You are on page 1of 6

Banke-finansijske institucije

Banke koje obavljaju poslove na međunarodnom tržištu moraju biti ovlaštne od strane Centralne banke
(koja propisuje uslove i ovlaštenja )
Banke obavljaju poslove
• međunarodnog platnog prometa,
• odobravaju garancije,
• daju i uzimaju kredite i vrše transfer novca i kapitala,
• finansiraju preduzeća
Šire finansijske institucije, kao što su osiguravajući zavodi
• bave se osiguranjem od rizika ili
• specifičnim finansijskim transakcijama, kao što je osiguranje naplate i prodaja na lizing.
Ove banke snose odgovornost za sopstvenu likvidnost plaćanja prema inostranstvu
• Posluju po sistemu SWIFT koda i IBAN koda

SWIFT (Society for Worldwide International Financial Telecommunication)
• - je udruženje za međunarodne međubankarske financijske
• telekomunikacije osnovano 1973.
• - omogućen elektronski prijenos novca, čime su znatno
• racionalizovana i ubrzana međunarodna plaćanja
KOD banke i zemlje koji daje pravo da se bavi ino- poslovima;
• zavisi od depozita i garancija; osiguranje od rizika;
• SWIFT kod ili SWIFT adresa je identifikator neke od banaka u medjunarodnom platnom
prometu.)
• odobren od ISO organizacije i službeno nosi naziv ISO9362.
Sastoji se od 8 ili 11 znakova i služi za identifikaciju banaka u međunarodnom prometu.
HYPO ALPE-ADRIA-BANK A.D. HAABBA2B
CENTRALNA BANK BiH CBBSBA22PDS
KOMERCIJALNA BANKA AD BANJA LUKA KOBBBA22
NOVA BANKA AD BANJALUKA NOBIBA22

IBAN kod (International Bank Account Number)
Međunarodni broj bankarskog računa
• predstavlja niz od 22 alfanumerička znaka (do 34), koji precizno identifikuju zemlju, banku i
račun klijenta u Banci bilo gde u svetu, a primenjuje se u svim zemljama EU( od 2003.)
• Prednosti korištenja IBAN-a ogledaju se u
olakšavanju međunarodnih plaćanja,
elektronskoj obradi podataka,
smanjenju troškova naloga prema inostranstvu i
ubrzavanju izvršenja naloga.
• IBAN za Bosnu i Hercegovinu je BA39 ( uveden 2007.)
Kao učesnici na međunarodnom tržištu banke imaju
veliki uticaj na
• Poboljšanje uslova poslovanja
• Unapređenje sigurnosti protoka novca i
• Stimulisanje izvoza

a sastoji se od : 1. • Država . izvoz i uvoz. • Kada govorimo o trgovinskom bilansu zemlje koristimo izraze.proizvodna kooperacija i poslovno- tehnička saradnja. i to preko carinske statistike. u cilju razvoja domaće privrede i zadovoljenja potreba stanovništva. država osniva preduzeća .tako da fin. • međunarodna migracija radne snage. koje posluju u njeno ime i za njen račun i u tom slučaju se govori o državnoj trgovini Ekonomske transakcije jedne države sa inostranstvom obuhvataju: • međunarodno kretanje robe. kao potrošač. nego ih čak i ako se radi o nabavkama za njene potrebe.Bilansa tekućih transakcija: .izvoz) i .) 2. kapital prema ostatku svijeta tj.preduzimaju aktivnosti uvoza i izvoza samo ako je to ekonomski isplativo. ne obavlja operativne poslove izvoza i uvoza. Suficit tekućeg bilansa –imamo neto odliv fin. osiguranje. posebno uvoz.poslove izvoza i uvoza posmatra kroz trgovinski bilans. suficita i deficita. Bilansa kapitalnih transakcija: -dugoročni kapitalni bilans (bruto priliv i odliv direktnih i portfolio investicija) . posmatra kao poboljšanje mogućnosti za zadovoljenje sopstvenih potreba .turizam. Generalno gledano.agencije. po pravilu. povjerava neposrednoj spoljnotrgovinskoj operativi. obično za jednu godinu.bilansa svih nerobnih transakcija ( bilans usluga.Saldo kratkoročnog kretanja kapitala (kratkoročni prili i odliv kapitala) Trgovinski bilans predstavlja odnos između vrednosti ukupnog izvoza i ukupnog uvoza roba jedne zemlje za određeno vremensko razdoblje. • Stanovništvo.. što se odnosi na pozitivno ili negativno stanje bilansa. • Platni bilans države teži ravnoteži. kroz izvoz i uvoz ostvaruju se različiti interesi pojedinih privrednih subjekata: • Preduzeća . Država • Država u tržišnim i otvorenim privredama.. kapital pritiče u zemlju • sastavlja na temelju statističkih praćenja spoljne trgovine.trgovinskog bilansa( uvoz. • Projekcija platnog bilansa zemlje donosi se za svaku godinu kao godišnji akt i obuhvata sve ekonomske transakcije između domaćih i stranih lica. doznaka dijaspore . u zavisnosti da li je veći izvoz ili uvoz. • Izuzetno. pozajmljujemo svoja sredstva ostatku svijeta Deficit tekućeg bilansa-pozajmljujemo sredstva od ostatka svijeta. kredita-datih i uzetih.usluga i tehnologije. saobraćaj. • međunarodno kretanje kapitala i novca. • kao poseban oblik međunarodnog poslovanja javljaju se . Platni bilans države je sistematičan popis svih ekonomskih transakcija između država u određenom vremenskom periodu.

Dampinška marža je razlika između normalne vrednosti i cene po kojoj se roba izvozi b) Kompenzatorne carine. Mjere za zaštitu od prekomjernog uvoza . nižoj od važeće u zemlji proizvođača. a provodi se u cilju stjecanja monopola Stopa antidampinške carine utvrđuje se u visini dovoljnoj da otkloni štetu i ne može biti viša od dampinške marže. ima pravo da pregleda robu. • Mjere koje ograničavaju uvoz se uvode radi STABILNOSTI DRŽAVE . po cijenama koje ne pokrivaju troškove proizvodnje. zemlje u razvoju ne mogu uvoziti opremu i tehnologiju koji su uslov daljeg razvoja. Politika valutnog kursa 2. a ograničava uvoz. 3. Razvojna politika 3. tj. Mjere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa . Instrumenti spoljnotrgovinske politike Generalno. Kreditno-monetarna( subvencije .njegov obim je ograničen obimom izvoza. Zbog nedovoljnih sredstava i izvoza.količinsko ograničavnje uvoza robe . naplatiti garancije) • Kad roba ulazi na terioriju zemlje plaća se PDV i ostale dadžbine) • Država svojom trgovinskom politikom utiče tj. Sistem povraćaja poreskih.količinsko ograničavanje uvoza ili povećanje stope carina za proizvode za koje se utvrdi da se uvoze u količini koja može da ugrozi domaću proizvodnju. odnosno prilivom deviza. Ovo je naročito važno za zemlje u razvoju. carinskih i drugih dažbina Ograničavanje uvoza se vrši preko mjera zaštite koje obuhvataju: 1.izvesti got. za one zemlje koje ne poseduju dovoljno deviznih rezervi. Uvođenjem carina a)Antidampinška carina je posebna carina na uvoz robe. trgovinskog i platnog bilansa( uravnotežen TB 90%-uvesti sirovine.U međunarodnom poslovanju postoj tri pravila među državama: • Carinske granice mogu biti unutar teritorije države • Pravilo statusa robe u tranzitu ( odobrava tranzit robe preko svoje teritorije. dok je izvoz po pravilu slobodan. • Uvoz . olakšice) 4. koja se uvodi radi poništavanja efekta dampinga. sve zemlje sprovode ekonomsku politiku koja se kreće između : • potpune liberalizacije i otvorenog tržišta • kontrolisane privrede i zatvorenog tržišta IZVOZ je po pravilu slobodan. a države nastoje da ga trgovinskim mjerama podstiču : 1. proizvod) • Zemlja koja ne izvozi dovoljno. obično ne raspolaže devizama potrebnim za uvoz robe i usluga iz inostranstva. podstiče izvoz. Damping je uvoz robe po cijeni nižoj od normalne vrijednosti robe. se uvode radi poništenja efekata subvencije države 2.

Necarinske barijere • Necarinske barijere su zvanično definisane još sa nastankom Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT) 1947. Slobodan uvoz i izvoz (LB) 2..sve navedeno + zajednička monetarna politika + jedinstvena valuta ( EU ) . udruživanja na svim nivoima-i nacionalnim i regionalnim i svjetskim) • Ova udruživanja mogu biti I nivo ZONA SLOBODNE TRGOVINE II nivo-viši CARINSKA UNIJA III nivo EKONOMSKA UNIJA IV nivo MONETARNA UNIJA I ZONA SLOBODNE TRGOVINE . umjetnine. 2.po vrijednosti (Kv) 3.) regionalne integracije • Kako bi olakšale protok roba i usluga na međunarodnom tržištu mnoge zemlje pribjegavaju regionalnim integracijama (povezivanja. Uvoz i izvoz na osnovu Dozvole (D) ( saglasnost nadležnog ministarstva u vidu dozvole-npr.sve navedeno+ukidaju se prepreke za protok radne snage i kapitala+zajednička ekonomska politika IV MONETARNA UNIJA-najviši oblik ekon. režim uvoza i izvoza se svodi na sledeće: 1.. tradicionalne • Ovim mjerama se stimuliše međunarodna razmjena i teži se harmonizaciji sistema naziva i šifara robe (jedinstvo-šifrovanje. oružje..opisivanje.) Režimi uvoza i izvoza : Generalno. administrativne i 3. spajanja.članice ukidaju carine i uvode sopstvene carinske tarife prema 3-im zemljama II CARINSKA UNIJA . najčešće se dijele na: 1.klasifikacija.nema carina + uvode jedinstvenu carinsku tarifu prema 3-im zemljama III EKONOMSKA UNIJA .po količini (Kk) ..povezivanja . tehničke. Uvoz i izvoz na osnovu Kontigenta (K) – može biti .

• MIGA. kao i onima koji ovim zemljama pozajmljuju novac.Multilateralna agencija za investicijske garancije. na konferenciji 44 vlada u Bretton Woods-u «Svjetska banka» je opšte prihvaćen naziv za: -Međunarodnu banku za obnovu i razvoj –IBRD ( The International Bank For Reconstrucion and Developmet) . složili su se o osnovnim principima rada MMF-a i osnovni principima svjetske monetarne politike • Sjedište – Vašington(SAD) • Bavi se isključivo platnobilansnim problemima država • Specijalna prava vučenja SPV-kvota učešća (posebna obračun. .obezbjeđuje garancije od političkog rizika svima koji investiraju svoj novac u zemljama u razvoju.ostali se biraju svake druge godine ) • Generalni direktor(organ koji predstavlja fond i njega bira izvršni odbor) Neki stavovi MMF-a: • Zahtijev za spovođenje oštrih mjera štednje (u praksi -smanjenje budžetskih rashoda i rast poreza) • Insistira na otplati preuzetih obaveza države prema javnim i privatnim kreditorima(naklonost ka razvijenim zemljama) • Insistira na ubrzanoj privatizaciji državnih preduzeća (jer ona stvaraju budžetski deficit) i sl. pored IBRD i IDA čine još tri organizacije: • IFC -Međunarodna finansijska korporacija-promoviše investiranje privatnog sektora dajući podršku zemljama visokog rizika. • ICSID-Međunarodni centar za rješavanje investicionih sporova – zadužen za rješavanje investicionih sporova između stranih investitora i njihovih zemalja domaćina.smanjenje siromaštva Svjetsku bankarsku grupu. kredititiranje najnerazvijeniih zemalja Cilj. Međunarodni monetarni fond MMF • 1944. god. U Breton Vudsu (SAD) održana je konferencija na kojoj su bili predstavnici 44 zemlje. -Međunarodno razvojno udruženje –IDA ( The Internacional Development Associatoin).sastoji se od 24 člana -5 sa najvišom kvotom učešća. Svjetska banka • Svjetska banka je osnovana 1 jula 1944. jedinica ) CILJEVI FONDA: • Razvoj međunarodne monetarne saradnje • Održavanje valutnih kurseva • Uravnoteženje platnog bilansa zemalja članica • Razvoj međunarodne trgovine uz održavanje visokog stepena zaposlenosti i realnog dohotka ORGANI FONDA: • Skupština guvernera (predstavnici svih država članica) • Izvršni odbor ( vodi opšte poslove fonda.

-globalno strateško planiranje -finansijsku funkciju -Kontrolu • rad “kćerki” je potpuno samostalan. Glavni razlog povezivanja je profit.kasnije se decentralizuje. udružena preduzeća sa različitom delatnošću.Lihtenštajn. po pravilu. uglavnom finansijske i kontrolu preko profitnih centara. Karakteristike • Matična firma (vlasnica mreže) centralizuje -upravu. • Domicilni menadžerski tim posluje isključivo po uputama matice Nedostaci : • Zanemarivanje specifični karakt. Holding model znači. • Makrostožac model obuhvata centralizovani oblik vlastitih preduzeća u inostranstvu kontrolisan od strane matice. Karakteristike • Manje centralizovan model • veća samostalnost preduzeća( kćerki ) • bolja prilagodljivost tržištu Nedostaci • Otuđivanje od matice • Otkup i osamostaljivanje preduzeća “kćerki”-novi konkurenti • Holding model je udruženo preduzeće sa različitim delatnostima gde matično preduzeće centralizuje samo neke funkcije. Karakteristike: • najbolji centralizovani oblik • sve se centralno određuje i lokalno sprovodi • Odnos matičnog preduzeća i preduzeća u inostranstvu( kćerki) je u smeru "nadređeni - podređeni".Kajmanska ostrva .prepušten lokalnom upravljanju dok god su profitabilna • nema komunikacije među jedinicama • Koordinacija se zasniva na kontroli profita • Sjedište matičnih preduzeća holdinga se nalazi u “offshore zonama”-poreski raj Bahami.tržišta • Ne dopušta veću inicijativu • Slaba komunikacija Koristi se u I fazi prodora na tržište . • Kišobran model je manje centralizovan oblik vlastitih preduzeća u kome matica prenosi deo strateških odluka na preduzeća ćerke. Kišobran model je fleksibilniji i bazira se na iskustvu da su tržišta dosta različita i predviđa različito prilagođeno ponašanje na svakom tržištu posebno.