You are on page 1of 88

СВЕТИ НИЛ СОРСКИ

ПРЕДАЊЕ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

Предговор
ЖИВОТ ПРЕПОДОБНОГ И БОГОНОСНОГ ОЦА НАШЕГ
НИЛА СОРСКОГ
ДЕЛА ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ НИЛА СОРСКОГ
Увод
ПРВИ ДЕО
1. О многостраном дејству помисли које насрћу на нас
Предлог (подстрек)
Одобравање (пристајање)
Сагласје
Заробљење (поробљеност)
Страст
2. О основним поступцима супротстављања помислима
3. О томе како и чиме да крепимо себе у подвигу
против демонских сила које устају на нас
ДРУГИ ДЕО
Како да водимо унутрашњу борбу против грешних
помисли
Прва помисао — угађање стомаку
Друга помисао — блуд
Трећа помисао — среброљубље
Четврта помисао — гнев
Пета помисао — туга
Шеста помисао — унилост (чамотиња)
Седма помисао — сујета
Осма помисао — гордост
1

ТРЕЋИ ДЕО
1. Молитва Богу и призивање Његовог Светог Имена
2. Сећање на смрт и на Страшни суд
3. Унутрашња скрушеност и сузе
4. Чување од злих помисли
5. Удаљавање од свих брига — ћутање
6. Посвећивање одређеног времена за испуњење
наведених задатака
Поговор
Духовно завештање Преподобног Нила
Проповед јеросхимонаха Нила на дан спомена
Преподобног Нила, Сорског Чудотворца, 7. маја
Тропар и Кондак
________________________________________

2

СВЕТИ НИЛ СОРСКИ
ПРЕДАЊЕ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

ПРЕДГОВОР

Ако живиш отшелнички, или у општежићу: пажљиво
слушај Свето Писмо и следи стопе Отаца, или се
покоравај ономе ко је познат као узоран духовник - у
речи, животу и мишљењу.

(Речи преп. Нила Сорског)

Једном блажени Јероним, одабравши међу бољим
еванђелским цветовима мирисни венац покајања, посла га
из Витлејемске пешчаре своме другу у далеки, метежни
Рим, саветујући му да га постави на чело и да заједно с
њим узме лака крила голубице и полети да тражи мира у
Господа, Оца свих нас. Устав преподобног Нила, по свом
саставу, сличан је венцу блаженог Јеронима. Изложивши
што је могуће једноставније, јасније и тачније овај
созерцатељно-опитни Устав, саветујемо, по примеру
великог учитеља Цркве, нашој драгој сабраћи да га
поставе на чело своје као мирисни венац нашег Сорског
подвижника, које је он сакупио мећу бољим светоотачким
цветовима, да би њима облаговестио оне који умеју да
слушају.
Живот преподобног Нила Сорског вредан је нарочите
пажње, а његова дела су веома поучна.
Преосвећени Филарет, архиепископ Черниговски, са
пуно разумевања и благонаклоности износи мишљење о
животу и посебно о Уставу преподобног Нила: "С обзиром
да је живот преподобног Нила био посебан," каже он,
"тако и у Руској Цркви до тада није било сличног дела, као
што је Устав о скитском животу преподобног Нила. Устав,
којег чине: предговор, 11. глава и поговор - првенствено је
састављен са потпуним разумевањем тајног духовног
живота, где вери у поуке подвижника претходи вера у Реч
3

Божију и мисли се нижу, никле као последица дугог
животног искуства... Поуке преподобног Нила о томе како
помисли делују на душу садрже у себи дубока
психологика запажања. Он разлаже састав душе на
најситније, једва опажајне делове; показује како помисао,
наизглед безазлена, ако јој се препустимо, почиње да
дејствује примајући све више својство греха." (Преглед
руске духовне литературе, књ. 1, стр. 169-170).
Боља упућеност у дело преподобног Нила јасно
показује да је осврт Преосвећеног Филарета потпуно
истинит. Св. Нил је, заиста, Велики Отац Руске Цркве, по
свом подвижничком животу и делима. Пример његовог
живљења и његово учење увек су могли и могу да донесу
велику корист.
На жалост сва постојећа издања о његовом животу и
делу садрже многе недостатке; и зато да би се његово
учење разумело потребно је да се оно изложи што
једноставније, јасније, како би свима онима који желе да
се поучавају од овог светог подвижника његово дело било
приступачно.
Главни предмет поука преподобног Нила Сорског
односи се на тајни духовни живот. Али, да ли је исправно
мишљење да се тајни духовни живот односи само на
отшелнике и испоснике? Није, нипошто: ово дело је
неопходно свима, не само монасима него и свим
православним мирјанима, јер смо се сви ми, кроз крштење,
умревши за телесни и греховни живот, - родили за
духовни, свети живот.
Зато би било пожељно да Устав преподобног Нила,
повезан у једну складну целину, буде нераздвојни
пратилац свим монасима, монахињама и хришћанима
жељним благочестивог живота.

ЖИВОТ ПРЕПОДОБНОГ И БОГОНОСНОГ ОЦА НАШЕГ
НИЛА СОРСКОГ
4

Петра Дамаскина. душекорисно искуство Богомудрих Отаца Антонија Великог. Монашки постриг преподобни Нил је примио у обитељи преподобног Кирила Бјелоозерског . Макарија Великог. и по његовом високом образовању. био је Рус и. Симеона Новог Богослова. да би из искуства тамошњих подвижника сагледао духовни живот: био је. Исихија. Исака Сирина. без сумње. по презимену Мајков. судећи по тесним везама с познатим личностима. по свом подвижништву и делима.монахом Инокентијем. Јефрема Сирина. Максима Исповедника. Аве Доротеја. међу сеоским породицама. родио се 1433. из бојарскот рода Охљебињиних. али незналицом је себе могао назвати због дубоког смирења. године. Јована Лествичника. 5 . путовао по светим местима Истока. Преподобни Нил није само учио умом и срцем. Али. Варсануфија. који су путем унутарњег очишћења и непрестане умносрдачне молитве достигли светоносно озарење Духа Светог.где су му од (Велике користи били савети мудрог и строгог Старца Паисија Јарославова. који је касније постао игуман Сергијеве Свето-Тројичне Лавре и био позиван за митрополита али се због свог смирења одрекао те велике почасти. О пореклу и родном месту преподобног Нила ништа се не зна. преподобни Нил. Велики Отац Руске Цркве. према сопственим речима: "На Гори Атонској. Василија Великог." Живећи неколико година на Светој Гори и путујући по Ковнстантинопољским манастирима. Истина је да преподобни Нил назива себе незналицом и сељаком. него је користио животно. Поживенши у Кириловом Бјелоозерском манастиру извесно време. учитељ скитске простоте и унутарњег духовног живота. преподобни Нил је у то изузетно време хранио дух свој делима великих Отаца пустињака. Цариграду и другим местима. Нил је заједно са својим учеником и саподвижником . а сељаком - зато што се родио и живео на имању својих предака. може се закључити да је и сам припадао бојарском роду.

подсећао је и на настањене манастире. У свом новом манастиру преподобни је продужио да изучава Свето Писмо и дела Светих Отаца. Своју обитељ је утемељио на посебним отшелничким правилима. када се сакупило још неколико браће ради заједничког живљења. управљајући по њима овој живот и живот својих ученика. Суштину свог унутарњег живота делимично је открио сам преподобни у писму једном свом 6 . преподобни Нил је хтео да оствари у свом манастиру и назвао га је "царским путем".када монах живи и подвизава се са двојицом или тројицом браће а храна одећа и рад су заједнички. поставио ту крст. Нила и Филотеја. други .које је требало да буде главни циљ читавог труда и настојања свих монаха. саградио је себи келију недалеко од манастира у којој је провео извесно време у самоћи.испосништво . јер су код испосника заједнички били и рад и одећа и храна. саградио је ту и цркву. по чему је она и названа скитом. Свети Оци подвижници поделили су монашки живот на три облика: први . а поред ње ископао бунар. а пред крај живота преподобног Нила број испосника је порастао на дванаест. Али Нилов скит се разликовао од свих осталих наших обитељи по свом унуграшњем својству . преподобни Нил није желео да живи у њему.отшелништво . а преподобни Нил се сматра оснивачем скитског живота у Русији у правом значењу те речи. и трећи . понекад петорица или десеторица. названа "Предање о скитском животу" и препуна изрека ових великих Отаца. Овај последњи облик монашког живљења као средину између ова прва два.општежиће . саградио капелицу и самотну келију.Григорија.када многи монаси живе и подвизавају се заједно. Затим је отишао на реку Сорку.када се један монах подвизава у самоћи.по умном делању . Скит преподобног Нила подсећао је и на наше слабо настањене манастире у којима су често пребивала свега двојица или тројица монаха. Зато је и његова књига. Синајских. удаљену 15 врста од овог манастира. Вративши се у Бјелоозерски манастир. угледајући се на скитове Свете Горе Атонске.

већ по Светом Писму и по предањима Светих Отаца. вођен Божијом благодаћу нашао сам место. преписујем за себе. Ми не треба да се поводимо за случајем. Поједини неће смирено да проучавају Свето Писмо. као што си и сам видео. испуњавајући његову истрајну молбу: "Пишем ти". мада . у његовој близини. затим житија и дела Светих Отаца. По својој вољи и сопственом мишљењу не смем да предузимам било шта. Зар није моје удаљавање из манастира Кирилова било ради душевне користи? Да.. О свему томе размишљам и што. О својој немоћи и лености положио сам наду на Бога и Пречисту Богородицу. о себи да пишем.. У томе је мој живот и дисање. Али истинским подвижницима и у 7 . чак неће ни да слушају о томе како треба живети. како сам се ја удаљавао од световних веза и старао се да живим по Светом Писму. док не нађем. Сада сам се преселио даље од манастира.Ако живиш отшелнички или у општежићу: обраћај се Светом Писму и следи стопе Отаца или се повинуј ономе ко је познат као духован човек у речи.због своје лености. и ван манастира. Живећи сам. Увидео сам да тамо живе. Много је још и оних који. по сопственој процени нађем богоугодно и душекорисно. као да Писмо није писано за нас и да га не треба следити у наше доба. већ жели да живи по својој вољи. замишљају да воде добродетељни живот. .саподвижнику.одлажем на страну за извесно време. док смо живели нас двојица заједно у манастиру. животу и расуђивању. по мом мишљењу тешко доступно људима мирјанима. каже он.дела Апостола. било је. "откривајући себе: љубав твоја по Богу наводи ме на то и чини ме безумним.. Свето Писмо је строго само за онога ко неће да се смири страхом Божијим и одвоји се од земаљских помисли. Ти знаш. Ако се догоди да нешто започнем и то не налазим у Писму .. бавим се испитивањем духовних ствари: пре свега проучавам заповести Господње и њихово тумачење . већ по својој вољи и људском расуђивању. саградио себи келију и у њој живео колико сам могао. По завршетку својих путовања вратио сам се у манастир. поступајући тако неправилно. не по закону Божијем и по предању отачком. и нисам успевао.

имали су чему да се диве. мрачно. Такво је било уређење скита и црквени устав преподобног Нила Сорског! Што се тиче спољашњег владања и изгледа 8 . Свеноћна молитва је дословно трајала читаву ноћ. посебно они који су слаби. потомак Смоленских кнежева. Да би саградили храм и гробницу. Алилуја. пусто. као сјајно сребро: заповести Господње пут дражи од злата. а сва околина скита неприступачна и мочварна. Сама речица Сорка. који су дошли из манастира Јосифа Волоколмског. У свој храм монаси су се. по сведочењу очевидаца.извор његових напора. изазвао је дивљење код његових савременика." Нови животни пут који је преподобни Нил изабрао. Свети Старац и његови монаси су сами направили високи брег на мочварном земљишту. међу њима су били Дионисије. Сву манастирску обитељ преподобнога сачињавали су: јеромонах. по угледу на оне са Истока. Место које је изабрао за свој скит. по којој је Божији угодник добио име. Свака келија налазила се на узвишењу и свака је од храма и од друге келије била на одређеној удаљености. сакупљали само суботом. Заиста.стародревна времена и у садашња и у све векове . а каменити пут слађи од меда и саћа. као и одећа светог подвижника и коса која је оштра као игле. која се користи за исцељење. После сваке катизме читали су по три. На таквом се месту подвизавао руски отшелник! Још увек је недирнуто језерце које је ископао преподобни Нил . а за потребе братије преподобни Нил је саградио на реци Сорки малу воденицу. ђакон и дванаест Стараца.[1] од Звењинградских кнежева. једва да тече и више личи на бару него на текућу реку. недељом и о празницима. За време Литургије певали су само Трисвјату песму.речи Господње ће увек бити речи светле. осталих дана свако се молио и радио у својој келији. Суботом су на братској гробници давали заједнички парастос за покој умрлима. јер је тада преподобни Нил сијао као светло у пустињи Бјелоозерској. све остало изговарали су лагано и разговетно. Херувимску песму и Достојно јест. са веома питком водом. и Нил Полев. било је дивље. четири светоотачка списа.

већ да монаси живе од сопственог рада. Старац Нил. понављајући речи Апостола: Јер онај који неће да ради. о свештеницима и ђаконима удовцима. Нов. С њим су се сагласили сви бјелоозерски подвижници. често изражавана душевна туга због искварености црквених књига и старање да их по могућности исправи изазвали су незадовољство према преподобноме. заповедивши ученицима да баце тело његово у пустињу - као храну зверима. Преподобни Нил присуствовао је 1491. архиепископ новгородски Генадије. колико сам могао. утешити га у жалости духовним поукама. у Русији до тада непознат скитски живот. па нека тако буде и после смрти. утешићемо га колико умемо и ако му је потребно хлеба - даћемо му и испратити га" . У свом предсмртном завештању преподобни Нил. написао је: "Оно је тешко сагрешило пред Богом и недостајно је погреба". 1503. пошто је имао приступ Самодршцу. због недоумица у вези с њима.говорио је преподобни Нил. али он је стрпљиво следио овој пут и био цењен од честитих архијереја. "Монашко је милосрђе . Ако нам дође странац. Но завршетку Сабора. године Сабору о јеврејским јеретицима. желео је да лично види и чује мишљење преподобнот Нила. да се не користим никаквим почастима па земљи. душевна милостиња је кудикамо важнија од телесне.преподобни Нил налаже потпуну монашку скромност и једноставност у свему и каже да је у животу неопходно да се човек искључиво ослања на труд руку својих. или да га с презрењем закопају у јаму. због свог исправног живљења и великих доброчинстава.помоћи брату своме у невољи. чак и од великих кнезова."[2] 9 . као што је и душа вреднија од тела. 1492. у овом животу. а затим је додао: "Трудио сам се. Сам ревнитељ Православља. Чак је и Велики Кнез помагао Нила Мајкова и његовог учитеља Паисија Јарославова у великој мери. године. не треба ни да једе. предложио је да у околини манастира не буде имања. и пошто га је самодржац поштовао.

. радио је у пекари. године. маја 1508. када је 1569. Свете мошти преподобног почивају под спрудом у његовој ггустињи. године цар Иван Грозни. у скиту преподобног Нила. Преподобни Нил се упокојио 7. Дионисије.000 метанија. И после смрти Свети Старац је остао доследан себи. када је живео у Јосифовом манастиру. јавио му се Свети Нил и строго му наредио да то не чини. и то за двоје. 2.Тако. при томе је певао 77 псалама и чинио есвакога дана по 3. 10 . из поштовања хтео да сагради камени храм уместо дрвеног. ________________________________________ НАПОМЕНЕ: 1.

колико смо тек дужни да трпимо на земљи ми грешни. У другом писму. преподобни Нил укратко говори о самом себи. стрпљивом подношењу недаћа. о свом настањењу ван манастира након окончаног пута по Истоку. У једном од својих писама Свети Старац упућује Касијана како да се бори против помисли. преподобни му наводи примере из Светог Писма као доказ да Господ често допушта несреће онима које воли. помињући Јова. јер су сви свети: пророци. који је већ тада засновао сопствену обитељ. Садржина посланица преподобног Нила је унутрашњи подвижнички живот. наводећи га да се користи Исусовом молитвом. осврћући се укратко на патње и невоље које је Касијан претрпео у младости. о чему он подробно говори у Уставу скитског живота. бившем мавнувском кнезу. Исаију. мученици постигли спасење путем страдања. а затим поучава Инокентија да испуњава 11 . проучавањем Светог Писма. о молитви за саме непријатеље и слично. а смрт је дочекао као монах Угличке обитељи 1504. о смирењу. о свом животу заједно са њим у Бјелоозерском манастиру. ДЕЛА ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ НИЛА СОРСКОГ Од преподобног Нила Сорског до нас су дошле његове посланице и Устав скитског живота. служећи се тешкоћама и трпљењем као средством да се очистимо од греха и стекнемо спасење. Јеремију. године. о оснивању скита. Две посланице преподобни Нил је писао своме постриженику Касијану. Јована Крститеља и друге. У посланици свом другом ученику и саподвижнику Инокентију. о свом непрекидном проучавању Светог Писма. и изводи закључак: кад су већ свети тако много трпели. који је дошао у Русију са грчком царицом Софијом и неко време био бојар код Ростовског архимандрита Јоасафа. рукоделством. Мојсија. да се чува од спољашњих саблазни и наводи основна правила о послушности настојатељу и осталој браћи у Христу. житија Светих Отаца и њихових предања. на његове угледне родитеље затим заробљеништво и одлазак у туђину и желећи да га утеши.

"Устав скитског живота" или "Предање о скитском животу" је главно н најважније дело преподобног Нила. да тугује због греха. учећи и своју браћу томе. тако да у њему не буде ничега ни од сребра ни од злата . немаштине. о примању намерника. већ и за оне који живе у општежићу. Али у самом Уставу Свети Старац говори скоро искључиво о умном или мисленом делању. већ и код украшавања храма. о храни и пићу. препоручује да се придржавају сиромаштва. под којим подразумева унутарње духовно подвижништво. У другом. јер је прожет духом Антонија и Макарија. да се уподобљава животу светих и чува њихове поуке. присуство деце у њему.забрањује излажење из скита без дозволе игумана. скоро да су дословно смештени у Устав скитског живота. Ови одговори. о неопходности овог другог не само за отшелнике. он налаже иноку да се сећа смрти. о недовољности спољашњег делања без унутрашњег. како се одрећи света и како не скренути са правога пута. посебно на прва два питања. о телесном напору. опширнијем писму.заповести Божије. не само у келијама. У предговору Устава Свети Старац се дотиче спољашњег владања инока . Најдрагоценије што нам је остало после Нила као вековни доказ бесмртне светлости монашког живота су поглавља о созерцању. или Скитски Устав.говори укратко о њиховој послушности игуману. да непрестано пребива у келији у смирености и молитви. Из садржине посланица Светог Нила јасно се види да се дуго бавио питањима потребним и другим људима која је сабрао и доследно изложио у Уставу скитскот живота. достојан првих времена живота пустињака у Египту и Палестини. У једном од њих. пуштање жена у скит. врло кратком. како победити хулне помисли. преподобни Нил дели свој Устав на 11 глава: у 12 . Постоје још два писма која је преподобни Нил писао иноцима чија су нам имена непозната. пружа одговоре на следећа четири питања која је поставио неки старац: како се супротстављати блудним помислима. Истакавши на самом почетку речима Светог Писма и Светих Отаца превагу овог унутарњег делања над спољашњим.

назива га "блиставом појавом у наше време". посвећивање одређеног времена и одговарајућег начина за достојно испуњавање сваког од наведених делања. 1) У прве четири главе Свети Старац говори о суштини унутарњег подвижништва. у четвртој излаже суштину читавог подвига. у једанаестој о томе да све што се чини буде у право време. а сабеседник Светог Нила Инокентије. као своје монашко правило. у петој говори о осам помисли. против духа унилости (чамотиње). 2) У петој глави. у седмој о значају сећања на смрт и Суд. каквим оружјем да се користимо . сакупивши у целину за своју манастирску обитељ једанаест поглавља свога блаженог учитеља о духовном животу. у трећој о томе како се утврђивати у подвигу против помисли. против блудних помисли. уклањање од свих земаљских брига. у десетој о смрти за свет. међутим. у осмој о сузама. ћутање. 3) У следећих шест глава износи основна средства неопходна за вођење духовне борбе. показује како треба да водимо унутарњу битку против сваке од осам греховних помисли и страсти. сећање на смрт и Страшни суд. и на крају. чување од злих помисли. у шестој о борби са сваком од њих.како бисмо достигли до победе. из којих се рађају све остале. унутрашња скрушеност и сузе. а то су: молитва Богу и призивање Његовог Светог Имена.првој глави говори о различитим степенима мислене борбе. у другој о борби са помислима. Све ове главе могу се. Многе корисне савете је преподобни Корнелије Комељски прихватио из Нилових рукописа ускоро после његовог подвизавања у Кирилову. поделити на три дела. У поговору преподобни Нил говори са каквим је осећањима саставио свој Устав. посебно: против угађања стомаку. против страсти сујете. или о нашој унутрашњој борби са помислима и страстима и на који начин да водимо ту борбу. против страсти среброљубља. у деветој о чувању скрушености. следбеником духовних Отаца и каже да је он сабрао оне рукописе 13 . против духа туге. против гнева. против гордих помисли. најважнијој и најопширнијој.

богонадахнутих људи. прихватајући га као властити путоказ. и ми у то сјајно огледало подвижничкот живота. дубоко испуњени њиховом духовном мудрошћу. обратимо пажњу на поједине делове. дакле. показују пут ка спасењу душе и дају пример монашког живота. уосталом не пропустимо ниједне мисли која се односи на дело и придржавајмо се тамо где је то потребно и могуће. да бисмо на тај начин остварили пуноћу његовог учења о подвижничком живљењу. који. 14 . Погледајмо. самих речи светитеља.

Молићу се Богу духом. са каквим му се осећањима треба предавати. 14-15). богоразмишљање.Ако човек у себи не потражи Бога. него ли хиљаде ријечи језиком (1.о томе ко се њиме бавио. 3-10): ко се само устима моли. пренели су нам своје искуство: о срдачном делању. по страшним речима Господа које не рађа добра рода сијече се и у огањ баца (Мт. шта су о њему мислили Свети Оци. 14. сваки на њему својствен начин. слушајући речи Апостола који каже: Волим рећи пет ријечи умом својим. 4. бавећи се духовним стварима. који заповеда очишћење себе изнутра. његова молитва одлази у ваздух.или унутрашњи разговор са Господом. о чувању душе и оставили нам разнолика упутства. 26. а молићу се и умом (1. о бдењу над пом1ислима. Сећали су се и речи Апостолских: Ако се језиком молим (тј. созерцање и усрдна молитва. Мислено (умно) делање је расуђивање. Кор. јер Бог на ум гледа. 23. А Филотеј Синаит налаже 15 . 24). Кор. глас мој) моли. јер се управо у срцу рађају зле помисли које скрнаве човека (Мт. 15. 18-19). Увод Уводећи ученике у своје учење. . коме је оно потребно. јер нас он не приближава богопознању. узалуд се труди споља". шта је за њега потребно. а ум изоставља. 14. дубоко схвативши колико је достојно поклањати се Оцу духом и истином (Јн. преподобни Нил говори у овом кратком уводу о мисленом (умном) делању уопште . и зато су посебну пажњу посвећивали умној молитви. Таквом приступу Свети Оци научили су се од Самога Господа. само устима) мој се дух (тј. умна молитва је плод. Многи Свети Оци.спољашња молитва исто је што и лист. а ум је мој без плода. Свети Исак Сирин телесни труд без духовног упоређује са пресахлим изворима. О духовном труду Свети Агатон је рекао да "Телесни труд . одакле води порекло. а свако дрво. надахнути Божијом благодаћу. а духовни труд тј." Свети Варсануфије каже: . 19).

живећи по градским манастирима. тако је и без чувања ума немогуће достићи духовно настројење душе. не само за испоснике.у подвижничко доба . по речима Светих Отаца. без овога не могу задобити велики и несхватљиви дарови. већ су . Јерусалимски патријарх. па допуштају души да прихвати убачене помисли. на речи Самога 16 . У стародревна времена Свети Оци нису искључиво у молитвеном тиховању чували ум свој и задобијали благодат бестрашћа и чистоту душе. због простоте и наивности не схватају мислено поприште. Исихије. као најбољу заштиту ума. још је теже онима који теже духовности. Од истинског следбеника Божијих заповести захтева се њихово потпуно извршавање. удаљили од злих дела и очистили свој ум. из страха од будућих мука. знајући да су сви свети задобили благодат Духа Светога кроз испуњавање заповести. него и за оне који живе у општежићу. засијали као светила својим духовним даровима. да се не би догодило да буде заведен човек који следи опитно вођење и духовни пут Божанственог Писма. напорним подвизима и снажном вером. упућује на трезвеност и ћутање. чак ако и приморавамо себе да не грешимо. Свети Оци су упућивали на учење из Светог Писма. и наћи себи учитеља већ представља подвиг. Свети Симеон Нови Богослов из искуства говори да су "многи задобили блиставе Божије дарове вођени поукама учитеља. у време духовне оскудице. како сс не би нарушила ниједна заповест.молитву за оне монахе који." Ако је и онда . и то не мали. ако се не би нашао учитељ. као што доликује. многи од њих. јер се." За духовни пут је неопходан искусан учитељ. Зато и блажени Григорије Синаит. који је око души или њена покретачка снага. сада. каже: "Као што човек не може да живи без хране и пића. Али. а не само оно које се види споља. да би се они. као Симеон Нови Богослов и блажени његов учитељ Симеон Студит. а само су ретки добили благодат непосредно од Бога. живећи усред многољудног Цариграда. Познато је да је такав био Никита Ститат и многи други.било тешко пронаћи учитеља који није склон ласкању.

2) о основним поступцима које треба користити да бисмо се супротставили навали помисли. не у душевном спокојству и у стању бестрашћа. како им не бисмо дозволили да нас доведу у стање страсти. у којима букти пламен страсти. написао сам ово на подсећање себи самом да бих и сам.Господа: Истражујете Писма." ПРВИ ДЕО У првом делу износи се учење преподобног Нила: 1) о многостраном дејству помисли које насрћу на нас.каже Свети Апостол (Рим. "многогрешни и неразумни. макар и у малом. јер ви мислите да у њима имате живот вјечни (Јн. и као какав роб. и духовно су обрађивали виноград свога срца и. у Светом Писму. 39). . каже о себи преподобни Нил. Све ово сам сакупио. као пас који се храни од мрвица што падају са трпезе његових разумних господара . налажу да захватимо воду живота са извора Божанственог Писма која уме да угаси страсти што нас сажижу и обрати разум на стазе Истине. јер сам до сада био далеко од сваке добродетељи. ум од страсти. али не од себе. 4). немаран и лењ. У општем закључку говори се о суштини читавог труда и монашког живота. подвизавајући се телесно у своје време. већ и сам везан грешним страстима. и како примењивати те поступке. Тако Свети Оци. извлачећи мало из многога. духовне и телесне. задобијали су од Господа дарове и стицали разум духовни! А нама. већ из Светог Писма. сабравши нешто из Светог Писма и оно чему су нас учили Свети Оци. за нашу се поуку написа. поступао по томе. са којима је неопходно водити мислени рат.блажених Отаца - како бисмо се угледали на њих. био купљен неприличним страстима. 15. очистивши. 3) о томе како и чиме да крепимо себе у подвигу против демонских сила које устају на нас. ДРУГИ ДЕО 17 . у свему покоривши се греху. Јер што се раније написа. на тај начин. 5. "Зато и ја".

против страсти гнева. 2) Сећање на смрт и на Страшни суд. или замишљање у машти било каквог предмета који изненада улази у срце и прети да уђе у ум. против страсти сујете.ћутање. ТРЕЋИ ДЕО У трећем делу наш Свети Учитељ износи општа средства. Свети Григорије Синаит каже да је "Предлог наговор који потиче од демона: Учини не ово. против гордих помисли. и 6) на крају -посвећивање одређеног времена и начина за достојно испуњавање сваког од наведених задатака. поименице: против угађања стомаку. као што је кушан и Сам Христос Бог наш: 18 .то је предлог (подстрек) затим пристајање на њега . неопходна за успешно вођење духовне борбе. против страсти среброљубља. из којих се рађају све остале. 3) Унутрашња скрушеност и сузе. потом следи наше прихватање - сагласје с њим: иза њега је поробљеност или заробљење. против помисли блуда. против духа унилости (чамотиње). и на крају страст. О многостраном дејству помисли које насрћу на нас Свети Оци уче да мислени рат или борба. имају своје постепено дејство: најпре се јавља помисао или осликани предмет у нашој свести . а то су: 1) Молитва Богу и призивање Његовог Светог Имена. него оно. против духа туге. Филотеј Синаит и други предлогом (подстреком) називају сваку обичну помисао. 5) Удаљавање од свих брига . ПРВИ ДЕО 1. праћени победом или поразом. 4) Чување од злих помисли.одобравање. ПРЕДЛОГ (подстрек) Јован Лествичник. У другом делу преподобни Нил показује појединачно како треба да водимо унутарњу борбу против сваке од осам греховних помисли и страсти.

то је било каква мисао која човеку пада на ум. . оно може бити и похвално ако се богоугодно разреши. На који ће начин то да учини. то је. 3). пристајање (на помисао) и задржавање мисли коју нам демон дошаптава. обраћање пажње на предлоге (подстреке) који нам падају на ум независно од нас. или једноставно речено . на пример. сагласност са њом и добровољни пристанак на њен боравак у нама. он не заслужује ни похвалу ни осуду. већ пристане да разговара са њом и да је неко време задржава у себи и демон већ почне да га наводи на страсне помисли. па је човек прими и ступи с њом у везу кроз мислени разговор. онда када демон пошаље неком мисао или маштом представљену слику.каже Симеон Нови Богослов. а он се •на све могуће начине труди да му се супротстави добрим и корисним мислима. Можда само савршене и оне који су се успели на високу лествицу духовног живота може да остави непопустљивима. припремајући 19 . Као такав. То се догађа. Богоугодно разрешење настаје ако неко не одбије убачену помисао одмах. у ствари.додаје Свети Исак. предлог (подстрек) није грех. САГЛАСЈЕ Сагласјем Свети Оци називају спремност душе да благонаклоно прихвати наилазећу помисао или замишљени предмет. јер не зависи од нас. и то само привремено. ОДОБРАВАЊЕ (пристајање) Одобравањем Свети Оци називају разговор са наилазећом помишљу. а затим јој се покорава. . Свети Оци сматрају да такво стање није увек безгрешно. јер је због преступа прогнан из раја и Божије близине. 4. а немогуће је да нам демони не подмећу смицалице од оног тренутка када је ђаво са бесима добио приступ човеку.Реци да камење ово хљебови постану (Мт. а могу бити страсни и бестрасни. управо стога што је удаљен ђаво може да поткопава свачије мисли и ум. говорићемо касније.

онда ће му. Такво стање душе је веома грешно и подлеже казни" тј. саглашавајући се са њима. бива побеђен тако што не само да се не супротставља страсти. 20 . црквеној епитимији. ако онај ко тек ступа на стазе оваквог живота и нема знања ни силе да одагна помисли. ако је неко донекле већ достигао успон и удостојио се да од Бога добије помоћ и снагу за супротстављање злим помислима.ум свој да добровољно поступи по налогу демона. па се ускоро затим покаје и стане да прекорева себе. Али. Човекова одговорност у овоме. исповеди све Господу. већ пристаје да све учини по наговору. призивајући Га у помоћ. него им се приклони. ради немоћи његове. А други облик сагласности. То је први облик сагласности. по речима Божијим: Исповедајте се Господу и призивајте име његово. по Својој милости Бог опростити.о удаљавању лоших помисли и покоравању помислима: понекад изгледа као да је онај који стреми подвигу скоро поробљен мислено. Међутим. састоји се у следећем: "Ако неко својом вољом прихвата демонске помисли. али корен његовог ума у дубини срца чврсто стоји у уверењу да не сме сагрешити делом и извршити безакоње. то није ни због чета другог већ због немања услова . или из неког другог разлога који спречава извршење намере. по речима Светог Григорија Синаита. Ево шта су рекли Оци о мисленој сагласности .времена или места.тада овакво стање није безгрешно. а ако своју решеност не оствари и на самом делу. зависи од степена духовног узраста сваког подвижника понаособ. по мишљењу Светих Отаца. али их не одбија због лености и немара .

сједињење с њом. чиме се озлеђује наше стремљење ка добру. одстрањујући сваку другу мисао.зла. бива с Богом нераздвојан.. При свакој помисли ове врсте. учврстивши се због честе сарадње са њом. У првом случају. безгрешна помисао или директно . Ако мисли улазе у душу и задржавају се у њој ван молитвеног времена и осталог времена одређеног за неопходне животне потребе .такво стање је безгрешно. ЗАРОБЉЕЊЕ (поробљеност) Заробљење је или нехотични занос нашег срца наилазећом помисли. зависи од тога када помисао продире у душу и како делује на њу: да ли у време молитве . улази у срце. однегована и припремљена. Одговорност у овим случајевима је различита. па делују као друга природа. или њено постојано настањење у нама .. више не може да се врати у своје мирно станиште. можеш да га обуздаш и повратиш себи и своме делу. јер је ум дужан да за време молитве буде сав окренут Богу. претвара се у навику.или ван молитвеног времена . јер су и Свети неопходне телесне потребе обављали благословено и чедно. уколико чува себе у благочестивом устројству.то је веома опасно и заслужује осуду. усхићује лукавим мислима .у келији или у храму . . То се најчешће догађа због расејаности и због непотребних. насилно га отргнувши од његове одвојености од злих мисли. ум наш.да ли је то обична неважна. СТРАСТ Страшћу се назива она склоност и оно дејство које се дуго времена гнезде у души путем навике. са потпуном пажњом. против твоје воље. Човек долази у то стање добровољно и онда помисао. с Божијом помоћи. а лукавих мисли треба се клонити. непрестано га смућује и узнемирава страсним 21 . Други случај је где ум. бескорисних разговора. као да су га бура и таласи зграбили. када помисли почињу да обузимају твој ум и он се насилно. кажу Оци. Ако се ум налази у ропству лукавих помисли за време молитве.ти ускоро.

припремајући се да ускоро прихвати предлог који налаже помисао. добровољно размишљање о њему: то стање није увек безгрешно. тј. . Пристајање представља пристанак на предлог. када неко прихватајући ђаволом представљене помисли и слике. због неопрезности и самовоље. тај ће подхранити страст и учинити мислену прељубу у срцу своме. подстичући страст. када нехотице. Било каква страст да нас је обузела. кроз спољашња или унутрашња осећања или преко маште. долази до дуготрајног бављења тим стварима. Ово је безгрешно и само је повод и могућност за грех.или будућој патњи. онда неки. нека на сваки начин избегава и разговоре са њом и њену близину и нека бежи и од мириса одеће њене. и највећи светитељи у најсветија времена често су подвргавани демонским наговорима и били принуђени да се боре са њима.човек мислено бива поробљен њима. улазе у душу греховне представе и подстицаји. Први степен је Предлог. Из тог разлога.рекли су Оци. Страст.вољно или невољно . Узмимо. како каже Петар Дамаскин. Ко не чува себе од свега овога. него због некајања.наговорима. Јер. треба јој се свим силама противити . налаганим од демона. када би та патња била само борба с демоном. Сагласје је наслеђивање душе наилазећом помисли или представом. као звери. рекли су Оци: Он ће сам у себи запалити пламен страсти и. јер свака страст рађа патњу. и распламсава у њему жељу да искључиво воли само те ствари. како је речено. То се догађа када демон учестано представља човеку неку ствар или лице. потребно је кајати се и молити се за избављење од сваке страсти. страст блуда: ако неко гаји ту страст према било којој особи. на пример. увести зле помисли у душу своју. Према томе. сразмерном учињеном греху. Ту је потребно покајање без 22 . води са њима разговор у мислима. у свим својим облицима неизоставно подлеже или покајању. тако да . не би могли да добију спасење. не достигнувши још савршено бестрашће. Тако нам свети подвижници сведоче да се сваки човечији пад у грех одвија постепено. и против воље. не зато што се излажемо борби са њом.

ми обраћамо пажњу на њега. усхићујемо се њиме. салећу од јутра до вечери. маштања и разговора са њима. И све се то често догађа без нашег знања. Овде је потребна велика и напорна борба и посебна благодатна помоћ да би се грех уклонио (в. и отуд стално грешимо. 75). а овој главни циљ . То је већ ропство греху.грешан или безгрешан. Лествица 15. и ко се не покаје. нити расејаности. налаганим од демона.оклевања и призивање Бога у помоћ. од вечери до јутра. небрижни. Утолико горе! Шта да чинимо како бисмо се избавили од таквог. због неукости и недовољне жеље да се боримо са њима и да их побеђујемо. И свему томе често се излажемо не знајући. и душа се с напором. расејани. претворено у навику. почињемо да га желимо. заборављамо. Заробљење је такво стање душе када ум скреће на рђаве помислн насилно и против воље. без сумње. избацивши из себе страст. да нас зањише и најмањи лахор тих помисли. . уживање у страсним помислима. а оне нас непрекидно. подлеже вечним мукама. као какав вихор.циљ спасења или пребивања у Богу и свему божанском. то је свеједно. Ето где је почетак и корен наше греховности! У душу улази помисао. враћа себи. како је важно изучавати те многобројне кретње помисли у духовној борби! Како је неопходно увек се сетити и употребити у борби она средства која ће нас избавити од пораза и осигурати нам победу! Иначе. већ . Ми смо толико слаби. О. . нарушавајући спокојно устројство душе.најчешће - из незнања на који нас начин помисли доводе до страсти. због заборављања на своје назначење. посвећујемо му мисли. како бисмо се спасили?! 23 . укорењено због честог размишљања. по мишљењу преподобног Нила. због неприпремљености да им се супротстављамо. погибељног стања? Неопходно је да знамо и за свагда упамтимо да све што се са нама догађа не проистиче ни због наше слабости. замишља се предмет. небриге или лакомислености. лакомислени. Страст је дуготрајно. само уз Божију помоћ.

а онима који се чврсто боре и не посустају усред снажне демонске борбе - исплешће се најсјајнији венци. чак наизглед и добру. тј. по речима Петра Дамаскина. супротстављајући им се молитвом и ћутањем и открива оне чудесне дарове. "је када неко помисао доведе у испуњење. да тако кажемо. или . Јер. О основним поступцима супротстављања помислима Показавши како различити степени помисли узрастају до страсти. имајући у виду да ће одржати победу." Најбоља и сигурна битка добија се када се помисао одстрани на самом почетку. А пре свега у време молитве треба ум овој довести у такво стање да буде и глув и нем. Оци.добрим помислима. изнад сваке људске замисли. помилуј ме. и када се упражњава непрестана молитва. Тако на све могуће начине треба да штитиш себе и од оних помисли које се представљају правима. да би истрајно и несметано гледао у дубину срца и дозивао: Господе Исус Христе.казне. преподобни Нил нас даље поучава како да се противимо демонским искушењима. усмрћује саму мајку злог порода тј. којима Господ благодатно просвећује своје угоднике. ко се успротиви првој наговештеној мисли. или претрпети пораз у свом уму. изговарајући понекад целу ову молитву. и из срца одстранити сваку помисао. венци .рекли су Оци. тај ће. како је рекао Исихије Јерусалимски. јер из искуства је познато да чим се допусти приступ бестрасним .победнику. "Грех који заслужује казну". како је рекао Нил Синајски. Резултат борбе су - или венци. Једноставније речено: потребно је да се противимо злим помислима колико год можемо. Сине Божији. понекад 24 . лукави предлог прворођене мисли . а муке грешнику који се не покаје у овом животу. каже он. одмах за њима следе и страсне . поучавају да подвижник треба да се опире демонској страни сразмерно њеној сили. једним ударцем пресећи сва њена потоња дејства: благоразумни подвижник . предлогу.лоше: улазак првих отвара врата и другима. 2.

не обраћај на њих никакве пажње. остај у молитви. задржавајући дах и затварајући ум у срце. ради усредсређивања ума на молитву. да не би често дисао. Само чврсти и веома успешни у духовном труду постојано чувају ум и удаљују помисли.делимично. помилуј ме. . Ако ни потом помисли не престану да насрћу и досађују. Божанственим Именом Господа Исуса Христа.кажу Оци. тј. задржавати дах и не дисати често. Ако не можеш да се молиш у тишини срца и без помисли и видиш како се оне плоде у твом уму. не плаши се и не збуњуј. са пуно наде. и ако би почели да ти се представљају као какви. прозревши нечистоту лукавих помисли. А Григорије Синаит каже: "Призивај Господа Исуса Христа свесрдно. како учи Симеон Нови Богослов. И све помисли. Речима: Господе Исусе Христе. одевени у благодат и потпуно наоружани Господом. то јест призивање Имена Христовог. стрпљиво и непрекидно. рекао је "Нико од почетника неће обуздати ум и сасећи помисли. А ти. са затварањем ума у 25 .моли се." О томе колико је корисно. поучава Свети Григорије Синаит. не буди малодушан због тога и. или: Сине Божији. знајући савршено ла је нама страснима немогуће победити зле помисли. затварајући ум у срце и заустављајући у унутарњој тишини. не обазирући се ни на шта. тада стани и помоли се против њих. затим упорно настављај започето дело. како је лакше почетницима. Сине Божији. као огњем запаљене. и сам дах. Већ. колико је могуће. наизглед. Моли се марљиво и кад стојиш и кад седиш. Оци додају и грешнога. а ни они их не одстрањују својом снагом. Свети Григорије Синаит. или лежиш. уместо оружја често и приљежно призивај Господа Исуса Христа. против самих помисли. скраћујући је овако: Господе Исусе Христе. колико је могуће. одстранивши сваку помисао. ако та Сам Бог не обузда и одагна помисли. добри предмети. невидљиво ће побећи. помилуј ме. а то је Господу Богу угодно и нама грешнима управо одговара. помилуј ме. већ се с Богом подвизавају у борби против њих. ускоро ће потврдити сам опит .

тада почни да изговараш молитву устима и изговарај је непрестано.лишили важнијег.каже Свети Григорије Синаит. рећи ћемо.каже Григорије Синаит. и не жури 26 . већ и онима који упркос дугом труду још нису успели да осете сладост молитве у дубини срца. с помоћу Божијом. Из искуства је познато колико је напорно то вежбање у умној молитви и немоћнима тешко остварљиво. одбијајући за то време сваку помисао. веома је тешко. обасјан благодаћу: "Дејство молитве чини да се ум савршено усредсређује у себи. Стога је потребно. "Безмолвије је призивање Господа у срце то јест молитвено затварање ума у срце н непрекидно усредсређење на то једно" . примајући их као добре . да не прекидаш молитву. да је немогуће умом сачувати срце . с Божијом помоћи. тако она напаја душу. "нека буде живот твој". 2). У случају раслабљења и клонулости. снажно и стрпљиво. и после молитве против њих. А када помисли. и даље бестидно нападају. да се не бисмо. опет мотри на срце и упражњавај молитву душевно или умно. одвраћајући се од свих помисли. 4. Ово дело тј. стрпљиво пребивати у молитви. каже. савршено изгонити и ишчезнути. налаже свесрдно старање за молитву. Али. не само лошу. .срце (о томе како треба упражњавати молитву против помисли. призивај Бога у помоћ. и све ће се то. срдачна молитва је извор сваког добра: као што се вртови напајају водом. јер су вежбања и напори добродетељи многострани. ко је задобио благодат моли се без тешкоће и са љубављу. озарује и од сваког ропства ослобађа" .каже Симеон Нови Богослов. јер безмолвијем он назива - благовремено отклањање свих помисли. и неко време не устајати на певање. А када се ум смири и ослободи ропства помисли. колико је могуће. Оно је тешко не само почетницима. касније). по речи Апостола: У молитви будите истрајни (Кол. дубоко разумевши речи духоносних Отаца и следећи их. по дејству благодати. уз одстрањивање сваке помисли док се не стекне навика. Овај блажени Отац. приморавајући себе. истрајно. већ наизглед и добру. и све су то само одрази нашег трезвеноумља. "У трпљењу". колико имаш снаге. чување ума у срцу.

тада је најважније да се у њој остане. учи да сву пажњу посвећујемо умној молитви. Дијадох и остали. усрдно призивајући у помоћ Господа Исуса Христа. треба дуго времена да остајемо у молитви трпећи." Такав је виши степен духовног труда и такве су поуке премудрих за све подвижнике. као што су чинили древни Оци . који овако учи: "Болуј болне болести. сабравши ум у срце. такође. већ срдачна туга изникла из благочешћа и топлина духовна која доноси мир и утеху.не остављај је и не устај 27 . по благодати Божијој осети сладост молитве. а за псалме каже да их треба користити тек толико да се одагна унилост. (Ис. Господ. како би им омогућио да се мало одморе. кроз сопствено духовно искуство. како каже Свети Марко." Григорије Синаит. Када се. препусти њему читање Псалама. и у прилог томе наводи речи Самога Господа: Царство небеско с напором се узима и подвижници га задобијају. Он такође учи да се сваком певању дода и Трисвјата песма или катизма и увек Алилуја. учи Свети Григорије Синаит. "А када се ум од напрезања замори и почне да малаксава и када тело и срце осете неки бол од силног и непрекидног призивања Господа Исуса Христа.да устајеш чак ни при осећају болне мучнине и мислене посусталости од бола и плача. сагнувши главу и врат. "Ако осетиш да молитва дејствује у твоме срцу и не престаје да у њему чини покрете . по речима Лествичника: Нека им радост буде не песма. учи да. додајући им и покајне тропаре. имајући на уму речи Пророка: Као трудна жена кад хоће да се породи. без обзира да ли је неко сам или са учеником! "Ако имаш поузданог ученика." Тако нас преподобни Григорије. по његовом тумачењу. 17) и Светог Јефрема. да би те мимошао бол сујетних болести. и када њено дејство започне у срцу. а ти их прати срцем. подразумева "Крајњи труд и напор до бола". тада се лати певања. па се мучи и виче од бола." Под речима: С напором и подвижници.Варсануфије. али без певања. 26.

А да при вршењу умне молитве не би пао у прелест. осим оних који су благодаћу Духа Светога достигли савршенство и оних који кроз Исуса Христа чувају непоколебљивост ума. Оци су рекли да певање треба да има меру. и спустио би се с висине наниже. Када се не спроводи умна молитва која је. Што се тиче Устава Светога Јована Златоустог. На тај начин испустићеш и молитву и ум лишити потребне тишине. час читање. не дозволи да ти се приближе никакве представе. ти би оставио Бога унутра. Из тога проистиче да једнима одговара да живе у безмолвију. којим се за духовно упражњавање препоручује час молитва. извор добродетељи што напаја духовне саднице. учинивши то. када нам наиђе разлењеност. час певање и провођење целог дана на тај начин. не престају ни када ум стоји у срцу и моли се. Желећи да то оспоре. као што сама реч безмолвије казује да ум треба чувати у миру и тихом спокојству: Бог је мир. меру и снагу онога који се подвизава. почео би да га призиваш споља. док.у умној молитви. јер ни лађа нема потребу за веслима док је покреће ветар и носи кроз узбуркано море. јер. и нико није у стању да господари њиме. И једно и друго је добро .по речима премудрих . тада треба употребити весла.силна маштања и кретања . мању лађу за превоз. или ћеш се неодступно држати сталног пребивања у делу Божијем . никакви ликови ни виђења. јер. треба певати псалме. а када ветар утихне и лађа се заустави. Али. а другима у општежићу. а свака смућеност и неспокојство су му туђи. А ти сам одреди хоћеш ли се управљати по овој подели Златоустога. неки указују на Свете Оце и на садашње подвижнике (мисли се на савременике 28 .на певање псалама. она не напусти тебе. по Божијем промислу. потребно је дуго времена проводити у певању и често смењивати једно духовно упражњавање другим. по речима Лествичника. узимајући у обзир време. приказања . па чак и неку другу. Уосталом. или читати о животу и подвизима Отаца. он је добар. стога је најбоље бити предан молитви.у правој мери и на правом месту.

чувар помисли . вођена неком посебном силом. Бог зна (2. због недостатка истрајности и слабљења снаге. да ли изван тијела. и нису сви испунили све до краја. не знам. оно што се назива ужасом и виђењем у молитви. 2). Ум таквих. без икакве жеље. а не сама молитва. Свети Исак Сирин пише да у тренутку када наилази неисказана духовна радост. пређашњи и садашњи." О онима који су се облагодатили и удостојили просвећења. Кор. кроз непојмљиво сједињење уподоби 29 . који су чинили свеноћно бдење и непрестано певање.у умној молитви . Нису ови подвижници. Молитвом се то назива само отуд.брзокрила птица грабљивица. која се одлаже ради задобијања бољег и он излази из себе. непрекидном молитвом и созерцањем. они су сједињени са Богом и није им потребно да свој ум одвлаче од Њега и излажу немиру. по речи Апостола: Да ли у тијелу. како је то од тог слабог н рђавог зрневља које је он посејао неочекивано пред њим изникло зрело класје. Молитву Свети Исак назива семеном а њене плодове сабраним снопљем. чији назив нико не може да одреди.и ум . овај Отац говори како су то постигли не изговарањем псалама. а и мало у великима није увек мало и велико у малима није увек савршено.ћутањем. Када се духовним дејством душа узнесе ка божанственом и. што из ње проистиче и Светима долази онај неизрециви дар.преподобног Нила Сорског). То је. јер тада.. ишли једним истим путем. као да умиру уста и језик и срце . она изненада пресеца молитву на устима. већ . прељубу чини.вођа осећања и мисао . Искусивши ово узвишено стање. управо. ум тада престаје да бива у молитви. 12. потпада у тајанствено ропство и доспева у несхватљиво и њој самој непознато стање.на Бога и преко мере занесе на неважне ствари. када се сам жетелац ишчуђава пред тим неисказаним призором. када се удаљи од сећања . тада већ мисао губи своју молитву и креће се незадрживо. не знам. Али таквима Свети Григорије Сииаит заповеда да потраже одговор у Писму: "Није у свима све савршено..

већ ми даје и преимућство над њима. и у срце човјеку не дође" (1. верујући да се Царство небеско не садржи у нечем другом као у оваквом стању. и он угледа ту неисказану славу. страшно и изнад сваке речи! - Видим унутар себе Творца света и разговарам с Њим и волим Га и напајам се Њиме и. у срцу кипти неизречена сладост и само тело се . ако би ко имао такву благодат. созерцавао свога бесмртног Владику и Творца. То је оно о чему благовести Апостол: "Што око не виде и ухо не чу. већ и сам свој живот. изненада се ум његов уздиже до страхоте. у овом животу. он више ни о 30 . већ би хтео да се сакријеш у дубину земље. и Свети Исак. по милости својој. Владика не само да ме изједначава са Ангелима. не само да не желиш да изађеш из келије. каже да кад се са човека и његових мислених очију скине копрена страсти. кроз богослужење и поучавање у благочешћу. уистину. удешава да се на време умањи благодат Његова у Светима. . шта друго да каже. да би оданде. онда човек. О. из којег се рађа љубав слађи од меда и саћа. видљив ми је и овде и тамо. како каже Макарије Велики[1]. изван читавог света. а мени се показује видљивим и са мојим сједињује бићем. будући истовремено и на небесима и у мом срцу. такође. Кор. јер је за њих невидљив и неприступан својом суштином. Али. Јер. да би они могли да брину и о братији својој. јер је то. пребивајући у томе. Бог не би одредио границу остајања у таквом стању.кличе Симеон Нови Богослов. чуда! . и. 2. љубав је Божија слађа од живота и разум по Богу. јер.онда заборавља саму себе и све временско и све постојеће: у њој гори пламен неисказане радости. Бог. да непрекидно буде обузет милином ових чудесних виђења.Богу и заблиста у својим кретњама пуним светлосним сјајем и ум се удостоји осећаја будућег блаженства. Саглашавајући се са Новим Богословом. кроз сав живот свој не би желео да напусти ово дивно виђење. и ако. човек заборавља не само било какве страсти.напаја том милином. 9) и. када би му било допуштено. сјединивши се с Њим надмашујем небеса: где ли је тада тело? Не знам. јер Господ ме воли и прима у Самога Себе и у наручју држи.

све такве Господ прима. сакупљајући пропадљиве ствари. У 31 . у овом пропадљивом телу. да видимо. већ себе предају бескорисним бригама овога света. и да су немогући такви подвизи. 8. . Али. уздајући се у благодат Божију. уронивши у леност. није то тако. по речима Светог Исака. који са великом љубављу и страхом призивају Бога и само на њега гледају. не заслужујемо чак ни да слушамо о таквим стварима. како смо ми грешни и неразумни и како се страсно везујемо за овај свет. бесмртну храну. А оне који се усрдно кају. 39). И све то ми себи приписујемо у хвалу и сматрамо добрим делом! Ми не схватамо вредност наших душа . Све то. нити каквог другог. тешко се после везују за лепоте овога света. ради којих западамо у бриге и неспокој. и следе Његове заповести. ми говоримо као да је он био својствен само древним светитељима. земљољубље и безбрижност. његове туге. није тако! Они су немогући само за оне који упорно потчињавају себе страстима. постигавши тај дар уз руковођење Отаца и после ревносног старења и труда у свом животу. Али.чему пролазном не би могао да слуша или говори. припада онима који су то опитом искусили и осетили у себи самима. мада не у потпуности. дарује им благодат Своју и прославља их. усудио сам се да кажем о њима неколико речи из Светих Писама духоносних Отаца. макар најмањег труда. наносећи штету нашим душама. и у овом краткотрајном животу удостојивши се делимично оне радости која је припремљена у Небеском царству. воли. радости мир чине нам се за нешто важно а о животу у духу. или страхују од било чега тужног и суровог. Окусивши једанпут. већ смело с Апостолом кличу: "Ништа нас неће моћи да одвоји од љубави Божије!" (Рим. многим гресима везани и пуни разних страсти.не разумемо на какав смо живот призвани. и судећи по томе. не желећи да се кају и да заиста ревнују Духу Божијем. а да нама он није потребан. или да прими на себе терет књишког рада. Живот наш у овом свету. А ми смо непотребни. каже Свети Исак. У то нас уверава све Божанствено Писмо.

сазнавши све ово из Писама Светих. рекао је на другом месту. И Свети Исак каже: "Сваку молитву коју приносимо ноћу. А оне који неће да се подвизавају и празнослове. "У ноћно доба за монаха је најважније да се вежба у свом монашком подвигу. а ћутљивост најчешће 32 . А да би се срце чувало. сматрај важнијом од сваког дневног труда: умилно осећање које се испосницима дарује преко дана. а мање певањем". ко васцело своје биће посветн делу Божијем. У томе се састоји први степен монашког узраста и без тога је немогуће умртвити страсти. тога ће сама благодат Божија поучавати. На тај начин треба и ми да поступамо. Али: "Када се умориш од умне молитве. уколико желимо да се приљежно бавимо делом Божијим. проистиче из њиховог ноћног труда. треба га запослити певањем псалама или тропара. треба да се удаљавамо. незнањем и маловерјем. због недостатка руководитеља.давна времена многи Оци су се сами пробијали кроз ово поприште. Свети Григорије Синаит назива их помраченима крајњим безосећањем. она ће му помагати и сада и у све векове. али неће о томе ни да чују да и сада постоји благодат. "често расејава ум за време молитве. Има и таквих који слушају. При томе треба имати у виду да "глагољивост" по речима Јована Лествичника. колико је год могуће. Зато је Свети Јован Лествичник рекао: "Ноћу је најбоље да се бавиш молитвом." Тако уче и остали Свети. Ми. потребно је увек имати молитву. Блажени Филотеј Синаит је рекао да се ум најбоље чисти ноћу. Апостол назива заведенима и каже да заводе друге. када се ум наш замори од умне молитве. од сујете овога света. чувајући своје срце од лукавих помисли и све време испуњавајући заповести Божије. Најпогодније време за обављање монашких дужности је ноћ. у зависности какво је чије правило. како у садашње време Бог више не даје некадашње дарове." рекли су Свети Оци. каже Симеон Нови Богослов. устани на певање". Али. водећи и друге по њему. само је сада тога понестало. или нечега другог. трудећи се да уништимо страсти.

или . најбоље је да се бавиш читањем". или .чувати срце дубоко. беседи о савршеној молитви савршених овако каже: "Ако је неко по некад читав дан заузет нечим. дан и ноћ стоји на врху савршенства. И. А други. Пошто смо сазнали све ово.. Свети Исихије Јерусалимски предлаже четири начина: или пратити помисли. . пазити на њихово кретање и отклањати их на самом почетку. необухватним и нечим чудесним што је немогуће исказати људским језиком. Укратко. или . ето." "А почетницима. тј. и у једном тренутку пре да себе молитви .сабира. ________________________________________ НАПОМЕНЕ: 1. благодат почиње да се умањује и човек силази за један степен и већ стоји на једанаестом. рекао је Свети Исак. или служење . уче Оци.призивати у помоћ Господа Исуса Христа. када би душа моја отишла заједно с молитвом!" Човеку је потребно да прође дванаест ступњева да би достигао савршенство. онда приступи читању или рукоделству. Тада у мислима настаје заборав о земаљским стварима. веома је корисно било какво рукодеље уз молитву." "Ако су ти мисли расејане.и то им је нарочито потребно када их обузму помисли чамотиње и туге". у 8. Свети Макарије Египатски. ако би тако било увек с њим. и ако неко било који од наведених начина појединачно упражњава. не би могао ни да слуша нити о себи да се стара. у бесконачну дубину вечности и тамо стреми сав његов ум који лебди у милини. безграничним. у овом духовном труду. то се назива трезвеноумљем и духовним трудом.и унутрашњи његов човек са радосним усхићењем долази у молитвено стање. нека се овако од нас подвизава на начин који његовој природи највише одговара. када на њих нападају помисли. јер су оне нахрањене и обузете божанственим.рад из послушања. У том тренутку он се моли овако: "О. не би могао више да прими на себе ни богослужења нити било какав терет. небеским. Све ово затвара врата лукавим помислима. уклонивши из њега сваку помисао и молити се. исто је и Анђео заповедио Антонију Великом: "Када се ум твој расејава. И такав човек. богат благодаћу.мислити на смрт.. 33 .

сав обузет заносом.већ би стално седео у једном углу. 34 . да би могао да брине о браћи и богослужењу... као опијен. Зато му се и не даје савршена мера.

након искушења.у чему се састоји сва пуноћа делања у нашем животу. Када нас нападају рђаве помисли. не покажемо малодушност. или у духовном подвигу и . али ми треба да их побеђујемо свагдашњим покајањем и непрестаном молитвом и да не окрећемо леђа нашим непријатељима.заједно са искушењима стићи ће нам невидљива утеха милости Божије. али после света. и у својој слабости покорен и сравњен са земљом! Но. то јест да се не осврћемо назад. и не зауставимо се и не прекинемо свој даљи ход на путу подвига. онда се његово име проноси свуда. 3. показано у овим делима. њега прослављају и његови саподвижници и остали који се истичу у борби и прима венце и драгоцене дарове. у време пометње коју нам стварају непристојне помисли. Укрепљење у унутрашњој борби и духовном подвигу. састоји се у томе. Ето како нас Свети охрабрују и уклањају из нашег ума сваку сумњу. и не задремамо. преподобни Отац наш Нил поучава даље и којим средствима треба крепити себе у борби против демонских напада. Свети Исак каже да се духовни падови не догађају само нама страснима и немоћнима. како често човек бива немоћан. да. да не бисмо у духовном рату. па макар и свакога дана од њих задобијали по хиљаде рана. наоружани штитом Господњег разума. када будемо у највећем рату с лукавим помислима. нарочито међу својим састрадалницима. брзина демонске злобе убацује у нас стид који нас спречава да погледамо ка Богу са покајничким осећањем и принесемо против њих молитву. проводе свој живот у блаженом безмолвију. већ и онима који стоје на високој лествици чистоте и који. О. у њих се настањују мир и утеха. ослабили и пали у очајање! 35 . када он истргне плен из руке снажног противника. и помисли здравоумне и спокојне. О томе како и чиме да крепимо себе у подвигу против демонских сила које устају на нас Изложивши у потпуности учење о духовном труду. Одлучимо у себи самима да до смрти нипошто не напуштамо овај живоносни труд. јер .

Схвати и то. по допуштењу . сматрао себе најгорим робом пред свима. не препуштај се сигурности и не преузноси се. ако он не прими ударце од духа злобе. јер сопственом снагом не можеш да стојиш чврсто у добродетељи: то је заслуга благодати која те носи. нити од било кога другог. у стању твога помрачења. одолевајући свакој страсти и помисли.не сматрај се безбедним. онда ће те напустити благодат. за којим увек следи награда од Бога. А када се удостојиш да те благодат посети . Размисли о нечистоти своје природе. То је циљ Промисли Божије у свом спасоносном устројству. кај се и укоревај себе. И. чак горим и од самих демона који успевају да га заведу и преваре". чувајући те од сваке невоље. захвали му. него се смирено обрати Богу. Ево шта је и блажени Григорије Синаит рекао о тој намери: "Ако човек не буде побеђиван и поражаван. божанствена сила коју добија смирени а она у њему дејствује и чини све. онда он не може да постигне скрушеност и смирење до те мере да би се осећао нижим од свих. бити побеђен у ономе у чему си био искушаван од наилазећих помисли. преброј све рђаве помисли и ружне плодове којима си хранио душу своју. и ти ћеш. загњуривши ум свој у таму. разуме се. тако да притиснут са свих страна дође у скоро безнадежно стање. и дозови у сећање сагрешења која си учинио.сети се како си се ниско ти спустио тада и како је ум твој у то време био прљав и болестан. сети се како си се брзо и неочекивано приклонио на страну страсти и наслађивао се њима. а она се хладила због губљења благодатне топлине. ни од Бога. тј. као мајка своје дете на својим рукама. не налазећи помоћ ни у ономе што ради. да доведе човека у смирење. представи у том тренутку смутње и небројене покрете који су те разарали не тако давно. постајући средство које користи за стварање Божијих чудеса. да Промисао Божији допушта да нас све ово задеси ради нашег смирења. памтећи све то. 36 . Пази на то са страхом: ако не укротиш своје мудровање.

Потребна је крајња опрезност, како не бисмо самима
себи дали повода за сигурност у борби против лукавих
помисли које насрћу на нас; а то се до гађа онда, када,
губећи усрдност, почнемо да скрећемо са праве стазе
Божијег пута. Тако, ко жели да буде савршен у љубави
Божијој, да се заиста спасе и твори дело Господње, тај
нека живи веома марљиво и брижљиво и нека се
подвизава у свему колико год има снаге, сагласно
Божанственом Писму, испуњавајући све благочасно у
смирењу, увек с ревношћу, не подајући се лености и
слабости.
Сва пуноћа труда у нашем животу састоји се у томе,
да увек, у свим делима, у сваком почетку, душом и телом,
речју, делом и помишљу, колико има снаге у нама,
пребивамо у Божијем делу, са Богом н у Богу. Блажени
Филотеј каже да на исти начин на који смо, живећи раније
у свету, усред његове сујете, били свеумно и свеосећајно
робови греховне преваре, сада треба, када смо започели
живот по Богу, свим умом и свим осећањима да угађамо
Богу Живоме и Истинитоме, подражавајући му истином и
вољом, да испуњавамо Његове свете заповести и да се на
сваки начин удаљавамо од сваког Богу неугодног дела, по
речима Божијим: Тога ради заповијести твоје држим да су
вјерне на сваки пут лажни мрзим (Пс. 119 128).
Речи устани из сна опомињу нас да смо дужни више
од свега да Бога прослављамо речима и да му се
исповедамо, а затим и делом, то јест молитвом, певањем,
читањем, рукоделством, и, по потреби, свему томе да
додамо и неки други рад. Ум увек треба чувати у страху
Божијем и сву наду полагати на Бога, да би свако дело
било Богу угодно, лишено сујете и жеље да се угоди
човеку, уз чврсту увереност да је Он свуда и све испуњава
- Господ је увек са нама; јер Онај који нам је даровао ухо,
све чује; и Који је створио око, све види.
Кад с неким разговараш, речи твоје нека буду по
Богу - богоугодне, пажљиво чувај себе од роптања,
осуђивања, празнословља, препирања. - Тако и у јелу и
пићу, у свему поступај са страхом Божијим.

37

Веома је важно чувати себе за време сна, пажљиво,
са помислима сабраним унутар себе и пристојним
положајем тела; јер овај краткотрајни сан слика је вечног
сна, тј. смрти, и лежање наше на постељи треба да нас
подсећа на положај наш у гробу. И при свему томе
потребно је увек имати пред очима својим Бога,
угледајући се на Давида, који је о себи говорио: Свагда
видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не
посрнем (Пс. 16, 8). Ко поступа на такав начин, увек
пребива у молитви.
Ко има здраво тело, тај треба да га исцрпљује
постом, бдењима и радом који захтева наПрезање и труд,
на пример поклонима и тешким телесним радом да би оно
постало покорно души и да бисмо се благодаћу Христовом
избавили од страсти. Ако тело онемоћа, треба га оснажити
у потребној мери.
Молитву, пак, нико да не изоставља - ни здрави, ни
болесни. Јер, телесни напор се захтева - у одређеној мери -
од оних који имају здраво и снажно тело; а духовно дело,
које се састоји у непрестаном богосећању и богомислију и
постојаном пребивању у љубави Божијој, то дело је
обавезно за све, не искључујући ни болеснике приковане
за постељу.
Према нашим ближњима, по заповести Господњој,
дужни смо да имамо љубав; и ако се они налазе у нашој
близини, да је испољимо речју и делом, када она не
нарушава љубав према Богу, а када су они духом удаљени
од нас, да одашиљемо своју ЉУбав њима, изгонећи из
срца својих сваки лош спомен на њих, смирујући се и
приклањајући душе своје њима, испуњени усрдном жељом
да им послужимо на корист. Ако нас Господ угледа
таквима, онда ће нам и прегрешења опростити, и молитве
наше примити као благоухано миро и милост Своју
преобилно излити на нас.
Корисно је што нам је преподобни Нил, говорећи о
великом значају молитве, оставио поуку како да
искористимо и онај временски простор који остаје за
доношење хране пића и томе слично. "Чак", каже он, "да

38

код најнужнијих потреба нека се ум тајно поучава, јер све
треба извршавати са страхом".
У закључку читавог овог одељка Свети Нил каже:
"Ето, благодаћу Божијом, рекли смо укратко - из Дела
светих - о духовном труду, тј. како су разнородне
демонске борбе које се воде за време овог подвига, како
"м се треба противити, и да је за то најбољи начин - чувати
своје срце у молитви, искључујући сваку помисао.
Изразивши делимично силу и дејство свега тога, ми смо се
дрзнули да укажемо на света казивања о томе какве се
благодати удостоје они који истински ходе овим путем, а
ја нисам достојан ни да се приближим таквима. Рекли смо
још и о начину којим ће се снажити трудбеник у овом
великом подухвату, о томе какав живот треба да води онај
који настоји да у тој првој и најважнијој борби дође до
велике победе, тј. безмолвија ума и истинске молитве.
После овога, Богом уразумљеноме ћемо рећи и о другим
победним средствима у разнородној борби.

ДРУГИ ДЕО

1. Како да водимо унутрашњу борбу против
грешних помисли

Говорећи о борби и победи над осам главних
страсних помисли, Свети Нил учи да се рат са лукавим
помислима води и победа у борби осваја, по речима Отаца,
на различит начин, у зависности од узраста и степена
духовног савршенства оних који се подвизавају, нарочито:
молитвом против помисли и оштрим супротстављањем
њима, да би се, претрпевши понижење, и удаљиле. Само
савршени могу да понизе, савладају и одгоне помисли,
веома успешно да се препиру са њима и да им се противе,
а немоћни треба да се моле против њих и да их
преобраћају на добре, како учи Свети Исак: У образ
добродетељи претварати страсти, или, како каже Петар
Дамаскин: Нека мисли буду спремне да учине добро дело.
Тако су говорили и други Оци. Стота, када на нас навали
бура помисли и изгубимо способност да у миру и
39

унутарњој тишини извршавамо молитву, тада се треба
молити против самих помисли и лоше претварати у добре.
О то.ме како се треба молити на неку помисао и како од
злих чинити добре, сазнаћемо из Дела светих.
Свети Оци су рекли да има осам главних страсних
помисли, из којих се рађају и многе друге: а) угађање
стомаку, б) блуд, в) среброљубље, г) гнев, д) туга, ђ)
унилост (чамотиња) е) сујета, ж) гордост.
Како су на прво место свих помисли Оци ставили
угађање стомаку, и ми ћемо најпре говорити о томе, да
сиромашни знањем, не променимо редослед премудрих:
чинимо тако, следећи речи Светих Отаца.

ПРВА ПОМИСАО - УГАЂАЊЕ СТОМАКУ

Ако те мучи снажна и свагдашња помисао утађања
стомаку, представљајући ти разна укусна и пријатна јела,
и приморава те да непотребно узимаш храну и пиће кад
није време и прекомерно, онда се, пре света, присети речи
Господа: Да не отежају срца ваша од преједања и
пијанства (Лк. 21, 34), помоли му се, и, призивајући Га на
помоћ, размисли о овоме што су рекли Оци: "Ова страст у
монасима", кажу они, "корен је сваког зла, а најпре блуда".
И у самом почетку преступ нашег праоца Адама
произашао је из ње: јер он, окусивши од забрањеног
плода, лиши се раја и све потомство своје изложи смрти,
како је речено негде: ,Диван беше за око н пријатан за
укус плод који ме усмрти". Одонда, па ове до данас, многи,
покоривши се стомаку, падоше и падају дубоким падом,
како је познато из искуства и Дела светих. А и ти знаш да
се најслађа и најукуснија храна ускоро претвара у смрад и
гној, тако да ништа вредно од ње не остаје, како каже
Велики Варсануфије. Знајући то, укори себе што тако
похлепно желиш ту сладост и пријатност за чула, која се
тако брзо преобраћа у злосмрадије. Тако побеђуј страст
угађања стомаку, користећи храну и пиће у потребној
мери и у одговарајуће време.

Мера хране
40

А ко жели да дуже од овога остане без хране. како дани.да се храна не узима до деветог часа. али. Тако ће спречити пораз од врага и отворити себи пут ка победи над њим. нека свако одреди сам себи. У непосни дан може се поранити.по потреби . Разноврсност хране 41 . дознавши поуздано . нека прекори себе. знатно и продужавају и скраћују. Уосталом. а када примети да је та количина недовољна за одржавање тела. неће сагрешити. а ако се преједе. Дневну меру или количину хране. кажу Оци. када наступи девети час и по нашем рачунању времена трећи час после подне. с обзиром да се у нашим северним земљама лети и зими. нека одреди себи ону количину хране која је потребна за одржавање његове телесне снаге. како су Оци установили. јер и тела су различита по грађи и снази. Али. и . У дане пролећне и јесење равнодневице треба узимати храну.узети мало хране за вечеру. узимај храну хвалећи Бога. исто као бакар. тада нека смањи. померити време предвиђено за оброк. Једна одређена мера не може се свима одредити.опитом.и до трећег часа по подне. користећи је не за уживање. гвожђе. тако и ноћи. а себе не осуђуј као недостојног и ове мале утехе. восак. тада нека мало побољша храну. ако се и насити. може то добровољно да учини. већ за сврсисходну намену. али. уколико осети да је она сувишна и да му ствара тегобе. Ако на такав начин будеш поступао. тј. . Време хране Оци су завештали да се пости . онда ми треба да узимамо храну у зависности од трајања дужине дана. за почетника је најбоља мера да остави јело док још осећа жељу за њим. по нашем рачунању дневног времена. и на тај начин.

пак. а у време искушавања тела од ђавола најважније је уздржавање." Различитост телесне грађе Ко има здраво и снажно тело. ући ћеш у рај.вечно. Слабима. немају уверености и убеђења у томе да ће бити сачувани од Бога и једу безопасно: њима Апостол каже да једу зеље (Рим. постаћеш плен смрти . каже Василије Велики. да не би сасвим изнемогло за рад. о чему је и говорити срамно. тако да телу пружа само неопходну количину јела и пића. јер Василије Велики каже: "Не треба ратовати против тела храном. која треба да служи његовом чувању. А ко има немоћно и слабашно тело. удаљићемо се од немарности према доброј творевини благога Бога - Творца. као да она није ни укусна ни слатка: код њих нема пробирљивости и одбацивања једног јела на рачун другог. већ ону која му је кориснија. оних која им се свиђају.благодаћу Христовом . поврх уобичајене мере.било покорно духу. пићу или 42 . пали у нечасне страсти и ружан порок. чувају душу своју од надмености". приносећи Богу благодарност за све." Ако неко из разлога напорног путовања или каквог тешког посла дозволи телу извесну попустљивост и да му нешто боље. "обуздаш стомак. већ лишавање и оскудност. посебно слатких. Подвижнику не доликује сувишност. било у јелу. онда нека такав не приморава себе да узима такву храну. онда улази у душу сабор ових добродетељи. и да би . тај треба да га исцрпљује на разне начине. 2). На тај начин. а када је стомак зауздан благоразумним уздржањем. избегавајући надменост. А када некоме неко јело шкоди због болести или телесне немоћи. По речима Григорија Синаита: "Благоразумни и разборити могу од сваке хране да узимају по мало. тај нека га окрепљује по потреби. тј. не обуздавши стомак. у вери корисније је да се уздржавају од неких јела. 14. јер они. ако га не обуздаш. "Ако". да бисмо се избавили од страсти. а кроз то. Јер многи су. како каже о томе Григорије.

БЛУД Велики је наш подвиг у борби с духом блуда и тежак као опаки отров. . што се ниједан грех не назива именом које су Оци дали овом греху: они га називају падом. зато морамо да се снажно и непрекидно бринемо о томе. Тада треба у свом памћењу да обновимо и оно обећање које смо изговорили пред Ангелима и људима. а најпре у дане светих празника. оно треба да обитава у тајности срца човека који чува себе од рђавих помисли: а то је Богу многоцено и угодно. Када нас нападају блудне помисли.дозивамо себи у памет чињеницу да се од Бога ништа не може сакрити. јер та борба захвата и душу и тело .види се по томе.сну. чак и оног најтајнијег и најскровитијег.размишљати да смо обучени у образ ангелски: како се усуђујемо да упрљамо нашу савест и блудном гадошћу уништимо ангелски лик који носимо? Опоменимо се и стида и срама пред људима. и да је Господ Судија и Убиратељ света. да бисмо будно и неуморно чували своје срце од блудних мисли. рекли су Оци. чак ни танани откуцаји срца. обећање да ћемо живети целомудрено и чисто. ко упадне у то. . ко се често предаје блудним мислима и скрнави себе њима. о лику и звању у којем се налазимо . јер. осећа се беспомоћним и силно га очајање обузима. јар и тим замишљањем стида и срама можемо да одагнамо прљаву и гнусну 43 . тада треба да у себи оживљавамо Божији страх . онда са мисли прелази и на само дело.сам тај чин . У време борбе против блуда мислим да је корисно размишљати о себи самом. тај чини прељубу у срцу своме. А како је велика беда . Трезвеноумље и чистота не односи се само на спољашњи живот. јер је он тако поступио с разлогом и у доброј намери.и ако не чува себе.ове наше биће. ДРУГА ПОМИСАО .то је безазлено и не заслужује осуду. када се припремамо за причешће Светим Тајнама: у то време демони свом снагом настоје да окаљају нашу савест.

јер сам немоћан! И познаћеш силу Вишњега и невидљиве демоне невидљиво одагнати. 7). говорећи о томе. помоли се. како уче Свети Оци. на пример. Ако те борба силно дави. користећи се молитвеним речима Псалмопесника Давида: Изагнавши ме опет су око мене (Пс. Главно и силно и победоносно оружје против духа нечистоте састоји се у приљежној молитви Господу Богу. Господе. већ смиреним и простим изговарањем: Помилуј ме Господе." 44 . помоливши се тако код гроба Мученице. да се помоли и призове на помоћ мученицу Томаиду. помози ми!" И тај брат. и. представимо себи да нас је неко затекао у скрнодејству: зар не бисмо тада више волели да умремо. и Твој је подвиг: Ти ратуј и победи у овоме. 32. При томе је потребно призивати у помоћ оне свете који су се истакли нарочитим подвизима и трудом у чувању чистоте и целомудрености. како учи Јован Лествичник: "Завапи ка Свемогућем да те спасе. И Свети Јован Левстичник. него да се нађемо у таквом сраму? На такве и сличне начине постарајмо се да одсечемо нечисте помисли. радости моја. У самој ствари. рашири руке. гледајући на небо. истог часа је био избављен од блудне страсти. позива се на сведока који се овако моли против блудних помисли: Боже. јер јаче од овог оружја нећеш наћи ни на небу ни на земљи. Данило Скитски заповедио једном брату који се борио с блудом. 11).намеру. убијену ради целомудрености. 63. Увек се бори против нападача именом Исусовим. Господе. како каже Св. ради молитава мученице Томаиде. Свети Максим Исповедник додаје да се против блудних помисли треба наоружати молитвом. о којима се у Делима светих говори како су се подвизавали у трезвеноумљу и чистоти. како је. Имајући таква сведочанства и ми ћемо се молити и призивати у помоћ оне. 1). за нас!" И. не на брзину сачињеним речима. Исак: "Ти си силан. онда устани. Моли се и тако. и томе слично. 17. и да каже овако: "Боже. и Бог ће одагнати помисли. избави ме од оних који ме окружују (Пс. као што је саветовао Григорије Синаит. притеци ми у помоћ (Пс.

олењиш. како ти је згодније. или душевно. ако је могуће. при таквим чувствима. онда нарочито напада на нас. И не жели да слушаш од било кога непристојне разговоре који побуђују страсти. онда ће те зли преварант лако завести. Како Јован Леетвичник напомиње. женоликим и лепим лицима. Зато је за нас безопасније да одсечемо предлог . такође.. ако затајиш. Потребно је да знамо и ону ђаволску хитрину. као што смо рекли. при дугом размишљању о томе. када види да нисмо у стању да се против њега наоружамо спољашњом молитвом. чувај себе од разговора са женама и гледања на њих.. а размишљајући о њима. посебно почетници. каже Василије Велики.. осим твоје душе. опитом ћеш познати да се силом Вишњега и невидљивом помоћи они лако побеђују. тј. хватамо себе у томе да желимо такву гнусност која је својствена само бесловеснима. Али.. Ако се. и. и становање са младим. Напокон. И ако будеш тако чинио. пак. како је рекао неко од Отаца. макар та лица наизглед била и безазлена и деловала као да нису у стању да пробуде страсти. Уздижи телесно око. Будно пази и не оклевај да се молиш баш у то време када те смућују скверне помисли. да се помолимо и речима и умом. после ћеш се стидети што су те победили и савест ће ти бити упрљана. И. којом он убацује у наш ум мисли на женска и млада привлачна лица. чак се узбуђујемо тиме. јер. Својство је снажних да ступају с њима у рат. демон мотри на нас. и твоје мисли окренути у мрску и скверну похоту. будући противприродно и животињи страно. што је то. Понекад се догађа да и ми сами гледамо на блудне помисли са горчином.почетак помисла. рекли су Оци. треба да се чувају да не би. 45 . и од погледа на њих се уздржавај. избегавај. да би се истог тренутка то пресекло. подлегли у борби и страсну мисао спровели у дело. јер то је ђавоља замка иноцима. јер су научили да благоугодно разрешавају те помисли. за коју је Христос умро и васкрсао. ни у нужној потреби: јер ништа није важније за тебе. не остај с њима насамо. с обзиром на време и на меру твоје снаге.

приморавајући нас на злопамћење и подстичући нас на јарост. украшено. (Кол. Многи ради среброљубља отпадоше не само од благочестивог живота. ТРЕЋА ПОМИСАО . душом и телом изгибоше. ЧЕТВРТА ПОМИСАО . и све то да не буде скупоцено. То нас приводи душевној чистоти. посуда и прибора за ручни рад. 6. осим неопходно потребних .ГНЕВ Ако нас мучи гневна помисао.открива тиме своје неверје у ту истину да се Бог брине о њему". ако се та страст укорени у нама. наговарајући нас да нанесемо зло ономе који нас је ожалостио. Не треба се решити само злата. лепог изгледа. Тим. каже. Али. 5). Зато и подвиг против ње није тежак за оне који са страхом Божијим пазе на себе и теже истинском спасењу. онда то бива горе од свих других страсти. и згрешивши у вери.или гордошћу или среброљубљем . Истинска победа над среброљубљем и стварима уопште састоји се у томе да није довољно само да немамо.води у такву пагубу да ју је Апостол назвао не само кореном свакога зла . уколико је неко поробљен . Свето Писмо. већ.гнева. како се говори у Светом Писму. онда треба да се сетимо речи Господа: Тако ће и отац мој небески 46 . већ и ових ствари. такође. 10). већ тада демон не мора да га напада каквом другом страшћу јер је и ова једна довољна за његову погибељ.. сребра и имања. очајања и др.било којом од ових страсти. ван наше природе и настаје као последица маловерја и неразумевања рекли су Оци. да не бисмо упали у мирске везе. молећи Господа Бога да одагна од нас дух среброљубља.одеће. Стога свакако треба да настојимо да се заштитимо од те смртоносне и душегубне страсти. и ако јој се покоримо . већ и да не желимо никакво сабирање.СРЕБРОЉУБЉЕ Страст среброљубља долази споља. обуће. келије. већ лишено било чета што би нам задавало бриге и неспокој. И Оци су рекли да "Који сабира злато и сребро и на њих полаже наду . 3. већ и идолослужењем (1.

а гневне помисли треба брзо отклањати. и не само да се није гневио ка њих. већ усиновљење: да будете. нити да наносимо зло брату. 35. већ колико је мрска његова молитва. Ономе који ово испуњава Господ је обећао такву награду која је изнад свих осталих завета . али гнев не одлажемо. сваки који жели да добије опроштај својих сагрешења. 18. 5. као осталима. јер неко може једним погледом да увреди брата свога. не само делом или речју. 26). Господе. чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне (Мт. н ради његове молитве. и тако се испуњава закон Господњи: Љубите непријатеље своје. 45). а то су рекли не да би показали како би гневљив мотао да васкрсава. Молитва за брата је љубав и опроштај. 44). зато треба да разумемо. синови оца својега који је на небесима (Мт. поучава нас и Својим примером. опрости им. како саветује Ава Доротеј. ако ми сами не опростимо.учинити вама. већ ни оком. оним речима: "Помози. 12.обећао је не само царство небеско не само утеху и радост. 6. 11. јер не знају шта чине (Лк. а призивање његове молитве у помоћ је смирење. 34). који нам даде ову заповест. Велика је победа над њима када се молимо за брата који нас је увредио. то Богу није угодно. 15). већ се за њих молио Оцу: Оче. помилуј и мене грешнога". Зато ми нипошто не смемо да се гневимо. 5. ни нама неће бити опроштено (Мт. Мк. обретоше благодат. Оци су говорили: "Ако би гневљив и мртвога васкрсао. нас ради грешних. макар ми и мислили да чинимо добро. јер не само да нису наносили зла увредитељима. сам је дужан да најпре у срцу своме опрости брату своме. Јасно је. благосиљајте оне који вас куну. рекао је Он. и радовали се њиховом исправљењу. 23. покривајући њихове недостатке. ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрјешења њихова (Мт. молитва његова није угодна". већ су се молили за њих. И сви свети који иђаху путем овим. 47 . да би му подражавали по сили. Тако. Сам Господ. брату моме. јер Господ је заповедио да се молимо за опроштај дугова као што и ми опраштамо. Колика је зла претрпео Он од Јудејаца.

треба на сваки начин изгонити из срца. неопходно је имати. 10). како је речено малопре. већ оно што Бог уређује. пошто их претрпимо.ТУГА Није мали наш подвиг у борби са духом туге.када би дошли у познање. А тугу супротну овој жалости . насигурно знајући да све што нам се догађа не бива без Промисла Божијег. Зато не треба да се усхићујемо људским хтењима. доноси покајање за спасење. Без искушења нико никада не може да добије венце. примили венце од њега.тугу која се рађа од демона. каже Свети Исак. корисну нам у покајању. Ако нам ко од људи нанесе жалост.да без Његове воље ништа не може да нам се догоди. "удостојавају се Божијег благослова и у благодарно срце улази благодат". А тугу због грехова. и да све што нам шаље Бог. На сваки начин треба да се уздржавамо од роптања на оне који су нас увредили. поучавајући их са милошћу и љубављу. А нама. Кор. Та туга је помешана с радошћу. које све прашта онима што се кају и моле се. захваљујмо за све Богу - Благодатељу и Спаситељу нашем. јер он баца душу у погибељ и очајање. али само са истинском надом на Бога и потпуним уверењем да нема греха који би победио милосрђе Божије. већ да свом душом верујемо да око Господње све види . 7. јер овај Свети Отац каже да Бог трпи све човекове немоћи. рекао је Апостол. да бисмо. ако то и не изгледа корисно у садашње време. неће оставити некажњеног. али онога који увек ропће. и да нам Он шаље искушења по својој доброти. за које се не каје (2. шаље нам на корист и на спасење душа наших. као и остале зле страсти. будући искушавани. онда ће се касније јасно показати да нам је уистину корисно не оно што сами желимо. "Уста увек благодарна". ПЕТА ПОМИСАО . зато. чини човека усрдним у сваком добру и трпељивим у свакој болести: јер жалост која је по Богу. 48 . треба је претрпети добродушно и молити се за онога ко је то учинио.

И у њему се још више разгорева љубав према Богу. сва туга нестаје. Јер туга која није по Богу.УНИЛОСТ (чамотиња) Ако овлада нама унилост.како је велико његово садашње страдање. човек губи наду и никако да им угледа крај. није тако.да се то десило једино њему. и допушта њему искушења искључиво из љубави према њему . и . већ и Свете Своје благоугоднике даривао духовним оковима. бива још гари и тежи. чини душу опустошеном и суморном. да се све с њим десило без Промисла Божијег. као последица уверења да Бог Својом милошћу све чини њему на корист. да скоро поприми вид безнађа. за њим следи посећивање милости Божије и утеха. тако. преобративши се у очајање. а другима се то никада није догађало и не догађа се. и ако дуже буде у нама. када прође тај час. њему се све осветљава. а потоње ће бити још веће. А такво тешко стање духа мења се брзо и неизоставно. Али није то тако. као да је није ни било. јер несумњиво зна да је 49 . да се Бог о њему и не стара. он опет види себе усрдним у добродетељи и чуди се својој промени на боље. убацује погубну мисао . а када се удружи са духом туге који га потпомаже. ШЕСТА ПОМИСАО . Како у онај злехуди час човек и не мисли да је у стању да више остаје у свом добром подвигу: ђаво му све добро представља мрским. слабом и нетрпељивом. постаје корен сваког зла. онда души предстоји велики подвиг. као чедољубиви Отац. све изгледа псријатно. не само нас грешне. Тада његова одлука да живи свето и богоугодно постаје још јача. да би били успешнији у творењу добра. лењом за молитву и читање.изгонити је молитвом и читањем. дух унилости. а враг му. Када се подигну на душу силни таласи унилости.ради његовог усавршавања. Опак је и жесток овај дух. из љубави према њима. као и разговорима са духовним људима. Бог је одувек. Борба са тим духом посебно је јака код оних који живе у молитвеном тнховању. како је он остављен од Бога. притом.

овако: "Иди од мене. и да га то узводи ка вишем савршенству. "Ништа толико не приправља иноку венце. нека те Бог. јер се ђаво за време унилости напреже да управо тим оружјем порази душу. Када дође до страшног напада духа унилости. као добродушним подношењем тешкоћа. него колико му допусти Бог. тј. како је написано: подносићу гнев Господњи. 13). Кор. као унилост.и при њој . ни после читања и службе. Схвативши то путем сопственог опита. Колико год има снаге нека се тада моли. помози ми грешноме!" Или.подвижник треба тада да употреби да не би пао у очајање и занемарио молитву. притиснут унилошћу. монах се све више умудрује кроз промене које настају у његовом духу. знајући да ничим тако не може доказати љубав своју према Богу. оружјем хуле и неблагодарности. Тада и многе друге невољне помисли силом продиру у душу. ради очишћења грехова мојих. На тебе самог. Човек. гго наговору ђавола. који ме 50 . Сву снагу инок . бива испуњен сумњом. Одступи. погледај тугу моју и помилуј ме! Боже. сатано: Господу Богу мојему поклањаћу се и Њему јединоме служити и сваку муку и највећу тугу примићу са захвалношћу. потребно је одлучно заштитити себе од духа неблагодарности. рекао је Јован Лествичник. Без Божијег допуштења ђаво не може ништа да нам учини: он жалости наш дух не толико колико би он хтео. избављење од вечних мука и спасење.вјеран Бог који вас неће пустити да се искушавате већма него што можете (1. ако он . као ниспослано ми од Њега. по речима Симеона Новог Богослова. овако: "Господе. 7. од мене. чувајући се од падања у хулу. јер му згријеших (Мих. страхом и очајањем да не може бити помилован од Бога.несаломиво приморава себе за божанствено делање". 9). и храбро подноси сваки налет туге. не може добити опроштење грехова. и у тој је молитви веома корисно да лице обара ка земљи. и не излазе из ње ни за време. које је немогуће описати. и теби нека их Господ припише. Кога мори унилост нека се моли. дакле. 10. учи Велики Варсануфије. на твоју главу неблагодарност и хула нека падну.

треба да буде храбра и да се држи трпљења и наде. могу не само да изгоне из душе унилост која се гнезди у њој. пруживши јој мало одмора. јер благовремена и добронамерна посета таквом човеку и умерен разговор са њим. ако и лончар зна колико времена треба да држи у ватри направљене посуде. лишен празнословља. Заиста.преграђује монаху пут ка 51 . кажу да је у тренуцима искушења боље не напуштати келију и бити истрајан у безмолвију. СЕДМА ПОМИСАО . и сваког оптерећују сразмерно његовој снази. Пре свега.створи по образу и лику Своме. како каже Свети Василије Велики. положи под ноге и сажеже!" Ако и после тога не престане да те дави овај дух. душа која тежи да угоди Богу.СУЈЕТА Много и будно треба мотрити над духом сујете. брзнна демонске злобе и иаводи нас Лв. понекад су неопходне. поучени сопственим искуством. како пише Светљ Макарије. све подносимо храбро и ћутке. али Оци. јер се он веома скривено. Ако и људи знају какав терет може да понесе мазга. везе и разговори са неким од искусних и мудрих људи. већ и овде . Јер. да јој додају снаге и усрђа за даљи подвиг у благочешћу. ако и код људи има довољно разума за оно што чине. какав магарац. већ и. и да се не распадну ако их пре времена уклони са ватре.Божански или човечански. зар Божији разум не зна боље какво ће искушење дати којој души.јер зна све наше немоћи. да не би попуцале ако их буде држао више него што је потребно. какав камила. пренеси своју мисао на неки други предмет . да би је учинио спремном за улазак у Царство небеско и удостојио је.утехе Духа Светог. савладају напасти . да би лишшга душу наде на Бога. унилост. не напуштајући своју келију. Знајући то. не само будуће славе. убацује у наше намере и труд . Али Бог никада не допушта да душу која се узда у Њега. са истанчаном препреденошћу.

У борби са помислом сујете треба овако поступати: када осетимо побуду да се било чиме похвалимо. у крајњем случају. посеје у нама мисао да смо достојни части и унапређења.јесу ли достојни похвале и части који тако поступају?. или макар само једно од њих. Уколико се и даље буде гнездило у нама. Тада ћемо одједном сагледати како не заслужујемо никакву и ничију похвалу.. у сарадњи са невидљивим врагом и нашим сопственим заслепљеним срцем. каже Свети Јован Лествичник. и демонских савета ће нестати. А када неко стане да нас хвали. сећајући се речи Светог Давида: Господ расипа кости човекоугодницима (Пс. он нека онда исповеда своју помисао у молитви Господу. и бестидно славољубље ће тада нестати. замислимо у уму своме и рецимо себи: просуди. .истинском циљу и настоји да искриви и изобличи наше дело. онда се сетимо својих суза. тога стида који прати похвалу. најгнусније. пре будућег века. опростиће и неће нам ово урачунати. пред којим је откривена душа наша и сваки њен трептај. неће умаћи понижењу". и оног нашег страшног ишчекивања пред Богом у молитвеном обраћању. и поред све своје жеље да тако поступа.спољашње и унутрашње. ако их имамо. и нека је наводи на супротну страну. смирујући и унижавајући себе. Тако нека свом душом утврђујемо своју мисао. представимо себи одлазак наш из овог света. понекад бива побеђен сујетним помислима против своје воље. рекао је Никита 52 . ни чега другог.. 52. јер "ко се преузноси још овде. 6) да одбацујемо сваку ласкаву помисао која нас наговара да било чиме угађамо људима. и својом похвалом. заплашимо се. Ако немамо ни тога.тог тренутка се сетимо колика и каква све прегрешења починисмо. и способни да заузмемо високе положаје . питајући се: чинимо ли то ради Бога и ради душевне користи? На сваки начин треба да избегавамо људске похвале и. да све што чинимо буде по Богу. тако да оно буде не ради Бога. већ из сујете и човекоугађања. Ако неко. и Срцевидац. Зато треба да непрекидно строго проверавамо себе и своје намере . и неће нас више збуњивати.

будући мрзак и нечист пред Њим . 14. усадити у нас самоувереност и гордост - почетак и крај сваког зла. онда ће оне. најпре треба да себе стави испод свих. постарајмо се свим снагама да свој живот проводимо у смирењу. или праха ношеног вихором. онда помисли на то колико је широка.тај је сам себи и ђаво и непријатељ. Ко жели да се научи смирењу. Ако немаш великих и тешких грехова. и: Мрзак је Господу ко је год поносита срца (Прич. тој божанственој науци. у чему. чак горим и од самих демона. Ко је поробио себе том страшћу . увек имајући на уму да се без Божије помоћи никакво добро не може остварити . онда ћемо. да себе сматра горим и грешнијим од свих људи. и не само људи. јер успевају да од нас добију оно што траже. Онај који има себи за противника Бога. А ако не будемо трезвени. тај себи самом носи скору погибељ. већ станемо да често прибегавамо сујетним помислима. Схвативши то. ОСМА ПОМИСАО . тј.да. 16. и ми бити смрвљени и наружени од ђавола. пошто је оскрнавио природни поредак установљен у свакој твари. а у суштини оне су једно исто: и гордост и самоувереност и умишљеност и хвалисавост .капља у поређењу с непрегледним морем. Зато.ГОРДОСТ Шта да се каже о самоуверености и гордости? Имена су им различита. затим треба увек да бирамо последње место . савршена и свеобухватна свака заповест Господња. попут листа који се њише. треба да бежимо од ње .на све могуће начине. 3. када и како може да постигне успех? Од кога да добије милост? И ко ће га очистити? Тужно је и говорити о томе. свакако ћемо се сачувати од сујете. већ и од свих твари. треба да се плашимо гордости. укоренивши се.све су оне проклете.гордошћу .где.. ако будемо остављени од Бога. како каже Писмо: Бог се противи гордима.Ститат. 5) и нечист се зове. и видећеш да је све твоје подвижништво .и за трпезом и при 53 . а људима ћемо постати предмет за оплакивање. Ако се овако увек будемо трудили..

Али ко не осети и то. на огањ и таму паклену осуђена! Јао твојој злој превари и заблуди твојој!" Овде се говори искључиво о монашкој гордости. тај је гори и злочестији од њих самих.. трпљења недаћа на путу добродетељи. грехе других. а смирење се рађа и расте од самоукора.и звери и стока часнији су од мене грешнога.нижи сам од сваког." каже Свети Василије Велики. оваквим речима: знам ли ја.. или . и . макар се оно и чинило исправним.да у разговорима не будемо многоречиви. при сусрету са браћом да сваког поздрављамо дубоким и искреним поклоном. какви су они и колики су? И да ли они превазилазе моја безакоња и могу ли с њима да се мере? Зар ја нисам беднији од сваког.неподобна!.да не остајемо упорно при свом мишљењу.. на пример.ради узорног живота. постоји и 54 . скверна и. израженог. да избегавамо препирке и несугласице . Свети Григорије Синаит каже да "сујета и гордост нестају. да је грешник. послушник и њихов сажитељ. ада и мрака. И због тога. тај је гори и од самих демона. проклета душо. као њихов роб. да се не истичемо пред другима. јер "Код почетника унутрашњи човек одговара спољашњем".саборима међу братијом. у бездан таме. чинећи безакоња. да волимо ћутање . нечистото псећа и свеоскрнављена.. суновратила у провалију. да волимо напорне и неугледне послове. подвизавања. изгубисмо сва савршенства и назначење одређено нам по природи? Заиста .. а и моја јадна душа? И зар нисам исто што и земља и прах под њиховим ногама? Нисмо ли дужни да себе сматрамо горим од ових твари.. Уистину . Али. сматраш себе праведном будући греховна. да носимо неупадљиву одећу. а ми. јер сам осуђеник и ад ми је припремљен још пре моје смрти. јер је свака твар сачувала она својства која јој Творац подари.да марљиво радимо. када горда помисао улази у човека као последица његовог великог труда. доиста. С њима си се ти.свако ко је у власти демона. Јао теби. рекли су Оци. "Ако код спољашњег нема благоустројства не веруј ни благоустројству унутрашњег човека. као жртва трулежи. у прелести ума свога. готов да се спусти к њима. Уистину . због својих лоших дела .

нас ћеш уклонити као паучину. Али гордост је првенствено то када 55 . Истинско православље за инока није слава. јер све то би требало скривати. када горда мисао само пролети кроз ум. рекли су Оци. Свети Исак не назива то. каже преподобни Нил. почне нагло да хладни. а не да се размеће њоме. Други се поносе угледом својих родитеља у свету. јер за једну невољну помисао Бог не суди и не кажњава. уосталом. А охолост оних који се узносе множином села и манастирских имања. и што не зависи од његовог труда. или славом рођака. не знам ни како бих назвао. То је крајње безумље. налазили међу бројем оних на високим и почасним положајима. или многобројношћу братства.гордост својствена само мирским људима. због свог добродетељног живота. већ понижење: њихова слава је понижење. Има међу иноцима и таквих који блистају пред другима ничим . Ако човек. треба да зна да за победу над тим помислима нема јачег оружја од молитве Господу Богу. Ако неко. како је горе речено. одмах стане на пут њеним страсним покретима." Гордошћу. када му се у души појави горда мисао. пријатним гласом за певање. Каква је заслуга и похвала од Бога човеку за оно што чини не он сам. тражи и прима почасти од људи . већ покушај.Ако сам себе чешће будеш укоревао пред Господом. А ко. до ступања у монаштво.нека га буде срам! Такве хвале треба радије да се стиди. а дух смирења даруј мени. или чувењем у свету и познанствима. или тиме да су се и сами. када се неко хвали звањем и преимућствима манастира. Онај који се бори нека из дубине душе дозива: "Господе Владико и Боже мој! Дух сујете и гордости одагнај од мене. стане да тежи слави. не робећи га и не задржавајући се у њему. већ од природе?! Неки се још хвале умећем у рукоделству: и за њих важи исто мишљење. јер Лествичник овако изображава мисли демона сујете и гордости: . нападнут помислима славољубља и гордости. слузи Твоме!" А заједно са овим треба укоревати себе. или способношћу да добро изговарају и читају. за каји Господ не кажњава. то онда није ништа друго. и по одрицању свом од света.немајући ништа своје нпр.

а не сматра их за погубне и богопротивне. 56 .човек горде помисли прихвата као да су оне пристојне и доличне. А врхунац гордости је када се ова страст огледа и у речима и у делима: то неће остати неосуђено. о свакој страсти говоре Оци. уопште. Тако и о сујети и.

и спаси ме! Јер силна ме туга обузима због немоћи мога ума и против своје воље трпим промене које ме сналазе: колебања. Речи Божија. Господе. Господе. претећи им. А када и ми. подари и мени покајање. псалам. Господе. а Ти ме упути.уздисаје. руководећи се учењем Нила Синајског. немоћни. молимо Владици Христу овако: "Помилуј ме. као блудници . бирајући из Дела светих одговарајуће речи за сваку помисао и свако време. ТРЕЋИ ДЕО 1. заклони ме у дане демонских напада! Сатри. Зато. помози ми и уведи ме у сигурно пристаниште добрих мисли и осећања!" Тако. нама. треба да се приљежно. .сузе. према учењу блаженог Теодора Студита. понекад морамо да се боримо против злих помисли које устају на нас. Молитва Богу и призивање Његовог Светог Имена Против свих злих помисли треба призивати у помоћ Бога. истински ћемо призвати Бога у помоћ против ових помисли и Он ће их удаљити и отерати. бродоломе. врага који устаје на мене и тишином Твојом. Господе. и како је написао Песмотворац: "Расејани мој ум сабери. и даље цео 35. 57 . и ишчупај из срца мога сваки зао корен. и помисли моје потапају ме као лађу на пучини. не налазимо увек у себи снаге да се супротстављамо лукавим помислима. како је рекао Свети Исак. и не дај ми да погинем! Посрами. јер ми. укроти помисли које наваљују на мене!" Или.моли се против нечистих помисли речима пророка Давида: Господе! Буди супарник супарницима мојим. са уздисањем и сузама. осим помоћи од Бога. као царинику . буре. а друге помоћи у томе. у тихо пристаниште. Ради тога ти вапијем: Беспочетна Света Тројице. Као Петру. покајањем. демона који ратује против мене! Узданице моја. удри оне који ударају на ме. Господе. да би те дозивале: помози ми и од рђавих помисли ме избави! Јер безакоња моја устају на мене као морски таласи.

Отац монаштва. јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом (2. и суди намјере и помисли срца (Јев. по примеру Светих Отаца. каже. 4.како нам се хоће ." И сви Свети су и сами ово 58 . и кроз пример онога Старца који је говорио: Одлази." Ко себе преда овим мислима тај најпре треба да има на уму ове речи Господње: Ове ноћи тражиће душу твоју од тебе (Лк. 10).супротстављајући им се и терајући их. Кор. човече. и сећање на смрт нека увек буде с тобом". 12. 5. онда не чинимо то олако . или речи Светог Апостола: А свему се крај приближи (1. 39). Сол. 5.упитао га је један од братије који га је чуо и размишљао са ким је он то говорио. у срцу своме сећање на твој одлазак. 12). приневши хвалу Богу. каже: "У себи треба да мислимо да нећемо доживети ни крај данашњег дана. 20). Исак Сирин је рекао: "Увек носи. а Филотеј Синаит је овоме додао чак и правило и редослед. 18). зла. 9) јер ћу се поучавати кроз заповести Господа мога." Свети Јован Лесгоичник пише: "Сећај се посљедњих тренутака својих. и доћи добра. Именом Божијим и речима Божанственог Писма. Сећање на смрт и на Страшни суд Оци говоре да је за наш духовни пут веома корисно и потребно свагдашње сећање на смрт и Страшни суд. 2). у молитви и у чувању срца. говорећи сваком помислу: Господ нека ти запријети (Јр. а што излази из срца оно погани човјека (Мт. "Од јутра". "до времена предвиђеног за храну пребивај у сећању на Бога. а затим. "Са ким си ти то. Тако треба и ми да поступамо када се нађемо у сличној ситуацији. и нећеш никада сагрјешити (Сир. 2. Пт. 36). 15. 9) и овако: Идите од мене сви који чините безакоње (Пс. за сваку празну ријеч даћете одговор у дан суда (Мт. "Ја сам терао зле помисли а добре призивао".већ. Оче разговарао?" . јер је жива ријеч Божија и дјелотворна. 4. тј. дан Господњи доћи ће као лопов у ноћи (1. 7). 6. Св. утони умом својим у размишљање о смрти и о Суду. 7. Свети Антоније Велики. 12. одговорио му је Старац.

Једне је смрт затекла док су стајали или седели. а њима су подражавали ови који су тежили спасењу. постићи ћемо жељени успех. Знамо много људи.. "Као што је немогуће да гладан не мисли на хлеб. а наједном их је покосила изненадна смрт. А шта да чинимо ми страсни и немоћни? Како да се научимо да. макар и мало засадимо и укоренимо у нашим срцима сећање на смрт? "У свом савршенству и пуноћи сећање на смрт и Суд је дар и чудесна благодат Божија". Суд." рекли су Оци. на пример. ад и вечно блаженство. јер уз помоћ Божију.сећање увек имали. Затим. понекад разговарамо мећу собом о смрти. рекао је Свети Исак. нека схвати колико је неопходно и корисно сећање на смрт. о којима смо слушали или чији смо били очевици. као. И не само светачки. кроз постојани напор и упорни труд. треба овако да поступа: нека добро упамти оно што је речено малочас. већ и међу монасима. тј. нека се увери да . не будимо малодушни и не прекидајмо наш труд у томе. каже преподобни Нил. гајили наду на дуг живот. предавали се чарима овог живота. будући по годинама далеко од старости. тако је и ономе који тежи спасењу немогуће да не мисли на смрт. Многе од њих је смртни час достигао таквом брзином да нису имали времена ни за последњи опроштај. Мислим. наша лакомисленост и тужна заборавност су велика препрека на путу нашег утврђења у сећању на последњи дан. али у дубини свога срца не можемо да укоренимо ову мисао. не само међу мирјанима. други су испустили последњи 59 . нека сабере овој ум и усредсреди га на речи које су свети забележили у својим Делима . тако је и памћење смрти важније од свих добродетељи.о различитим и страшним облицима смрти. Григорије Двојеслов и многи друга. Без обзира на то. већ и поједностављен облик мудрости казује да је сећање на смрт неопходно у постизању духовног савршенства. који су живели безбрижно. А наша непостојаност. Ми их често дозивамо у памћење. Ко жели да успе у томе.као што је хлеб потребнији од сваког јела. на смрт. да нам је корисно да се сећамо и оних различитих начина смрти које су се догађале у наше или нама блиоко време..

утврђене њиховим природним спојем. везујући се за пролазно? Пут којим идемо је кратак. или да оде раније.по вољи Божијој . хранећи се богатством и обиљем вештаствених добара? Зар се није све то претворило у пепео." Зато схвативши таштину овога века. нити с нама одлази слава овога века. магла. кидајући . Душа се с муком растаје од тела. зашто да се узалуд узбуђујемо. прах и пепео: настаје и ускоро нестаје. Неки су. неки су скончали идући путем. хтели или не морамо неизоставно да одемо из овога света. И ова сујета овога живота неће нам користити после смрти: богатство овога света не сели се тамо.издисај док су јели и пили. и време нашег одласка не знамо. који је о томе говорио: "Има ли животне сладости да није помешана с болом? Или која је слава на земљи непролазна? Зар није немоћна као сен и варљива као сан: у једном трену смрт све то односи. толико страшним и мучним. ако се нисмо припремили за њега и ако нас затекне неспремне? Онда ћемо у том страшном тренутку схватити како је велики напор душе која се раздваја с телом! И како је 60 . али ако пожели може да остане и дуже." закључује Свети Јован Златоусти. а где не жели. властољубљу. А ми. дим и прах?! Сетимо се Песмотворца (Светог Јована Дамаскина). Наш живот је дим. он не иде. чак га не треба звати ни путем - и од пута је гори. ујутро ће отићи. "Путник. неки су уснили вечним сном на постељи на коју су се спустили с мишљу да краткотрајним сном одморе тело. размислимо: где су наши пријатељи и знанци? Шта је остало сада од оних који су овде уживали у почастима. и не зависи од наше воље колико ћемо времена остати овде макар ми то и желели. у последњи час себе подвргавали телесним напорима. по речима Златоустог. да је тешко и замислити их. а онда наједном наилази на нас уистину страшно тајанство смрти. већ смрт када наиђе све то руши. Сећајући се свега тога. као што знамо. "одлази тамо где жели.и пресецајући везе и нити. и када се нађе у гостионици зна када је дошао у њу и када треба да оде: стигао је увече. И шта да учинимо тада. слави.

гледамо у гробу. ко је славан. Али Владика.. ко неславан? Где је лепота и величина овога света? Зар се није све претворило у смрад и одвратност?! И. И тада ће се показати знак сина човјечијега на небу.каже Свето Писмо." Видевши голе кости.. осим Бога и добрих дела. тако нестаје све људско. предвидевши смрт и постављајући границе дубином своје неисказане мудрости. неславну. Ево. изговоримо у својој души: "Каква опсена! Каква је то тајна која се збива са нама? Како смо изложени трулежи? Како смо везани за смрт! Уистину. Зато примимо својим умом други долазак Господњи. Чак и када бисмо сав свет задобили за себе. када се нађемо у гробу. ништа нећемо имати од овога света: ни лепоте. ни славе. и угледаће сина 61 . Адам је због преступа заповести допао болести - сваке беде. Своје слуге пресељава у живот вечни. желећи да нас научи добром живљењу и свргнуо змију и. ко је сиромах. постало је непотребно и ништавно. и силе небеске покренути се. ни власти. шириће руке своје ка људима. нити било каквог овдашњег блага. препознајемо ли по њима: ко је цар. и због кушања рајског плода. наступила је свенаследна. али безуспешно. као што се губи сенка. ето све опчињујуће и многожељено. када је змија избљувала пакао из себе. поклонивши нам васкрсење. сећајући се шта је све о томе Господ говорио у Своме Еванђељу. схвативши краткотрајност нашег живота.снажан њен плач тада! Ко ће јој онда помоћи! Управљаће она поглед ка Ангелима и молиће их. и тада ће проплакати сва племена на земљи. . и наше васкрсење. како је написао Богогласни Матеј: И одмах ће сс по невољи тих дана сунце помрачити.и шта видимо? Видимо "нашу створену лепоту безобличну. али неће наићи на помоћ ни од кога. постарајмо се за смртни час. и Страшни суд. и звијезде с неба пасти. дошао је." Зато. ни угледа. поражавајућа смрт. Запањени таквим преображајем. лишену доброте. као што је писано. по Божијој заповести. Као што опада увели цвет. не предајући се бескорисним бригама овога света: Узалуд се кида сваки човек . и мјесец своју свјетлост изгубити.

24. Тада ће рећи Цар онима што му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мојега. а они који су чинили зло у васкрсење суда (Јн. отворе књиге. који имамо удела у многим гресима. А љубљени ученик Господњи . Зар може. и остала страдања достићи ће људе који су сагрешили. 29-31). И опет Еванђелист Матеј пише: А када дође Син човјечији у слави својој и сви Свети анђели са њим. Бог у слави приступи Суду и Ангели у страху стану пред њим? И шта да чинимо тада ми. бити нешто страшније и горе од тог ужасног призора када угледамо ове непокајане грешнике који ће. Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: идите од мене проклети у огањ вјечни који је приправљен ђаволу и анђелима његовим. тада ће сјести на пријесто славе своје. браћо. од краја до краја небеса. 28-29). И поставиће овце с десне стране себи. И ови ће отићи у муку вјечну. праведним Божијим одређењем. када чујемо да Господ призива у царство небеско благословене Оца Својега а грешнике.човјечијега гдје иде на облацима небеским са силом и славом великом. а од њих сам први ја бедни? Какав ће нас страх. и својим делима прогневили Свеблагог Бога. онде ће бити плач и шкргут зуба". а праведници у живот вјечни (Мт. доспети на вечно мучење и у неизрецивом дрхтају завапити неуслишено и заридати горко? Како да се не растужимо и не заплачемо кад представимо себи те страшне и љуте муке о којима говори Писмо: "Огањ неугасиви. где црв њихов не умире. и разлучиће их измећу себе као пастир што разлучује овце од јаради. обузети. када се поставе престоли. и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота. а јарад с лијеве. због овог непокајања. 25. тама најкрајња. (Мт. шаље у патње? Какав ћемо дати одговор? Шта ћемо рећи када 62 . 31-46). 5. И послаће анђеле своје с великим гласом трубним. примите царство које вам је припремљено од постања свијета. одвојивши од изабраних. и сабраће изабране своје од четири вјетра. И сабраће се пред њим сви народи. браћо.Богогласни Јова" - преноси следеће Његове речи: Долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега.

речју. каже неко од Отаца. када се све учињено у тајности.изађу пред нас сва шаша дела и све наше скривене речи. Ако наше срце и не буде желело ово. Милостив ми буди Владико. нелицемерног? "Ако би". непоткупљивог. неумитног. Господе. опрости ми.сав свет би умро од страха. дању и ноћу. и с вером завали: сагреших. уплашени и ужаснути. и нека мене грешника ме зграби 63 . делом и помишљу. помисли. Тога ради клечим пред Тобом и молим се Твојој благости. док још имаш времена. приближило се време твога одвајања од тела! Докле ћеш пристајати на зла дела? Докле ћеш пребивати у лености? Зашто не размишљаш о страшном смртном часу? Зашто се не бојиш Страшног суда Спасова? Какав ћеш одговор дати и на који ћеш начин тада оправдати себе? Сва твоја дела су присутна. сакрије пред свима? Какав ће нас стид тада покрити? Биће потпуно немогуће одрећи се рђавих дела: истина ће се доказати и страх превелики и срам поразиће душе грешника. помрачена душо. да је лукави враг не баци у таму због невидљивих и видљивих грехова које сам починио у животу овоме. браћо. прихвати се доброг живота: прићи Господу. "тада било могуће умрети.. И ко може. изобличавају те и сведоче против тебе! . него нека је прихвате Твоји светли и пресветли Ангели. и нека моја душа не угледа мрачна лица лукавих демона. нека се моје тело покаже чисто и нека никакав порок не осенчи образ моје душе. . улијмо све ово у свој ум. душо." Зато. А ти. да дође на мене милост Твоја Владико! Да се моја душа не смути и не раслаби при овоме исходу из овог мог грешног и упрљаног тела. у знању и незнању! Када се појавим пред Тобом. предухитри га. сагреших ти страшно! Али знам твоје милосно човекољубље. А то се неће догодити са праведницима: они ће у радости и весељу ући у дворе небеске и примити награду за своја добра дела. приморавајмо га да мисли о томе. Имајући власт да отпушташ грехе. да отпочинем и нека се мој грех избрише пред Тобом. одступи од срамних дела. показати тај силни страх од Другог доласка Господњег и Страшног суда. јер сагреших ради немоћи природе своје. и своју душу опомињимо: "Јао теби.

Страшног Судију.рекли су Оци. и помилуј ме. предстати Твом неумитном Суду. јер плач нас избавља од вечног огња и будућих патњи. помилуј ме. већ стани пред мене и буди ми Спас и Заступник! Помилуј. . разобличен од своје савести. онда приморајмо себе да испустимо бар неколико капи суза. Преблаги. Јер. и удостој ме да станем са Твоје десне стране. већ ме поштеди. да судиш праведни Твој Суд. Милостиви. Смрвљен тугом сећам се својих злодела и падам у недоумицу. исто 64 . на престо Твој. биће од велике користи да читају ову молитву свакодневно. обузети истинском жалошћу: јер. тада. ја скверни и блудни?! Али. И када будеш дошао. гурајући ме у дубину ада. и Твојом силом узведи ме на Твој божански Суд. Бесмртном Цару. Судијо Најправеднији!" Напомена: Ову молитву је саставио преподобни Нил из молитве великомученика Јевстратија и преподобне Мати Макрине. оскрнављену страстима овога живота и прими је очишћену кроз покајање и исповест. Боже. Господе. и размишљајући како је претходно речено. Сведобри Оче. дрхтим и бојим се Судњега дана. по речима Светог Лествичника. Ако не будемо могли да плачемо много. као осуђеници. и када станеш да испитујеш наша сагрешења. када помислим на Твој Страшни суд. 3. Онима који желе да се науче сећању на смрт и на страшни суд. Унутрашња скрушеност и сузе Молећи се тако и томе слично. Боже. јер Те горко прогневих: с каквим ћу се правом дрзнути да погледам на Тебе. Господе. душу моју.каже преподобни . пред одлазак на спавање. наш Благи Судија на наше сузе. и избави ме тада од вечног огња. Преблаги.рука кнеза таме овога света. ако благодаћу Божијом задобијемо сузе . Сине Јединородни и Душе Свети. на земљу са славом и станеш.онда треба да плачемо онолико колико смо у стању да то чинимо: колико снаге и моћи имамо. ми ћемо сви откривени. какав одговор Да дам Теби. немој открити моје тајне и немој ме посрамити пред Ангелима и људима.

као да замењује спољашње сузе унутрашњим плачем." И Симеон Нови Богослов.да научи најважнију поуку из 65 . у којем Псалмопесник Давид. или било каквог другог разлога нисмо у стању да заплачемо. сем уколико по неком непознатом Божијем смотрењу или наилазећој немоћи. као извор. уколико их истински желимо. макар они то сматрали ни за шта. али таквих које као крв истичу с осећањем мукотрпности. Од светих Отаца." допуњује непотпуну меру телесног страдања. наводећи и предочавајући оно што су о њима рекли Псалмопеоник Давид и Лествичник. искрено га очекујући. или из нехата. које се. због наше немоћи. а не плачу.као и на свако наше дело." Исто тако расуђује и Свети Лествичник: "Неки. Исак. јављају слободно. То проистиче и из Светог Писма. Верујем да је такав и Божији суд. "Видео сам". такође. видео сам. каже Свети Исак. каже: Жетва је Богу . жалостити се и искати сузе скрушеним духом и смиреним срцем. упућује на свагдашње плакање. а телесна слабост може бити разлог не само за оне који желе и траже плач. желећи и не добијајући сузе. каже Ов. без икаквог напора. већ по каквоћи и по мери наше снаге и наших моћи." Ако. Ко жели да о томе више сазна. али таквих. или још боље . пресахне извор суза. дакле. и обиље суза. пак. Сузе треба тражити опако како налаже Свето Писмо. већ по осећању патње коју проживљава његово срце. јер: "Душевна жалост". "тек неколико кали суза. 50. веома детаљно о сузама говори Свети Симеон Нови Богослов. говорећи о сузама. 19). гледа и суди о њима не по количини. не треба да падамо у очајање и малодушност. већ да са уздасима и дубоком тугом тражимо плач. каже он. већ и за оне који су већ примили дар суза чији се благодатни ток пресеца и срдачна топлота расхлађује. Видео сам и једно и друго и о томе расуђујем не по количини суза онога који плаче. срце скрушено и смерно Бог неће одбацити (Пс." "Догађа се". туговати у мислима. и све то им потпуно замењује сузе." да сузе не долазе из разлога било какве немоћи. Потребно је.дух скрушен. осуђују себе мучећи се уздасима и душевном тугом. изнутра се жалосте и плачу.

ако будеш приморавао немоћно тело да чини више него што може. 66 . дај ми и извора воденијех. нека се загледа у саму књигу Симеона Богослова и нека поступа по ономе како је у њој изложено.Седећи на магарцу. и да је потребно увек и у свему свесрдно залагање. Такође је рекао да душа. 18-19). каже она оцу. не може бити без суза. тај треба да се моли за плач. додајући јој помрачење на помрачење .целокупне духовне науке. Нав. гледајући на Крст Господњи мислити на страдања нашег најдражег Искупитеља. А ми. или се кајати због лоших дела која је раније починио. Тако преподобни Нил Синајски каже: "Пре свега другог моли за дар суза. Под Асханом треба разумети - објашњава Свети Отац . она је. постарајмо се да испустимо макар коју сузу. свети Римски папа. тј. пише: "Ко живи чинећи добра дела и удостојио се неких Божијих дарова. када се налази у исправном стању. ако и нисмо постигли меру савршенства. а то што је Асхана. сагласно са осталим Оцима. Да би ово објаснио. Треба знати да овде Оци мисле на истинску немоћ а не на лажну и привидну. изазваћеш немир у души. из Светог Писма. молила свога оца за земљу богату водом. Али сувишно изнуривање тела није корисно. уколико његово тело може да издржи. плотске жеље. Свети Григорије наводи причу о Асхани.каже Свети Симеон. јер. распетога за нас. значи да и ми треба са великом тугом у срцу и са уздасима да молимо нашег Творца за дар суза. ." Овако мисле и остали Свети. 15. и молимо се за њих Господу Богу са болом у срцу.опуштену душу која седи на магарцу." А Блажени Григорије. Јер су Оци рекли да су сузе дар Божији .и заповедили су да га измолимо од Господа. али још није стекао сузе.један од броја великих дарова . уздишући. тако што ће мислити на Страшни суд. .каже Свети Исак. или. коју воде бесловесне. и даде јој изворе горње и изворе доње (Ис. на тај начин и он ће достићи онај степен на коме се налазе велики подвижници који горе љубављу. уздахнувши. молила овога оца да јој да део земље који има воду: Кад си ми дао сухе земље. кћери Халвевовој. или стремити ка Небеском царству.

" Свети Јефрем Сирин: . као милостив. 3. као језеро. или извор бистри. просвећење мојих злих очију. нечистота мог разума и загађеност душе моје изискују. испрале моју душу. да би гледале Тебе Светлост света. нпр. 5). од Твог човекољубља. сузе изникле из Твоје љубави. Спасе. Творцем ових и Створитељем нашим Богом." Герман.Даруј. избавио од пређашњег бесловесја и принео Ти сузе покајања. Кор. Не да смо способни сами од себе што помислити (2. Подари ми. да бих плакао пред Тобом. Како треба да се молимо? На који начин да тражимо дар суза? Одакле да почнемо? Свакако. већ наша снага треба да буду Богонадахнута Писма. да се мноштво мојих силних грехова спере овим малим сузама и да у овом малом плачу згасне тамошњи горући огањ. моли се: "Боже мој. и. подари ми. Пред Тобом. Господе. од Божанственог Писма. да бих се. како су написали Свети. Христе. сузе умилења. Андреј Критски: "Одакле да почнем оплакивање мог страсног живота? Какав почетак да поставим својој садашњој тузи? Али. мени недостојном. Твојом помоћи укрепљен. Владико. који си некада извео воду из камена и учинио да горке воде Мере постану слатке." Песмописац: О Христе Царе свих даруј ми вреле сузе да отопим душу своју коју погубих творећи зло. откривам велика сагрешења моје душе и мог оскрнављеног тела." Симеон Нови Богослов: "Господе. да би из чиста срца потекао радосни извор суза у чистој молитви. као дарежљив облак суза божанског умилења. Творче читавог света. свагдашње сузе на просвећење срца. очи мога срца жуде за непрекидном кишом суза. даруј зеницама очију мојих изворе суза. Створитељу мој. Саздатељу свих! Сам ми пружи руку помоћи. сузе које осветљују мрак мога ума и чине ме белим. испуни главу моју најбистријим водама и начини од већа мојих сузотечне облаке! Јер. окропљење и очишћење. Владико. патријарх цариградски. сузе спасоносне. да би. да плачем оперем нечистоћу сласти и станем чист пред 67 . очисти душу моју од блата и подари ми покајничке сузе.

Тобом . тражећи сузе и чешће се молити Господу да нам подари благодат суза. и на друге. плачем ће сс избавити". житија.чезнући за будућим блаженством. различите начине задобијају дар суза.читајући одређене каноне и тропаре. било радост и гане га до суза. а умилење и плач велича. ући у душевну чистоту и удостојити се свих духовних добара." И остале. али неки га стичу понирући у тајне домостроја спасења и човекољубља Господњег. сличне овима. и ко жели да се сачува од њих.. да бисмо и у време напасти која наилази на нас и при свакој помисли наметнутој од ђавола. као што сИ их подарио жени грешници . неки . неки . неки . неки постижу умилење преко одређених молитава које су Свети сачинили. побуђен оним што је видео или чуо и то у њему изазове било тугу. по речима Светог Исака Сирина. или ка 68 . уколико је стекнемо. У томе и јесте пут покајања и његови плодови. Даруј ми сузе. плачем ће се сачувати".. с једне стране нас подстиче. неки - изговарајући у самоћи Исусову молитву. а с друге нас чува од непријатељског пораза.. која је. молитвене речи. из дубине душе. рекли су Оци. називајући их царем и заповедником војске.сећајући се својих грехова. Господ неће закаснити да нам подари мир и спокој. Има и таквих који још нису задобили савршени дар суза. Свети Симеон Нови Богослов све добродетељи назива војском. које се налазе у Делима светих. јер плач.проучавајући повести. боља и важнија од осталих дарова. треба усрдно приносити. плакали пред благодаћу Божијом. неки . и кроз коју ћемо. Христе Боже. Ако би се десило да наш ум утоне у било какве обичне помисли. учи и снажи у борби против ових демонских напада. И ако се будемо приљежно молили. неки ..мислећи на смрт и Суд. окренувши ум свој ка славословљу Бога и исповедању Његовог савршенства и творевине. да би нам помогао. онда треба да те неусиљене сузе преобрати у духовне и спасоносне. подвиге и поуке Светих. каже он. Нека овако размишља о ономе што га наводи на сузе и нека плаче докле год може: јер "ко жели да се избави од грехова.

6). Суду. пазећи на себе. немоћним и неискусним почетницима. него оних суза које се стичу с напором и разним средствима или довијањем. и на тај начин да плаче благодатним сузама. јер је много већа њихова делотворна моћ да искорене грехове и страсти. тада и борба са непријатељем постаје лакша и помисли се смирују и стишавају и ум. без нашег напора. Тада радост коју човек осећа бива таква каква се не може наћи у овом веку. али запажа да. крепи се и озарује молитвом: из дубине срца излива се пека чудесна сладост која се шири по читавом телу и свако болесно осећање прелази у радосну игру свих делова тела. 4. тј. нема друге утехе. почне да у нама дејствује. онда. А када се. а те сузе су сузе благодати - благочешћа. 12. мукама итд.размишљању о смрти. по благодати Божијој плаче сама. како каже Свети Јован Лествичник.самисходно. по речима Господњим: Имамо различите дарове по благодати која нам је дата (Рим. чувајући срце. Свети Јован Лествичник каже да је похвално када природне сузе пређу у духовне. Такве сузе треба чувати као зеницу ока док не оду. осим онима који су васцело своје биће и сву своју душу посветили овоме делу. осим ове. него Божије похођење. духовна молитвена моћ. каже Свети Исак. Када. расветљујући нам ум и разливајући у нашој унутрашњости осећање радости. обузимајући нас топлином која греје срце и весели душу. без икаквог нашег напора . тј. пак. благодаћу Божијом овај дар. будећи у нама неизрециви пламен љубави према Богу и људима. И то никоме не може бити тако јасно. уколико наша душа. Нека би нас Господ удостојио тих суза! Јер нама. онда сузе теку саме од себе. то онда није ништа друго. као каквом обилном храном. дар благодатних суза. душа постаје слична детету које развлачи уста. благодаћу Божијом. Ето утехе која проистиче из плача. Чување од злих помисли 69 . испољавајући ту радост и на свом лицу. умножи у нама. духовно се радује.

раздраживши осећања било каквом слашћу. помрачава ум. и . Када нас Господ. чувајући свој плод. јер си и од почетка створен да би радио и чувао. да би прекинуо добри подвиг и молитвени пут ка Богу." Јасно је да о раду и чувању Свети Отац узима речи из Адамовог живота у рају: и узевши Господ Бог човјека. истог тренутка почиње безакоње.када нам помогне да упражњавамо чисту молитву. Јер. благодаћу својом удостоји дара суза. по престанку молитве. или. лишава душу онога расположења које се дарује молитвом. Тако радећи и трудећи се. са још већом жестином.каже Свети Јован Лествичник . не узмогне да спречи срдачну молитву приљежног молитвеника.или побудивши у њему гнев према неком. не остављај без заштите оно што си стекао с напором и муком. јер без тога нећеш имати никакве користи од молитве. Рајским радом он је овде назвао молитву. помоливши се како треба. намјести га у врту Едемском. Таква је брзина наших непријатеља! Зато свако добро дело. ђаво се посебно труди да нас баш у то време узнемири или унутрашњим помислима и страсним жељама. И ако издамо то краљевство или завладамо њиме погрешно. као какво краљевство. 15). гнева. Почетници треба да негују мир у души. непрекидно изазивајући у његовој свести различите представе и подстичући у њему телесне страсти. Зато. или да нам створи пометњу нападајући нас споља. чувајући га сузама. очекуј оно што не треба. напао. да би кроз пороке упрљао наше дело. и буди храбар и јак.Када се помолиш чисто и искрено . да га ради и да га чува (Пост. "Демон веома завиди човеку који се моли. после молитве. а после молитве чувати се љутине." каже Нил Испосник (Синајски). 2. а најпре молитву. треба извршавати са највећом могућом пажњом. онда треба свакако да се клонимо духа гнева и осталих злих страсти." и на све начине покушава да одврати његов ум од молитве. а мотрење на себе и на своје срце. и осталих душегубних узрока. да би га затим. од злих и лукавих 70 . или . онда га за неко време оставља.ускоро ћеш бити подстакнут на гнев. А када тај препредени дух. после многих својих покушаја. .

тај треба. у свему да се одрекне од света. 5. онда треба на сваки начин да се чувамо од ових лоших помисли. чекајући Господа. то је најбољи начин да им се стане на пут. јер. 71 . испуни се Духом Светим. тј. истог тренутка треба да се молитвено обратимо нашем Творцу. Тако ћемо. удостоји се вечног живота. Удаљавање од свих брига . да силно верује у Господа и цело своје биће да преда испуњавању Његових заповести. као што су рекли велики Оци.све ово да буде циљ његовог ума у сваком тренутку. нити да буде покраден од било каквих сујетних ужитака. Ако се деси да душу нашу обузму било какве помисли против наше воље. познавши ову мудрост кроз сопствено искуство. сачувати душе наше у страху Његовом. да чисто и беспрекорно испуњава Христове заповести.чувањем. да би могао да приноси плодове Духа. треба умрети за све световно и сву своју пажњу посветити искључиво Божијем делу. Он треба непрекидно да има Јединога Бога пред собом и Њему Једином да угађа и да стално пребива у молитви са вером. не допуштајући уму нашем да се расејава и слаби од наилазећпх помисли. Свети Макарије Велики каже: "Ко жели да приђе Господу. Затим. да преко њих не крене напад на нас. Пре свега. да би читав ум био слободан од било чега житејског. најпре од ружних речи и дела и да будно пазимо на своја осећања. уз Божију помоћ. После молитве и плача треба чврсто и сигурно да остајемо у молитвено . о којима смо говорили. пре свега. богомислија. и Он ће их одагнати.плача.помисли . због греха који у њему живи. присаједини се Христовој обитељи. одгонећи од себе све оно што може да раслаби ум и погуби оно што смо сузама стекли.сузном расположењу духа. увек се надајући Његовој посети и помоћи . треба да приморава себе на свако добро дело. тежећи испуњењу свих заповести Господњих.ћутање Ови чудесни путеви. ако нас Господ удостоји Своје благодатне посете за време молитве . Зато. неизоставно захтевају одсецање брига.

које захтевају везе са светом. противречењем.. боље рећи. изазивајући жељу за препирањем. - молитва без лењости и ненарушива делатност срца. не зна да се сналази у књигама. због недовољне пажње. да би га усавршио и укрепио у извршавању свих заповести Својих. Ако те благословене беседе изађу из оквира својих области. увек верујући и молећи да Господ дође и усели се у њега. Све је то . роптањем.као узор. треба у незаборавном памћењу да има пред собом смирено држање Господа и Његов живот и кротост и обраћање људима. учествовање у разним друштвима и др. по речима Јована Лествичника. Утолико је теже ако се не оставе бриге и за 72 . И тада већ без напора и труда он у пуној истини твори све заповести Господње. наводећи нас на осуде и друге погрешке у које се лако и неприметно прелази са благословених беседа. Овде Лествичник добрим стварима не назива неке обичаје који су почели да долазе споља као што су управљање селима. чак и против његове воље непрекидно тежи добру . Он овде назива добрим стварима оно што је од користи за спасење душе. да чита и говори о њима. бесловесне.онда му Господ поклања милост Своју. и он често доноси плодотворне приносе Духа. Онда Господ..бесловесно. него и за оне које се чине добрима. одмерени сусрети и разговори са оцима и браћом и духовним људима које поштујемо." А подвиг ћутања. Сам Господ у њему твори заповести Своје. да пребива у молитвама. видећи толико његово савлађивање и добро настројење и видећи колико приморава себе да памти Господа и како његово срце. за нас неприлично. нпр. "Природна је ствар да онај који се није научио писмености не може ни да чита књиге: последње не може бити без првога. онда се неминовно догађа да и оне постају бескорисне и недоличне. подразумева одсуство бриге не само за неприличне ствари. неумесно." И Василије Велики каже: "Почетак душевне чистоте је ћутање. избавља га од демона и греха који живи у њему испуњавајући га Духом Светим. Једноставно речено: ко се није учио писмености.

објашњава горе наведене мисли Свети Јован Лествичник. браћо! Као кад ледена киша изненада прекрије младе саднице.сатајнике. тишини и буди мртав за све". колико су тек за душу погубна 73 . И као што иње хладноћом умртвљује растиње. уништи их.благословене и неблагословене ствари и не умре за све земаљско и житејско. Преподобни Исак овако каже онима који уистину теже безмолвију и молитвеном очишћењу свога ума: "Престани да се виђаш са светом. да када опет стане на молитву. тако и разговори с људима умртвљују корен нашег ума. исушују цветне плодове добродетељи. чак и под добрим изговором. израсле и расцветале у безмолвију. тј." Свети Симеон Нови Богослов каже: "Проводи живот свој у ћутању. и још: "Онај који је окусио од плода молитве често једном својом речју упрља ум. корен који тек што је почео да пушта саднице добродетељи. И на другом месту. који деле са тобом твоја скривена осећања . такође. а после ове поуке препоручује молитву и трезвеност. тако и мала брига нарушава безмолвије". тако. нежне и младе цветове који украшавају врт душе. тако и разговори са људима који не чувају безмолвије. догађа се да сувишна реч коју упутимо ближњима често може да нас узнемири и отежа пут чувања ума и богомислија. И ако су штетни разговори са таквим особама. што смо сазнали из сопственог опита. већ на неки начин пазе на себе. осим твојих исгомишљеника и сличних ти по нарави. каже: "Као што једна длачица потамни око. изникле из извирућих вода покајања. не налази оно што је пре тога осећао. немогуће је разумно испуњавати молитвена правила нити чисту унутарњу молитву. макар они били и краткотрајни и чинили се кориснима. које живот свој не проводе сасвим пасивно. да водиш разговоре и да примаш пријатеље у своју келију." На другим местима још строже говори Свети Исак: "Зар може бити нешто горе од сусрета и разговора за оне који истински пребивају у безмолвију! О. немогуће је ићи путем срдачног делања". води рачуна да не смућујеш своју душу разговорима који често остављају дубок траг и када се заврше.

неспутавани оградама. сем да плачем неутешним ридањем. да раслаби у подвижнику љубав према његовом подвигу и да промени његово целомудрено расположење. у то време. брига о чувању срца слаби. Јер. 6. "монах не треба да долази у додир са оним стварима које у њему изазивају немир. нити о њима било шта слушати. не мислећи о ономе што говоре?!" "Ко жели световне сусрете лишава се живота". корист често прелази у штету." каже Свети Исак. да ћемо се удаљити и ослободити свега тога. као кад приступамо Самом Богу.. Ако не само чести.виђења и разговори са пасивним и непромишљеним људима. срамотећи себе ружним речима и поступцима." И уз то: "Једно виђење са мирјанима може да пробуди и ојача страсти. шта тек треба рећи о онима који се непрекидно сретају и прате." "Из ових разлога. Посвећивање одређеног времена за испуњење наведених задатака Сва ова добра и узвишена дела треба испуњавати благовремено и у правој мери. постављамо завет са Њим. него и повремени разговори. да и не говоримо о мирјанима! . Зато је ова истина сасвим несумњива. причињавају велике штете безмолвнику. већ треба на сваки начин да избегава све оно што његово опредељење излаже искушењу. "и не знам шта да кажем о њему. усрђе за добродетељ се хлади и она скреће са свог доброг пута. већ и да нећемо виђати ни слушати било кога од мирјана. тако се и целомудреност душе нарушава сусретима и разговорима." И још много томе сличног пише овај Светитељ и остали Свети. и не само ослободити. ако се не пази на време и меру. призивајући у помоћ и братољубива срца других. проистеклим из пијанства. Као када племенит човек настоји да заборави своје порекло па своје име и звање извргава руглу. каже овај исти Свети Отац на другом месту. јер. како каже Свети Василије Велики: "Све треба чинити благоразумно. уносећи пометње у његов ум и расхлађујући га у божанском делању. а 74 .

другачије и не може бити. угледајући се на Господа. а собом влада онај који има савршено смирење. 3. тј. да се не бисмо лишили онога што можемо да добијемо у право време. и тек затим да оде на савршено безмолвије. није спреман да започиње безмолвије. није безбедан ако се одвоји од војске и оде на двобој са непријатељем. онда се добитак умножава. 1): Постоји време за безмолвије и време за несметане сусрете. и досаде и увреде и срамоћења и остало." Велики Варсануфије. када му је један од братије прочитао у Отачнику да онај који жели истинско спасење. Већ. и да не тражимо оно што желимо пре времена. први гине телесно. а други - душевно."а скине са себе сваку спољашњу бригу и рад .њему ће непријатељ свих припремити далеко више невоља него спокоја и довести га дотле да ће бити приморан да каже: боље да се нисам ни родио." И Свети Лествичник на основу Светог Писма каже: Сваком послу под небом има вријеме (Проп. водећи рачуна о вољи Божијој. које је успињање на крст.када се постави разумна граница." 75 . као одговор на то је рекао: "Истину су рекли Оци. време непрекидне молитве и време истинског служења. најпре треба да буде у братству и да претрпи. знај да ћеш изгубити и оно што си имао." Такође је рекао и ово: "Ако се усудиш да тражиш макар и један део онога што сматраш да ти припада." А другоме је рекао: "Пре него што човек проникне у себе самог и овлада собом. да нас не превари неразумно и осионо усрђе. Постоји време напорног рада и време када се жање класје неисказане благодати. држи се средине." Ову истину он објашњава следећим примером: "Војник који нема искуства у двобоју. умирање за све земаљско и световно. Јер пут истинског безмолвија је пут мудрих и то само оних који су у свом напорном подвигу задобили божанствену утеху и помоћ у борби. јер ко покуша да сс осигура пре времена . исто тако и монах који није стекао искуство и научио да обуздава страсти дуготрајним трудом. безмолвије рађа високоумље.

И онај ко се бесрамно и дрско усуђује да приђе Богу. или општежитељно. јер се гордо и дрско и пре времена. Јер. Пазећи на време и меру. Погодно време за молитвено тиховање може бити оно којем предходи навикавање у општежићу. или молитвено тиховање са једним или двојицом. устремљује ка тој висини. умна молитва.. а и сада: почетници и самовољни. тај ће се. већ иди царским путем. како каже Григорије Синаит: "Многи неискусни у безмолвију падали су у прелести раније. били су и бивају предмет смеха и поруге. да не бисмо претрпели пораз и погубили душу. Не осврћи се ни надесно ни налево. додао је Он из Писма. док немоћни и почетници.. лако ухватити у смртну клопку. које може бити тројако: или усамљено - отшелничко. многима је био далеко најбољи пут. по мишљењу Јована Лествичника. опасану бедемима љубави и на тај начин измичу смрти".. будимо обазриви и пре времена не тражимо пут високог подвижништва. тј. које је реч Божија. Светитељ је тако рекао јер се таквима дешава да буду заведени на разне начине. кажу Дела светих је неповодљив и ко иде њиме неће се спотаћи. исто такво каква је и љубав Божија. је дело над делима и глава добродетељи. нека одреди за то одговарајуће место и начин живота. треба да идемо безопасним путем добре наде: средњи пут. због овог неразумног безмолвствовања. Само истински јаки и савршени знају да користе право оружје у двобоју са демонима. тешко самоме када упадне у унилост или дремеж или леност или очајање: нема ко да 76 . и.. да би несметано разговарао са Њим и уселио Га у себе принудом. како је написао Свети Јован Лествичник: "Ко жели да живи Христу. будући недостојан. а средња мера и средњи пут је пребивање са једним или двојицом браће. одричу се ње и скривају у сигурну тврђаву општежића. кажем. Од наведених начина живљења. каже. тј. Знајући то. и после многих напора. Јер сећање на Бога. средњи. не усуђујући се да ступе у борбу пре времена. ако то буде допуштено. пребивање у безмолвију са једним или двојицом.

јер усамљени живот захтева ангелску снагу. "Они који се боре са блатом. из безмолвија као из тихог пристаништа. поднети много опасних удараца. измучен од њих. без братске помоћи. са телесним страстима. Свети Јован Лествичник је рекао: "Таквима заједнички живот не доноси корист. "Ко болује од ових страсти. узлазе на небо." Пошто је навео добро живљење неких. 4 . Душевним страстима они називају сујету. у Светој Гори 77 . него када дође време за го и ако нађу доброг духовног вођу. поготово не на отшелничко. тј. али не када се њима прохте." Наћи ћемо и много других. Оци не дозвољавају ни да помисле на безмолвије. Арсенија Великог хвали као савршеног безмолвника. А они које муче душевне страсти нека се не усуде ниједан корак тиховања у молитви да учине. као што се може видети из њихових писања. каже о себи преподобни Нил. упусти у борбу против духова. ступи у подвиг безмолвија. уз помоћ Божанственог Духа. али и он је имао послушнике и ученике. лукавство и друге које се рађају од њих. и занемаривши их. Тако. 20). и ми амо сведоци таквог живљења. гордост. Али неискуснима и још увек побеђиваним душевним страстима. тај ће. од свих отаца Свети Исак највише уздиже молитавено тиховање и Св. они под руководством учитеља. рекао је Лествичник. тј. и речи Премудрог: Боље је двојици него једному (Проп. могу да крену на подвиг безмолвија. да не би доживели пораз. 18. када се живи у заједници са једним или двојицом браће. И у свим Делима се могу наћи похвале и одобравања безмолвију. благо оцу и сину који се заједно подвизавају. не преживљавајући она искушења која проистичу из општежитељних метежи.9). дивних и великих Отаца који су овако учили и творили.га тада подигне и ободри. јер: "Ко се сам. он наводи речи Самог Господа: Јер гдје су два или три сабрана у име моје ондје сам ја мећу њима (Мт. личи на човека који напушта брод и покушава да се на једној дасци безбедно докопа обале". У прилог томе.

тј. као што каже Свети Јефрем. Зато нам изгледа најпогодније пребивање са једним или двојицом верне браће. стремићемо добрим делима. почетници и неуки. приближавајући се Богу. Један другога да помажемо у борби против демона и страсти. када поставимо почетак" томе. и на тај начин. и ако у близини постоји још неки безмолвник. како каже Лествичник. рукодеље и труд у сваком послу. Ако негде живи духовни Старац са једним или двојицом. одакле ће нас угледати Његова доброта. нека поучава браћу. 19). као што је речено: Брат који брата помаже је као утврђен град (Сол. учимо се један од другога. мало по мало. ради молитава Владичице наше Богородице и свих Светих. да живимо по Његовим заповестима. да бисмо се научили вољи Божијој кроз Свето Писмо. зарађујући све што нам је потребно сопственим трудом. читање и поучавање у духовним стварима. у истом делу . Пре него што почнемо да градимо живот у безмолвију. у Цариградским крајевима и многим другим местима. галаме и осталог Богу неугодног. да када бирамо место за безмолвије. благодаћу Божијом. И ако коме Бог да веће разумевање. виђајући се повремено.Атонској. постојаност - пребивање на једном месту. али на сваки начин да избегавамо сувишно. а имамо и истинитог учитеља - Богонадахнута Писма. онда пристајући на малу помоћ. А ми. онда они. обраћајући се Богу молитвом да нам да својства потребна за такво живљење. Треба да знамо и то. а по потреби и са тројицом ученика. Испуњаваћемо оно што је угодно Богу: појање. молитву. будући чувани благодаћу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.да. И тако. а ако не. кроз своја добра дела. треба да се удаљимо од бескорисне гужве. већ да пребивамо у добрим делима чврсто. истомишљеника у делу Божијем. 18. 78 . према својој снази. обасјаних подвизима добродетељи. треба да се добро припремимо. не будемо на подсмех демонима и саблазан осталој браћи. наш унутрашњи човек. окрепљују један другога духовним разговорима.

Једноме у Тројици Богу.узносиће славу Оцу и Сину и Светоме Духу . сада и увек и у векове векова. 79 . амин.

јер је много згрешило Богу и није достојно погреба. нека буде: а ја за опроштај молим. јер Велики Арсеније. сахраните ме без икаквих почасти. ја неуки и разумом сиромашан. Они којима је ово на корист. тело моје баците у пустињу да га поједу звери и птице. ја. ми Немо се томе радовати. "Смогавши снаге. молим мени блиску господу и браћу. Све изречено овде није без сведочења Божанственог Писма. да бих добио милост пред Богом." Крај дође богонадахнутим речима. издвојивши из учења оно што сам сматрао најважнијим. написах себи и себи сличнима овај подсетник. нека не буде тако. Ако би ко одавде разумео више и себи већу корист остварио. Ако тако не учините. сличну ми по нарави: када скончам. уз Божију помоћ." А ја се трудих. колико сам могао. Али. како то и рекох на почетку. мога ради незнања. Ако се нађе нешто Богу неугодно и души некорисно. не сам по себи. онда." ДУХОВНО ЗАВЕШТАЊЕ ПРЕПОДОБНОГ НИЛА "Уз ово. оставивши завештање својим ученицима рекао је: "На Суд ћу стати са вама ако коме дате моје тело. тај нека тако и чини. Плашите се ових речи. просветљеног разума. нека ме помену у молитвама својим. већ из богонадахнутих речи Светих Отаца. недостојни Нил. савршена и свеблага. ПОГОВОР У поговору преподобни Нил описује са каквим је осећањима саставио овај свој Устав. 80 . ископавши јаму на месту на којем сам живео. да избегнем похвале и почасти у овом животу па нека тако остане и после моје смрти. Молим све да се помоле за моју грешну душу и опроштај молим од свих. већ воља Божија. и сам опраштам све: Бог нека нам опрости свима.

да објаснимо наслов или звање - преподобни. мада је и први подобан. Зато сваки човек. овај други бива подобнији. 7. Бог је рекао: Да начинимо човјека по својему обличју (Пост.ПРОПОВЕД ЈЕРОСХИМОНАХА НИЛА НА ДАН СПОМЕНА ПРЕПОДОБНОГ НИЛА. МАЈА Славећи радосно и свесвето сећање на нашег преподобног Оца Нила. 26). И зато. ако неки сликар сачини слику или портре живог човека. који угађа Богу више од мирјанина. онда тај портре може бити подобан томе човеку. пажљиво погледајмо каквим се животом и каквим добродетељима он успео на висину светости и преподобности. Колико је тек такав далеко од лика Божијег! А они који се чувају од греховне нечистоте и добрим делима уподобљавају своме Господу Богу. живећи у страху Божијем и ходећи по свим стазама Господњим без порока. назива се преподобним. по својој разумној души. пре свега. Али тај Божији лик се не види у свима. онда у њему јаче сија образ и лик Божији. у њима је душевни образ диван и светао и сличан свом Творцу. Али. у души његовој лик Божији подобан је Богу. А ко. помрачио је и обезличио лик Божији и уподобио се неразумним животињама. угодивши Богу у монаштву. Када је стварао човека. Јер свако ко је себе оскрнавио многим гресима. А ако други. Ко од благочестивих мирјана настоји да угоди своме Владици. Тај назив води порекло од речи подобан. негује велике подвиге бесупружничког живота и чување беспорочне чистоте и посведневно подвизавање у умртвљавању себе. одрекавши се од света и примивши монашки чин. искуснији у тој уметности наслика још бољи и сличнији портре онда овај други у поређењу са првим бива преподобан. ваљајући се у греховном блату као свиња. СОРСКОГ ЧУДОТВОРЦА. у души таквог. Многи богоугодници се лако уподобљавају 81 . 1. има образ и лик свога Творца Бога. лик Божији је подобнији Богу. На пример. И ако се ко усрдније труди да угоди Богу.

Пред очима нашим је сада виновник нашега славља.Христу смирењем. И када су свет и ђаво покушавали да га сведу са крста својим ласкањима. пре смрти. Јер Господ каже: "Ко хоће за мном да иде. и. посведневно умирао преподобни Нил. свакодневно се распињао на њему и умирао. Слушатељи! Смрт је двојака: природна и духовна. мали је број оних који се уподобљавају Христу и Његовом страдању. а духовна само за добровољне. Ниле преподобни! Ти не само да си подобан Христу Господу своме у твом духовном распињању. Отац наш. незлобивошћу. кротак. којима они који честито живе остварују своју христоликост? Али. кротошћу. смирен.природна а за преподобног Христовог угодника две: прво духовна. незлобив. не убити. значи. говорећи Христу: "Убијају нас за Тебе сваки дан" (Пс. Нил преподобни. нелицемерном љубављу и другим добродетељима које настају без већег напора. милосрђем. О истински победниче Христов. О. да би верније осликао у себи Христа Распетога и учинио се преподобним Њему. Погледајмо. Какав је то труд никога не увредити. милостив. не прекоревати и творити остале добродетељи без посебног напора. нека се одрекне себе и узме свој крст". узео је на себе крст монаштва. а затим природна. како је блажен ко се научио да пре смрти постане мртав за грех и пре полагања у гроб сахрани своје страсти у свом умртвљеном телу! Ето таквом је смрћу. 22). дакле: за неког је смрт само једна . стрпљиво га носећи. Не може бити часна пред Господом природна смрт. Он не приморава никога. И нико неће задобити вечни живот ако пре природне не умре духовном смрћу. И нико неће ући у живот вечни ако умртвљавањем не избаци из себе греховне жеље. 44. уколико јој не претходи духовна. мукотрпном ношењу крста и распећу. Природна је за све. не лагати. која је смрт греху. Није потребан труд да би човек био дружељубив. не украсти. И управо они који живе у свету могу и треба да се уподобљавају Њему овим доброчинствима. не осуђивати. не желети туђе. подобнији од осталих. већ си уистипу преподобан Њему. само ко сам то добровољно жели. Јер он. увек 82 .

као Израиљ од Фараоновог ропства.су га затицали мртвим и непокретним. труди се да победи и тиме наноси многе ране подвижнику. како је тешко живом човеку да носи привезано за себе мртво 83 . Ох. распињући све плотске жеље различитим усмрћивањима: "А који су Христови. Грехољубиво тело. Како је само јак ђаво одомаћен у нама и мало од кога побеђен! Најчешће многи бивају побеђени њиме. А где се дух груди да влада телом.тело наше! Снажан и упоран демон. тако је живи носио мртвога док га овај не би уморио смрадом свога гњилог леша. И тако су од њега одлазили свет и ђаво.у паклу огњеном. руке на руке. О. уистину је прави монах." (Гал. Јер као што се неко гнуша мртвог тела које изједају црви. И онај који може да носи тугу плоти. ту је непрестана туга. тај нека остави све и бежи од овога света. ту није велика туга плоти у овом животу. А дух који се мучи да угоди Богу је као живи човек који гледа у вечност. У историји се помиње неки мучитељ. "и загнојише се ране моје од безумља мојега" (Пс. 24). као мртав. а некад од искушивача насртљивим стрелама греха." Назив вредан размишљања: туга плоти. која ратује са духом. али ће бити у будућем . који је мучио заробљенике оваквим нечовечним мучењем: тела мртвих је чврсто везивао за живе. тако је и преподобни Нил презирао овај свет. Толико је силан непријатељ . а дух му робује. наслањајући лице на лице. каже Свети Давид. цар Тиренски. јер непрекидно нападајући. ноге на ноге. непрестано изједан црвима свакодневних брига метежи и невоља. "Усмрдјеше се". увек желећи порочне сласти је као смрдљиви леш. без наде на вечни живот. какво ужасно мучење! Сличан је спој тела и духа. распеше тело (по речима Апостола) - са страстима и жељама. 5. 5). Умирао је преподобни Нил и телом својим. А што је најжалосније од свега. мука и борба против плоти. Где господари тело. као труло тело за живог човека. понекад успева да обори и свете. То је најбоље рекао један Свети Старац: "Ако неко може да поднесе тугу плоти. јер ово бреме сувише је тешко за наш дух. 38. некад природним. без успеха и са стидом.

када погледате на ове. већ су мислили да је својство монаха творење добродетељи о којима.тело! О. да ништа не чини јавно пред људима. све је тајно чинио. схватићете да је он био савршен монах. јер се наш Богоносни Отац научио од великих светилника света. 24)? Жељу имам да се ослободим. јер је "срце" смиреноумног монаха дубоко". говорећи: . пошто древни монаси који живљаху у етипатским пустињама и скитовима нису сматрали да је достојно монаха ако неко зна за добро дело које је учинио. 7." Зато је истински монах и храбар подвижник онај који може беспрекорно да носи тугу тела. да трпи телесне греховне прохтеве и похоте! То спомиње Апостол. А од свега је најчудесније то да не само у животу. нико од људи не зна. Ту страну истинског монаштва неговао је у себи преподобни Нил у све дане. прослављених у монаштву. Јер. јадни човек! Ко ће ме избавити од тијела смрти ове (Рим. није желео никаквих људских похвала. као што је познато из завештања које је написао својим ученицима. Такво истраживање ће бити узалудно: јер смиреноумни Отац наш на ове могуће начине се старао да сакрије подвиге своје од људи. осим Бога. браћо! Какво неизмерно и високо смирење Великог Оца! Тако. како је велико бреме духу да носи. живећи усамљено у келији у непроходној пустињи. "нестадоше испитивања и проверавања монашких трудова од стране знатижељних мирјана". ко зналачки сече лукаве мреже ђаволске. Какво божанско расуђивање божанствених "мужева! Какво високо смирење анђела у телу! Зар може онда неко да испита труд монаха погруженог у дубину смирења? Уистину. нека не истражује његове видљиве подвиге. Какво чудо. све до овог часног представљења Богу. зар није смиреноуман? Овај велики Отац наш слободно је могао да каже о себи Апостолске речи: "Тако се борим. предајући се умом и срцем Богу. него и после смрти. не као онај 84 .Ја. само Богу видљиво: тешке подвиге и различито умртвљавање тела. који је добро знао да угаси све огњене стреле лукавог и разори све мреже демонске. тј. Ко хоће да се увери у монаштво преподобног Нила.

као и крв мученика који умире у једном тренутку. Ако свети мученици који пролише своју крв ради Христа пружају исцељење. преподобни и богоносни Оче наш Ниле. 20). ако не свакодневно мучеништво? А свака кап његовог зноја Господу беше мила. и оне речи: "Господе. изливен из мукотрпног рада. Необично је што су повези за главу и убруси његови. колико и свети мученици својим страдањима. Није необично што су Павлове руке чудотвориле и давале исцељење. Ево. сиротане. шта је друго и био сав његов живот у овој долини плача. проливене за Христа. као и крв његова. као и саме Павлове руке. 9. не заборави нас који са љубављу славимо свето сећање на тебе. имали исту ту чудотворну моћ. Јер. 26-27). много су оне пострадале за Христа. 2. он се сараспео Христу и победио све демонске намере. и одозго надгледај на нас. ни твој проливени зној није мали пред Богом." Јер. нето изнуравам тијело своје и савлађујем га" (1. И ти. који сада предстојнш Престолу Христовом у цркви прослављеник. Зато ни капи зноја преподобних немају мању вредност од капи мученичке крви. него живи у мени Христос" (Гал. слушаоци. Оче наш добри! Милостиво погледај на чеда 85 . погледај смирење моје и труд мој. Верујемо да си ти исто толико угодио Богу својим подвизима. они су пролили много зноја. Исту чудесну силу имао је Павлов зној. поставши мртав и недоступан греху. говорећи с Апостолом: "А живим не више ја. како пише о томе у Делима Апостолским. Кор.исто тако и преподобни могу да исцељују. угађајући Христу. када се на духовном своме крсту распињао свету и свим жељама. који нису страдали. Зато што примају исту благодат и чудотворну моћ. мучениче Христов. . подједнако вреди зној трудољубивог подвижника који посведневно умртвљује своје тело ради Христове љубави. јер будући везане и пребијане.који бије вјетар. сазнали смо какву је преподобност остварио свети Отац наш Нил у време свог монаштва. Преподобни Оче наш Ниле. као и кап мученичке крви. Јер. у страдањима проливена. а жив Богу.

помажући нас убоге. заштит1гик. промислитељ и управитељ нашег живота. Погледај обитељ у којој живимо. Амин! 86 . покровитељ. победу над непријатељима и благостање у садашња и будућа времена. благодат. и увек у свему чинећи милостивим нама^Владику и Бога нашега твојим молиггвама Њему за нас. заступник. Заступниче и радости наша! Не престај да се молиш Гссподу за нас и од нашег Благоверног Цара измоли нам мир. невидљиво присуствуј. Пастиру наш благи! Не презри ово твоје стадо. И буди нама. и сшша који те са љубављу поштују. освећену твојим свјатејшим псдаизима и знојем. помоћник. и место на којем си ти много страдао.твоја. Иако си својом светошћу одвојен од грешника. спокојство. немој се од нас грешних одвајати твојим милосрћем.

Да ходимо твојим царским путем. ништарским. (превод) Одрекавши се светског живота И бежећи од животног метежа. Сине Божје благодати Достојан беше да се такнеш цвета Што расте у башти богоносних слова У пустињи цватећ као крин у пољу.ТРОПАР И КОНДАК ТРОПАР (препев) Одрекав се тужних овоземних сати Духом избегавши злобив метеж света Оче Ниле. И моли се за душе наше. Царским Ка Истини крхким душама. Моли се Вишњем. Преподобни и Богоносни Оче наш Ниле. часно поштујућих те. Ниси се олењио да сабереш рајко цвеће Из светоотачких списа. Слико светих снова С мочваре подигнут у Господњу вољу: Да кренемо путем твојих стопа. 87 . и настанивши се у пустињу Процветао си као крин пољски: Отуда си прешао у небеске обитељи. Научи и нас.

88 . Учењем твојим правом стазом указао нам јеси Да ходимо ка Господу. Свеблажени Ниле. Зато те и поштујемо. где си се постом.КОНДАК (препев) Душом издржавши таште жеље света И мирску нарав браће саподвижне Обретну ћутање пустињом трепета Постом и бдењем и молитве брижне У труду подвига расплео си стазу Наук нам дао к путу Вишње Силе И дивећи се Божјем Непролазу Зато те славимо. Преподобни Оче. Свеблажени Ниле. бдењем И непрестаном молитвом трудољубиво подвизавао. Задобио јеси пустињско тиховање. (превод) Трпељиво поднео јеси сујетне обичаје И световну нарав браће твоје.