijski sistem na kome bukvalno nema šta ne može da se pronadje. 3. OSNOVNI ELEMENTI MULTIMEDIJE  Grafika  Tekst  Zvuk  Animacija  Video Grafika Važna za vizualni efekat multimedijske aplikacije. Vrste grafike : A) Bitmape (paint ili rasterska grafika) B) Vektorske (drawn grafika) Bitmape Bitmape - foto-realistične slike i za kompleksne crteže koji zahtijevaju fine detalje. _ sastavljene od pojedinačnih tačaka - pixela (picture element) _ svaki pixel iste veličine _ rezolucija - broj piksela po horizontali i vertikali - određuje kvalitet slike _ matrica za memorisanje informacija o svakom pixelu koji čini sliku (lokacija, boja), dimenzija matrice zavisi od broja boja. Pri povećanju bitmap slike opada kvalitet slike (stepenasta izobličenje crta - jaggies). Delovi bitmap slike se ne mogu pomeriti tako da se sačuvaju objekti koji su nacrtani ispod (kod pomeranja ostaje prazni prostor). Vektorske Vektorska grafika - za grafičke oblike koji se mogu matematički izraziti koordinatama, dužinom i uglovima (linije, pravougaonici, poligoni, kružnice,...) Poredjenje bitmap i vektorske grafike Kod Rasterske grafike, kvalitet slike zavisi od rezolucije. Grafički formati Formati slika  za bitmape i vektorsku grafiku  zavisni i nezavisni od platforme  sa kompresijom i bez kompresije Ime formata Tip datoteke Tip slike  Tagged Image File Format .TIFF bitmapa  GIF (Graphics Interchange Format) .GIF bitmapa  JPEG .JPG bitmapa  PNG (Portable Network Graphics) .PNG bitmapa  Encapsulased PostScript .EPS vektorska  Windows Bitmap .BMP bitmapa  Windows Metafile .WMF vektorska  Macintosh PICT i PICT2 .PIC oba  Adobe Photoshop .PSD bitmapa  Adobe Illustrator .AI vektorska  CorelDraw CRD .CRD vektorska Osnovne karakteristike formata GIF  Transparent Image – transparentna pozadina slike, tj. slika sa providnom pozadinom  Animated GIF – jedini opšte prihvaćeni grafički format koji podržava pravljenje animacija; koristi se za kratke animacije i filmove niske rezolucije za WEB stranice. Animaciju čini nekoliko frame-ova, koji se velikom brzinom, jedan za drugim prikazuju na ekranu. Imamo ukupno 8 slika koje se naizmenično ponavljaju Ove pojedinačne slike nazivaju se okviri (engl. frames). Definiše se i vremensko trajanje svakog okvira, kao i da li se animacija ponavlja od početka kad stigne do kraja. JPEG (Joint Photographic Experts Group)  Ime po organizaciji koja je kreirala standard  Rasterski grafički format  24-bitna dubina boja (preko 16 miliona boja)  Pogodan za fotografije  Kompresija formata sa gubitkom  Kompromis između nivoa kompresije (veličine slike) i kvaliteta slike  Bolji rezultati za "zamagljene" slike bez oštrih prelaza i jednoličnih boja  Najbolji format za prikaz fotografija i realnih slika sa glatkim varijacijama u tonu i boji.  Slika je mnogo kvalitetnija od GIF-a. Dekompresiju vrši aplikativni program pre prikaza 4. ANIMACIJA Animacija predstavlja niz neznatno različitih slika koje se prikazuju jedna za drugom dovoljnom brzinom da se time stvori utisak kretanja.Sve te slike zapakovane su u jedan isti fajl, u jednom od animacionih formata. Trodimenzionalna animacija se sastoji se od tri složena koraka:  modeliranje;  animiranje;  rendering.  3D modeliranje je proces izrade konture predmeta, odnosno formiranje osnovnog izgleda predmeta. Od konture predmeta generiše se trodimenzionalni predmet, kome se, radi povećanja stepena realističnosti, dodaju teksture, odsjaji, senke itd.  Animiranje kreiranog 3D predmeta vrši se zadavanjem polazne tačke i odredišne tačke, zadavanjem putanje između ove dve tačke, kao i određivanjem vrste i dinamike kretanja. Na osnovu ovih elemenata, računar kreira sekvence koje u nizu stvaraju iluziju kretanja.  Rendering je poslednji korak 3D animacije karakterističan po velikim proračunima koji mogu trajati više minuta, sati, ali i danima. Rendering je proces formiranja sinhronizovanog kretanja na osnovu zadatih elemenata tj. proces formiranja kontinualne animacije sa svim njenim kvalitativnim elementima (boje, teksture, senke i dr.). Najpoznatiji programi za animaciju su 3D Studio Max, Softimage 3D Extreme i Lightwave 3D. Flash animacije Jedan od danas najpopularnijih programa za pravljenje animacija je FLASH, kompanije Macromedia. On takođe omogućava i kreiranje animacija sa zvukom i interaktivni rad. Pri kreiranju animacija Flash vrši i kompresiju podataka, pa su Flash fajlovi relativno mali i veoma su pogodni korišćenje na Internetu. 5.Zvuk (audio) Zvuk se u računaru proizvodi uz pomoć uređaja koji nazivamo zvučna kartica. Zvučna kartica proizvodi dve vrste zvuka:  MIDI audio (Musical Instrument Digital Iterface) – to je veštački, sintetički zvuk koji računar generiše uz pomoć dela zvučne kartice koji se naziva sintesajzer  digitalni audio – to je zvuk mnogo bliži realnom zvuku koji se dobija digitalizacijom analognih zvučnih signala, tzv. procesom sempolvanja (uzorkovanja). Digitalni audio je dobijen preradom, tzv. Digitalizacijom realnog zvuka, ali tako da naše uši teško da mogu da primete razliku u kvalitetu. Naveščemo samo one formate audio fajlova koji se kod nas najčešće koriste: Format Ekstenzija RealAudio .ra MP3 audio .mp3 CD audio (obični muzički CD-i) .cda Wav audio .wav MIDI audio .mid .midi MP3 Audio MP3 audio je kod nas jedan od najpopularnijih audio formata. MP3 je skraćenica od MPEG Audio Layer 3. To je tehnologija kompresije audio signala koja je u stanju da fajl za digitalni audio svede na oko 10% svoje veličine, uz samo neznatan gubitak u kvalitetu zvuka. MP3 za zvuk predstavlja isto što JPEG i GIF predstavljaju za slike. Postoji veliki broj programa koji mogu da komprimuju CD audio i prave MP3 fajlove. Prilikom kompresije, jedan od bitnih parametara koji utiče na brzinu i kvalitet reprodukcije MP3 fajlova je tzv. bitrate (čita se bitrejt). Bitrate se meri u kilobitima u sekundi – kbps. To je prosečan broj kilobita koji se koristi za pamćenje jedne sekunde zvuka. Što je taj broj veći, to je kvalitet muzike bolji, ali nam trebaju jači računari za njihovu reprodukciju. Koriste se sledeće vrednosti za bitrate:  CD Quality (CD kvalitet): 128, 160, 192 kbps i više;  Near CD Quality (skoro CD kvalitet): 96 kbps;  FM Radio Quality (FM radio kvalitet): 64 kbps. 6.VIDEO Digitalni video je najkompleksniji vid multimedije, koji u sebe uključuje i grafiku, i zvuk, i drugo. Slika na ekranu kod digitalnog videa se dobija tako što se u jednoj sekundi jedna za drugom prikažu 30 nepokretnih slika (okvira, engl. frame) najvišeg kvaliteta. Svaka takva nepokretna slika zahteva i do 1 MB memorije, pa je za digitalni video potrebno čak do 30 MB memorije po sekundi, 1,8 GB po minutu, i 108 GB po satu. Kada se tome doda i zvuk, vidi se da se radi o ogromnoj količini informacija koju treba skladištiti, prenositi i obrađivati. Rad sa ovolikom količinom podataka zahteva ne samo ogromnu memoriju, već i vrlo visoke karakteristike svih ostalih komponenti računara, kao i softvera. Problem nije samo u skladištenju ogromne količine podataka koju zahteva digitalni video, već i u prenosu 30 MB podataka u svakoj sekundi, kao i u obradi tolike količine podataka. Ovi problemi se prevazilaze korišćenjem raznih algoritama za kompresiju digitalnog videa. Takav algoritam se naziva kodek, engl. codec (potiče od coding/decoding ili compression/decompression). Kodek je algoritam za kompresiju (kodiranje) digitalnog videa radi isporuke, i kasniju dekompresiju (dekodiranje) radi njegovog prikaza. Ovi algoritmi mogu komprimovati digitalne video informacije u rasponu od 50:1 do 200:1, što značajno smanjuje količinu podataka sa kojima se radi. Međutim, prilikom kompresije, izvesna količina podataka se nepovratno gubi, pa dolazi do gubitaka u kvalitetu videa (kompresija je "loosy"). Od kompresionih algoritama, kod nas se najviše koriste MPEG, JPEG, DivX i drugi. MPEG je međunarodni standard za digitalnu prezentaciju pokretnih slika koju je napravila Moving Picture Experts Group odakle i potiče ova skraćenica. Danas se koriste MPEG, MPEG1 i MPEG2, a u razvoju su i još naprednije varijante ovog standarda (MPEG4, MPEG7). Paketi Kodeka Danas postoji veliki broj različitih vrsta kodeka Zbog ovoga je česta situacija da korisnik presnimi neki film na svoj računar, ali ne može da ga odgleda jer nema installiran kodek. Da ne bi korisnik morao sam da traži i installira svaki kodek, postoje paketi kodeka. Ovi paketi sadrže veći broj različitih kodeka koji se koriste najčešće za dekompresiju video materijala. Primer takvog paketa kodeka je ffdshow… Navescemo neke od najcesce koriscenih formata videa. Video CD .vcd DVD Video .vob Windows Audio Video Interleaved Format – AVI .avi Moving Picture Experts Group - MPEG .mpg .mpeg Intel Indeo Video File .ivf 7.PRIMENA MULTIMEDIJE Primena je veoma raznovrsna. obrazovanje industrija naučna istraživanja softverski inženjering medicina zabava mobilnost umetnost Obrazovanje je podržano multimedijom putem računarskih kurseva, eLearning-a, animacija, slika, zvuka i elektronskih knjiga. Specifična je upotreba prezentacija u nastavi. Veoma je korisna u svim uzrastima jer učeniku ovim putem ostaju duži tragovi pamćenja. Industriji omogućava bolje poslovanje, obuku i marketing, lično ili putem web-a. Primena u modernoj automobilskoj, mašinskoj i elektronskoj industriji, arhitekturi Glavni doprinos je modeliranjem i simulacijama. Softverski interfejsi, računarske simulacije i aplikacije. Simulacije, modeliranje i obuka. Svi aspekti multimedije uključeni. Industrija računarskih igara je u 2009.godini vredela 335 milijardi dolara. Profit filmske industrije u 2009.godini iznosio je 65 milijardi dolara. mobilnost 8.LITERATURA  Encyclopedia of Multimedia Technology and Networking, M.Pagani, 2005., Idea Group Inc., ISBN 1-59140-796-6  Fundamentals of Multimedia, Ze-Nian Li & M.Drew, 2004., Pearson Education Inc., ISBN 0-13-127256-X  Multimedija, I.Condor, 2008., Zagreb, Hrvatska  Multimedija, Đ.Nadrljanski, 2006., Novi Sad  Multimedija, M.Petković, 2009., Niš  brojni izvori za slike na Internetu