HOD - PO - MUKAMA - INSTITUCIJA Zeljko Krstic PDF

ELJKO LJ.
KRSTI
Prosudi sve sa stanovita zdravog razuma. Postani vlasnik istih ideja, i ne uzimaj nita
zdravo za gotovo ; a kad ti sam , pomou zdravog rasudjivanja i argumenata, dodje do
nepokolebljivog uverenja, do punog razumevnja neega, dostii e odredjeni stepen
inicijacije Gurdjijev, asopis Gradac.OVA KNJIGA JE POSVEENA
ZATVORSKIM VASPITAIMA KOJI NESTAJU.
HOD PO
MUKAMA
2014
Valjevo, 2014
eljko Krsti Hod po institucijama
PRESEK STANJA OSUDJENIH U KPZ VALJEVO PO VRSTI KRIVINIH

DELA PRIDOLIH U VALJEVO U DRUGOJ POLOVINI 2008. do 2012.
DRUGO DOPUNJENO I PRERAENO IZDANJE
Prosudi sve sa stanovita zdravog razuma.

Postani vlasnik istih ideja, i ne uzimaj nita
zdravo za gotovo ; a kad ti sam , pomou
zdravog rasudjivanja i argumenata, dodje
do nepokolebljivog uverenja, do punog
razumevnja neega, dostii e odredjeni
stepen inicijacije - Gurdjijev, asopis
Gradac.
JANUAR, 2014
1
Radei kao zatvorski vaspita etraest godina sam bio u poziciji koj veini ljudi, pa
ni ljudima od struke nije dostupna, Za to vreme bio sam u svakodnevnim kontaktima sa
osudjenicima, njihovim potrebama, agresivnim ispadima , psovkama, priama,
pogledima, ali i raznoraznom dokumantacijom koja je upuena na njih. Tako sam na
svom radnom stolu imao osudjenika pisma, izjave, molbe, sudske presude , izvetaje
od centara za socijalni rad, ali i obine prie, pesme. Sve to je predstavljalo jednu
solidnu dokumentarnu gradju, iz koje je analizom sadraja , a na osnovu iskustva i
adekvatne percepcije, trebalo izvui zakljuke, principe, ali i vremenom tipologiju kako
samih osudjenika, tako i slubenih lica.
Glavno iskustvo koje sam vrlo brzo stekao radei kao zatvorski vaspita, je svakako
postojanje univerzalnih principa, koji se podjednako odnose na glavne zatvorske
aktere, odnosno osudjene i zatvorske slubenike. Uoio sam da je predrasuda se
misli da izmedju ova dva sveta postoji nepremostiv jaz . Vremenom sam shvatio da
izmdju ova dva entiteta vlada princip ogledala, i da sve to se deava medju
osudjenima, sa manjim odstupanjima se odigrava i medju zaposlenima. I jedni i drugi
primenjuju sline matrice ponaanja, kada je re o kanjavanjima,nagradjivanjima,
davanju nadimaka, manipulaciji utiskom..
Najpre su mi osudjenika pisma pomogla da proniknem u duu zatvora,odnosno
nevidljivo zatvorsko duplo dno u kome se , odigravaju razne patoloke i destruktivne
pojave u kojima pored osudjenih uestvuju i zaposleni. Preko osudjenikih pisama sam
uspeo da uoim jasnu dihotomiju na osudjenike : koletivce i marginalce. ini se da
boljeg puta za ulazak u osudjeniki kolektiv,kao i nain razmiljanja, prosenog
lidera osudjenikog kolektiva, nisam mogao nai. Isti sluaj je i sa marginalcima, koji se
nalaze na suprotnom polu od kolektivaca, ali koji takodje imaju svoju jasnu percepciju.
Osudjenika pisma su mi pomogla da uoim mehanizam nasilnitva medju osudjenima
, reketiranja i maltretiranja , ali i sutinu osudjenikog kodeksa, nepisanih pravila
osudjenikog ponaanja, kojih nema ni u jednom udbeniku.
Sa itanjem izvetaja Centara za socijalni rad koji se dobijaju sa terena, uao
sam u osudjenike porodice , preko kojih se ponajbolje uoava porodina patologija
ali i problemi u koli, naina korienja slobodnog vremena to sve skupa, najee
doprinosi oblikovanju delinkventnog ponaanja.. Svakako tu je i nezainteresovanost
roditelja, materijalni status u svojim ekstremima . Naime , previe bogati i siromani
roditelji na isti nain ne vode rauna o svojoj deci koja se odaje skitnji ,a kasnije
narkomaniji i kriminalnim prestupima. Takodje kod osudjenih se uoavaju dva krizna
perioda tokom njihovog kolovanja . Jedan je u VI razredu O.. dok je drugi poetkom
Srednje kole, kada se nakon vie pokuaja, definitivno prekida dalje kolovanje.
Sistematizacijom i analizom sadraja kriminolokih nalaza na reprezentativnom
uzorku doao sam do tri tipa osudjenika . Tip A osudjenika iz potpune porodice, tip
B iz nepotpune porodice i tip C profil osudjenika, povratnika iz KPDoma u
Kruevcu. S druge strane uspeo sam da dodjem i do tipologije zatvorskih vaspitaa,
koja je nastala iz njihovog odnosa i naina rada sa samim osudjenima.
U Valjevu,
15.januar 2014 g. Autor
2
I . FAKTORI DELINKVENTNOG PONAANJA
1. PRIMARNI FAKTORI RIZIKA :
1.1. PORODICA
Potie iz radnike porodice ,od troje dece on je najstarije dete svojih roditelja. Otac D.
je imao vei broj zajednica iz kojih ima puno dece, tako da i sam N. ne zna koliko ima
brae i sestara. Porodica se doselila iz Pule za vreme ratnih deavanja. Nemaju status
izbeglica. Roditelji ive zajedno ve 25 g. , a zvanino su se venali 1999 g.
,neposredno pre odlaska sa Kosova , zbog ratnih deavanja kada su se preslili u N. F. je
rodjen kao tree dete svojih roditelja, od ukupno 11, od kojih je desetoro ivo.
Rodjen je u vanbranoj zajednici. Rodjen u disfunkcionalnoj, nepotpunoj romskoj
porodici a odrastao u ekstremno nedovoljnim socio- ekonomskim i kulturnim uslovima.
Potie iz potpune porodice i jedino je dete svojih roditelja. Tree po redu rodjeno dete
svojih roditelja, psihofiziki razvoj proteko normalno . Roditelji su se vanali 1986 g. i
vrlo brzo u njihovom braku su poeli da se ispoljavaju poremeeni supruniki odnosi.
Medjusobna optuivanja, gde je supruga zamerala povremeno konzumiranje alkohola i
ne prihvatanje pastorke od strane mua, a on supruzi osporavanje da uestvuje u
vaspitanju suprugine erke, doveli su do medjusobnog udaljavanja i pokretanja tube za
razvod braka. Nakon vie mirenja suprunici su se razveli 1999 g. , ali su ostali da ive
zajedno pod istim krovom i u istim uslovima. Posle oeve smrti M. je poeo pokazivati
svoje nezadovoljstvo koje se ispoljava kroz verbalne i fizike sukobe. Nije bio sklon
zloupotrebi alkohola. Tokom odrastanja o S. su preteno brinuli baba i deda po ocu dok
je on uglavnom rastao odvojeno od svojih roditelja. Kada je S. bio na uzrastu od jedne
godine, otac i majka su otili u Austriju i od tada ive u inostranstvu. U medjuvremenu
zbog medjusobnih nesuglasica , ne ive vie zajedno., ali nisu zvanino razvedeni.
Osobenost vaspitnih stilova osoba koje su vodili brigu o S. je preterana liberalnost bez
postavljanja bilo kakvih granica, kontrole i ouvanja , sa obrazloenjem da to nije
potrebno jer je izuzetno dobro dete ...
REZIME :
Osudjeni potiu uglavnom iz mnogobrojnih i disfunkcionalnih porodica, uglavnom

optereenih egzistencijalnim problemima. Sem toga jedan broj delinkvenata potie iz
migracijskih porodica koje su nakon ratnih deavanja izbegle iz ratnih podruija u
Hrvatskoj ili nakon bombardovaja NATO snaga 1999 g. sa Kosova . Kod veini tih
porodica dolo je do slabije integracije u novu sredinu, to je indirektno uticalo na
kriminalne radnje mladjih lanova. Razvod roditelja, alkoholizam uglavnom oeva,
neprihvatanje ouha ili maeha, smrt jednih od roditelja, uglavnom oeva, i boleivost ,
odnosno peemotivnost majki su takodje faktori koju su stimulativni za nastanak
delinkvetnog ponaanja. U poremeenim suprunikim odnosima, najveu cenu plaaju
deca koja se odaju kriminalu ili zloupotrebi PAS-a.
3
1.2. ODNOSI U PORODICI :
Roditelji ve nekoliko godina ne ive zajedno. Majka sa najmladjim sinom ivi u

iznajmljenom stanu i korisnik je MOP-a. Nakon raskida, oboje su zasnovali nove
vanbrane zajednice iz koje imaju jo dece, i otac i majka po dvoje. Roditelji su se vie
puta mirili, nastavljali zajedniki ivot i ponovo ga prekidali. Porodica je funkcionisala
na veoma niskom socio- ekonomskom i vaspitno obrazovnom nivou. Roditelji su bili
usmereni na zadovoljenje egzistencijalnih potreba. D.J. je uglavnom iveo sa majkom..
Kao jedini problem majka navodi boravak oca na privremenom radu u inostranstvu i
samim tim nemogunost da se stara o deci...Krivini postupak koji je vodjen protiv A.S.
je poremetio porodicu, izazvao brigu i dolo je do uzajamnog optuivanja roditelja za
krivicu..N.R. potie iz porodice u koj su bili zastupljeni disharmonini odnosi. esto
je dolazilo do konflikta izmedju sina i oca. Majka opravdava neke postupke svoga
sina, i navodi da su mnogi dogadjaji smeteni od strane drugih ljudi..Posle oeve
smrti S.M. je poeo da pokazuje nezadovoljstvo koje se ispoljavalo kroz verbalne i
fizike sukobe. Sl. je iveo u disfunkcionalnoj porodici , gde je otac esto konzumirao
alkohol i pri tome esto zlostavljao majku u prisustvu dece. Oinstvo nije
utvrdjeno..Porodica je kompaktna , slona i prema uinjenom krivinom delu ima
isparavn stav. Ukuani imaju dobre odnose, medjusobno su emotivno povezani, tite
jedni druge i spremni su na svaki vid saradnje i komunikacije kako bi ostvarili svoje
ciljeve i pomogli D. Ponaanje i nain ivota su u skladu sa obiajima i tradicijom
romske zajednice i to najniih slojeva. Primaru ulogu u vaspitanju R.N. imao je otac ,
kao i uopte u funkcionisanju porodice. Oca je doivljavo kao vrednog i radnog ali i
krajnje netolerantnog , sa izraenom potrebom za dominacijom i nasiljem . Istie da mu
je uskraivao slobodu , od njega je zahtevao da ga menja u agencijskim poslovima, koji
su neprilagodjeni njegovom uzrastu i sposobnostima. Imao je previsoke zahteve , koji su
se graniili sa nasiljem. Kanjavao ga je fiziki i psihiki. Psihiko kanjavanje se
manifestovalo u vidu ponienja, potcenjivanja, vredjanja ,omalovaavanja, redovno
prenaglaavajui svoju nadmo nad njim. Kanjavao ga je za svaku sitnicu, a pri tome
nastupao sasvim lino i u afektu. Po navodima majke, odnosi u porodici su bili hronino
konfliktni. Kao primarni uzrok disfunkcionalnosti porodice navodi nasilje supruga nad
njom i sinom a indirektno i kerkom. Istie da ju je suprug degradirao na nivo slukinje,
te je u vie navrata pokuala da se razvede ali je od strane supruga bila ucenjivana (
pretnjom ubistva nje i dece ) .Mu joj je stavljao pitolj usta. Zbog intenzivnog nasilja
u porodici od strane oca N.R. je bio nezadovoljan svojim statusom a imao je i
prenaglaenu potrebu da zatiti majku. Nesredjeni porodini odnosi N.B. roditelja. Grub,
prgav i nasilju sklon otac , kao model za identifikaciju uticali su na N. da tuu i nasilje
prihvati kao obrazac ponaanja.
U odnosima roditelja ne mogu se naslutiti konflikti koji bi eventualno uticali ili uslovili
delinkventno ponaanje maloletnika. Veruje da je maleriozan, to je nain razmiljanja
koji je preuzet iz porodice , gde se nekim znacima sujeverija pridaje vanost. Otac je
napustio porodicu i zasnovao novu branu zajednicu. Poveren majci . Odnosi u porodici
su relativno zadovoljavajui .. Ouh je dosta rigidan i zahtevan u postavljanju zadataka.
Majka ima prisniji kontakt zasnovan na toleranciji i razumevanju.Kao najei vid
4
kanjavanja roditelji upranjavaju zabrane. U porodici su bili prisutni tei sukobi i

animoziteti izmedju lanova porodice . Porodina tragedija je negativno uicala na njega.
Vaspitna uloga roditelja , u periodu rane adolescencije okrivljenog , nije obavljena na
adekvatan nain, usled estih sukoba roditelja, zlostavljanja u porodici i suicida.
Porodini milje nisu karakterisali konfliktni odnosi izmedju suprunika. Njihov odnos je
bio emotivno distanciran i bilo je prisutno samo formalno funkcionisanje. U
vaspitnom procesu majka je bila angaovaniji roditelj. Otac se angaovao samo po
potrebi , kada se pojavi neki problem. Porodica funkcionie obezglavljeno a majka
jo uvek preuzima ulogu organizatora porodinog ivota. Ne vidi se njena spremnost za
to i u budue. Uslovi porodine dezorganizacije su bili jedan od generatora njegovog
ranog prestupnikog ponaanja.
REZIME :
U vanbranim porodicma,kolje su usmerene na zadovoljavanje osnovnih

egzistencijalnih potreba, vladaju disharmonini i disfunkcikonalni odnosi. Otac je
uglavnom odsutan od kue, ili zbog radnih obaveza u inostranstvu ili zbog alkohola
koji je glavni dezintegracioni faktor porodice, ali i utie na nasilnitvo u porodici (
bije majku pred decom, troi nerazumno pare, stavlja joj pitolj usta. i sl. ) Otac je esto
u konfliktu sa sinom , gde dolazi do inverzije uloga., kada sin postaje roditelj ocu. Ili
dolazi do prihvatanja oeve figure za identifikaciju. Majka je preemotivna i uglavnom
ima opravdanje za postupke svoga sina, traei krivce u drugima ( ocu, loem drutvu, i
sl. )
1.3. OPTA IMPRESIJA I PSIHIKI STATUS :
U toku ponovljenog dijagnostikog postupka deluje nezainteresovano , nerovozno (

pouruje nas , jer gubi vreme),arogantan je i na mahove cinian. U kontaktu ostavlja
utisak ekstravertne osobe , sa kojom se lako uspostavlja komunikacija i isto tako
odrava. Povodljiv. Intelektualne sposobnosti u granicama normale. Radne navike su
nerazvijene i nema pravilnu orjentaciju prema radu, uenju i orazovanjuPrividno stvara
utisak da ume da uvaava autoriteteIntelektualna, emotivna i socijalna zrelost su
na neto niem nivou razvoja. Bioloka zrelost je u okviru uzrasta kome pripada. Tei
liderstvuIntelektualno, moralno i estetsko vaspitanjeOpti izgled i ponaanje su
psiholoki neupadljivi. Nivo intelektualnog funkcionisanja je u kategoriji -
ispodprosenog. Sklon je upotrebi alkohola ali nema znakova zavisnosti . Proao je
apstinencijalnu krizu ,suoio se sa sobom i sopstvenim ivotom i doneo pozitivne
odluke. Doneo odluku da ne uzima opijate , i za sada apstinira ..Miljenje mu je
konkretno , bez elemenata apstraktnog, a panja mu je selektivna. Istie da je
nerovozan, da eli da ima mnog para , to govori o pogreno usvojenim vrednostima
sistema i savetovano mu je da se zajedno sa roditeljima obrati neuropsijijatru pri
Zavodu za mentalno zdravlje kao i Centru za porodinu terapiju.
5
REZIME : Intelektualna, emotivna i socijalna zrelost su na neto niem nivou razvoja.

Tei liderstu , dominantan. Ili je submisivan u odnosu na druge osudjene. Sugestivan i
povodljiv. eljan dokazivanja. Ima potrebu da sebe i svoju porodicu prikae u to
boljem svetlu. Od emocija, kod zavisnika, dominiraju : agresija, depresivnost,
nekontrolisanost, stalna potreba za novim , niska plaljivost i nepoverenje. Zavistan od
PAS-a i od majke, prema kojoj gaji ambivalentan odnos. Sklon hedonistikom obrascu
ponaanja.
2. SEKUNDARNI FAKTORI RIZIKA :
Mikrosocijalna sredina romskog naselja i otac kao neadekvatan objekat identifikacije,

nepohadjanje kole , nedostatak radnih navika , viak slobodnog vremena , lo materijalni
status prodice ( korisnici MOP-a ) su faktori rizika koji mogu da promoviu
antisocijalne, delinkventne i kriminalne oblike ponaanja kod maloletnika...
Nezainteresovanost roditelja, naroito oca, za saradnju u pogledu predupredjivanja D.J.

delinkventnog ponaanja koje jeste nastalo pre svega, kao manifestacija nesredjenih
porodinih prilika u kojima je osudjeni iveo. Prirodni otac je osudjen na izdravanje
dugogodinje kazne zatvora u KPZ Ni. Otac je preminuo a deca su ostala da ive sa
tetkom . Otac je lice bez zanimanja i zaposlenja., u periodu od 2001g. do 2005 g. je
proveo na uzdravanju kazne zatvora., i oekuje da ide ponovo. Majka je nepoznatog
boravita.
Sklon je antisocijalnim oblicima ponaanja , nema roditeljsku kontrolu , a ni
superviziju. Nedostatak bilo koje kazne za izvrioca uvrstio ga je u u uverenju da su
tue dozvoljen oblika ponaanja. Kao najmladje dete u porodici bio je prezatien.
Roditelji u vaspitanju dece su bili blagi , popustljivi i tolerantni.
. N. Je u otvorenom otporu prema roditeljima, vrlo je zahtevan kada je u pitanju novac i
na pokuaje roditelja da uspostave kontrolu , reaguje burno, verbalno agresivno , do
granice nasrtanja na roditelje. ( Pucanje porodinog zatitnog oklopa).
Roditelji su svoje uee u S. razvoju vie sveli na savete date uglavnom telefonskim
putem i slanje detetu , neprimerene uzrastu velike koliine novca. Nedeljo po 50 eura za
deparac , a kada kupuje garderobu , naknadno mu poalju novac, po ljudima koji dolaze
iz Bea. S. od svoje 13 g. vozi motor , a od 15 g. ima svoj motor koji su mu zajedniki
kupili roditelji pospeujui na taj nain njegovo neprihvatljivo ponaanje, pri tome
imajui u vidu da nema potreban poloen test o poznavanju saobraajnih propisa. )
Majka je htela da sinu ispuni elju i kupila mu je motor marke Jamaha R 1 , u
oktobru 2006 g. Od kupovine motora do 17.01.2007 g. , kada je nainio krivino delo (
naleteo na devojku romske nacionalnosti , i nakon toga pobegao sa lica mesta,a devojka
je nastradala ) ,povremeno ga je vozio i prilikom vonje nekoliko puta ga je policija
zaustavljala, ali , po njegovim reima ,to bi se azustavljanje zavravalo sa usmenim
opomenama.
6
Otac istie da je esto bio odsutan jer je putovao po Evropi kao voza, o njemu se
posle smrti majke, strala baba koja nije bila u mogunosti da kontrolie njegovo
ponaanje. Otac je upoznat sa problemom koji je N imao , da nije konzumirao opojne
droge , ali da je uestvovao u njihovoj prodaji.
Materijalna situacija porodice je nezadovoljavajua. Porodica egzistenciju zasniva na
prihodima koje ostvaruje iz MOP-a , preko CZRS. D. je bio u stalnom radnom odnosu ,
radio na poslovima varioca, ali je kao tehnoloki viak ostao bez posla i pre izdravanja
kazne. etvorolana porodica ivi u jednoj prostoriji bespravno sagradjenog objekta, a
pre toga dugo je ivela u naputenom autobusu. K.A. je odrastao u porodici koja je
usvojila ergarski model ivljenja, bevei se prosijaenjm i skitnjom .Iz tih razloga A.
i njegov mladji brat su dovedeni u status bez adekvatnog roditeljskog staranja. Stariji
brat je smeten u Vaspitno popravni Dom, a najstariji brat je na izdravanju kazne
zatvora. Porodica se izdrava od sakupljanja sekundarnih sirovina tako da ne samo
materijalno ve i ukupan socioekonomski status je veoma lo, jer su prinudjeni da svi
zajedo ive u jednoj sobi gde plaaju stanarinu. Soba je neuslovna za ivot .
Slobodno vreme : provodi u drutvu vrnjaka iz naselja koji su skloni antisocijalnim
oblicima ponaanja. S. je u porodici bio posluan , ali je imao previe slobodnog
vrmena i roditelji nisu imali kapaciteta niti mogunosti d ga kontroliu van kue.Druio
sa sa vrnjacima koji su dolazili u sukob sa zakonom. B.M. svoje slobodno vreme
provodi neorganizovano, nije ba dobro uklopljen u vrnjaku grupu, nema najboljeg
druga i najee vrme provodi kod kue, pored kompijutera. Izlazi u grad povremeno sa
svojim vranjacima i vraa se na vreme. Provodi stihijski, dezorganizovano. U drutvu
vranjaka koji su skloni asocijalnim i delinkventnim oblicima ponaanja. Nema
motivacije . Nema izgradjen sistem radnih navika. Stepen ivotnih aspiracija neodredjen
i nije percepiran na drutveno prihvatljiv nain. iveo potpuno nekontrolisano od bilo
koga . Druio se sa vrnjacima slinih sklonosti i provodio vreme u besciljnom lutanju.
Najuspeniji je bio u boksu gde je vie puta postizao odlien rezultate, ali je naalost,
pod uticajem socijalnih vrnjaka napustio ovajs sport i upisao se u aktivno uivanje
psihoaktivnih supstanci. Uglavnom je koristio heroin kroz umrkivanje, a mnogo redje
introverzno ili na drugi nain. B. ovu drogu koristi zadnje dve godine i ivot kao da mu
se zaustavio.
Zdravstveni problemi roditelja: Otac je u toku 2001 g. doiveo modani udar , zbog ega
je imao paraplegiju( nepokretnost) i preminuo je 2004 g. Majka je loeg zdravstvenog
stanja, operisala je unu kesu 1995 g. , lei se od hiprtenzije a od pre etiri godine i od
dijabetesa. Majka je tee mentalno retardirana osoba koja je zbog intelektualnog
deficita u potpunosti liena poslovne sposobnosti ). Otac maloletnika, osudjivan za
protivprirodni blud nad detetom od 12 god., bio je takodje mentalno retardiran, gluvonem
i dugogodinji alkoholiar.
Zdravstveni problemi osudjenog : Sam osudjeni se od malena razvijao usporeno,
psihofiziki razvoj je tekao usporeno , do sedme godine je bila prisutna enureza. (
mokrenje ). Prohodao je i progovorio tek u treoj godini ivota. Kod S.L. kao deteta na
uzrastu od 10 godina pojavili su se problemi propraeni sa epi- napadima. Roditelji su ga
leili u privatnim neuropsihijatrijskim ambulantama u Novom Pazaru. Dve godine je bio
pokriven sa terapijom i tada nije imao epi- napada, posle toga je prekinuo terapiju i nije
7
se vie leio . Roditelji su povremeno primeivali da neto u sebi potiskuje i da je esto

bio pod negativnim nabojem.
REZIME :
Faktori rizika , odnosno , oteavajue okolnosti koje su doprinele oblikovanju

delikventnog ponaanja, odnosno kriminalne inficiranosti kod osudjenih su nastale pod
uticajem :
Nezainteresovanosti roditelja, pre svega oca, ( koji se nalazi na dugogodinjoj

robiji,u inostranstvu na privremenom radu u inostranstvu) . Sa druge strane,tu je
preemotivnosti majke, koja obino ima opravdanje za sinovljeve postupke,traei
greku u drugima. Postoji i feomen najmladjeg, prezatienog deteta, pri emu su
roditelji bili blagi i popustljivi u vaspitanju. . Sve to skupa podrazumeva manifestaciju
nesredjenih porodinih odnosa u kojima je osudjeni iveo, i gde je dolo do pucanja
porodinog oklopa.
Materijalni status porodice, se pojavljuje kao faktor rizika u dve ekstremne

situacije. Na jednoj strani imamo pre svega romsku populaciju, koja ivi u krajnje
nefunkcionalnim socio- ekonomskim ulovima.Na drugoj strani imamo osudjene kojima
su roditelji ispunjavali sve elje , kroz materijalno, slanjem novca i davanjem velikog
deparca, kao i kupovinu kola i motora. I u jednom i u drugom sluaju je prisutna
vaspitna zamemarenost i nedostatak kontrole od strane roditelja koji su uglavnom
razdvojeni. Sem toga , kao faktor delinkvetnog ponaana , pored skitnje moe biti i
gubitak posla , zbog statusa tehnolokog vika, koji ga je doveo do kocke , i vreenja
krivinog dela.
Slobodno vreme i nain njegovog korienja je u direktnoj vezi sa delinkventnim

ponaanjem odnosno vrenjem krivinih dela. Ono nastaje ,kao posledica izbegavanja
kolskih obaveza, to stvara prostor za dokolicu ,i dezorganizovano i besciljno lutanje,
koje dovodi do druenja sa problematinim vrnjacima, sa kojima se poinje vriti
krivino delo. Veina osudjenih se u detinjstvu poinje baviti kolektivnim sportovima (
fudbal, koarka..) da bi u medjuvremenu prela na borilake vetine, brzu vonju
motorima i pripadnost ratobornim navijaima a zavrila kao heroinski zavisnik.
Zdravstvenih problema roditelja, koji su obino kulminirala smru jednog ili oba
roditelja, to je takodje faktor vaspitne zaputenosti koji utiu na delinkventno
ponaanje. U nekim porodicama imamo hendikepiranu majku ( slabovidost ili
gluvonemost ) ili izgledom hendikepiran otac grbav. U veini porodica oeva
bolest je povezana sa alkoholizmom , koji se u primitivnim sredinama ne tretira kao
bolest zavisnosti , koju treba leiti. Jedan broj oava se nalazi na leenju u duevnim
bolnicma, najee u Toponici kod Nia. Tu je i bolest samog osudjenog , kao to su epi
napadi, koji su uticali da se delinkvetno ponaanje struktuira, nakon naputanja
redovnog kolovanja.
8
3. TERCIJARNI - Institucionalni faktori rizika

1.1. KOLA
Na vreme je krenuo u kolu. Zbog loeg uspeha u koli radjena je kategorizacija i

razvrstan je u kategoriju lica sa lakom mentalnom retardacijom . Zavrio je osnovnu
kolu pri specijalnom odeljenju , dalje kolovanje nije nastavio. ...Kad je napustio
redovno kolovanje A.S. je radio u kafiu, gde postoje pretpostavke da se upoznao sa
vrnjacima ili starijim osobama koje u bile sklone asocijalnom ponaanju1i koje su
uticale na njega...Upisao sredju Elektromainsku kolu, koju je napustio nakon mesec
ipo dana zbog veeg broja izostanaka. S.L. je zavrio V razreda O..sa dovoljnim
uspehom i primernim vladanjem i dalje se nije kolovao. D.S. je zavro srednju kolu
III stepen strunosti, alatniar. Mal. J. nije pohadjao kolu.Po zavretku O.. upisao je
Hemijsku tehniku kolu u L., koju je napustio pri kraju kolovanja. Potpuno je
edukativno i vaspitno zaputen. S. je za izabrano zanimanje poeo da se koluje u
rodnom mestu P. , ali je zbog tue sa vrnjacima iz kole iskljuen. Sa prelaskom u dugi
grad na kolovanje potukao se sa domarom. Nije pokazivao interesovanje i motivaciju za
kolske obaveze. Majka navodi da je od estog razreda O.. imala vaspitnih problema
sa M. te ga je zbog toga vodila kod psihologa, to se objanjava njegovim razvojnim
problemima . N. je zavrio samo osnovnu kolu . Srednju kolu je upisivao nekoliko
puta ali nikada nije uspeo da zavri ni prvi razred zbog neredovnog pohadjanja
nastave i tua. U okviru institucionalnog kolovanja, upisan u jaslice, predkolsko,
kolsko, zavrio redovno kolovanjeIzbaen iz kole zbog velikog broja izostanaka,
roditelji nisu bili u kontaktu sa kolom. Nije bio zainteresovan za vaspitno obrazovni
proces.. aspiracije za kolska postignua su veoma niske.. sredjnju kolu nije pohadjao
usled nezainteresovanosti . Na obrazovnom planu ostvario minimalne rezultate. Prve
manifestacije neprilagodjenog ponaanja ispoljava sa prelaskom u vie razrede ..,
Nakon zavrene osmogodinje kole upisao se u Trgovaku kolu , u statusu vanrednog
uenika, ali kolu nije pohadjao. Svaki dalji pokuaj da nastavi kolovanje bio je
bezuspean. .. Prve manifestacije neprilagodjenog ponaanja ispoljava prelaskom u
vie razrede osnovne kole manifestovane kroz pad kolskog uspeha, odsustvovanjem sa
nastave, a poinje i sa izvrenjem krivinih dela, kao i prekraja. Ima odluku da ne ini
krivina dela , napustio staro drutvo i upisao se kao redovan djak u Pravno
birotehniku kolu. Primetan je pad uspeha u sredjnoj koli , koji je na kraju rezultirao
ispisivanjem sa redovne nastave , a sve zbog slabo razvijenih radnih navika i
neadekvatnog podsticaja roditelja , te se sva na kraju izrodilo kroz pormeaje u
1
Pojava kad pojedinac ili drutvene grupe ne prihvataju ni drutvene vrednosti ni obiaje norme
sredine, jer nemaju osnovna socijalna oseanja niti sposobnosti da sa ljudima normalno komuniciraju.
..Tipovi asocijalnih linosti : depresivci, osobe povuene u sebe, nihilisti, ljudi koji ne prihvataju nikakve
ustaljene drutvene vrednosti, delikventi koji ne potuju i kre drutvene norme, drutveno obolele osobe,
osobenjaci, egoisti.
9
ponaanju i injenje krivinih dela tue i nanoenje tekih telesnih povreda. Zbog
problema sa starijim djacima koji su mu stalno traili novac,nako tri meseca je bio
prinudjen da se ispie iz kole zbog velikog broja neopravdanih. ). Sukob sa
nastavnicom u VI razredu osnovne kole , koja je navodno pala niz stepenice zbog ega je
izbaen iz kole, iz begavanje saradnje sa Centrom prilikom sprovodjenja vaspitne mere
pojaanog nadzora, nam govri da se osudjeni u poetku rane adolescencije eksponirao kao
devijant a kasnije , nakon izvrenja veeg broja krivinih dela kao i prekraja iz oblasti Zakona
o javnom redu i miru , kao delinkvent prema kome je bilo potrebno preduzeti i primeniti
vaspitnu meru trajnijeg karaktera.
REZIME :
Veina osudjenika naputa svoje redovno kolovanje, to svakako stvara veliki prostor
za dokolicu,skitnju i druenje sa problematinim vrnjacima , to dovodi do vrenje
krivinih dela. U prekidu redovnog kolovanja uoena su dva krizna perioda . U O. .
to je obino esti razred, koji najee ponavlja ili biva izbaen iz kole zbog
neopravdanih izostanaka, sukoba sa drugim djacima i nastavnicima. Drugi krizni
period se javlja sa poetkom polaska u prvi razred srednje kole, gde najvei broj
osudjenika prekida dalje kolovanje, sa pokuajima upisa u drugu kolu ili vanrednim
kolovanje. Sem problema sa kolom, oni imaju problem ai sa drugim uenicima ali i sa
nastavnicima sa kojima ulaze i u fizike sukobe. Jedino oni koji imaju podrku u
porodici uspevaju da izguraju srednju kolu, i to uglavnom do III stepena, a redje ,
do IV stepena. Vrlo mali broj osudjenih nastavlja dalje kolovanje na Faklultetu ili
Vioj koli. Oni to pokuavaju tokom kazne , vie da bi se dokopali vanzavodskih
pogodnosti ( izlasci u grad ili odlasci kui) nego to stvarno imaju potrebu da steknu
diplomu. Praksa je pokazala i sa upisom u sredju kolu , ide teko i da veina osudjenika
sprorijim tempom zavrava vanredno kolovanje. U zatvoru se najbre stie diploma
O..
Centri za socijalni rad
Centar je pokuavao da ga zatiti uzimajui u obzir svu teinu porodinih okolnosti

:siromatvo, poremeenost porodinih odnosa ( protiv oca je podizana krivina prijava za
zlostavljanje dve malaoletne erke, koje su pokuale suicid i bile hospitalizovane ), i
izuzetno loi uslovi stanovanja. Sa punoletstvom osudjeni se skidaju sa evidencije
SCZ , to podrazumeva institucionalno i sistemsko , podravanje delinkvetnog
ponaanja, jer , samo brisanje iz evidencije ne podrazumeva i da e osudjeni prestati
sa vrenjm krivinog dela. SZSR sa 18 g. prestaje da bude nadlean za mnoge koji su
do tada vrili krivina dela, poev od granice krivine odgovornosti, koja u naoj zemlji
poinje sa etrnaest godina. U mnogim situacijama kada se prema osudjenom sprovodile
mere PNOSA, PNORA na predlog CZR, izreene vaspitne mere, pa i upuenje u
VPDom , nisu imale efekta.: Sprovodjenje vaspitne mere je bilo oteano jer se N. nije
odazivao pozivima. U 2006 g. mu se opet izrie UKOR, da bi nastavio sa vrenjem
krivinih dela, ali poto je postao punoletan, vie se ne nalazi na evidenziji CZSR.
10
Sluaj I
Zbog ispoljavanja teih oblika delinkvetnog ponaanja reenjim Oprtinskog suda

A.K. je izreena vaspitna mera Upuivanja u vaspitnu ustanovu. Poetni period
adaptacije na vaspitnu ustanovu je tekao uz dosta potekoa. A. je od poetka realizacije
vaspitne mere vie provodio van Zavoda , esto je beao vie dana, a od 2003 g. vie ne
boravi u Ustanovi. ( Dom u Niu) Iz tih razloga nije bilo mogue primeniti mere
institucionalne zatite u otvorenim uslovima , tako da nisu postignuti nikakvi
rezultati na planu njihove resocijalizacije. Kontaktiranjem sa vaspitnim osobljem
zavoda, a i sa nadlenim sudskim organima dobijene su informacije da je A. u
medjuvremenu , dok je bio van Zavoda izvrio krivino delo.
Sluaj II
Zbog delinkvetnog ponaanja Sud je iprema F.M. izrekao vaspitnu meru

pojaanog nadzora, za ije izvrenje je bio nadlean Centar. Mi smo prfeduzeli sve
mere zatite u to vreme maloletnog F. Imali smo korektnu i zadovoljavajuu saradnju od
strane njegovih roditelja, ali ne i iskrenu sradnju od strane F. , koji je pokuavao da nas
obmanjuje . U poetku , za vreme trajanja pojaanog nadzora, uspeo je da napravi
pozitivne pomake u svom ponaanju i zapone socijalizaciju izvan miljea neformalne
grupe kojoj je pripadao i koja mu je omoguavala pogrenu identifikaciju. Ubrzo je
odustao od obrasca i naina drutveno prihvatljivog ponaanja i u nekoliko navrata
recidivirao bez elje za nastavkom saradnje sa ovim Centrom.
Odnos : Sud Centri
Postupak koji je pema njemu vodjen 2006 g. zbog neovlaenog dranja i noenja
vatrenog oruija obustvaljen je , jer se prema njemu ve sprovodila vaspitna mera.-
PNOS. N. se na evidenciji Centra pojavljivo vie puta.Kao maloletniku ovaj Centar je
Optinskom sudu u V. Kao i Optinskom organu za prekraje predlagao vaspitne mere
ukor i pojaan nadzor roditelja ( vonja bez dozvole i kradja delova sa traktora) , u
kasnijim prekraajima mal. N. je uestvovao sa braom i ocem. Zbog serije krivinih
dela kradja u pet sluajeva Centar je Optinskom sudu u V. predloio pojaan nadzor
organa starateljstva ( kradja i preprodaja uglja). Takodje Optinskom sudu u L. ovaj
Centar je zbog ponovne kradje , kabla za elektro mreu visokog napona , predloio
pojaan nadzor organa starateljstva. Nakon toga ni od jednog suda nismo dobili presudu
, osim Sudije za prekraje koji je dostavio reenje - UKOR. Gotovo u kontinuitetu
natavlja sa vrenjem krivinih dela, pa mu je od strane Suda izreena vaspitna mera
Pojaanog nadzora organa starateljstva , koju nije bilo mogue realizovati jer maloletni
nije prihvatio saradnju sa Centrom , nije se odazivao na pozive , o emu je u vie
navrata obavetavan Sud. Na zakazane sednice suda , radi kontrole vaspitne mere, nije
dolazio. ( Hod mimo institucija i slabi mehanizmi drutvene kontrole) . Optinski sud
u N.P. je izrekao vaspitnu meru Pojaanog nadzora od strane roditelja , koja nije izvrena
na adekvatan nain jer F. nije saradjivao sa ovim Centrom.
11
Struni tim za rad sa decom i omaladinom sa poremeajima u ponaanju je miljenja da

Optinski sud izmeni vaspitnu meru upuivanja u vaspitnu ustanovu, obzirom na
necelishodnost primene mera resocijalizacije u uslovima otvorenog tipa. Predlaemo
da se prema mal. A. izrekne vaspitna mera upuivanja u VPDom u Kruevcu, gde bi se u
kontrolisanim uslovima , uz obezbedjenje konstantnog nadzora nad maloletnikom
moglo uticati na korigovanje njegovih navika, oblika ponaanja i ukupnu
resocijalizaciju. Smatramo da ga treba izdvojiti iz negativnog socijalnog okruenja i
izrei mu vaspitnu meru Upuivanje u VPD. Poto se povukao u miran ivot ( ena mu
je kupila kuu) i stekao punoletstvo Centar je predloio Obustavu, a Okruni sud u N.
je doneo Reenje o obustavi. Nakon toga , vanbrana supruga se alila da ju je pod
pritiskom i pretnjom naterao da proda kuu , i dolo je do raskida vanbrane zajednice.
Posle toga je promenio adresu i zasnovao novu vanbranu zajednicu u N. Od supruge i
sudije saznajemo da je imao prijavu da se DROGIRA . Predlaemo sudu izricanje
mere Pojaanog nadzora Organa starateljstva. Kada je struni tim centra shodno
interesima maloletnika predloio primenu vaspitne mere pojaani nadzor od strane
roditelja. Organ starateljstva nije dobio povratnu informaciju da je ova mera izreena
od strane Optinskog suda u N. , te realizacija mere od strane Centra nije sprovedena.
Vaspitna mera nije predupredila recidive u smislu vrenja prestupnikih radnji.
Najefikasnija zatita bi se postigla sa njegovim izdvajanjem iz prirodne sredine
upuivanjem u VP DOM.
Pritvor
Pritvor je bio dramatini pokuaj da se sa ovim ponaanjem prekine.. : Od majke

saznajemo da je poslednjih godinu dana proveo u KPZ Ni, zbog neplaenih novanih
kazni povodom raznih krivinih dela. Nakon raspisane poternice, na dan izdrane
kazne u KPZ Ni, sproveden je u KPZ za maloletnike u Valjevo. inio krivina dela
da nabavi sredstva za kupovinu narkotika : Bio je uhapen i nalazio se 16 dana u
istranom zatvoru gde se fiziki oistio od droge i od tada je vie ne uzima .
Odnos : Zatvor Centri
Kada osudjeni dodje na izdravanje kazne u nau ustanovu, nadlenim SZSR se alju
dopisi za dobijanjem socijalne ekspertize ili anamneze. U veini sluajeva Centri
poalju izvetaje. Oteavajue okolnosti su situacije kada osudjeni nije pronadjen na
odredjenoj adresi.
Nismo u mogunosti da vam dostavimo traenu ekspertizu za imenovanog jer se
porodica J. ne nalazi na navedenoj adresi. Ako ste u mogunosti da od osudjenog
saznate tanu adresu, na kojoj ivi njegova porodica ili srodnici, molimo Vas da nas
izvestite, kako bi sa njima uspostavili kontakt.
Takodje postoje situacije, kada roditelji na terenu ne ele da obave razgovor sa
radnicima iz Centra., ili se i pored izlasak na teren ne dobije podatak gde je porodica
otila :
12
Nakon isticanja vaspitne mere ouh je obavesio Centar da punoletni S. je ponovo u

krivinom postupku jer je recidivirao. O novom delu od zvaninih organa nismo dobili
nikakvu informaciju niti traenje da se obradjuje. Terenskom posetom na navedenoj
adresi smo utvrdili da se porodica osudjenog odeslila van B. Susedima je adresa
nepoznata.
Ali postoje situacije kada sami Centri ne ele da poalju izvetaj, kada su kakljive
teme u pitanju ( skinnhedsi ) traei opravdanje u naim nejasnim zahtevima, odnosno
proceduri.:
U vezi Vaeg predmeta , pod brojem ....., .. rodjenog u S., sa prebivalitem u S. na
adresi ......., a koji se nalazi na izdravanju zatvora u Vaem zavoda , moemo Vas
obavestiti da istog NISMO po zahtevu Suda obradjivali u Centru za socijalni rad S.. Ne
moemo Vam dostaviti primerak nalaza. U postupku obrade morate biti jasni ta
smatrate pod socijalnom EKSPERTIZOM : Anamnezu ili vetaenje, sa kojim ciljem
treba da damo podateke i na koji period ivota se odnosi Va zahtev.
REZIME :
Sekundarni faktori fizika nastaju u institucijama , kroz koje prolaze osudjeni ,nakon
pucanja porodinog oklopa, odnosno nedostatka vaspitnih uticaja same porodice,
odnosno nezainteresovanosti samih roditelja. Prva institucija , posle porodice koja
reagije na delinkvetno ponaanje je kola. Ve smo naveli da se tokom kolovanja
javljaju dva krizna perioda i to u O.. sa prelaskom u vie razrede, obino je kritian VI
razred. Drugi, kritiniji period je prelazak u Sredju koilu, kada veina delinkvenata
naputa redovno kolovanje, u prvom razredu srednje kole. Pratei indikatori
predelinkvetnog ponaanja su sukobi sa drugom decom, sukobi sa nastavnicima i
profesorima, slabe ocene, beanje sa asova, izbegavanje nastave i sl. Nakon kole
nastupaju CZSR , koji evidentiraju, pomau i predlau Sudovima vaspitne mere,
poev od pojaanih nadzora ( roditelja, staraoca ) do zavodskih mera ( upuivanja u
domove otvorenog i zatvorenog tipa). Sa punoletstvom osudjeni se skidaju sa
evidencije SCZ , to podrazumeva institucionalno i sistemsko , podravanje
delinkvetnog ponaanja, jer , samo brisanje iz evidencije ne podrazumeva i da e
osudjeni prestati sa vrenjm krivinog dela. U mnogim situacijama kada se prema
osudjenom sprovodile mere PNOSA, PNORA na predlog CZR, izreene vaspitne mere,
pa i upuenje u VPDom , nisu imale efekta, ve su ta vie uticale da se delinkvetno
ponaanje vre uoblii. To je uoeno posebno kod osudjenih koji su proli Domove u
Niu Bodarevac ili Vasu Staji u Beogradu, gde su tokom boravka inili
krivina dela. Pozanto je da vei broj tienika u VPDomu u Kruevcu kalkuliu sa
merom upuenja , koja traje od est meseci do pet godina, i koju oni zovu gumi
kazna.
Veina njih tokom boravka u VPDomu Kruevac, napravi svesno krivino delo, obino
kradju, za koju dobije kaznu zatvora do jedne godine, ime praktino , ubijaju dve
muve jednim udarcem. Najpre reavaju sami problem vremenski nedefinisan mere koja
moe trajati i do pet godina. S druge strane dolaze u KPZ Valjevo ,kao sredju kolu
13
kriminala, koja im je prolazna stanica do kriminalnih fkulteta u Zabeli , Niu ili

Sremskoj Mitrovici.
Sudovi koji su u odnosu na CZSR superiorniji ,donose vaspine mere koje se ne

sprovode i nemaju pravog efekta, kao to je ukor, PNOR ili PNOS, to samo dodatno
pospeuje maloletnike u vrenju krivinih dela. Primetno je da postoji oteana
komunikacija izmedju Centara i Sudova,koji sporo ili uopte ne reaguju na predloge
Centara za izricanje vaspitnih mera., koje ionako imaju slabog efekta. U situacijama
primene zavodskih mera, struni tima CZSR kao najteu sankciju ima samo
mogunost predloga za upuivanje u VPDom u Kruevcu . Obino za tea krivina
dela , kao to su ubistva, strune slube predlau KPZ VAljevo , nakon ve izvrenog
krivinog dela, to je samo formalnost.
Kada ve dodju na izdravanje kazne u KPZ Valjevo , jedini izvori podatka za
samog osudjenog su sudske presude, koje mogu biti ture i bez navoda sudskog
vetaka neuropsihijatra izvetaji CZSR koji stiu sa zakanjenjem podaci dobijeni
od samog osudjenog , koji mogu biti nepouzdani. Komunikacija sa KPDomom u
Kruevcu, je pokazala da je potrebno u izvrenju imati jedinstvenu bazu podataka, za
povratnike, kako se ne bi deavalo da valjevska dosijea osujdjenika zavravaju u
vlanim magacinima , a , bivi osudjenici u velike srpske zatvore odakle niko ne trai
podatke o recidivistima.
PRIMERI POVRATNIKA IZ VPDom KRUEVAC
U praksi se pokazalo da je najbolja saradnja sa VPD omom Kruevac , koji nam na na

zahtev alje kvalitetne Izvetaje, koji nam pomau da to realnije sagledamo
osudjenika., koji je izdravao vaspitnu meru ( gumi kaznu ) u VPDomu Kruevac.
Sluaj M.K.- povratnik
U Dom je Doao 21.03.2002 g. po reenju Optinskog suda u Beograd, zbog

izvrenih krivinih dela iz. l.166 i 165 KZRS.
Rodjen u Kumanovu u vanbranoj zajednici bez priznatog oinstva. Ima jednog
starija brata i dve sestre iz razliitih vanbranih veza majke. Starija je udata i sa njom
ne komunicira. Mladja sestra se nalazi u domu Spomenaku Panevu. Stariji brat je
trenutno u Prihvatilitu u Zveanskoj . Problematinog je ponaanja i sklon tuama. Svi
podaci su iskljuivo dobijeni na osnovu nejasnog seanja maloletnika, jer nalaze od
Centra nismo dobili. Majka je na izdravanju kazne zatvora do 2008 g. u KPZ
Poarevac, zbog ubistva snaje.
Po odlasku majke na izdravanje kazne zatvora K. Je smeten u Dom u
Kosovskoj Mitrovici, potom u Panevo, Knajevac i Beograd. U svim domovima je bio
problematinog ponaanja, nije potovao kuni red , ispoljavao agresivnost prema
mladjoj deci, beao iz domova i vrio krivina dela. Za vreme boravak u prethodnim
vaspitnim ustanovama bio je sklon inhaliranju lepka. Jednom prilikom je popio veu
koliinu bensedina, smeten u odgovarajuu instituciju , nakon ega je otputen sa
dijagnozom - Aentamen suicid.
14
Zbog neadekvatne brige maloletnik je bio krajnje vaspitno i edukativno zaputen .

U kolu je, po njegovoj izjavi poao , tek sa deset godina. Slabo je govorio srpski jezik a
imao je problema sa mucanjem . Struni radnici Doma u Knjaevcu pomogli su mu da
ove probleme razrei , pa je nakon zavretka dva razreda specijalne kole u Kosovskoj
Mitrovici, u oli pri domu u Knjaevcu zavrio III ,IV i V razred osnovne kole.
Rezultati koje je sam postizao bili su skromniji zbog toga to nije poznavo jezik , ali je
esto beao iz ustanove i vraao se u Beograd , gde je po pravilu , vrio krivina dela ,
sa deacima iz Prihvatilita.
Epilog
U 2008 g. priveden iz Okrunog zatvora u Beogradu u KPZ Valjevo, zbog

tekih kradja u kojima je bio saizvrilac, sa bratom. Negira izvreno krivino delo.
Navodi da je u CZ-e izdrao dve godine kaznu zatvora zbog pokuaja ubistva,
takodje sa bratom. Ima jo jedno sudjenje vazano za uestvovanje u tui. Za majku ne
zna gde se nalaze kao i sestre, sa kojima nema komunikaciju. Tvrdi da je nepismen.
Sluaj:B.B. narkoman
Osudjeni je rodjen 1986 g. u Novom Sadu. U VPD-omu u Kruevcu od 2007 g. g.

izdravao meru upuivanje u vaspitno popravni dom zbog krivinih dela razbojnitva l. 166
odnosno l. 206 st. 1 KZ. po reenju Optinskog suda u N.S. K. od .2007 g. Sud je izrekao
meru bezbednosti obaveznog leenja narkomana na slobodi koju je on sprovodio u Beoinu u
trajanju od 2 meseca i 15 dana. , kod lekara opte prakse.
Pravosnanom presudom Optinskog suda Novi Sad zbog krivino dela-
razbojnitva ( l. 206 st. 1 KZS ) osudjen na kaznu zatvora u trajanju od est /6/ meseci. Bez
pritvora. Krivino delo je poinio sa Igorom Akmadiem , za koga navodi da ne zna gde se
nalazi . Na izdravanje kazne priveden iz VPDom Kruevac.
STRUKTURA PORODICA I PORODINI ODNOSI :
Otac ., rodj. 1955 g. , III stepen, metalostrugar , zaposlen privatno.

Majka O.1953 g. O. . ugostiteljski kurs, domaica
Sestra po majci D. M. , rodjena 1973 g. O.. , povremno radi u prodavnicma.
Osudjeni je prvo po redu dete svoga oca i drugo po redu dete svoje majke , rodjen u
branoj zajednici, bez osobenosti u psihofizikom razvoju. Na osnovu izvetaja iz KPDoma
Kruevac saznajemo da u porodici postoje traumatini dogadjaji ( razvod roditelja) i patologija
vezana za oev alkoholizam i heroinsku zavisnost osudjenog , jer : od samog zasnivanja
brane zajednice medju suprunicima dolazi do konflikata i medjusobnih optubi. O. je
suprugu zamerala konzumiranje alkohola i neprihvatanje erke iz prvog braka, a on
nedaekvatan uticaj na decu. Sukobi koji su u medjuvremenu kumlinirali sa fizikim
razraunavanjem doveli su do razvoda 1999 g. Naalost, suprunici su nastavili i posle
razvoda da ive zajedno , sa fizikim i verbalim sukobima..Roditelji su u svoj sukob uvlaili i
decu u koalicione odnose, pri emu je majka poputala a otac bio verbalno stroiji . Oba
roditelja su bili nedosledni i nejedinstveni u svom postupanju. Materijalno-stambeni uslovi
porodice su solidni. Osudjeni ima svoju zasebnu sobu. Stanuju u kui sa solidnim uslovima za
15
ivot rad na adresi u B. U karton poseta upisani: otac,majka i sestra. tSrpske nacionalnosti.
Katolike veroispovesti. 2
OBRAZOVNI STATUS , RADNO ISKUSTVO I SLOBODNO VREME :
kolavanje : O.. je upisao na vrme , i nie razrede je zavrio bez problema. Sa prelaskom u V
razred , poeo da ispoljava itav niz nediscipline na asovima ,zbog ega je ponavaljo razred a ,
u drugom navratu ga jedva zavrio sa jedva dobrim uspehom. Kako u O. . u Beoinu nije uspeo
da zavri VI razred, upisuje se u kolu za osnovno obrazovanje odraslin u Novom Sadu, gde
2001/2002 g.koju zavrava sa dobrim uspehom. Pokuava da nastavi kolovanje upisom u
Sredju mainsku kolu, na nagovor oca, ali bvez uspeha, jer ga , mainska zanimanja ne
intgeresuju.
Radno iskustvo : Par dana radio kao fiziki radnik na ciglani u Ad Sloga Petrovaradin3
Slobodno vreme : Nakon prekida redovnog kolovanja, slobodno vreme provodi bezsadrajno,
druei se sa problematinim vranjacima, nakon ega poinje da intenzivno koristi drogu , u
trogodienjem vremesnkom periodu. NAvodno, pre toga se intenzivno bavio sportom, uspeno.
OPTA IMPRESIJA I PSIHIKI STATUS :
Osrednjeg rasta. Nerovozan priilikom prvog susreta. Problematian. Rigidan u staovima i

prokriminalnoj doslednosti. Impulsivan. Ima poterebu da mu se elje koje je zamislio odmah
ispune. Patike od majke .
Priznaje da je koristio PAS-a. heroin ( na nos i na venu), leen od zavisnosti . Bez
apsinancijalne krize.
- Cigareta koristi od 16-17 godina. Alkohol slabo konzumira . Heroin sa 18 godina. (
par puta venski ).
- nije sklon samopovredjivanju ni suicidu,
- od lekova trebao da koristi Bensedin, Trodon, ali , navodno, nije sprovodio
terapioju.
U VPD-omu Kruevac je procenjen kao linost : poviene uznemirenosti i napetosti,
depresivnog raspoloenja. Nije potvrdjena neurotska struktura linosti,ali je skala ansioznosti
poviena...Napoverljiv je u odnosu na odrasne osobe, bez bazinog oseanja poverenja koje se
stie u ranom detinjstvu , na osnovu odosa sa majkom. Konzumiranje heroina je u slubi
izbegavanja i ublaavnja unutranje tenzije, to je u osnovi regresivna potreba za
prihvatanjem , pripadanjem i ljubavlju. Intlektualni potencijali su na gornjoj granici proseka,
to mu nije pomoglo da u ivotu donosi pogubne odluke, kao posledice emotivnih upliva :
nisko samopotovanje, unutranja tenzija...Panja ouvana, koncetracija dobra. Jasno
definie i razume noralne morme.
OPIS KRIVINOG DELA :
Dana 15.01.2006 g. oko 02.30 u Novom Sadu, u Dunavskom parku , u zajednici i po

prethodnom dogovoru sa A. I. , u odnosu na koga je krivinoi postupak razdvojen, upotrebom
sile drke od metle- prema oteenom A. V. , koga je B. B. udario drkom drvene metle po
ledjima , powle ega ga je Igor pretresao i zajedno sa B. prisvojio mobilni telefon u vrednosti
od 7.500 din.
2
Osudjeni je po dedi Poljak. i navodi da nema porodinu slavu.
3
Tokom boravka u VPDomu Kruevac , fiziki je ogranieno sposoban za zanimanja, u smislu
izbegavanja tekog fizikog rada i zanimanja koja zahtevaju pojaane fizike napore u duem
vremenskom periodu. Od majke u tel. razgovoru smo saznali da je dobijao skupe pakete u Domu.
16
KRIMINALNI RAZVOJ : Postrepen i kontinuiran.
Osudjivan. Nalazi se na evidenciji CZSR. od 2005 g. Na osnovu strunog miljenja iz

VPD Kruevac saznajemo da : nijeda od roditelja nije imao adekvatne roditeljske potencijale,
to nije dovelo do uspenog disciplinovanja . Dodatno razvod braka ga je destabilizovao u
najkritinijem ivotnom dobu , ( 12 godina ivota ) te je sa pralascima u V razred poeo da
ispoljava problematino ponaanje : nedisciplina u koli, buntovno i verbalno ponaanje prema
roditeljima, gubirtak motivacije za uenje. Nakon naputanja redovnog kolovanja ,stvorio se
prazan prostor i mnogo slobodnog nestruktuiranog vremena, to ga je okrenulo mladiima
slinih interesovanja, a na kraju odvelo u narkomaniju.4 Tokom 2004 g. a intenzivno tokom 2005
i 2006 g. zloupotrebljavao je heroin, najpre umrkivanjem a potom i intravenozno. Inficiran
virusom hepatitisa C. Krivina dela koja je inio bila su motivisana nabavkom narkotika.
Prekid vaspiten mere zbog izdravanja kratke kazne ztavora, nee imati pozitivnog efekta.
KRIMINOLOKI NALAZ :
Krivina dela je inio : sa sauesnikom.

Drutvena opasnost izvrenih krivinih dela : znatna
Privedan na informativni razgovor od kue-
Motriv izvrenja krivinih dela: koristoljublje
Okolnosti izvrewnog krivinog dela : pod uticajem heroina.
Stev prema poinjenom krivinom delu :pozitivan. priznajem
Stav prema visini i kazne: smatra da je kazna mala.
Kriminogeni status : prestupnik po tendenciji.
Osudjeni je znatno kriminalno inficirana linost, dugotrajnog i postepenog

kriminalnog razvoja, koji krivina dela izvrava sa umiljajem,u drutvu sa starijim
sauesnikom , iz koristoljublja. Delo izvrava iz umiljaja po uticajem heroina.. Kaznu
prihvta delimino bez oseanja krivice, smatra je malom
PROGNOZA PONAANJA :
Tokom boravka u Prijemnom odeljenju disciplinski kanjavan sa upuivanjem u samicu u

trajanju od sedam dana , zbog fizikog i psihikog maltretiranja osudjenog M. S., koga je
sprovodio sa povratnikom iz Kruevca osudjenim S.V.. Sve to govori o potrebi za dokazivanjem
na pogrean nain.
Osudjeni : B. . '' Glumac
Osnovni podaci :
Osudjeni je rodjen 1986 g. u Vrcu . Bez zanimanja. Izdrava se od sopstvenog

povremenog rada . Vojsku nije sluio. Po reenju Okrunog suda u Panevu zbog izvrenog
krivinog dela iz l. 106 st. 1 KZS obljuba ili protivprirodni blud sa licem koje nije navrilo
14 godina, upuen u VPDom Kruevac, gde se nalazio poev od 14.04.2004 g. do 17.04. 2007 g.
4
U telefonskom razgovoru sa majkom smo saznali da je osudjenik najpre poeo da koristi marihuanu,
smenke, a da je vremenom poeo da dovodi druga u sobu gde je koristio heroin umrkivanjem. Kada je
majka primetila da je koristio iglu, B. je odgovorio da se ogrebao.
17
Optinski sud u Beloj Crkvi u tri posebna krivina postupka za kriv. dela teka kradja l. 204
je izdao nalog za upuivanje osudjenog , nakon izdrane kazne u KPZ VAljevo, u Kazneno
popravni zavod u Poarevcu Zabela .
Pravosnanom presudom Optinskog suda Bela Crkava 5zbog krivinog dela teka
kradja u pokuaju l. 204 st. 1 u vezi l. 30 osudjen na kaznu zatvora u trajanju od jedne /1/
godine. Ovo krivino delo je poinio bez sauesnika. U pritvoru se nalazio poev od
07.04.2008 g. do 06.05.2008 g. odakle je priveden u nau Ustanovu.
Majka, M. V. , 52 god. mentalno retardirana osoba. sestra , L. J. , rodj.1992 g. ivi kod

tekte u Austriji.
Osudjeni je prvo rodjeno dete svojih vanbranih roditelja, rodjen sa problemima u

psihofizikom razvoju, koji su se sa manifestovali sa prisutnom enurezom do sedme godine .
Mita je prohodao i progovorio tek u treoj godini ivota. Potie iz disfunkcionalne i
dezintegrisane primarne porodice, koja je obeleena ekstremnim patpolokim pojavama i
traumatinim dogadjajima, koji su najvie uticali na asocijano i antisocijalno ponaanje samog
osudjenog. Na osnovu izvetaja iz KPDom Kruevac, saznajemo da jeOtac je umro 2001 g. ,
i da je bio mentalno retardiran, gluvonem i dugogodinji alkoholiar. Majka je tee
mentalno retardirana osoba koja zbog intelektualnog deficita je u potpunosti liena poslovne
sposobnosti . Mladja sestra je usvojena i ivi kod tetke u Austriji. U ovakvoj porodici izlino
je govoriti o bilo kakvim adekvatnim vaspitnim uticajima, a jo manje o uspenoj socijalizaciji.
Rodjena tetka Ljubika je brinula o Miti , i njegovoj bolesnoj majci -svojoj sestri to je oito
bio preveliki teret za nu. Materijalno stambeni uslovi porodice su loi. Kua sa dve sobe i
kuhinja, ima vodu i neregularnu struju. Majka se izdrava od oeve penzije u iznosu od
10.000 din. ivi sama na adresi .U karton poseta su upisani: majka. Srpske nacionalnosti .
Pravoslavne veroispovesti. Porodina slava : Mitrovdan.
kolovanje : Tokom boravka u VPDomu Kruevac zavrio je 4 razreda O.. ( za obrazovanje

odraslih) , sa dobrim uspehom.
Radno iskustvo : Na planu strunog osposobljavanja izuio je zidarski zanat , i u potpunosti
razvio radne navike . Jedno vreme je dobrovoljno radio u kantini i osudjenikoj kuhinji
VPDoma Kruevac.
Slobodno vreme: Na slobodi je provodio dezorganizovano druei se sa problematinim
vrnjacima. U VPDomu Kruevac je pokazo da poseduje afinitete za glumu ,aktivnim ueem
u dramskoj sekciji koja je odigrala predstavu u Domu 2005 i 2006 g. U 2004 g je uestvovao u
filmu Emira Kusturice Plavi ciganin koga je za potrebe UNICEF-a snimio u kruevakom
VPDomu. Pre dolaska u VPDom , bio statista u filmi Jesen stie dunjo moja , u reiji
Ljubie Samardia.
Visok , mrav. Astenian . Simpatian kao pojava Glumac . Iskren u navodjenu velikog
broja krivinih presuda.
5
Optinski sud je doneo dve nepravosnane presude kojima se drugogokrivljeni B. M. osudjuje na
jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet /5/ godina i dva /2/ meseca, i na jedinstvenu kaznu zatvora u
trajanju od jedne /1/ g i 8 meseci.
18
- Negira da je zavisnik od PAS-a, - cigarete aktivno koristi od 2002 g., ali navodi da moe
da ostavi kada poeli. - Alkohol poeo da konzumira od 16 g. - sklon samopovredjivanju
gaenjem cigareta na ruci, nije sklon suicidu.
Na osnovu strunog miljenja iz VPdoma Kruevac saznajemo da se rad o osobi koja spada
u u kategoriju debilnosti. Maloletnik je primitivan , socijalno emotivno nezreo , psihopatski
struktuiran sa asocijalnim i antisocijalnim ponaanjem. Krivino delo u kome je primorao deaka
od 12 godina na protivprirodni blud ukazuju da kod njega postoje pedofilne sklonosti , odnosno
takve inverzije polnog nagona ije se zadovoljenje vri na deci.... lakomislen i sugestivan i
lako podlee uticajima drugih
Dana 05.04.2008 g. , oko 21 as. u Beloj Crkvi , u stanju uraunljivosti , obio kuu ot.
M. M. koji se nalazi na privremenom radu u Nemakoj , i ako je zano da u kui ne ivi niko od
ukuana, na taj nain to je vrstim predmetom razvalio ulazna aluminijumska vrata , uao u
unutranjost kue , gde je izvrio prmetainu , ali je u daljoj nameri oduzimanja stvari iz kue
osujeen od strane kuepazitelja K. . iz Bele Crkve, koji je pokuao da ga zaustavi na ianoj
ogradi, prilikom pokuaja bekstva.
KRIMINALNI RAZVOJ : postepen i kontinuiran.
Na evidenciji CZS se nalazi od 2001 g. zbog vie krivinih dela kradje iz l. 165 st.
1 KNZS kada mu je izreena vaspitna mera PNOS, koja nije realizovana , jer je maloletnik
nastavio sa vrenjem krivinih dela i konzumiranjem alkohola i konstantnom skitnjom.
Konzumiranje alkohola ( pet flaa piva ) ga je navelo na vrenje krivinog dela protivprirodni
blud nad deakom od dvanaest godina zbog ega je i upuen u VPDom Kruevac poev od
2004 g. Tokom boravka u Domu, gde je registrovan kao tih i povuen ( nekonfliktan struktura
linosti ) , u 2004 g. je imao pokuaj bekstva, zbog ega je upuen u posebne prostorije u
trajanju od sedam dana. U okviru stimulativnih mera esto je koristio vanredna, nagradna i
redovna odsustva. Recidivirao je vrenjem krivinog dela , krajde na vanrednom odsustvu 2005
g. obijanjem tudje porodine kue , zbog ega je , u medjuvremenu osudjen na uslovnu kaznu
zatvora u trajanju od jedne godine, to je samo uvertira za upuenje u KPZ Zabelu ...
KRIMINOLOKI NALAZ:
Krivina dela je inio : sam i sa sauesnicima.

Drutvena opasnost izvrenih krivinih dela : prilina
Motiv izvrenja krivinih dela: koristoljublja
Uhapen u kui nakon izvrenog krivinog dela.
Stev prema poinjenom krivinom delu : pozitivan , priznaje i kaje se.
Stav prema visini kazne: negativan , smatra da je rtva preterivanja oteenih..
Kriminogeni startus: prestupnik po tendenciji.
Osudjeni je znantno kriminalno inficirana linost postepenog kriminalnog

razvoja, koji je krivina dela izvrava sam i sa sauesnicima , u grupi od est do
sedam izvrilaca, sa drugorazrednom ulogom, iz umiljaja , u svesnom stanju . Kaznu
delimino prihvata, verbalno se kaje, bez oseanja krivice, smatra je nerealnom .
19
PROGNOZA PONAANJA :
Tokom boravka u Prijemnom odeljenju osudjeni se ponaao u skladu sa pravilima Kunog reda.
Oekuje se poloaj marginalnog osudjenika u osudjenikoj populaciji. Koretaktan odnos
prema slubenim licima i drugim osudjenicima . Ima izgradjene radne navike . IZ VPDoma
Kruevca poznaje . A., M. B., I. D. , S. V.
Predlog : V 2 potkategorija ; radno mesto kolska stolarska radionica
KRIMINALNI RAZVOJ :
D.J. je vie puta , dok je bio maloletan , evidentiran kod CZSR kao poinilac krivinih
dela, prekraja i asocijalnih oblika ponaanja. Izreana mu je mera PNOS , zbog
krivinog dela Oteanja tudje stvari, kada je i dalje nastavio sa vrenjem krivinih
dela.N.R. je od strane CZSR evidentiran zbog kradje ,kada mu je Sud izrekao
vaspitnu meru UKOR. Isti sud je 2005 g. izrekao vaspitnu meru POJAAN NADZOR
OD STRANE ORGANA STATELJSTVA .. S.D. je osudjen na kaznu zatvora od sedam
meseci . Delo je poinio u nastupu ljutnje i besa , jer je prokockao novac na poker
aparatima, pa je od radnice traio da mu vratri izgubljen novac...On se odmah pokajao i
presto da se kocka. Nakon prekida redovnog kolovanja S. je bio u sukobu sa
zakonom zbog pokuaja obijanja trafike sa grupom vrnjaka.
Optinski sud u P. mu je izrekao meru Pojaanog nadzor od strane roditelja. Maja
prole godine mu je umro otac. Na evidenciji CZSR se nalazi od septembra 2003 g. i to
kao maloletni izvrilac krivinih dela lake telesne povrede i teke telesne povrede.
Poetkom avgusta 2007 g. prema njemu je vodjen jedan krivini postupak u inostranstvu
( Crna Gora) jer je navodno u C.G. uneo opojnu drogu marihunau ,koju je zatim i
koristio zajedno sa drugim licima. Prema njemu su izricane vaspitne mere : pojaani
nadzor od strane roditelja ( oktobar 2004 g. ) , pojaan nadzor organa starateljstva (
2005 g. ) , koja je jo u toku. N. R.je kao maloletan imao kapaciteta da nastavi
kolovanje, ali je krenuo stranputicom, u drutvu gradskih mangupa u N. gde je
pozajmljivao automobile , pa ih na kraju ostavljao kada nestane goriva. Kada se
desilo ubistvo , ceo dan je bio uznemiren, a otiao je kod komije da mu pomogne oko
klanja svinja. Posle zavrenog posla uputili su se u kafanu, gde je on esto svraao i
tamo se desilo ubistvo. Okruni sud K. mu je izrekao kaznu maloletnikog zatvora u
trajanju od pet /5/ godina u KPZ Valjevo.
Moralne norme su veoma dobro introjektovane. Nema pokuaja da daje
drutveno poeljne odgovore , to navodi da je moralni razvoj adekvatan. Krivino delo
je poinio nakon izricanja vaspitne mere. Utvrdjivanje elemenata krivice ( maloletnik
negira izvrenje krivinog dela ). Njegova socijalizacija se odvijala uz realne probleme
: pogrean izbor drutva, lo uzor za identifikaciju i poteba za dokazivanjem u grupi
i izvravanjem krivinog dela imovinskog karaktera.. Asocijalno ponaanje nije
srtuktuirano , ali se obzirom na oznake funkcionisanja i stila ivljenja , pripadnik
rizine grupe. Krivina dela koja mu se stavljaju na teret u potpunosti priznaje i detaljno
ih opisuje. I sam otac tvdi da nije znao da maloletni nosi no sa sobom , to je dovoljna
potvrda odsustva roditeljske kontrole. Oudjeni navodi da je nosio no sa sobom, jer se
oseao ugroenim... Postoje indicije da je nastavio sa vrenjem krivinih dela i nakon
punoletstva. Mogu recidiv.
20
Samo krivino delo koje mu se stavlja na teret ( primorao deaka od 12 godina na

protiprirodan blud ) ukazuje d kod njega postoje pedofilne sklonosti , odnosno takve
inverzije polnog nagona ije se zadovoljenje vri na deci , u konkretnom sluaju ima
odlike homoseksualnog izibora polnog partnera i vrenje polnog odnosa na negenitalnom
delu tela .
REZIME :
Odsustvo adekvatne roditeljske kontrole ( naputanje jednog od roditelja, smrt

jednog ili oba roditelja) odnosno porodice i prekid redovnog koloavanja ( najee
poetak I godine sredjen kole ), su glavni faktori u krimnalnom razvoju. Smatra se da
se socijalizacija prosenog delinkventa odvijala uz realne probleme, kao to je pogrean
izbor drutva, lo uzor za identifikaciju, i potreba za dokazivanjem u grupi, obino na
progrean naina ( kao to je recimo pripadnost grupi navijaa ) . Sve to dovodi do
izvrenja krivinog dela, najee imovinskog karaktera. Zbog kradje Sud je na predlog
CZSR izrie najee vaspitnu meru UKOR, pa PNOS, PNOR. Obino se deava da
vaspitne mere nemaju efeka, odnosno da su iscrpeljene realne mogunosti za izricanje
vaspitnih mera u otvorenoj sredini. Nakon toga devijanti nastavljaju sa teim
vrenjem krivinih dela, preko posedovanja droge, nasilnikim ponaanjem,
razbojnikim kradjama, to sve , kulminira ubistvom.
Vaspitne mere koje predleu nadleni Centri za socijalni rad, izriu nadleni sudovi
imaju vrlo malo efekta , pa i samo upuivanje u VPDom Kruevac, gde pojedini
tienici svesno ine krivina dela da bi vremenski neodredjenu meru od 6mes. do 5
god. ubrzali i pretvorili u definisanu kaznu. U svemu navedenom se pokazalo da
primarni faktori rizika ( sam osudjeni i njegova porodica ) imaju mnogo vei udeo na
formiranju delinkventnog ponaanja: Sekundarni faktori delinkvetnog ponaanja,
odnosno same institucije kroz koje osudjeni prolazi ( poev od Centara za socijalni rad,
preko Sudova, Istranih zatvora pa sve do samih zatvora ) , su sami po sebi generatori
kriminalnog ponaanja. Blagom kaznenom politikom, Centrima koji nemaju mehanizme
da nateraju maloletnika na saradnju , blagonaklonim sudovima i zatvorima,prosean
delinkvent je sklon rizinom ponaanju i recidivu . On ve ima naueno , oblikovano
ponaanje kroz navedene ustanove, sraunato ne na menjanje svoje linosti i stavova,
ve na ostvarenje neke sekundarne dobiti. Tako da devijantno ponaanje, predstavlja
samo uvertiru u delinkventno ponaanje, koje se, naalost veim delom oblikuje i u
samom njegovom hodu kroz institucije, koje bi po svemu trebalo da se koriguju a ne
afirmie.
Napomena. : Rad je nastao analizom sadraja : prispelih izveataja iz Centara za
socijalni rad ( socijalnih anamneza, izveataja socijalnih radnika, opisa stanja korisnika,
miljenja i pedloga vapitne mere upuenih nadlenom sudu, nalaza strunog tima (
psiholog, socijalni radnik , specijalni pedagog ) , Sudskih presuda, Socio- psiho-
pedagokih izvetaja za maloetnike iz KPDoma Kruevac, Kriminolokih nalaza u
KPZ Valjevo...
21
II. FOTO-ROBOT PROSENOG OSUDJENIKA U KPZ VALJEVO
Osudjeni koji su proli kroz institucije socijalne zatite , tako i oni koji su na
slobodi nasilniki poeli da se ponaaju pod uticajima neformalnih grupa, se sustiu u
valjevskom zatvoru i ine udan konglomerat , koji , naeg foto robota jo vie istie
u kriminalnom ponaanju : on je pripadnik osudjenikog kolektiva ,koji stimulie
njegovo nasilniko ponaanje istiui potrebu za dokazivanjem na pogrean nain. Jer
za jednog prosenog osudjenika kolektivca, je bitnije da bude lojalan i odan svom
kolektivu nego korektan prem drugim osudjenicima i slubenim licima . To dovodi do
negativne selekcije i destimulacije osudjenika koji pokuavaju dobrim ponaanjem i
radom da napreduju u tretmanu. Primena pogrenog obrasca ponaanja, koji se svodi na
maltretiranje slabijih , dovodi do zakljuka, da se ne isplati biti dobar osudjenik. Takvo
ponaanje stimulie i formalni zatvorski sistem loom procenom, klasifikacijom i
stimulacijom kriminalno inficiranih osudjenika. Preutkivanje postojanja ugroenih
osudjenika dodatno jaa neformalno grupisanje osudjenika i njihovu kriminalnu
aktivnost u zatvoru.
U Valjeskom zavodu ( zatvoru ) za maloletnike, najvei broj je osudjenih do 23 godine

starosti. Od pre nekoliko godina u zatvor pristiu i stariji osudjeni- povratnici .
A. osudjeni do 23 godine starosti : ( maloletnici i starija maloletna lica) .
I. Nain dolaska u ustanovu ( doao sam, priveden iz VPDoma, iz CZ-a,KPD-

om Bolnice BEograd, iz pritvora Okrunog zatvora CZ-a,priveden iz Stanice
milicije, iz kue, sa ulice, nakon raspisane poternice .. .)
II. Odakle dolazi :
1. Porodica (jedinac, potuna, nepotpuna, razvod roditelja, smrt jednog od

roditelja, naputanje porodice od strane jednog roditelja, od strane oba
roditelja ).
2. Obrazovni proces. ( napustio osnovnu kolu, prekinuo kolovanje u sredjoj
koli, zavrio sredju kolu, upisao fakultet )., nepismen.
3. slobodno vreme ( dezorganizovano, organizovano, ima interesovanja,
nema interesovanja, ima devojku, oenjen, ima decu , bez dece).
III. Ranija osudjivanost ( da li nalazi na evidenciji CZR, izdicane mere PNOR,

PNOS, mera upuivanja u VPDom
IV. Vrsta krivinog dela za aktuelnu kaznu.( motiv krivinog dela , okolnosti,
drutvena opasnost, sam ili sa sauesnicima , zavisnost od PAS-a. )
22
V. Novi krivini postupci ( krivino delo, sa sauesnicima, bez sauesnika ) ,
VI. Dijagnostika :
kriminalni razvoj: postepan, kontinuiran, buran, bez kriminalnog

razvoja,
odnos prema poinjenom krivinom delu: priznaje, ne prizanje
krivino delo, ima oseaj krivice ( verbalno iskreno se kaje ).
drutvena opasnost : znatna, prilina, neznatna.
kriminogeni status : eksc. prestupnik, po tendenciji.
odnos prema rtvi : pozitivan, negativan, indiferentan.
stepen kriminalne inficiranosti : prosocijalan, znatno kriminalno
inficiran, neznatno kriminalno inficiran, kvaziprosocijalan.
Tabela br. 1 : Struktura osudjenih po vrsti krivinog dela prispelih

u KPZ Valjevo od 01.06.2008. do Nove 2009 godine.
Vrsta krivinog dela do 23 godine

i maloletnici %
ubistvo l. 113 1 1,81 %
ubistvo u pokuaju l.113 4 7,30 %
pokuaj ubistva l. 114 2 3,63%
teke tel. povrede l.121 1 1,81%
uestvovanje u tui l. 123 1 1,81 %
silovanje l. 178 1 1,81 %
kradja l. 203 1 1,81 %
teka kradja l. 2046 10 18,18 %
razbojnitvo l. 206 11 20,00 %
iznuda l. 213 2 3,63 %
droga l. 246 8 14,54 %
teko delo PBJS l. 2 3,36 %
nasilniko ponaanje l.344 9 9,00 %
nedoizv. pos. oru l.348 1 1,81%
omet. sl. lica l.23 ZOJRM 1 1,81 %
UKUPNO 55 100 %
Vrsta i kratak opis krivinih dela :

6
Povratnici iz VPD-om Kruevac su poinili najvie krivinih prekraja treke kradje i kradje.
23
ubistvo l.113
Dana 24.09.2005 g. oko 02,00 as. u Beogradu ,sa umiljjem liio ivota svog oca R. M., na taj
nain to je iz komode koja se nalazila u predsoblju porodien kue uzeo pitolj marke Bereta,
kalibar 7,65 mm, nakon ega je uao u dnevnu sobu i iz neposredne blizine isplaio pet projektila u
pravcu oteenog ,za vreme dok je oteeni leao na krevetu , na desnom boku, prednjom stranom
okrenut u pravcu okrivljenog , od kojih su ga etiri projektila i pogodila, i to tri projektila u predelu
leve strane i vrata i jedan u levom trbunom predelu i nanaeli mu povrede usled kojih je kod R. M.
nastupila smrt... / 4 g. i 6 meseci mal. zatvor/
Dana 01.04.2008 g. oko 14 . u Subotici ,u dvoritu srednje Medicinske kole sa

umiljajem liio ivota maloletnog M. M., uenika navedene kole ,tako to je u toku razgovora sa
njim iz desnog depa farmerica izvadio kuhinjski no koji je nosio sa sobom i sa istim noem vie
puta udario u predelu stomaka i prsiju sada pokojnog maloletnog M. M., svestan svog dela i
hteo njegovo izvrenje, usled kojih udaraca je sada pokojni Momir zadobio teke i po ivot
opasne telesne povrede, u vidu probodene srane maramice i ubodne rane jetre, to je dovelo do
velikog gubitka krvi iz ubodine srca nakon toga i do smrti maloletnog M. M. dana 13.04.2008 g.
/5 g. zatvor /
ubistvo u pokuaju l. 113 l. 30, l.33
M. D. i M. N. su dana 20.06.2006 g. oko 23,00 u Loznici na Trgu Vuka Karadia sa

umiljajem pokuali da lie ivota oteenog S.D. iz Loznice, tako to su nakon kraeg verbalnog
sukoba izmedju opt. M. D. i oteenog otili do gomile spakovanih drva, odakle su uzeli po
jednu drvenu oblicu, duine jedan metar , nakon ega su prili s ledja oteenom S. koji je
sedeo na klupi, a potom je opt. M. oblicom udario oteenog u glavu od ega je ovaj pao na
zemlju , a zatim dok je leao na zemlji nastavio da ga udara nogama, kada mu se u udaranju
pridruio i optueni M.N. , nanevi svim opisanim udarcima oteenom teku telesnu povredu
opasnu po ivot..nakon ega su se udaljili sa lica mesta poto su se gradjani okupili na tom
mestu i poeli da negoduju /4 g. zatvor/
teko ubistvo u pokuaju l. 114 l. 30
Dana 28.01.2007 g. oko 14,45 u selu Orljanu , na raskrsnici puteva za Ni, Doljevac i
Orljane, u oruanom sukobu kome su prethodili njihovi raniji fiziki i verbalni sukobi , i to okrivljeni
P.G. sa umiljajem pokuao da lii ivota okrivljenog S. G. , tako to je okrivljeni P. sa revolverom
nepoznate marke u rukama , podigao ga i gadjaju okrivljenog G. u njegovom pravcu ispalio vie
projektila, pri emu je sa umiljajem doveo u opasnost ivot S. M. koji je zajedno stajao sa
okrivljenim S., a zatim se bacio na zemlju.. nakon ega je uao u automobil gde ga je D. ekao,
dok je okrivljeni G. S. u pravcu automobila BMW i okrivljenih P. i D. ispalio jedan projektil iz
leeeg stava i sa vie projektila pogodio automobil./nepravosnana presuda : 3 g. 3 meseca/
teke telesne povrede l. 121
24
Dana 29.08.2007 g. oko 3 . ispred STR Karneval 2 u Smoljincu , u stanju u kome je bio
svestan da shvati znaaj svog dela, dok je sposobnost upravljanja postupcima bila smanjena, ali
ne i bitno, teko telesno povredio sada pok. Z. O. iz istog sela , usled ega je nastupila njegova
smrt, na taj nain to je oteenom priao sa ledja i utnuo ga u desnu nogu , a kada se oteeni
okrenuo , udario ga u predelu glave , a potom ga rukama gurnuo u predelu grudi, usled ega je isti
izgubio ravnoteu i pao , udarivi glavom u asfalt., zadobivi tom prilikom teke telesne povrede
u vidu nagnjeenja velikog mozga, koje su usled razaranja po ivot vanih modanih centara
prouzrokovale njegovu smrt dana 04.09.2007 g. u bolnici u Poarevcu. / 1 g. i 6 mes./
uestvovanje u tui l. 123
Pre koncerta - pank-rok grupe Ritam nereda koji se odravao u Crveniki 09. juna 2007 g. oko 21 .
najpre je uestvovao u tui , kojoj je prethodila rasprava : Da li vole skinhedse, i Mi smo skinhedsi. a u
sastavu neformalne grupe koju su inili . , M. R., P.A., B. M., tako to su napali S. V., S. D. iP. . koje su
potom jurili po ulicama Crvenke. .Posle koncerta : oko 24 . . se povratio i provocirao B. D. sa ispruenom
desnom rukom u vidu nacistikog pozdrava traei cigaretu. Nakon to je dobio odgovor da nema cigreta za
skinhedse . je pozvao ostale, medju kojima je bio i M. R. reima: Dodjite brzo, bie guve.Nakon ega je
zadao udarac otvorenom akom Borota Daliboru u predelu glave. Potom su M. V. i . napali B. tako to
su mu zadali najmanje deset udaraca rukama i nogama u predelu glave i tela, i koji je 00,15 asova
preminuo na mestu sukoba. U tui koja je nastavljena grupa , u kojoj je takodje bio M. R. je nasrnula i na I.
D., koga su utirali nogama, sve do momenta kada su videli da B. ne daje znake ivota, nakon ega su se
svi dali u beg. /2 g. i 6. mes. /
silovanje l. 178 i otimica u pokuaju l. 134
Okrivljeni G. S. i B. H. dana 31. avgusta 2007 g. oko 01,30 u Novom Sadu , na Medjunarodnom
putu bb. , kod novosadske hladnjae, u nameri da upotrebom sile i prinude na obljubu ot. .S. K., te da
istu upotrebom sile i pretnje odvedu i prisile da se bavi prostitucijom za okrivljenog G. S., na nain da su
prili oteenoj , dok je ona razgovarala preko mobilnog , nakon ega ju je G. udario zatvorenom akom u
predelu levog kuka te joj je oduzeo mobilni telefon. Kada je oteena pala na zemlju , zajedno sa okrivljenim
B. H. , nastavio da je udara, da bi posle toga naredio oteenoj da mu preda novac, jer e je u protivnom
zaklati, to je ona i u radila, predavi im 3000,00 din. koji novac su okrivljeni G. i B., medjusobno podelili,
a zatim je odvukli u oblinje bunje..Gde je G. naterao da ga oralno zadovolji i B. je priao otenopj sa
ledja i izvrio obljubu. Oteenoj je priao i okrivljeni F. I. , koji je pokuao da izvri obljubu , ali nije u tome
uspeo jer mu polni organ nije bio u erektivnom stanju. G. i B. su naredili oteoj da se obue, nakon ega je
G. nastavio sa priom da e morati da ivi sa njim i da radi za njega, a B. je pored kola uvao da ne
pobegne.. /nepravosnana presuda : 6 godina /
kradja l. 203
Zato to su dana 07.09.2007 g. oko 10,00 asova u Niu, na mostu ispred nike
Tvrdjave, iz tane oteene V. J. oduzeli novac u iznosu od 1.030,00 din. na taj nain to su po
prethodnom dogovoru i podeljenim ulogama, oteenoj , koja je razgledala robu na tezgama prili
sa ledja , a zatima je okr. M. S. , svojim telom zaklonio okr. . ., pravei tzv. masku i time
doprineo izvrenje krivinog dela, dok je za to vreme okr. akovi iz torbe oteene oduzeo novac u
navedenom iznosu , koji je od S.M. , uz potvdru oduzet i vraen oteenoj.. /6 meseci /
teka kradja l. 204
25
U grupi sa sauesnicima S. I. i S. S. u periodu od 24.02.2006 g. do 13.03.2006 g.

poinio etiri teke kradje, tako to su obijanjem trafika , oduzimali veu koliinu : cigareta,
okolada, kafu, sokove, alkoholna pia, halo kartice i dopune za mobilne telefoneu nameri da
ovim prisvajanjem pribave sebi ne malu protivpravnu imovinsku korist. Kr.dela su inili tako to je
S. I. , kroz nainjene otvore ulazio u kioske i uzimao robu, dok su S. S. i M. K. uvali strau , a
zatim sa oduzetim stvarima naputali lice mesta. / povratnik iz VPD-om Kruevac :/ 1 g. i 8 mes./
razbojnitvo l. 206
Kao prvoptueni I. A. je sa sauesnikom K. E. , dana 28.07.2007 g. oko 22 sata u Novom

Pazaru u ul. Viegradskoj , upotrebom sile oduzeo tanicu od R.M. u kojoj je bila slubena
legitimacija, kreditna kartica, 2300, din. a koja se kretala sa drugaricom F.N., iz pravca parka.
Prvokrivljeni I.A. priao sa ledja oteenoj a zatim upotrebom sile poeo da otima tanicu koju je
ona vrsto drala u svojoj ruci. ,pri emu ju je oborio na asfalt i nastavio da je vue , nanosei joj
pri tome lake telesne povrede. Kada je pokuala da se umea drugarica, drugokrivljeni K.E. je
rekao stani, to je omoguilo I. A. da oduzme tanicu i udalji se u nepoznatom pravcu.
/zatvor 1 godina /
iznuda l. 213
Dana 10.06.2008 g. u 00,33,40 u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovisnku korist ,

pretnjom prinudio oteenog T. D. iz ida, da neto uini na tetu svoje imovine, tako to je
oteenom poslao poruku putem mobilnog : Ovo nije ala. Ima rok od 24 asa da pripremi
5000 eura. Ako ne eli da ostane bez : pumpe, salona i sina. Ako prijavi ode sve zajedno nemoj
se igrati te igre, ako eli da polovimo i vreme ujemo se u podne 2.500 eura. Nemoj da te djavo
nosi da prijavi policiji. Kao i poruke : Mani se supa i milicije , nemoj da ujem da ne bi bilo
sranja. i Ja ne mogu prei granicu , zato aljem malog . Nemoj da malom hvali dlaka sa glave ja
dolazim sa metkom u ceviNemoj me zvati na terenu sam imam plaeno ubistvo.. Oteeni je po
prijemu ove poruke doao u Slovaki park u idu i sastao se njemu nepoznatom osobom
starosti do 25 godina, kada je okrivljeni traio od oteenog novac, u kom momentu su radnici
Policijske stranice id, pristupili legitimisanju /zatvor :1 god. i 8 mes./
droga l. 246
to je dana 09.05.2008 g. svestan da ini zabranjenu radnju koja predstavlja krivino delo , ije je
izvrenje hteo , znajui da su opt. N.B. i M. P. lieni slobode doao u pomoni objekat , upu kue prvo
optuenog N. B. u aku i uzeo radi neovlaene prodaje opojnu drogu marihuanu neto mase 459,29 gr. ,
tako to je istu sakrio oko pojasa oblepivi je selotejp trakom , vozei motocikl nije se zaustavio na znak
policije , koje je krenula u poteru za optuenim i u toku praenja od strane policije optuenom je opojna
droga ispala kod benzinske pumpe Leonardo , a optueni je i dalje beei od policije sustignut kod
restorana Raji.. /nepravosnana presuda: 2 g.i 2 mes./
teko delo protiv bezbednosti javnog saobraaja l. 297
26
Dana 15.03.2005 g. u 01. . na kolovozu ulice Vojislava Ilia preko puta zgrade br. 100 dolo do sudara
putnikog vozila marke Honda kojim je upravljao okr. D. B.i vozila marke Suzuki kojim je upravljao
S.B., pri emu su telesne povrede zadobili oba vozaa , kao i M. ., V. D., M. J., J. T. i T. D., dok je S.M. po
dopremanju u Urgentni centar preminuo. Do tragedije je dolo tako to je B. D. upravljajui vozilo marke
Honda iz pravca Strumike, prema Ustanikoj ulici, nepropisnom vonjom , ugrozio javni saobraaj i
time doveo u opasnost ivot i telo ljudi , jer se protivno odredbama l. 42 st. 3 ZOBS-a,na putu na kome su
kolovozne trake fiziki odvojene jedna od druge, vozilom kretao kolovoznom trakom namenjenom za
saobraaj vozila iz suprotnog smera. Vozei neprimerenom brzinom ( 92 km na as) i bez adekvatne
svetlosne signalizacije. Prilikom sudara u suprotnoj traci dolo je do kontakta prednjih levih vrata vozila
Honda i prednje leve strane vozila Suzuki, pri emu se Honda prepolovila i udarila u dva parkirana
vozila. Usled ega je od zadobijenih povreda u ambulanti reanimacija na Urgentnom centru preminuo
pokojni S. M. , koji je sedeo na zadjenjem seditu putnikog vozila , iza okrivljenog. Suvoza V. D. je
zadobio teke telesne povrede , dok je M. , zadobila lake telesne povrede /zatvor : 4 god. /
nasilniko ponaanje l. 344
Pre koncerta Ritam nereda koji se odravao u Crveniki 09.juna 2007 g. oko 21 . .. je
najpre uestvovao u tui , kojoj je prethodila rasprava : Da li vole skinhedse, i Mi smo skinhedsi
pri emu je zadao udarac otvorenom akom S. D. Tokom koncerta :U toku iste noi na
koncertu u sastavu neformalne grupe koju su inili M. R., P. A., K. D. , S. P., T. S. i V. M. , oko 24 .
u bilizini izletitaPotok uao najpre u verbalni sukob sa B. D. tokom koncerta , zbog njegove
reakcije na njihove nacistike ispade..Posle koncerta : vrativi se provocirao B. D. sa ispruenom
desnom rukom u vidu nacistikog pozdrava traei cigaretu. Nakon to je dobio odgovor da nema
cigreta za skinhedse . je pozvao ostale reima: Dodjite brzo, bie guve.Nakon ega je zadao
udarac otvorenom akom B.D. u predelu glave. Potom su V. i . su napali B.D. tako to su mu
zadali najmanje deset udaraca rukama i nogama u predelu glave i tela, i koji je 00,15 asova
preminuo na mestu sukoba. U tui koja je nastavljena grupa je nasrnula i na I.D., koga su utirali
nogama., sve do momenta kada su videli da B. ne daje znake ivota, nakon ega su se svi dali u
beg. / zatvor : 6 godina./
nedozvoljeno dranje oruija l. 348
Dana 05.05.2007 g. u Novom Pazaru pitoljem izazvao opasnost za ivot i telo ljudi
tako to je nakon krae prepirke i tue sa oteenim A. S. u Novom Pazaru otiao do svoje kue i
uzeo pitolj kalibra 7,65 mm. ( vlasnitvo pokojnog zeta ). koji je drao i nosio bez dozvole i pri
ponovnim susretom sa oteenim u pravcu njegovog vozila ispalio dva projektila , od kojih je
jedan pogodio u vozilo , izazivajui na taj nain opasnost da dodje do povredjivanja otreenog
koji se u tom trenutku nalazio u vozilu.. /zatvor : 8 meseci /
27
KVANTITATIVNO/KVALITATIVNI PODACI
PORODICA
Vie od pedeset odsto osudjenih iz uzorka, potiu iz POTPUNIH porodica.(29) U okviru

NEPOTPUNIH porodica,(26) postoji bitna diferencijacija, na osudjene koji potiu iz
porodica koju je zadesila smrt ili pogibija jednog od suprunika ( 11)i razvod roditelja
(10) to pretee. Manji broj osudjenika potie iz porodica koju je napustio jedan od
roditelja( 3) ( uglavnom je to otac) , iz vanbrane zajednice ( 2) a u jednom ( 1)sluaju
roditelj je na leenju u Psihijatijskoj ustanovi i jedan otac je ubijen.
OBRAZOVANJE
Najvei broj osudjenih u uzorku je napustio sredju kolu ( 17) pri emu je prva godina
bila presudna, manji broj je prekinuo kolu u zavrnim razredima. Slede osudjeni koji su
zavrili sredju kolu, preteno III stepen. ( 12) . Potom imamo deset ( 10) osudjenika koji
su zavrili O.. , od kojih je manji broj zavrio vanredno. Sedmorica ( 7) osudjenika nije
uspelo da zavri O., to je ekvilelentno broju osudjenih koji su zavrili zanate, preteo
u VPD-omu Kruevac ili kurseve na slobodi . Nepismenih je trojica ( 3) dok je najmanji
broj osudjenih upisao Fakultet ili Viu kolu (2).
RAZLOG PREKIDA KOLOVANJA
Najvei broj osudjenih je prekinuo kolovanje zbog neopravdanih izostanaka, odnosno

izbegavanja nastave , zbog ega su praktino izbaeni iz kole ( 12) . Potom slede
osudjeni koji su zbog nedostatka materijalnih uslova,prekinuli dalje kolovanje
( 11) to treba prihvatiti uslovno, odnosno kao izgovor veine, koji su imali ansu a nisu
je iskoristi ( kao to je sluaj osudjenih iz VPD-oma Kruevac).Isti broj ( 7) je imalo lo
odnos sa nastavnicima ( verbalni sukobi, svajda..) i tuu sa drugim djacima . Dok su
fizike sukobe sa nastavnicima imala etiri ( 4) osudjena, jedan je udario direktora na
ekskurziji u Turskoj, dok je jedan istukao profesora fizike pred odeljenjem, jedan je
gadjao profesorku engleskog za prezervativom napunjenom vodom, a etvrti skasijom
nastavnicu biologije u IV razredu O.. Isti broj je samoincijativno napustilo kolovanje
( 4), smatrajui da sa kolskom diplomom ne reavaju sve probeleme u ivotu. Jedan
osudjenik (1) nije nastavio dalje kolovanje nakon O.. zbog hendikepa- lake mentalne
zaostalosti.
28
SLOBODNO VREME
Dobar indikator kriminalnog ponaanja je slobodno vreme i nain njegovog korieenja.

Kao to se moglo oekivati vei broj osudjenih( 35) provodi vreme provodi u drutvu
sebi slinih vrnjaka, koji su sebe nali: u militarizovanim grupama fudbalskih navijaa
( Grobari ,Forca, Blu bojsi,Divlja telad, ) treniranju borilakih vetina ( kik-boks i sl. ), :
vonji skupih i brzih automobilima i motorima, itanju strunih asopisa kao to su
Metak, Kalibar i sl. i korienju PAS-a poev od marihunae, preko ekstazija, do kokaina i
heroina (intravenski i venski). Odlasku na splavove. Provodu sa devojkama.
Iznenadjuje podatak da je tipian broj osudjenih ( 20) naveo i prosocijalne sadraje koje
upranjava u slobodno vreme, kao to je korienje kompijutera ( od beanja u virtuelnu
stvarnost, preko sluanja muzike iz perioda svoji roditelja, do igrica i interneta ), sluanje
muzike, s tim da je narodna muzika u korelaciji sa krimianlnom opredeljenou ( Sinan
Saki , Dej ) ,sluanje tehno muzike u korelaciji sa zavisnou od PAS-a., dok stare
dobre stvari mogu da budu u korelaciji sa prosocijalnom opredeljenou. Slino je i sa
itanjem naovina, jer veina osudjenika ita Kurir, Pres , Blic ( zbog rubrike
hronika ) . Politika se izbegava , dok o listu Danas ne govorimo. Najatraktivnija
je uta tampa i Skandal. Vrsta sporta je takodje u korelaciji sa opredljenjem.
Prosocijalni osudjeni su ugalvnom orjenitasina na kolektiven sportove : fudbal, korka,
rukomet, odbojaka. Dok su individualni u korelaciji sa kriminalnom opredeljenou . (
vonja kajaka na brzim vodama ) kao to je i sklonost ka ekstremnim sporotovima, kao
to je skakanje na glavu.
FOTO ROBOT OSUDJENIKA: Tip A ( potpuna porodica)
Uglavnom potie iz potpune porodice, mada nije redak sluaj da su mu roditelji

razvedeni i da je ostao da ivi sam sa majkom, bez oeve figure kao objekta za
identifikaciju. Nosi firmirane i skupe patike sa vazduastim jastuiima i retko se javlja
kod vaspitaa da trai vanredno telefoniranje ( to je znak da poseduje nedozvoljeno
mobilni aparat). U slobodnom vremenu je najee u teretani gde besomuno die
tegove i pravi masu, da bi bio to robusniji.Izbegava bilo kakave radne aktivnosti , kao
to je ienje snega, kopanje ili sredjivanje. Ima svoje robove koji ga slue. Ima
tetovae na telu i nadimak . Zavrio je O.. i zapoeo sredju kolu koju je prekinuo u
prvom razredu .Pokuao je sa upisom u drugu i na kraju prekinuo kolovanje. Tokom
kole se tukao sa drugim djacima i ulazio u verbalne sukobe sa nastavnicima. U
ekstremnim situacijama znao je da prebije razrednog stareinu jer ga je vredjao , ali i da
udari direktora kole na ekskurziji. U slobodno vreme poeo sa nekom kolektivnim
sportom ( fudbal, koarka ) ali je kasnije poeo da trenira borilake vetine i da odlazi
na fudbalske utakmice da bi se ibao sa murijom, i protivnikim taborom, krijui sve
to od roditelja. U medjuvremenu je postao korisnik PAS-a, preko marihuane stigao do
heroina. Oboava lagodan ivot : skupe automobile, brze motore, odlaske na splavove i
provod sa devojkama..Ako ta ita to je struna tampa Metak, Kalibar, a za
razonodu Skandal. Prati deavaja u hronici ,ute tampe. Oboava da gleda Pink
televiziju. Od politike jedino ga intresuje Zakon o amnestriji. Kvazireligiozan.
29
FOTO ROBOT OSUDJENIKA : Tip B ( nepotpuna porodica)
Prosean delinkvent potie iz razbije disfunkcionalne porodice, u kojoj postoje

patoloki fenomeni , najee vezani za oev alkoholizam ili promiskuitetnost majke,
to , najee dovodi do razvoda. Sem toga tu su traumatini dogadjaji vezani za smrt
nekog od lanova porodice. Obino nakon toga, dete poputa u koli sa uspehom ,
poinje da se bije sa decom u niim razredima, a u viim razredima, i srednjoj koli
poinje da verbalno i fiziki nasre na nastavnike i profesore. Dobija slabe ocene iz
vladanja, to kulminira izbacivanjem iz kole. Najee prekid redovnog kolovanje se
deava u prvoj godine srednje kole, koje najee prekida ili nastavlja sa vanrednim
kolovanjem. Kritian period u Osnovnoj koli je VI razred,nakon koga dolazi do
poputanja u uspehu, i tekog zavravanja kolovanja, sa dovoljnim uspehom. Slobodno
vreme provodi dezorganizovano, u druenju sa problematinim vrnjacima, bez
adekvatne kontrole roditelja. U potrazi za identitetom, nailazi na pogrene osobe za
identifikaciju, koji mu postaju uzor. Kao pogrean uzor za identifikaciju mogu biti i
lanovi porodice, najee otac, ili ire familije, koji su takodje izdravali kaznu
zatvora. Hedonista, tei dokazivanju i ima liderske ambicije, nema oseaj empatije
FOTO ROBOT PROSENOG OSUDJENIKA : Tip C povratnik iz VPD
C. Osudjeni povratnici iz VPD-oma Kruevac :
I. Institucionalna zavisnost od ustanova socijalne zatite ( CZR, DOM u

Knjaevcu, Dom Vasa Staji u Beogradu, Dom za omladinu u Niu
Bodarevac.)
II. DA li je inio krivina dela pre dolaska u VPD-om Kruevac ?
a. Zbog kog krivinog dela je izdavao vaspitnu meru u VPD-omu:

b. Da li je izdrao vaspitnu meru do kraja u VPD.- omu ?
c. Da li je meru prekinuo sa novim krivinim postupkom ( da li je meru, koja
je dua, zamenio sa kraom kaznom zatvora )?
d. Koje je krivino delo napravio posle izlaska iz VPD-om Kruevac?
III. Kako povratnici iz VPD-oma prolaze u KPZ VAljevu od formalnog zavodskog

sistema ( prihvaeni, neprihvaeni, da li se izvode u grad, idu na radove,
odlaze kui, da li ima stigmatizacije prema njima- da li su obeleeni.
IV. Kako su prihvaeni od Neformalnog osudjenikog saistema ( dbaeni od

strane NOS-a, grade svoje ime u zatvoru, imaju kolektiv, ugroeni ..)
30
FOTO ROBOT PROSENOG OSUDJENIKA povratnika iz VPD-om Kruevac:

Pre dolaskau u KPZ Valjevo imao izreene vaspitne mere Ukor, PNOS, PNOR. Boravio
u vaspitnim ustanovama :Doma za nezbrinutu decu Stanko Paunovi u Negotinu,
Dom Spomenak u Panevu, Prihvatilita u Zveanskoj , Doma Vasa Staji u
Beogradu ,Doma za decu bez roditeljskog staranja u Banji Koviljai, Zavoda za
vaspitanje mladei u Knajevcu, Zavoda za vaspitanje omladine u Niu...Naime, put
klasinog povratnika iz VPD-oma Kruevac, je bio vezan za ustanove socijalne zatite,
poev od prihvatilita u Zveanskoj, domova za nezbrinutu decu , zavoda za vaspitanje
mladei u Knjaevcu, preko Zavoda za vaspitanje omadine u Niu, i KPD-oma u
Kruevcu, KPDom Bolnice , CZ-a, ili nekog drugog istranog zatvora, pa sve do dolaska
u KPZavod za maloletnike u Valjevu.
IZBEGAVANJE VASPITNE MERE
Medjutim ,nita bolje se ne deava i sa delinkventima koji su proli mreu

socijalne zatite, odnosno, sve domove poev od Domova za nezbrinutu decu, preko
Domova za vaspitanje omladine, koji najee preko VPDoma Kruevac stiu na
izdravanje kazne KPZ Valjevo. Mnogi od njih ve tada poinju da kalkuliu, jer je
lake izdravati vremenski definisanu kaznu , od vaspitne mere upuivanja u VPDomu
Kruevac, koja se sporovodi u trajanju od 6 meseci do 5 godina. Mnogi tienici , zato
namerno prave krivina dela da bi prekinuli nedefinisanu meru. Tako peen, on sa
nauenim poeljnim ponaanjem dolazi u Valjevo na izdravanje kazne,gde takodje
prolazi svojevrsnu kolu kriminala. Veini povratnika iz Kruevca, Valjevo je samo
prolazna stanica do kriminalnih fakulteta u KPZ Zabela, Ni ili Sremska Mitrovica.
POVRATNIK IZ KRUEVCA
U Odeljenju za ispitivanje linosti dijagnostikovan kao : intravertna, vaspitno

zanemarena, elementrano nepismena, emocionalno nezrela, narkofilana i znatno
kriminalno inficirana linost , sa skromnim intelektualnim sposobnostima. Na
izdravenje kazne u nau Ustanovu, je priveden iz VPDom Kruevac, gde je izdravao
vaspitnu meru upuivanjau u trajanju od deset meseci. U Domu je zavrio II razred O.
ali i stekao iskustvo iz sline ustanove, koje mu je pomoglo da se brzo adaptira na
penalne uslove. Integraciju u osudjeniku populaciju je sprovedena preko pripadanja
tzv. Romskom kolektivu. Potreba za dokazivanjem i vezivanje za negativno
orjetisane osudjenike ga je dovelo do sukoba sa pripadnicima , dominantnog
tzv.Beogradskog kolektiva, nakon ega je kanjen samicom i gubitkom tretmana,
reklasifikacijom u OPN. Tokom boravka u OPN uao je u sukob sa osudjenim S:S: pri
emu je zadobio teke telesne povrede . Sa povredom glave, zavrio je fazu kazne u
kojoj je precenio svoje mogunosti i pokuaj da se na pogrean nain , preko sukoba sa
drugim osudjenima, izgradi rejting u neformlanom osudjenikom sistemu. Od 2006. sa
rasporedjivnjem u mirniji deo zavoda, i rasporedjivanjem u Gradjevisnku reiju ,
31
klasifikovan u V 1 potkategoriju , i pokazo znake napredovanja , u odnosu pream

radnim obavezama. Krizni perod kazne je proveo sa bivim koletivcem. Z.P.
Uz pomo vaspitaa koristio dva puta vanzavodske pogondosti, pri kojima je pokazao
sklonost ka rizinom ponaanju , korienju alkohola, to ga je osujetilo u daljem
napredovanju u tretmanu i korienju vanzavodskih pogodnosti. Majka, nakon tog
saznanja nije htela da poseuje sina, a otac , sem to je preko advokata podneo tubu
Ustanovi, ni jednom se nije interesovao za sina. Sam osudjeni je u medjuvremenu ostao
bez ene koja ga je ostavila tokom izdravanja kazne. Sudbina deteta je nepoznata.
Dakle, pred sobom imamo osudjenog koji se kao povratnik, vrlo malo promenio u
osobinama linosti i stavovima koji su u osnovi i dalje ostali prokriminalni. Recidiv
izvestan., usled neadekvatnog postpenalnog prihvata. /Krajda l. 204 ,zatvor 7 g. /
OPIS OSUDJENIKA IZ KPZ VALJEVO
I. PRE KAZNE ZATVORA :
Sluaj : O.S.
OBESNI JURILI DRUGOGA
Naelnik SUP-a Ni , pukovnik policije Z.S. , saoptio je detalje traginog

dogadjaja u nikoj Tvrdjavi , kada je izgubio ivot etrnaesogodinji I.M. uenik
sedmog razreda Osnovne kole u Juincu, optina trpce. Prema dosadanji nalazima
policije i istranih organa grpa u kojoj su bila etvorica tienika Doma za vaspitanje
omladine u Niu, medju kojima i O.S. ( 19 ) iz Valjeva, koji se sumnjii za ubistvo ,
sasvim sluajno je naila na devojice i deake sa Kosova i njihove vrnjake iz Nia,
koji su im bili domaini:
Maloletni M.B. koji je bio u drutvu tienika doma neposredno pre ovog
dogadjaja se sukobio sa jednom mladjom osobom takodje u Tvrdjavi , i poto je bio sam
doao je do O.S. ,J.I. tienika doma , M.C. i G.M. obojice iz Nia, i maloletnog I.M.
iz Nia . Zatraio je da ga zatite i svi su krenuli da trae mladia sa kojim se M.B.
sukobio. U jednom trenutku su naili na grupu od tri devojice i dva mladia sa Kosova
, koji su se etali tvrdjavom. Bez ikakvog razloga su poeli da ih maltretiraju , da bi se
verbalni duel pretvorio u tuu. I.M. i njegovog domaina u Niu, takodje
etrnaestogodinjaka G.M. je ,najpre je udario maloletni M.B. a potom je na M.
nasrnuo i O.S. On ga je pesnicom udario , deak je posrnuo i pao sa zidina Tvrdjave i
potom zadobio smrtonosne povrede. Posle toga grupa tienika doma i nikih mladia
iz ov nasilnike grupe , po kojima su svi poznati po izvrenjima krivinih dela i
prekraja, izala je iz Tvrdjave i nastavila da juri nepoznatog mladia sa kojima se
M.B. sukobio .
Izvor.: Politika , 25. maj 2005 g.
32
II. ZA VREME HAPENJA
Koji kurac ste doli , pederi jedni. Pute kurac. Ne moete da me privedete. Jebem
vam familji. Kurac e da me privedete , - rei osudjenog prilikom hapenja, od strane
policije u kafiu , gde je pod uticajem alkohola izvrio naslilniko ponaanje , ( l.
344)ometanje slubenog lica u vrenju dunosti i lake telesne povrede . zatvor 7 mes.
III. U ISTRANOM ZATVORU CZ
Kada sam uao u sobu , bukvalno sam drhtao. Glavni u sobi me je prihvatio i odredio
ta treba da radim, da sipam sokove i da ostale sluim sa nes kafom. Prvo su
posumljali da sam ubaen u sobu pa su me jedno vreme drali zatvorenog u WC-u.
Glavni je bio u vezi sa zapovednikom strae, i on se za sve pitao. Imao je deset mobilnih
telefona, koje su krili u plafonjerkama. Imao je najvie uplata na kantini, i on je jedini
iao da pazari. Kada naidje pretres, on im uz smeh da jedan pokvaren mobilni. I meni
su davali da koristim mobilni , a da ostavim 20.000 impulsa. Mogao sam razgovaram
sa kim sam hteo. Televizor u sobi je bio prikaen na neonsku lampu, koja se izvue a
sa icama se prikai. Svetlo je palio komandir uvee, a ujutro samo skidali ice da se ne
primeti da smo koristili televizor preko neonske lampe. U sobi je bilo i ubica, i profesor
koji je uzeo mito u jednoj koli u Kragujevcu,( u sobi je bio zaduen da muti nes kafu) i
bivi policajac koji je udario svoju enu drkom od pitolja., i narko diler koga su
uhapsili na aerodrumu. Policaca su najvie psihiki muili. Sa pitanjima, ali i
poniavali tako to su mu piali u jelo , koje je morao da pojede. On nije mogao da
izadje iz sobe jer se za sve pitao glavni. ( l.246, posedovanje droge , zatvor 1 g.)
IV. ZA VREME KAZNE
JEDNA KOMPARACIJA : Belija i Nilija.
BELIJA
S.S.. rodjen 1989 g. u Mladenovcu od oca S. i majke D. koji su pre 19 godina

zasnovali branu zajednicu. Roditelji su pre godinu ipo dana prestali da ive zajedno ,
mada su jo uvek u braku. Otac /1966/ po zaninaju voza kamina, ivi u
izmajmeljenom jednosobnom stanu u Beu. Majka D( 1970) zavrila srednju trgovaku
kolu, i radi kao blagajnica u kockarnici , i ii u iznajmljenom dvosobno stanu u Beu.
S.S. O.. od I do V razreda zavrio u selu KovaevacU Beu je zavrio O.. i upisao
Ekonomsku akademiju koju je 2005 g. prekinuo , nakon prve godine koju je
bezuspeno pohadjao. NAkon toga osudjeni S.S. se vraa u Srbiju kod babe M. koja ga
je hranila i prala. Roditelji su S. slali velike koliine novca , neprimerene njegovom
33
uzrastu, i to nedeljno po 50 eura i nakndano za garderobu. Slobodno vreme je

uglavnom provodio u drutvu osoba koje vole motore, i koje je poeo da vozi sa 13
godina. Majka mu je za 15 rodjendan kupila mali motor od 50 kubika koji je vozio po
selu. U oktobru mesecu proel godine majka je S. kupila za 18 rodjendan motor
Jamaha R 1 , uz dogovor da ne vozi motor dok ne napuni 18 g. , i ispuni uslove za
polaganje. S. se nije pridravao dogovora ve je povremeno vozio motor po gradu, vie
puta zaustavljen od strane policije , ali je uvek prolazio samo sa usmenom opomenom.
Dana 17.01.2007 g. upravljao je neregistrovanim motorom , bez tablica, bez dozvole z a
upravljanje i na obeleenom peakom prelazu udario u peakinju, koja je od udaraca
zadobila teke telesne povrede.
Peakinja je inae Suzana Joci, enska osoba rodjena 1986g. zbog IJE POGIBIJE
S.S. je osudjen na maloletniki zatvor u trajanju od jedne /1/ godine i dva /2/ meseca
na osnovu pravosnane presude Vrhovnog suda Srbije. na osnovu l. 297 i 296 KZS.
Teka dela protiv bezbednosti jevnog saobraaja.
NA izdravanje kazne zatvor je doao sam 13.02.2009. da bi nakon par dana
provedenih u prijemnomo odeljenju bio rasporedjen na radno mesto u Zatvorsku
garau, bez poloenog vozakog ispita. i u mirniji deo zatvora sa B2 potkategorijom
koja mu daje mogunost korienja izlaska u grad.
Proputen od roditelja, milicije,pobegao sa mesta zloina, sakrio motor , doao na sud
koji mu je izrekao minimalnu kaznu , u zatvoru rasporedjen u mirniji deo zatvora, bez
vozake dozvole, s samo jednim pozitivnim kriterijumom , jer se sam javio na
izdravanje kazne zatvora.
Epilog : Rasporedjen u mirniji deo ztavora -zavodsku garau kao voza ....
NILIJA
Osudjeni je rodjen 1988 g. u Niu. Bez zanimanja . Izdrava se od povremenog

rada i prihoda majke. Vojsku nije sluio. Neosudjivan. Pred Okrunim sudom u Niu
vodi se novi krivini postupak zbog nedozvoljenog oduzimanja automobila.
Pravosnanom presudom Vrhovnog suda Srbije K.1258/08 od 24.06.2008 g.
zbog krivinog dela nedozvoljena proizvodnja , dranje i stavljanje u promet opojnih
droga iz l. 246 st. 1 u vezi l. 33 KZ osudjen na kaznu zatvora u trajanju od est /6/
meseci. Krivino delo je poinio sa sauesnikom D.M., za kog ne zna sigurno gde se
nalazi. ( Moda u OZ Leskovac). Bez pritvora. Na izdravanje kazne u nau Ustanovu
doao sam.
Otac Z., rodjen 1964 g., moler, poreklom iz sela Gornje Vlase kod Nia.
Majka S.rodjena 1970g., domaica, slepa, poreklom iz Gadinog Hana
Brat D. , rodjen, 1991 g., uenik srednje Prehrambene kole, smer- pekar.
Osudjeni je prvo po redu dete svojih roditelja, rodjen na vreme bez osobenosti u
psihofizikom razvoju. Potie iz dvogeneracijske disfunkcionalne porodice, u kojoj
34
postoji patologija vezana za oev alkoholizam , koji je glavni element dezintegracije i

normalnog funkcionsianja ove porodice. Po kazivanju osudjenog, otac je u pijanom
stanju : Nikakav, dosadan, i maltretira majku kada ja nisam tu. Sve pare koje zaradi
od moleraja ,daje za rakiju . Jedno vreme se leio od alkoholizma u Toponici, ali bez
uspeha, jer nije koristio terapiju: Sve je lekove doneo kui. Za majku navodi da je od
rodjenja imala problema sa vidom, to je pre par godina kulminiralo u totalno slepilo:
tako da sada ne vidi nita. Od CZR majka prima finansijsku pomo na ime tudje nege.
U porodici nisu postojali jedinstveni vaspitni uticaji roditelja; otac je bio uvek
agresivan dok je majka bila popustljivija: znala je da me udari ali ne bez razloga.
Materijalno stambeni uslovi porodice su osredji. ive u porodinoj kui ,koju je sagradio
deda po ocu i koja se nalazi na adrsi ..... Srpske nacionalnosti . Pravoslavne
veroispovesti. Porodina slava : Sv. Nikola.
Osnovnu kolu je zapoeo i zavrio na vreme. Upisao je Prehrambeno hemijsku

kolu, smer pekar,u kojoj je najpre ponavljao drugi razred,da bi pred prvo polugodite
III razreda, bio izbaen zbog velikog broja neopravdanih izostanaka.( 60 asova ) .
Tokom kolovanja imao je manje arke sa djacima iz odeljenja, dok je u sedmom
razredu O.. uao u verbalnu raspravu sa nastavnicom iz matematike zbog slabe ocene,
zbog ega je nastavnica, sa suzama napustila as. Nakon prekida redovnog kolovanja,
navodno , najpre radio kao pekar, mececipo dana, potom kod komije u
matalostrugarskoj radnji 6- 7 meseci, da bi potom preao u drvnu preradu , gde se
zadrao osam meseci. Napuato je poslove zbog nemanja posla. Najvie se bavio
molerskim poslovima, oko dve godine, koje nije radio sa ocem. Slobodno vreme najvie
kui, slua tehno muziku. Sa devojkama je imao kratke veze
Niskog rasta. Kooperan. Otresit. Solidnog pamenja i iskrenosti. Otvoren za

saradjnju
- Od upotrebe PAS-a, navodi da je koristio marihuanu od 16 godine. - Cigareta koristi
od V razreda O.. aktivno. .
- Alkohol konzumira povremeno , kada su neka slavlja- popije koje pivo , voli vinjak
. - Lekove ne koristi .
- Nije sklon samopovredjivanju.- Niti suicidu.
- Slovo S istetovirao u svojoj 16 g. zbog devojke, i smatra da je to glupost.
Re je o osobi prosenih intelektualnih sposobnosti, kod koje je pamenje
solidno ouvano. Ima razvijene radne navike . Uravnoteenog temperamenta. Nije
agresivan. U moralnoj sveri ima prosocijalnih stavova. Re je o nezreloj osobi koja je
odrasla u neadekvatnim socijalnim okolnostima, u kojoj je alkholizam glavna uteha za
sve ivotne nedae i prema emu nema realan odnos, smatrajui da je to svakodnevna
pojava u Srbiji.
35
U periodu od sredine maja 2007 g. do septembra meseca 2007 g, na teritoriji

optine Gadin Han, neovlaeno proizveli opojnu drogu marihuanu, od pet stabljika
biljke koju su zasadili , a potom je prodavali konzumetima u Niu, pri emu je
okr.Marko prodavao paketie po ceni od 400 din. , a ostali paketii su pronadjeni u
kolima kod ok. Marka.
KRIMINALNI RAZVOJ
Neosudjivana. Na evidenciji CZR se nalazi od II raz. Srdnje kole ,..kada mu

je izreena vaspitna mera, pojaani nadzor roditelja, zbog kradje novca u selu.
Zbog neovlaenog posedovanja i korienja tudjih vozila ima novi krivini postupak .
Re je o osudjenom koji nema klasini kriminalni razvoj, ve disfunkionalnu primarnu
porodicu u kojoj oev alkoholizam i majina slabovidost, bitno odredili njegovu
vaspitnu zaputeost. Sve je to kulminiralo najpre prekidom redovnog kolovanja i
predelinkventrnim ponaanjem koje se najvie manifesovalo kroz alkolizam, koji je
genetski predodredjen ( deda i otac) i blaom formom zavisnosti od PAS-a kroz
konzumiranje marihuane.
KRIMINOLOKI NALAZ :
Krivina dela je inio : u drutvu sa suesnikom.

Drutvena opasnost izvrenih krivinih dela : znatna
Motiv izvrenja krivinih dela: koristoljublje.
Okolnosti izvrenog krivinog dela : u stanju omamljenosti marihuanom.
Stav prema poinjenom krivinom delu : negativan, ne priznaje izvrenje kr.
dela.Leim za badava.
Stav prema visini kazne: negativan. Kazna je previsoka za 20 grama
marihuane .
Osudjeni je neznatno kriminalno inficirana linost postepenog kriminalnog

razvoja, koji krivina dela izvrava sa umiljejem, u drutvu sa sauesnikom iz
koristoljublja . Delo izvrava u stanju omamljenosti marihuamnom i pod dejstvom
alkohola ( drugo kr. delo) . Kaznu ne prihvata, verbalno se ne kaje, bez oseanja
krivice, smatra previsokom
PROGNOZA PONAANJA :
Tokom boravka u prijemnom odeljenju ponaa se u skladu sa pravilima kunog

reda. Ima strah od izlaska na krug, jer nikoga ne poznaje iz dominante nike grupe u
ueformalnom osudjenikom sistemu. Bez obzira na novi krivini postupak miljenja sam
da osudjenog treba rasporediti na reijsko radno mesto u osudjeniku kuhinju.
Predlog : V 1 potkategorija ; radno mesto osudjenika kuhinja.
36
EPILOG : osudjeni je u febrarau 2009 g. prijavio svoju uggroenost od strane

agresivnih osudjenika koji su ga tukli na grupi i stavljali glavu u kofu sa vodom.
Niko nije reagovao.
V. STAVOVI OSUDJENOG POSLE IZDRANE KAZNE ZATVORA
APS ANKETA PODATATAK I STAVOVA 2- osudjenog O.S. zbog ubistva.
MADA SI RADOSTAN ZBOG IZLASKA IZ ZAVODA, ZA NAS I TVOJE DRUGOVE

KOJI OSTAJU BILO BI VEOMA VANO DA ODGOVORI NA SLEDEA PITANJA.
VERUJEMO U TVOJU ISKRENOST I UNAPRED TI SE ZAHVALJUJEMO NA
SARADNJI.
1. U prijemnom odeljenju boravio si oko mesec dana. Kako si se u njemu oseao ?

Loe.
2. ta treba menjati u prijemnom odeljenju da bi osudjenima bilo bolje ?
Sve izbaciti andara da ne nadzire ta da radimo.
3. Kada si napustio prijemno odeljenje saznao si gde e biti smeten, ta e raditi, uiti i
sl. Da li si bio zadovoljan tim rasporedom ? Objasni zato ?
Nisam ovakav komunistiki reim ne moe da zadovolji moje potrebe.
4. U vaspitnoj grupi si stekao nove poznanike. Kako su te oni primili ? ta su od tebe

zahtevali ?
Drugovi su me saekali i neu vam rei ta su od mene zahtevali.
5. Obino se ljudi u ivotu dele na dobre i loe . Ovde u zatvoru se to kae i za
osudjenike. Koji su po tvom miljenju dobri , a koji loi osudjenici?
Loi osudjenici su vai osudjenici.
6. Najveu pomo i razumevanje su mi tokom izdravanja kazne pruila sledea slubena
i osudjena lica ( nevesti njihova imena ) :
Slubena lica mi nisu pruila nikakvu pomo, pokuali su da mi odmognu.
7. Postoji vie grupa osudjenih koji se esto ne trpe i zbog ega se sukobljavaju .Koji su
po tvom miljenju razlozi podele po grupama i zbog ega nastaju sukobi ?
Glad.
8. Govori se da se neki osudjeni vie plae pojedinih osudjenika nego slubenih lica ?
Lau.
9. Zbog ega neki osudjeni nanose sebi telesne povrede?
Zbog vas.
10. Poznato je da se neki osudjeni iz zatvora tetoviraju . ta misli o tome ?
Ne znam o emu se radi.
11. Ima li u Zavodu pojave homoseksualizma i ta ti misli o tome?
Koliko hoe ! To je sada IN.
12. Verovatno se sea tvog prvog prekraja u Zavodu. Kakav je prekraj bio i zbog ega
je do njega dolo ?
Prekraja nije bilo, a kazne za te prekraje su velike .
37
13. Neki osudjeni posle kazne za disciplinski prestup nemaju oseaj krivice, dok shvate
svoju krivicu ? Kako si se ti oseao posle prve kazne ?
Bez oseaja krivice, za sve krivim vas.
14. Dobro ponaanje se nagradjuje pogodnostima. Da li se deava da se neko nezaslueno
nagradi ?
Dobro ponaanje se ne nagradjuje ! Nagradjuju se cinkare.
15. Verovatno si imao priliku da koristi neku pogodnost. Koja ti je najdraa?
Mnogo dana samice i OPN.
16. Neki osudjeni smatraju da su nepravedno kanjeni .Da li si ti nekada nepravedno
kanjen i zbog ega ?
Uvek vie puta ?
17. Neki osudjeni kau da su im pojedini trenuci u Zavodu bili posebno teki. Da li si
imao takvih trenutaka za vreme izdravanja kazne ?
Nije vam uspelo da mi oteate- ja odoh a vi kako hoete.
18. Nekada jedan trenutak moe u potpunosti da izmeni oveka i njegovo ponaanje. Da
li si imao takvih trenutaka za vreme izdravanja kazne ?
IH !
19. ta se tebi dopada, a ta ne u radu svog vaspitaa?
Vaspita je OK.
20. Dunost komandira je da odrava red i disciplinu, ali se neki osudjeni ale na njih.
ta ti misli o tome?
Komandiri andari su smradovi vaeg komunistikog reima. Av, Av kerovi
21. Da li si uestvovao u sportskom i kulturno zabavnom ivotu Zavoda?
Vi ste me sputavali u tome.
22. Koga okrivljuje za tvoj sukob sa zakonom ?
Reim.
23. Koliko sudovi uspevaju u pravinijem izricanju kazne?
Nimalo !!!
24. Da li se prestupnik moe popraviti?
Ne, jer su metode pogrene .
25. ta ima da porui upravi ?
Dajte otkaz, posle svega to ste uradili. Moralni in bi bio kad bi ste dali otkaz.
26. ta bi poruio osudjenima koji ostaju u Zavodu ?
uvajte se brao, kerovi napadaju sve vie ! Borba traje dok se tvrdjava ne osvoji.
Rezime :
Osudjeni je kao recidivista iz Doma za vaspitanje omladine u Niu, , izdravao

kaznu zbog ubistva. Tokom izdravanja kazne je pripadao dominantnom kolektivu
u NOS. Uz pomo vaspitaa zavrio zanat. Vie puta je disciplinski kanjavan, sa
samicama od 15 dana. Desniarski je orjentisan i navija za ia Drau. Nije
koristio vanzavodske pogodnosti.
38
DELINKVENTI NOVOG TALASA
Sem klasinog hoda kroz institucije, postoji i jedna posebna grupa delinkvenata
novog talasa koji svoje ponaanje oblikuju po uticajima ideolokih grupa kao to su
nacistiki pokreti skinhedsa, nasionalnih pokreta obrazovaca i ratobornih grupa
fudblaskih navijaa, koji takodje zavravaju u KPZ Valjevo. Svoju ratobornost i
militantsnost nastavljaju i da demonstriraju tokom kazne, prihvatajui uloge ratobornih
vojnika u osudjenikim kolektivima. Oni , zapravo, predstavljaju nasilniko jezgro
osudjenike populacije, kome formalni sistem ne pridaje veliku vanost. Sa preteranom i
prevelikom administracijom, vaspitai nemaju vremena ni za nasilnike ni za ugroene
osudjenike. U opte uprava zatvora veoma malo se bavi uzrocima, odnosno samim
osudjenima koji se u svemu tome sami organizuju. Ne retko se deava da je ugroeni
osudjenik dvotruiko kanjen , batinama od neformalnog sistema i represivnim merama (
disciplinskiom kanjavanjem ili izolacijom ) od strane formalnog sistema.
UNITILI SU MI IVOT
Sve to se desilo tok kobnog dana je organizovano. Najveu odgovornost snosi

Fudbaski klub. KAPIJE NA SEVERU su tokom poluvremena bile zakjljuane, redari
su nestali a muzika na stadionu je bila putena do kraja. Zvanini spiker ni u jednom
trenutku nije upozorio rulju, i ako je u jednom trenutku upaljeno mnogo baklji , a sve
je pratalo od petardi i topovskih udara. U poluvrmenu sam krenuo ka platou , a
onda su me odjednom sa svih strana opkolili navijai sa kapuljaama na glavi, tako
da niko od mojih kolega nije mogao da vidi ta se deava u tom trenutku. Iz mase je
nek reko : Gde e piko andarska. Moj kolega K. Je uskoio u masu i pokuao
da me zatiti. Od jednog od optuenih M. dobio sam dva udarca u glavu i genitalije ,
a onda je masa krenula da me utira sa svih strana. Rastrgli su mi jaknu i duksericu i
bacili me jedno 15 metara nie. U jednom trenutku sam bio u nesvesti. Kada sam
doao sebi , i poeo da beim ka istoku nastala je prava drama. Imao sam pitolj u ruci
i kada su me ponovo opkolili , odluio sam da ubijem jer sam za to imao zakonska
pravaMedjutim kada sam video par maliana, ispalio sam nekoliko metaka u
vazduh , to ih je primoralo da krenu da bee. Izbacio sam metak iz cevi i bacio pitolj
na istok, kako bi kolege koje su bile na stadionu videle da sam njihov. Rulja je ponovo
krenula i usledio je i taj napad bakljom, kojom su me palili po ledjima i pokuali da
mi je uguraju u usta. Tada su se umeale moje kolege sa severa. Uspeo sam nekako
preko ograde sa iljcima da se prebacim na istok i od tada se niega ne seam.
Probudio sam se u bolnici u 22 . Mislim da sam dobio vie od hiljadu udarac sa svih
strana , a da ne govorim o povredama baklje koja kada se upali dostie temperaturu
od 1200 stepena Celziusovih. Razoaran sam reakciojom svojih kolega , jer D. koji je
komandovao jedinicom andarmerije na stadionu odluio da ne reaguje. Saznao sam
da je rekao da nema intervencije. Bio sam jednostavno trvovan i preputen
razularenim huliganima. Verovatno su odluili da puste navijae da me ubiju kako bi
izbegli vee krvopolie. .. Ispovest teko povredjenog pripadnika andarmerije sa
utakmice u Beogradu. Izvor : Sportski urnal , 2008 g.
39
HULIGANI DOBILI ZATVOR
Beograd Drugi optinski sud u Beogradu osudio je jue dvojicu zvezdaa na

zatvorske kazne zbog izazivanja nereda na fudbalskom meu izmedju Crvene Zvezde i
Hajduka iz Kule , na kojem je brutalno pretuen andarm N.T M.Z. dobio je
godinu dana i osam meseci zatvora , dok je S.D.osudjen na jednogodinju kaznu
zbog nasilnikog ponaanja na sportskoj piredbi iz Zakona o spreavanju nasilja i
nedolinog ponaanja na sportskim priredbama. Z. je jue ukinut pritvor u kome je
proveo devet meseci. Izmenama i dopunama Zakona o spreavanju nasilja na sportsi
priredbama od oktobra 2007 g. , za nasilniko ponaanje uvedene su novane kazne
od 50.000 dinara do milion dinara, kao i zatvorske kazne od tri meseca do deset
godina zatvora. Tokom sudjenja Z. i D. su negirali da su izazivali nerede na utakmici,
koja se odigrala 02. deembra 2007 na stadionu marakana , dok je Trajkovi tvrdio da
su huligani na severnoj tribini hteli da ga ubiju. Zbog nereda na utakmici u
Drugom optinskom sudu u toku je dopuna istrage protiv generalnog sekretara F.K.
Z.D., direktora stadiona M., komesara za bezbednost stadiona N.M. i delegata FSS
na toj utakmici R.P. Njima se stavlja na teret teko delo protiv opte sigurnosti ,
zbog sumnje da nisu preduzeli sve mere i aktivnosti za spreavanje nereda na
stadionu u toku utakmice.
BAKLJA
Navijau Crvene zvezde U.M. (19) iz Beograda u Okrunom sudu sudi se zbog
sumnje da je izvrio krivino delo teko ubistvo u pokuaju, jer je napao Trajkovia ,
koji je bio na slubenoj dunosti na toj utakmici , i gurao mu upaljenu baklju u usta.
Veernje novosti 06.09.2008 g.
OPIS SKINHEDSA : .. je tokom sudjenja prizanao da je ranije bio pripadnik

skinhedsa i to do 2005 g. ali da je zbog svoje pripadnosti imao probleme prestao je
da bude pripadnik tog pokreta. Naveo je da mu jme lino poznato kako je S.V. pokuao
da stupi u kontakt sa Nacionalnim strojem i da je iao u Bugarsku da ostvari kontakt sa
oznaenom organizacijom. Pokazivao mu je fotografije navijaa kluba CSK a iz
Sofije koji su desniarski opredeljeni. S. je odravao kontakte sa skinnhedsima iz
Bakog Brega, Novog Sada i Beograda. Karakteristino je za skinhedse da obuvaju
izme sa belim pertlama, na sebi imaju tregere, obino nose firmiranu odeu od firmi
koje proizvode uniformu.S.V. ima snimljene Hitlerove govore i zastavu nacistike
Nemake i ima istetoviranog pauka i kukasti krst i kostur./Izvor : Sudska presuda
OPIS VEHABIJE : Osudjeni M.A. navodi da je za njega naziv vehabije pogrdan.

Sebe doivljava kao iskrenog muslimanskig vernika , koji se pridrava izvornih islamskih
principa zasnovanih na erijatskom zakonu. Nosi bradu, dugu kosu i trenerke na trietvrt.
Kod osudjenog nalazimo i delinkvento ponaanje koje je demonstrirao u O.. kada je
izbaen u VIII razredu,zbog spopadanja nastavnice francuskog, da bi se posvetio,
navodno fudbalu gde takodje nije moga da se ostvari. Sva je verovatnoa da je osudjeni
kompenzaciju za neuspenu drutvenu promociju naao u veri , kao Alahov borac.
40
ADAPTACIJA OSUDJENIH NA PENALNE USLOVE U KPZ VALJEVU

Osudjeni u nau Ustanovu dolaze , redje sami , a najee su privedeni iz istranih
zatvora ( CZ Beograd, drugih KPZ-a , i Okrunih zatvora) ili nakon raspisane
poternice, koja je usledila zbog odlaganja izdravanja kazne. Adaptacija na penalne
uslove poinje da se odvija u Prijemnom odeljenju ,a, intenzivira se sa rasporedjivanjem
osudjenog u vaspitnu grupu i rasporedjivanjem na odredjeno radno mesto, najpre na
obuku u kolskim radionicma. Paralelno sa formalnim rasporedjivanjem , odvija se
neformalna integracija osudjenih u osudjeniku populaciju, najee po liniji
kolektivizma, odnosno pripadanju neformalnom osudjenikom sistemu, osudjenikom
koletivu. Integracija u Neformalni osudjeniki sistem zapoinje za pojedine osudje jo u
Prijemnom odeljenju, i oni se mogu prepoznati, zato to za njih postoje urgencije sa
kruga da to pre izadju iz Prijemnog.( M. M..) Nakon izlaska oni se utapaju u
osudjenike kolektive i postaju nevidljivi za formalni zatvorski sistem. Jedan broj
osudjenih ne dobija podrku osudjenikih kolektiva, i prolazi kroz buran period
adaptacije na penalne uslove koji se najee zavrava, zatvaranjem u OPN ili
odlaskom u azil stacionara. Re je o ugroenim osudjenima kojima se u naoj Ustanovi
poklanja veoma malo panje, jer olako se smatra da je re o manipulaciji sa ugroenou,
i , ostvarivanju neke senkundarne koristi iz nje. ( promena radnog mesta, bolji tretman i
sl. ) Takodje, korelaciji izmedju ugroenosti i pokuaja ( D. M., E. Dj. ) i ostvarenog
bekstva iz ustanove,( G. S., je sam doao ) se nedovoljno poklanja panja, ili se
(ne)svesno ne uzima u razmatranje. Tako da se vrlo lako moe doi do zakljuka da se
iza rizinih osudjeni , koji su pokuali ili osvarili bekstvo , zapravo krije njihova
ugroenost i pokuaj da na taj nain alarmira i skrene panja na objektivnu ugroenost,
koja se ne reava na adekvatan nain, ve represivnim metodama, kao to je disciplinsko
kanjavanje i zatvaranje u OPN. Tako da je re o dvostrukom kanjavanju, nevidljivim
pritiscima od strane Neformalnog osudjenikog sistema i represivnim merama,
formalnog zavodskog sistema.
Od sredine 2008 g. zabeleena su dva sluaja tee adaptacije u Prijemnom Odeljenju
, odakle su osudjeni sklonjeni u azil stacionara.7 ( jedan je osudjeni J. Z. ) . Daleko vei
broj , je proao tei period adaptacije po izlasku na krug, dok su najbezazlenije proli
osudjeni sa kratkim kaznama8, koji su adekvatno rasporedjeni u mirniji deo zatvora u
Reiju. Indikativno je da se neki osudjeni povratnici iz VPDoma Kruevac, koji imaju
iskustva u slinim ustanovama teko adaptiraju i zatvaraju u azil stacionara ( V. I. ) ili u
OPN ( M. B., M. K... ) Dok sa duge strane , jedan broj povratnika iz Kruevca se lako
adaptirao ( S.G., P. T., N.K. ...) dok je S.B.povratnik iz Kruevca, premeten u drugu
ustanovu zbog 14 novih krivinih dela.
7
Trenutno, kako smo nezvanino saznali u zavodskom stacionaru boravi petnaest osudjenih, od kojih su
dvojica zdravstveno zbrinuta,dok se trinaest /13/ osudjenih skolinilo sa kruga, zbog ugroenosti.
8
Osudjeni koji su sa kratkim kaznama rsporedjeni u zatvorenik deo zatvora su se brzo nali u ugroenoj
poziciji, od kojih je , sluaj osudjenog M. . iz Nia, najsveiji. Sem njega u ugroenoj poziciji su se nala i
dvojica osudjenih iz Nia : T. D. i M. T., koji su sami doli na izdavanje kazne u nau Ustanovu. Na
izdraavanje kazne je sam doao i S. S., koji je nedavno ima tangliranje u Pogonu.i nalazi se u zavodskom
stacionru. Na izdravanje kazne je doao i osudjeni S. B. , koji je doiveo najdrstiniju torturu na krugu,
nakon koje je izgubio devet kilograma.
41
VII. ORVELOVSKI ZATVOR
Zatvorski vaspita, ivi pod paskom ,odnosno svakodnevnim nadzorom,

zaposlenih u Operativnom centru ( Policija misli). Nita to vaspita radi nije nevano (
sa kim se drui posle radnog vremena, ko su mu prijatelji, nain odmora, gde ga provodi,
rei koje mrmlja u snu, karakteristini pokreti ( da li vue noge kada se kree, da li pravi
nerovozne pokrete). Vaspita koji je pod prismotrom ima ogranienu mogunost kretanja
( kao straar na karauli ) i ogranine mogunost komunikacije sa kolegama i osudjenima,
kao i zabranu unoenja mobilnog telefona u zatvor. Ima kompijuter u svojoj kancelariji..
KONTROLISANA ANARHIJA
Vaspitake postupke ( koji se vie kontroliu od osudjenikovih), ne regulie

nikakav Kuni red ( zakon) niti ma kakav jasno formulisani kodeks ponaanja. ( koga
imaju osudjena lica). Zato to u Zatvoru ne postoji jasan zakon i propis, koji nalae
jasan rad , svaki nadzornik smene ima svoj Kuni red koga se pridravaju komandiri u
njegovoj smeni.
Vaspitake misli i dela nisu zvanino zabranjeni, ali kada se otkriju znae sigurnu
SMRT ( profesionalnu egzekuciju, kojoj prethodi : diskreditacija, stigmatizacij
ieliminacija. ) Jednostavno nepodoban vaspita , se proglasi nekompetentnim za rad sa
osudjenima. Od podobnog vaspitaa se ne trai da ima samo ispravne misli nego i
ispravne instikte ( da intuitivno osea ta zatvorski rukovodioci misle o nekom
dogadjaju ili konkretnom osudjenom ). Mnoga verovanja i stavovi , nikada se jasno ne
formuliu ,tako da osudjenik, pa ni novi vaspita ne zna ta tano treba da radi . Da
objasni osudjenom kako da napreduje u tretmanu , i koji su glavni orjentiri u njegovom
ponaanju ( odnos prema slubenom licu, odnos prema drugom osudjeniku i odnos
prema radu, duina kazne, vrsta krivinog dela, nove kazna i sl. ).
Onaj vaspita koji je politiki ispravan ( dvomislen) , u svakoj prilici e znati , ne
morajui da razmilja , ta je ispravno , koje je verovanje ispravno, odnosno koji je
vaei opteprihvaeni KOD. ( Tako pojedini rukovodioci koriste demagoke parole, u
razgovoru sa osudjenim : Nisam te ja zvao uturicom da dodje u zatvor, ili kada je
re o ugorenim osudjenima , smatra se da skoro svi Osudjeni , glume ugroenost
kako bi od toga profitirali, odnosno dobili bolje radno mesto i tretman .Takodje u
zatvoru se od osudjenikog kruga pravi kult i smatra se da su samo pravi osudjeni
kolektivci, dok marginalci , odnosno ugroeni osudjeni ne postoje.Komplikovana
mentalna dresura vaspitaa vri se svakodnevno i kontinuirano ( pri emu se na
sastancima i pojedinanim razgovorima opipava puls svakog vaspitaa, i njegovu
privreenost i odanost opte prihvaenom kodu , odnosno opteprihvaeno miljenju.
SPRAVE ZA MUENJE
Preko auriranja dokumentacije, zatvorski rukovodioci dre vaspitae pod

stalnom tenzijom i u stanju nezadovoljstva. Naime u Ministarstvu ljubavi, odnosno,
42
Slubi za prevaspitanje se proizvodi mrnja, odnosno agresivnost i netrpeljivost .To se

postie preko sprava za muenje koje smiljaju zatvorski rukovodioci i njihovi
savetnici. Skoro svaki dokument koji obradjuje vaspita ( mobeni raport za osudjenog,
spisak , objava za odlazak kui osudjenog, miljenje za uslovni otpust suda ili za
premetaj u drugu ustanovu, miljenje za KPDom Bolnicu, izvetaj za Ministarstvo)
isrtovremeno moe biti i sprava za muenje jer preko njihove kontole se trae greke,
kojih objektivno nema , i tera se vaspita da ih ponovo radi.
Autoritarna zatvorska elita je neumoran u izmiljanju sprava za muenje,
odnosno administratrivnih poslova sa kojima se vaspitai zatrpavaju i maltretiraju.
Istovremeno, osudjeni zevaju , diu tegove, sluaju muziku, piju mleko i mute nes
kafice, jedui plazmu keks.
KONTROLA MISLI
Iskusni zatvorski rukovodioci ( Lisice ) su zapravo kontrolori misli , koji imaju

sposobnost prepoznavanja bilo koje opasne misli. Oni se najvie plae javnosti,
neizmanipulisanih novinara, spontano napisanih pesama, odnosno svega onoga to se
deava van njihove kontrole,i svega to znai slobodu misli i ideja ) . Oni za osudjene i
organizuju festivale pesnikog stvaralatva pod nazivom Sunevo budjenje. Dok , se
plae i gue anonimne pesme zatvorskih slubenika,odnosno vaspitaa koji preko toga
po najbolje opisuju dogadjaje i medjusobne relacije ,onosno realno prikazuju stvarnost. )
Pesma je vrhunac slobode u jednom zatvoru, nastala medju slubenim licima i nju
najvie nepodnose kontrolori misli, autoritarni rukovodioci i manipulatori...Jer pesma
anonimnog autora obuhvata umee da se shvate analogije, da se vide logike greke da
se jasno i prosto razumeju i nejednostavniji argumenti. Sve to plai kontolore misli i
autoritarne rukovodioce, koji ele da sve kontrloliu i da sve pretvore u ablon koga je
lako kontrolisati.
Pesma u zatvoru je opasna jer preko nje se najlake moe izneti neka JERES (
odnosno misao koja nije opteprihvaena , kao to je ideja po kojoj : Upravnik treba da
ide na posao peke ili da svim zatvorskim rukovodiocima i nadzormicima treba
izgraditi BISTE. ,pored puta , od kapije do Upravne zgrade. Zato svaki lan partije, ili
vaspita, treba da oseti nezainteresovanost ili odbojnost prema svakom toku misli , koji
moe zavesi u jeres, ili da je presee diskreditacijom : Ma pusti ga on je lud.
Onaj ko eli da razume unutranju zatvorsku logiku , najbolje je da za svaku
stvar ili dogadjaj drutvenu injenicu pomisli suprotno od onoga kako izgleda , i,
nee pogreiti. Jer, nepisano glavno pravilo u zatvoru se moe definisati : U zatvoru je
sve suprotno od onoga kako izgleda ili se eli prikazati. Kada vidi osujdenog ,
pomisli suprotno od onoga to si pomislio o njemu i sigurno nee pogreiti. U zatvoru
nema greke. Ona se vetaki proizvodi i stvara da bi se preko oseanja krivice,
proganjali neistomiljenici odnosno suparnici. Glavne karakteristike zaposlenih koje
prolaze na lestvici drutvene moi u zatvoru su bespogovorna poslunost , poltronstvo i
cinkarenje- pijuniranje kolega u korist zatvorskih rukovodilaca, malih Bogova.
Glavni posao zatvorskih rukovodilaca je da tite svkojake gluposti, odnosno da
imaju sposobnost da kriju probleme pod tepih. to uspenije to rade , bolji su rukovodioci
jer umeju da amortizuju svaku zlomisao, odnosno svako nezadovoljstvo, bilo osudjenih
ili zaposlenih.
43
VELIKI BRAT
Zatvorsko druvo, je auoritarni sistem koji poiva na verovanju da je Veliki Brat (

Upravnik) svemoan, a Partija, koju ine zatvorski rukovodioci i posluni vaspitai ,
nepogreiva. Uz sve to zatvorska elita sebe doivljava kao skup Bogova koje je
nedodirljivo i nepogreivo. To gradi na , svom fizikom odvajanju, odnosno
zakljuavanju u Upravnu zgradu, a u komunikaciji, suzbijanjem svakog dijaloga i
slobodne misli , ve jednosmernom komunikacijom koja ide od potinjenog prema efu,
odnosno pretpostavljenom. Nezgodna potpitanja i logina zapaanja kao i konstuktivni
predlozi i sugestije se ne prihvataju. Sve se doivljava kao opozicija koju treba unititi.
Poto Veliki Brat ( odnosno Upravnik kao vrhovno boanstvo ) nije svemoan, a
partija ( ue rukovodstvo i naelnici ) nisu nepogreivi postoji potreba za neumornom ,
stalnom elastinou u postupku sa injenicama . U zatvoru se sve injenice relativizuju
da bi mogle da se tumae , na ovaj ili onaj nain , shodno potrebi zat.elite. Tako vaspita
koji eli da profesionalno radi sa osudjenima vrlo brzo se moe etiketirati kao
konfliktna linost, jer u svom radu pokuava da postavi jasne granice. Poto ostali
vaspitai to ne rade, odnosno vrlo retko ili nikada ne kau Ne osudjenom, onda ovi
prvi postanu crne ovce ( rtveni jarci ) i slubena lica koja nisu za saradnju.
CRNO BELO
Tehnika Crno belo se primenjuje na protivnika, da se bez zazora tvdi kako je

CRNO BELO, uprkos jasnim injenicama ( kao to je ugroenost , maltretiranje i
reketiranje ugroenih osudjenika ). Navedena tehnika se primenjuje u odnosu na lana
partije i oznaava spremnost da se kae da je crno belo kada to zahteva partijska
disciplina. Ako zatvorska elita proglasi da neki osudjen nije ugroen , u takvom sluaju
ne pomae ni jedan racionalan argument koji bi promenio to miljenje. Zbog toga se
izbegava JERETIKI zakljuak, da iz zatvora najee bee , ili pokuavaju da to
urade, osudjeni koji su objektivno ugroeni. Taj stav odnosno JERES zatvorska elita ne
priznaje , jer bi tako dovela u pitanje svoju odgovornost za bekstva osudjenih. Takodje
sa druge strne ako se nasilniki i agresivni osudjenik proglasi za dobrim , on to postaje
bez obzira da je u stvarnosti promenio svoje ponaanje, ve samo dobio veu
potkategoriju, slovo B 2. U svemu tome ima i fetiizma jer se misli da se prekao papira i
brojeva moe delovati na promenu ponaanja osudjenih u zatvoru, koji bez obzira ne
sve, ostaje nepromenljiva varijabla. Na taj nain se stimulie nasilniko ponaanje
medju osudjenima.
PODEAVANJE PROLOSTI
U zatvoru se ne ispalti biti dobar i profesionalan. Ve ako si nasilnik i agresivan

onda si uspean. Isto vai i za slubena lica , odnosno vaspitae. Jer zatvorska elita koja
44
odredjuje da li je neko kompetentan ili ne , ne uzima u obzir , profesionalni rad

vaspitaa, ve od njega oekuje pespogovornu poslunost i pokornost. Svojim
vaspitaima elita dozvoljava , i da bee od osudjenika, to se kasnije u NOVOJ ISTORIJI
, prepravlja i prikazuje kao kvalitet, ukoliko vaspita postane rukovodilac.
Razlog za podeavanje prolosti nalazi se u potrebi da se ouva nepogreivost
Partije. To se postie preko dokumentacije koju stalno treba aurirati,( molbeni raporti
osudjenih, miljenja za sulovni otpust, miljenja za premetaj, izvetaji o neformalnom
sistemu, ..) kako bi se pokazalo da su predvidjanja rukovodilaca u svim sluajevima bila
tana. ( i pokrila ubistva, bekstva, maltretiranja..)
Stabilnost autoritarnog zatvorskog reima se odrava preko falsifikovanja
prolosti koju vri Ministarstvo istine ( Sluba optih poslova, odnosno Pravna sluba), i
Ministarstva ljubavi, odnosno Slube za prevaspitanje , iji naelnik vri kontinuiran
teror ( mobing ) i pijuniranje svojih lnaova, odnosno vaspitaa. Takodje , pomenuti
naelnik prepravlja stvarnost i prikazuje je zatvorskoj eliti kako to ona eli da uje , a ne
kakvo zaista jeste.
Poto Partija ( zatvorska elita ) ima punu kontrolu nad dokumentima ( ita se
pomno svaki papir koji se potpisuje bilo da je interne prirode ili se alje u neku drugu
ustanovu Sud. Sumnjivim lanovima partije struna miljenja se itaju pod LUPOM. ).
i punu kontrolu nad mozgovima svojih lanova ( pomno se prati ta svaki vaspita misli
), proizilazi da je prolost onakva kakvom partija eli da je prikae.
PARTIJA U SVAKOM TRENUTKU POSEDUJE APSOLUTNU ISTINU.
Zato je potrebno se seati da su se dogadjaji odigrali na eljeni naina .( U

poplavi zatvora iz 2001 g. herojima su proglaavani perspektivni straari, dok su
pravi junaci , osudjenici skrivani. ) .To se potie preko dvomisli , odnosno umea da
se u svesti dre dva protivurena verovanja i da se prihvate oba. U valjevskom zatvoru
postoji TROMISAO ( jendo misli, drugo pria a tree radi) . Odnosno proseni vaspita
da bi opstao u zatvorskom sistemu jednu priu pria sa osudjenima, drugu sa kolegama
a treu sa svojim rukovodiocima. Dvomisao/tromisao kao mentalni proces, mora biti
svestan : Govoriti svesne lai i iskreno verovati u njih, zaboraviti svaku injenicu kada
postane nezgodna, a onda, kada postane potrebna izvui je iz zaborava za onoliko
vremena koliko je potrebno . Poricati postojanje objaktivne stvarnosti a sve to vreme
imati u vidu stvarnost koja biva poricana.
Tako vaspita kome su osudjeni pisali peticije, zato to je hteo profesionalno da
obavlja svoj posao , moe se proglasiti konfliktnom linou. O tim peticijama se ne
pria, jer one upuuju na profesionalizam i doslednost u radu. One se jedino mogu izvui
iz naftalina, kada je potrebno potvrditi etiketu ,konfliktne linosti.
Onaj ko hoe da vlada mora biti sposoban da isai oseanje za stvarnost. to je
vee razumevanje za stvarnost, vea je samoodbrana. to je ovek inteligentniji , to je
manje mentalno zdrav. U zatvoru , medju rukovodiocima vie je od pravila , da :
Ratna histerija postaje sve vea , to se ovek vie penje na drutvenoj lestvici. MOI.
45
Epilog
U vaspitake kancelatije poeli su sa instalacijom kablova, kao bi svi vaspitai

bili umreeni na jedan kompijuterski sistem , i olakali komunikaciju, sa Upravom koja
ni jedan korak ne preduzima a da nije re o kontroli. Krajnji cilj ovog eksperimenta je
stvoriti kod vaspitaa :apsolutnu pokornost neprikosnovenom autoritetu, koji je
nevidljiv.
TELEFONSKI POZIVI PRED KRAJ RADNE NEDELJE U PETAK 15 . :
TA
SADA
RADI ?.
NA SASTANCIMA AKO SE POVEDE DISKUSIJA I PREKIDA VASPITA

KOJI JE HTEO NETO DA KAE, N.S.P. BRZO REGUJE REIMA I
ZAUSTAVLJA GA :
stani
malo .
SASTANCI N.S.P. SU STROGO KONTOLISANI I ABLONKSI, I NA NJIMA

ONA VODI OBINO MONOLOGE , UKOLIKO SE NETO DESI
NEPREDVIDJENO , NJENA RAKCIJA JE :
sastanak
je zavren.
KOMENTAR N.S.P. PRED MOJ PRELAZAK U PRIJEMNO ODELJENJE NA
MESTO SOCIOLOGA , NAKON ODLASKA KOLEGE SOCIOLOG U PENZIJU
2008 G. :
SAMO KARTOVI VASPITAI PRELAZE DA RADE U PRIJEMNO
ODELJENJE.
46
KADA JE OD NOVEMBRA 2010 G. PRIJEMNO ODELJENJE POSTALO

BITNO SA UVODJENJEM VELIKOG I MALOG RIZIKA N.S.P. JE POELA
DA GOVORI:
JA
SAM
EF
PRIJEMNOG .
PRED STARIJIM KOLEGAMA I AKO SAM SAMO JEDAN OD VASPITAA

KOJI RADE U PRIJEMNO, PORED KOLEGINICA PSIHOLOG I PEDAGOGA:
PUNO
TI
JE
PRIJEMNO.
MESECIMA I GODINAMA U KONTINUITETU SVAKOG MESECA PO

POTREBI:
IZGOVORENO OD STRANE N.S.P. KAO PRETNJA DA MOE DA TE
PRETVORI U VASPITAA:
PRIJEMNO NE POSTOJI
U SISTEMATIZACIJI.
PRED MLADJIM KOLEGAMA :
NJEMU JE SVE DOZVOLJENO .
47
REENO PRED DOLAZAK DIREKTORA UPRAVE MILANA

OBRADOVIA NA FOS U KPZ 14. MAJ 2010 .G U 11 . I 30 MIN:
Naelnik Slube za tretma Nataa Stevanovi Paramenti , izgovoreno u

kancelariji administratnivnog radnika u prisustvu Slobodana Arsenijevia ,
upravnika i Biljane, radnice sa centale:
Ne mora sutra dolaziti na posao .
PRILIKOM TRADICIONALNOG DOLASKA PREDSTVANIKA CENTRA ZA

SOCIJALNI RAD IZ BEOGRADA, 28.09.2009 G. U NAU USTANOVU
N.S.P. MI SE OBRATILA REIMA:
Nisi predvidjen da bude u sveanoj Sali , gde se nalaze centri , sudije kojima e se
obratiti Upravnik.
Uprkos svemu kao sociolog koji radim u Prijemno odljenju i gde mi je u opisu posla
po sitematizaciji kontakt sa centrima za Socijalni rad , ja sam toga dana sainio
spisak svih osudjenih iz Beograda i pred kolom izvrio trijau onih osudjenika
koji hoe da razgovaraju sa predstvanicima centra , spisak sam dao N.S.P. i
zapovedniku Panti svom bivem kolegi vaspitau.
NA MOJU INFORMACIJU DA OSUDJENI IZ PRIJEMNOG IMA UKUPNU

KAZNU OD 2 G. I 7 MES. LIKUJE I KAE DA JE TO SAZNALA OD
MATINE EVIDENCIJE :
MERODAVNIJA MI JE INFORMACIJA OD MATINE EVIDENCIJE OD

TVOJE STRUNE OBRADE
to potvrdjuje i traenjem dopune mog sintetizovanog izvetaja sa psiholokim

nalazom, to u praksi nema nikakvog efekta po ousjenog ( sl. Osudjenog B. S. ,
koji je i nakon dopunskog psiholokog nalaza rasporednjen na krug . )
TREBA MI
DOPUNA SA PSIHOLOKIM NALAZOM.
48
Na pitanje ko ini struni tim , koji se potpisuje isod Program postupanja ako ga
rade sociolog , psiholog i pedagog u Prijemno odlejenju, Naelnik Slube za trtman
odgovara:
VI
NISTE
STRUNI
TIM .
MOBING U TRI KORAKA:
I.
N.S.P.:
ima puno prijemno , da li ima koga obradjenog

II.
AKO SE PREVARIM I UBRAZM OBRADU OSUDJENOG ,ONDA GA

ODNESEM KOD NAELNICE KOJA ME SAEKA S REIMA:
Imam sastanak. Ne moj mi ostavljati taj dosije na sto. Ostavi ga kod

sekretarice.
III.
U FAZAMA KADA NEMA PUNO OSUDJENIH U PRIJEMNOM NAELNICA

ODRAVA BUDNO STANJE PREKO TRAENJA GREAKA U
IZVETAJIMA:
Ima slovnu greku u sintetizovanom izvetaju
KOMENTAR ZA IZVETAJ KOJI SE ALJE ZA MINISTRSTVO JEDNOM

MESENO SA POTPISOM NAELNIKA SLUBE , KOGA SAM JA
OSMISLIO :
ima puno slovnih greaka , koje treba da ispravi.
49
NA TRAENJE RAZGOVORA SA ZAMENIKOM UPRAVNIKA

SLOBODANOM ARSENIJEVIEM POETKOM MARTA 2011 G. DA BI SE
REIO PROBLEM PRIJEMNOG, N.S. P. TELEFONOM KAE :
UPRAVNIK JE RAKO DA PIE IZJAVU , DA BI TE PRIMIO NA

RAZGOVOR
Rekoh :
Nisam ja osudjeno lice da piem izjave.
I PORED MOG DESETOGODINJEG BORAVKA U TUNELU U NAJTEOJ

PRVOJ KANCELARIJI I DUGODINJEG RADA U DRUGOJ SMENI DO 2008
G. DVA PUTA NEDELJNO I OD 2008 G. SA JEDNIM DANOM, U DRUGOJ
SMENI IZJAVA:
NEMAM NIKOG U TUNELU .
Reeno od strane N.S.P. I pored mog prisitva u kancelariji, to se sa

njene strane ne rauna kao boravak u Tunelu. Osobe koja nikada nije
imala kancelariju u Tunelu I nikada nije radila drugu smenu u Slubi
za prevaspitanje.
U TELEFONSKOM RAZGOVORU 03.10.2009 G. MI SOPTILA :
IMA
GREKU
U
PETICI.
NORMALNO:
JER KO RADI TAJ I GREI.
50
LITERATURA:
Arsenijevi, Slobodan. 2001. Trgovina robijaima, revija Kolubara, Valjevo, broj 80,
str. 18-20.
Atanackovi, Dragoljub. 1988. Penologija, Nauna knjiga, Beograd.
Baltezarevi, Vesna, 2007 . Mobing, komunikacija na etiri noge ; Mali Nemo , Panevo.
Dovlatov, Sergej. 2002. Robijaka zona, sa ruskog prevela Radmila Meanin, Stilos,
Novi Sad.
Fuko, Miel. 1997. Nadzirati i kanjavati - roenje zatvora, Prosveta, Beograd.
Jovanovi, Dragoljub. 1990. Muzej ivih ljudi, I knjiga, Rad, Beograd.
Rot, Nokola,19 ,Znakovi i znaenja, Nolit, Beograd
Kosti, Milan. 2008. Nepoznati Ogledi iz psihologije marginalnosti , Slubeni glasnik,
Beograd.
Kulji, Todor. 1994. Cezaropapizam (vizantijsko, osmansko, tatarsko i rusko iskustvo),
Sociologija str.15-40.
Le Bon, Gustav. 1989. Psihologija gomile, Globus, Zagreb.
Mari, Borislav, Radoman, Milenko. 2001. Pobune u zatvorima Srbije, Institut za
kriminoloka i socioloka istraivanja, Udruenje pravnika Jugoslavije, BMG.
Milivojevi, Zdenka, Gredelj, Stjepan. 2002. Upustvo za upotrebu korupcije, Argument,
Beograd.
Pelt, an- Mari , 2005, Zakon dungle ( agresivnost kod biljaka, iotinja i ljudi ),
Geopoetika , Beograd.
Radovanovi, Dobrivoje.1992. ovek i zatvor- studija integrisanosti u zatvoreniki
drutveni sistem, Beograd, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Prometej.
Rot, Nikola (ur.). 1972. Socijalna psihologija, Rad, Beograd.
Rot, Nikola. 1982. Znakovi i znaenja, Nolit, Beograd.
Spasi, Ivana. 1996. Znaenja susreta: Gofmanova sociologija interakcije, IFDT/Filip
Vinji, Beograd.
Todorovi, Dragan. 2002. Ribice u akvarijumu, nedeljnik Vreme, broj 607, str.20-23.
tajnberger, Ivan, olak, Branislav , Milojkovi, Nenad, 2006, Kako otkriti zlo u sebi i
drugima , Plato, Beograd.
Havelka,N. ( 2001):''Socijalna percepcija'', Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sred.
Kaludjerovi,T.(2004) U Srbiji se isplati muenje i ubijanje .Glas Javnosti, 215, 4-5.
Konstantinovi-Vili, S. i Nikoli- Ristanovi V. ( 2003) : Kriminologija, Ni
Kosti, M.(2002)Forenzina psihologija Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sred
Krsti, . (2003) :''Zatvorsko duplo dno'',Beograd, ''Sociologija'', 3, str.223-240.
Le Bon, G. (1989): ''Psihologija gomila'', Zagreb, Globus
Radoman, M.( 2002) :''Delikti nasilja'', (krivino pravni i kriminoloki aspekt ),XIV
Seminar prava,Budva, Institut za krimiloka i socioloka istraivanja, str. 459- 470.
Petkovi, V. (1979) :''Uloga sociologa u regulisanju neformalne organizacije'', Beograd,
as.''Sociologija '', br. 1-2, str.171-186.
Piz,A.(2005)Definitivni vodi kroz neverbalnukomunikaciju, Beograd
Plato.Mono&Name
51
Spasi, I. ( 2004) ''Sociologije svakodnevnog ivota'', Beograd, Zavod za udbenike i

nastavna sredstva.
Sekuli, D. (1978) : ''Pristup izuavanja neformalne organizacije '', Beograd, as.
''Sociologija'', br. 1, str. 27- 45.
Stoji ,Lj.(1975 ) ''Socijalna psihologija '', grupa autora, Beograd,Filip Vinji ,st.162-
192
Vodineli, V. ( 1996) :Kriminalistika, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva .
kuli, M. ( 2003): ''Maloletnici kao uinioci i kao rtve krivinih dela '', Beograd,Dosije.
Djordjevi,M .(2008 ) Ko je nasamario bunt, Kulturni dodatak-Politika,str. 3.
Orvel , Dord ( 1988) Orvel 1984
52
53

HOD - PO - MUKAMA - INSTITUCIJA Zeljko Krstic PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

HOD - PO - MUKAMA - INSTITUCIJA Zeljko Krstic PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ELJKO LJ.

PRESEK STANJA OSUDJENIH U KPZ VALJEVO PO VRSTI KRIVINIH

DRUGO DOPUNJENO I PRERAENO IZDANJE

Prosudi sve sa stanovita zdravog razuma.

I . FAKTORI DELINKVENTNOG PONAANJA

1. PRIMARNI FAKTORI RIZIKA :

Osudjeni potiu uglavnom iz mnogobrojnih i disfunkcionalnih porodica, uglavnom

1.2. ODNOSI U PORODICI :

Roditelji ve nekoliko godina ne ive zajedno. Majka sa najmladjim sinom ivi u

kanjavanja roditelji upranjavaju zabrane. U porodici su bili prisutni tei sukobi i

U vanbranim porodicma,kolje su usmerene na zadovoljavanje osnovnih

1.3. OPTA IMPRESIJA I PSIHIKI STATUS :

U toku ponovljenog dijagnostikog postupka deluje nezainteresovano , nerovozno (

REZIME : Intelektualna, emotivna i socijalna zrelost su na neto niem nivou razvoja.

2. SEKUNDARNI FAKTORI RIZIKA :

Mikrosocijalna sredina romskog naselja i otac kao neadekvatan objekat identifikacije,

Nezainteresovanost roditelja, naroito oca, za saradnju u pogledu predupredjivanja D.J.

se vie leio . Roditelji su povremeno primeivali da neto u sebi potiskuje i da je esto

Faktori rizika , odnosno , oteavajue okolnosti koje su doprinele oblikovanju

Nezainteresovanosti roditelja, pre svega oca, ( koji se nalazi na dugogodinjoj

Materijalni status porodice, se pojavljuje kao faktor rizika u dve ekstremne

Slobodno vreme i nain njegovog korienja je u direktnoj vezi sa delinkventnim

3. TERCIJARNI - Institucionalni faktori rizika

Na vreme je krenuo u kolu. Zbog loeg uspeha u koli radjena je kategorizacija i

Centri za socijalni rad

Centar je pokuavao da ga zatiti uzimajui u obzir svu teinu porodinih okolnosti

Zbog ispoljavanja teih oblika delinkvetnog ponaanja reenjim Oprtinskog suda

Zbog delinkvetnog ponaanja Sud je iprema F.M. izrekao vaspitnu meru

Odnos : Sud Centri

Struni tim za rad sa decom i omaladinom sa poremeajima u ponaanju je miljenja da

Pritvor je bio dramatini pokuaj da se sa ovim ponaanjem prekine.. : Od majke

Odnos : Zatvor Centri

Nakon isticanja vaspitne mere ouh je obavesio Centar da punoletni S. je ponovo u

kriminala, koja im je prolazna stanica do kriminalnih fkulteta u Zabeli , Niu ili

Sudovi koji su u odnosu na CZSR superiorniji ,donose vaspine mere koje se ne

PRIMERI POVRATNIKA IZ VPDom KRUEVAC

U praksi se pokazalo da je najbolja saradnja sa VPD omom Kruevac , koji nam na na

Sluaj M.K.- povratnik

U Dom je Doao 21.03.2002 g. po reenju Optinskog suda u Beograd, zbog

Zbog neadekvatne brige maloletnik je bio krajnje vaspitno i edukativno zaputen .

U 2008 g. priveden iz Okrunog zatvora u Beogradu u KPZ Valjevo, zbog

Osudjeni je rodjen 1986 g. u Novom Sadu. U VPD-omu u Kruevcu od 2007 g. g.

STRUKTURA PORODICA I PORODINI ODNOSI :

Otac ., rodj. 1955 g. , III stepen, metalostrugar , zaposlen privatno.

OBRAZOVNI STATUS , RADNO ISKUSTVO I SLOBODNO VREME :

OPTA IMPRESIJA I PSIHIKI STATUS :

Osrednjeg rasta. Nerovozan priilikom prvog susreta. Problematian. Rigidan u staovima i

OPIS KRIVINOG DELA :

Dana 15.01.2006 g. oko 02.30 u Novom Sadu, u Dunavskom parku , u zajednici i po

KRIMINALNI RAZVOJ : Postrepen i kontinuiran.

Osudjivan. Nalazi se na evidenciji CZSR. od 2005 g. Na osnovu strunog miljenja iz

Krivina dela je inio : sa sauesnikom.

Osudjeni je znatno kriminalno inficirana linost, dugotrajnog i postepenog

Tokom boravka u Prijemnom odeljenju disciplinski kanjavan sa upuivanjem u samicu u

Osudjeni : B. . '' Glumac

Osudjeni je rodjen 1986 g. u Vrcu . Bez zanimanja. Izdrava se od sopstvenog

STRUKTURA PORODICA I PORODINI ODNOSI :

Majka, M. V. , 52 god. mentalno retardirana osoba. sestra , L. J. , rodj.1992 g. ivi kod

Osudjeni je prvo rodjeno dete svojih vanbranih roditelja, rodjen sa problemima u

OBRAZOVNI STATUS , RADNO ISKUSTVO I SLOBODNO VREME :

kolovanje : Tokom boravka u VPDomu Kruevac zavrio je 4 razreda O.. ( za obrazovanje

OPTA IMPRESIJA I PSIHIKI STATUS :

OPIS KRIVINOG DELA :