You are on page 1of 53

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Odeljenje za Istoriju Umetnosti

Oktobar 2005.
Diplomski rad

Neen - umetnost sadanjice

mentor
Slobodan Mijukovi

student
Milo Jovanovi
Sadraj

Pria o Neen-u___________________________________________________ 3
?Re______________________________________________ 3
Manifest___________________________________________ 4
Neen i Telic________________________________________ 5
Neenstar_ _________________________________________ 5
Neenster___________________________________________ 6
Electronic Orphanage______________________________ 7
biennale.net____________________________________ 7
whitneybiennial.com____________________________ 8
iamgonnacopy.com_ ___________________________ 9
AFTERNEEN_ _______________________________________ 10
Neen Today_ ______________________________________ 10

Neen umetnost_ ________________________________________________ 11


Nekoliko stvari koje nasluujem o Neen-u________________________ 14
Neen kao Internet umetnost________________________ 14
Neen kao utopija_ _________________________________ 15
Neen kao ustanak_ ________________________________ 16
Neen kao koncept_________________________________ 17

Literatura_______________________________________________________ 21
Literatura i resursi na Internetu____________________ 21

DODATAK I - Manifest Neen-a_ __________________________________ 23


DODATAK II - Razgovor sa Andreasom Angelidakisom i Angelom
Plesasom_______________________________________________________ 25
DODATAK III - Razgovor sa Miltosom Manetasom_________________ 33
DODATAK IV - Razgovor sa Nikolom Toiem_____________________ 45
Kada sam prvi put uo za umetniki pokret Neen i otiao na www.neen.org da pro-
verim o emu se radi, nisam bio fasciniran. U sekciji demo nalazili su se primerci
Neen radova, koji su uglavnom animacije raene u Flash-u. Bile su toliko jednostavne
da mi se nisu uinile neto posebno prosto su bile simpatine, neke su moda imale
jednu dozu duhovitosti, i to bi bilo to. Bio sam pomalo razoaran. Posle toga posetio
sam jo nekoliko puta neen.org, proitao Manifest i malu istoriju Neen-a koje sam tu
naao, sledio linkove do sajtova nekoliko umetnika koji pripadaju pokretu, video jo
neke njihove radove, ali moje miljenje se nije bitno promenilo, ili mi se ono to sam
video i proitao uinilo s jedne strane konfuznim i oprenim, a s druge isuvie prostim
i banalnim da bih celu priu oko Neen-a uzeo za ozbiljno.
Stvari su se dobrim delom promenile kada sam se kroz nekih mesec dana naao na
jednoj tribini na kojoj je uestvovao Miltos Manetas, ovek koji je celu priu oko Neen-
a i zapoeo. Na tribini je uestvovalo i nekoliko poznatih teoretiara i istoriara umet-
nosti, predstavnika umetnikih fondacija i institucija, a Manetas je bio enfant terrible
celog dogaaja. Sa jednim nadobudnim stavom razmaenog umetnika kritikovao
je stanje u modernoj umetnosti, ismejavao i dovodio u pitanje umetnike institucije,
obruavao se na u poslednje vreme vrlo popularnu socijalnu umetnost, tj. umet-
nost koja svojim delovanjem pokuava da promeni neka akutna stanja u drutvu i
odreenim zajednicama (diskriminacija, rasizam, netolerancija, socijalna nepravda i
sl), koja je upravo i bila tema pomenute izlobe. Kroz sve to provukao je i priu o Neen-
u, objasnivi sta oni to rade i pokuavaju, odnosno da ne pokuavaju nita i da kada
stvaraju Neen to rade bez ikakve namere i ni u koju svrhu, bez ikakvog smisla. Prikazao
je i neka Neen dela film Wyne Veen, ironinu istoriju Neen-a, kao i nekoliko fle
animacija od kojih mi je veina bila poznata sa sajtova koje sam posetio. I posle celog
tog nastupa, kroz tu smesu oprenih i otrih stavova, donekle isprovociran i iritantnim
Manetasovim dranjem, i te animacije bez smisla poele su da dobijaju neki smisao,
a cela pria o Neen-u da dobija jednu drugu dimenziju, za koju jo uvek nisam bio
siguran ta bi tano bila. Ipak, uinilo mi se vrednim i zanimljivim da o tome nastavim
da razmiljam.
Ova svoja razmiljanja odluio sam da predstavim u vidu svojevrsnog kolaa koji bi
se sastojao od nekih injenica, datuma, projekata i izlobi vezanih za Neen, od nekih
pojmova koji ga obeleavaju i koje smatram vanim za njegovo razumevanje, kao i
od nekih tumaenja koje bih pokuao da dm na osnovu svih ovih stvari zajedno, u
pokuaju da sugeriem u kom pravcu bi se razmiljanje o Neen-u moglo kretati i u koje
umetnike, filozofske i znaenjske sisteme ga je mogue ukljuiti. Kao i svaki kola,
tako i ovaj moj podrazumeva jednu dozu organizacije i jednu dozu haosa, to moda i
nije lo nain za sagledavanje jednog pokreta koji sam ve na poetku okarakterisao
kao oprean, bez namere da u tome vidim neku negativnu vrednost. arenilu ovog
mog kolaa doprinee i razgovori koje sam vodio sa nekima od umetnika vezanih za
Neen Miltosom Manetasom, Andreasom Angelidakisom, Angelom Plesasom (Ange-
lo Plessas) i Nikolom Toiem, a koje u gotovo integralnom obliku ukljuujem u vidu
dodataka, pokuavajui da i na taj nain, kroz informacije dobijene iz prve ruke, pre
svega ja sm razumem smisao Neen-a, a zatim i ilustrujem stanje u kome se trenut-
no nalazi umetniki pokret Neen koji je, kako i intervjuisani kau, jedan pokret under
construction. Ovu priliku koristim i da se zahvalim svima intervjuisanima za ogromnu
pomo koju su mi pruili.

Pria o Neen-u
Iako ova pria ne see u neku daleku istoriju, jer neen kao re i ideja datira tek od
pre pet godina, moram rei da nije uvek bilo lako doi do tanih podataka vezanih
za njegovu istoriju. Budui da je Neen vezan za Internet, uslovljen je i njegovim karak-
teristikama i svojstvima, od kojih je jedno i efemernost. Tako su neki od veb sajtova
relevantnih za nastanak i uobliavanje Neen-a ve danas izgubljeni jer su prosto istekli
ili ugaeni. Takoe, mnoge od tekstova i teorija sa peatom Neen-a danas ne itamo
u njihovom izvornom obliku, jer se ovaj pokret u nastajanju esto vraa na svoje
ideje iz prolosti, menja ih i prilagoava aktuelnom stanju misli, a digitalni oblik u kome
se one obino nalaze ini ih lako ranjivim u ovom procesu aktualizacije.

?Re
Re neen je prvi put predstavljena javnosti na prezentaciji koju je Miltos Manetas 1
Izgovara se nin.




organizovao 31. maja 2000. u dobro poznatoj Gagosian


galeriji u Njujorku. Tome je prethodila predistorija traenja
jedne nove rei koja bi dobro pristajala novoj umetnosti,
umetnosti upuenoj na kompjutere i tehniku uopte. Poto
je Manetas uvideo da su rei koje oznaavaju umetnike
pokrete uglavnom smiljene od strane kritiara i istoriara
umetnosti, a ne smih umetnika, poeo je da se obraa
prijateljima, kustosima i kritiarima da pronau novu re za
novu umetnost. Meutim, niko od njih nije uspeo da smis-
li zadovoljavajui -izam. Tada je Manetas sluajno uo
za preduzee Lexicon Branding koje se profesionalno bavi
stvaranjem imena za najraznoraznije proizvode, i ije su tvo-
revine, izmeu ostalih, imena kao Pentium i PowerBook, pa
budui da se umetnost koju je Manetas tada stvarao bila
vezana za kompjutere, pomislio je da je to dobar znak i da
se za ime treba obratiti upravo jednoj takvoj kompaniji. Dak-
Prezentacija rei neen odrana u Gagosian galeriji
le, sve je poelo od rei, jer po Manetasu rei imaju mo
31. maja 2000.
da izmene nain na koji vidimo svet, kao i da u nae doba
postoji potreba da se definie novo okruenje Umetnosti utopija. Nova re moe
definisati to okruenje. Ta re koju je traio, objasnio je predstavnicima kompanije
Lexicon, treba da bude efektivna kao re kubizam, a jeftina i smena kao nadrea-
lizam ili dada.Nije ba ispala jeftina, s obzirom da je Lexiconu plaeno 100.000
dolara za nju, uz pomo neprofitne organizacije Art Production Fund koja je pristala
da finansira ovaj projekat pod nazivom ?Re. Uglavnom, negde poetkom maja
2000. Manetas je od kompanije dobio jedan podui spisak rei sa koga je trebalo da
izabere jednu. Kae da ne zna ko je ugledao re neen prvi, on ili njegova tadanja
devojka Mai Ueda (Mai Ueda), za koju Manetas kae da je takoe bitna za stvaranje
Neen-a, ali su se odmah sloili da je to traeno ime.
2
U to vreme, meutim,
Manetas nije stvarao umet- Poslednjeg dana maja 2000. prireena je velika promocija novog imena za umet-
nost pomou kompjutera nost. Iako je Manetas u poetku eleo prosto da ga poalje e-mali-om odreenim
u smislu programiranja, ljudima, na nagovor producenta napravili su veliku promociju u jednoj od najpozna-
animiranja i sl. Njegova tijih njujorkih galerija Gagosian, namerno stvarajui sliku da se radi o jednom vrlo
dela iz tog perioda skoro bitnom dogaaju kroz ulaz samo uz pozivnice, prisustvo vanih medija, govornike na
su iskljuivo slikarska, ali
prireenoj prezentaciji koji su bili neki od najeminentnijih strunjaka u svojim oblas-
je za teme slika koristio
motive vezane za kom-
tima, dok su se na zidovima galerije nalazile Vorholove (Andy Warhol) slika, ija se
pjuterski svet. Poznat je po izloba tek bila zavrila. Do tada, re je bila poznata jedino Manetasu, Mai i produ-
slikama kojima dominiraju centu, i nije bila otkrivena ak ni uesnicima prezentacije, na kojoj su pored Maneta-
predstave laptopova, kom- sa govorili i autorka knjige o video igricama i kolumnista New York Timesa D.C. Herc
pjuterskih kablova i prizori (JC Herz), umetnik Jozef Kosut (Joseph Kosuth), istraiva na polju digitalne umetnosti
iz video igara, meu kojima i kulture Piter Lunenfeld (Peter Lunenfeld), predsednik Lexicon Branding Dejvid Placek
znaajno mesto zauzima- (David Placek) i profesor psihologije na MIT-u Stiven Pinker (Steven Pinker). Manetas
ju serije slika na kojima
je, takoe, pokazao neke okvirne primere nove umetnosti za koju je traio ime. Posle
se pojavljuju likovi Super
Mario, iz istoimene video
izlaganja u toku koga ni u jednom trenutku ta nova re nije pomenuta, aktiviran je
igre, i Lara Kroft iz igrice Sony Vaio prenosivi kompjuter koji je vibrirajuim sintetikim glasom predstavio novo
Tomb Raider. Primeri nje- ime okupljenoj publici i celom svetu:
govih dela mogu se nai na
Dame i gospodo, mogu li da dobijem malo vae panje, molim? Drago nam je
njegovom veb sajtu: www.
da moemo da predstavimo novo ime. Novo ime je Neen. Nadamo se da vam
manetas.com/art/paintings/
se svia. Opet: Neen. Novo ime za savremenu umetnost je Neen. Napravljeno
selected/index.htm.
je pomou kompjuterskog programa. Neen. Treba li da ponovim? N-E-E-N. Novo
3
Manetas, Miltos:
ime je Neen. Prijatno vam vee.
?Word, april 2000,
www.artproductionfund. Manetas se kasnije prisetio da, nekom udnom podudarnou, nin na starogr-
org/mm_statement.html,
kom znai sada, ni trenutak kasnije, to se savreno uklopilo u njegov plan da dobi-
poseeno 14.7.05. Ovo je
Manetasovo obrazloenje
je re za umetnost koja se raa pred naim oima, sada, za umetnost sadanjice.
projekta kome je nekad bila
posveena posebna veb
strana: www.name4art. Manifest
com, danas ugaena.
4
isto. Tokom iste godine Manetas je napisao i Manifest Neen-a (vidi Dodatak I). I ako smo
5
isto. od manifesta navikli da objanjavaju podrobnije stvari koje promoviu, ta je Neen i u
6
Transkripcija prema video emu je njegov smisao ovde nije objanjeno na najjasniji nain. Umesto toga, obja-
zapisu prezentacije u Gago- njenja su ponuena posredno, uvoenjem nekih treih pojmova (kakav je Neen-
sian galeriji, dobijenog lju- star, kako se nazivaju ljudi koji stvaraju Neen), ime se daju tek neke blede smernice
baznou Miltosa Manetasa.
za razmiljanje o emu se ovde zapravo radi. Ali ono to se iz Manifesta moe naslutiti
7
Pie se .
je da su pri razmatranju Neen-a bitni pojmovi kao linost i identitet, tehnologija, kopi-
ranje, simulacija i realnost.

Neen i Telic
Neko razgovetno objanjenje ta je zaista Neen retko se sree, a izgleda da ni oni koji
stvaraju umetnost koju nazivaju Neen-om ne umeju tano da ga definiu. Opisuju ga
kao neto haotino, spontano, neuhvatljivo, sluajno, svee, kao specijalnu motivaci-
ju, okvir uma, kau da je kontradiktorno traiti ga jer ga nee nai ako ga trai, ve
e ti doi sm ako ima sree. Neen je lociran izmeu kraja onoga to zna i poet-
ka onoga to ne zna, kae Majk Kalvert (Mike Calvert), jedan od ljudi koji stvaraju
Neen10. Ipak, iako ne uspevaju da ga precizno definiu, to ne predstavlja prepreku da
veruju da on postoji i mnogo im je bitnije da umeju da prepoznaju da je neto Neen,
da pronau Neen kvalitet u nekim stvarima.
Neen nije statian, pa ga zato i nije mogue izraziti reima, onog trenutka kad bi se to
desilo, postao bi Telic11. Jo jedan pojam koji se dovodi u vezu sa Neen-om ovog puta
i dolazi direktno od starogrkog na kome znai kraj, svrha, cilj. To je bila
jo jedna od rei koju je Lexicon ponudio, a Manetas kae da je od poetka imala
svoju linost i da je lako mogao da je izabere umesto Neen-a. On se dovodi u vezu
sa praktinom stranom civilizacije, sa korisnim, on je ozbiljan, ima smisao. Ljudi ga
prepoznaju i veruju mu. To je magija kroz tehnologiju. Telic je naa veza sa alatima koji
nam pomau da dizajniramo svet i vidimo stvari u perspektivi12, a Neen je zapravo
neto kao Telic koji je poblesavio, otrgao se kontroli ili je ludi mlai brat Telic-a.
Telic na taj nain posredno definie Neen koji toliko uporno izbegavaju da opiu rei-
ma, neto kao pojam i njegov antipod, metod koji nam je poznat iz filozofije, mada
ova dva pojma nisu potpuno suprotstavljena i ne negiraju jedan drugi, ve Neen
kao da predstavlja poboljanu verziju Telic-a. Ponekad se slue i metodom katego-
rija, pa tako neto moe biti umetnost, neumetnost i Neen, ili dobro, loe i Neen.
Ovakvo kategorisanje, meutim, dovodi se u pitanje, jer Neen nije potpuno kategorija
za sebe, poto neto to je Neen svakako je dobro, a nikad loe, kao to Neen moe
biti umetnost, mada se ne vezuje iskljuivo za umetniko stvaranje Neen mogu biti i
stvari koje nisu umetnost.
Pitanje Neen-a i Telic-a jedna je od najopskurnijih i najmisterioznijih taaka u celoj prii
o Neen-u. Prihvataju ga kao neku vrstu dogme, mada nisu svi ljudi koji stvaraju Neen
spremni da vide svet kroz Telic i Neen, a neki su skeptini prema pojmu Telic uopte.
Moda je ovo pravi momenat da ipak naglasim kako Manetasove teorije, budui da
je on glavi teoretiar Neen-a, uvek sadre i jednu namerno ubaenu dozu ironije, kon-
tradiktornosti i apsurda, koji su opet u vezi sa njegovim postmodernim vienjem stvar-
nosti baziranim na bodrijarovskim idejama o simulaciji, u kome su pojmovi istinitosti i
realnosti u velikoj meri relativizirani, a i sm priznaje da su te teorije jedna vrsta retori-
ke. Moda je i smo objanjenje da se Neen ne moe objasniti odraz Bodrijarovog
(Jean Baudrillard) shvatanja da nauka neminovno ubija svoj predmet prouavanja
time to pokuava da ga potpuno obuhvati13, pa bi tako svako izbegavanje tuma-
enja Neen bilo neto kao pokuaj da mu se spase ivot. Meutim, na ovo vienje
realnosti i njegovo mesto u Manetasovom umetnikom i kosmikom sistemu vratio bih
se kasnije, kada budem govorio ire o konceptu Neen-a, a ova dva pojmova bih za
sada ostavio na miru, jer preterano udubljivanje u njih nosilo bi sa sobom opasnost od
skretanja u nepotrebno teoretiziranje, to ne verujem da bi donelo rezultate bitne za
ovaj rad. 8
Izgovara se telik.
9
Neen Today, saoptenje
za javnost, www.neento-
Neenstar day.com/info, poseeno
30.8.05.
Odmah po nastajanju rei Neen nastao je i pojam Neenstar, jer kada su se Mane- 10
Manetas, Miltos: Selected
tas i Mai sloili da je nova re za umetnost Neen, Mai je odmah izjavila da eli da Emails, Onestar press, Paris
bude Neenstar i tako je pojam ostao da oznai jo uvek nedefinisanu generaciju 2003, 73.
vizuelnih umetnika. Neki od njih pripadaju savremenom umetnikom svetu, drugi su 11
Neen Today.
stvaraoci softvera, veb dizajneri, reditelji video igara ili animatori14. Neenstar je neko 12
www.neen.org
ko stvara dobar Neen, a da bi postao Neenstar, treba da bude prihvaen od strane
13
Bodrijar, an: Simulakru-
ostalih Neenstar-a. Neenstar voli da se igra sa mainama, ali ne mora da bude mag za mi i simulacija, Svetovi,
Novi Sad 1991, 11.
tehniku, vie voli da osmisli, a onda da prepusti drugome da izvede. Kopiranje mu nije 14
Manifest Neen-a, www.
strano, jer voli da uradi stvari na lak nain. Neenstar ne pokuava da stvara smisao, neen.org.




niti ga brine produktivnost, vano mu je da posta-


ne javna linost ali ne samo koristei dostupne
medije, ve transformiui se u sme medije15.
Ovaj pojam uvodi u raspravu o Neen-u pitan-
je linosti i identiteta. U elji da promoviu novu
umetnost, osetili su potrebu da promoviu i novu
vrstu umetnika, a linost tog umetnika uglavnom
se bazira na nekim idejama poznatim iz tekstova
koji se bave problemom linosti u sajberprostoru.
Manetas kae da jedan/jedna Neenstar
poinje svoju karijeru postajui Ikona iz
sopstvene mate. Onda projektuje tu
Ikonu ka spoljnom svetu kao injenicu
Identitet nije prioritet za Neenstar, ali
on/ona ini od samog/same sebe feti u
svakom sluaju i to koristi kao stil: to je brz
Link Neenstars sa neen.org. Poto su palidrvca interaktivna, nain za pravljenje sadraja. Ali u supro-
tnosti od savremenih umetnika, Neenstar
izgled sajta je promenjiv.
e esto menjati identitet, zavisno od
situacije: Neen je, u stvari, stanje uma.16

Identitet se ovde tretira kao avatar, identitet koji svako moe da izabere pristupa-
jui Mrei. Neenstar, meutim, ovaj identitet prenosi i na stvarni svet i svesno biva
apsorbovan od strane tog identiteta, ali opet zadrava kontrolu nad njim, jer moe
da ga promeni onako kad mu odgovara i u trenutku kad mu odgovara. Manetas je
odluan da ovde napravi razliku u odnosu na identitet u savremenoj umetnosti, na
koju se esto i otro obruava, gde je odreena vrsta identiteta sluila kao polazite
za stvaranje umetnikog dela17, ali se problem umetnika-linosti ne tretira na neki nov
nain, ve se samo prenosi u raspravu o linosti i identitetu poznatu iz tekstova koji se
bave sajberkulturom.
Na www.neen.org u ovom trenutku na listi kao Neenstars-a nalaze se sledei ljudi:
Andreas Angelidakis (www.angelidakis.com)
15
Zahm, Olivier: The Neen
Tobias Bernstrup (www.bernstrup.com)
Paradise: Interview with
Miltos Manetas, Purple 11,
Mike Calvert (nema linka)
Paris, spring 2002, 100. Joel Fox (www.ofwonder.com)
16
Manetas, Miltos: Websi- Gnac (www.marktranmer.com)
tes are the art of our time, Carbonated Jazz (www.carbonatedjazz.com)
2002-2004, www.manetas. Miltos Manetas (www.manetas.com)
com/txt/websitesare.htm, Angelo Plessas (www.angeloplessas.com)
poseeno 14.7.05. Rafael Rozendaal (www.newrafael.com)
17
Kao primer se mogu uzeti
Nikola Toi (www.tosic.com)
dela Trejsi epmen (Tracy
Chapman) ili Nan Goldin
Mai Ueda (www.maiueda.com)
(Nan Goldin).
Verujem negde krajem
Neenster
18

2002, jer se u saoptenju


za tampu povodom prve Ovo je jedan nus termin, koji je nastao sluajno, kao plod greke, ali je ipak opst-
Neen izlobe, AFTERNEEN- ao. U stvari, kako se Miltos prisea, kada je Mai rekla da eli da bude Neenstar,
a, otvorene 16.11.2002,
razumeo je da je rekla Neenster, to bi oznaavalo nekog ko ima veze sa Neen-
jo uvek stoji Neenster na
mestima gde emo kasnije
om, ili je u srodstvu sa njim. Tako je prihvatio ovaj termin za sve to sada oznaava
itati Neenstar (uporedi Neenstar, umesto koga je figurirao u svim ranim tekstovima i teorijama vezanim za
AFTERNEEN: 16.11.2002 Neen18. Tek posle neke dve godine, Mai mu je objasnila da je zapravo rekla Neen-
15.12.2002, saoptenje star, pa je od tada u svim tekstovima Neenster zamenjen sa Neenstar. Ipak, i
za tampu, www.cascopro- Neenster je ostao kao termin, jer se nekako sam izborio za svoje postojanje, i poeo
jects.org/data/word/after- je da oznaava osobu koja misli Neen, odnosno stvara Neen a da toga moda nije
neen_en_1.doc, poseeno ni svesna.
27.8.05.), dok se u teks-
tovima nastalim neto Prema sajtu www.neen.org, kao Neensters danas su aktuelni:
kasnije poinje da koristi i
ovaj drugugi pojam. Kao i John White C (www.johnwhitec.com)
u tekstovima, i na sajtovi- Vito Campanelli (www.vitocampanelli.it)
ma koji su nastali pre ovog Mauro Ceolin (www.rgbproject.com)
datuma danas je mogue Deconcept (www.deconcept.com)
nai termin Neenstar, ali Essatesse (www.essetesse.com)
je on verovatno posledica
Roya Jakoby (www.girlfish.net)
kasnije ispravke.
Marc Kremers (www.tex-server.org)
Robert Mongomery (www.robertmontgomery.org)
Paola Pivi (www.paolapivi.com)
Sawako (http://homepage.mac.com/oto_s)
Steven Schkolne (www.schkolne.com)
This is a magazine (www.thisisamagazine.com)

Electronic Orphanage
Posle promocije maja 2000, Neen je poeo da postoji kao re,
ali jo uvek nije postojao kao umetniki pokret. Miltos kae da je
neko vreme i zaboravio na njega. Ali ve u periodu oko promocije
postojali su planovi za otvaranje jednog prostora u kineskoj etvrti
Los Anelesa, u Chung King ulici, poznatoj po mnotvu umetnikih
galerija. Zajedno s Mai Uedom tu je Manetas otvorio Electronic
Orphanage koji je zvanino postojao od 2001. do 2003. godine19
i koji je bio glavno mesto okupljanja Neenstar-a tu je pokrenuto
nekoliko zanimljivih projekata, a verujem i roena ideja o Neen-u
kao umetnikom pokretu.
EO nije bio galerija u bukvalnom smislu, ve mesto za ekran-
safari i teorije20. Manetas ga opisuje
kao crnu kutiju sa jednim belim zidom
koji slui za projekcije, ili kao javni
prostor transformisan u kompjuterski
ekran koji se ukljuuje kad god se u
nekoj od okolnih galerija organizuje
otvaranje neke izlobe21. Tada bi se
na tom belom zidu unutar EO-a prika-
zivale neke projekcije, obino anima-
cije pronaene na Internetu ili stvore-
ne od strane siroia, ljudi koji su se
okupljali u Electronic Orphanage-u, a
koje su smatrane Neen delima. Publi-
ci, meutim, nije bio doputen ulazak
u sm prostor, mada im je na raspo-
laganju bila jedna sofa ispred ulaza,
a nije bilo ni objanjenja dela koja su
se prikazivala, ni vodia kao u muze-
jima savremene umetnosti. Obinim Electronic Orphanage u Los Anelesu
danima, kada nije bilo otvaranja
u okolnim galerijama, tu su se sakupljali siroii iji je
19
EO kao ideja sada
postoji jo jedino na
jedini zadatak bio da surfuju Internetom, akaju oko
Internetu, na adresi www.
kompjutera i novih tehnologija, igraju video igrice i raz- electronicorphanage.com,
menjuju informacije, kako Manetas objanjava ideju o mada kao prostor jo uvek
EO-u u svom tekstu iji ve naziv dovoljno govori sm za postoji na originalnoj loka-
sebe - Unajmi ih da ne rade nita22. Sve aktivnosti koje ciji, ali pod drugim ime-
su se deavale unutar EO-a mogle su se pratiti spolja, nom. Sada je to galerija
kroz izlog, ili onlajn u stvarnom vremenu na adresi www. iji je kustos Kristijan Moler
electronicorphanage.com. Siroii su bili ljudi razliitih (Christian Moeller), profesor
profila od tinejdera koji nisu uli za Karla Marksa do na Odeljenju za umetnost
medija na UCLA. Manetas
intelektualaca kakvi su teoretiari medija i digitalne kul- mu je prepustio prostor,
ture Lev Manovi (Lev Manovich) i Piter Lunenfeld, koji pod jednim uslovom da
su povremeno i organizovali neki od dogaaja u EO-u. ga preimenuje u Telic.
Najvaniji projekti koji su obeleili period postojanja EO-a i Informacije o galeriji Telic
na neki nain uticali na razvoj ideje o Neen-u bili su bien- na www.telic.info.
nale.net, whitneybiennial.com i iamgonnacopy.com. 20
Zahm, Olivier: The Neen
Paradise: Interview with
Miltos Manetas, Purple 11,
Paris, spring 2002, 101.
biennale.net 21
Manetas, Miltos: Hire
Ovo je bio prvi vei projekat koji je nastao u okrilju Them To Do Nothing na
Electronic Orphanage-a i kojim se EO predstavio iroj, www.manetas.com/eo/
meunarodnoj publici. U organizaciji Flash Art magazi- mission2.htm, poseeno
Nikola Toi, Stiker za 31.8.05.
biennale.net na Miltos Manetas i Electronic Orphanage bili su kustosi 22
isto.




kompjuterskog/Internet odeljka prvog Bijenala u Tirani 2001. i imali su


zadatak da izrade veb sajt na kome je ovaj odeljak bio predstavljen,
na adresi www.biennale.net. Bijenale je otvoreno 15. septembra 2001,
a radovi kompjuterskog/Internet odeljka bili su predstavljeni i u Deitch
projects galeriji u Njujorku od 5. do 7. novembra 2001. Uestvovalo je
nekoliko desetina umetnika (vidi Stiker za biennale.net) sa svojim ani-
macijama raenim u Flash-u ili Shockwave-u, od kojih je veina bila
nepoznata i nova u toj oblasti, mada su se meu njima nali i ugledni
net umetnici kao Jodi i Lia, a Lev Manovi i Piter Lunenfeld doprineli
su svojim tekstovima The Unbearable Lightness of FLASH23 i Flash is
Poptech (from the KLM theory), to spada u znaajne pokuaje da
se ova vrsta umetnosti predstavi i razume.

whitneybiennial.com
Vee talasanje umetnike javnosti od prezentacije novog imena
za umetnost izazvala je online izloba fle animacija na sajtu www.
withneybiennial.com24. Dok su jedne veeri u EO-u Miltos Manetas
i Piter Lunenfeld neobavezno askali i surfovali Internetom, otkrili su
da je domen withneybiennial.com zaudo slobodan, iako su oe-
kivali da je poznati njujorki Vitni muzej, koji ima veb prezentaciju na
www.whitney.org, ve otkupio sve domene koji bi mogli da se dove-
du u vezu sa njegovim imenom, to poznate institucije obino rade.
Manetas je odmah registrovao taj domen na svoje ime. Bio je tada
poetak februara 2002, muzej je organizovao svoje uveno Bijena-
le, najznaajnije u SAD-u, poetkom marta iste godine, pa je Mane-
tas doao na ideju da organizuje paralelno bijenale na pomenutoj
Internet adresi, kako bi promovisao novu umetnost koju nalazimo na
odreenim veb sajtovima, a koju umetnike institucije jo uvek igno-
riu. Kae da mu namera nije bila da kritikuje Bijenale, niti odnos Vit-
ni muzeja prema ovoj vrsti umetnosti, ve je prosto hteo da iskoristi
poznato ime za propagandu i pristup publici. Kontaktirao je vie kus-
tosa i kritiara i zamolio ih da predloe umetnike za whitneybiennial.
com. Odazvala su se 122 umetnika iz raznih zemalja i svako je prijavio
do pet svojih fle animacija, koje su jedine bile prihvatljive kao izla-
gaka forma.
U jednom razgovoru sa glavnim kustosom Vitni bijenala Manetas je
rekao, moda vie iz prkosa i u ali, kako planira da obezbedi 23 kami-
ona na kojima e umesto zadnjih vrata biti instalirana platna na koja
e iz unutranjosti kamiona biti projektovani izabrani radovi, dok kami-
Fle animacija - logo za whitneybiennial. oni krue oko muzeja u noi otvaranja Bijenala. Ta ideja uinila mu se
com. Imaginarna ivotinja je personifikacija potom interesantna i poeo je da radi na njoj, mada je znao da za
Neen-a, dok slon verovatno predstavlja iznajmljivanje kamiona nema budet. Improvizovao je kancelariju u
Vinti muzej, kulturnu grdosiju, koju Neen Njujorku i poeo je da trai novac od razliitih sponzora i neprofitnih
u okviru animacije i bukvalno istiskuje. organizacija, ali niko nije hteo da ga finansira, to iz nedostatka vre-
mena, to iz straha od posledica koju bi moda pretrpeo podravajui
23
Kasnije inkorporiran u projekat koji prkosi jednom od najveih muzeja u SAD-u. Ipak, u javnost je procurila
Manoviev tekst Genera-
pria o kamionima, zainteresovale su se novine i poele da piu o tome, ponekad
tion Flash koji se moe
preuzeti sa www.manovich.
posveujui vie prostora Manetasovom nego zvaninom bijenalu, a on se nije niim
net/TEXTS_04.HTM trudio da opovrgne takve glasine, tako da su svi oekivali da kamioni krue Men-
24
Ovaj sajt danas vie ne hetnom za vreme VIP prijema povodom otvaranja Vitni bijenala. Povrh svega, dan
postoji na svojoj prvobitnoj pred otvaranje onima koji su bili na Manetasovoj mejling listi stigao je sledei e-mail:
adresi, koja je u meuv- WHITNEYBIENNIAL.COM bie otvoren sutra, 5. marta, na sledeim lokacijama: onlajn
remenu ugaena, ve se u 9.00 i u stvarnom svetu u 19.00 u Vitni muzeju amerike umetnosti25.
sada nalazi na www.neen.
org/wb. Kada se oekivani kamioni nisu pojavili, mnogi koji su se okupili ispred Muzeja bili su
25
Manetas, Miltos: Selected razoarani, neki ljuti, a bilo je i onih koji su tvrdili da su kamione videli. Manetas je
Emails, Onestar press, Paris izjavio da je sve prolo odlino: Kamiona, naravno, nije bilo. Bili su to nevidljivi kami-
2003. oni. Pravi kamioni su veb sajtovi na kojima se moe nai izloba26, a da su priom
26
Glassie, John: The
o kamionima samo pomogli ljudima da vizualizuju dogaaj. Ali Manetasu nije bilo
man from Neen, Salon.
com, 21. 3. 2002, http://
stalo samo do stvaranja onlajn izlobe, ceo projekat preispituje slojeve realnosti u
archive.salon.com/people/ kojima ivimo, od kojih jedan sloj pripada stvarnom svetu, jedan drugi je realnost koju
conv/2002/03/21/mane- moemo da iskusimo na Internetu, jedan sloj pripada urbanim legendama, nekoj vrsti
tas/, poseeno 14.7.05. mentalne realnosti itd. Novinaru usplahirenom zbog prevare izjavio je:
Moramo nai nove naine da prikaemo umetnost. Stvarni pro-
stor nije vie toliko bitan. Nov, zaista meunarodni prostor za
umetnost, pristupaan svima, u stvari je Internet. Ali takoe mora-
mo da stvaramo nove urbane legende koje bi nas podravale.
Nevidljivi kamioni jedna su od tih urbanih legendi.27

Za ovu urbanu legendu bili su zasluni i neki gosti V.I.P. prijema koji su
napustili prijem da bi traili kamione, a po povratku su izjavljivali kako su
ih videli i nisu nita posebno. Jedan drugi oevidac mesecima kasni-
je priao je kako je policija blokirala kamione i nije im dozvolila da priu
Menhetnu, mada su definitivno postojali itd.

iamgonnacopy.com
Projekat whitneybiennial.com nosio je u sebi jo jednu ideju koja je bit-
na za Neen ideju protiv intelektualne svojine i autorskih prava copy-
left. Naime, jedna od mogunosti koju je pruao sajt whitneybiennial.
com bila je miksovanje animacija koje su se na njemu nalazile, pomou
posebnog veb-softvera koji je napravio Majkl Ris (Michael Reese), pod
nazivom Turntable. Posetilac sajta mogao je realnom vremenu da tako
da umiksuje animaciju ponavljajui je, menjajui joj boju, prozirnost,
boju pozadine, stvarajui na taj nain svoju verziju postojeih anima-
cija, to je sve pokretalo pitanje autorstva i prava autora u digitalnoj Neen logo protiv intelektualne svojine.
umetnosti.
Ovom pitanju ljudi okupljeni oko EO-a posvetili su i poseban sajt na adresi
www.iamgonnacopy.com, koji je lansiran 2001. godine usred une javne polemike
o autorskim pravima koja se u to vreme vodila pokrenuta sluajem Napster28. Raspra-
va je poela oko mogunosti koje je pruao .mp3 format za lako umnoavanje i dis-
tribuciju muzike zatiene autorskim pravima, ali se prelila i na ostale oblasti digitalne
kulture, ulazei u sitnice kakvo je, recimo, pitanje da li Internet provajderi nesvesno
kre autorska prava kada se na njihovim serverima u cache memoriji zadrava ilegal-
ni materijal koji sa Interneta skidaju oni njihovi korisnici koji ne brinu o autorskim pravi-
ma drugih29. EO je dao svoj doprinos copyleft pokretu pokreui ovaj sajt na kome je 27
isto.
posetiocima pruena prilika da glasaju za ili protiv autorskih prava. Ipak, njegova svr- 28
Preko veb sajta www.
ha nije bila toliko sondiranje javnog mnenja koliko izraavanje stava koji su po ovom napster.com korisnicima
pitanju delili ljudi okupljeni oko EO-a, jasno stajui na stranu copyleft-a. je bilo omogueno da lako
razmenjuju muzike fajlove
Vie nego strukturom kompjuterskih sistema, njih su brinula filozofska pitanja koja copy- uskladitene na njihovim
left sa sobom nosi. Manetas je vie puta objanjavao da danas ivimo u svetu ideja i hard diskovima. Nekoliko
da bi trebalo da podsetimo sami sebe da ideje pripadaju svima, da niko ne treba da kompanija koje se bave
se ponaa kao da ih ekskluzivno poseduje, jer to bi uskraivalo ostalima da ih koriste muzikom produkcijom
i na osnovu njih stvaraju neka druga dela i ideje. Meutim, ovo sa sobom povlai i tuilo je Napster za pod-
jedno drugo pitanje korienje gotovih stvari i predloaka pri stvaranju Neen dela je sticanje razmene piratske
prema reima ljudi koji se bave Neen-om vie nego dobrodolo, jer je tajna Neen-a i u muzike u sudskom procesu
koji je voen u drugoj polo-
njegovoj lakoi, a korienje predloaka uveliko olakava stvaranje novih dela. Na taj vini 2000. i poetkom 2001.
nain pitanje copyleft-a nije samo filozofsko pitanje za Neen pokret, ve i objanjenje godine.
nekih postupaka koji dovode do njihovog osnovnog cilja Neen dela. Meutim, ne 29
O raspravi koja se povo-
bih ovo nazvao nekim opravdanjem i racionalizacijom neega to bi nam se u prvi dom keiranja vodila u
mah moda uinilo nepoteno kao to je korienje tueg rada. Ovo je pitanje aktu- pravnom svetu videti u
elno u celoj istoriji umetnosti i pitanje predloaka nije nita novo. U nae vreme moda Stokes, Simon: Art and
je samo akutnije zbog kretanja naeg drutva prema civilizaciji skladitenja, gde su Copyright, Hart Publishing,
memorijske mogunosti kompjutera i baza podataka praktino neograniene. Celo- Oxford Portland Oregon
2003, 90.
kupno nae znanje se skladiti, pa je na taj nain lake utvrditi ta je od koga poteklo i 30
Saffo Paul, The place of
ta se bazira na ijoj ideji, kao to je i pristup do raznih ideja, misli i dela, kao polazita originality in the informan-
za kreativni in, uveliko olakano. Po reima Pola Safoa (Paul Saffo) uspena krea- tion age, AIGA Journal of
tivnost javlja se kada su seanje, koje nam prua kontekst, i zaborav, koji otvara put Graphic Design, Vol. 12,
ka invenciji i originalnosti, uspeno izbalansirani30. Danas je skladitenjem dosadan- No. 1, 1994.
jih civilizacijskih tekovina ovaj balans poremeen, a to moda moemo nadoknaditi 31
Benjamin, Walter:
preispitivanjem stava prema originalnosti. Problem originala doveden je u pitanje i The Work of Art in the
tehnolokim razvojem, jer se u digitalnoj kulturi sve to postoji u digitalnom obliku, Age of Mechanical Repro-
duction, preuzeto sa
dakle sazdano je od nevidljivih nula i jedinica, a ne od nekog vrstog materijala, www.kitchenmedialab.
neobino lako moe kopirati. tavie, svaka kopija je potpuno identina originalu, pa org/cyberculture1.htm,
problem original - kopija postaje deplasiran, odnosno kopija kao kategorija nastaje, poseeno 7.10.05, prvi put
to je primetio jo Volter Benjamin (Walter Benjamin) govorei o reprodukciji fotografi- objavljeno u Zeitschrift fr
je31, bez mogunosti da predvidi koliko e ovaj problem biti radikalizovan sa prelas- Sozialforschung V, 1, 1936.


10

kom na digitalno,
ali nasluujui
u svemu tome i
jednu politiku
dimenziju. Jedan
od pokuaja da
se pitanje origi-
nalnosti sagle-
da u savreme-
nom kontekstu,
imajui u vidu
Andreas Angelidakis, NeeenWorld
moralnu, komer-
cijalnu, pa i poli-
tiku dimenziju, predstavlja copyleft pokret kao i pokret otvorenog kda (open
source movement)32 koji se zalae za transparentnost u programiranju i dostupnost
programskog kda nekog softvera ili bilo kog digitalnog dela svima, da bi svako
mogao da ih koristi za poboljanje postojeeg ili stvaranje novog softvera/dela. Ba
za predlocima otvorenog kda poseu mnogi koji stvaraju Neen i oni im slue kao
polazina taka pri stvaranju.

AFTERNEEN
NEEN je nemogue uhvatiti, jer posle istog trena ve je nestao. U ovom duhu, Mane-
tas je odabrao da prvo predstavljanje i upoznavanje sa NEEN-om u Evropi nazove
AFTERNEEN33, stoji u saoptenju za tampu povodom prve izlobe koje je Neen kao
umetniki pokret uopte organizovao, mada je organizovana pod imenom Miltosa
32
O ovim pokretima, pra-
vima i obavezama za koje
Manetasa, otvorene 16. novembra 2002. u Casco Projects galeriji u holandskom gra-
se oni zalau vie u Stokes, du Utrehtu. Dok su se do tada ljudi okupljali oko rei Neen kao pojma, pokuavajui
Simon: Art and Copyright, da razumeju njegove tajne kvalitete i nekako ih zabelee i svojim radovima i prepo-
Hart Publishing, Oxford znaju u radovima drugih, izgleda da se svest da ine jedan meunarodni umetniki
Portland Oregon 2003, pokret nije formirala pre 2002. godine. Na to upuuje i tekst iz odeljka History na
Dodaci D i E. sajtu neen.org: od 2002, grupa ljudiodluuje da igra rialiti video igru baziranu na
33
AFTERNEEN. konceptu o Neen-u34.
34
www.neen.org. Re ria-
liti namerno ne pokua- Manetas kae da je do izlobe dolo tako to je nekih godinu dana ranije registro-
vam da zamenim nekom vao domen afterneen.com, jer mu se dopalo ime. Na sajt je postavio obavetenje
reju koja bi bila vie u AFTERNEEN, comming soon, i jedan datum godinu dana posle trenutnog datuma,
duhu srpskog jezika, ve je bez da je imao ikakvu ideju ta bi sa tim domenom i imenom uradio, niti kada bi se
zadravam kao neologizam
jer mislim da tako oznaava
to tano zbilo. Neto pre dospea datuma, sasvim nevezano za sajt, kontaktirala ga
i stvarnost i neto priblino je kustos Kasko galerije i predloila da mu priredi jednu izlobu. Prihvatio je, a kako se
stvarnosti, kao recimo ria- vreme kada bi bilo mogue organizovati izlobu priblino poklapalo sa datumom sa
liti ou koji je i stvaran, a sajta, odluio je da izlobu nazove AFTERNEEN. Po svemu sudei, tumaenje o vezi
opet iskonstruisan i podra- imena i prolaznog kvaliteta Neen-a citirano na poetku prethodnog paragrafa dolo
zumeva jednu drugu vrstu je naknadno, to za Manetasa i Neen pokret nije neobino35.
realnosti. Ovo sve iz raz-
loga to pitanje shvatanja Saoptenje za tampu kae da je Manetas pozvao tridesetak Neenstar-a da uestvu-
realnosti smatram bitnim za ju u projektu koji se sastojao od projekcije kompjuterski emuliranog trodimenzionalnog
tumaenje Neen-a, na ta i interaktivnog sveta NeenWorld36 u prostoru galerije, dok ga je ujedno bilo mogue
se nekoliko puta i pozivam posetiti i online, u virtuelnom prostoru, od diskusije sa avatarima, odnosno nekima
u ovom radu. od prisutnih Neenstar-a, o vienju budunosti baziranom na nekim Manetasovim
35
Videti Dodatak III, str.
41.
teorijskim tekstovima, dok je u isto vreme neki od Neenstar-a trebalo da etaju kroz
36
NeenWorld je jedan u stvarni prostor galerije obueni u kostime svojih avatara, to je trebalo da navede na
nizu interaktivnih svetova dodatno razmiljanje na temu virtuelno realno37. Ceo projekat bazirao se na ideji da
koje je izradio arhitek- je danas stvarni svet obino loeg ukusa i da se najzanimljivija umetnost naeg
ta Andreas Angelidakis u doba deava na Internetu38. Izloba, meutim, nije trajala do 15. decembra, kao to
saradnji sa Manetasom. je bilo planirano. Ubrzo po otvaranju u prostor galerije na neobjanjiv nain uleteo je
37
AFTERNEEN. potpuno kompjuterizovani poslednji model Mercedesa i demolirao itav prostor39. To
38
NEEN ACCIDENT?: its je potkrepilo jo jednu legendu koju Manetas voli da istakne da je Neen vezan za
crazy and quite spooky,
www.neen.org/accidents,
tehnologiju, ali da se tehnologija esto okree protiv Neen-a.
poseeno 30.8.05.
39
isto.
40
Neen Today, saop- Neen Today
tenje za javnost, www.
neentoday.com/info, Ovo je bila izloba, dogaaj, okupljanje ili situacija, kako se kae u saoptenju za
poseeno 30.8.05. javnost40, koja je do sada okupila najvei broj Neenstar-a, dvanaestoro njih, u isto
vreme u nekom stvarnom prostoru. Odrao se u galeriji MU u
holandskom gradu Ajndhovenu od 14. marta do 13. aprila
2004, ali sama izloba trajala je samo jedan minut, odnosno
bila je savrena samo jedan minut, 4.04.2004. u 4:44 popod-
ne, a pre i posle ovog trenutka bila je samo delo u nasta-
janju. Ovaj koncept bazirao se na jednoj od Neen teorija
(www.fourfortyfour.com), o susretu ljudi na savrenom ostrvu u
vremenu kakva su 22:22 ili 1:2341. Ceo dogaaj sastojao se od
est simultanih projekcija Neen dela razliitih autora sluajnim
redosledom, a u centru galerije bila je postavljena hrpa jastuka
sa koje su posetioci mogli da pijuniraju s lea Neenstars-e u
trenutku dok na ekranima svojih kompjutera stvaraju dela koja
su upravo za ekran i namenjena, neto slino ideji Electronic
Orphanage-a gde su sluajni prolaznici kroz velike prozore-
vitrine pijunirali dogaaje unutar prostora. Ovo je bila i prilika
da se neki ljudi koji ine jedan pokret i stvaraju dela slinog
afiniteta upoznaju uivo, jer se veina njih pre toga nikada nije
srela. Snimljen je tada i jedan kratak film Wyne Veen koji ilustru-
je atmosferu i ideje Neen-a, uz jednu dozu ironije. Sajt www.
neentoday.com postoji i danas i predstavlja neku vrstu Neen
portala i javnog foruma na kome su predstavljeni Neenstars-i, a
svoje linkove mogu da postavljaju i posetioci, pokreu diskusije,
glasaju za opcije ponuene u forumima ili iznose svoja miljenja
o tome ta je Neen, koja se smenjuju u vidu pokretne trake.
Neka od njih kau:
NEEN IS WHAT MAI WOULD BE IF SHE WAS COOL
NEEN IS BEGINNING AND THE END NEEN IS A FOUR-LET-
TER WORLD NEEN IS A BAD VERSION OF NEWSTODAY.
COM NEEN IS A FUCKING JOKE MILTOS IS A FROD AND
NEEN IS MILTOS ONLY NEEN IS A POSH WANK. NEEN
IS $50.000, TELIC IS $50.000. NEEN IS EATING WET PUS-
SY. NEEN IS YO MUM NEEN IS REALLITY SOMETHING
ELSE NEEN IS NAIVE FARCE NEEN IS ME. NEEN IS THE Luuk Bowman i Miltos Manetas, Wyne Veen
BEST, FUCK ALL THE REST!. NEEN IS TALLER THAN STEVEN
IS. NEEN IS FREE PORN! FREE PORN! FREE PORN!. NEEN IS RANDOM. NEEN IS
DESIGNERS WITHOUT CLIENTS. NEEN IS TALKING SHIT AND REMAINING ANONI-
MOUS. NEEN IS MIKE CALVERT FUCKING MAI NEEN IS FUCKING DOPER THAN
NTBIAAAAAATCH! NEEN IS SWEET LIKE PEDOPHILE CANDY. NEEN IS SI NEEN
NEEN IS MY BABY. NEEN IS FUCKING BETTER THAN GAY NT! NEEN IS TOTALLY
RADICAL DUDE!...42

Veb sajt u stvari predstavlja parodiju na sline dizajnersko-umetnike portale i forume,


emu posetioci svojim komentarima, traevima i definicijama Neen-a umnogome
doprinose.

isto; o spontanom
Neen umetnost
41

nastanku fourfortyfour
teorije videti Dodatak III,
Ljudi iz Neen-a ne ograniavaju pojam Neen-a samo na umetnost, kau da je on
str. 41
neto ire, ali se i na nju moe primeniti. Isto tako kau da se Neen umetnost ne vezuje 42
www.neentoday.com,
striktno za Internet, ali se desilo da su do sada Neen kvalitet prepoznali uglavnom u poseeno 30.8.05.
delima koja se nalaze na Internetu. ta bi bio Neen kvalitet videli smo da ne znaju 43
Ovde ne mislim iskljuivo
tano da objasne, ali ga opisuju kao neto simpatino, spontano, neoptereeno, na animacije koje su raene
svee, pojmovima od kojih bi mnogi estetiari i teoretiari umetnosti dobili ospice, u programu Flash, neke od
uzvraajui da to nisu termini kojima se ozbiljno opisuje jedno umetniko delo. Neen- njih su izvedene i pomou
stars-i kau da jedna Neen estetika definitivno postoji, da ju je teko opisati i da je programa Shockwave ili
nekog drugog softvera, ali
najpriblinije rei da jedno Neen delo kao da okuuje jedna aura za koju ne znamo
ih sve podvodim pod pojam
tano ta je, ali shvatamo da sa sobom nosi neki kvalitet. fle animacija zbog jedne
Najvei broj Neen dela su fle43 animacije. Ova vrsta grafike jako je prisutna na Inter- zajednike vektorske este-
tike najpoznatije i najra-
netu, mnogi sajtovi uraeni su u Flash-u, ali bi bilo greka u ovom sluaju imati na umu
irenije na Internetu preko
fle animacije poznate sa mnogih komercijalnih sajtova koje imaju jedan korektan, programa Flash.
user friendly dizajn, i koje doprinose baroknim izgledu Interneta, kako se u poslednje 44
Lunenfeld, Peter: Fla-
vreme njegov izgled esto opisuje zbog agresivnog arenila koje je njime zavladalo. sh is Poptech, 2001,
Vrsta animacija o kojima govorim su neto izmeu umetnosti, dizajna i efemernog44, www.neen.org/wb/files/
po reima Pitera Lunenfelda, i poslednjih godina sve vie se afirmiu kao umetnost i Lunenfeld2.htm, poseeno
5.9.05.

11
12

predstavljaju se na raznim
izlobama i smotrama45.
Lunenfeld ih vidi kao teh-
noloki pop ili op-art nove
generacije46, Manovi
pokazuje kako predstavlja-
ju neku vrstu savremenog
modernizma i apstrak-
cije nastale pod novim
okolnostima savremenog
haotinog i kompleksnog
drutva47, a obojica istiu
lakou i bezbrinost koje
Carbonated Jazz, www.stereovis.com Rafael Rozendal, www.onahorse.com sa sobom nose.
Da bismo razumeli fle animacije ove vrste moemo krenuti ovim
putem povezivanja sa umetnikim pravcima koji pripadaju dome-
nu visoke kulture, ali ih moemo sagledati i iz ugla svakodnevne
popularne kulture i jednog njenog dela koji nas obino doeka
kad god izaemo na ulicu, iz ugla grafita. Jednako pristupani i
esti u urbanoj sredini kao i fle animacije na Internetu, grafiti su
takoe umetnost kojoj jo uvek ne priznaju svi pravo da se tako
nazove, takoe neto izmeu umetnosti, dizajna i efemernog,
ali u stvarnome svetu. Dok su grafiti obino zalepljeni preko
fasada graevina, sredstava javnog prevoza, saobraajnih zna-
kova, ponekog bilborda ili izloga, fle animacije se ponekad u
vidu iskaueg prozora zalepe preko sadraja kompjuterskog
ekran, bezobzirno prekrivajui dotadanji sadraj ekrana kao to
to grafiti rade sa svojom podlogom, mada mogu biti inkorporirani
Angelo Plesas, www.lifeofawoman.com
u opti izgled jedne veb strane uz komunikaciju sa ostalim njenim
delovima, ili zauzimaju sopstveni prostor veb stranu do koje vodi
poseban link. Kao i grafiti, tako i fle animacije zahtevaju malo vremenanimalo
novcai nikakvo naroito znanje da bi se u njima uivalo48. Mogu biti jednostavne, a
efektne, otroumne, aljive, sarkastine ili prosto ukrasne, lepe ili simpatine. I vizuel-
no su u neku ruku sline grafitima jer su intenzivnih, ujednaenih boja, s obzirom da ni
vektorska grafika, kao ni sprej, ne dozvoljava puno tonskog modelovanja, a obojene
povrine su jasno razgraniene, to je ponekad naglaeno i uz pomo konturnih linija.
Ali dok grafiti obino podrazumevaju element protesta i bunta, ve samim inom
njihovog postavljanja na javna i privatna dobra koji je esto zakonom sankcionisan,
pa tako mogu imati i jednu politiku dimenziju, kod fle animacija ovoga po pravilu
nema, mada mogu izraavati stav njihovog autora u vezi nekih moralnih, drutvenih,
politikih i slinih pitanja. Pri prenoenju poruke, animacije su slobodnije jer u pokretne
slike kojima raspolau mogu da ukljue i neku vrstu naracije, to je grafitima nemo-
gue, jer obino raspolau samo jednom statinom predstavom, pa se ovom narativ-
nou fle animacije pribliavaju jednom drugom obliku popularne kulture kratkom
45
Kakve su Abstraction stripu. Kao i kod stripa, i njihova naracija je prosta, neposredna, kratka, pa moda i
Now, Flash Forward kon- sline tematike jednostavne i neoptereujue, esto zabavne i duhovite.
gresi, Ars Electronica, a u
Beogradu Festival kratkih Neen fle animacije su raznovrsne i ne moe se dati jedan njihov uopten opis. Obino
elektronskih formi koji se je njihova grafika jednostavna, ogranienih boja i jasnih linija, vektorska (www.
odrava svake jeseni u kul- onahorse.com, gde bela kontura ocrtava konjanika koji jae uz padinu brda crvene
turnom centru Rex. boje koja se jasno istie u odnosu na crno nebo), mada mogu biti i kompleksne, kao
46
Lunenfeld, Peter: nav. i da koriste nevektorsku grafiku, kao npr. fotografiju (www.aroundmyself.com, gde
delo. umetnik koristi fotografiju sebe samog, ili www.thestairsofthelifeofawoman.com gde
47
Manovich, Lev: Gene- su ljudske figure i tri predstavljene scene uraene sa toliko detalja da podseaju na
ration Flash, www.mano-
slike); neke su interaktivne i angauju posmatraa (www.whitetrash.nl, gde je kliktan-
vich.net/TEXTS_04.HTM,
poseeno 14.8.05. i isti: jem miem mogue promeniti oblik i boju kose, oiju, brade i brkova predstavljenog
Abstraction and Comple- lika, ili www.thisisneen.com, gde kada se miem pree preko crnih kvadratia ovima
xity, www.manovich.net/ otvaraju krupne oi i izrastaju im noice pomou kojih odetaju nekoliko koraka, pre
TEXTS_04.HTM, poseeno nego to se opet pretvore u kvadratie), dok se druge ponavljaju kao petlja na koju
14.8.05. posmatra nema nikakav uticaj (www.jesusswiming.com, gde Isus pliva jednolinim
48
Neelon, Caleb: Critical pokretima ruku i nogu), neke sadre zvuk (www.stereovis.com, gde dve imaginarne
Terms for Graffity Study, ivotinje proizvode zvuk dok lete, ili www.nosquito.biz, gde pomeranjem kursora mia
2003, www.artcrimes.com/
proizvodimo iritantni zvuk komarca), dok su druge neme (www.oneaftertheother.
faq/critical_terms_sonik.
html, poseeno 30.8.05. com, gde crno-beli oblici u vidu ptica padaju sa duge kao sa tobogana i kotrljaju
se po tlu dok ne nestanu, ili www.fataltotheflesh.com, gde pokreti-
ma mia na beloj pozadini otvaramo rane koje bez ijednog uzvika
bola krvare), ali one obino stvaraju jedan oseaj apsurda, kao prvo
svesno stvoreno Neen delo ikada animacija Majka Kalverta Jago-
de i pica (www.neen.org/demo/calvert.swf), gde jedno pare pice
eta levo-desno po ekranu i kao u video igrici puca na jagode koje
padaju i raspravaju se kad su pogoene, dok povremeno proleu
roze srdaca. Neen animacije mogu da podrazumevaju neku doset-
ku, ponekad aljivu, neobino zapaanje koje moe da nam se uini
zanimljivim, poneto moe i da nas zasmeje, ali su esto i bez ikakve
poente, to ne mora da znai da su nezanimljive, jer na neki nain
moe da biti dopadljiva, mada ponekad i nelagodna, ta neobina
nadrealna i iracionalna atmosfera i hermetina utnja (www.self-
involved.org, gde jedna zmija beumno krui u jednom kamenom
pejzau i kome se nalazi i neka ivotinja koja se nervozno koprca skri- Miltos Manetas, www.jesusswimming.com
vena u jednom bunu, stvarajui neobinu napetost u uzaludnom
iekivanju da zmija napadne preplaenu ivotinju, do ega zapra-
vo nikad ne dolazi, www.wronghuman.com, gde iz nozdrva jed-
nog oveka predstavljenog samo u obrisima izlaze neke trake koje
menjaju boju i beskrajno se odmotavaju). Neke e nas pozvati da
pronaemo neko dublje znaenje, a onda na kraju neemo pronai
nita neke e nas zasmejati, neke e se smejati nama.
Kako smo videli, od samog poetka za Neen su rei bile od velike
vanosti, prvo kroz samo pronalaenje imena i ostalih pojmova oko
kojih je izgraena teorija Neen-a, a kasnije i pri stvaranju Neen dela i
veb sajtova za koje je polazina taka esto bilo ime ono to znai,
ali i kako ono zvui. Davanje imena vide kao alhemiju Neen-a, a
igra reima, njihovom strukturom i znaenjem, jako je vaan mome-
nat, to se posebno vidi na nekima od gore pomenutih sajtova gde Majk Kalvert, Jagode i pica
spoj sadraja animacije i imena sajta igra ulogu pametne ili ironine
dosetke. Za pravilno iskustvo Neen umetnosti u vidu fle animacije nije dovoljno pro-
sto odgledati animaciju. Bitan je ceo taj proces sleenja nekog linka sa neobinim
ili intrigantnim imenom, moda ak i runo ukucavanje tog imena u polje za adresu
veb pretraivaa, zatim otvaranje samog sajta ija je pozadina obino jednoboj-
na, prazna jer na njemu nema nikakvih reklama, esto ni imena autora, nego sadri
samo tu jednu animaciju koja se neko vreme uitava, obino kratko zbog njihove
male veliine u bajtovima, da bi se onda animacija pojavila, bila odgledana i tada
jo jednom povezana sa imenom sajta na kome se nalazi i koje je esto ba i razlog
zbog koga se posetilac obreo na tom sajtu, da bi to ime neretko bilo shvaeno na
novi nain, u vezi sa sadrinom animacije, ili obrnuto sadrina i eventualno smisao
animacije bili otkljuani tek u spoju sa imenom. Ovo se donekle moe uporediti sa
ritualnim ulaskom u prostor galerije gde se ovek preputa uivanju u nekom umet-
nikom delu, sa svim implikacijama koje taj ritual sa sobom nosi.
Onaj ko je dobar u davanju imena, ili kad se nekome posrei u nekome trenutku i
padne mu na pamet interesantno ime, naziva se Namingway, emu je posveen
i poseban sajt www.namingway.com. Rei su posebno bitne za radove dvoje Neen-
stars-a Mai Uede i Nikole Toia. Mai je pored animacija poznata i po performansima
u okviru kojih spaja iracionalne stihove i muziku, jedan takav performans je Domain
Poems, baziran na istoimenoj knjizi stihova imena veb sajtova. Toiev rad se uglav-
nom bazira na reima. Dizajnira postere ili samolepljive etikete na kojima se nalazi
neko saoptenje ili kratka pria u prvom licu koji imaju ispovedni karakter, baziran na
linoj istoriji koja moe biti izmiljena ili stvarna, uz odreenu dozu bizarnosti ili naivnos-
ti. Njegova knjiga Nakituminajashi sastoji se iz kratkih pria povezanih u jednu istoriju,
a knjiga Personality Stereotypes je tampano izdanje veb sajta na kome se nalaze
stereotipi linosti koje posetioci sajta mogu da definiu kroz opis izgleda, drutvene
interakcije, aktivnosti, karaktera itd. (www.personality-stereotypes.com).
Muzikom i istraivanjem zvuka bave se Neenstars-i Mark Tranmer (Gnac) i ovek koji
se predstavlja kao Carbonated Jazz kada radi animacije i kao Boy in Static kada se
bavi zvukom. A to se fotografske umetnosti tie, kao Neen je zbog svoje udne
prirode49 priznata jedino serija fotografija pod nazivom Olivias, koje je snimio Emilio
Alvarez (Emilio Alvrez) i na kojima se u prvom planu obavezno nalazi njegova dese- 49
NeenDay in London,
togodinja erka Olivija, odnosno samo njeno elo sa karakteristinim ikama, dok www.neen.org/day, posee-
su u pozadini razliiti dogaaji, ljudi ili prizori. no 29.8.05.

13
14

Jedini arhitekta koji deluje u okviru Neen-a je Andreas Angelida-


kis, iji se rad fokusira na izgraivanju Interneta kao da je stvarni
prostor i na izgraivanju stvarnih prostora kao da su na Interne-
tu50. Neen-om se smatraju upravo ona njegova dela koja su na
Internetu i to su interaktivni svetovi: Chelsea, World++ i NeenWorld,
mada nijedan od njih vie na postoji51. Bili su izraeni pomou
kompjuterskog softvera Active Worlds koji omoguava simulaciju
trodimenzionalnog prostora, a svako od korisnika programa ima
pravo na odreenu virtuelnu teritoriju na kojoj moe graditi svoje
graevine, dok svi korisnici mogu da etaju kroz sve graevine i
prostor, kao i da komuniciraju jedni sa drugima u stvarnom vre-
menu52. Danas o ovim svetovi nije mogue suditi kroz neposred-
no iskustvo koje se stie njihovom posetom, ali neki priblini utisak
moe se dobiti npr. preko kratkog filma o svetu NeenWorld, koji
Emilio Alvarez, fotografija iz serije Olivias
je bio sazdan od po jedne graevine za svakog Neenstar-a koje
je Angelidakis koncipirao na osnovu jednog njihovog dela, uglavnom
fle animacija. Izazov je bio pretoiti dvodimenzionalne animacije u tro-
dimenzionalne graevine, ali je rezultat bio vrlo uspean, jer je arhitekti
polazilo za rukom da prenese atmosferu animacije u graevinu, ili mu je
animacija sluila da stvori zanimljive prostorne oblike. Svet je meavina
dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog, to Angelidakisa zanima i u arhi-
tekturi realnog prostora.53

Nekoliko stvari koje nasluujem o Neen-u


Parafrazirajui poetak Manifesta Neen-a nekoliko stvari koje znam o
Neen-u, pokuao bih da poslednji odeljak ovog rada pretvorim u svo-
jevrsni debatni forum koji e pruiti mogunost za sueljavanje razliitih
pogleda na Neen. Naravno, svi ovi pogledi u sutini su moji, ali na ovaj
Nikola Toi, Afterneen stiker nain bih pokuao da sagledam Neen iz nekoliko uglova koji mi se ine
bitnim za njegovo razumevanje. Neki od ovih pogleda e imati dodirnih
taaka izmeu sebe, neki ne, neki e se dopunjivati, a neki iskljuivati jedan drugi, ali
verujem da e svi zajedno uspeti da doprinesu razumevanju zajednikog predmeta
na koju se koncentriu. Moda ih treba primiti kao neku vrstu mentalnih linkova koji se
aktiviraju kada pone da se razmilja na temu Neen i koji odvode misao u razliite
smerove, vraaju je nazad, skreu na stranputice ili vode do sutine.

50
Neen Today.
51
Jedino je jo uvek na Neen kao Internet umetnost
sajtu www.worldplusplus.
com mogue dobiti neku Zbog upuenosti veine dela na Internet, prirodno je razmiljati o Neen-u kao jednom
sliku kako je izgledao svet fenomenu u okviru Internet umetnosti, mada ljudi iz Neen-a uporno naglaavaju da
World++, ali samo kroz se Neen ne svodi iskljuivo na Internet. Iako ne iskljuivo, Neen bi ipak mogao da se
fotografije koje ipak ne podvede i pod ovi kategoriju. tavie, on bi bio prvi umetniki pokret ije je delovanje
doaravaju trodimenzional-
vezano za Internet, jer su tokom 90-ih umetnici na Internetu delovali ili pojedinano ili
ni izgled ovog projekta.
52
Za posetu ovim virtu- kao grupa, ali nikad u okviru jednog meunarodnog pokreta, gde svako od umetni-
elnim svetovima potrebno ka deluje pojedinano ali njihova dela imaju neke zajednike karakteristike ili slinu
je imati poseban softver- poetiku. Ta njihova poetika umnogome je oputenija, jednostavnija i bezbrinija od
veb pretraiva koji se poetika njihovih prethodnika, pionira Internet umetnosti koji su u prethodnoj deceniji
besplatno moe preuzeti sa ispitivali, opipavali, pokoravali, izazivali novi medijum ili raskrinkavali njegove slabe
www.activeworls.com. strane. Kod njih nema fascinacije mainskom estetikom kao u ASCII pejzaima Vuka
53
Videti njegove tekstove osia, mada ni njima nije strano razgovaranje sa mainama na njihovom mater-
Worlds, 2D i The begin-
njem jeziku, tj. baratanje programskim jezicima pri stvaranju dela54; ne zaposedaju
ning of a manifesto for a
one-click architecture na va raunar pomou dosadnih pop-up prozora ili namerno ubaenih virusa kao to
www.angelidakis.com. to zna da uradi jodi.org, mada se ponekad njihove fle animacije svojevoljno ire
54
Iako se fle animacije preko celog ekrana, ali bee ve na jedan pritisak Esc tastera; niti ilegalno kopiraju
dobrim delom mogu napra- tue sajtove i predstavljaju ih kao prave, kao to je zvanina prezentacija Svete
viti kroz korisniki interfejs, stolice iz radionice 0100101110101101.org, iako postavljaju sajtove na domene ija
sloeniji efekti mogu se imena mogu navesti neobavetenog posetioca da se radi o projektu uglednih insti-
izvesti jedino ako se ruke tucija kakav je Vitni muzej amerike umetnosti. Njihov cilj nije da istrauju tehnologiju
zaprljaju programiranjem,
i kompjutere, ve da se koriste njima kao jednim od orua za umetniki izraz, kao
kako to Manovi kae, u
sluaju Flash-a u programs- da su oduvek bila tu, kako sami kau55. I kada deluju na liniji nekih znaajnih pitanja
kom jeziku Action Script. iz sfere digitalne kulture nasleenih iz prethodne decenije, kakvo je pitanje autorskih
55
Dodatak II, str. 26. prava, jedna od centralnih tema net aktivizma 90-ih, ljudi iz Neen-a to rade razliito
od generacije prethodnika. Ovo pitanje oko kojeg su se lomila koplja, i jo uvek e se
lomiti, prebacuje se u jednu idejno-utilitarnu sferu ovde ono vie nije toliko politiko
pitanje koje sa sobom nosi i razmiljanja o globalizaciji, kapitalu i sl, koliko filozofsko, u
neku ruku ipak banalizovano svoenjem na razmiljanje o posedovanju ideja, ma
koliko nam to u prvi mah izgledalo visokoumno, dok se utilitarno reflektuje kroz apolo-
giju korienja tuih programskih kodova pri izradi Neen dela.
Iako bi se zbog prihvatanja ideje o otvorenom kodu i pravu na umnoavanje Neen
mogao povezati sa net aktivizmom, verujem da bi pravi net aktivisti smatrali ovu vezu
formalnom i povrnom. I iako Neen nije u tradiciji nekih drugih Internet umetnika, reci-
mo grupe Critical Art Assamble koji poziva na elektronsku graansku neposlunost,
net aktivizam ne moe mu se osporiti na jednom drugom polju Mree, onom koje ga
kao umetniki pokret prirodno vie i zanima, na pitanje vlasnitva digitalnih umetni-
kih dela. Ali ovoga puta pitanje nije usko vezano za privatnu svojinu i na svodi se na
copyright protiv copyleft, ve otvara vrata jednom novom razmiljanju, razmiljanju
o kolekcionarstvu Internet sajtova56. Poto je njihov proizvod veb sajt koji je umetni-
ko delo, prirodno je da razmiljaju o tome da li je ovakva umetnika dela mogue
prodati, kako smo navikli da postupamo sa tradicionalnim umetnikim predmetima.
Nalaze zanimljiv mehanizam veb sajt je na prodaju a njegov kupac dobija sertifikat
da je vlasnik domena na kome se sajt nalazi i koji mu daje pravo da sa njime radi ta
hoe. Kao bogati kolekcionari prolih epoha, tako i kolekcionar veb sajtova moe
sauvati kupljeno umetniko delo za svoje sopstveno uivanje, kroz uvoenje lozinke
preko koje kontrolie ko sajtu moe pristupiti, ili moe ostaviti sajt potpuno slobodnim
za sve posetioce, u maniru demokratskog otvaranja privatnih kolekcija za javnost i
formiranja muzeja i galerija. Za nekoga kome bi se ovakva ideja uinila bizarnom i
nerealnom, ispostavilo se da kolekcionarstvo veb sajtova ipak moe da funkcionie i
da postoje ljudi koji bi kupili jednu veb stranicu kao to neki kupuju umetniko delo57.

Neen kao utopija 56


O ovom pitanju raspravlja
Dok je pojava Interneta doekana sa ogromnom dozom oekivanja i nade u is- ve citirani Manetasov tekst
Websites are the art of our
punjenje sajber-snova i tehno-utopija o novim realnostima, teritorijama i novim ljudi- time.
ma kiborzima, osvajanje Interneta od strane korporacija i njegova komercijalizacija 57
Dodatak II, str. 30.
krajem 90-ih dovelo je do iznenadnog razoarenja i apatije58. Razoarenje su doiveli 58
Dobra, hladnokrvna
i oni koji su oekivali da e Internet postati otelotvorenje one Mree koja je jedan od naunika analiza razvoja
glavnih elemenata za postojanje Privremene Autonomne Zone, TAZ-a59 Hakima Beja Interneta i sajber-mis-
(Hakim Bey), utopistikog ostrva slobodne misli u uticajnim teorijama ovoga mislioca. li moe se nai u: Bell,
Meutim, ispostavilo sa da Internet mrea nije ona Mrea. Ali ta ako je Internet neo- David: An introduction to
svojena teritorija koja je preduslov za uspostavljanje TAZ-a, a Neen neka vrsta TAZ-a? cybercultures, Rutledge,
London 2003. Kvalitetno
Inspirisan fenomenom koji datira jo od piratskih naseobina iz 18. veka koje su formirale savremeno svedoanstvo
svoju sopstvenu informacionu mreu irom planete, uspostavljajui sopstvena pravila i o promenu odnosa snaga
sistem vrednosti na raun prava i morala vladajueg drutva, Bej je krajem 80-ih stvo- na Internetu krajem 90-
ih, izuzetno zanimljivo i
rio svoju teoriju o autonomnim zonama koje se s vremena na vreme pojavljuju i kao zbog latentno prisutnog
gerilske akcije privremeno oslobaaju odreeni komad zemlje, vremena ili imaginaci- tog oseanja rezigniranosti
je60. Iako ovu svoju teoriju razvija prvenstveno u politikom smeru i ovakav vid organi- povodom toga, jeste lanak
zovanja vidi kao jedinu alternativu sveprisutnu Dravu spektakla i simulakruma koja eli oveka koji je u pohodu
da kontrolie svaki deo zemaljske kugle, ova njegova poetsko-utopistika razmiljanja na Internet 90-ih uestvo-
zadiru i u polje kulture i umetnosti. Za njega je TAZ mikrokosmos tog anarhistikog vao kroz mnoge teorijske
sna o slobodnoj kulturi61, i mada porie da je TAZ nita drugo do jedno umetniko tekstove: Lovink, Geert:
delo, kako govore neki od njegovih kritiara, smatra da je jedino u ovakvim autonom- Cyberculture in the age of
dotcom.mania, preuzeto
nim zonama moe javiti umetnost u cilju potpunog uivanja u kreativnoj igri. sa www.kitchenmedialab.
Za postojanje TAZ-a osnovni preduslov je postojanje jedne teritorije jo uvek neotkri- org/cyberculture2.htm,
vene, ili bar zanemarene od strane Drave, nad kojom Drava nema uticaja, i Bej sa poseeno 25.8.05.
59
Od engl. Temporary Auto-
aljenjem primeuje da je 20. vek prvi vek u kome terra incognita vie ne postoji, jer nomous Zone.
je i poslednje pare zemlje pripalo nekoj od drava-nacija, a sateliti iz svemira ve su 60
Bey, Hakim: The Tem-
isfotografisali i premerili svaki komad zemljine kore. Meutim, nekoliko godina posle porary Autonomous
objavljivanja Bejove teorije o TAZ-u stvorena je nova terra incognita, ali sada ne toliko Zone, Ontological Anar-
u smislu zemlja, jer ne postoji u stvarnom svetu, ve vie u smislu prostor, virtuelni chy, Poetical Terrorisam,
prostor Internet. Iako stvoren od strane oveka, dakle pretpostavlja se da je promil- Autonomedia, New York
jen i isplaniran, pa tako i podloan kontroli, Internet se pokazao jednim od najdemo- 1991, Internet izdanje na
kratskijih medija, gde svako moe da izrazi svoje miljenje i interesovanje, makar oni za www.hermetic.com/bey/
taz_cont.html, poseeno
nekoga bili i drutveno neprihvatljivi, uvredljivi i neprijateljski i gde su kontrola i cenzura, 29.7.05.
od strane drave ili pojedinaca, teko ostvarljivi. Ni sa tehnoloke strane nije kompliko- 61
isto.

15
16

vano zauzeti deo prostora na Internetu svaki Internet provajder obezbeuje svakom
svom klijentu pare virtuelne zemlje na kome ovaj moe da izgradi svoju virtuelnu kuu
linu veb stranicu, a lako su dostupni i razni programi za veb dizajn, koji poetnicima
ve kroz nekoliko lekcija objanjavaju put do njihove prve veb stranice. Narastajui
broj prezentacija raznih korporacija i preduzea, institucija, vlada, medija, linosti,
umetnika, muzikih grupa, rasnih i seksualnih manjina, politikih partija, ugostiteljskih
objekata, teroristikih organizacija, ekolokih i politikih kampanja, nevladinih orga-
nizacija, religija i sekti, pokreta, udruenja, zatim porno sajtovi, elektronske trgovine,
turistike prezentacije i ostale veb stranice najrazliitije sadrine ine danas od Inter-
neta jednu virtuelnu dunglu ijeg obima ni iznenaenja koje krije nismo ni svesni.
U svojim tekstovima Manetas esto poredi Internet sa novom Amerikom, sa jednim
novim kontinentom koji je tek otkriven i koji poziva da tek bude istraen. A kada govori
o Internetu kao o buvljoj pijaci gde na svakom oku neko pokuava neto da ti pro-
da, kae da krstarei Internetom
poelite da postoji jedno tajno drutvo; neki ljudi koji znaju da vam prue oseanja
direktno i koji e vas naterati da nastavite da razmiljate i kada prestanete da
krstarite. Poelite da postoje veb sajtovi koji pruaju metafiziko iekivanje jedne
slike. Poelite Neen.62

Zaista, voleo bih da vidim kako se oseti neko ko neobaveten sasvim sluajno nabasa
na neki od Neen sajtova. Dolazei iz sve te gungule i mora vaarski ljatavo dizaj-
niranih veb sajtova, esto sasvim neusklaenih boja, sa neinventivnom grafikom i
treperavim reklamama i banerima, taj neko mora da se oseti kao da se odjednom
naao u nekom virtuelnom hramu koji svojom specifinom estetikom i drugaijom
logikom odudara od svega to ga okruuje. Kao jedan Bejov TAZ, oni stvaraju jednu
sopstvenu realnost koja se pokorava drugim pravilima u odnosu na ostatak Interneta.
Jer ta zajedniko imaju konjanik koji do u beskonano jae uz padinu jednog brda
(www.onahorse.com), dva CD-a koja se vrte (www.togetherness.com) ili pet enskih
silueta koje naizmenino mrdnu ponekim delom svoga tela (www.neenporn.com) sa
npr. sajtovima proizvoaa kompjuterskog hardvera (www.kingston.com), muzike
televizije (www.mtv.com) ili ekoloke organizacije (www.greenpeace.org)? Odmet-
niki u poreenju sa komercijalnim i arenim karakterom koji preovladava Internetom,
ovi sajtovi predstavljaju jednu jo uvek nepokorenu utopistiku teritoriju na kojoj su
igra, iracionalno, nekomercijalno, jednostavno, lako, zanimljivo i duhovito najcenjeni-
je vrednosti. I iako ovakvi sajtovi po pravilu ne sadre nikakve linkove do nekih drugih
pod-strana ili drugih veb sajtova, na portalima njihovih tvoraca, Neenstar-a, obino
se mogu nai linkovi do portala nekih od ostalih Neenstar-a koji tako formiraju jednu
mreu, slinu horizontalnoj Mrei koja slui za ravnopravnu komunikaciju izmeu Bejo-
vih TAZ-ova, koja povezuje ova ostrva slobodnog umetnikog stvaralatva u moru
svakodnevnog i obinog.

Neen kao ustanak


Sve revolucionarne teorije moraju da izmisle svoje sopstvene rei, unite preo-
vlaujui smisao i obezbede novu poziciju u svetu znaenja koji odgovara novoj
realnosti u pripremi, realnosti koja mora biti osloboena preovlaujue zbrke.63

Iako moe liiti na objanjenje potrebe ljudi iz pokreta Neen da stalno pronalaze
nove rei i promoviu nove pojmove, prethodni citat uzet je iz teksta koji se skoro
pre 40 godina pojavio u glavnom glasilu pokreta Situationist International. Jo nam
62
Manetas, Miltos: Websi-
je iz Biblije poznato da u inu davanja imena ima izvesne demonstracije snage
tes.
63
Khayati, Mustapha: Cap-
i pokuaja za uspostavljanje poretka, te tako i Neen kroz ovaj svoj omiljeni in
tive Words (Preface to a kao da pokuava da uspostavi svoj sistem vrednosti. Od poetka je bilo neeg
Situationist Dictionary) revolucionarnog i buntovnikog u Neen-u, elja da se porui jedan sistem vrednosti
u McDonough, Tom (ed.): da bi se uspostavio novi. Ali ova motivacija nije bila politike prirode, kao u sluaju
Guy Debord and Sitiationist pomenutih situacionista, nije isprovocirana politikim stanjem u drutvu, ve stanjem u
International: Texts and svetu umetnosti. Slino jednom dadaistikom kriku protiv buroaskih vrednosti, Neen je
Documents, The MIT Press, kao neki krik protiv umetnosti 90-ih, jer tu savremenu umetnost smatraju za umetnost
Cambridge London 2002,
prologa veka koja samo ponavlja forme i eksperimente koje su modernistiki pokreti
173, prvi put tampano u
International situationist
sa poetka 20. veka uveli u umetnost, a od tada su ponovljeni toliko puta da vie
10, (mart 1966), 50-55. nisu ni interesantni niti mogu da ponude neto novo64. Sa dadaizmom se mogu nai
64
Manetas, Miltos: Websi- slinosti i u karakteru nekih umetnikih dela ili oblicima umetnikog delovanja za
tes. oba ova pokreta karakteristini su apsurd, iracionalno i provokacija, izmeu kojih je
esto teko podvui jasne granice setimo se mnogih animacija iz kojih je teko izvui
neto smisleno, tu je zatim iracionalno poigravanje reima, recimo u performansima
Mai Uede, a uvek postoji pokuaj da se Neen izlobe organizuju drugaije od izlobi
u klasinom smislu rei, pa se tako deava da se otvaraju samo na jedan minut, jedan
in koji podrazumeva i dozu provokacije, to nam se na neki nain moe uiniti slinim
sa nekom od dada izlobi, npr. sa onom poznatom u Kelnu 1920, koja je bila zatvorena
zbog optubi da se radi o prevari zbog prodaje karata za umetniku izlobu koja
to u stvari nije. Meutim, Neen delovanje, iako obino ironino, nikada ne zalazi u
sarkazam i negativizam koji nosi dada, ve je vie u stilu preporuke Gija Debora da
se jedini vaei eksperimentalni pristup [u umetnikom delovanju, prim. aut] bazira
na beskompromisnoj kritici postojeeg stanja i njegovom svesnom prevazilaenju65,
da se opet vratimo situacionistima. Kritika postojeeg stanja nije uperena samo
protiv umetnike prakse, ve i prema nosiocima i pospeiocima kulture, umetnikim
institucijama, jer po reima Manetasa:
Moramo da nauimo da koristimo institucije na alternativan nain. Nije vie zani-
mljivo raditi stvari sa njimanastaviemo da saraujemo sa njima jer nam daju
novac. Ali svaki put kada neto rade, treba da pokuamo da ih suoimo sa nepo-
znatim faktorima. Izvrnuti njihove namere66.

U tom svetlu se mogu posmatrati njihovi nastupi i izlobe uopte, jer iako se u Neen
tekstovima umetnike institucije vide kao odgovorne za takvo neprihvatljivo stanje u
umetnosti i zbog toga se kritikuju, neretko im se ipak prua ruka pomirenja i prihvata se
njihovo gostoprimstvo prilikom organizovanja Neen dogaaja. Ovi dogaaji su opet
koncipirani tako da ipak izraavaju neku kritiku prema institucijama, kao u sluaju izlo-
be Neen Today, ija je osnovna ideja, organizovanje jednominutne izlobe, suprot-
na ustaljenim galerijskim praksama, ili u sluaju whitneybiennial.com, gde je sm in
uspostavljanja domena koji bi po pravilu trebalo da pripada poznatom muzeju nain
ismevanja muzeja zbog zastarelosti koja se ispoljava kroz nebrigu za sopstveni domen
na Internetu. Kroz kritiku ustaljene prakse izlaganja umetnikih dela i institucija nosila-
ca umetnikog delovanja implicira se jo jedna vrsta kritike, ona uperena protiv mate-
rijalne i trine vrednost umetnikog dela, u ijem formiranju i ove institucije posredno
ili neposredno uestvuju. Ve samim tim to pridaju panju nekom objektu, one utiu
na stvaranje svesti o njegovoj vrednosti, pre svega umetnikoj, koja sa sobom nemi-
novno povlai i trinu. Neen svojom izlagakim konceptima ovaj sistem podvrgava
izrugivanju, a sa druge strane svojom saradnjom mu se priklanja, stavljajui se tako u
jedan procep na nain slian dadaistima iji je bunt podrazumevao jedan sloen
oblik ironije, jer su sami bili zavisni od drutva osuenog na propast, ija bi destrukcija i
destrukcija njegove umetnosti znaila destrukciju i njih smih kao umetnika67.
Vrstu provokacije i izazov za ustaljeni sistem umetnikih vrednosti predstavlja ve sm
objekat koje Neen predstavlja kao umetnike fle animacija. Dok je jo uvek aktuel-
na diskusija da li ona poseduje neku umetniku vrednost ili pripada domenu potro-
nog dizajna, Neen fle animaciju proglaava ne samo umetnou, ve umetnou
novoga doba, stvarajui od nje neku vrstu antiumetnikog objekta, kukavijeg jajeta
koje se obrelo u svetom galerijskom prostoru, kao to se nekada desilo sa pisoarom.
A kreui se negde izmeu dva potpuno oprena stava, izmeu Diana (Marcel
Duchamp), koji je preko estetske bezvrednosti redimejda dovodio u pitanje estetske
vrednosti umetnikog sveta, i pop-arta, gde se u svakodnevnim, potronim objekti-
65
Debord, Guy: Report on
ma pronalaze estetske vrednosti, Neen se uputa u jednu igru privlaenja i odbijanja the Construction of Situa-
tions u McDonough, Tom
u odnosu na umetnike krugove. Igra koja se prepoznaje i u Manetasovom tekstu
(ed.): Guy Debord and Siti-
posveenom Angelu Plesasu68, iji je opus fle animacija najverovatnije najeksten- ationist International: Texts
zivniji u okviru Neen-a, u kome se o dizajniranju linih veb prezentacija govori kao o and Documents, The MIT
portretnoj umetnosti naega doba, postavljajui jedan od najstarijih i najtradicionalni- Press, Cambridge London
jih oblika likovnih umetnosti rame uz rame sa neim na ta smo navikli da gledamo iz 2002, 43.
ugla pre svega komercijalnog i utilitarnog. 66
Glassie, John: nav. delo.
67
Ades, Dawn: Dada and
Surrealism u Stangos,
Nikos (ed.): Concepts of
Neen kao koncept Modern Art, Thames and
Nimalo nije sluajno to je maja 2000. jedan od govornika na prezentaciji rei Neen Hudson, London 1994, 112.
68
Manetas, Miltos: Bet-
bio i Jozef Kosut, ovek ije se ime nepogreivo vezuje za zaetke konceptualne
ter than a painter (for
umetnosti 60-ih godina 20. veka. Manetas objanjava da je bio pozvan iz razloga to Angelo Plessas), 2003,
je bio jedan od prvih umetnika koji se bavio znaajem rei i imena69. Ne znam da li www.manetas.com/txt/
takoe nije sluajno to se neka pitanja koja sa sobom donosi Neen mogu posmatrati betterthanapainter.htm,
i u kontekstu konceptualne umetnosti, iako o tome Manetas ne govori, ak i negira poseeno 14.7.05.
da Neen ima veze sa konceptualom70. Neobina podudarnost bila bi i ona Vorho- 69
Dodatak III, str. 43.

17
18

lova dela koja su u toku prezentacije visila na zidu Gagosian galerije, ako primetimo
da se Neen slui i nekim tekovinama pop-arta. Bilo kako bilo, kao polazina taka za
posmatranje Neen-a u svetlu konceptuale i pop-arta moe nam posluiti jedan tekst
jednog od kustosa withneybiennial.com, tj. jednog od ljudi koje je Manetas pozvao
da predloe uesnike za ovu onlajn izlobu, Patrika Liija (Patrick Litchy). Istovremeno
i insajder, s obzirom da se bavi temema vezanim za net umetnost i da je dao dopri-
nos organizovanju izlobe, i autsajder, poto nije Manetasov blizak saradnik, poznavali
su se tek povrno, a svakako nije bio upoznat sa ishodom izlobe, i sm oekujui
da svojim oima vidi volebne kamione u noi otvaranja Bijenala, Lii ovaj Maneta-
sov projekat, a i Neen uopte, posmatra upravo kroz ideje konceptualne umetnosti
smatrajui da su izvesni problemi koji su zaokupljali umetnike 60-ih ovde aktualizo-
vani u net umetnosti 90-ih, pre svega problem dematerijalizacije umetnikog dela,
koje se sada prebacuje u sferu realno-virtuelno, i kroz ideje slave i robne marke koje u
umetnost ulaze sa pop-artom, a koje Manetas povezuje sa korporativnim brendovima
koji svakodnevno bombarduju pripadnike post-kapitalistikog drutva71.
Umetnici koji pripadaju konceptualnom pokretu pokazali su nam da jedno umetniko
delo ne mora da postoji u realnosti, ve je dovoljno imati predstavu ili ideju o njemu.
esto korien primer za ovakvu umetniku praksu je delo ve pomenutog Josefa
Kosuta Jedna i tri stolice iz 1965, gde umetnik postavlja pitanje gde se nalazi prava
sutina jednog banalnog, svakodnevnog objekta kakva je stolica u smom realnom
objektu, u njegovoj fotografiji, ili u definiciji pojma stolica iz nekog od renika i navo-
di nas na razmiljanje da li je neophodno da poznajemo sve tri predstave/tumaenja
objekta, ili nam ve svaka od njih ponaosob prua dovoljnu informaciju o objektu. Dak-
le u inu koji e biti krten kao dematerijalizacija umetnikog objekta, konceptualni
umetnici postojanje umetnikog dela prebacuju iz sfere realnog u sferu imaginarnog.
Od poslednje decenije minulog veka vanu ulogu u naoj svesti poela je da igra jo
jedna sfera sfera virtuelnog. Za Manetasa kao umetnika i teoretiara ije je delovan-
je vezano za Internet i sajberprostor, granice izmeu ovih sfera ne postoje virtuelno
je jednako stvarno kao i realno, a s obzirom da ivimo u svetu ideja, imaginarno je jed-
nako vredno kao i opipljivo. Znamo da je nae doba je doba slike, slike u novinama i
magazinima, sa TV ekrana, bilborda itd, ali Manetas nam sada na jedan nain blizak
konceptuali sugerie da slika ne mora vie zaista da postoji ni na papiru ni na ekranu,
dovoljno je ve da je zamislimo i on je tu, jednako vredna, stvarna i prisutna kao kad
bismo je gledali oima. I dok su danas mutne i razmazane satelitske fotografije (treba
li i da naglasim sumnjive autentinosti?) dovoljne za vojne intervencije koje e realno
zbrisati hiljade ivota, tako su za Manetasove umetnike intervencije dovoljne ve
manje ili vie otre cerebralne slike zaete u glavi umetnike publike. Setimo se samo
nevidljivih kamiona sa otvaranja whitneybiennial.com po njemu kamioni su bili
prisutni, ali ne u stvarnom svetu, ve u glavama onih koji su ih iekivali, to niim ne
umanjuje njihovo postojanje. I ako paljivo pogledamo njegove izjave, moraemo da
priznamo da zaista nikad nije izjavio da e kamione zaista dovesti, ve pre da e ih
obezbediti, u emu su mu pomogli svi okupljeni sa svojim linim vizijama kamiona.
Moemo zastupati miljenje da se ovde sa dematerijalizacijom objekta otilo jo dalje,
vie nije potrebna ni fotografija, kao u pomenutom Kosutovom delu, dovoljna je ve
varljiva cerebralna slika zasnovana na jednom trau. A ini mi se da moemo zauzeti
i suprotan stav i rei da se sada radi o materijalizaciji ideje, gde se iskonstruisana slika
prihvata kao realna. Da li to Manetas kritikuje ono to se svakodnevno dogaa pred
naim oima, a ega moda nismo ni svesni manipulaciju slikom i marketing koji
ine da poverujemo u mnoge stvari koje ne moraju biti istinite, ili se prosto slui tim
manipulatorskim i marketinkim metodama da nas ubedi u svoje vienje umetnosti?
Kao i uvek u takvim situacijama, teko je rei manipulacija i marketing danas su vrlo
sofisticirano orue, a svakome se ostavlja na volju da zdravorazumski podvue crtu i
proceni koliko je zaista izmanipulisan i koliko je njegov sud autentian.
Predznak marketinkog ima ve sm nain na koji se do imena Neen dolo. Imena
70
Glassie, John: nav. delo. umetnikih pokreta do sada su se obino raala spontano, stvarali su ih ili ljudi koji su
71
Litchy, Patrick: Confes-
dotini pokret inili, ili kritiari, teoretiari, istoriari i filozofi umetnosti, otkud sada tu
sions of a whitneybienni-
al.com Curator, www. firma Lexicon Branding specijalizovana za davanje imena industrijskim proizvodima?
voyd.com/whitney.pdf, U stvari, ta jedna takva firma radi kada pronalazi jedno ime verovatno se trudi da
poseeno 1.9.05, prvi put ono bude upeatljivo, lako pamtljivo, da privlai panju i nekako se lepi za svest
objavljeno na CD-ROM-u potencijalnih konzumenata odreenog proizvoda. Cilj je, naravno, da se proizvod
withneybiennial.com, pri- uspeno plasira i proda, inae se troak od 100.000 do 150.000 dolara koliko Lexicon
loenom uz prvo izdanje Branding naplauje po imenu moda i ne bi isplatio. Ali neobino je to to u sluaju
italijanskog magazina Neen-a nikakav proizvod jo uvek nije ni postojao u vreme promocije imena nije
POSH, februar 2003.
postojala tana ideja ta bi bila umetnost za koju se novo ime trailo, mada se znalo
da treba da ima neke veze sa tehnologijom, kompjuterima i Internetom, ko bi bili njeni
tvorci, a nije bilo rei ni o nekom meunarodnom umetnikom pokretu. Do sada smo
navikli da umetnike prakse ili pokreti dobiju ime u skladu sa karakterom umetnosti
koju stvaraju, npr. renesansa zbog obnavljanja antikih formi, futurizam zbog slavl-
jenja budunosti i napretka, kinetika umetnost zbog objekata u pokretu, enformel
zbog izbegavanja predstavljanja prepoznatljivih oblika, a sada se po prvi put polazi
od imena da bi se naknadno dolo do umetnike prakse. Meutim, ne od obinog
imena, ve od brenda. Ideja o korienju brenda u umetnosti poznata nam je iz prak-
se pop-arta, ali ovde se radi o neemu drugom. Kada pop-art koristi gotov i dobro
poznat brend, koristi se zapravo njegovom slavom, vrednou koju sa sobom nosi.
Manetas, meutim, ve sm in brendovanja smatra dovoljnim da uita vrednost
jednom objektu, tavie da na taj nain stvori umetniki objekat. Da li se time izvrga-
va ruglu postkapitalistiki sistem vrednosti i injenica da se dobrim marketingom od
niega moe napraviti neto, ili se umetniko delo svodi na pojam robe, potroakog
artikla, da li se danas onaj ko poseduje 100.000 dolara umesto automobila, jahte,
dijamantskog prstena i sl. moe kupiti i neku novu vrstu umetnosti?
Dilema se prebacuje na jednu drugu ravan ako se o svemu ovome pone da raz-
milja imajui na umu o kakvoj se umetnosti ovde radi hi tech umetnosti vezanoj za
Internet. Dok se tokom 90-ih net umetnost slobodno sretala na Internetu, i na taj nain
podvlaila njegovu demokratinost i pristupanost, gde se nesmetano mogla konzu-
mirati u bilo koje doba, na bilo kojoj taki zemljine kugle, besplatno, bez posredovanja
umetnikih dilera ili umetnikih institucija, sada kao da se u maniru najezde lukrativnih
dot.comova i sma Internet umetnost pokuava da ugura u korporativni kalup kupo-
vinom brenda pod kojim e ubudue ona moi da se predstavlja. U slinom smeru
moe se razmiljati i o nekim drugim problemima koje Neen kao pokret uvodi na polje
digitalne umetnosti, pa se moe uiniti oprenim i ambivalentnim, kao i neke druge
stvari vezane za njega, kada s jedne strane podrava ideju o slobodnom umnoavan-
ju i otvorenom kdu, a sa druge uvodi pojam kolekcionara veb sajtova. Neen kao da
hoe da nam kae ideje nisu na prodaju, pripadaju svima, dok proizvodi, pa tako i
umetniki proizvodi jesu; pa se na trite umetnina, ovog puta virtuelno, iznosi i ono to
se do sada ne nije moglo prodavati, ve je moda bitnije rei da se nije htelo proda-
vati, ba iz razloga to se Internet smatrao slobodnom izvorom ideja sa koga je svako
mogao nesmetano da se napaja.
Ambivalencija koju pominjem u vezi Neen-a ogleda se i u nekim drugim njihovim
postupcima, stavovima i izjavama, npr. prema Manifestu i teorijama o Neen-u, koje
sa jedne strane promoviu i slue se njima kao podlogom za umetniko delovanje, da
bi ih onda u nekim izjavama na neki nain odbacili, smatrajui ih neozbiljnim, gomi-
lom gluposti, produktom jednog trenutka; tako je i sa odnosom prema umetnikim
institucijama kojima se naelno protive, da bi onda prihvatili njihovu pomo u vidu
saradnje pri organizovanju izlobi, promocija, predavanja i sl; protive se savremenoj
umetnosti nazivajui je neinventivnim ponavljanjem umetnosti naih oeva, da bi s
vremena na vreme priznali da u savremenoj umetnosti ima i zanimljivih stvari i da joj
se protive tek tako, prkoenja radi72. A i tu ambivalenciju i konformizam Manetas kao
da na neki nain pokuava da uklopi u svoj teorijski pogled, sugeriui jednu vezu iz-
meu njih i nekih postmodernistikih ideja. Flertujui sa banalizovanim bodrijarovskim
shvatanjima simulakruma, sa kvantnim teorijama o viestrukim, paralelnim svetovima i
inspirisan vienjem sveta tipinim za video igrice u kojima se sve moe ponoviti, pono-
vo odigrati, a ubijeni heroj opet oiveti, Manetas dolazi do toga da stvari posmatra
sa jednog fluktuirajueg stanovita i gradi jedan sistem u kome su jednako relevantne
i mogue i potpuno oprene stvari, sistem koji se oslanja na simulaciju i projekciju
pri produkciji vrednosti i objekata. Moe se simulirati i sm identitet, koji za Neen nije
nita drugo do projekcija imaginarnih vrednosti, kako smo videli govorei o pojmu
Neenstar-a, koji svoj javni identitet stvaraju projektovanjem unutranje slike i mogu ga
menjati kad im se prohte, zavisno od situacije i potrebe. Opet u suprotnosti u odnosu
na pop-art koji koristi jedan odreeni identitet, npr. Vorholovo eksploatisanje lika pop-
ikone Merilin Monro (Merilyn Monroe) ili sopstvenog identiteta umetnika, ili u odnosu
na neke savremene umetnika koji barataju nekim dobro poznatim identitetom, poput
Defa Kunsa (Jeff Koons) i njegovih fotografija sa iolinom (Ciciolina) ili skulptura
sa likom Majkla Deksona (Michael Jackson), Neenstars-i ne koriste jedan svoj gotov
identitet, ve identitet nose, i menjaju ga, kao odeu. A ono to im prua legitimitet
jeste upravo injenica da jesu Neenstar, pojam koji sada doe kao neka vrsta licen-
ce koju kada neka osoba dobije ima pravo na odreenu vrstu ponaanja i drutveni 72
Dodatak III, str. 35-36.

19
20

status, garantovan od strane takvog brenda kakav je Neen. Sposoban da stvara li-
nosti, sposoban da stvara objekte i vrednosti, Neen kao brend moe da stvori i umet-
nost, pa i meunarodni umetniki pokret. Jedino ega se kloni je iznalaenje jasnog
objanjenja i odgovora na pitanje ta je Neen?, moda u strahu da se ne raspri kao
mehur od sapunice uz zvuk nestajanja jednog simulakruma.
Literatura
1. Ades, Dawn: Dada and Surrealism u Stangos, Nikos (ed.): Concepts of
Modern Art, Thames and Hudson, London 1994
2. Bell, David: An introduction to cybercultures, Rutledge, London 2003
3. Bodrijar, an: Simulakrumi i simulacija, Svetovi, Novi Sad 1991
4. Debord, Guy: Report on the Construction of Situations u McDonough, Tom
(ed.): Guy Debord and Sitiationist International: Texts and Documents, The MIT
Press, Cambridge London 2002, 29-50
5. Khayati, Mustapha: Captive Words (Preface to a Situationist Dictionary)
u Guy Debord and Sitiationist International: Texts and Documents, ed. Tom
McDonough, The MIT Press, Cambridge London 2002, 173-180, prvi put tam-
pano u International situationist 10, (mart 1966), 50-55
6. Manetas, Miltos: Selected Emails, Onestar press, Paris 2003
7. Saffo Paul, The place of originality in the informantion age, AIGA Journal of
Graphic Design, Vol. 12, No. 1, New York 1994
8. Stokes, Simon: Art and Copyright, Hart Publishing, Oxford Portland Oregon
2003
9. Zahm, Olivier: The Neen Paradise: Interview with Miltos Manetas, Purple 11,
Paris, spring 2002

Literatura i resursi na Internetu


1. AFTERNEEN: 16.11.2002 15.12.2002, saoptenje za tampu, www.
cascoprojects.org/data/word/afterneen_en_1.doc, poseeno 27.8.05.
2. Benjamin, Walter: The Work of Art in the Age of Mechanical Reproducti-
on, preuzeto sa www.kitchenmedialab.org/cyberculture1.htm, poseeno
7.10.05, prvi put objavljeno u Zeitschrift fr Sozialforschung V, 1, 1936.
3. Bey, Hakim: The Temporary Autonomous Zone, Ontological Anarchy, Poetical
Terrorisam, Autonomedia, New York 1991, Internet izdanje na www.hermetic.
com/bey/taz_cont.html, poseeno 29.7.05.
4. Chiodi, Stefano: Interview with Miltos Manetas, www.manetas.com,
poseeno 22.5.05.
5. Glassie, John: The man from Neen, Salon.com, 21. 3. 2002, http://archive.
salon.com/people/conv/2002/03/21/manetas/, poseeno 14.7.05.
6. Litchy, Patrick: Confessions of a whitneybiennial.com Curator, www.voyd.
com/whitney.pdf, poseeno 1.9.05, prvi put objavljeno na CD-ROM-u with-
neybiennial.com, priloenom uz prvo izdanje italijanskog magazina POSH,
februar 2003.
7. Lovink, Geert: Cyberculture in the age of dotcom.mania, preuzeto sa www.
kitchenmedialab.org/cyberculture2.htm, poseeno 25.8.05.
8. Lunenfeld, Peter: Flash is Poptech, 2001, www.neen.org/wb/files/Lunenfeld2.
htm, poseeno 5.9.05.
9. Manetas, Miltos: ?Word, april 2000, www.artproductionfund.org/mm_state-
ment.html, poseeno 14.7.05.
10. Manetas, Miltos: Better than a painter (for Angelo Plessas), 2003, www.
manetas.com/txt/betterthanapainter.htm, poseeno 14.7.05.
11. Manetas, Miltos: Hire Them To Do Nothing, www.manetas.com/eo/mission2.
htm, poseeno 31.8.05.
12. Manetas, Miltos: Websites are the art of our time, 2002-2004, www.manetas.
com/txt/websitesare.htm, poseeno 14.7.05.
13. NEEN ACCIDENT?: its crazy and quite spooky, www.neen.org/accidents,
poseeno 30.8.05.
14. Neen Today, saoptenje za javnost, www.neentoday.com/info, poseeno
30.8.05.
15. Manovich, Lev: Abstraction and Complexity, www.manovich.net/TEXTS_
04.HTM, poseeno 14.8.05.
16. Manovich, Lev: Generation Flash, www.manovich.net/TEXTS_04.HTM,
poseeno 14.8.05.
17. NeenDay in London, www.neen.org/day, poseeno 29.8.05.
18. Neelon, Caleb: Critical Terms for Graffity Study, 2003, www.artcrimes.com/
faq/critical_terms_sonik.html, poseeno 30.8.05.

21
DODATAK I

Manifest Neen-a
nekoliko stvari koje znam o Neen-u
Neen, stoji za Neenstars jo uvek nedefinisanu generaciju vizualnih umetnika. Neki
od njih pripadaju svetu savremene umetnosti, drugi su stvaraoci softvera, veb dizajne-
ri i stvaraoci video igara ili animatori.
Nae zvanine teorije o realnosti, kvantna fizika itd, pokazale su da je ukus naeg
ivota ukus simulacije. Maine nam pomau da se oseamo udobno sa takvim stan-
jem: one simuliraju simulaciju koju nazivamo Priroda. Moe otvoriti vrata svoje sobe,
ili moe kliknuti na folder na desktopu svoga kompjutera obe akcije e te poslati
na slino odredite dve vrste realnosti, prividno besprekorne i vrste, ali koje e se
raspriti poto pone da ih analizira.
Raunarstvo je za Neen ono to je fantazija bila za nadrealizam i Sloboda za komuni-
zam. Ono stvara kontekst, ali takoe moe biti odloeno. Neenstars mogu glorifikovati
maine, ali one im brzo dosade i vie vole da na njima rade njihovi pomonici.
Meutim, ele da imaju formalnu kontrolu kupie najnoviji proizvod i gledae kako
e (proizvod) stvoriti zamah.
Ono to Neenstars uglavnom rade je uenje maina nekim stvarima. Oni e instalirati
program na prazan vrsti disk. Animirae neki lik i poslati ga da sedi u uglu.
Neenstars preferiraju razliite operativne sisteme ele da isprobaju iste stvari iznova
na razliitim platformama. Poi stepenicama pa se vrati da uhvati lift. Zadovolj-
stvo nalaze u meu-akcijama. Takoe vole kopiranje, na isti nain na koji Hongkong
umnoava svoje najuspenije graevine. Isto a malo drugaije stil odevanja i arhi-
tektura za Neenstars su vani kao i njihove maine. Oni su odlina alatka za njihovu
povrinsku navigaciju.
Neen ne zanima identitet, ali Neenstars mogu da ga povremeno koriste (svoj identitet)
kao lozinku za dobijanje poverljive informacije. Identitet Neenstar-a je njegovo stanje
uma. Poto e on/ona objaviti sve na Mrei, njegovo/njeno stanje uma odraava se
na javni ukus. Neenstars su javne linosti.
Ako je fantazija dovela nadrealizam do smenog, a revolucija dovela komunizam do
neuspeha, bie zanimljivo videti gde e raunarstvo dovesti Neen.
Miltos Manetas, 2000.

23
DODATAK II

Razgovor sa Andreasom Angelidakisom i Angelom


Plesasom
24.7.05. Glifada, Grka

M.J. Na Internetu sam naao dosta stvari o Neen-u, proitao sam Manifest koji je
napisao Miltos Manetas kada je zapoeo ceo pokret, ali me zanima kako vi gledate
na Neen, ta je vaa definicija Neen-a. Kada vas neko pita ta je Neen, koji je va
odgovor?
A.A. Neen je jedan pokret under construction, nije nita odreeno. Za mene je ideja
da Neen ima manifest u stvari anti-Neen. Taj manifest je Miltosov Manifest Neen-a,
napisan s njegove take gledita, jedan nain da posmatra stvari i jedan nain da
vrednuje realnost, da vrednuje svet i deli ga na Neen i anti-Neen.
M.J. Neen se vezuje iskljuivo za umetnost, ili je to i nain razmiljanja, linost i slino?
A.A. Neen se vezuje za muziku, umetnost, to se linosti tie nisam ba siguran.
A.P. to se linosti tie to je jo uvek malo nedefinisano.
A.A. Mada jedna linost moe da poseduje neke Neen karakteristike da moemo da
kaemo: On/ona je ba Neen!.
A.P. Vidi, Neen jeste malo, kako da kaem Jedna od njegovih karakteristika je da je
malo... Ne mogu da naem re... Da je malo sluajan, haotian
M.J. Izgleda da je malo teko nai terminologiju za Neen uopte... Pitao sam za linost
iz razloga to se ljudi koji se bave Neen-om nazivaju Neenstars, a to se nekako pove-
zuje sa linou, sa identitetom.
A.A. Da, na neki nain prezentujemo da smo umetniki pokret, prezentujemo pojam
simulacije, a da bi odgovorio na pitanje: Predstavi se, treba da kae, recimo: Mi
smo plavi, dakle treba da pronaemo ta je Neen muzika, Neen stolica, Neen jedno,
Neen drugo. Ali generalno, karakteristike Neen-a, njegovi elementi, vrlo su apstraktni.
Za mene najbolji opis predstavljaju sama dela, pre svega animacije koje rade Angelo
i Rafael, gde momentalno shvata tu apstraktnu poetiku, da tako kaem, neto to
je u isto vreme i smeno i tuno, ali ne moe da tano objasni zato je i interesantno
prilino je bitna injenica da ne moe tano da objasni. Neto kao nadrealizam,
gde treba da trai skriveni kvalitet stvari. Kao da ima ispred sebe jedan objekat koji
ima neku auru oko sebe, i ini se da ima neku vrednost, ali ne zna tano u emu se
ta vrednost sastoji.
A.P. Takoe, Neen je u neku ruku i antimaterijalan. Recimo veb stranice, koje se u
sutini neto to se nalazi i svuda i nigde.
M.J. To nosi sa sobom i jednu dozu efemernosti?
A.P. Da, ali u stepenu u kome je sve efemerno. Kao to moe da spali jednu sliku,
tako ja mogu za jedan veb sajt da ne platim veb hosting ili produetak registracije
imena i da on prestane da postoji. Meutim, moe da opstane i zauvek. Ali jednu
antimaterijalnu dimenziju poseduje.
M.J. Da li postoji neto kao Neen estetika? Recimo da vidi neko delo, ne mora da
bude vae, i kae: Da, ovo je Neen. Ili je i to teko definisati?
A.P. Neen nije tipina net-umetnost, kao neki Internet projekti ili digitalna umetnost
gde se ispituje tehnoloka strana jednog dela, Neen nije takav. Neen je prosto jedna
animacija, neto apstraktno, neto to se nalazi na Internetu, ali ne samo to veliki
znaaj ima naziv dela, njegov naslov/veb domen. Sa te strane da, moe da uoi
neko takvo delo i da kae: Da, to je Neen. Neko delo koje mi [koji se bavimo Neen-
om] uopte nismo ni videli, niti smo uli za njega. Verujem da d, zar ne? Takoe
jedna estetika?
A.A. Za mene Neen nema nikakve veze sa Internet ili digitalnom umetnou, dakle niti
ak sa digitalnom umetnou. Prosto je injenica da ivimo u 2005, tako da 1
Rafael Rozendal.

25
26

A.P. Prosto, svrstavaju nas u net umetnost iz razloga to je veina Neen dela u obliku
veb stranica, dakle smatraju da ih treba svrstati u tu kategoriju.
A.A. Dakle kad si na sajtu CNN-a ita Internet-vesti? ita vesti. Prosto, u dananje
vreme Internet je jedan jako veliki deo nae svakodnevice. Smatram da su net umet-
nost, digitalna umetnost i slino, malo kao rani stadijum, na tehnologiju gledaju kao
na neto novo, dok Neen gleda na tehnologiju kao na neto to je uvek postojalo.
A.P. Ja, recimo, stvaram te radove za Internet koje stvaram iz razloga to ne znam
da slikam. Znam, recimo Flash i neke ostale stvari. Da znam da slikam, moda bih se
bavio i slikanjem.
M.J. Nisi studirao nita u vezi sa umetnou?
A.P. Ne, samouk sam.
M.J. Kako si poeo da se bavi umetnou? Prvi koraci bili su u okviru Neen-a, poto si
upoznao Manetasa ili si neto radio i pre toga?
A.P. U sutini poeo sam da se bavim kompjuterima, radio sam sa CAD programima,
dakle imao sam neku osnovu, sviao mi se rad sa kompjuterima. Ali kasnije, kada sam
upoznao Miltosa i Andreasa gledao sam ono to rade i u isto vreme poeo sam da
uim Flash. Onda je Miltos priredio jednu izlobu u Njujorku.
M.J. Kada je to bilo?
A.P. 2000-2001. Dakle, tada sam ve bio poeo da radim neke svoje stvari. I na toj
izlobi kaem Miltosu: Ja sam napravio ovo. Ta prva stvar koju sam uradio, recimo
prvo moje delo, bilo je www.aroundmyself.com, kruni Internet Explorer sa mojim li-
kom. Miltos je video i rekao: Ovo svakakoto je Neen.. U sutini, Neen jo uvek
dobija svoj oblik.
A.A. Poeo si, ini mi se, postavivi svoju veb stranicu?
A.P. Da, prvo to sam uradio je kupovina domena, onda sam postavio svoju veb stra-
nicu i na nju stavio neke bezvezne stvarice uzeo sam neke .fla fajlove otvorenog
koda i izmenio ih, pokuavao sam da napravim neto.
A.A. U stvari, mislim da nisi imao ta da stavi na sajt, pa si pronalazio razliite anima-
cije i slino?
A.P. Napravio sam jednu neobinu stvar, jednu kompoziciju od raznih .fla fajlova koje
sam naao. Taj zaista prvi sajt koji sam napravio jo uvek mi se svia najvie od svih
potonjih. Jo uvek ga se seam
A.A. Bee okrugao?
A.P. Da, okrugao, i okretao se. E, i posle, poto sam i ja uestvovao na toj prvoj izlobe
koja se zbila u Deitch galeriji u Njujorku, nastavio sam da stvaram, da se konstantno
bavim tom stvari.
A.A. Mada si bio uradio i druge svari?
A.P. Imao sam i neke druge stvari, ali nisam ih smatrao vrednim, krio sam ih, nisam ih
pokazivao. Bio sam uradio neke veb sajtove, neke i za druge, malo sam testirao Flash
i celu tu stvar.
M.J. Kakva je situacija sa arhitekturom? Andreas, ti si jedini arhitekta u Neen-u?
A.A. Hm, da, zvanino
M.J. Zvanino?
A.A. Da, pokuavam da naem jo jednog
M.J. U sutini, pokuavam da razumem kakvih dodirnih taaka imaju arhitektura i
Neen.
A.A. Vidi, ideje koje ine sutinu Neen-a pomalo su anti-arhitekturalne. Neen ine
stvari koja u sutini nemaju svrhu, niti su od koristi. Meutim, kada se radi o graevina-
ma i arhitekturi, uvek treba da rei neke probleme, da projektuje objekte koji imaju
neku namenu za neto to se od tebe trai itd, itd, i puno slinih zakoljica, tako da
Ne znam tano Niti sam jo uvek seo da napiem Manifest Neen arhitekture, ili
2
Ekstenzija za fajlove stvo-
rene u programu Flash.
neto slino.
M.J. Ali arhitektura kojom se bavi jeste Neen?
A.A. Da.
M.J. U kom smislu?
A.A. Pa ne znam ba da li je tano U stvari, zanima me da eksperimentiem sa
nekim stvarima koje su pomalo van glavnih tokova arhitekture, kao to je pojam sim-
patinog, ili duhovitog, koji si prilino daleko do glavnih tokova arhitektonske avan-
garde, koja se bavi pretvaranjem filozofije u oblik, u blobs itd, itd. elim da izbegnem
akademsku preozbiljnost, da tako kaem. Sada, povrni razlozi, pa recimo da ono to
radim obino moe da postoji jedino kao DVD ili jedino online, i tako projektujui taj
virtuelni svet, promenio se i malo nain na koji sam crtao na Internetu neto to ima
komplikovani oblik ranije je zahtevalo puno vremena za uitavanje, pa je trebalo da i
oblici budu jednostavni. Takoe, ako ima otvorenih 10 prozora, vrlo brzo ti dosadi da
eka i ako neto nije mogue brzo konzumirati, znai ako se oblik ne uitava brzo,
moe te mrzeti da saeka da ga vidi. Te ideje sam, recimo, pretoio u arhitekturu.
Ona je, dakle, na neki nain na periferiji Neen-a, a na neki nain mu slui kao izvor za
inspiraciju. Dakle malo i koristim Neen. Recimo ono to sam radio za NeenWorld, koji
je jedan projekat koji i dalje traje napravio sam po jedan prostor za svakog Neen-
star-a.
M.J. To je bio projekat Chelsea?
A.A. Posle Chelsea. Prvo je nastao Chelsea, uradili sam ga sa Miltosom pre nastanka
Neen-a, a NeenWorld je nastao posle. Postojao je u okviru Active Worlds, a posle i kao
DVD. Ne znam da li si video onaj hotel koji sam projektovao za onu nedavnu izlobu?
M.J. Da, neto sam video. U stvari, video sam dosta projekata i ne znam tano koji je
tvoj
A.A. Da, sve to je recimo Da, verovatno je Neen. Miltos, recimo, smatra da su Neen
oni moji radovi koji pravim za Internet, ali je ne pravim veb sajtove. Ali i to je sve u
nastanku, kao i Neen
M.J. Uopte, kako ste se svi vi upoznali? Preko Interneta, recimo da je neko od vas
video neije delo i uinilo mu se da su ta dela slina vaim?
A.P. I preko stvarnih poznanstva i preko imejla. Recimo, pre neki dan sam video [na
Internetu] neto to mi se jako dopalo, neko ko radi jako lepe stvari, ali jo uvek mu
nisam poslao imejl. Smatram da je vrlo Neen jedno od njegovih dela koja sam video.
Mislim da mu poaljem mejl, ili ja ili Miltos. Na taj nain su se desila razna poznanstva.
Neki drugi su putem Neen veb sajta primetili i kontaktirali nas. Tako se otprilike to odvi-
ja. U ovom trenutku postoji otprilike nekih dvadeset osoba okupljenih oko Neen-a i
cele te stvari, koje recimo da ja i ne poznajem sve. Recimo Nikolu, u stvarnosti sam
ga upoznao, iako smo bili u kontaktu online, razmenjivali smo mejlove itd, u stvarnosti
sam ga upoznao tek prolog novembra u Solunu. A znao sam ga, recimo 3-4 godine
pre toga.
M.J. Znai da se ne okupljate redovno?
A.P. Kada organizujemo izlobe. Na primer, prolog leta u Holandiji je organizovan
jedan veliki Neen dogaaj, pozvao nas je Centar za savremenu umetnost, negde
oko desetoro nas, platio nam je avionske karte i sve ostalo, i to je bilo najvee Neen
okupljanje.
M.J. U Utrehtu?
A.P. Ne, to je bio Afterneen, 2002, pre tri godine. Ovo se desilo prole godine, aprila
2004 - Neen Today. Organizovao ga je kao kustos Rafael Rozendal.
M.J. A, da. tom priliko ste snimili i film
A.P. Tako je, tako je.
A.A. Ja sam Miltosa upoznao 94, preko jedne ene kustosa savremene umetnosti, u 3 Projekat Andreasa Ange-
jednoj galeriji. lidakisa, veb sajt virtuelnog
sveta - grada savremene
M.J. Dakle puno pre nastanka Neen-a?
umetnosti i arhitekture,
A.A. Da, pre Neen-a. koji je postojao na adresi
www.chelsea.com.
A.P. Neen je nastao 2000? 4
Nikolu Toia.

27
28

A.A. Da, kao re - tada je Miltos uradio projekat ?Re.


A.P. Da, kao re
A.A. Pre nego se pojavi kao re nije ni postojao. Dakle od 2000. do 2001-2. nije ga bilo,
postojao je samo kao re i elimo da stvorimo umetniki pokret.
A.P. Jer ja sam tada, 2000. god, bio malo izvan plana, kada je organizovana prezen-
tacija u galeriji Gagosian.
M.J. Da li postoji neki uticaj meu ljudima koji stvaraju Neen dela, recimo da vidi neka
dela koja radi npr. Rafaelo i da to utie na tebe?
A.P. Da, naravno, postoji u velikom stepenu. Pre svega, razmenjujemo mnoge ideje.
Sa Rafaelom sam u kontaktu i razmenjujemo ideje o stvarima koje radimo. Takoe i sa
Mai. Naravno i sa Andreasom, poto se svakodnevno viamo. Takoe i sa Miltosom.
Postoji nas nekoliko koji smo malo vre povezani, oko osmoro nas, i stalno razgo-
varamo o tome ta radi jedan, ta e raditi drugi, razmenjujemo ideje.
M.J. Takoe, ako sam dobro razumeo, vi ste neto kao pokret otvorenog koda
znai moe da vidi neto to ti se svia, ne mora da bude Neen, i da to iskoristi na
neki nain. Ono o emu je i Miltos govorio jednom prilikom, neto i u smislu koncepta
slobodan si i da ga koristi i da ga usvoji
A.P. Da, tako je. Takoe je i anti-copyright. Ja sam, dakle, protiv autorskog prava i
intelektualne svojine, smatram da svako moe da uzme jednu stvar i da je izmeni, da
je koristi, da je prepravi, da je opet uini istom itd. Zato da ne?
M.J. Redak stav
A.P. Da, znam. Naalost
A.A. OK, ali u praksi nismo to jo uvek probali
A.P. ekaj, polako, ja sam probao
M.J. Da ukradete ili da vam ukradu?
A.P. Ja sam uzimao, uzimao sam neke stvari otvorenog koda
A.A. Super, uzimao si, a ta bi bilo da je neko uzeo od tebe?
A.P. Neko od mene ta, na ta misli? Da mi neko zatrai da mu dam kd nekog dela
koje sam napravio? Pa i ja sam odnekud uzeo taj kd.
A.A. Ne, nego da neko uzme neko tvoje delo, da ga prisvoji i da ga nazove nekim
drugim imenom.
A.P. Pa mogu da se iznerviram ako mi ne iskae zahvalnost. Ali ako mi zatrai i kae:
Zna, inspirisan sam ovim delom i slino, bilo bi mi jo i drago.
M.J. Na neki nain bi to bila i reklama za tebe
A.P. Mada me ne bi bilo mnogo briga i da me kopiraju. Deava se.
M.J. Kakvu ulogu sada igra Miltos u Neen-u neko ko je inicirao pokret, teoretiar
Neen-a, tatica ili ta?
A.A. Tata.
A.P. Jeste pomalo kao tata. Pie teorije vezane za Neen zajedno diskutujemo o nji-
ma, ali je on taj koji ih uobliuje, koji malo vie razmilja o njima. A deluje i kao PR, da
kaemo i to.
A.A. To mu je hobi da se bavi propagandom. Za bilo ta. Recimo da vidi jednu lepu
au, poeo bi da vie: Lepa aa, lepa aa!. Zato kaemo da je roen da se
bavi propagandom, to mu doe vrlo prirodno.
A.P. Da, treba svakako da popria i sa Miltosom, mi smo low profile u odnosu na nje-
ga. Imamo nae ideje i tako dalje, ali M. Manetas je propaganda, Neen. Kad uje
re Neen
A.A. OK, Angelos je jako dobar primer za Neenstar. Ti se bavi skoro samo Neen-om,
jako malo tvojih stvari nije Neen.
5
Mai Uedom. A.P. Pa i da elim ne bih mogao da radim nita drugo. ta god da probam
A.A. Takvi su Angelo, Rafael i Mai.
A.P. Da, i Mai. Nas troje, mi smo, kao da nas lepa
M.J. Otkud zna da ne bi mogao da radi i neto drugo? Jesi probao?
A.P. Vidi, u skladu sa mojim tumaenjem Neen-a, kako stoje neke stvari, mislim da
kad bi sada od mene traio da objanjavam, da dam smisao nekom delu, ili da raz-
miljam i organizujem svoje misli i zato sam napravio neto tako, da dajem logina
objanjenja nema anse. To smatram Neen-om.
M.J. To mi lii na konformistiki stav. Jesi li konformista?
A.P. Ba naprotiv nisam. Uopte ne. U stvari sam haotian. Ali moda i jesam, ne
znam
M.J. Jo jedna intrigantna stvar je ono to Miltos kae da Neen nema svrhu, da je
potpuno beskorisan, ali u nekom momentu poinje da dobija neku svrhu. Na primer
kada gleda jednu animaciju toliko su proste da neko moe da se zapita: ta ja
ovo gledam?. U stvari, kada sam prvi put video neka vaa dela i sm sam pomislio:
OK, i? Pa ta? Ali posle, poto sam u meuvremenu uo priu vezanu za Neen i kada
sam jo jednom pogledao neka dela, poela su da dobijaju neki smisao.
A.P. Upravo je tako! To je efekat.
M.J. Ali ponekad razmiljam o tome i Neen mi se ini kao jedna velika ala. Znai neko
sada odlui i kae: Hou da stvorim jedan umetniki pravac!.
A.P. Ali upravo tako je nastao Neen.
M.J. Da, znam. Ali ponekad razmiljam da nam taj neko svima zbija alu i pritajeno se
smeje: Vidi ta sam napravio poeo sam neto ni iz ega, a sada ceo svet pria o
Neen-u! A jo uvek smo tek na poetku.
A.A. Da, ali Neen nikad nije poeo kao ala, uvek je bio vrlo ozbiljan.
A.P. E, zar ga neki put ne predstavlja tako, zar se ne predstavlja?
A.A. Da, ali kao neto prijatno.
A.P. Ponekad se doivljava kao ala.
A.A. Ali OK, zanimljivije je i vrednije da neko kae da pripada aljivom umetnikom
pokretu, nego da kae: O, da radim ovo, da radim ono.
M.J. Ali neobino je to da imate jedan negativan stav prema drugim vrstama umet-
nosti Miltos kae da je s jedne strane Neen, a s druge umetnost koja je dosadna,
da je savremena umetnost jedno veliko nita itd. To mi lii na jedan dadaistiki stav,
negacija svega
A.P. Kada osniva jedan pokret, ima potrebu da napravi neto drugaije i da pro-
pagira, da kaemo i tako, da je ono to radi neto drugaije. I zaista je drugaije.
M.J. Ali da li je to neto i najbolje, ili je tek jedna od stvari?
A.P. A, to ne znam - postoje i druge stvari u savremenoj umetnosti koje su jako dobre.
Postoje i video igrice koje su izuzetno dobre.
M.J. Kakva je situacija sa video igrama? I to mi se uinilo interesantnim Jel postoji u
vaem pokretu neko ko pie softver za video igrice, neki reiser video igrica? U Neen
Manifestu sam naiao na tako neto
A.A. Ne, nemamo nekog takvog
A.P. Ma ekaj, imali smo jednog takvog. OK, nije centralna figura u Neen-u, ali to radi
Majkl Ris, bavi se i inenjeringom softvera i slinim stvarima.
A.A. I Carbonated Jazz
A.P. Carbonated jazz koji stvara i muziku i takve stvari. Prosto, sviaju nam se i video
igrice, mada estetika Neen-a nema veze sa kulturom video igrica. Prosto nam se
svia da igramo video igre.
A.A. Mada postoji i taj Miltosov momenat, to to kae da smo protiv savremene umet-
nosti godinama se nalazimo u tom umetnikom svetu i ini mi se da savremena

29
30

umetnost i nije neto veoma autentino. U stvari, jako je okrenuta onome to ele da
predstave galerije i tritu. Neen predstavlja neto potpuno idealistiko, ne pokree
ga nikakva ekonomska dobit. Dok savremena umetnost Galerije ele da prodaju
male slike, poto se dokumenti, performansi i slino ne prodaju. Zato galerije nameu
umetnost koja se svodi na male slike i crtee i onda svi studenti lepih umetnosti prave
male slike i crtee jer ih galerije prodaju. I onda dolazimo situaciju da na velikim umet-
nikim manifestacijama u poslednje dve godine viamo sve neke male slike i crtee,
Ja i moj pas i takve stvari
A.P. Danas jedan proseni kolekcionar eli da poseduje cvet uokviren jednim ramom.
Ne razmilja o tome da jedan video radi ili jedna animacija
A.A. Ne, nisam na to mislio. Savremena umetnost jako je voena zakonima trita.
Ali i u savremenoj umetnosti za mene postoje stvari koje mogu da se okarakteriu
kao Neen. Na primer neke Katalanove stvari za mene su Neen onaj asopis koji je
napravio, pa Karipsko bijenale. I Miltosovo obrazovanje u velikoj meri vue korene iz
Italije, gde postoji jedna umetnika tradicija prilino post-nadrealistika. Dakle smat-
ram da i Neen moe istorijski da strukturie na bazi takvih informacija. Istorijski ima
puno pretea, recimo metabolizam, nadrealizam je prilino bitan kao inspiracija za
Neen, za mene ne toliko dada koliko nadrealizam.
M.J. Ja bih rekao i situacionisti, nalazim dosta dodirnih taaka izmeu vas.
A.A. I to, i to.
M.J. A ono to si rekao za trite zar vi ne prodajete svoja dela?
A.P. Neke dela su prodata. Ne postoji problem da se naa dela prodaju.
A.A. Ali se to ne deava zato to trite trai animacije na veb sajtovima, na to sam
mislio. I sama savremena umetnost kao ime je zastarela, jer je savremena umetnost
termin iz 70-ih. Ne moe neto da bude savremeno a da se ne menja. Treba da se
menja, da deluje neto novo. Ali ono to se desilo zajedno sa savremenom umet-
nou je i veliki bum marketinga i galerija, sve je to tako nekako zapoelo.
A.P. Zna, Andreas je ponudio jedan svoj veb sajt na prodaju preko jedne galerije.
M.J. I kako to izgleda? Jel postoji interesovanje?
A.P. Postoji. Kolekcionar kupuje domen veb sajta, u sutini dobija sertifikat od
buydomain.com da je to njegov veb sajt i vri se prenos imena. Sada su moje veb
stranice u mom vlasnitvu, na moje ime, a kad ih prodam, dobie ih neko drugi. A dve
moje veb stranice bi, drite mi paleve, uskoro trebalo da prodam jo uvek nisam
dobio novac, ali Kolekcionari 21. veka, kul kolekcionari, kupovae veb sajtove, a
ne slike sa cveem.
A.A. Kupovae i slike
A.P. Kupovae i slike, i meni se sviaju slike, nailazim na neke slike za koje kaem:
Kamo sree da imam ovu sliku kod kue.
M.J. To je i jedan novi pogled na umetnost sada se umetnost seli na Mreu, a mogue
ju je i prodati na Mrei. To je neto to za sada ne postoji, ne postoji svest o tome.
A.P. A veb sajt mi uvek lii na jedno javno delo, gleda ga bilo ko. Moe i da ga ne
gleda bilo ko, moe da odlui da mu pristupa ogranien broj ljudi, preko lozinke. Ali
ima jednu drugaiju razmeru.
M.J. Da li vas interesuju javni dela, socijalna?
A.P. Na ta misli?
M.J. Neto to moe biti svima od koristi, neto to ima neku optu svrhu. Kaem svrha,
a ve smo rekli da Neen nema svrhu Ali recimo neto u emu moe svako da uiva,
da ponudi ljudima neto to im moe biti na neki nain potrebno.
6
Misli se na umetnost koja A.A. Umetnost sama od sebe neto nudi ljudima Misli na neto drutveno?
dokumentuje stvarnost ili
M.J. Pa recimo da mislim na jednu drutvenu dimenziju.
koristi verodostojne inje-
nice kao glavni element A.A. Pa ako misli da ono to se danas predstavlja kao drutveno zaista ima jednu
umetnikog izraavanja. drutvenu dimenziju, ta da ti kaem
7
Mauricio Katalan (Maurizio
Catallan). M.J. Da, upravo sam to hteo da pitam
A.A. Ja ne mislim da Neen sadri jednu takvu dimenziju
A.P. Uopte ne!
A.A. Socijalni aspekt dela je ono to privlai sponzore i to je postalo moderno kada su
na scenu stupile evropske zajednice koje pruaju sponzorstva da radi dela recimo u
vezi sa manjinama i bla-bla. To je nain da se privuku sponzori koji e dati novac da
se organizuju razliite izlobe itd.
A.P. Ove godine smo videli koliko je izlobi organizovano sa temom Turska. Po celoj
Evropi i po svetu. Posebno u Evropi jedna velika izloba u Austriji, pa u Francuskoj,
zatim cela pria sa Kiprom, a sada posebnu dimenziju poprima i Bijenale u Istambu-
lu.
M.J. Kako to vidite, kao jedan deo globalizacije?
A.P. Ne znam kako to mogu povezati sa tom vrstom umetnosti, prilino mi je nejasno.
Ali uopte, ono to je rekao Andreas ta u ovom trenutku ima prou, sve to politiko i
tako to, sigurno je da je to socijalno ono to prolazi.
M.J. Ali i Neen opet ima neke sponzore, dobijate novac od nekoga?
A.P. Ne, vidi, ja lino ne ivim od umetnosti. Ni u kom sluaju.
A.A. Vidi, socijalna umetnost postojae uvek, kao to e uvek postojati i impresionisti
koji e sedeti kraj jezera i slikati lokvanje, recimo. Kao to postoji i minimalizam itd. Sve
to nastavlja da postoji. Neen nema neko interesovanje da neto ponudi, niti da obra-
zuje. Sada, recimo, postoji tenja u muzejima, posebno u Americi, da igraju obrazov-
nu ulogu, da tamo odlaze ljudi da naue neke stvari. Neen je potpuno idealistian,
ista umetnost.
M.J. Dakle, lart pour lart?
A.A. Da, da.
M.J. Kako vam izgleda, hoe li u budunosti postojati vie umetnikih pravaca bliskih
net umetnosti, bliskih Neen-u? ta mislite o budunosti Neen-a?
A.P. Meni se ini da u poslednje vreme ima vie ivosti. Ljudi se vie interesuju, zanima
ih ta je to. Svakodnevno pratim statistiku na mom sajtu i vidim koliko sam posetioca
imao prole a koliko ove godine, vidim da postoji vee interesovanje, i uopte i za
stvari koje radimo. Sad, da li e tako biti zauvek, ne znam, sumnjam.
M.J. Mada i sama injenica da tu i tamo ponegde izlae, da postoji i u Kini intere-
sovanje da organizuju dogaaj u vezi Neen-a, kako si mi rekao, govori ve samo po
sebi.
A.P. Naravno, o tome ti priam. Recimo, u poslednje vreme imali smo negde oko pet
izlobi, a ono to smo pokazali smatram da je razliito od onoga to jedan proseni
posetilac i konzument savremene umetnosti ima priliku da vidi. Ne znam da li je tako,
ali ja tako to vidim. A ljudi si edni neega to je drugaije i ima da saopti neto dru-
gaije. Svima se svia da vide neto novo, niko ne moe neprestano da gleda iste
stvari. Na primer, ovogodinje Bijenale u Veneciji, ba iz razloga to je bilo pretrpano
tom drutvenom i savremenom umetnou, po onome to ujem mnogima se nije
dopalo, nije oduevilo nikoga.
A.A. U svim epohama, kada se raa neto novo, govorili su: To nije umetnost!.
A.P. Kao na primer video umetnost
A.A. To se dogaalo i dogaae se i dalje. Jednostavno, Neen-u e trebati dosta vre-
mena. Recimo, pre dve godine, u jednom trenutku uinilo mi se da vie nije zanimljiv
i da se ugasio, bio je pomalo dosadio i Miltosu i meni i Angelosu, ali tada kao da sam
od sebe nije eleo da se ugasi.
A.P. To je zato to postoji interesovanje, da nema interesovanja Mada i da nema
interesovanja, moda bih se opet bavio ovim stvarima, ma sigurno bih se bavio.
M.J. Interesovanje od strane ljudi?
A.P. Naravno, kad postoji interesovanje ima vie volje da se bavi neim, to je prirod-
no.
M.J. Moram da priznam da su mi u poetku neke vae ideje izgledale neutemeljene.
31
32

Miltos, recimo, kae: Umetnost je samo ono to je novo. Razmiljao sam: Stani
malo, da li uvek treba da traimo samo neto novo i samo to da smatramo umet-
nou datog trenutka?. Ali kad razmisli, vidi da je, na primer i video umetnost koju si
pomenuo, kada se pojavila bila neto novo, do tada nisu poznavali takav oblik umet-
nosti, i onda je odjednom proglaena umetnou. Moda je mogla i da ne posta-
ne umetnost. Zato me je i zaintrigiralo da se pozabavim jednim pokretom koji je jo
uvek under construction. U sutini, posmatra kako neto postaje umetnost. Da li je u
pitanju marketing? Ili je to moda normalan nain da se jedna vrsta umetnosti afirmie
kao umetnost?
A.A. Ne mislim da je u pitanju bio normalan nain u naem sluaju da smo imali
proizvod koji je prvo naao ime i marketing, a posle se trailo ta je sm taj proizvod.
Znai desilo se naopake. Sa Miltosom smo ve bili saraivali i postojale su ideje da ta
stvar treba da ima veze sa ekranom, sa tehnologijom
A.P. Miltos i Andreas radili su animacije od 93-94, posebno Andreas, pre-Neen ani-
macije. Ja sam ih video, recimo tek prole godine i tada sam rekao: Evo ga!. Bile
su [Neen], to je postojalo, bez sumnje. Dakle postojalo je, ali tek kad je Miltos odradio
projekat i naao re za jedan novi umetniki pokret, to to je rekao i Andreas, sve
je poelo da se odvija jedno za drugim tek posle toga, a nije bilo uopte planirano.
Prikljuio sam se i ja, koji sam radio u Flash-u, dakle nisam poeo zato to sam video
ta je Neen i ta rade ostali. Jednostavno, Miltos je priredio jednu izlobu 2001, koju
ak nije ni nazvao Neen izlobom, zvala se biennale.net i nismo je toliko bili povezali
sa Neen-om, zar ne? Bilo je to za Tiransko bijenale. I tada sam se prikljuio i ja i rekao:
OK, ovo mi se svia, to hou da radim Neen.. Onda smo porazgovarali i tako se
to razvilo.
A.A. OK, da bi neto postojalo, treba da ima ime. Ako neto nema ime, ne moe ni
da postoji.
A.P. Ime igra veoma veliku ulogu.
A.A. Mi smo hteli da vidimo proizvod, zato smo prvo pronali ime.
A.P. Zna koliko animacija imam u ovom trenutku, koje sam zavrio, ali poto nisam za
njih naao ime, odgovarajue ime, smatram ih nedovrenima.
A.A. to se tie mene, veina mojih dela nije na Internetu, jer ne postoji nain da radi
prava 3D dela za Internet. Flash je lani 3D, radovi u Director-u jesu 3D, ali su ovi fajlovi
toliko veliki i sporo se uitavaju, jedino moe da radi 3D za Active Worlds, ali da bi ih
neko video treba da ima poseban Internet pretraiva itd.
A.P. I tada funkcionie samo na PC platformama, ne i na Mac-ovima.
M.J. Da, tebe prirodno interesuje 3D, s obzirom da si arhitekta.
A.A. Da. Uradio sam neke veb sajtove, jer sam eleo da uradim neke veb sajtove koji
bi bili povezani sa Neen-om, ali sam kasnije uvideo da nema svrhe.
M.J. Chelsea postoji jo uvek, ini mi se da ne?
A.A. Ne, kao ni NeenWorld. Ova dva sajta bili su mi pouna lekcija da kada pravi
neto za Internet, moe da nestane vrlo lako. Chelsea mi je oduzeo neka etiri mese-
ca da ga zavrim, a onda je u jednom trenutku istekao hosting i ceo sajt je nestao.
A.P. Ima sada jedan novi sajt, koji je u nastanku, New13. To je jedan novi svet
A.A. Pomalo kao ormar u koji stavlja druge objekte To je vie jedan virtuelni svet koji
mi slui za neto kao blok za skiciranje. Razmiljam da moda stavim unutra sve druge
objekte, i objekte iz Chelsea i neke druge, da ih tu rekonstruiem i napravim neto kao
arhivu.
M.J. To e biti jedan pravi prostor?
A.A. Da. Ti svetovi koje stvaram obino imaju jedno klasino nadrealno okruenje
jednu pustinju, horizont, koje onda naseljavam stvarima i punim objektima. I bude
uvek kao video igrica moe da ulazi u graevine, da razgleda, da etuje sa
nekim drugima. Klasine stvari
DODATAK III

Razgovor sa Miltosom Manetasom


6.8.05, Derveni, Grka

M.J. Da ponemo sa Neen-om uopte. Kada si zapoeo Neen, ta je bila glavna


ideja?
M.M. U stvari, nisam imao nikakvu ideju. Hteo sam da zaponem neto novo, ali nisam
znao ta bi to moglo biti. Nisam bio zadovoljan onim to se deavalo oko mene.
Zapravo, s jedne strane jesam, ali sam smatrao da uvek treba da postoji i neto izne-
naujue i novo, to tada nije postojalo. Jer to je bilo ono to me je i privuklo umetnosti
neke stvari postoje, a neke jo uvek nisu realizovane, tako da mi imamo mogunost
da ih ostvarimo. Zato sam pomislio da ako nam treba nova umetnost, to ne bi trebalo
da bude ova umetnost naih roditelja, jer sam smatrao da je savremena umetnost
OK, ali je stvorena od strane naih roditelja. Tako sam poeo da razmiljam kako bis-
mo mogli da zaponemo neto novo i sa koje take, ako je to uopte mogue. U tom
trenutku mislio sam da uopte nije ni mogue uraditi tako neto, zapoeti neto novo,
razmiljao sam: Zato ja i moji prijatelji?. Tada sam pomislio moda [je mogue]
ako kupimo novo ime, u stvari ako smislimo novo ime, u poetku. Tako sam poeo
da traim od kustosa i drugih kulturnih ikona da pronau neko ime, ali niko nije uspeo
da ponudi zanimljivo ime. Tada sam saznao da moe kupiti ime, da u stvari postoje
preduzea koja se bave tim poslom i da je najbolje takvo preduzee Lexicon, koje je
stvorilo imena kakva su Pentium i PowerBook, to mi je bilo vano iz razloga to je moj
rad ponekad vezan za kompjutere, uvek sam slikao PowerBook, tako da sam pomislio
da je to dobar znak. Tada se pojavila i jedna divna plavua, Yvonne Force, koja je
umetniki producent, i rekla je: Moemo kupiti jedno ime za tebe.. Bilo je prilino
skupo, naruiti ime od takvog preduzea kota oko 100.000 dolara. I to je to, da se
vratim na tvoje pitanje nisam imao nita na umu, samo sam eleo ime, bez da znam
sa ime ima veze to ime i ta e se sa njime desiti.
M.J. Nije li to neobino? Ranije su ljudi obino prvo smiljali neto, poinjali jedan
umetniki pokret, a tek zatim je dolazilo ime.
M.M. Da li je to tano? U stvari, nismo sigurni, ne znamo ta se zaista zbilo na primer
sa dadom. Ali imam oseaj da su imena zapravo kao neke maine stvaraju efekte
oko sebe. Ona su kao neki softver. Mi to ne znamo. To je kao kada pone da govori
jednoj eni: Volim te, a ljubav moda dolazi posle, moda je nisi zaista voleo pre
nego to si poeo da joj govori da je voli. Ovih dana itam neke teorije o zapadnoj
i istonoj strani mozga i izgleda da se leva strana mozga brine o svim reima. Tako da
ne znam koliko o Neen-u zna moja istona strana mozga. Moda Neen, interesantno
je razmiljati o tome, moda je Neen koncept koji se bazira na desnoj strani mozga, ali
je leva strana mozga ona koja zna za njega.
M.J. Znai da su nezavisne
M.M. Da, rade nezavisno. Sve se deava na desnoj strani, a leva strana zna ono to
zna o tome.
M.J. Kako je onda dola umetnost? Poto si prvo izumeo ime, a onda je morao da
napravi neto to bi opravdalo ime, zar ne?
M.M. U stvari, neko vreme sam zaboravio na sve to. Mislim, napravio sam veliku
pometnju i jako lepu prezentaciju u jednoj njujorkoj galeriji, bogatu, sa vanim ljudi-
ma, mada pomalo sluajnu. Na primer, jedan od ljudi koji je predstavio Neen javnosti
bio je Stiven Pinker, poznat neurolog, zapravo ne neurolog nego teoretiar neurona,
naunik koji prouava neurone, nisam ni znao da je vaan, u stvari moj producent je
rekla: Znam nekoga ko zna Stivena, zato ga ne bismo pozvali i dali jedan vie kultni
aspekt celom ovom dogaaju?. Tako smo ukljuili Stivena Pinkera, a sada se sve vie
ini da je imalo smisla to je ba on bio jedan od ljudi koji su predstavili Neen.
M.J. Zbog one prie o mozgu?
M.M. Zbog prie o mozgu. Ma, ne znam, sve u vezi Neen-a nosi veliku dozu improviza-
cije. Kao neki magnet koji privlai sve ono to mu se uini zanimljivim. To je neobino
u vezi Neen-a ne znai nita, u pitanju je jedna re i onda svako moe da izabere
33
34

Vie se tu ne radi o meni, nego je to jedna automatska stvar koja se prosto dogaa.
Ja sam vie kao istaica koja posmatra ta se to zbiva oko Neen-a i moda izglanca
malo neki koncept.
M.J. Dakle, kako si prepoznao Neen umetnost posle cele prie o rei?
M.M. Ne znam, to je dolo automatski, ne mogu da kaem tano kako. Naravno,
postoje neki kriterijumi. Naravno, ima veze sa kompjuterima, ali nije o kompjuterima.
Povezano je sa kompjuterima, zato to su kompjuteri naa nova avantura, nain da
pristupimo svetu na jedan sve nain, sve zato to je izmiljen jue. Ali nije o kompjute-
rima, ve je o Zapravo ne znam o emu je zaista
M.J. Da li je Neen umetnost uglavnom na Internetu, da li su veb stranice Neen, ili
postoji neto to je Neen i oflajn?
M.M. Da, i neke oflajn stvari takoe su Neen. Vie i ne vidim razliku izmeu oflajn i
onlajn, za mene je to isto. Onlajn je samo jedan prostor, kao da kae da je neko u
Grkoj, ili u Italiji.
M.J. Kada govori o Neen-u, da li ga smatra delom Internet umetnosti, digitalne
umetnosti, ili je samo umetnost uopte?
M.J. Nije bilo zamiljeno da bude toliko orijentisan ka Internet umetnosti, ve je postao
vie orijentisan ka Internet umetnosti.
M.M. Zbog ljudi koji su se prikljuili?
M.J. Zbog ljudi koji su se prikljuili i zbog toga to smo veinu stvari koje smatramo
Neen-om nali na Mrei. U poetku nismo znali nita o Mrei, ja ne dolazim iz sveta
Internet umetnika, nisam znao nita o tome. A sada je i neko u Italiji napisao knjigu
o Neen-u, posmatrajui ga kroz iskustvo Internet umetnosti, i u stvari je napravio vrlo
Telic analizu Neen-a, predstavljajui ga kao fenomen proizaao iz tog kompjuterskog
iskustva. to jeste tano, ali u mojoj mati je neto ire.
M.J. Da li postoji neka Neen estetika, da moe da vidi neto i kae: OK, ovo je
Neen?
M.M. Izgleda da d, ne mogu da je definiem, ali postoji i vrlo je jaka, jer kada vidimo
Neen, znamo, prepoznajemo ga vrlo lako. Tako je Neen i nastao, preko ljudi koji su
neto videli i rekli: Ovo je. Znai, kad ga vidi, zna da jeste, ali ne zna kako izgleda
pre nego ga vidi.
M.J. Znai da je u pitanju neki oseaj, predoseaj?
M.M. Da, predoseaj, oseaj, kao okvir uma, neto to deli. I, naravno, ne mora da
bude onlajn, to mogu da budu i mnoge druge stvari, ali treba da oseti i da ih pre-
pozna. Nisam toliko dobar u tome da kaem ta je tano Neen, ali me nije ni briga,
tavie to mi se svia.
M.J. Da li se takoe radi i o realnosti, stvaranju jedne druge stvarnosti, poto mi se ini
da sam naiao na neto tako u tvojim teorijskim tekstovima?
M.M Kada posmatra Neen, uzima razliite aspekte i iri ih, pa tako da, moe da
postane i to, i pronalaenje neeg novog, moe da postane mnogo toga. To je kao
kad crta krivu liniju u Ilustrator-u, a onda moe da uzme deo te krive linije, razvue
ga u jednom pravcu i dobije neke neobine oblike. Ali svi ovi oblici su deo te krive
linije, ili joj barem duguju svoje postojanje.
M.J. Ovo te pitam jer sam iz tvojih tekstova razumeo da je Neen u vezi sa novom stvar-
nou i da si tu novu stvarnost naao na Internetu, koji ti je na taj nain pomogao.
M.M. Da, ali opet taj tekst je verzija Neen-a koji sam napisao za veb, neka vrsta reto-
rike. Dakle sve to kaemo o neemu na kraju se svede na retoriku i na pokrivaju celu
stvar. Kao interfejs koji smo ponudili stvarnosti da bismo je proirili.
M.J. Ti takoe prerauje svoje tekstove, da li im dodaje neto kako menja
miljenje?
M.M. Da, da, sve to je u nastanku. U stvari, uvek ispod mojih tekstova napiem to be
continued.
M.J. Kako su se povezali ljudi koji ine Neen?
M.M. Sve to nosi veliku dozu sluajnosti. Kada vidi neto to je Neen, prepozna ga, a
onda se ljudi poveu na osnovu toga.
M.J. Pozove tu osobu da ti se prikljui?
M.M. Pozove. Ali to se desi na jedan prost, a u isto vreme i udesan nain. Jer to nisu
ljudi koji neto naroito simpatiu jedni druge, nemaju, recimo, slian nain ivota, ali
njihovi proizvodi, ono to rade, recimo da njihovi proizvodi simpatiu jedni druge.
M.J. Ali kada su zajedno, da li oseaju da pripadaju jednoj istoj stvari, ili ne oseaju da
imaju ita blisko izmeu sebe?
M.M. Nekada pronalaze neto zajedniko, ali ne vole da se puno vezuju jedni za
druge. I mislim da je to zanimljivo, kao kad igra video igru Neen je kao savremeni
umetniki pokret u velikoj meri skrojen po emi video igre, dakle to je jedna emulacija,
poto je ema video igre emulacija realnosti recimo da vozi Ferari, ali to to vozi
nije tano Ferari, daje ti taj oseaj brzine, pogled na put i pejza, oseaj nadmetanja,
jer moe da se nadmee sa drugim likom koji vozi svoj Ferari pored tebe, ali nije ba
isto kao kad bi vozio pravi Ferari po putu. Tako i Neen sarauje sa ljudima i radite
neke stvari, ali je to emulacija svega toga. To mi se ini interesantnim u vezi Neen-a,
jer je prvi, drugaiji umetniki pokret, jer stvari nisu postavljene na isti nain, drutveni
odnosi i saradnja nisu uspostavljeni na isti nain kao ranije.
M.J. Kada si poeo da se bavi Neen-om, kada si izumeo tu re i zapoeo pokret,
rekao si sebi da je to to, da hoe to da sledi i da je to ono to si oduvek eleo ili je to
bio samo jedan od projekata?
M.M. Ne, ne, upravo suprotno. Obino ne znam ta radim, samo sledim neke sluajne
puteve. Tako se desilo da sam dobar u slikanju, pa sam poeo da se bavim slikanjem i
onda sam napravio karijeru kao slikar, zatim zahvaljujui Neen-u poeo s da se bavim
ovim elektronskim stvarima, bez da sam to planirao. Ali kad se neke mogunosti pla-
na pojave, nisam dobar u tome da ih odbijem, tada poinjem da pravim neku strate-
giju i nastavljam da se bavim time.
M.J. Dakle, uvideo si da Neen funkcionie?
M.M. Da, uvideo sam da funkcionie, poeo sam da ga sledim i onda sam nastavio
da ga reklamiram, da ga serviram, da radim sa njim i da se igram sa njim, poto funk-
cionie. To je kao igra koju igra. Nisam dobar u zaustavljanju stvari, bar ne dok su ive
i ne pretvore se u neto odvratno, a Neen je do sada bio vrlo aneoski i divan, nema
rune aspekte poto uopte nije komercijalizovan, jer za tako neto ne postoji trite, a
stvarno je prisutan, stoji, nema nikakvu teoretsku podlogu
M.J. Ali ima svoj Manifest
M.M. Da, ima Manifest, ali u isto vreme to je gomila sranja sve zajedno. Nema nekog
ozbiljnog intelektualca vezanog za Neen, to sam samo ja koji priam, uglavnom, po-
to drugi ne piu puno teorije. A ta sam ja samo jedan tip, jedan umetnik, a umetnike
ne shvataju ozbiljno, oni nisu intelektualci. Znai kao da te teorije i nisu teorije, ve kao
neko kamenje baeno na zid teorija.
M.J. ta drugi iz pokreta misle o tvojim teorijama, da li kau: OK, ovo je ispravno, ili
se svaaju sa tobom oko njih?
M.M. Da, ponekad se i to deava, svaamo se, ismejavaju me, kao Toi koji me is-
mejava na jedan fin nain, neki drugi ih potpuno ignoriu. Ako si u Neen-u ne znai da
si pretplaen na sve te Neen stvari. Takoe, mnogi od ljudi vezanih za Neen su opor-
tunisti, bave se ovim samo zato to im Neen omoguava da izlau, donosi im panju.
Kada zapoinje jedan pokret, uvek se tu radi i o oportunizmu ljudi se time bave iz
neke koristi, da bi neto radili.
M.J. S moje take gledita, sve ovi mi ponekad lii na jednu veliku igru i na izrugivanje
umetnikom svetu, tipa: Ajde da sada izmislimo jedan umetniki pokret. ta je zais-
ta umetniki pokret, kako ga neko moe izmisliti, pokrenuti?
M.M. Da, u stvari udo u celoj ovoj stvari je da ona zaista postoji, to nisam nikad
mogao da razumem. Evo nas ovde kako priamo o tome pet godina posle i izne-
nauje me da jo uvek nalazim rei i mudrost da priam o tome i, u stvari, otkrivam i
neke njene druge aspekte.
M.J. Da, ini se da i ovog trenutka kako priamo pronalazi neke nove teorije

35
36

M.M. Da, ja sam tu da pronaem, da zapamtim


M.J. Kao da objanjava: Ovo je zbog ovoga, a kao da ti je to prolo kroz glavu
ovog trenutka.
M.M. Da, ovog trenutka, sada. Ali mislim da je neto zanimljivo samo kad se deava
na taj nain, jer kad bi imao ceo paket, onda bi prodavao Neen onakav kakav ve
poznaje i zna ta je, to bi znailo da si matori pokvarenjak i da si ve postao utvara,
da si ve mrtav. Oigledno je da ja jo uvek nisam [mrtav], niti je Neen, iz razloga to
jo uvek ne postoji. Da sam, recimo, savremeni umetnik i da priam o savremenoj
umetnosti, znao bih tano o emu priam.
M.J. Ljudi koji se bave Neen-om su Neenstars-i, jel tako?
M.M. Nenstars. To je, opet, jo jedna re. Smislila ju je Japanka Mai Ueda, koja mi je
bila vrlo bliska u trenutku kad smo zapoeli celu ovu priu oko Neen-a, i ona je takoe
odgovorna za Neen. Rekla je, zapravo izletelo joj je: Hou da budem Neenstar!. To
je opet ime koje je izmislio neko ko eli to da postane.
M.J. Da li se tu radi o stvaranju linosti, poto si nekoliko puta pomenuo da ti je tvoja
linost jako bitna?
M.M. Da, radi se o stvaranju linosti. Neenstars je grupa wannabes, manje-vie kao i
svi u umetnikom svetu, jer u umetnikom svetu svi su wannabes, svako eli da bude
neto, samo to Neenstars takoe ele da budu neto, ali jo uvek ne znaju tano ta.
Jer obino ima wannabes koji znaju ta ele da budu: Hoemo da budemo to, jer je
to neko drugi, a Neenstars imaju priliku da ele da budu neto to jo uvek ne znamo
ta je to. Ali opet si wannabe, na isti nain kao i drugi. Dakle, to je jedna konstrukcija
identiteta.
M.J. Znai pokuava da zamisli jedan identitet i eli da se predstavi na taj nain?
M.M. Da, izabere taj identitet, ali kada sam napisao u Manifestu da Neen nije u vezi
sa identitetom, znailo je da nije u vezi sa identitetom kakav smo koristili 90-ih. Dosta
umetnosti moje generacije baziralo se na toj ideji o identitetu, tako da je neko bio
ena, ili mukarac, ili gej, imao je jednu ideju o svetu i to je bio njegov identitet, i onda
je to predstavljao kroz svoju umetnost. Dosta umetnosti 90-ih se bazira na tome. Kao
da ima nekog lika koji pravi balon od svoga identiteta njegova umetnost je njegov
balon i to prodaje ljudima. Umesto toga, Neen ne eli to da radi, eli da pobegne od
toga. Ali ipak gradi jedan identitet, to je identitet Neenstar-a, koji se, meutim, ne
bazira na identitetu osobe. Ja, na primer, i nisam mnogo Neenstar, vie imam identitet
starog tipa savremenog umetnika nego tipa Neenstar. Ali sanjam o tome, o Neenstar
identitetu, i ako ne mogu sam da postanem, emuliram taj tip mladog Neenstar-a.
M.J. Izgleda mi prilino suprotstavljen i neprijateljski raspoloen prema savremenoj
umetnosti.
M.M. Jako sam neprijateljski raspoloen prema savremenoj umetnosti, ali bez nekog
posebnog razloga, prosto zato. Savremena umetnost je pitanje prolosti, a zato ne ii
protiv svoje prolosti, protiv svega to zna i protiv svega to je tu da bi ga potovao?
M.J. Ali da li je uvek neophodno poinjati neto novo, poinjati ni iz ega?
M.M. U stvari, nikada ne poinje ni iz ega, jer uvek svakako koristi reenja i eme iz
prolosti. Da, potrebno je. Mislim, kada ima sree da dobije novu verziju rei, to smo
mi imali, poto nam je kompjuter to pruio, zato da ne? Imali smo priliku da ponemo
neto novo. Sedamdesetih ljudi nisu imali novu verziju sveta, jer je svet bio ponovo
stvoren, ali poetkom veka, od strane ljudi kao Dian itd. Poetkom veka stvorili su
potpuno novu verziju sveta.
M.J. Mada su se i 70-ih pojavili neki novi mediji, kao video, i bilo je nekih eksperimenata
koji su verovatno izgledali neobino ljudima toga doba.
M.M. Da, bilo ih je, ali nisu bili tako jednostavni i prijemivi, bili su teki.
M.J. Moda ni Neen nije prijemiv ni lagan u nae vreme
M.M. Ma u tome jeste stvar, injenica je da je Neen lako napraviti jer samo uzme
neke animacije i uradi ih, dok je uraditi video 70-ih bilo stvarno neto, trebalo je da
jako voli sprave, bilo je skupo, a nisi ni mogao nai ve neke gotove stvari.
M.J. Neen je takoe povezan sa idejom recikliranja nekih koncepta i ponovnog
korienja?
M.M. Da, ja vidim umetnost kao nauku i filozofiju za glupe, za lenje ljude, za ljude
vez puno mozga, i zato oni moraju da nau gotove stvari. Tako se velika umetnost
ve desila iz prolosti, tako imamo Pikasa ija je umetnost ve bila pripremljena od
strane drugih umetnika, i on je uzeo ono to je ve postojalo i tako stvorio kubizam.
Svi ti velikani savremene umetnosti u sutini nisu stvorili puno toga novog, uglavnom
uzimaju stvari koje su ve tu, koje ve postoje. Ono to stvaraju je nova verzija sveta,
kroz estetiku koju pozajmljuju levo i desno. Neen je kul zato to ve postoje ti gotovi
elementi oko nas, kao fle animacije, kdovi, programi, i oni su gotovi, a niko ih ne
koristi. Neenstar doe, uzme ih, malo izmeni neto i to je to.
M.J. Znai da je Neen povezan sa lakoom?
M.M. Da, veoma, ali to nije samo osobenost Neen-a, ve umetnosti uopte. Mislim da
je veliki umetnik onaj ko eli da izvede neto na lak nain, kao da smatra da zasluuje
umetniku genijalnost, a ne da treba da je stvori, ini stvari lakima. Uvek kaem da
je umetnik neto kao intelektualni aristokrata. On jeste samo ovek, ali zna koje stvari
treba da predstavi drugima, da treba da budu svee i iznenaujue, da prikazuju
novi verziju stvarnosti.
M.J. Kako osea da se Neen menja, poto kae da je to pokret u nastajanju? Kada
si poeo da upoznaje druge ljude, druge Neenstars-e, pretpostavljam da je svako
uneo neto svoje u Neen. Da li misli da se Neen menja brzo, ili sledi neku svoju putan-
ju?
M.M. Ne znam, poto to ne moe da vidi, jer kad neto radi ne moe to i da vidi.
Kao da si u vozu i voz se kree nekuda, ali ti ne vidi ta se tano deava sa vozom
jer si u njemu. Zasigurno jeste pokret. Zato? Zbog svoje fleksibilnosti, zbog toga to je
nita, i svaki klinac negde u svetu moe nai Neen na Internetu i osnovati Neen kolu,
recimo na Madagaskaru, sa potpuno drugaijim idejama. I kada bi ga intervjuisao,
mogao bi ti rei: Neen je u vezi kamenja, postoji crno kamenje, postoji vrsta kamenja
koje je Neen kamenje. Tako da je to pokret u tom smislu. Kako se menja ne znam,
mogu da imam neke pretpostavke o tome. I, naravno, da bi se bavio neim uvek
pretpostavlja da si u centru toga, da si prorok te stvari, da utie na stvari. A to je
kao iluzija koju ti daje igranje uloge u video igri. Sve vie imam oseaj da ima veze sa
tom metaforom o video igri. Ne znam ta to tano znai, ali mislim da je vano, jer u
stvarnom ivotu ne postoji puno mesta gde moe igrati video igre.
M.J. Zato smatra video igre toliko vanim? Otvaraju prozor ka neemu drugome?
M.M. Zato to ranije nismo sagledali svet na taj nain znali smo kako izgleda juriti
u Ferariju, ali nismo znali kako izgleda juriti u ferariju ispred televizora. Mislim da je ta
emulacija stvarnosti zanimljiva, vana, jer kada se vratimo u stvarnost i posmatramo
je, seamo se emulacije i onda primeujemo neke stvari. Takoe je i lepo. Postavlja se
to pitanje ta smatramo lepim u svetu i moemo nai puno stvari koje su lepe na ovaj
nain. Ne moemo tano objasniti zato se to deava.
M.J. Poto si pomenuo svet, da li deli svet na Neen i Telic?
M.M. Da, postoji i taj pojam Telic. On je jo vie iznenaujui od Neen-a, to je re koju
nisam ni traio. Kada sam naruio re od preduzea, ponudili su mi puno rei i trebalo
je da izaberem jednu. Bila je tu i ta re telic koja je imala svoju linost, mogla je biti
Neen umesto Neen-a, mogao sam da izaberem telic umesto neen. I da sam bio
drugaiji tip umetnika, ozbiljniji i vie orijentisan ka tehnologiji, izabrao bih telic, jer
ljudi koji se bave tehnologijom zaista vole tu re, vole kada im kae da ivimo u Telic
civilizaciji i da je ono to radimo Telic.
M.J. Telic ima veze sa svrhom?
M.M. Da, re dolazi od rei svrha telos, to znai da imam nameru, da stiem
negde, da u stii, da u uraditi neto. Kada su Britanci ratovali u Iraku, jednu svoju
operaciju nazvali su Operation Telic, u znaenju da e otii tamo i raistiti situaciju
jednom za svagda.
M.J. Dakle kakva je razlika izmeu Neen-a i Telic-a?
M.M. Telic na neki nain daje dobru definiciju onoga to se dogaa na planeti u
podruju inovacije, istraivanja, postoje sva ta Telic istraivanja koja rezultiraju novim 1
Na grkom
, u
kompjuterima, novim mainama, Internetom. Dakle Telic je kao okvir oko svega to se znaenju svrha, namera.

37
38

deava oko nas i to je pametno i inovativno. A Neen se nalazi u Telic-u, kao kap ulja
u okeanu Telic-a.
M.J. To mi lii na neto to poznajemo iz prolosti, neto to je uobiajeno tehniki
napredak i umetnost koja koristi tehniki napredak. Kao kada su npr. izumeli uljanu
boju, slike su poele da se slikaju uljanim bojama, dakle postoji taj praktini momenat
i umetniki momenat. Da li je zaista bilo potrebno da izumi nove rei za neto to je
moda ve postojalo? Poto je Telic kao nauka, a Neen kao umetnost.
M.M. Ne ba, oba ova pojma su umetnika, ili nauna, ili nisu nita, prosto poigravanje.
Ne znam da li je stvarno potrebno izumeti ove stvari, ne znam kakav bi izgledao svet
da ga neko nije izumeo. Prosto ti padnu na pamet, a jednom kad su tu, dobrodole
su, ne moe to da zaustavi, kao rokenrol poinju same od sebe. Eto, kao rokenrol,
da li je trebalo izumeti re za rokenrol? Prosto bismo ga mogli zvati muzikom. Ali na
neki nain je i vano kae rok i to neto predstavlja, daje poseban oseaj. A onda
neko drugi kae pank.
M.J. Imena uopte bitna su za Neen
M.M. Da, veoma su bitna. Davanje imena je velika nauka Neen-a, alhemija Neen-a.
Nekoga zovemo Namingway, ako smilja nova imena S druge strane, mi danas
ne znamo kako da promenimo pogled na svet, poto je opet vreme da se pogled na
svet promeni. U prolosti se to desilo sa Ajntajnom, teorijom relativiteta i poetkom
kvantne fizike. Tadanji ljudi promenili su svoj koncept o tome ta je svet, ta je prostor,
ta je vreme. A danas imamo nove naune teorije, manje-vie poznate ljudima, o
viestrukim univerzumima i sl, tako da na neki nain treba da ponemo da menjamo
pogled na svet. Dakle kako neko menja pogled na svet? Umetnost je vrlo drastina,
zato to kao umetnik zauzima stav. Stvaranje rei je neto izmeu, u stvari re je neto
vrlo Telic sa jednim aspektom Neen-a u sebi. Jer re bi trebalo da bude tu da kae
neto, a u isto vreme moe se iskoristiti za mnoge lude stvari.
M.J. Neen je u sutini otvoren za razne uticaje, za promene, kao i ti. Takoe ste otvo-
reni i prema copyleft ideji?
M.M. Da, potpuno smo otvoreni prema svemu, naravno. Neen je naravno otvoren,
to i nije na meni da kaem, jer me je Neen ve prerastao, poto je i zapoet kao
jedna otvorena stvar i nema ispod sebe potpis Manetas.
M.J. Da, s tim da oni koji se bave umetnou, posebno u nae vreme, vrlo su zabrinuti
oko svojih autorskih prava.
M.M. Ne, za mene su autorska prava i intelektualna svojina neto to kul ljudi znaju
da ne poseduju. To je neto to ima svoj sopstveni ivot i ti nema pravo da Narav-
no, poseduje svoje delo. Mislim, u sluaju Neen-a, ta tu ima da poseduje? Nema
tu niega to bi mogao posedovati. Nema nita to bi mogao da poseduje, to bi
trebalo da titi. To bi bilo, kako kada bi Karl Marks eleo da ima vlasnitvo nad komu-
nizmom.
M.J. Da, s tim da je to sada jedno politiko pitanje. Svi su zabrinuti oko novca koji im
donose stvari koje rade. Vi ste protiv tog kapitalistikog naina funkcionisanja.
M.M. Da, mada ne ba, poto se sada pokazalo tanim da to otvorenije daje neto
donosi ti vie novca. Sada, recimo, zarauju vie para na muzici koji umnoavaju tu i
tamo Ali mene diskusija o pravu na umnoavanje privlai sa filozofske strane, poto
je zanimljivo da podsetimo sami sebe da ideje pripadaju svima, da ne pripadaju jed-
noj osobi, da nisu objekti. U svakom sluaju, moj rad je otvoren za sve, kao to se i ja
oseam slobodnim da kopiram bilo ta od bilo koga drugoga. Veina Neen dela ima
pomalo taj momenat, poto ljudi iz Neen-a nemaju veliko tehniko znanje, pa uzimaju
stvari od drugih. Postoji jo jedan zanimljiv aspekat Neen-a, na koji sam na neki nain
ponosan, a to je da kada si Neenstar, ne mora ak da sm stvara svoju umetnost
moe da nastane od strane drugih, tvoja je, a nisi morao da pomeri nijedan prst da
bi je stvorio.
M.J. ta u tom sluaju radi, prosto prekopira?
M.M. Ne, ne mora ak ni da prekopira, moe ti je dodeliti neko drugi. Ako, recimo,
vidim nekoga ko izgleda kao Neenstar i pomislim: Ovaj tip je Neenstar!, ili bi morao
da postane ili bih ja eleo da postane Neenstar ili neto slino, onda bismo ja, ili neki
drugi Neenstar, ili neko drugi uopte, mogli da smislimo neto za njega tipa: Oho,
ovo delo bi moglo da bude tvoje delo!, i ako je taj tip dovoljno kul mogao bi to da
prihvati. Tako bi mogao postati Neenstar bez da je pomerio prst i mogao bi imati ceo
opus dela. To je jedna od Neen teorija ne mora ti sm da stvara svoju umetnost,
niti da ima svoje ideje ili ta god se oekuje od tebe.
M.J. ta je u tom sluaju kriterijum, zato praviti od nekog Neenstar?
M.M. Zato to se uklapa, zato to bez te odreene osobe takav tip Neenstar-a ne bi
postojao, takav tip umetnosti ne bi bio umetnost. Postoje neke stvari koje nisu umet-
nost za svakoga ako bih sada uzeo neto i pomerio ga na jedan nain, bio bi to
Miltos koji pomera neku stvar. Ali ako bi istu stvar dao odreenoj osobi da ponovi isti
taj pokret, moda bi to liilo na Neen. Dakle ne mora neko sm da smisli neto, moe
mu ti prii i rei: Zato ne uradi to?. I u tom trenutku nisi kao reditelj koji dodeljuju
ulogu nekom glumcu, ve je to potpuno njegova umetnost. Mislim da je to mogue
jedino u naoj civilizaciji, jer je ranije to bilo nemogue. Film se pribliio tome, ali je film
odreeni pogled na svet kroz kameru, pa tako ima Fasbindera koji ima svoje glum-
ce i kae im: OK, ti e igrati ovaj lik, a ti e igrati ovaj, a onda ovi glumci kao da
postanu linosti na filmu. Tako ima Hanu igulju koja celog ivota radi sa Fasbinde-
rom. I kad bi sada pitao Fasbinderove oboavaoce, svakog Fasbinderovog lika vide
onako kao to mi vidimo Neenstars-a, kao zvezde, to su Fasbinderove zvezde. Svako
od njih predstavlja neto zanimljivo, ali ipak je tu neizbean Fasbinder koji vidi kroz ove
ljude i snima film i tako oni postanu zvezde u ovome svetu. Sada, zbog Interneta i zbog
svih tih novih medija, to je mogue i bez Fasbindera svaka osoba sama od sebe
moe da postane zvezda. Mislim da je najvea umetnost pre Interneta bio film, ali ne
toliko zbog lepih filmova koji su pravljeni, ve zbog ovih novih drutvenih formi koje su
stvarali, jer su potpuno razbili ideju o umetniku koji je samo jedan, gde drutvo oekuje
da vidi delo jednog umetnika. Film je delo svih ovih ljudi, ima jedno drutvo u malom.
Kada gledam jedan film, uvek imam utisak kao da sam pozvan na neto kao Bijenale
u Veneciji, jer je svaki film kao grupna izloba - vidi rad fotografa, rad reditelja, rad
tonca, zatim gluma, i ako gleda sve to zajedno, bude kao grupna izloba gde je
svako od njih vredan i vaan umetnik. Filmovi su zaista ostvarili tu mogunost o kojima
su dadaisti matali, tu grupnu kreativnost, otvorenu kreativnost. Dadaisti su razmiljali o
tome, ali nisu uspeli da to i ostvare, mada su ipak otuda proizile neke linosti kao Dali,
Breton, ali to je opet na liniji klasine karijere umetnika. Umesto toga, film je otvorio
jednu novu mogunost karijera.
M.J. To znai da smatra Internet i umetnost na Internetu kao neto najbolje to sada
moemo iskusiti?
M.M. Da, to je korak dalje, poto i u filmu sve se opet svodi na reditelja i onda ima,
recimo, taj Fasbinderov sluaj. U sluaju Neen-a nema toga. Dokaz je neko kao ja, koji
sam sve to zapoeo, ali Neen nije Miltos Manetas. To se sve desilo zbog Interneta.
M.J. A u kolikom stepenu Neen koristi neke mogunosti Interneta kao to je, recimo,
interaktivnost, koliko je bitna ta tehnika strana?
M.M. Strana Neen-a koji ja poznajem poiva 100% na tome. Ali moda postoji strana
Neen-a koju ja ne poznajem, ba iz razloga to ne poiva na tome. Na primer, bio
sam na Svetoj Gori, kod hriana, i njima se jako dopalo to ime Neen jer za njih ono
neto znai.
M.J. ta znai?
M.M. Sada, i to izgovaraju sve vreme, jer kad pevaju u crkvi, kau:
. Znai stalno izgovaraju to nin, nin, nin, ali do tada to
je za njih bilo neto apstraktno. A kada sam ima rekao da se bavim Neen-om, bili su
vrlo uzbueni: Nin! Misli ?. Da, Neen. Fantastino, neverovatno!, i tako su
poeli da mataju u vezi Neen-a. Ja sam otiao, ali moda sada ovi ljudi, dvoje-troje
njih, sada priaju o tome. Moda sada neki monah rei nin, koja ve tamo postoji,
daje jedno drugo znaenje i moda e se neto desiti, neto to ne uviamo sada,
ali moda kasnije I to je moda neki Neen nevezan za Internet, a ovi ljudi nemaju
apsolutno nikakve veze sa Internetom.
M.J. Takoe sam primetio da u svojim tekstovima koristi te neke religiozne metafore i 2
Rainer Werner Fassbinder.
neke stvari objanjava na osnovu mitologije, grke mitologije, hrianstva. Da li ti je to 3
Hanna Schygulla.
vano, ili samo koristi neto to ve postoji, opet u sklopu ideje o recikliranju ideja? 4
Sada i uvek i u vekove
vekova stih koji se vie
M.M. To je televizija prolosti, religija je televizija prolosti, poto je to jedan od nai- puta izgovara u okviru
na da inspirie ljude, kada se, recimo, sakupi njih nekoliko i rade neto zajedno, i u svakodnevnog bogosluenja
poetku su niko i nita a onda malo-pomalo postanu zvezde i projektuju tu sliku o sebi u pravoslavnoj crkvi.

39
40

javnosti. Poto ima tipa koji kae: Dobro jutro, danas sam otkrio da sam Bog, da sam
sin Boji, a onda njegovi prijatelji kau: Stvarno? Verujem ti, verujem ti!, i onda tako
krenu zajedno I poto je religija dokument o ovim stvarima, tu moe zaista videti
to, tako da me ne zanima toliko religija koliko ono to nam religija pokazuje, njen
metaforini aspekt. Moe videti, kao kroz kljuaonicu, kako se drutvo malo-pomalo
preobrazilo u neto to postaje ideja. itao sam jednu knjigu o marksizmu i o tome
kako je komunistika partija poela od petorice ljudi dvojica su bili krojai, jedan
minijaturista, jedan je pravio nakit. Dakle to su bili neki ljudi nezadovoljni kako se dru-
tvo ponaa prema siromanima i reili su da osnuju partiju ispravnih, koja je postala
komunistika partija.
M.J. I onda su projektovali svoju ideju javnosti?
M.M. Da, projektovali su svoju ideju javnosti, i onda su unajmili, ili privukli, Marksa da
ima napie manifest zajedno sa Engelsom, i onda su njih dvojica seli i napisali taj mani-
fest koji je bio jak i uspeo je da preivi, jer su u to vreme postojale i mnoge druge teo-
rije. Dakle te ideje potekle su od ove grupe ljudi. Tako i kroz religiju moe da posmat-
ra i da izvue mnogo zanimljivih slika. To vidim kao vrlo povezana iskustva ljude
u prolosti koji su se bavili religijom, onda ljude koji su se bavili dadaizmom i drugim
umetnikim pokretima, neke ljude koji su se bavili politikim pokretima, zatim dolaze
ljudi koji su pravili filmove, a sada su to ljudi koji se bave Internetom. U poetku to je
jedan ovek sa svojim prijateljima. Ono to je zajedniko za ove ljude je to da su oni
svi bili autsajderi, neka vrsta autsajdera, i mislim da je to zanimljivo, poto smatram
da je seksi kada si autsajder. Umesto toga, ako to radi kao posao, onda si sluga. OK,
moe da pripada nekoj drugoj religiji, u vreme hrianstva moe da bude kul Jev-
rejin, svetenik, ali to nije tako seksi, jer kada si svetenik, radi za jedan poredak stvari.
Umesto toga, da stvori religiju od sebe samog, samo za sebe i svoje prijatelje je kul,
isto kao pravljenje filmova u neko drugo vreme.
M.J. Kada kae Neen, ta ti je prva asocijacija umetniki pokret, umetnost, neka
fle animacija, ideja?
M.M. Ne, to je ono to mi je zanimljivo nemam nikakvu asocijaciju. Kae Neen i
ostane samo Neen, onog trenutka kada dobije asocijaciju bie mrtav, kao komuni-
zam u vreme kada je ve postao politika partija, ili tako neto.
M.J. Takvo je i neko moje iskustvo. Kada sam uradio intervju sa Angelom i Andrea-
som, seo sam i poeo da zapisujem. I kako se stalno ponavljalo Neen, Neen, Neen,
pomislio sam: ta je, doavola, sada ovo Neen, o emu sada priamo o umetni-
kom pokretu, o ideji, da li je to samo re ispisana velikim slovima?, tako da sam se
na neki nain zbunio i rekao sebi da moram da te pitam o tome. Za one monahe, na
primer, to je bilo neto iz stihova koje izgovaraju slavei Boga.
M.M. Da, ali u trenutku kada tu pone da primenjuje neki novi smisao, postaje neto
drugo. Tako da mislim da i za te monahe to nin, ako se jo uvek seaju i priaju o
tome, nema nikakve veze sa ninom koje potie od pevanja. Ima neka podseanja
na to, ali ne radi se vie o tome, ve o neemu novom, to ne znaju ta je. Kao i komu-
nistika partija, ni oni nisu znali o emu tano priaju, rekli su: OK, hajde da napra-
vimo partiju koja e uiniti da se sa siromanima postupa ispravnije, da im pruimo
nadu, ali to nije postalo cela komunistika ideja, ono to je proizalo iz toga potpuno
je drugaije. Kao da su sanjali o toj neobinoj ivotinji koja se pribliavala, ali su u tom
trenutku mislili da se radi o maki. Isto tako, ko zna ta e se desiti sa Neen-om, mo-
da se prosto i ugasi, to je moda najverovatniji scenario, ali se moda i ne ugasi. To
zavisi od snage rei. Mislim da je komunizam bio jak zato to je sama re jaka. Kada
je Marks zapoeo Manifest i rekao: Jedan duh nadvio se nad Evropom i to je duh
Komunizma, mislim da je to jako. Da je rekao: Jedan duh se nadvio nad Evropom i
to je duh recimo Dobinanizma, ili tagod, moda to ne bi bilo dovoljno jako. To
je kao da ima arav, i u jednom trenutku ispod njega se pojavi duh u poetku ga
prikazuje kao arav, ali je taj arav toliko dobro uraen da se na kraju pojavi i duh.
Ako bi se to desilo i sa Neen-om, bilo bi vrlo iznenaujue, jer, na kraju krajeva, to je
ime koje je stvorilo preduzee, to je takoe smeno.
M.J. Izgleda da su sve stvari o Neen-u na neki nain suprotstavljene jedna drugoj. Prvo
kae: Ovo je Neen, a posle nae neto drugo. Tako u jednom trenutku kaete da
ste protiv umetnikih institucija i muzeja, a onda organizujete izlobu u nekoj galeriji ili
muzeju.
M.M. Da, pa nema neki poseban metod, vrlo je konformistiki. Definitivno nije revo-
lucionaran na stari nain, da je protiv neega. Spremni smo da prihvatimo donacije
odakle god dolaze, ako neki muzej kae: Hoemo da vam organizujemo izlobu,
organizovaemo izlobu.
M.J. Ali zar niste protiv muzeja i institucija?
M.M. Teoretski. Kao da smo revolucionari poslednjeg trenutka u trenutku kada pot-
pisujemo neki ugovor kojim nas neka kompanija unajmljuje pomislimo: Bogamu,
moramo da budemo i revolucionarni! i onda neto isceniramo. Ali do tog trenutka
potpuno zaboravljamo na to. Projekat 444 desio se na taj nain, pojavila se jedna
holandska institucija i rekli su na: elimo da priredimo vau izlobu, i pomislili smo:
OK, super, hajde da napravimo izlobu!. Ali to nije bilo zamiljeno kao Neen izloba,
ve kao najobinija izloba. Onde je Mai rekla: Zato je ne bismo organizovali 4. apri-
la?, to je 4.4.2004, a onda je Andreas rekao: Trebalo bi da to uradimo u 4:44, onda
sam ja rekao: U, super, ajde da je otvorimo samo na jedan minut!, poto tada ima
taj jedan minut u 4:44 i onda smo sve to sroili kao teoriju. Na kraju je to ispalo vrlo
revolucionarno protiv muzeja, jer u muzejima otvara izlobu i prikazuje je javnosti to
due moe, ne otvara je na jedan minut.
M.J. Kako su ljudi iz muzeja reagovali kada ste im izneli predlog?
M.M. S obzirom da su to ljudi iz Holandije, koji su vrlo otvoreni, rekli su: Super, odlino
i prihvatili su sve to. U Neen-u se seti u nekom trenutku: U, ponekad treba da budem
i revolucionaran!. Kao i ona stvar o intelektualnoj svojini i autorskim pravima, pala mi
je na pamet tako to sam razmiljao: OK, treba da imamo neku vrstu drutvene fame
koja bar zvui kao da smo ekstremisti po nekom pitanju. Veoma sam otvoren za
ekstremne ideje i ako se neko pojavi sa ekstremnom idejom, momentalno e postati
deo Neen-a, zato to mislim da je sve to je ekstremno kul, ni zbog ega drugoga ve
samo zbog toga to je ekstremno.
M.J. Znai da si neka vrsta umetnikog teroriste?
M.M. Da, ali opet na tu temu su razmiljali i neki drugi umetnici. Pokuavam da izbeg-
nem taj drugi tip umetnikog teroriste, onaj tip koji sreemo u savremenoj umetnosti,
koji dolazi od dade.
M.J. Da li moe da povee va rad sa nekim pokretima iz prolosti? Ne u smislu tane
identifikacije, ve vie u smislu uzora.
M.M. Da, sa svima, malo sa ovim, malo sa onim, od dade do Gi Debora, od roka do
panka. Lino, moj idol je Malkolm Maklaren.
M.J. Muziar?
M.M. Ne, nije muziar, u stvari je PR, on je stvorio pank, pank je njegova kreacija. Bio
je momak Vivijen Vestvud, modne kreatorke, i on je spojio Sex Pistolse. Imao je radnju
u Londonu gde je prodavao, odnosno drao je robu, ali je nije prodavao, nisi mogao
nita kupiti, to mu je bila zamisao. Veoma blisko mom projektu Electronic Orphanage,
gde nisi mogao kupiti nita. Sex Pistols su postali neki momci koji su odlazili tamo i krali
stvari, kojima je on jednom prilikom rekao: Zato ne nabavite neke gitare i ponete
da pravite muziku, osnujete grupu?. Toj grupi dao je ime Sex Pistols i poeo je da je
reklamira, njegova devojka Vivijen Vestvud napravila im je odeu i tako su zajedno
sklopili to pank pakovanje. Samo ime pank dolo je odnekud drugde, strane jed-
nog amerikog asopisa, ali su oni promovisali tu pank estetiku. Zato volim Maklarena,
zbog tog kreativnog PR-a, takoe je i dizajnirao poneto, dizajnirao je neke omote
za ploe Sex Pistolsa i na neki nain je zaista uticao na estetiku panka.
M.J. Da li moe da ivi od Neen-a, da li ti donosi novac?
M.M. Ne, Neen ne. U stvari, na Neen troim pare, nikad ne zaraujem na njemu. Ono
od ega ivim je moja slikarska karijera.
M.J. Znai da jo uvek slika? Slikarstvo mi je, recimo, posao, neto kao moj ozbiljan
umetniki poziv. To je kao da o Karlu Marksu razmilja kao o ekonomisti on je eko-
nomista i to jako dobar, cenjeni ekonomista i svako bi hteo da ga zaposli i svom pre-
duzeu. Neko vreme to je i radio, ali takoe je imao i te svoje revolucionarne ideje i
na kraju je upropastio karijeru i nije zaraivao puno novca. To se desilo sa njim, a sa
mnom je ista stvar, poto sam ja slikar.
M.J. Jesu li tvoje slike Neen ili ne? 5
Malcolm Maclaren.
6
Vivien Westwood.

41
42

M.M. Moje slike nisu Neen. Ali jo jedna stvar u vezi Neen-a je da moe da nae neke
elemente, ali ne moe zaista da nae ceo zbir i da kae: OVO je Neen!.
M.J. Znai kao dva paralelna identiteta Neen i svakodnevni ivot?
M.M. Stvar je u aspektu. Kao u panku, jer u panku muzika je rok, ali ima i neke pank
aspekte, a zbog nekih pesama i zbog ukupnog ponaanja moe da kae: Ovo je
pank, ali opet se svodi na rok. Sa Neen-om je isto moe da pone sa slikanjem,
a onda da napravi neku sliku koja sadri Neen aspekt. Ne znam za svoje slikarstvo,
mislim da nema nikakav Neen aspekt. U stvari, moje slikarstvo je vrlo konzervativno,
jer uvek slikam sa jedne take gledita nije ak ni kubizam, a kamoli Neen. Ako bi
postojalo neko Neen slikarstvo, to bi trebalo da bude neki post-kubizam, trebalo bi da
slama take gledanja. Neka moja Internet dela su Neen. Na primer moj StupidForum
na stupidforum.com. Moe da ode tamo i napie neto, onda doe neko drugi i
napie on neto, i onda ti moe da izbrie ono to je napisao, a on moe da izbrie
ono to si ti napisao. I to je to, a StupidForum mi alje sve ono to je napisano. Ali to je
kao pesak, kao neka plaa, gde napie neto, a onda talas drugih ljudi doe i obrie
ono to si napisao. Za mene je to moje glavno Neen delo stupidforum.com. Takoe
postoji i Neentheory gde moe pisati teoriju Neen-a na po istom principu kao i na
StupidForum neto napie, onda doe neko drugi i izbrie.
M.J. ta vie voli svoja Neen dela ili svoje slike? Da li ti se sviaju svoje slike?
M.M. Ja lino volim svoje slike. Mislim da kada bi pitao Marksa ta je, odgovorio bi ti:
Ja sam ekonomista!. Ako bi trebalo da se odreknem svojih ili slika ili Neen-a, odrekao
bih se Neen-a i zadrao slike jer su slike moj identitet ja sam slikar. Ali s druge strane,
ako bih posmatrao kao posmatra, onda bih iz opusa Miltosa Manetasa preferirao
Neen, zbog toga to je inovativan. Mislim, kad ne bi postojao Miltos Manetas slikar,
koga bi bilo briga samo nekoliko lepih slika manje na zidu. Ali bez Miltosa Manetasa
Neen-ovca izgubili bismo Neen, ta god to bilo, i bilo bi nam manje zabavno. Dakle
lino se oseam vie kao slikar Ali moda sam samo Neen na neki drugi nain koji
ne mogu da objasnim.
M.J. Koja je bila prva Neen, potpuno Neen izloba?
M.M. U stvari, bili smo je nazvali se Afterneen.
M.J. Zato, zato to je Neen bila ona promocija rei, a onda bi, logino, prva izloba
bila posle Neen? Ili nije bilo nikakve logike?
M.M. Nije bilo nikakve logike. Bilo mi se dopalo ime afterneen, pa sam ga uzeo,
kupio sam afterneen.com, i tu sam postavio najavu za izlobu koja bi se dogodila kroz
godinu dana: AFTERNEEN e biti otvoren 2001, i onda sam zaboravio na sve to.
Tada se pojavila jedna ena iz Holandije, iz jednog muzeja po imenu Kasko, i pitala
da li bih hteo neto da priredim u Kasku, pa sam rekao: Da, hajde da priredimo izlo-
bu Afterneen u Kasku. I, u stvari, desilo se u isto vreme [koje je pisalo na sajtu], poto
sam bio napisao u novembru 2001, tako da se zbilo u isto vreme. Smeno, kao da
stvara jedan okvir u budunosti, zakazuje sastanak sa izlobom
M.J. Da li bi mogao da mi da neku kratku hronologiju Neen-a?
M.M. 99. sam eleo ime. Krajem 99. jedna moja prijateljica, umetniki producent,
pristala je da pronae novac za kupovinu imena. Stupio sam u vezu sa Japankom
Mai Uedom 2000. godine, a maja 2000. javila nam se kompanija i rekla da ima ime
za nas, negde oko 300 imena, i poslala nam je listu. Bio sam sa Mai Uedom na putu
u Parizu, gde sam u to vreme imao izlobu, i lista je stigla faksom. Videli samo tu listu, i
vie se ne seam da li sam to bio ja ili ona, ili nekako zajedno, kome se prvo dopalo to
ime neen, ali je i ona puno insistirala na imenu neen, bilo joj se jako dopalo. Rekla
je: Hou da budem Neenstar, ali je izgovorila: Hou da budem Neenster, tako da
sam dve godine posle toga verovao da je rekla Neenster, nikad nisam pomislio na
Neenstar. Govorili smo da su ljudi koji se bave Neen-om Neenster-i.
M.J. Znai da ste tek kasnije promenili.
M.M. Da, u jednom trenutku je rekla: Ali ja sam mislila Neenstar!. Vrlo smeno, Neen
je, zapravo, jedna komedija od pokreta
M.J. Ali je i Neenster nastavio da postoji?
7
U stvari, radi se o gale-
riji, u pitanju je verovatno M.M. Da, postoji, po principu rei youngsters, hipsters, tako i Neensters i oznaa-
lapsus. va nekog ko je deo neega. Umesto toga, elela je Neenstar, kao neko ko je zvez-
da neega. Tako se ve [sama od sebe] rodila fina ideja o Neenstar i Neenster, na
koje se moe primeniti Neen, pa ima ljude koji su Neen wannabe, ili ta neko jeste
ponekad se Neenster, a ponekad Neenstar. Bilo kako bilo, maja 2000. predstavlja-
mo [re], poslednjeg dana maja, u isto vreme kada Internet trite i ceo taj Internet
mehur kolabira, to je takoe vrlo neobino.
M.J. Kako kolabira, ba tog dana?
M.M. Ne ba istog dana, ali toga meseca, poto su ve godinu dana pre toga deo-
nice padale, ljudi su predviali da e mehur Interneta pui, a to je bilo vrlo bogato
trite. Takoe, ona kompanija Lexicon nije htela ak ni da prihvati posao, govorili su
mi: Doi kroz godinu dana, nemamo vremena, i morao sam puno da insistiram da
prihvate posao, jer su u to vreme bili puni para, svi ti dot.com-ovi. Ali tada, u prolee
2000: Puffff! sve deonice padaju, gube trinu vrednost, mnoge firme se zatvaraju.
Bio je to zaista trenutak promene. Vrlo neobino, mada nisam o tome uopte raz-
miljao, nisam ak to ni znao u to vreme, saznao sam kasnije. I u to vreme predstavili
smo neen. Rekao sam svom producentu: Nije mi vano da napravimo neto krup-
no, moemo samo da obavestimo ljude imejlom, ali ona je rekla: Ne, ne, moramo
da napravimo neto zaista izuzetno. Zato ne bismo zakupili Gagosian galeriju i orga-
nizovali prezentaciju u Gagosian-u?. Tako smo dobili galeriju, u kojoj se upravo bila
zavrila izloba Endija Vorhola, tako da smo tu imali njegove crno-bele slike, jednu
njegovu serija slika izmeu ostalih, koje su bile senke, slike senki. Npr. vrlo lepe slike
jedne senke, sluajne senke koja ne predstavlja nita i koju je Vorhol fotografisao, a
onda napravio nekoliko otisaka, u boji, ali je takoe napravio i neke crno-bele, manje
poznate. I to su zaista slike ni o emu samo crno-bela fotografija senke! Potpuno fan-
tastino u to vreme nisam shvatao koliko je izvanredno, ali sada vidim. Rekao sam:
Zato ne bismo stavili crne na jednu stranu, a bele na drugu, s obzirom da su slike
tu?, tako da smo aranirali slike, koje su bile samo dekoracija. Onda smo odtampali
ogromnu pozivnicu, koja je kotala 8.000 dolara, za prezentaciju tog novog imena,
koja bi praktino bila jedan okrugli sto na kome bi uestvovali vani ljudi i u okviru
koga bi bilo predstavljeno novo ime. Ti vani ljudi su bili Kosut, sa polja umetnosti, zato
to je prvi poeo da govori o reima, imenima; Stiven Pinker, naunik sa MIT-a, neuro-
log; D. T. Herc, ena koja je u to vreme izdala knjigu o video igricama, i pisala za New
York Times, Piter Lunenfeld, teoretiar podkulture, i ja sam. Svako od njih je trebalo da
govori samo po pet minuta, to je bila moja ideja, da ne bi dosadili publici, o emu
god je eleo u vezi sa reima i imenima. Niko od njih nije znao za novo ime, samo ja,
producent i Mai. Soni je obeao da mi poalje jednog njihovog predstavnika, ali na
kraju nije, tako da sam pokupio nekog Japanca, kupio mu fino odelo i rekao: Ovo je
gospodin Macuda, predstavnik Sonija i postavio ga iza jednog laptopa. Zatim su svi
ovi ljudi malo priali, ja sam pokazao preko kompjutera neke stvari koje na neki nain
sugeriu tu re o kojoj hou da im priam, pustio sam im malo muzike, a onda sam
zamolio gospodina Macudu da pritisne dugme na kompjuteru koji e izgovoriti re.
Svi ljudi su ekali to to je bilo toliko reklamirano, i onda su uli neen. Bio je prisutan i
CNN, i neke druge televizije, bio je to zaista veliki dogaaj. Napolju su ostali svi koji nisu
imali pozivnice, imali smo vrsta vrata. Sluila se samo Evian voda producent me je
pitala: Da li eli neto, neki ampanjac?, rekao sam: Ne, samo Evian vodu. Sve
ovo je bilo nekako sluajno, ali u isto vreme i znaajno, na neki nain imalo je smisla.
Predstavili smo re: Re je NEEN - N-E-E-N, a ljudi su pitali: ta!?. I to bi bilo to, tu
se zavrava. Posle toga sam na neki nain zaboravio na Neen, poto ga nisam uzeo
za ozbiljno, nisam mislio da e postati neto stvarno. Moj producent me je pitala: Je
l hoe da damo oglas u svim umetnikim asopisima i uinimo Neen slavnim?,
odgovorio sam: Ne, hajde da vidimo da li e se otelotvoriti sam od sebe. Tako da
nismo nigde reklamirali Neen. Zatim sam otiao u Los Aneles sa Mai Uedom, otvorili
smo Electronic Orphanage i onda je tamo Neen poeo nekako da se deava, nekih
godinu dana kasnije, poev od 2001.

43
DODATAK IV

Razgovor sa Nikolom Toiem


17.8.05. Beograd, Srbija

M.J. Razgovarajui do sada sa nekoliko ljudi iz Neen-a, nekako sam stekao utisak da
svako ima neko svoje vienje ta je to Neen. I to se tie samog Manifesta ima onih
koji se sa njim slau, imao onih koji se ne slau, uo sam neke zamerke neko bi moda
ovako, neko bi moda onako, pa sam hteo da ponemo od toga kako ti vidi te
stvari?
N.T. to se Manifesta tie, smatram da je bio previe trendi za 2000-tu. Jer je poelo
tako to je [Miltos] trebalo valjda da dobije te pare, pare za to ime, i onda je sve
moralo da bude prilino konzervativno, a sada mi se ini da je to sve prilino staro.
I video igrice i sve to em to je postalo dosadno, em to nikada nije mogao da se
priblii tim stvarima
M.J. Kojim stvarima, video igricama?
N.T. Na primer ljudima koji prave video igrice, celoj toj publici koju interesuju video
igrice kao umetnost, i prave video igrice kao biznis i sve to. Jednostavno je uvek bio
ekstremno ekskluzivan za milion stvari, tako da je oigledno neko ko i nije deo toga,
nego neto to je moda u tom trenutku izgledalo kao to, pa se Miltos uhvatio, ili neko
drugi, a u stvari nije to, nego je neto iznad, neka meta-stvar.
M.J. Zato misli da je ekskluzivan?
N.T. Ne namerno
M.J. Ba kae da je otvoren za neku novu generaciju koja tek treba da doe.
N.T. Ali nije, nove generacije nema. Evo, ba smo priali pre neko vee da i posle pet
godina jo uvek su isti ljudi. Oni kau da bi hteli jo ljudi, a meni lino izgleda da je OK,
jer ja ak ni ove ljude sada jo nisam dobro upoznao. Ja bih stvarno eleo da vie vre-
mena provedem sa ovim ljudima, moda i 5-10 godina, pre nego to dou drugi ljudi.
E sad zavisi kako to svako vidi. Ja to vidim kao neto to je poelo 99, Miltos je dobio
te pare, upoznao se sa Mai, onda je upoznao Vitalija, Vitalij mu je rekao (poto sam
ja tada pravio festival, mislim jo uvek ga pravim) da se jednom ili dvaput godinje
nalazimo tri veeri Meet in a nice restaurant. Bie sad u Rumuniji, u oktobru, u Transi-
lvaniji. Prole godine sam ga pravio na poetku, sada ga pravim na kraju, tako da je
veliki raspon, oko godinu ipo dana, ali nisam imao inspiraciju.
N.T. To si zapoeo kada si se angaovao oko Neen-a, ili?
M.J. Pa pre, Miltos je uo za drugi i onda je doao. Poto je jedan deko, iji su se
radovi sviali Miltosu, Vitalij Leokumovi, koji je inae fle programer. Sad nije aktue-
lan, ali ga moe nai na Net-u. On je jedan od prvih super programera, znai ba,
ba dobar.
M.J. Bio je vezan za Neen?
N.T. Radio je neke stvari koje su se svidele Miltosu. On je napravio sajt koji se zvao
un neto unlocked, tako neto, gde si morao da se prijavi i kao samo doe
i ne da ti pristup. I to je 99. bilo super, znai malo konceptualno i sve to, ali u sutini
nita nije bilo od toga. Mislim da ak ni on nije hteo tako da bude, nego je hteo da se
ti kao prijavi, pa on jednog dana kad napravi javie ti se. Unclickable! Jer nije bilo
nita da se klikne. I tako je on preporuio Miltosu da doe na Meet kada bude bio u
Milanu i tako smo se Miltos i ja upoznali.
M.J. Koji je koncept imao Meet in a nice restaurant?
N.T. Meni su se sviali festivali, tad sam iao esto na festivale, drao sam neka pre-
davanja, workshops i sve to, ali to sve je bilo smorno ekstra, i voleo sam da kad ode
na festival neko je platio dvadeset ljudi da doe u to mesto i tu si 2-3 dana. I meni se
to svidelo. Poeo sam da pravim festivale-sastanke gde ljudi plate sami i dou, upo-
znaju se, nema nikakvog predavanja. To je bila inicijalna ideja, sad zvui moda malo
naivno, ali preraslo je u tako neto ve pet godina dobijam gomilu mail-ova: Kad 1
Vitaly Leokumovich.

45
46

e sledei, kad e sledei? i ljudi hoe da dou.


M.J. Koliko se sakupi, koliko god ljudi se javi?
N.T. Da, da, ja pozovem sve ljude i samo kaem adresu restorana i vreme, tj. tri restora-
na, i oni dou. Mislim, postoji pria i u meuvremenu, neke volim da poguram, nekog
ko mi je zanimljiv, ali uglavnom se trudim da se izbacim iz svih organizacija puta, jer
mnogo je teko kad se ubacim u to jednom sam moda imao na listi 100 ljudi koji
dolaze i to je nemogue. Ovako kae: Doite u selo Bran u Transilvaniji tog i tog
datuma i nemam ta da im pomaem, to je previe jednostavno ode u Bukuret,
uzme autobus i tamo si.
M.J. ta je poenta isto da se upoznate, druite?
N.T. Da, to. Nema neke poente, nekog manifesta, ideje. Poelo je tako to je bilo
vezano za ono to sam tada radio dizajn, pa se onda proirilo na umetnost, pa su
zadnji put bili bankari, sportisti, dolaze matori ljudi, dolaze klinci znai cilj je da bude
to arenije, to vei miks ljudi. Ponekad ljudi oekuju da ih ja zabavljam, ali to stvarno
zavisi samo od njih. Neko doe, smori se i ode posle sat vremena imao sam veeru
da smo samo ja i jo jedan ovek, a bile su veere da sam ja i 60-70 ljudi. Totalno sam
oguglao, uopte me ne zanima, u smislu puno ljudi ili ne, da l su se oni svi zabavili
meni je vano da kaem da e tog datuma biti i da budem ja tu, nekad smo doveli
ljude s ulice.
Miltosu se svideo rad koji sam radio, video igrica koja se zove Loneliness, koju sam slao
svima u firmi i svi su se toliko nervirali oko te igrice - www.lonliness.org, pogreno je
napisano jer mi je kreativni direktor, inae Amerikanac, pogreno rekao kako se spelu-
je, ja sam kupio pogrean domen, znai pogreno je napisano ali ostalo je uvek tako.
To je neki moj drugi ili trei rad u ivotu raen u Flash-u, ali tako palo mi je na pamet
da radim tako neku bizarnu igricu gde se sve vrti i mora da klike brzo, i nema nikak-
ve nagrade, nema niega i kad pobedi, odjednom posle dve sekunde sve se vrati
nazad. I Miltosu se to ba svidelo i onda sam ostao u kontaktu sa njim. Sad, tu ima i
tih nekih formalnih stvari, kao moja knjiga Nakituminajashi. Postoje ti formalni radovi,
neto to neko uradi i obino je to, sad sam ja cinian, kao neka glupa izloba, a
ono nije to Miltos ili neko ubedi nekog negda da organizuje neto malo, i obino je
to nita posebno. Mislim da svi kao i ja koriste to kao izgovor isto da se vide i glupiraju
par dana, jer niko ba nema neko poverenje u te Niti te galerije neto kapiraju i to
nekako nikad ne tima, to uvek izgleda smeno, kao da gleda neke radove ili neto,
a to ba nije to.
M.J. Koje radove, misli konkretno na vae izlobe?
N.T. Pa i ove stvari, moda neke od ovih stvari, ali sve je to usiljeno, kao neko ti kae:
Ajde uradi neto i onda se ti tera da radi neto.
M.J. Zato onda misli da te galerije organizuju te izlobe?
N.T. Galerije to rade, organizuju izlobe, i uvek im treba neto, neka pria, a Neen je
kao jedna od milijardu tih pria. Ali po meni Neen, znai Miltos je to zapoeo kao
umetnik i to je sad vezano za umetnost po meni, OK, treba da bude vezano za
umetnost donekle, ali treba da bude vezano za sve, znai vie kao neka filozofija
pre nego sama umetnost. Znai, on ima svoju estetiku, koja je oigledna i pomalo
dominantna.
M.J. Koja mu je estetika?
N.T. Pa ono jednostavno, veselo, ne znam Ali to je sluajno, jer sad kad me pita,
sad si me uhvatio ne mogu ba da kaem, nikad nisam razmiljao da je formuliem
verbalno. Eto, prvo to sam rekao jednostavno i veselo. Npr. ovo je grafika skinuta
sa Net-a, nisam crtao, ovo je isto prilino banalno, ali sad kako moe to da razlikuje
od, recimo, grafikog dizajna u Italiji 60-ih godina? U stvari dosta stvari je jednostavno
i veselo, ima neku estetiku koja je sluajna, neka pravila, nije kao, recimo, neoplasti-
cizam, gde postoje ekstremno striktna pravila. Dakle, postoje ti praktini radovi, koji
su po meni isforsirani. Mislim, ja se nikad ne oseam prijatno kad radim te stvari, ali
su super kao obaveza koju odradim da bi moda iao negde, priao s nekim ili se
zezao.
M.J. Znai Neen ti je kao neki izgovor? Je l to, u principu, onda ne veruje, je l to
Neen postoji kao pokret ili kako?
N.T. Pokret postoji, kao pokret ne svia mi se ta re pokret postoji kao neka veza
kao nas i neega to Mislim, ja sam sada pokuao ponovo da definiemo i sad je
moda ba dobar trenutak da pria sa mnom zato to mi pomae da formuliem dok
priam. Jer ba ovih dana treba da napravimo nov sajt, pa onda nov manifest. Po
meni je najbolja definicija Neen-a ono ta motivie ljude da urade kao npr. to to je
Miltos uradio, zato sam ja potroio pola para da tampam tu knjigu, ili tako neke stvari
znai motivacija iza tih stvari je Neen. Sad, on je ubacio tu suprotnu stvar Telic,
koja mi izgleda kao totalna sprdnja. Telic je neka druga motivacija, moda vie mate-
rijalna, manje impulsivna, mislim uopte me i ne interesuje, jednostavno me interesu-
je ta specijalna vrsta motivacije i emocija koja te natera da uradi neke stvari, koja
izae da li kao rad, kad si primoran da uradi neku tako jednostavnu stvar, ili moda
neto mnogo kompleksnije, kao odnos meu ljudima, jer postoji milion stvari koje jesu
Neen, ali nisu radovi, mislim da 0,01% jesu ti radovi, a ostalo sve te Neen stvari koje se
dogaaju Meni se mnogo svideo rad koji je Miltos radio 444. Veruj mi, deset puta
dnevno pogledam na sat, pet puta je broj 23, 23, ili 22, i uvek pomislim na njega on
je zauvek od mene oduzeo taj trenutak, ne oduzeo, nego ima sad dominaciju nad
tim trenutkom i sad sam opsednut tim, i ve traje est meseci a nisam uopte shvatao
ozbiljno taj rad prvih godinu dana. Odjednom sam poeo da kad god vidim sat ja
pomislim na njega i on je uzeo zauvek taj trenutak bilo kome na svetu ko je video taj
sajt, to je genijalno, ali i totalna glupost. I sad, njegova motivacija, da on sedne i
smilja takve stvari, znai ta motivacija iza takvih dela mislim da je ta Neen, ta emo-
cija, ta neka energija koja te tera da uradi to. Samim tim to nije umetnost, umetnost
je 1% svega i ako postoji onda je povezana sa svime, po meni tu ima najmanje neeg
formalno umetnikog.
M.J. Dobro, sada postoje razliite definicije umetnosti, neko vidi umetnost u nekim
meuljudskim odnosima. Postoji itav jedan pravac koji se zove relaciona estetika,
gde je bitna interakcija meu ljudima, i to je opet neka vrsta umetnosti.
N.T. Pa, dobro, to da, ali motivacija iza tih radove je uvek jedna te ista, a to je elja za
moi kroz neke institucije ti uvek eli da izmisli neto novo da bi te neki kurator zvao,
da bi neko napisao knjigu o tebi, da bi dobio neku kintu. Znai uvek je ista motivacija
kao kada pravi novi liniju pateta, nije neto mnogo drugaija, barem se meni tako
ini. Tako da uvek preferiram, ne bavim se poslom, ali uvek preferiram posao, ili neto
to je mnogo direktnije dizajn proizvoda ili tako neto.
M.J. Meni se to svia kod Neen-a, to nekako kao da ogoljava neke stvari, ba kao
ono to ti kae, kae ta je u osnovi svega. Znai u osnovi svega je da se lepo prove-
demo, da se zezamo, da su nam puni stomaci, dobijemo neku kintu, da nam neko
plati da ruamo u nekom finom restoranu
N.T. Pa dobro, nismo ba toliko bedni da uivam da mi neko plaa, vie volim da ja
nekom platim. Znai svejedno ta god je motivacija iza neeg specijalnog, znai taj
neki oseaj. To bi pre bila re nego umetniki pokret, za neko oseanje, za neku
energiju koja postoji u oveku, pojedincima, koja ga tera da uradi neto. Zavisi koliko
daleko moe da ide sa tim smatram da i neka stvar unutar sebe, ak i stvar koja
ajde da kaemo da nije Neen, unutar nje postoji neto to je Neen, i onda unutar
toga to je Neen postoji neto to nije, i tako u nedogled, kao Jin i Jang, moe da
ga deli u nedogled i u svemu, ako eli u svemu moe da vidi to ili ni u emu, zavisi
koliko si otvoren i koliko si zaljubljen u sve oko sebe.
M.J. I onda vidi Neen kao neku vrstu umetnosti ili ne?
N.T. Pa pazi, svaka ideologija mora da ima, ne mora, ali ideologije se baziraju na dve
grupe pravila to su etika i estetska. U Neen-u obe te vrste pravila su nezapisane,
neformalne, a ti ako eli da propagira neto i da ga prodaje, onda napravi formal-
no, jer kada je formalno onda se lako prenosi, od oveka do oveka, kao znanje. A u
ovom sluaju niko se nije bavio time da ga to propagira, a niti e iko verovatno da se
bavi, zato i nije toliko formalno, jednostavno je neto to je uvek nedefinisano. Ali jo
uvek postoje etika i estetska pravila u tome, znai to je ideologija, ideja, objanjenje
neke stvari. To je to, ja u ovom trenutku ne mogu drugaije da ga definiem, moda
za pet godina da me ponovo pita, pa u da imam neku drugu ideju. Ali meni je
vano, meni je zanimljivo, poto smo mi uvek bili u neredu, uvek je haos i nikad nita se
ne dogodi osim ako Miltos jedno jutro se ne probudi i kae: E sad u ovo da uradim.
Ajde sad ti uradi sajt. Ajde sad ti. I sad sam prvi put uspeo da uzmem petoro ljudi i
sad se mi neto dogovaramo oko toga, to je uspeh ekstra, otprilike kao da si izmislio
lek za rak ili neto, organizovati pet Neen ljudi.

47
48

M.J. to, nemate neto inicijativu sami od sebe, svi se oslanjate na Miltosa?
N.T. Nije da se oslanjamo, nekako, nemam pojma nekako rasuto je a opet poveza-
no. Tako da sada voleo bih da uradimo taj sajt zajedno, verovatno u da uradim
veeras ili sutra ili tako neto, neko sranje od sajta, ali samo da se uradi neto to nije
Miltos rekao: Uradi ti i isto da postoji neka forma da smo svi mi radili neto.
M.J. Ko je pokrenuo ideju da se pravi novi sajt?
N.T. Ja.
M.J. I ta, to svako uradi po neki predlog pa onda odluite ta ete?
N.T. Pa ne znam kako, jo uvek ne bih, poto sam skoro deset godina uestvovao
na nekim kolaboracijama, to sam ve izgustirao pre osam godina. Treba biti veoma
paljiv da kaemo kao organizator, menader nekih takvih ljudi, kako raditi sa njima,
kako njih izmanipulisati ka nekom cilju koji je, opet, pozitivan. Tako da je i meni to
eksperiment, da utiem na njih da to ispadne na neki nain.
M.J. Rekao si da se ne slae ba sa Manifestom, ta bi promenio?
N.T. Pa ne, nije da se ne slaem mislim da je taj Manifest sluio nekoj svrsi i sad treba
napisati neto novo, znai niti koga od nas interesuju video igrice ili neke gluposti,
i sam je Miltos rekao to be continued. Sad to treba staviti u istoriju i staviti neto
novo. E, sad, ta je novo? Ja sam predloio da svako od nas kae: Neen je emocija
ispred, u stvari to je Rafaelova ideja, znai: Neen je inspiracija/energija/emocija
ili tagod, neto to je motivisalo oveka da uradi, i jedna lista stvari za koje smatramo
da su izuzetne, kao ekstremni primeri. Znai da l neko taj koji je dao 100.000 dolara za
tako neto, odakle su te pare dole dobro, pod pitanjem da l su se zaista te pare
dogodile, pre verujem da je Miltos uzeo i dao nekome i da je taj neko kupio neto za
sebe tim parama, kao pria to mi zvui debilno, ta moe da uradi sve sa 100.000
dolara, da je neko dao za takvu glupost, ali ajde Ali opet ko je dao te pare, to
bi bilo Neen, ili zato bi neko doao skroz iz Amerike u Milano da veera jednom sa
mnom, a mene nikad nije upoznao niti zna ko sam i ta sam. Tako neke stvari, neke
veseli dogaaji i motivacije iza toga, da li grupne, da li pojedinane.
M.J. Znai neto suludo
N.T. Pa da, ali opet ne bih hteo da ispadne, kad kae suludo onda ide u neku
krajnost ka neemu to je kao oni sa MTV-ja to se ubijaju stalno. Ne bih koristio re
suludo.
M.J. Kad sam rekao suludo, vie sam mislio na neto nelogino, neoekivano, bez
nekog negativnog predznaka
N.T. Vidi, sad ulazimo u istu priu kao sa Rafealom mi kad god se vidimo, po ceo
boji dan: ta je Neen, ta je Neen? Je l ovo Neen, je l ovo Neen. Jao, ovo je ve-
oma Neen!, pa tako po ceo boji dan, dva meseca-dva meseca. Nikad kraja kad
jednom ue u to. Znai, ta znai ta re? I to je ono to je lepo, nije samo umetnost,
po meni je sve ivo, stalno razmiljati ta je ta re i pokuavati da je definie. I meni
Neen izgleda kao dugorona stvar. Ne znam ta drugi misle, ali ja to oekujem da, ne
znam, ako budem imao ovaj stan jo pedeset godina, da skoro sa osamdeset godina
jo uvek priam o Neen-u sa nekim. Meni je to sasvim realna i normalna stvar i to tre-
ba da se desi, jer to je veoma dugoroan projekat. Krenuo je na jedan nain i menja
se i to je super, tako i treba da bude. Ne bih voleo da je to jedan trenutni umetniki
pokret ili ne znam ta, nego je odlina veba i kapiranje svih stvari i kroz to svako moe
da vidi ta eli.
M.J. Je l se ti osea kao Neenstar?
N.T. Pa ne znam, neko mi je isto rekao Neenstar i postoji lista, znai ja sam na toj listi
pa valjda jesam. Ako mi to daje kredibilitet negde, ako mogu da radim neto sa tim,
ako mi to daje neku, u generalnom smisli, mo za neto, to je super.
M.J. A je l se ti osea tako, to je valjda bitno?
N.T. Ne, nije mi nikad palo na pamet, sad kad me pita nemam pojma. Ali ja gledam
na taj nain, ako to neto sad znai, ako jednog dana znai da kae nekome: Ja
sam general V armije i sad ti komanduje sa tih ne znam koliko hiljada ljudi, to je
super.
M.J. To je neto, ako sam dobro shvatio, stanje duha, ili neki tvoj nain razmiljanja.
Miltos kae da on nije: Ja nisam, ja sam kao istaica Neen-a, ja malo ureujem
stvari, ali nisam.
N.T. Mene je Miltos zajebavao da sam CEO Neen-a chief executive officer, to i
jesam, ja moram da preuzmem tu ulogu da budem menader, neki organizator, da
odredim strategiju, pravac i da idemo ka tome. Ne znam, mene bi lino interesovalo
kad bismo imali neku firmu koja je vlasnitvo nekih tih stvari i moe onda da se bavi
promocijom toga, kao to je, mislim to je glup primer, kao to je Etoy. Znai, oni imaju
firmu, prodaju akcije i firma je vlasnik svega, svih radova i onda oni imaju odbor i sve
to. Ali ne firma radi firme, mislim da je to dobra legalna ili nonprofit organizacija, bila
je jedna ali bila je loe osmiljena. Mislim da bi to bio neki cilj za godinu dana od sada,
kad uradimo sajt, moda jo bre. To bi bio neki cilj ka kome bih voleo da idemo, da
moemo da organizujemo legalno te neke stvari, sa ciljem da se Neen ne bavi samo
umetnou. Kao to, lupam, Jui Okui ima Institut za makrobiotiku, tako da bude
Institut za Neen, znai ne toliko bez veze, nego prilagoeno ekstremu kakav je Neen,
ali, opet, funkcija mora da bude ista. Jednostavno, legalno si sredio da samo Miltos
nije vlasnik toga, jer, po meni, to je prevazilo samo njegovo vlasnitvo, da ne budu to
samo njegove inicijative, nego da se to ipak podeli malo.
M.J. Dobro, sad ja ne znam, pokuavam da shvatim kakvi su odnosi unutar grupe,
ali ja nisam shvatio da je on vlasnik, on je jednostavno to zapoeo, promovisao taj
koncept re
N.T. Ali domen je na njegovo ime, on ima lozinku za neen.org. Ja nemam nita protiv
toga, ja bih samo voleo da baza bude formalno ista, znai eto, razmiljam kao CEO,
znai voleo bih da je formalno, legalno baza ista i onda moe da postavlja. Jer
mnogo je lake komunicirati sa nekim stvarima, specijalno koje su van umetnosti, jer
Miltos je umetnost i onda je navikao da se folira na jedan odreen nain koji se pro-
daje kod nekih tih kuratora, nemam pojma sa kojim kuratorima je on priao.
M.J. Ne znam, meni se to ini malo suprotno ideji Neen-a.
N.T. E, pa to je prva rasprava koju mi vodimo. To je ono to uvek hoe da bude ekst-
rem, a onda zavri da nisi to, nego si sasvim suprotno. Sad hoe zdravo da jede,
na primer, i onda toliko zdravo jede da na kraju si toliko redukovao dijetu da postaje
nezdravo. Buda je rekao da ne moe ni da zategne previe icu, niti da je otpusti,
jer najbolji zvuk pravi kada je u sredini. Isto to, firma isto moe da bude Neen firma,
znai zato ako si Neen odbija bilo kakvu organizaciju? U stvari, niko nikad nije ni
probao ni priao o tome. To je kao kad bi rekao: E ja odbijam da kupim avionsku
kartu jer je to forma organizacije. Ja ne vidim da Neen negira bilo kakvu organiza-
ciju. Znai izloba mora da se organizuje, putovanje mora da se organizuje, kad smo
putovali u Francusku morali smo da stavimo svi pare zajedno. I to pojednostavi neke
stvari, nema veze sa Neen-om, ak ti omoguava da bude slobodniji i otvoreniji, da
ne razmilja o glupostima nekim, to je i poenta. Tako da nije suprotno. Ako je supro-
tno organizaciji, zato se Miltos non-stop lihta univerzitetima i galerijama, koje su po
meni tek suprotne totalno.
M.J. To mi je bilo malo neobino, poto sam video iz nekih tekstova da su Miltos i
Neen malo neprijateljski prema savremenoj umetnosti, prema institucijama, organiza-
cijama, i onda odjednom evo muzej organizuje izlobu, onda predavanje na nekom
univerzitetu.
N.T. Pa to Miltos. To zato to Miltos je takav, To je zato to on stvara taj PR zato to ljudi
uvek prvo uju za Neen kroz Miltosa. Miltos je jedan od gomile ljudi koji su u tome,
druge ljude mnogo manje interesuje. Ja bih voleo da se izda knjiga, jeftina knjiga Ko
je ko, koju moe svako da kupi, koja objasni ljudski, i da bude sajt koji mnogo bolje
objanjava, da ne bude to filtrirano kroz te art stvari. To nije samo umetnost, nego
ba specifina jedna savremena umetnost, tj. to drutvo kad god sam upoznavao
kuratore, ja se smorim posle pet minuta, jer oni su jednostavno ko ajkule, zna se ta
hoe jer mu je to posao. A ja ne mogu da poslujem sa njima, ja nemam nita njima
da ponudim, niti oni meni.
M.J. Zato misli da nema nita da ponudi, ne moe da ponudi za ono to oni
trae?
N.T. Da, da nisam toliko ekstravagantan. I ovo se ve nateram da radim ovakve
stvari, to sam stariji sve mi je manje interesantno da radim takve stvari, sve mi je zani-

49
50

mljivije neto dugorono, neto to je praktinije, a opet je mnogo prosvetljenije od


posteria ili tako toga.
M.J. to se tie tih tvojih Neen dela, je l ona jesu Neen dela?
N.T. Pa valjda jesu. Ne bih rekao da je neto Neen delo, nego motivacija da sagleda
to delo na neki nain. Ba sam skoro razmiljao, jer sam radio neki video rad za koji
sam mislio da je ekstra konzervativan, znai sranje savremeno digitalni video, tu je
bio moj ujak, zatim njegov sin, znai moj brat, i jo jedan, znai dvojica brae, i neki
komija i klali su dve svinje, i kolja, naravno. I sve se vidi, ba je zanimljivo kako seku
testerom svinju na pola, pa je spajaju. I to je bilo prikazano preko celog zida, traje
moda pet minuta i bio je tekst tu, namerno sam stavio pored, tako da pretpostavljam
da 1 u 100 ljudi koji vide video da e da proita tekst. I tekst objanjava da je taj moj
ujak imao rak, sad je umro, i kako sam ja tu doao i sve to. I u tom jednom trenutku
meni sve to deluje veoma konzervativan rad i zvui klanje svinja, ili ivotinja, mislim
da je raeno milion puta. Ali opet, s druge strane, ti moe da vidi taj rad i na neki
drugi nain. I opet tu ima neka pria, meni je zanimljivije kako je ispalo da to radim,
meni je nemogue da dokumentujem to ta se sve tu deavalo, niti da razumem, niti
da razmiljam o svim tim detaljima, ali taj deo da sam snimao to kod ujaka i cela ta
situacija meni je lepa i meni je to kao razglednica iz tog doba. E sad, to taj rad nije
bogznata, ili moda u nekom trenutku meni izgleda super u nekom ne, nekome se
svideo, eto neko ga je traio za neku izlobu, bio je, ljudi su gledali. Ne priam o tom
delu kao da je neto kompleksno ili ne znam ta dobro, nego jednostavno o tome da
i taj rad koji je takav, moda najgori rad koji sam radio, mislim ne smatram ga loim
najgori je po nekoj lestvici kvaliteta sada koju moemo da napravimo relativno u
odnosu na Neen, ali jo uvek ima neto u njemu to kada traga moe da nae
neto to je Neen. Znai ako izbrie sve i fokusira se, siguran sam da tu ima dosta
elemenata koji mogu da budu zanimljivi a nisi primetio. Ako izbaci taj koncept takmi-
enja i poreenja sa drugim stvarima.
M.J. Sa kojim stvarima?
N.T. Pa to da li je to Neen. Ako je ovaj rad Neen, da l je ovaj, jer je ovaj potpuno
drugaiji od ovoga. Ako ga gleda kao jedan jedini rad, onda moe da ti bude i zani-
mljiv, kao i bilo ta. Ako ga gleda u poreenju sa ne znam im, onda si potpuno na
kraju izgubljen, uvek ima stvari koje su milion puta bolje u neemu, ili gore.
M.J. Svi tvoji radovi imaju taj momenat neke line ispovesti, neke line istorije. To je
kao istinito?
N.T. Pa da, dokumentarni su, na neke teme koje su se desile. Ali dosta je i izmiljeno,
to nije stvarno. To su neke prie pokupljene neto je istinito, neto nije. Ova pria sa
ovim dekom u ratu, to je jedan moj drug koji sad prodaje mobilne telefone.
M.J. Ono o Kosovu?
N.T. Da, on je bio na Kosovu kao klinac.
M.J. Tvoja dela se uglavnom baziraju na nekom tekstu, to je kao neka pria?
N.T. Pa sada, ranije sam radio isto igre, poeo sam sa fle animacijama i igricama. Ali
odjednom poeo sam mnogo vie da koristim notebook, putovao sam vie, poto
sam to radio kad sam sedeo u kancelariji po deset sati, i onda sam poeo da koristim
notebook, na notebook-u nisam imao mia i bilo mi je tee da radim animacije, bilo mi
je lake da kucam na notebook-u i to je jedna od stvari zato sam prestao da radim. I
prestao sam da radim dizajn, poeo sam da radim konsalting u Italiji, koji je ve mno-
go konceptualniji nego da radi neto vizuelno i samim tim i radovi su se prebacili na
neto konsalting je 99% pria, i ovo je vie pria. Svi su probali sve, problem je samo
to Miltos, opet, izbacuje, stavljaju se na sajt samo animacije jer on voli animacije.
M.J. Koliko sam shvatio iz njegove prie, hteo bi da proiri Neen na neto drugo kae
da Neen nisu animacije, samo Internet umetnost, ali kae da se malo igrom sluaja
identifikuje sa tim jer je veina radova ispala vezana za Internet.
N.T. Pa veina radova koji se prodaju, koji su zanimljivi ljudima. Veinu ljudi mrzi da
proitaju ovoliko ve izgubi 99% ljudi kad ne ale da proitaju dva paragrafa u
odnosu da vide animaciju koja ih nagradi posle 2 sekunde, posle milisekunde, tako da
su one najkomercijalnije u smislu instant zabave. Ali nisu dugorone.
M.J. ta je onda Neen element u ovim delima koji su bazirani na tekstu?
N.T. Pa, ne znam raena su, ponavljam, pod prinudom za neke izlobe. Neko me
pita i ja sam ve u obavezi da neto uradim i onda obino napravim prvo dva sranja
za koja svi kau da je sranje, i onda neto uradim i kao vidim da se ljudima svidi i onda
OK. Radio sam i fotografije, radio sam fotografski rad za onaj Graffit magazin, to se
svima svidelo, a mene mrzi vie da radim to jer stvarno mi je smor. Svima se to svidelo
i petnaest asopisa me pitalo da radim sad opet neto na tu foru, a mene mrzi da
radim na tu foru. To je isto kombinacija teksta i fotografije i ba je kul ispalo. Pisao sam
poeziju, ne samo ovo, nego jo prie, stikere sam radio, knjige sam izdavao, postere,
fotografiju, video, animacije, igrice, sajtove, dao sam performans, mislim performans
e-mail-ovima, to su isto tekstovi.

51