You are on page 1of 2

Jod je hemijski elemenat koji je od izvanrednog značaja za život na zemlji.

Njegov
značaj za čoveka ogleda se, najviše kroz razvoj mozga, odnosno na intelektualni rast i razvoj.
Ta funkcija joda potiče od njegovog učešća u stvaranju hormona štitaste žlezde - tiroksina
(T4) i trijodotironina (T3). Najčešće se navodi da su dnevne potrebe organizma za jodom 150
do300 mikrograma. Nedostatak joda dovodi do uvećanja štitaste žlezde (gušavosti), smanjene
funkcije štitaste žlezde (hipotiroidizam), fibrocistične bolesti dojki; u regiijama sa
naedostatakom joda veća je učestalost malignih bolesti dojke i štitaste žlezde kod oba pola.
Ipak, najveća opasnost i najteže posledice nedostatka joda u ranom uzrastu je psihofizička
zaostalost.

Jod je NEOPHODAN za sazrevanje i razvoj mozga i nerava. Kad organizam ne dobije
dovoljno joda, ne razvijaju se moždane strukture. Najteža komplikacija nedostatka joda u
organizmu je endemski kretenizam. Nedostatak joda smanjuje ukupan IQ populacije za 15 IQ
bodova. Nedostatak joda je najčešći svestki pojedinačni uzrok psihičke zaostalosti u svetu.
Postoje dosta kontraverzni radovi iz oblasti psihosociologije koji su poredili ukupnu
ekonomsku moć nacije sa konzumiranjem joda: ovi radovi su bazirani na činjenici da Japan i
Skandinavske zemlje koje su ekonomski bogate istovremeno su i zemlje sa najvećim
prosečnim unosom joda po glavi stanovnika. Ovi autori su išli tako daleko da su poredili
ukupan intelektualni potencijal nacija sa njihovim eknomskim napretkom i uticajem na
globalna, svetska kretanja – njihov zaključak je da je JOD kamen temeljac ekonomske i
političke snage nacije.

Zaista je neobično tzato, da iako znamo kolika je važnost joda za normalan razvoj
mozga, da ne postoji nijedna naučna studija koja bi odgovorila na važno pitanje: koja je to
optimalna dnevna količina joda za psihičko, mentalno i telesno zdravlje čoveka?

Klasično se navodi da su dnevne potrebe za jodom od 15o-300 mikrograma dnevno.
Međutim, prema istraživanjima koja su speovedena u Švajcarskoj još pre 80 godina, dnevne
potrebe u jodu kod dece školskog i predškolskog uzrasta su mnogostruko veće – nadoknada
joda sprovodi se u svim kantonima Švajcarske tabletama joda od 3 i 5 mg.

Japan je zemlja u kojoj je dnevni unos joda po glavi stanovnika najveći u svetu, zbog
velike zaszupljenosti morskih plodova u ishrani; istovremeno, Japan je i zemlja sa najmanjim
brojem malignih bolesti, posebno štitaste žlezde i mokraćno-polnih organa. Ministarstvo
zdravlja Japana svetuje da dnevni unos joda bude čak nekoliko miligrama (preko 5 mg). U
japanskom priobalju prosečan dnevni unos joda je čak preko 14 mg. Ove preporuke su čak 30
puta veće od preporuka za dnevni unos joda u SAD i Evropi.

Sad već davne 1966. godine dva ruska naučnika su objavila rezultate svojih istraživanja na
200 pacijentkinja koje su imale fibrocistične promene dojki. 72% ovih žena je imalo povoljan
terapijski ogovor na unos tableta kalijum jodida 10-20 mg tokom 6 meseci do 3 godine.

Ghent i saradnici su proširili ovu rusku studiju i koristili su različite preparate joda u lečenju
žena sa fibrocističnom bolešću dojki. Počevši od 1975. kanadski istraživači su koristili 5%
Lugolov rastvor kod 233 pacijenata tokom 2 godine u dnevnoj dozi od 31 do 62 mg joda.
Poboljšanje je nastupilo kod 70% pacijenata; 3% pacijenata je imalo simptome jodizma. 588
pacijentkinja je lečeno sa iodin kazeinatom 10 mg na dan u toku 5 godina – u ovoj grupi je
samo 40% njih imalo poboljšanje. 1365 pacijentkinja je lečeno vodenim rastvorom joda u
dnevnoj dozi od 3-6 mg joda dnevno – kod 74% je smanjen bol i otok grudi.

Drugi važan izvor joda su mineralne vode koje sadrže prirodno rastvoren jod. Dnevne potrebe ljudskog organizma za jodom su očigledno daleko veće nego što se do skoro savetovalo. Vojvodina nije primarno jod deficitno područje. već i za kvalitetno življenje. Iscrpljivanje prirodnih resursa planete. iscrpljuju se i zalihe ovog minerala u zemlji i tlu. . kako bi se sprečilo nastajanje mentalne zaostalosti. Jod nije važan samo za preživljavanje. Zato je i kod nas uvedena još pre pola veka zakonom obavezno jodiranje soli.