You are on page 1of 44

0

Savremeni kablovski distributivni sistemi (KDS)

Modern cable distribution systems (KDS)

-DIPLOMSKI RAD-

Student: Nenad Nikolić

Broj indeksa: IT 102/13

Smer: Informacione tehnologije – Inženjerstvo

.

Zrenjanin, 2015.

1

Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet

“Mihajlo Pupin”

Zrenjanin

Savremeni kablovski distributivni sistemi (KDS)

Modern cable distribution systems (KDS)

-DIPLOMSKI RAD-

Mentor: Dr Dalibor Dobrilović Student: Nenad Nikolić

Broj indeksa: IT 102/13

Smer: Informacione tehnologije – Inženjerstvo

.

2

Zrenjanin, 2015.

SADRŽAJ:
1.Uvod u kablovski distributivni sistem (KDS)......................................................................................4
2. Arhitektura kablovskih distributivnih sistema....................................................................................6
3. Elementi HFC kablovskog sistema.....................................................................................................8
4. PRIJEMNI SISTEM...........................................................................................................................9
4.1. Uslovi za prijem zemaljskih televizijskih signala........................................................................9
4.2. Osnovne osobine antenna..........................................................................................................10
4.3. Polarizacija antene.....................................................................................................................10
4.4. Dijagram usmerenosti antene....................................................................................................11
4.5. Odnos napred – nazad................................................................................................................11
3. Podela raspoloživog frekventnog opsega..........................................................................................11
4. Načini prenosa..................................................................................................................................12
4.1. Analogni sistem prenosa............................................................................................................12
4.1.2. Prenos i emitovanje zemaljskom mrežom predajnika............................................................13
4.1.3. Emitovanje posredstvom satelita............................................................................................13
4.1.4. Prenos kablovskim distribucionim sistemima.........................................................................13
4.1.5. Prenos mikrotalasnim difuznim sistemom (MMDS)..............................................................14
4.2. Digitalni sistem prenosa...........................................................................................................14
4.2.1. Prenos kablovskim distribucionim sistemima.........................................................................14
5. Modulacijski Formati u kablovskim distributivnim sistemima (KDS)............................................16
5.1. Definicija modulacije................................................................................................................16
5.2. QAM - kvadraturna amplitudna modulacija..............................................................................17
5.3. QPSK - četvorofazna PSK modulacija......................................................................................18
6. DOCSIS Tehnologija........................................................................................................................18
6.1. Evolucija DOCSIS specifikacije................................................................................................19
7. Povratni smer kablovskim distributivnim sistemima (KDS)............................................................22
7.1. Arhitektura kablovskog sistema.................................................................................................23
7.2. Smetnje u povratnom smeru......................................................................................................23
7.3. Filteri za blokiranje povratnog smera........................................................................................24
8. Koaksijalne kablovske mreže...........................................................................................................24

3

.......................................30 10........................................26 9............... ZAKLJUČAK................................................................................................28 9.....25 9....................26 9..29 9....1................................................ Protokoli DSL tehnologija..... Optički čvor............................................................................................. Optičke kablovske mreže............29 9..................................................................... LITERATURA...........................................................................1...2..........36 11................................................................................................................................. Koaksijalni kabl.............................................. Kablovski modem.................................................................................. Digitalne pretplatničke linije (xDSL)................ Optičko vlakno..........................30 11...................................................39 12................................ Optički predajnik.......3..........................................................................................................................................................................................34 11.33 11.................................................... Klasifikacija DSL tehnologija.........................................4.42 4 ................................................................................................................................................1........................................41 13..........5.......................... Optički prijemnik za povratni smer.......................2............................................................... Optički kabal........................................................................3........................... Struktura DSL mreže.......... 8....

dok kod televizije visoke rezolucije (HDTV) imamo primenu MPEG-4 standarda. Primena optičkih kablova je drastično uticala na kvalitet prenosa tako da je dovoljno imati sedam pojačala u liniji.Uvod u kablovski distributivni sistem (KDS) Kablovski distributivni sistemi su prvenstveno bili namenjeni za distribuciju radijskih i TV signala – kablovska televizija.Video on demand) dolazi do potrebe za dvosmernom komunikacijom. mreže su postajale sve veće. Kablovski distributivni sistemi su bili u početku realizovani isključivo putem mreže koaksijalnih kablova. Početkom sedamdesetih godina ovaj problem je rešen i kablovska televizija ulazi u domove i sve više je konkurentna drugim postojećim sistemima. Rezolucije koje imamo u DTV i HDTV se kreću od 640x480 do 1920x1080px. godinu kada su stanovnici udaljene doline u Pensilvaniji (SAD) postavili antenu na obližnje brdo i razveli kablove do svojih kuća. Takve mreže se realizuju putem koaksijalnih kablova. tkz. U tom periodu je dignut kvalitet slike i broj kanala je povećan na devedeset. Primenom digitalne tehnologije i kompresije video materijala količina se povećava. fiber node). se pojavljuju prvi „plati i gledaj“ (engl. Zbog toga dolazi do potrebe za segmentacijom velikih mreža baziranih na koaksijalnim kablovima na više manjih mreža. Vremenom je rastao broj korisnika. Zbog toga su kablovski sistemi dobili reputaciju nepouzdanih i bili su primenjivani samo u slučajevima kada prijem TV signala nije bio moguć na bilo koji drugi način. a linije sve duže. Prosečna linija je mogla imati i preko trideset pojačala u kaskadi i ako bi samo jedno od tih pojačala zakazalo. tako da danas u teoriji možemo imati i preko 1000 TV kanala u KDS-u. Optičkih ostrva. 5 . optičkih kablova i optičkih čvorova (engl.1.pay per view) programi i sistem kakav imamo danas. korisnici bi ostajali bez signala. Početak kablovske televizije dostiže u 1948. dok se 1988. Godine 1976. Digitalna televizija ili skračeno DTV koristi MPEG-2 kodiranje. Tako realizovani sistemi su imali nedostatak: signal koji je prolazio kroz kablove je morao biti pojačavan svakih pet stotina metara. godine taj broj smanjuje na svega 3-4 pojačala u kaskadi. Sa pojavom interaktivnih multimedijalnih servisa kao što je pristup Internetu putem kablovskih modema i video na zahtev (engl. Dotadašnji jednostavni kablovski distributivni sistemi se transformišu u kablovske komunikacione sisteme. To dovodi do toga da na jednom kablu imamo oko 500 priključaka.

Slika 1. a signal se razvodio pomoću koaksijalnog kabla lokalno do svih prijemnika u okruženju. Ključne novine koje su kasnije bile uvedene u CATV odnosile su se na to što je koaksijalni kabl bio zamenjen optičkim vlaknom. Evolucija CATV 6 . Problem je rešavan na taj način što se glavna antena postavljala na nekoj visokoj zgradi. zatim su uvedene tehnike za digitalnu kompresiju signala i na kraju dodatni vidovi raznih tipova servisa (usluga).Kablovska televizija nazvana CATV (Cable Antenna Television) prvobitno je uvedena 40-tih godina prošlog veka u urbanim sredinama SAD-a sa ciljem da se primi TV signal bez smetnji (prvenstveno refleksija). Evolucija u CATV je prikazana na Slici 1.

Voice over IP) telefonije. optički čvor (engl. To je mehanizam koji guši signal na nižim frekvencijama kako bi ga „poravnao“ sa višim. Ova pojačala moraju uključivati i dipleks filtere koji razdvajaju odlazne i dolazne signale koji se posebno pojačavaju. Kablovski operateri u svojoj ponudi imaju i uslugu pristupa Internetu. Osnovni problem kod ovakve mreže je bio velik broj grana i pojačala do krajnjeg korisnika. HFC mreža je FDM (engl. RF) delu mreže. Kablovski sistemi su tokom godina rasli i sve teže je bilo održavati tako veliku mrežu sa stotinama pojačala. Arhitektura kablovskih distributivnih sistema Savremeni kablovski sistemi se sastoje iz tri osnovne oblasti: · Prijemni antenski sistem · Glavna stanica (Headend) · Kablovska distributivna mreža Preko antenskog sistema se obezbjeđuju signali sa satelitske i zemaljske difuzije. Između koaksijalnog i optičkog kabla se nalazi tkz. Kablovske mreže u početku su bile u potpunosti zasnovane na koaksijalnom kablu kao prenosnom mediju. Signale uvodimo u glavnu stanicu koji se tu obrađuju i preko kablovske distributivne mreže se šalju do krajnjih korisnika.frequency division multiplex) komunikacioni sistem sa pojačalima u koaksijalnom (tj.2. optički node može da opsluži više koaksijalnih kablova. 7 .fiber node) koji imaj zadatak da vrši konverziju sa svetlosnog na električni signal. kao i velik broj pasivnih elemenata (razdelnika i ostalih sklopova u mreži). Kako je propusni opseg optičkog kabla daleko veći nego je to slučaj kod koaksijalnog kabla.Hybrid Fiber Coax – HFC). Sa svakim novim pojačalom u kaskadi se unosi i tkz. što za posledicu ima slab odnos signal/šum. · U koaksijalnom delu mreže svi pojačivači moraju biti sposobni da podržavaju dvosmernu komunikaciju (slika 2). kao i usluge VoIP (engl. Pojačalo sadrži i ekvilajzere (engl. Velik broj pojačala je bio rezultat velikog slabljenja signala u koaksijalnim kablovima. Rešenje se vidi u zameni koaksijalnih kablova optičkim kablovima velikog propusnog opsega. Kombinovanje koaksijalnog i optičkog kabla kao medija za prenos u kablovskim sistemima se naziva hibridno optičko-koaksijalna mreža (engl.Upstream) i drugi viši za direktni smer (prema korisniku – engl. Kako bi to obezbedili potrebno je da se kablovska infrastruktura prilagodi potrebama dvosmerne komunikacije: · Frekvencijski opseg se deli u dva podopsega: niži za povratni smer (od korisnika - engl.Downstream).Equalizers). aditivni šum.

8 . Nivo konačne distribucije ostvaruje se koaksijalnim kablovima. Broj koaksijalnih pojačala od optičkog čvora do krajnjeg korisnika ne bi trebao prelaziti pet (optimalno je do tri pojačala u kaskadi). što ne znači da optički kabl u bliskoj budućnosti neće ulaziti u kuće. da ne bi došlo do refleksije signala. U njima se nalaze odvnodnici i antenske utičnice. tj. odvnodnici i pojačivači. Elementi grane su pasivni razdelnici. projekata da se optičko vlakno dovede do antenskog priključka (FTTH – fiber to the home). Danas se teži da se optički kabl dovede i završi u blizini zgrade (FTTB – fiber to the building). Distributivna mreža počinje od poslednjeg aktivnog elementa kablovske mreže i završava se na pretplatnikovom priljučku. Kod vezivanja utičnica mora se voditi računa o vrsti instalacije. Slika 2. Distributivnu mrežu čine ogranak. Ogranci su najniži (poslednji) deo distributivne mreže. Glavni razdelnik je deo distributivne mreže koji napaja grane ili direktno ogranke deljenjem signala iz pojačivača. Odvodni razvod se realizuje odvodnim kutijama i utičnicama. Dvosmerno distributivno pojačalo Arhitektura HFC mreže je modularna. Grana je deo distributivne mreže koja služi za napajanje ogranka. grana i glavni razdelnik. jer se na primarnom nivou optički kabal do jedne grupe korisnika ili jednog regiona koji može biti na rastojanju od par stotina metara do nekoliko desetina kilometara od glavne stanice. Konektori i spojnice koriste se za povezivanje koaksijalnih kablova (optičkih kablova) i uređaja u KDS. U zajedničkim antenskim sistemima distribucija signala realzuje se prolaznom mrežom. Poslednja antenska utičnica mora biti završena otpornikom 75Ω. Sa manjim brojem korisnika po optičkom čvoru se osigurava bolji i postojaniji kvalitet (smanjen broj interferencija koje izazivaju prijemnici i drugi spoljni faktori). Ovaj nivo razvoda u KDS (kablovskom distributivnom sistemu) realizuje se mrežom tipa stablo sa granama (odvodna) ili tipa zvezde. Antenske utičnice služe za montažu u zidu kao poslednji element KDS-a. Kod antenske utičnice koje se koriste za radio i TV program mora da postoji velika međusobna izolovanost. Kod prolaznog razvoda utičnice se vezuju redno. iako je u bliskoj prošlosti bilo slučajeva.

i to je lokacija na kojoj se vrši prijem nekih TV signala koji se prenose kroz mrežu. Taj signal sa udaljenog mesta potrebno je dovesti do glavne stanice. Sistem sa koaksijalnim kablom (coax supertrunk) U manjim sistemima su antenski sistem i glavna stanica najčešće na istom mestu. Ta lokacija antena može biti i na nekom udaljenom mestu. i to: 1. Poslednja priključnica u lancu je drugačije konstrukcije. Postoje tri osnovna načina prenosa tog signala. Koriste se prolazne antenske utičnice kroz koje prolazi napojni koaksijalni kabl. moguće je imati 10 do 15 korisnika na jednoj grani. Tipičan kablovski sistem se sastoji od tri osnovna elementa. Ovaj model koristi se jos od ranih 90-ih godina 20. 9 . tačnije ima ugrađeno završno opterećenje. Ukoliko se radi o velikim zgradama mreža se postavlja od sredine. Potrebno je spliterima (deliteljima signala) ili izlazima distribucionog pojačivača.veka. obezbediti onoliko grana koliko se vertikala želi postići. Red veličine prolaznog slabljenja je 1dB do 1. Prvi je antenski sistem. tako da zahvaljujući širokom opsegu signala u kablovskim mrežama (60dB – 83dB). vrh brda ili krov neke visoke zgrade. Mikrotalasni relejni link (point-to-point) 2. Optički kabl 3.Prolazni razvod je najstarije rešenje i korišten je kod zajedničkih antenskih sistema. Sistem sa optičkim kablom (fiber supertrunk) 3. naviše i naniže Slika 3. Osnovna specifikacija ovih utičnica je prolazno slabljenje. HFC je telekomunikacijski industrijski izraz za prenosnu mrežu koja kombinuje optička vlakna i koaksijalni kabl. npr. koji ide do korisnika na drugim spratovima. gde je kvalitet slike zadovoljavajući.5dB. veličina koja govori za koliko je signal iz utičnice slabiji od signala ispred. tako da se prolazna mreža formira samo u jednom smeru. Obično je distribucioni pojačivač na vrhu zgrade ili u prizemlju. Elementi HFC kablovskog sistema Prvo treba pojasniti značenje skraćenice HFC (Hybrid fiber-coaxial).

satelit. a mnogi od njih su i distribucioni pojačivači iz kojih se signal sprovodi dalje kroz napojni kabl. koji se zatim obrađuju i šalju dalje kroz kablovsku mrežu. počev od karakteristike predajne i prijemne opreme. U ovom delu koriste se kablovi prečnika 6-7mm. neko udaljeno antensko mesto. Jačina prijemnog signala (elektromagnetnog polja na mestu prijema) zavisi od sledećih faktora: · snage predajnika · položaja i konstrukcije predajnika · učestanosti · rastojanju između prijemnika i predajnika · položaja prijemne antene · visine i udaljenosti eventualnih prepreka na putu prostiranja signala · postojanje reflektovanih talasa 10 . npr. a zatim sledi pretplatnička mreža. do načina realizacije pojedinih sklopova i komponenata i njihove montaže. Uslovi za prijem zemaljskih televizijskih signala Niz faktora i parametara utiče na prijem signala. lokalni studio i sl. kablovski modemi. kroz koju se signal razvodi do krajnjih korisnika ovog sistema. lokalna radio/TV difuzija. Oni sprovode signal na veće udaljenosti i zato su oni ili optički i koaksijalni kablovi sa većim prečnikom (19mm).. Instalacija kablova može biti podzemna i nadzemna. dekoderi i sl. PRIJEMNI SISTEM 4. konvertori. razdelnici. kućni prijemnici. ali se i odvodi do okolnih korisnika kroz odvodne kablove koji su manji u prečniku (13mm). uslova prostiranja signala u atmosferi i prenosnim vodovima. s toga je ona posebno obrađena u sklopu ovog diplomskog rada. U njoj se primaju signali iz različitih izvora. Na određenim udaljenostima se nalaze linijski pojačivači. Distributivna mreža je veoma važan faktor kablovskog sistema.Druga komponenta glavna stanica.1. To još spadaju filteri. Treći važan element kablovskog sistema je distributivna mreža. Slika 4. Šema kablovskog sistema 4. Kablovi koji vode od glavne stanice nazivaju se napojni kablovi.

Kod televizijskih antena za prijem signala sa predajnika na zemlji svi elementi su postavljeni horizontalno ili vertikalno. na prihvatljiv način.2. prijem signal će biti slab i to utoliko slabiji. tada se kaže da je antena vertikalno polarisana. Da bi se obezbedio najbolji mogući prijem signala. Neke osnovne osobine prijemnih televizijskih antenna su : polarizacija. Kod linearne polarizacije vektor električnog polja ima konstantan pravac a menja mu se samo veličina. Kao mera koja pokazuje relativnu vrednost dva signala u elektronici i telekomunikacijama koristi se jedinica decibel (dB). dobit (pojačanje). · postojanje talasa reflektovanih od jonosfere · posledica apsorpcije talasa · posledica refleksije od površine zemlje. u opštem slučaju može biti linearna i kružna. ukoliko se polarizacija prijemne i predajne antene više razlikuju. 4. dok veličina ostaje ista. kada je u pitanju relativni odnos dva napona decibel se definiše kao: dB = 20 log signal A / signal B 4. Pri tome se uzima logaritamska skala da izrazi često velike razlike u brojevima. U slučaju da ovaj uslov nije ispunjen. Linearna polarizacija može biti horizontalna ili vertikalna zavisno od pravca električnog polja u odnosu na površinu zemlje. Ako su elementi postavljeni u horizontalnom pravcu. Osnovne osobine antenna Antene se koriste u svim elektronskim sistemima u kojima kao prenosni medijum služi slobodan prostor. odnos napred – nazad.3. 11 . usmerenost. impedansa itd. Polarizacija antene Polarizacija elektromagnetnog talasa koji se prostire u pravcu maksimalnog zračenja. polarizacija prijemne antene mora da odgovara polarizaciji predajne antene. Decibel se definiše izrazom: dB = 10 log signal A / signal B Kako je snaga proporcionalna kvadratu napona (ili struje).Neke od ovih osobina su tesno povezane i prakticno su različiti načini predstavljanja u osnovi istih karakteristika antena. Kod nas (a i u drugim zemljama) je konvencijalno usvojeno da je polarizacija horizontalna. prijemni ugao. Kod kružne polarizacije menja se pravac elektičnog polja.

Podela raspoloživog frekventnog opsega Istovremena prisutnost Interneta i televizije na istom kablu je realizovana tako što je raspoloživi frekventni opseg podeljen na dva dela. Izuzetak je jedino izotropna antena čija je osnovna karakteristika da podjednako prima signale iz svih pravaca. U Severnoj Americi za analognu televiziju je rezervisano frekventno područje između 54 i 550 MHz. a u zadnjih nekoliko godina i do 1 GHz). Pri tome su izuzete frekvencije za FM radio od 88 do 108 MHz. Pri tome takođe treba voditi računa o frekvencijama FM radija. Dijagram usmerenosti antene Antene ne primaju podjednako signale iz svih pravaca jer su usmerene. tako da su kanali širine od 6-8 MHz i donja frekvencijska granica namenjena analognoj televiziji je 70 MHz. Antena je usmerena ako jedan elektromagnetni talas koji dolazi iz jednog pravca indukuje na krajevima antene napon jednog određenog nivoa. Savremeni kablovski sistemi teže tome da za svoje potrebe mogu koristiti i iznad 750 MHz (do 862 MHz. 4.4. Za povratni put (upstream) se koriste frekvencije od 5 do 42 MHz u Severnoj Americi i do 65 MHz u Evropi.5. Odnos napred – nazad Odnos napred – nazad je odnos jačine prijemnog signala iz smera maksimalnog prijema. Ovaj odnos se izražava u decibelima i ukoliko je veći antena je usmerenija i pogodnija da eliminiše neželjeni signal iz suprotnog smera 3. Osobina po kojoj jedna antena prima elektromagnetne talase iz raznih smerova predstavlja se dijagramom usmerenosti. pristupa Internetu. 4. video na zahtev (VoD). Praksa kaže da frekventni opseg do 20 MHz je neupotrebljiv zbog velikih interferencija i 12 . Frekvencije iznad 550 MHz su namenjene za potrebe digitalne televizije. a isti takav elektromagnetni talas ako dolazi iz nekog drugog pravca indukuje na krajevima antene napon drugog nivoa. te joj je dijagram usmerenosti krug. U Evropi je situacija malo drugačija zbog primene PAL i SECAM sistema koji zahtjevaju više bandwidtha. Frekventni opseg ispod 70 MHz se ne koristi za televiziju. odnosno maksimuma usmerenosti i njemu suprotnog smera.

Obzirom da se ovaj rad bavi tematikom implementacije EuroDOCSIS 3. Zbog toga je danas dosta teško izvršiti sistematizaciju u okviru analogne tehnike. onda se koriste sledeći kriterijumi: .šumova koji se pojavljuju na tom frekventnom području. dinamičano i svestrano što je imalo veliki uticaj na razvoj tehnika za prenos i emitovanje radio i televizijskih signala i signala za dodatne servise.AM (amplitudna modulacija ) radio-difuzija.0 standarda u kablovske sisteme. postoji: . Slika 5.2 MHz. Tako. jako bitan faktor je dobra realizacija povratnog smera – upstreama. 13 .2 do 6.vrsta signala koji se emituje (zvuk-zvučna radio – difuzija. Zato je za tematiku povratnog smera rezervisano jedno kompletno poglavlje koje će se njime baviti. dok širine ispod te se već izbacuju iz upotrebe u modernim KDS sistemima jer sa tako malim bandwidthom kablovski sistemi ne mogu biti danas konkurentni na tržištu modernih telekomunikacija. Analogni sistem prenosa Napredovanje elektronike je postalo veoma brzo. po vrsti modulacije. US kanali su promenjive širine i mogu se kretati od 0.1. slika i zvuk-TV) Dalja podela bi bila na osnovu vrste modulacije i frekvencijskih opsega. Ako se sistematizacija vrši na način kako to čini ITU (International Telecommunication Union). Raspored frekventnog prostora u sistemu CATV koji se koristi za pristup Internetu 4.4 MHz – najčešće 3. za zemaljsku zvučnu radio . Načini prenosa 4.difuziju.lokacija predajnika (zemaljska i satelitska). .

2m. SECAM). U zemljama koje imaju razvijenu kablovsku infrastrukturu ti programi se uvode u kablovske mreže. počeli su da se koriste i za satelitsku difuziju. U svakom od ovih sistema za prenos. koristeći povratne mreže. ali zbog interesovanja gledalaca. Većina satelita je inače bila namenjena za fiksni servis (FSS) .FM (frekvencijska modulacija ) radio-difuzija (VHF-FM).1. podela je na: -dugotalasna radio-difuzija-DT (LF). klasični način emitovanja analognog signala (PAL.Pored velike cene za izgradnju predajničke i repetitorske mreže. U ovom trenutku se može razlikovati četiri načina dopremanja slike i tona do korisnika i to prenos zemaljskom mrežom predajnika emitovanje posredstvom satelita. Prenos i emitovanje zemaljskom mrežom predajnika Ovaj. Velicine prijemnih antena. Druga sistematizacija bi bila na osnovu zaokruženog sistema pomoću koga se realizuje difuzija. 4. 4. u mnogim razvijenim zemljama skoro da je došao u zasićenje u pogledu pokrivenosti teritorije i broja programa koji se mogu emitovati.4. digitalna tehnologija igra značajnu ulogu. Emitovanje posredstvom satelita Poznato je da su u ovom tenutku teritorije Evrope i Amerike pokrivene sa više stotina satelitskih programa. 4.zavisno od frekvencijskog opsega. . Veliki broj programa je skremblovan.3. Prenos kablovskim distribucionim sistemima Distribucija radio i televizijskih programa posredstvom kablovskih distribucionih sistema veoma je rasprostranjen oblik prenosa slike do gledalaca u mnogim razvijenim zemljama. Pored prednosti većeg broja kanala. prenos kablovskim sistemima i prenos mikrotalasnim difuznim sistemom (MMDS). -srednjetalasna radio-difuzija-ST (MF).1. 6 . i zahteva relativno velike snage predajnika. NTSC.1. on ima i nedostatke u pogledu osetljivosti na interferentne smetnje i reflekcije. -kratkotalasna radio-difuzija-KT (HF). ali se primaju i pojedinačnim antenama. Prednost kablovske mreže u odnosu na mrežu zemaljskih predajnika je što ona omogućava prenos velikog broja televizijskih programa. kreću se u zavisnosti od snage transpodera od 0. 14 . naročito u urbanim sredinama. U okviru AM radio-difuzije.2. kablovski sistemi pružaju mogućnost interaktivnog rada. Programi se emituju sa satelita male ili srednje snage u Ku opsegu.

Digitalni signal prenosi podatke mnogo brže i tačnije nego analogni signal. posto zahtevaju znatno manje investicija. 15 . digitalna obrada video i audio-signala. Digitalni prenos slike i tona omogućava znatno bolji kvalitet reprodukovanih signala. Digitalni sistem prenosa Digitalni signali su diskretni pulsevi koji predstavljaju informacije preko 1 i 0. širokopojasnom konceptu (engl. Nedostatak tog sistema je da mora da se koristi posebna prijemna antena i konvertor koji obezbeđuju kompatibilnost sa TV prijemnikom.5. na današnjem stepenu tehnologije može se realizovati koaksijalnim i optickim kablovima. značajnu ulogu ce igrati kompresija podataka. Računari su projektovani ne samo da čuvaju i obrađuju podatke digitalno. zbog amplitudne modulacije jednostavan.1. Izbor medija prenosa informacija uslovio je i način prenosa.2. navedeni sistemi se sve više uvode i u Evropi. Kada se puls pošalje. a posebno viši odnos signal/šum na prijemu. a konvertor je. u tzv. I poed toga. KDS kao višeservisna komunikaciona mreža velikog kapaciteta. Na osnovu tih osobina. on predstavlja 1 bit nepostojanje pulsa se interpretira kao 0. pored daljeg uvođenja optičkih kablova. Zona pokrivanja predajnika zavisi od njegove snage.Broadband ISDN-B-ISDN). Jedna od značajnih prednosti ovog novog načina difuzije je kratko vreme potrebno za njegovo uvođenje. sa učestanostima nosioca u opsezima 2.2.kao što su interferentne smetnje ili reflekcije. u poređenju sa analognim prenosom. Najzad. Prenos kablovskim distribucionim sistemima U razvoju kablovskih sistema namenjenih distribuciji radio i TV signala.1.5. baš kao i centralni procesor u računaru. Jednim sistemom može se emitovati do 30 TV programa. 4. Samim tim omogućeno je da imamo računarsku kontrolu TV signala u KDS.Antene su manjih dimenzija. digitalni prenos i integrisanje sa drugim vrstama prenosa i servisa. Značajna prednost te vrste prenosa je da on pruža mogućnost korišćenja mnogo manjih antena (za prijem satelitskog programa ili programa sa zemaljske mreže) u poređenju sa odgovarajućim antenama za analogni prenos. već i da komuniciraju digitalno.40 i 80GHz. digitalnim prenosom se eliminišu izobličenja i smetnje tipične za analogni sistem. tako da se KDS mogu uslovno podeliti na klasične-„analogne“ gde je prenos signala u RF opsegu i digitalne. lokacije i terena i može da se kreće u prečniku i do oko 50km. 4. ta oprema je znatno jeftinija od satelitske prijemne opreme. 4.12. Prenos mikrotalasnim difuznim sistemom (MMDS) Kod ovog oblika distribucije radio i TV programa koriste se mikrotalasni predajnici sa kružnim dijagramom zračenja i amplitudnom modulacijom.

kao što su: stabilnost frekvencije nosioca. distribucije i prijem programa sa posebnim pristupom (zastićen program) i uz posebno plaćanje programa. Tako npr. U pogledu poboljšanja osobina optičkih kablova značajno je smanjenje gubitka. Prenos digitalnih signala sadrži svoje specifične parametre.itd. (refleksije. primarnih posredstvom VHF/UHF sistema ili korišćenjem DBS. kao što su distribucija televizijske visoke rezolucije HDTV. Kombinacija digitalne obrade video-signala.BER. kompresije podataka i digitalnog prenosa kroz optičke kablovske mreže pruža mogućnost distribucije više stotina televizijskih programa. najvažniji cilj razvoj dvosmerne (interaktivne) komunikacije između korisnika i produkcionog TV centra i uokviru programskih funkcija. Primena optičkih vlakana u kablovskoj disribuciji za prenos televizijskih i radio- programa zahteva potpuno nov i celovit pristup u projektovanju KDS. Standardizacija digitalnog prenosa preko satelita i kabla je prihvaćena ili je u postupku prihvatanja. Slika 6. jer je prenos baziran na digitalnim signalima. i sl. unakrsna modulacija. objavio da može da emituje 16 . zaštita od neželjenih signala i sl. General Istruments Corp. Blok šema TV sistema za digitalni prenos Analogni prenos signala koaksijalnim kablovima u RF opsegu omogućava distribuciju audio i video-signala. proširenje propusnog opsega i uvođenje pasivnih optičkih mreža.) i podleže drugim standardima. Za razliku od čitavog niza parametara koji dominiraju u klasičnoj kablovskoj distribuciji baziranoj na koksijalnim kablovima. Tehnike digitalne kompresije signala će dovesti do promene karakteristika opreme koja se koristi kako u TV studijama i prenosnim medijima tako i za prijem digitalnih TV signala. interferentne smetnje. razvoj novih servisa. još 1990. U okviru koncepcije KDS klasičnim koaksijalnim kablovima.

Pomoćni signal se naziva nosiocem ili prenosnim signalom. Definicija modulacije Osnovno što moramo ostvariti kada želimo preneti informaciju sa jedne tačke na drugu je to da ta informacija mora biti pripremljena za prenos preko nekog medija.1. komprimuju. Modulacijski Formati u kablovskim distributivnim sistemima (KDS) U kablovskim distributivnim sistemima za transformaciju električnog signala koji nosi informaciju u pogodnom obliku za prenos preko kanala najčešće koristimo QPSK i QAM (16. prikazana je osnovna blok-šema TV sistema za digitalni prenos.Na slici 6. Multipleksirana povorka podataka (MPEG povorka za prenos) se koduje zaštitnim kodom i moduliše QPSK modulacijom za potrebe prenosa signala preko satelita . Tada se može ponuditi i korišćenje interaktivne televizije upotrebom kablovskog sistema sa povratnim kanalom.digatalni program. dok u tački prijema vršimo inverznu operaciju. a zatim QAM modulacija. Ako je potrebna modifikacija sadržaja multipleksnog signala. Informaciju u tački slanja pretvaramo u oblik pogodan za njen prenos. prilagođavanje informacije za prenos putem nekog medija naziva se modulacija. 5. Obrnuti proces koji vrši transformaciju primljenog signala u njen izvorni oblik naziva se demodulacijom. Satelitski kanal može da se prima preko TVRO (engl. započeo sa emitovanjem tri digitalna kanala u kablovskoj mreži . na ulazu u kablovski sistem (u glavnoj stanici). Kako nam od modulacije zavisi količina podataka koju možemo preneti u nekom vremenu. Nosilac ima veću frekvenciju i bolja svojstva kod širenja prenosnim medijem. Noseći signal upravlja promenama parametara 17 . Transformacija električnog signala. ali prethodno moramo kablovsku infrastrukturu pripremiti da može raditi pri modulacijama višeg reda. potrebno je upotrebiti kontroler za upravljanje sistemom. informaciju vraćamo u njen izvorni oblik. tj. U TV studiju audio i video-signali se zasebno digitalizuju. zavisno od nosečeg signala. 5.god.a zatim se formiraju paketi osnovnih povorki koji se multipleksiraju u povorke za prenos. Television Receive Only) sistema ili preko kablovskog sistema gde se na ulazu u kablovski sistem obavlja QPSK demodulacija. 64 i 256) modulacije. jako bitno je njihovo poznavanje i princip rada. dok je nemački TELECOM 1994. Modulacija u užem smislu podrazumeva menjanje najmanje jednog parametra pomoćnog signala. Sa višom modulacijom se postiže veći protok podataka. Satelitski signal se zemaljskom difuzijom može dalje prenositi korišćenjem QAM modulacije. odnosno.

Osim dve spomenute modulacije. radi svoje robusnosti i otpora prema interferencijama koje se javljaju u kablovskim sistemima. 5. U aktuelnim kablovskim sistemima se koriste modulacije QAM16 i QAM64 pri bandwidthu od 3.kvadraturna amplitudna modulacija U modernim kablovskim sistemima danas gotovo da se ne koristi niti jedna druga modulacija osim QAM (engl. danas se još uvek primenjuje i QPSK (engl. QAM64 6-bita po simbolu i QAM256 8-bita po simbolu).Phase Shift Keying). Promenu jednog parametra kod postupka modulacije često prati i promena ostalih parametara. Na strani prijema se vrši reverzni postupak ili demodulacija. a može se posmatrati kao logično proširenje QPSK modulacije. Kod drugog tipa se ne može govoriti o prenosnom signalu u užem smislu. danas najčešće korištena kvadraturna modulacija je QAM256.Amplitude Shift Keying) i PSK (engl. dok sklop za demodulaciju - demodulator. Modem je uređaj koji vrši i modulisanje i demodulisanje signala kod digitalnog prenosa signala. U suštini to je multisimbolna modulacija koja koristi multi-amplitudnu i multi-faznu modulaciju radi povećanja brzine prenosa podataka. kad se podaci šalju prema korisniku. Kvadraturna amplitudna modulacija je modulaciona tehnika koja predstavlja kombinaciju ASK (engl.prenosnog signala naziva se modulisanim signalom. O tome će biti više govora u poglavlju vezanom za povratni smer. Rezultat modulacije je signal kojem su parametri funkcije različiti nivoi modulisanog signala i za takav signal kažemo da se zove modulisani signal. dok postupak demodulacije za prijemnik.2 ili 6. tj. parazitskih modulacija.Quadrature Amplitude Modulation) kako bi se ostvarile što veće brzine prenosa. QAM . o diskretnim modulacijskim postupcima koji odgovaraju kontinuiranoj ili diskretnoj vrsti modulacijskog signala. 8-bita po simbolu. prikazan je na sljedećoj slici 7: 18 . U prvom slučaju reč je o analognim. To su modulacijski postupci kojima se ostvaruje digitalizacija kontinuiranog signala. 2. tj. Elektronski sklop u kojem se obavlja modulacija naziva se modulator. QAM16 4-bita po simbolu. Signalna konstelacija za QAM256. Pojam modulacije se veže za predajnik. Modulacijom sinusnog signala informacijski signal se premešta iz osnovnog pojasa frekvencija u područje viših frekvencija. prema tipu modulacijskog signala.Quadrature Phase Shift Keying) modulacija samostalno ili u kombinaciji sa nekom od QAM modulacija. To znači da po jednom kanalu čiji je bandwidth 8 MHz možemo postizati Throughput od čak 50 Mbps. U direktnom smeru. Zbog toga dolazi do neželjenih ili tkz. Modulacijski postupci imaju dva smera: 1. Kod povratnog smera situacija je nešto drugačija. Ona se jedino razlikuje u broju bita po simbolu (npr.2.4 MHz (samo kod dobro realizovanih KDS mreža). Sa postavljanjem različitih informacijskih signala u različita frkvencijska područja omogučuje se simuliran prenos više signala putem zajedničkog medija i frekvencijama kako bi ga „poravnao“ sa višim. prema tipu prenosnog signala.

Prva specifikacija DOCSIS 1. Krajem devedesetih godina dolazi do potrebe da kablovski operateri ponude svojim korisnicima i pristup Internetu putem postojećeVinfrastrukture za distribuciju CATV signala. 6. Implementiran je od strane mnogih kablovskih kompanija preko njihove HFC infrastrukture i DOCSIS je de facto standard za prenos IP podataka u kablovskim sistemima. Data Over Cable Service Interface Speci) međunarodni telekomunikacijski standard koji omogućava visoke brzine prenosa podataka kroz postojeće CATV sisteme. QPSK . Inc – neprofitna organizacija koja se bavi istraživanjem i razvojem novih tehnologija koje svoju primenu nalaze u kablovskim distributivnim sistemima). DOCSIS je razvijen od strane tnaCableLabs (Cable Television Laboratories. Signalna konstelacija za QAM256 5.0 standarda objavljena je 1997. U razvoju DOCSIS standarda je učestvovalo više kompanija koje 19 . Njena upotreba u KDS sistemima danas je svedena na minimum i njena primena se može naći još jedino u neobnovljenim HFC mrežama kod kojih dolazi do pojave velikog šuma koji potiče od mikrotalasnih uređaja.Quadrature Phase-Shift Keying) je četvorofazna PSK modulacija koja danas ima više istorijski značaj u modernim kablovskim distributivnim sistemima. DOCSIS Tehnologija DOCSIS (engl. Slika 7.četvorofazna PSK modulacija QPSK (engl.3.

Tada aktuelna modulacija za upstream je bila QPSK. i do danas je aktuelna.proizvode i prodaju opremu za kablovske operatere. Sa razvojem interaktivnih multimedijalnih servisa korisnici imaju veću potrebu za slanjem podataka. Evolucija DOCSIS specifikacije DOCSIS 1. Zbog toga je potrebna nova revizija DOCSIS specifikacije i do nje dolazi u decembru 2001.1. dok u najboljem slučaju je iznosio 3. 6. dok je u Americi na snazi ATSC standard koji širinu jednog kanala ograničava na 6 MHz. što je nedovoljno za servise koji se odvijaju u realnom vremenu. Ono što je još bitno. širinom kanala i modulacijom za downstream i upstream. Situacija je bila takva da na DOCSIS 1. Zagušenja su bila česta pojava i u takvim okolnostima VoIP telefoniju nije bilo moguće realizovati. DOCSIS je asimetrična tehnologija sa različitom frekvencijom. Do prve revizije DOCSIS 1. Broadcom. korisnicima je mogao biti obezbeđen servis sa kvalitetom best-effort.. Zbog različite raspodele frekventnog opsega i količine bandwidtha po kanalu u SAD i Evropi imamo Severnoamerički standard (DOCSIS) i modifikaciju za tržište Evrope pod nazivom „EuroDOCSIS“. tj. bandwidth. najviša brzina koja se mogla ostvariti je 4 Mbps. dovoljnu količinu saobračaja za nesmetano odvijanje usluge telefonije.1. čime je opterečenje upstreama sve veće. Svaki CMTS je imao oko 4-5 US kartica. retko je prelazio 1. Kod DOCSIS 2. kada je objavljen naslednik DOCSIS 1. što znači da na svakoj US kartici je terminiralo od 200 do 250 modema. Tema ovog rada je implementacija tehnologija baziranih na ovoj specifikaciji. Osnovna razlika između ove dve specifikacije je ta da je uveden QoS (engl. dok se u praksi taj broj kretao oko 3 Mbps. davanjem prioriteteta. Rešenje za ovaj problem je bilo u QoS tehnologiji koja korisnicima VoIP usluga gatantuje. To je motivisalo arhitekte DOCSIS-a. tako da će o tome biti više govora u poglavljima koja slede.1 20 . Razlika je u tome što Evropske kablovske televizije rade u skladu sa PAL standardom kod kojeg je širina jednog kanala 8 MHz.0 se osetno povečava brzina na upstream strani primenom QAM (infrastruktura tada je bila spremna za QAM16) modulacije.0 Primenom standarda DOCSIS 1. Kod starih mreža širina kanala. DOCSIS 1.0 specifikacije dolazi dve godine kasnije. Zadnja revizija DOCSIS specifikacije je bila 2006. Najpoznatije od njih su Arris. a vezano za DOCSIS jeste to da se ova specifikacija razlikuje od regiona do regiona. Do nadopune specifikacije dolazi kako bi zadovoljili zahteve korisnika i omogućili im da kroz HFC infrastrukturu koriste usluge VoIP telefonije. a samim tim i mogućnost pružanja većih brzina prema korisnicima u downstream smeru. Cisco i Motorola.2 MHz. a posebno za VoIP telefoniju. Quality of Service).6 MHz. Teoretski.0 CMTS-u je terminiralno oko 1000 ili više modema. da realizuju novu specikaciju sa brojnim unapređenjima - DOCSIS 1.0 u kablovskim mrežama za prenos podataka i Internet servis. aprilu 1999. Širi kanal u EuroDOCSIS arhitekturi dozvoljava veću širinu pojasa (bandwidtha).1.

koja je dominirala Internetom u prošlosti. QAM32. Prema specikaciji DOCSIS 2. DOCSIS 2.x i DOCSIS 2. koje istovremeno prolaze kroz isti CMTS. uvedeni novi modulacioni formati QAM8.0 neophodno je da se podrže sve tri modulacione tehnike (TDMA. kao i način komunikacije između kablovskog modema i CMTS-a. Klasifikacija paketa obavlja se na RF MAC interfejsu i to na strani kablovskog modemaza saobraćaj upstream smeru.1 namenjen je manipulaciji servisnim tokovima.0 mogu 21 .ATDMAiSCDMA). Najveća unapređenja u ovoj verziji standarda se odnose na povratni smer. Pod servisnim tokom se podrazumeva set paketa koji prolazi kroz CMTS ili kablovski modem i ima iste klasifikatore (parametre. Standardom DOCSIS 1. kablovski operatori su kao odgovor pripremili rešenja koja se zasnivaju na standardu DOCSIS 3.0 U beskompromisnoj borbi na zahtevnom tržištu sa telekomunikacionim operaterima koji su unapredili xDSL tehnologiju i povećali protok do korisnika.business-to-business aplikacije (kao što su alternative za E-1 servis). klasifikacija se može primeniti i na strani CMTS-a. prema DOCSIS 1. Tehnika se primenjuje kako za direktni. Ove nove tehnike su poznate kao ATDMA i SCDMA. U DOCSIS 2. kakve su interaktivne igrice. MAC i viših slojeva prenosa.0) su u domenu kvaliteta servisa (engl. odnosno nizovima paketa podataka. odnosno isti kablovski modem. razmena MP3 datoteka. Najznačajnije razlike koje je verzija standarda DOCSIS 1.x i DOCSIS 2.0. Najveći deo alata ugrađenih u specifkaciju DOCSIS 1.4. peer-to-peeraplikacije. korisniku (ili grupi korisnika) paralelno šalje više kanala. Quality of Service ).1 donela u odnosu na prethodnu verziju standarda (DOCSIS 1.0 i SP-MULPIv3. VoIP.0).2006. QAM64. Kvalitet servisa. ali i tzv.0 se sastoji u tome što se kablovski modemi u verzijama DOCSIS 1.0 su uvedene dve nove modulacione tehnike.1 su definisane karakteristike fizičkog. potpuno nova modulaciona šema S-CDMA i unapređena korekcija RS FEC. Ova tehnika se sastoji u tome da se.0 u odnosu na DOCSIS 3. DOCSIS 3. Ove nove aplikacije su zahtevale mnogo simetričniji transport podataka od uobičajne asimetrične aplikacije (web surfanje). Povećana je maksimalna širina propusnog opsega na 6400 kHz. Tu se pre svega misli na tzv.0 Krajem 2001.01 (8. govora i videa. godine. a zatim se pravila kvaliteta usluga primenjuju na svaki pojedinačni servisni tok.0: SP-SECv3. Specikacija DOCSIS 2. kao unapređenje u odnosu na raniju TDMA tehniku. primenjuje se na oba toka saobraćaja u HFC mreži – direktni i povratni smer prenosa. čime je maksimalni protok u povratnom smeru povećan tri puta.0.0 je kreirana kao odgovor na rastuće zahteve naprednih servisa u povratnom smeru. itd. usvojena je nova verzija standarda DOCSIS-a – DOCSIS 2. umesto jednog RF kanala. U ovom novom rešenju za kablovske operatore primenjuje se tehnika poznata kao Channel Bonding.1 standardu. kao što su ista izvorišna i odredišna tačka na Internetu). SP-PHYv3. Time su kablovske distributivne mreže osposobljene za simetrične servise. Kod povratnog saobraćaja. najmanje 4 (u skladu sa specikacijom CableLabs-a). tako i za povratni smer. su usvojene tri specikacije za DOCSIS 3. Da bi se obezbedila kontrola saobraćaja paketi se prvo klasifikuju prema definisanim pravilima u određene servisne tokove (service flows). Suštinska razlika između kablovskih modema koji su u verzijama DOCSIS 1.

povezati samo na jedan kanal u direktnom i jedan kanal u povratnom smeru. DOCSIS 3. Operatori su u situaciji da odgovore na novonastalu tražnju za povećanjem opsega u povratnom smeru.0 preporuke Novi DOCSIS 3. Ove modulacije danas niskog reda su bile 1. Ova činjenica ukazuje na debalans 18:1. dok je od 40 do 65MHz generalno dostupno za povratni put. naročito u mrežama koje u povratnom smeru koriste opseg od 5-42 MHz. gde je upstream saobraćaj uglavnom limitiran na upstream zahteve za novim multimedijalnim sadržajima. Takva asimetrija nije bila od interesa za prevazilaženje tokom modelovanja Internet saobraćaja. može teorijski koristiti do 10 kanala. ali takođe zahtevaju viši signal/šum od zahtevanog odnosa definisanog standardom DOCSIS 1. raniji kablovski sistemi i inicijalni DOCSIS zahtevali su spektralno efikasne modulacije u direktnom smeru i relativno niske protoke i robusnije modulacione šeme u povratnom putu (zbog visoko šumnog okruženja). osim usklađenosti sa standardom DOCSIS 3.4 MHz.5-4 puta manje efikasne 22 . modem je osposobljen da istovremeno prima informacije iz više kanala (najmanje četiri). u zavisnosti od broja kanala koje modem istovremeno procesuira. dok bi jedan optički čvor pokrivao manje korisnika.0. oko 100 MHz opsega raspoloživo je za prenos signala u direktnom smeru (u zavisnosti od filozofije operatera koji samostalno odabire u koji frekventni deo će smestiti direktni put). gde je arhitektura HFC mreže takva da se optikom ide bliže korisniku. Prema standardu DOCSIS 3.0). dok se u evropskim mrežama koje koriste u povratnom smeru opseg od 5-65 MHz. U modernim CATV mrežama. to jest zajedno sa overhead-om). U povratnom smeru.0) uvećava kapacitet povratnog puta u HFC mrežama putem implementacije modulacionih tehnika višeg reda. to jest zajedno sa overheadom) iznosi 30. Na osnovu te osobine. racionalnim korišćenjem kablovskog RF spektra. u povratnom smeru je korištena tek QPSK modulacija i nedovoljno razvijena 16QAM. Dok DOCSIS 1. Na osnovu toga.x specificira visoko efikasnu 64QAM i 256QAM modulaciju u direktnom smeru. može odvojiti relativno veliki broj kanala (posebno u slučajevima digitalizovanja sadržaja koji se šalje). maksimalni protok u direktnom smeru po jednom kablovskom modemu uz modulacioni format QAM 256 (za kanale širine 8 MHz) iznosi 55. Tekući trendovi u svetu sugerišu da prenos podataka kroz HFC mreže postaje simetričniji sa sve većim zahtevima korisnika i uvođenjem novih servisa. Očigledno je da se u direktnom smeru.616 Mbps (raw bandwidth. Danas se to radi segmentacijama.0 (ali i DOCSIS 2.0. U tom opsegu se teorijski može koristiti do 5 kanala širine 6. maksimalni protok (raw bandwidth. ali se u povratnom smeru postavlja kao limitirajući faktor uzak raspoloživi opseg.4 MHz (DOCSIS 2. telefonija i prenos mnogih multimedijalnih fajlova i multimedijalnog sadržaja. Za već postojeće arhitekture rešenje je primena kasnijih tipova modulacija.72 Mbps.x. dok je praksa pokazala da se mogu koristiti frekvencije tek iznad 30 Mhz. potrebno je da u HFC mreži bude na raspolaganju dovoljno propusnog opsega (kanala). uz modulacioni format od QAM 64 i širinu kanala od 6. Zahtevi za povećanjem kapaciteta prenosa u povratnom putu potiču od šireg razvoja simetričnih servisa kao što su video-konferencija. povećava se protok u direktnom i povratnom smeru. Kao rezultat. Ove naprednije tehnike dopuštaju prenos veće količine podataka kroz postojeći opseg povratnog kanala. Da bi mogli da se ostvare značajno veći protoci nego ranije.

Takve modeme bi morali zamjeniti novijim modelima. Sa napretkom novih servisa i razvojem industrije telekomunikacija dvosmerne mogućnosti koaksijalnih sistema privukle su više pažnje.tehnikeDOCSIS 3.engl.x/2.2 na 6.0 nije došlo do izmene ove specifikacije nego. U DOCSIS 3.. Prema frekvencijskom planu. Naravno. Advanced Time Division Multiple Access) i Synchronous- CDMA (Sinhroni-Višestruki pristup sa kodnom raspodelom korisnika .4 MHz). opseg namenjen komunikaciji smeru od pretplatnika prema glavnoj stanici. Kao rezultat maksimalni izvorni protok podataka uvećan je sa 10.0 stanardu. Kablovski modemi bazirani na DOCSIS 2. Povratni smer kablovskim distributivnim sistemima (KDS) Prvi razlog zbog čega se pojavila poreba povratnog smera u KDS su kontrola stanja (SM&C) i aplikacije tipa "plati pa gledaj" (Pay Per View).0/1. za prenos interaktivnih servisa je po DOCSIS 1. Time Division Multiple Access). Telefonkabl a. Modulacione tehike višeg reda nude veću spektralnu efikasnost (više bita u sekundi po MHz) takođe se zahteva i viši odnos signal/šum na ulazu u CMTS.0 standardu. 23 .1 na 30.24 Mbit/s u slučaju DOCSIS-a 1. 7.4MHz i specificirao je tri nove tehnike modulacije višeg reda: 8QAM. Synchronous Code division multiple access). Najčešći predstavnik takvih starih modema koji se može još uvek naći na tržištu je Motorola SB5100E. Problem sa nekompatibilnošću opreme može se pojaviti kod starih modema koji ne podržavaju napredni pristup sa vremenskom raspodelom korisnika (A- TDMA). Kod nas se za prenos interaktivnih servisa koristi opseg od 5-65 MHz (EuroDOCSIS). A-TDMA (engl.0 preporućuje za oba smera više efikasne tehnike modulacije uvećavajući opseg RF kanala u povratnom smeru preko tri različite tehnike višestrukog pristupa: TDMA (Višestruki pristupvremenskom raspodjelom korisnika . je data mogućnost da više kanala.0 standardu funkcionisaće i sa CMTS-om baziran na DOCSIS 3.72 Mbit/s (64QAM u 6.d. ako želimo iskoristiti sve prednosti DOCSIS 3. 32QAM i 64QAM.0 je uvećao maksimalni dozvoljeni opseg RF kanala sa 3. DOCSIS 2. je od samih početaka razvoja kablovskih distribucionih sistema bio jedan od nosilaca razvoja i izgradnje HFC mreža širom zemlje.engl. downstream i usptream združimo u jedan virtuelni.0 standarda potrebno je da i kablovski modemi budu zasnovani na DOCSIS 3.0 standardu je od 5-42 MHz.

više tačaka.Šum prijemnika 24 .Taj problem se rešava uglavnom prolaskom žetona (vremenski mutipleks) ili osluškivanjem kanala (frekvenciski mutipleks). glavna stanica (Headend). kombinuju i prosleđuju na kablovsku liniju. šum optičkog linka i ingres šum su osnovne smetnje povratnog smera. Slika 8. gde se svi signali (satelitski.Može i da doći do kolizije ako dva korisnika istovremeno pošalju zahtev stanici iznad njih za slanje podataka. U povratnom smeru. Smetnje u povratnom smeru Termički šum.Relative Intensity Noise (RIN) koji potiče od lasera predajnika za povratni smer. U direktnom smeru.) modulišu. generalno. Nabojane smetnje: . Arhitektura kablovskog sistema Osnovni problem u eksploataciji dvosmernih mogućnosti HFC mreže je rasporedkanalakorisnika ako žele da u istom trenutku šalju podatke. izazvan spontanom emisijom fotona .Termički šum distribucionih i linijskih pojačavača u distribucionoj mreži . svi pretplatnici povezani na mrežu su izvori šumova i smetnji. 7. postoji samo jedna tačka u kojoj signal ulazi u mrežu. gde je svaki pretplatnik u mreži (koji koristi interaktivni servis) izvor signala.2. zemaljski i dr. Od glavne stanice do pretplatnika.Termički šum kablovskog modema . Šema povratnog smera 7.1. signal se prostire po mreži tipa jedna tačka .

Filteri za blokiranje povratnog smera Korisnici koji ne koriste dvosmerne servise prave nepotreban šum paiy tog razloga napravljen je filter za blokiranje povratnog smera. . koji ne koriste povratni smer ili grupe pretplatnika u okviru jedne zgrade.Shot noise. 8.Interferencija signala direktnog i povratnog smera .3. Sa porastom broja pretplatnika koji koriste povratni smer broj instaliranih filtera ove vrste se postepeno smanjuje na račn povećanja broja instaliranih ekvilajzera. a fleksibilni kao spoljni omotac ima kombinaciju metalne folije i žičane košuljice. Najvažnija karakteristika koaksijalnog kabla je njegova sposobnost da prenosi signale širokog spektra bez obzira što se radi i o frekvencijama koje se. Kruti koaksijalni kabl ima alumijmski plast. 25 .Intermodulaciona distorzija kao posledica nelinearnosti prenosnih karakteristika aktivnih komponenti i clipping distortion (distorzija odsecanja) koja se javlja na optičkom predajniku kada je nivo RF signala niži od praga . kao nosioci. To ima za prednost što se kabl može direktno priključiti na ulaz konvencionalnog prijemika radio-signala i to. Filteri su po svojim karakteristikama high-pass filteri sa propusnim opsegom 85-886 MHz. u okvru jedne distribucione grane ili čitave segmente mreže do nivoa optičkog čvora.Ingres šum koji potiče iz okruženja i koji predstavlja jedan od osnovnih problema povratnog smera 7.Višestruke mikrorefleksije kroz vlakno .moraju kontrolisano koristiti u slobodnom prostoru. U početnim fazama razvoja dvosmernih servisa. Koaksijalne kablovske mreže Kablovska televizija započela je razvoj zahvaljući telekomunikacionim mogućnostima koaksijalnog kabla. U praksi se koristi dva tipa kabla. ovi filteri su veoma praktični. Filterima je moguće blokirati negativni uticaj pojedinačnih pretplatnika. Karakteristična impedansa kablova je 75 oma. drugi šum vezan za prijemnikpotiče od slučajnog pojavljivanja fotona elektrona .

Ima odgovarajuće karakteristike koaksijalnog kabla koja nema opasnosti od korišćenja istih frekvencija u slobodnom prostoru i koaksijalnom kablu. . polietilen). Sastoji se iz unutrašnjeg provodnika. Unutrašnji provodnik: elektrolitički bakar (kalaisani ili posrebreni). Karakteristična impedansa se definiše kao odnos napona i struje na bilo kojem poprečnom preseku voda. Slika 9. polietilena za spoljnu montažu kada je kabl izložen niskoj temperaturi i vlazi.1. teflon.otporni su na vremenske uticaje .prilično ravnomerno penosi signale širokog frekvetnog opsega. Izračunava se kao: 26 . širma i spoljašnjeg omotača. jako utiče na korisnika da izabere priključenje na sistem kablovske televizije. mada imaju izraženo slabljenje na višim frekvencijama.svakako.Prednosti: . fluorpolimera kada je kabl izložen visokoj temperaturi i kada se traže visoke mehaničke i hemijske karakteristike. ima jednu ili više upletenih žica. 8. omotač: od polivinilhloida za unutrašnju montažu. dielektrika (PVC. Koaksijalni kabl U KDS se uglavnom koristi kod distributivnemreže.mogu se polagati na zidu. Glavni nedostatak je visoka cena i broj pojačivača.manje brzine prenosa. u cevima ili u zemlji jer im se ne menjaju elektične karakteristike. toplotne i klimatske uticaje. Dielektrik mora da ima visok otpor izolacije i što manju dielktričnu konstantu. Treba da bude otporan na mehaničke. Sastav koaksijalnog kabla Koaksijalni kablovi standardno se koriste za bitske brzine prenosa reda 10 Mbps i rastojanja reda nekoliko stotina metara.koriste se za manja rastojanja .nisu osetljivi na elektromagnetne smetnje . Mane: .

1. ova vlakna formiraju optičke kablove koji se koriste za prenos svetlosnih signala na velike udaljenosti. L Z C Karakteristična impedansa koaksijalnog voda koji se koristi u KDS-u je 75Ω. 27 . napravljeni od vrlo čistog stakla. tanak. kroz koji putuje svetlost 2.8dB/100m.2cm iznosi 3dB/100m. Maksimalna frekvencija na kojoj se može upotrebiti koaksijalni kabl izačunava se po fomuli: 2C f max    D  d C . što je prikazano na slici: Slika 10. Optička vlakna se sastoje iz tri dela: 1. Optičko vlakno Optička vlakna su dugački i vrlo tanki kablovi. Svaki optički kabl je zaštićen svojim posebnim omotačem. Grupisana u snopove. centralni deo vlakna.Brzina svetlosti Sa porastom frekvencije rastu i gubici u kablu. debljine čovečije dlake. Optičke kablovske mreže 9.5cm oko 1. Obloga – spoljni optički materijal koji svetlost reflektuje natrag u jezgro 3. Omotač – plastični zaštitni sloj koji vlakno štiti od oštećenja i vlage Stotine hiljada ovakvih vlakana formiraju jedan optički kabl. Slabljenje se definiše kao logaritamski odnos napona na početku provodnika (U1) prema naponu na kraju provodnika (U2) – da bi se izbegle negativne vrednosti za slabljenje. a za 2. Jezgro – stakleni. Dijagram frekvencije 9. Prosečno slabljenje kabla za ferkvenciju 200MHz sa spoljnim prečnikom provodnika 1.

kod optičkih vlakana vrhunskog kvaliteta i svetla talasne dužine od 1. gubici su veći). koja prenose infracrvrnu svetlost talasne dužine od 850 do 1. Sastav optičkog vlakna Postoje dva osnovna tipa optičkih vlakana: 1. Svetlost u optičkom kablu putuje kroz jezgro ("hodnik") odbijajući se o oblogu ("zidovi sa ogledalima") u skladu sa principom koji se zove potpuna unutrašnja refleksija. Upravo je to princip rada optičkog vlakna. Pošto obloga uopšte ne apsorbuje svetlost. Sve vrste predajnika emituju infracrvenu svetlost. koju generišu laseri 2. 28 . A šta ako hodnik ima čitav niz krivina? Na svim krivinama bi morali da postavite po jedno ogledalo. prečnika 62. prečnika 9 mikrona.. najviše zbog nečistoća u staklu od kojeg je napravljeno vlakno. ako je izvor dovoljno jak. svetlosni signal se može prenositi na velike daljine. koja prenose infracrvrnu svetlost talasne dužine od 1. pravog hodnika. ali su osetljiviji na temperaturu i skuplji od LED dioda. Single-mode vlakna. nema nikakvih problema da dopre do drugog kraja. dovoljno je da uperite snop svetlosti niz hodnik i – rešili ste problem. Slika 11. Najčešći predajnici su laseri i LED diode – laseri emituju signale veće snage.5 mikrona. Svetlost se prostire pravolinijski i.550 nanometara. tokom prenosa se svetlosni signal delimično degradira. dolazi do različitog slabljenja signala. Nalazi se blizu optičkog vlakna i često ima i sočiva kojima se svetlosni snop fokusira u vlakno. Ipak.550 nm. U zavisnosti od čistoće stakla i talasne dužine svetlosti koja se prenosi (što je talasna dužina manja. šta ako hodnik ima krivinu na jednu stranu? Na krivini ćete postaviti jedno ogledalo. Međutim..300 nanometara. Multi-mode vlakna. koju generišu LED diode. koje se kreće u rasponu od 60-75%/km pa sve do manje od 10%/km. U prenosu svetlosnog signala učestvuju 4 elementa: .300 do 1.Optički predajnik – generiše i kodira svetlosne signale. koja se nalazi u nevidlivom delu spektra. Ako želite da osvetlite kraj dugog.

2. Za povezivamje optičkih kablova u KDS najbitniji uređaji su: . optička vlakna ne mogu da izazovu požar. Slika 11. U odnosu na klasične metalne (bakarne) žice. nego svetlost. nema ni zračenja i elektromagnetskog zagađenja sredine kroz koju prolaze optički kablovi.Optičko vlakno – prenosi svetlosni signal na daljinu. . bolji odnos sognal/šum. osim što su jeftinija. . tanja. veliki propusni kapacitet. optička vlakna poseduju jos dve važne osobine – pošto ne provode struju. veća stručnost njihovig postavljanja i povezivanja.2 do 0. pretvarajući ih u električne. Svetlosni impulsi optički kabal 9. ne postoji problem preslušavanja između vlakana. manje degradiraju signal koji prenose. koji u regeneratoru stigne do tog specijalnog omotača. širok frekvetni opseg. lakša.Optički prijemnik – prima i dekodira svetlosne signale. velika brzina prenosa (10Gb/s). Koriste se u KDS za magistralni nivo za razdaljine veće od 1000m. Za prijemnike se najčešće koriste fotoćelije ili fotodiode.5dB/km). malo slabljenje (od 0. Prednosti: otporni na elektromagnetne smetnje. postavljaju se uduvavanjem kroz cevi. koriste manje energije za prenos itd. Sastoji se od optičkih vlakana sa specijalnim omotačem koji je neprekidno pod laserskim snopom. Mane: cena. Oslabljenom svetlosnom signalu. Optički kabal Optička vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih impulsa na velike udaljenosti i velikom brzinom. efikasnija dvosmerna komunikacija. a pošto nema električnih signala. manje su im dimenzije. .Optički regenerator – pojačava svetlosni signal pri prenosu na veće razdaljine. Signal na prijemu je čist i ne slabi. predaje se dodatna energija koju emituje laser i takav signal nastavlja svoj put "osvežen".Optički predajnik 29 . ne menjajući svoje karakteristike.

neophodno je instalirati odgovarajuće optičke prijemnike za povratni smer. Optički predajnik Optički predajnik je sastavni deo optičkog prenosnog sistema u okviru primarne optičke mreže. Predajnik se sastoji iz nisko-šumnih i nisko-distorzionih RF driver-a. kabl se uvek sastoji od dva vlakna u odvojenim omotačima – jedno vlakno šalje signale. u frekvencijskom opsegu od 5 .4. Zelena LED dioda obezbeđuje nadzor 30 .jezgro (core) . sa plastikom se lakše radi. Kablovi su presvučeni zaštitnim slojem plastike.Distributed Feedback Laser ) i predistorzione elektronike. koji se naziva staklena presvlaka (cladding) .Optički prijemnik za povratni smer .Automatic Gain Control ). laserske diode sa prenosom po povratnoj petlji (DFB . Optički prijemnik za povratni smer Za potrebe prenosa signala u povratnom smeru.ponekad vlakna mogu biti napravljena i od plastike.optičko vlakno se sastoji od izuzetno tankog staklenog cilindra . ali ona ne može da prenese svetlosne impulse na razdaljine na koje to mogu staklena vlakna . i to je mnogo ekonomičnije od rešenja koje zahteva odvojena kućišta za optiku i za distribucioni pojačavač.zbog toga što optičko vlakno prenosi signale samo u jednom pravcu. a dodata su i vlakna od kevlara što obezbeđuje čvrstiu. Predajnik karakteriše široko pojasna automatska kontrola pojačanja ( AGC . PIN fotodioda konverutje svetlosnu energiju u RF signal.jezgro je okruženo koncentričnim staklenim slojem. .svako vlakno je obmotano slojem plastike. 9.65 MHz. Optički prijemnici za povratni smer se instaliraju u glavnoj stanici i to za svaki optički čvor po jedan. Optički prijemnik kombinuje optoelektronske i RF distribucione funkcije u jednom kućištu. Optički predajnik pretvara RF ulazni signal u analogno modulisan optički signal talasne dužine 1310 nm za prenos kroz optičko vlakno i šalje ga ka optičkom prijemniku. Vlakna od kevlara se smeštaju između va vlakna.. RF signali se pojačavaju nisko-šumnim hibridnim pojačavčem.3. Instalira se u glavnoj stanici. 9.Optički čvor Sastav i karakterisike optičkih kablova: . a drugo ih prima .

mada je moguće dadati još jedan prijemnik kada se zahteva redundantna konfiguracija ili kada je potrebno kombinovati frekventne opsege. 9. Optički čvor Optički čvor predstavlja optičku mrežnu stanicu koja je prilagođena specifičnim zahtevima standardne dvosmerne HFC mreže.optička spojnica . koji je ujedno i provajder kablovske televizije.RF pojačavač koji pojačava direktni RF signal .mrežni optički prijemnik za direktan smer ( NOR ).po potrebi . Za uskopojasne primene. Svaki optički čvor zahteva jedan optički prijemnik za direktan smer. Primarna upotreba ovih uređaja je za uspostavljanje brze veze sa Internet provajderom.mrežni optički predajnik za povratni smer ( NRT ) koji pretvara RF signal u optički signal i vraća ga po optičkom vlaknu u optički prijemnik za povratni smer u glavnoj stanici. 10. Kablovski modem je prikazan na sledećoj slici.5. Test tačka obezbeđuje nadzor RF izlaznog signala. Standardni dvosmerni optički čvor se sastoji od kućišta u kome su smešteni: . Kablovski modem Kablovski modem je tip modema koji omogućava korišćenje infrastrukture za prenos kablovke televizije u cilju prenosa podataka. 31 . dok crvena LED dioda ukazuje da je RF buckup aktiviran. Osnovna funkcija optičkog prijemnika je prijem optičkog ( svetlosnog ) signala i konverzija u električni ekvivalent ( RF signal ). Povratni RF signal iz koaksijalnog kabla dolazi na poseban ulaz RF pojačavača. moguće je instalirati do tri optička prijemnika za direktan smer.prisustva optičke snage. koji prima optički signal prenet optičkim vlaknom i pretvara ga u RF signal . Optički predajnik za povratni smer konvertuje RF signal za povratni smer u optički signal za prenos do optičkog prijmnika za povratni smer u glavnoj stanici.

na postojećoj infrastrukturi. 14 i sl. moduliše se signal za prenos podataka na frekfenci različitoj od frekfence za prenos televizijskih kanala. i obrnuto. Slika 15. Naime. Kablovski modem Slika 13. 15 prikazan je razdelnik (eng. Povezivanje modema je prikazano na sledećim slikama. spliter) čija je namena povezivanje dva uređaja. Na sl. Topologija na strani korisnika Slika 14 Razdelnik signala 32 . Slika 12. Vezivanje dva kabla „zica-na-žicu“ nije dobro zbog smetnji koje se u većini slučajeva kod takvog povezivanja javlja. koja je u ovom slučaju kablovska televizija. Konektori i indikatori na kablovskom modemu Princip rada kablovskog modema je sličan principu rada DSL modema. televizor i kablovksi modem u jednu tačku: priključak na zidu. Modem ima ulogu da podatke pristigle od računara moduliše na zadati opseg.

tako da i ovde provajderi projektuju broj korisnika zavisno od infrastrukture koju poseduju.Od modema do računara postoje dve varijante za povezivanje. deo grada) na jednom kolizionom domenu! Ovo pre svega. Kablovski koaksijalni i ethernet konektor Slika 17. Napomena: jedan način priključivanja ne isključuje drugi! Drugim rečima. Ovo se ne može generalizovati jer do „zagušenja“ kod DSL -a može doći na ATM linijama telekomunikacione kompanije. 4 Mbps ka Internetu.. Naime. kako su svi korisnici povezani na 33 . Međutim. Mada. npr. ili na izlaznim WAN konencijama samog provajdera. tako da se praktično „kupljena“ brzina može garantovati. 17. zbog učestalih kolizija u slučaju velikog broja korisnika na jednom kolizionom domenu (vidi CSMA/CD algoritam).Drugi nedostatak kablovske veze. 1. ono što je veliki problem i negativna strana ove vrste povezivanja jeste da su svi korisnici na jednoj geografskoj lokaciji (zgrada. korisno je pre povezivanja čuti iskustva korisnika već povezanih na mrežu. Ovde je korisniku ostavljen izbor načina povezivanja. pa do par megabita. Prethodo rečeno kod DSL -a nije problem jer je point-to-point veza. 6 Mbps. O ovom problemu računa vodi kablovski operater ograničavanjem broja korisnika na mreži. Kablovki Internet se ubraja u brze Internet konekcije. Neki provajderi nude brzine koje DSL ne može da podrži. ogleda se u sigurnosti na mreži. 4.5. kablovskoj mreži. ovu brzinu retko kada može postići zbog čestih kolizija na „lokalnoj“. 0. kao što je slučaj sa ruterom na sl. opet vezan za jedinsveni kolizioni domen. 2. ulica. i ethernetom u slučaju rutera. Tipično 0. može dovesti do toga da bez obzira što korisnik ima uplaćen paket koji mu omogućava. veliki broj rutera opremljen je i serijskim portom za povezivanje. kao i kod DSL -a: serijski.7. Kablovski ruter Brzina prenosa kod kablovskog modema je od par stotina kilobita u sekundi. u slučaju modema. Simetrična ili asimetrična veza: podešavanje je dozvole protoka kod provajdera. odnosno zavisi od uplaćenog paketa. Slika 16.

Sistemi xDSL se instaliraju u postojeću telefonsku pristupnu mrežu. Integrated Services Digital Network) mreže. DSL je nastao kao nadgradnja postojeće telefonske mreže tako da ove tehnologije ne zahtevaju potpuno novu kao ni kompletnu promenu postojeće infrastrukture da bi se korisnicima omogućio pristup Internetu i drugim multimedijalnim servisima. iskoristi za prenos podataka i to brzinama od nekoliko Mbps. a da ona ne mora temeljno da se rekonstruiše. Digitalne pretplatničke linije (xDSL) Pojam digitalne pretplatničke linije. Postoji više vrsta DSL tehnologija zbog čega se. Digital Subscriber Line) se prvi put spominje kod ISDN (engl. DSL tehnologije omogućavaju da se digitalna pretplatnička petlja. koristi x kao prvo slovo skraćenice.jedinstveni kolizioni domen (fizički sloj). Slika 18. Sastav telefonske pristupne mreže 34 . pri čemu su kao tačke fleksibiliteta predviđeni kablovski razdelnici i kablovski izvodi što se vidi na slici. Karakteristična odlika pristupne mreže je zvezdasto kabliranje od telefonske centrale prema korisnicima. preko postojećih bakarnih kablova. Naravno. uz digitalnu obradu signala. zbog ove činjenice DSL tehnologije su veoma interesantne kao efikasne i ekonomične tehnologije. odgovornost je korisnik 11. a bilo kakav vid sigurnosti se imlemetira od drugog OSI nivoa pa naviše. skraćeno DSL (engl. da bi se ovo naglasilo.

Tamo se vrši pretvaranje optičkih u električne signale za prenos po razvodnim kablovima do korisnika. Razlog za to je što su mnoge od DSL šema varijacija simetričnih metoda kao što su DSL sa velikim protokom podataka. Za potrebe klasifikacije.LITE CDSL ) Slika 19. Za ovaj raspored su koncipirani sistemi VDSL kod kojih jedno optičko vlakno transportuje podatke.Rastojanja između kablovskih izvoda i telefonske centrale su kod 90% korisnika manja od 4km. HDSL ili varijacija asimetričnih tehnika kao što je ADSL i treće glavne kategorije. Sve one čine grupu tehnologija x-tipa digitalne pretplatničke linije (xDSL). xDSL HDSL ADSL VDSL Standardn Varijante Standardn Varijante i HDSL MVL i ADSL 1-MEG (HDSL SDSL (RADS MODE 2) L) M MDS L (G. Klasifikacija DSL tehnologija Postoji više vrsta DSL tehnologija koje se mogu koristiti za lokalni pristup multimedijalnim servisima. su prikazani na slici. DSL sa vrlo visokim protokom podataka VDSL. U kablovskim razdelnicima mogu da budu instalirani i ostali xDSL sistemi. 11. dovoljno je posmatrati samo tri glavne kategorije. od telefonske centrale do kablovskog razdelnika. Članovi proširene xDSL familije. Tada su još potrebni dometi do 500 m. koji zahtevaju široki opseg. Ovu deonicu moraju da premoste sistemi HDSL i ADSL koji su instalirani u telefonskoj centrali.1. Familija DSL tehnologija IDSL EZ-DSL 35 .

[4] [6] Slika 20. VDSL se razvija kao krajnji cilj ADSL sa stanovišta primene po kablovima sa optičkim vlaknima i na kratkim nastavcima realizovanim kablovima sa bakarnim provodnicima.HDSL (engl. HDSL spada u grupu simetričnih DSL tehnologija što znači da i odlazni i povratni kanal imaju iste brzine protoka i radi sa protokom T1 (1. Very High Speed DSL) – najsavremeniji razvijen sistem sa namerom da omogući prenos servisa vrlo velikog protoka (više od 10 Mbps) na kraćim rastojanjima (manjim od 1 km) između centrale i korisnika. Assymetric DSL) – asimetrična digitalna pretplatnička linija. SDSLu treba samo jedna. VDSL sistem. HDSL tehnologija omogućava prenos 2048 Mbps bez regeneratora. Radi na brzinama 1 544 Mbps (Severna Amerika) ili 2 048 Mbps (Evropa) u oba smera. a najčešće se koristi za širokopojasni prenos unutar velikih firmi. Na slici je prikazana jedna varijanta ADSL sistema. varijanta sa simetričnim protokom od 12 Mbps ADSL (engl. 36 .5 Mbps) ili E1 (2 Mbps). SDSL (engl. Sličan HDSLu samo za razliku od HDSLa koji zahteva 2 ili 3 parice. Symetric DSL) – simetrični DSL. nazvan je tako jer ima jednake brzine prenosa u oba smera. osnovna osobina ove vrste DSLa je asimetričnost. High bit rate DSL) – jedan od najstarijih tipova DSLa. što ovu tehnologiju čini najzanimljivijom vrstom DSLa za kućne i male poslovne korisnike. Na slici je dat prikaz VDSL sistema sa simetričnim protokom od 12 Mbps. Kao što joj ime kaže. VDSL (engl. preko postojećih kablova sa metalnim provodnicima.

8 kbps). jer telefonske komutacije nisu dizajnirane za prenos podataka velikom brzinom. razvijen od strane RockWell corporation. Network Termination Unit) iskorišteni su za digitalnu vezu sa većim brzinama prenosa kao što su 56/64 Kbps ili T/E usluge. CDSL (engl. 37 . tako i većim brzinama. Protok u pravcu centrala . Tradicionalna PTSN mreža podržava prenos podataka kako malim (28. PTSN (engl. sporiji od ADSL-a. Asimetrična digitalna linija omogućava zajednički istovremeni rad analogne telefonije (POTS) i digitalnih servisa (ISDN . Digitalna uslužna jedinica za isporuku servisa. Slika 21. tj.centrala od 16 do 384 kbps.bazni pristup) po istoj parici. RADSL (engl. Access Network) i namenjen je za male brzine prenosa. ima tu prednost da nije potrebna instalacija delitelja na korisničkoj lokaciji. Rate Adaptive DSL) – RADSL DTM modemi mogu da odrede svoj sopstveni protok pri instaliranju. nego što je to u „upstream“ smeru. Public Switched Telephone Network) mreža je stvorena prvenstveno za prenos zvuka tj. RADSL takođe mogu da rade simetrično na oko 800 Kbps. Na korisničkoj lokaciji je smešten standardni analogni modem iskorišten za povezivanje na pristupnu mrežu (AN. Digital Service Unit) ili jedinica mrežnog završetka. Varijanta ADSL sistema Asimetričnost zapravo znači mogućnost bržeg protoka podataka u „downstream“ smeru odnosno u smeru od mreže ka korisniku. tj. govora. tako da ova mreža nije naročito prilagođena za prenos podataka velikom brzinom.2. promet velikih brzina ća zaobići komutaciju u potpunosti.korisnik je od 1 do 4 puta 1 544 Mbps. protoku podataka od korisnika ka mreži. DSU (engl. NTU (engl. 11. Consumer DSL) – Korisnički DSL. a u pravcu korisnik . Struktura DSL mreže Postojeća telefonska infrastruktura. Dok promet koji se obavlja preko analognih modema može biti prenošen kroz telefonske komutacije. Zbog toga su potrebne izvesne promene na postojećoj PTSN mreži.

Slika 23. Plain Old Telephone Service) mrežu. 38 . Prenos podataka malim brzinama baziran na tradicionalnoj modemskoj tehnologiji je dobro integrisan u POTS (engl. PTSN mreža za prenos podataka Kao što se vidi na slici put podataka velike brzine koji ide preko lokalne petlje. Mreža prilagođena za brzi prenos podataka Dijagram prikazuje mrežu prilagođenu za brzi prenos podaka baziranu na DSL uslugama. Što je prikazano na sledećoj slici. kroz DASC i prenosni sastav zaobilazi telefonsku komutaciju. Slika 22. dok usluge sa bržim prenosom trebaju biti izvedene kao posebne mreže zaobilazeći telefonsku komutaciju u potpunosti.

). a ne samo u centralama. mogu biti primenjene komutacije za prenos okvira (engl. pristupni multiplekser. Spliteri koji se postavljaju na korisničkoj lokaciji mogu biti spliteri za analognu telefonsku liniju (POTS) ili digitalnu telefonsku liniju (ISDN).osigurava prenos na velika rastojanja (engl. Uloga DSLAM uređaja je da vrši koncentraciju podataka koji pristižu od strane korisnika sa više DSL linija i da ih preko backbone linka spoji sa ostatkom mreže. DSLAM može obavljati i dodatne funkcije kao što su usmeravanje i dinamičko pridruživanje IP adresa korisnicima. Transport System) . tj. Činjenica da se DSLAM uređaji mogu smestiti na udaljenim lokacijama može poboljšati kvalitet pružanja usluga i povećati broj korisnika jer može da uključi i one koji bi inače bili van dometa DSL mreže. upload brzina svih korisnika na DSLAMu da bi se otklonili problemi zagušenja saobraćaja na mreži i padova brzine u periodima kada je najveći broj korisnika online. Ova osobina omogućava instalaciju DSLAM uređaja i na udaljenim terminalima. koji se postavljaju kod korisnika.. u pristupnoj mreži. a sledeća generacija DSLAMova uključuje ATM komutacije za ovu funkciju. Za ovu namenu. 2.koristi lokalnu inter – CO mrežu kao osnovu. je uređaj na strani provajdera usluga i omogućava da se više DSL korisničkih linija povezuje na mrežu Internet provajdera (ISP) preko veoma brzih veza (100 Mbps. u zavisnosti od toga da li su smešteni kod korisnika ili uz DSLAM uređaj: 1. Remote Terminals). Asynchronous Transfer Mode) komutacije i/ili ruteri. Transportni sistem (engl.. Noviji DSLAMovi su otporniji na okolne uticaje. Pojedinačni spliteri. Spliteri kao delitelji frekventnog opsega realizuju se u dve varijante. Oni omogućavaju da bakarna parica bude istovremeno upotrebljena i za prenos podataka velikim brzinama i za razgovor putem telefonske linije. U cilju da osigura povezanost između višestrukog broja davatelja usluga i višestrukog broja korisnika tih usluga potrebna je odgovarajuća oprema.Lokalna pristupna mreža .. Digital Subscriber Line Access Multiplexer). POTS spliteri mogu biti pasivni ili aktivni. Sve se više koristi ATM oprema u ovoj ulozi. ove brzine treba da budu veće od ukupnog zbira download. Aktivni zahtevaju spoljni izvor napajanja za obavljanje prenosa glasa i DSL usluga 39 . Spliter je uređaj koji se veže na oba kraja telefonske linije i služi za razdvajanje DSL signala od signala klasične telefonije ili ISDNa. Frame Relay Switches). ATM (engl. 1000 Mbps. DSLAM (engl. Višestruki spliteri. Backbone Transmission) podataka iz DSLAM sastava. koji se postavljaju u centrali. RT (engl.

.). fax.preko jedne bakarne parice. na korisničke pristupne uređaje je putem Ethernet .Point-to-Point Protocol over Ethernet . 40 . Najznačajnije su :  PPPoE . servera. 11. Interni su u obliku kartice koja se instalira u PCI slot računara. Internet Service Provider) moraju biti u stanju da spoje veći broj servera na udaljenim lokacijama preko istih pristupnih uredjaja na korisničkim lokacijama. Postoje dva tipa DSL terminalnih uređaja: interni i eksterni. tj. koji je lociran na korisničkoj strani. Kada se računar spaja preko USB porta. Postoji nekoliko različitih metoda za usklađivanje PC-a sa DSL modemima kako bi se osigurao pristup mnogim mrežama i uslugama koje zahtevaju velike brzine prenosa.. Njegova prednost je u tome što ne zahteva nikakavu ili vrlo malu konfiguraciju na korisničkoj lokaciji.Point Protocol) protokol. Tada je potrebno dodati i Hub uređaj. Mean Time Between Failures) od aktivnih.  DHCP . Eksterni uređaji se priključuju preko USBa ili drugih mrežnih interfejsa. DSL terminalni uređaj (DSL modem/ruter). Protokoli DSL tehnologija Internet provajderi ili isporučioci Internet servisa. Pasivni ne zahtevaju izvor napajanja i imaju veće srednje vreme između grešaka.a. Point . dobar za aplikacije gde mediji prenose promet sporadično..3. Na spliter.Dynamic Host Control Protocol – protokol za dinamičku kontrolu servera. tj.to . Oni se takođe realizuju u dve varijante : 1. 2. kao i veliki promet visokih prenosnih brzina. evidenciju troškova na način koji je sličan dial – up uslugama koristeći PPP (engl. detektor višestrukog pristupa. Kada se računar spaja preko mrežne kartice. U mnogim pristupnim tehnologijama najpovoljniji način spajanja višestrukog broja aplikacijskih poslužitelja. koji se spaja na računar i na DSL liniju. PPP je komunikacijski protokol za prenos podataka preko standardne telefonske linije i uglavnom se koristi za dial-up pristup Internetu. MTBF (engl.. Uz to ISP treba da osiguraju kontrolu pristupa i efektivnu naplatu. Druga varijanta je praktičnija ako je preko DSLa potrebno povezati više računara na Internet. ISP (engl. vežu se DSL terminalni uređaj i telefonski uređaji (telefon. modem. Ethernet je najviše korišćen LAN protokol.protokol od tačke-do-tačke preko Ethernet -a.

PPPoE Korisnici koji žele brzi pristup Internetu putem ADSL tehnologije ne žele kompleksnu instalaciju i konfiguraciju koja se često zahteva.protokol od tačke-do-tačke preko ATM- a. bez potrebe za dodatnim kanalima.  PPPoA . Dakle. zaobilazeći „gužvu“ i nudi brzi prenos izmedju dve dobro definisane (adresirane) tačke u mreži. striktno se pridržava PPP standarda. PPPoE prenosi podatke „iznad” TCP/IP mreže i njenih podataka. ne zahteva se više korisnikovog znanja nego pri pristupu stanadardnom „dial-up“ metodom. radi sa svim postojećim DSL modemima. Uz jednostavnu primenu. svaka PPP sesija mora sadržati Ethernet adresu udaljenog para i uspostaviti jedinstveni identifikator sesije. PPPoE nudi rešenje za posluživanje velikim brzinama. PPPoE koristi postojeći PC hardware i software. Da bi omogućio PPPoE. uz mogućnost nadziranja prometa. pa tako i ADSL-a one moraju biti jednostavne za upotrebu. Da bi se postigla široka prihvaćenost širokopojasnih tehnologija i usluga. jer jedan kanal podržava nekoliko PPP sesija pri čemu se pojednostavljuje konfiguracija u centrali.Point-to-Point Protocol over ATM . Takodje dodatni korisnici mogu inicirati postojeće PPPoE sesije koristeći isti DSL modem i liniju. širokopojasni pristup Internetu koji pojednostavljuje korisničku konfiguraciju koristeći standardne i Ethernet mrežne kartice. tako da se korisniku prezentuje poznata veza. bitno je da se širokopojasne tehnologije i usluge što „bezbolnije“ integrišu u postojeću mrežnu infrastrukturu. Kombinivanjem dva standarda PPP i Ethernet-a (čime dobijamo PPPoE). postojeće Ethernet kartice za mrežno povezivanje i postojeće DSL modeme. te zahteva minimalni drajverski software na korisničkom PC-u zbog čega PPPoE predstavlja najiskorišteniju opciju za međusobno usklađivanje ADSL pristupne opreme(modema) i korisničkog PC -a 41 . Svaki server koristi sopstveni PPP.

Što imamo bolji odnos signal/šum. Korišćenjem modulacija višeg reda povećavamo propusnu moč mreže. 42 . U ovom radu smo videli da se to uglavnom postiže segmentiranjem mreže i umeravanjem signala. ZAKLJUČAK Kada želimo implementirati neka poboljšanja u kablovski sistem. potrebno je pripremiti mrežu tako da se može nositi sa novim izazovima. nije dovoljno samo kupiti moderan uređaj i očekivati da smo napravili pravu stvar. Kod kablovskih sistema uglavnom moramo smanjiti sve oblike smetnji koje se mogu pojaviti u mreži.12. Pre same instalacije uređaja koji podržavaju nove tehnologije. to imamo i veću mogućnost korišćenja modulacija višeg reda. Zbog toga je potrebno paralelno sa obnavljanjem mreže i pripremama za nove tehnologije raditi i na boljem nadzoru sistema i alarmiranju. ali negativna strana te priče je to što je sama mreža manje robusna.

1996. Communications Engineering Design. 2010. OLIVER.3. J. RATEL i Akademska misao.) [7] Raspored frekventnog prostora u sistemu kablovske televizije koji se koristi za pristup Internetu http://computing. STANKOVIĆ „Implementacija DOCSIS speci Elektrotehnički fakultet u Beogradu [3] K.dcu.ie/~humphrys/Notes/Networks/physical. [2] V. PSK i QAM“.ie/line-distribution-ampli (30.dipol. sisteme i sredstva.html (30. Terayon White Paper [6] DA133 . Dvosmerno distributivno pojačalo er-terra-da- 133.4. Okt. LITERATURA [1] Borislav Odadžić.FSK. ETF Beograd [5] DOCSIS 2. WAVETEK CORP. Tehnički uslovi za kablovske distribucione mreže. [4] Linearne digitalne modulacije: ASK.13.) 43 .0 and Advanced S-CDMA: Maximizing the Data Return Path“. "Preventing ingress in the return path".cabl e.2014.2014. Beograd.htmlhttp://www.